BERTOLT BREHT

15

BERTOLT BREHT

KAVKASKIOT KRUG SO KREDA

Re`ija: Martin Ko~ovskiDramaturg: Vladimir \or|ijoski

Muzika: Foltin

Scenografija: Julijana Vojkova - Najman, Filip JovanovskiKostimografija: Julijana Vojkova - NajmanPrilep,

Prevod od hrvatski:

Dekemvri 2009

Blagoja Iv~eski

LI^NOSTI:Delegati od kolhozot za odgleduvawe kozi GalinskStariot selanec

Selankata

Mladiot selanec

Mnogu mlad rabotnik

^lenovi na kolhozot za odgleduvawe ovoj{je Roza LuksemburgStariot selanec

Selankata

Agronomkata

Mladata traktoristka

Ranetiot vojnik

Drugi kolhoznici i kolhozni~ki

Specijalistot ve{tak od glavniot grad

Peja~ot Arkadij ^eidye

Negovite muzi~ari

Georgij Aba{vili, guverner

Negovata `ena Natela

Nivniot sin Mihail

A|utantot [alva

Arsen Kacbekij, debeliot knez

Ordonansot na kow od glavniot grad

Niko Mikadye i Mika Loladye, lekari

Vojnikot Simon Hahava

Kujnskata sluginka Gru{a Vanadye

Tri grade`nici ( Arhitekti )

^etiri sobarici: Asja, Ma{a, Zulika, Debelata Nina

Dadilkata

Gotva~kata

Gotva~ot

Slugi od {talata

Prislu`nici vo guvernerovata palata

Oklopni kowanici i vojnici na guvernerot i debeliot knez

Prosjaci i moliteli

Stariot mlekar

Dve otmeni dami

Kr~mar

Doma{en sluga

Kaplar

Vojnikot Prazna tikvaSelankata i nejziniot ma`

Trojca trgovci

Lavrentij Vahnadye, brat na Gru{a

Negovata `ena Aniko

Nejziniot sluga

Selankata, izvesno vreme svekrva na Gru{a

Nejziniot sin Jusup

Redovnikot brat Anastazij

Svatovi

Deca

Selskiot pisar Azdak

Policaecot [auva

Begalec, Velikiot knez

Lekarot

Invalidot

Kriviot

Ucenuva~ot

Snaata na kr~marot Ludovika

Siroma{nata stara selanka

Nejziniot dever Iraklij, aramija

Trojca selani veleposednici

Advokatite Ilo [uboladye i Sandro Oboladye

Mnogu stara bra~na dvojka

SELANKATA ODDESNO

Onamu me|u rit~iwana zaprevme tri nacisti~ki tenka, ovo{tarnikot ve}e be{e uni{ten.

STARIOT SELANEC ODDESNO

Ubavato na{e ba~ilo, a sega pepeli{te!

MLADATA TRAKTORISTKA ODLEVO

Jas go zapaliv, drugar!

SPECIJALISTOT VE[TAK

Slu{nete go sega zapisnikot: Vo Nuka pristignaa delegati od kolhozot za odgleduvawe na kozi Galinsk. Koga ovde navlegoa Hitlerovite vojski kolhozot, po naredba na organite na vlasta, go prefrlija stadoto daleku na istok. Sega razmisluvaat za vra}awe vo ovaa dolina. Delegatite go razgledaa seloto i okolinata i konstatiraa visok stepen na razurnatost. A pak sosedniot kolhoz za odgleduvawe na ovo{je - Roza Luksemburg, podnesuva barawe, nekoga{noto pasi{te na kolhozot Galinsk, dolina so malku treva, sega pri obnovata da se nameni za razvoj na ovo{tarstvo i lozarstvo. Kako ve{tak na Komisijata za obnova jas predlagam dvata kolhoza samite da se dogovorat dali kolhozot Galinsk da se vrati vamu ili ne.

STARIOT ODDESNO

Prvo i prvo, protestiram potiv ograni~enoto vreme za zbor. Nie od kolhozot Galinsk patuvavme tri dena i tri no}i navamu, a diskusijata treba da trae samo polovina den!

