Kičmena moždina(lat. Medulla spinalis)

Učenik: Isidora Milenković III5

Profesor: Jasmina Miljković

Predmet: Biologija

Škola: Prva niška gimnazija ”Stevan Sremac”

• Evolutivno najstariji deo centralnog nervnog sistema.

• Pruža se celom dužinom tela.• Smeštena je u kičmenom kanalu.• Spolja je beličaste boje, valjkastog oblika.

SIMPATIKUS I PARASIMPATIKUS

• Autonomni nervni sistem ili vegetativni nervni sistem je deo nervnog sistema koji reguliše funkcije unutrašnjih organa. Autonomni nervni sistem obuhvata centre u kičmenoj moždini,moždanom stablu i hipotalamusu. Ovaj sistem deluje nesvesno. Senzorni signali ulaze u pomenute centre sa periferije, a iz centara se šalju refleksni odgovori nazad u visceralne organe, čime se reguliše njihova aktivnost. Zahvaljujući ovom sistemu organizam je u stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje iz spoljašnje i unutaršnje sredine npr. da za par sekundi udvostriči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak. Eferentni signali se prenose do organa putem

dva sistema : simpatičkog i parasimpatičkog.

• Simpatički i parasimpatički sistem su dve komponente autonomnog nervnog sistema sa pretežno suprotnim funkcijama.

• Simpatički nervni sistem ubrzava procese, otpušta noradrenalin.

• Parasimpatički nervni sistem usporava procese, otpušta acetilholin.

Raspored sive i bele mase

• Na preseku kičmene moždine razlikuju se siva i bela masa. • Siva masa ima oblik leptira i na njoj se razlikuju prednji ili motorni rog,

zadnji ili senzitivni rog, dok se u bočnim rogovima nalaze vegetativne nervne ćelije. Ovi rogovi sive mase međusobno su povezani sa centralnom sivom supstancom u kojoj se nalazi centralni kanal.

• Bela masa podeljena je na tri snopa: ventralni, lateralni i dorzalni. Čini je veliki broj mijelinskih nervnih vlakana grupisanih u nervne puteve, koji mogu biti uzlazni i silazni.

Refleksna funkcija kičmene moždine

• Ostvaruje se tako što se u kičmenoj moždini nalaze centri niza različitih refleksa. Najvažniji su:

• Elementarni refleksi (refleksi savijanja i opružanja mišića ekstremiteta).

• Mišićni tonus ( svi mišići se nalaze u stanju napona jer se do njih iz kičmene moždine stalno šalju impulsi koji ih nadražuju ; propriorecptori, koji se nalaze u mišićima i tetivama, stalno šalju impulse do kičmene moždine, a iz nje motornim vlaknima impulsi idu do mišića što izaziva njihov stalan tonus).

• Vazomotorni refleks (širenje i sužavanje lumena krvnih sudova). • Refleksi mokrenja i defekacije

Provodna funkcija

Ispoljava se u provođenju impulsa u dva pravca, od periferije ka mozgu i obrnuto, pa se razlikuju dva tipa provodnih puteva:

• Uzlazni – smešteni u zadnjim i bočnim vrpcama, provode impuls od kičmene moždine ka višim delovima CNS-a, moždanom stablu, malom mozgu i kori velikog mozga, ovim putevima predaju se sve informacije koje primaju receptori.

• Silazni – smešteni u prednjim i bočnim vrpcama kičmene moždine, preko njih kičmena moždina prima impulse od viših delova CNS-a koji aktiviraju ili inhibiraju motorne neurone ; rezultat toga je promena aktivnosti radnih organa: skeletnih mišića i unutrašnjih organa, u ove puteve spada piramidalni put.

Piramidalni put

• Piramidalni ili kortikospinalni put ( lat. Tractus corticospinalis) je najvažniji motorni put, kojim se ostvaruje voljna kontrola funkcije skeletnih mišića.

• Nervne ćelije čiji aksoni čine piramidalni put nalaze se u motornim oblastima kore velikog mozga. Najdeblja vlakna piramidalnog puta su aksoni Becovih, piramidalnih ćelija, koje se nalaze samo u primarnom motornom korteksu.

• 80% vlakna se ukršta u donjem delu produžene moždine, 20% se ne ukršta u produženoj moždini već nastavlja da se pruža ipsilateralno u vidu prednjeg kortikospinalnog puta, međutim ta vlakna se kasnije ukrštaju u kičmenoj moždini, u vratnom delu.

• Glavna funkcija je ostvarivanje voljne kontrole motorike, kao i nekih finih pokreta.

• Oštećenje piramidalnog puta dovodi do paralize suprotne strane tela.

Piramidalni put

Spinalni šok

• Ako dođe do prekida veze između mozga i bilo kojeg dela kičmene moždine, dolazi do spinalnog šoka, odnosno gubljenja svih refleksa ispod mesta preseka, centri smešteni iznad tog mesta nastavljaju sa funkcijama.

• Ako dođe do povrede kičmene moždine u vratnom delu kičme može da dođe do kompletne oduzetosti svih ekstremiteta (kvadriplegija), a ako dođe do povrede kičmene moždine u grudnom ili slabinskom delu kičme dolazi do oduzetosti donjih ekstremiteta (paraplegija).

Literatura:

• Konjević R, Cvijić G, Đorđević J, Nedeljković N. Biologija za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera. Zavod za udžbenike, Beograd. (2004-2011).Str.126-127.

• Parker S. The human body book. DK. London, New York, Melbourne, Munich, Delhi. 2007.Str.80-82.

• Banović D. i saradnici. Traumatologija koštano-zglobnog sistema. ZUNS Beograd, 1998. str.217-225.

• “Bionet škola”, Wikipedia.