RANETIOT VOJNIK

Nemame nie, drugar, nemame ni tolku sela ni tolku rabotna raka ni tolku vreme.

MLADATA TRAKTORISTKA

Morame da gi racionalizirame site zabavi, go racionaliziravme tutunot, vinoto pa i diskusijata.

STARIOT ODDESNO

Smrt na fa{izmot! Jas eve preminuvam na samata rabota pa i jas vam }e vi objasnam zo{to sakame da ni se vrati na{ata dolina. Ima mnogu pri~ini, ama }e po~nam so edna od najednostavnite. Makine Abagidye, raspakuvaj go kozjoto sirewe. Zemete, drugari, poslu`ete se.

STARIOT SELANEC ODLEVO

Dali so ova saka{ da vlijae{ na re{enieto?

STARIOT ODDESNO

Kako bre, Surab, kako bre dolnokradec, kako mo`e da vlijae sireweto? Se znae deka ti }e go odvle~ka{ vo dolinana. Se {to baram od tebe e eden ~esen odgovor. Dali ti e vkusno sireweto za jadewe?

STARIOT ODLEVO

Odgovorot e - da!

STARIOT ODDESNO

Kako ne pretpostaviv, ti nema{ poim za sirewe.

STARIOT ODLEVO

Kako nemam? Ti velam deka mnogu mi e vkusno.

STARIOT ODDESNO

Ne mo`e da ti bide vkusno. Zatoa {to ne e kako {to be{e nekoga{. A zo{to ne e pove}e? Zatoa {to na na{ite kozi ne im e vkusna trevata kako {to im be{e starata. Sireweto ne e sirewe, za{to trevata ne e treva, toa e toa. Molam, ova da vleze vo zapisnik.

STARIOT ODLEVO

Ama sireweto e odli~no.

STARIOT ODDESNO

Ne e odli~no, tuku e odvaj prose~no. Novoto pasi{te ne vredi ni{to, pa {to sakaat neka ka`uvaat mladive. ne mo`e da se `ivee. Pa ni samoto rano na sabajle ne mirisa na vistinsko rano na sabajle.

SPECIJALISTOT VE[TAK

Ne luti se {to ti se smeat, sepak te sfa}aat tie. Drugari, zaradi {to se saka tatkovinata? Za{to lebot tamu e posladok, neboto e povisoko, vozduhot mirisa, posilno se pee, polesno se ~ekori po zemjata. Ne e li taka?

STARIOT ODDESNO

Ovaa dolina otsekoga{ ni pripa|ala nam.

VOJNIKOT

[to zna~i toa otsekoga{? Nikomu ni{to ne mu pripa|a od sekoga{. Dodeka be{e mal ni samiot na sebesi ne si pripa|a{e tuku im pripa|a{e na knezovite Kacbekij.

STARIOT ODDESNO

Ni pripa|a spored zakonot.

MLADATA TRAKTORISTKA

Vo sekoj slu~aj treba da se proveri dali tie zakoni se u{te va`at.

STARIOT ODDESNO

Toa se podrazbira samo po sebe. A Dali e seedno kakvo steblo }e ti raste pred ku}ata vo koja si se rodil ili kakvi sosedi }e ima{, i toa li e seedno? Nie sakame da ni se vrati dolinata i za toa vie dolinokradci da bidete pokraj na{iot kolhoz. Sega pak mo`e da se smeete.

STARIOT ODLEVO

A zo{to ne poslu{a{ {to veli za taa dolina tvojata sosetka Kato Vahtang, na{ata agronomka.

SELANKATA ODDESNO

U{te nemame re~eno se {to imame da ka`eme za na{ata dolina. Ne se urnati site ku}i. Belki ostanal nekoj temel od plevnite ili od {talite.

SPECIJALISTOT VE[TAK

Imate pravo na dr`avna pomo{ - ovde ili tamu, toa vi e poznato.

SELANKATA ODDESNO

Drugar specijalist, ova ne e trgovija, ne mo`am jas tebe da ti ja zemam kapata pa da ti dadam druga i da ti re~am: Ovaa ti e poubava. Drugata mo`ebi }e bide poubava, ama tebe pove}e ti se dopa|a tvojata.

MLADATA TRAKTORISTKA

Zemja ne se sporeduva so kapa, drugarke, barem ne vo na{ava zemja.

SPECIJALISTOT VE[TAK

Nemojte da se nakostre{uvate. To~no e, par~eto zemja morame da go sfatime pred se kako orudie so koe }e sozdademe ne{to korisno, ama to~no e i toa deka morame da priznaeme deka mo`e da postoi qubov sprema nekoe posebno par~e zemja. Pred da prodol`ime so diskusijata predlagam da im objasnite na drugarite od kolhozot Galinsk {to mislite da pravite so taa sporna dolina.

STARIOT ODDESNO

Se soglasuvam.

STARIOT ODLEVO

Da, neka zboruva Kato.

SPECIJALISTOT VE[TAK

Drugarke agronomko!

AGRONOMKATA ODLEVO

Drugari, dodeka minatata zima kako partizani se borevme vo onie planini razgovaravme i za toa kako }e go obnovime na{eto ovo{tarstvo i kako }e go zgolemime za deset pati, otkako }e gi izbrkame Germancite. Jas izrabotiv eden proekt za navodnuvawe. So pomo{ na edna brana na gornoto ezero }e mo`at da se navodnuvaat trista hektari neplodna zemja. Na{iot kolhoz toga{ }e mo`e da odgleduva ne samo ovo{je tuku i lozja. No toj proekt se isplatuva samo ako se priklu~i vo nego i spornata dolina od kolhozot Galinsk. Eve presmetka.

STARIOT ODDESNO

Neka vleze vo zapisnik deka na{iot kolhoz ima namera da po~ne da odgleduva kowi.

MLADATA TRAKTORISTKA

Drugari, ovoj proekt e izraboten vo vreme na onie denovi i no}i koga moravme da spieme po planinite i koga ~estopati nemavme ni eden kur{um za onie nekolku pu{ki. Te{ko be{e da se nabavi i moliv.

STARIOT ODDESNO

Im blagodarime na drugarite od kolhozot Roza Luksemburg, i na site onie koi ja branea tatkovinata!

SELANKATA ODLEVO

Toga{ mislevme, na{ite vojnici, na{ite i va{ite sopruzi, da se vratat na poplodna zemja.

MLADATA TRAKTORISTKA

Kako {to rekol poetot Majakovski - Tatkovinata na sovetskiot narod treba da bide i tatkovina na umot!

Izvici:Kako, visoka 22 metra! - Ovaa karpa }e odleta vo vozduh! - Im treba samo dinamit i cement! - ]e ja prinudat vodata da te~e ovde, toa e lukavo!

MNOGU MLAD RABOTNIK ODDESNO

Gleda{, Aleko, }e se navodnuvaat site poliwa me|u rit~iwana.

STARIOT ODDESNO

Ne sakam da gledam. Znaev jas deka proektot e dobar. Samo ne sakam pi{tol na moite gradi.

VOJNIKOT

E ne, otsega }e te pla{ime so moliv.

STARIOT ODDESNO

Za `al ovie dolinokradci, znaat mnogu ubavo, deka vo ovaa zemja ve}e ne mo`eme da se sprotivstavuvame na gradbata i na proektite.

SELANKATA ODDESNO

Aleko Bere{vili, koga se vo pra{awe novi proekti sekoga{ si najlo{, toa e poznato.

SPECIJALISTOT VE[TAK

No, {to da pravam so zapisnikov? Mo`am li da vnesam deka i va{iot kolhoz }e glasa za otstapuvawe na starata dolina vo korist na proektot?

SELANKATA ODDESNO

Jas }e glasam za. A ti, Aleko?

STARIOT ODDESNO

Baram da ni dadete kopii od proektot.

SELANKATA ODDESNO

[tom toj }e gi zeme proektite v raka i }e po~ne da rasprava za niv, rabotata e gotova. Go znam jas nego.

STARIOT ODLEVO

Da `ivee kolhozot Galinsk, i mnogu sre}a vo novoto odgleduvawe kowi!

SELANKATA ODDESNO

Drugari, vo ~est na gostite planirana e izvedba na edna teatarska pretstava so u~estvo na peja~ot Arkadij ^eidye.

SELANKATA ODDESNO

Drugari, pretstavata mora da ni se dopadne, ja pla}ame so celava dolina.

SELANKATA ODLEVO

Arkadij ^eidye znae 21 iljada stihovi.

STARIOT ODLEVO

Pretstavata ja podgotvivme pod negovo rakovodstvo, drugar, }e mora da se pogri`ite pona~esto da ni doa|a i na sever.

SPECIJALISTOT VE[TAK

Nie pove}e se zanimavame so ekonomija.

STARIOT ODLEVO

Vnesuvate red pri raspredelbata na lozovi sadnici i traktori, pa zo{to da ne i vo pesnite?

TRAKTORISTKATA

Arkadij, ova e drugarot specijalist.

SELANKATA ODDESNO

^est mi e {to ve zapoznav. Za va{ite pesni imam slu{ano u{te od u~ili{nite klupi.

PEJA^OT

Ovoj pat pretstavata e so peewe, a u~estvuva re~isi, celiot kolhoz. Donesovme i stari maski.

STARIOT ODDESNO

]e bide li toa nekoja od onie starite pretstavi?

PEJA^OT

Da, i toa mnogu stara. Se vika Krug so kreda, poteknuva od Kina. Rakata na srce, nie ja prika`uvame vo vidoizmeneta forma. Poka`i im gi maskite, Jura. Drugari, nam ni e ~est {to }e mo`eme da ve zabavuvame po tolku te{ka rasprava. Se nadevame deka }e se uverite oti glasot na stariot peja~ nema da ostane vo senka na sovetskite traktori. Da se me{a vino crno i belo, nema da e dobro delo. A mudrost nova, i mudrost stara, se me{aat kako vino i skara.

GLASOVI

Taka e! Dojdete site vo klubot.

SPECIJALISTOT VE[TAK

Arkadij, a kolku }e trae taa va{a prikazna? Jas u{te no}eska moram nazad vo Tbilisi.

PEJA^OT

Toa se vsu{nost dve prikazni. Okolu dva ~asa.

SPECIJALISTOT VE[TAK

Ne mo`ete malku da skratite?

PEJA^OT

E, e, e.

Vo staro vreme, vo krvavo vreme

Vladee{e vo gradov nare~en ProkletBogat ko Krez

So ubava `ena,

I edno zdravo dete.

Ni eden gruziski guvernerVo {talata nema{e tolku kowi

prosjaci tolku na svojot prag

vojnici tolku vo svoja slu`ba

Kako da vi go opi{am toj guverner?

Ne jas - toj, ne jas - toj, ne jas -toj!

Georgij Aba{vili?

Kade e majka e na Elena

Gore se oblekuva.

edno veligdensko utro

toj so semejstvoto trgna za v crkva.

PROSJACI I MOLITELI

Smiluvajte se, va{a milost, ne mo`am da go platam danokot... - Vo vojnata protiv Persija ja izgubiv nogava, pa kaj mo`am sega jas... - Brat mi, Va{a milost, e nevin, toa e nedorazbirawe...- Mi umira od glad...- Ve molam, oslobodete go na{iot najmal sin od vojska...- Ve molam, Va{a milost inspektorot za voda e potplaten...

VOJNIKOT

Nazad! Oslobodete ja crkovnata vrata.

PEJA^OT

Dodeka so kam{ik tolpata ja brkaat. Vo toj Veligden narodot za prv pat naslednikot go vide.

Pred vratite crkveni mu se pokloniI samiot mo}en knez Kacbeki.

DEBELIOT KNEZ

Hristos Voskrese, Natela Aba{vili. Kakov den! Ba{ si mislev no}eska dodeka vrne{e deka Veligden }e bide namurten. No denes utrovo, vedro nebo. Mnogu qubam, Natela Aba{vili, vedro nebo i ednostavno srce. A maliot Mihail, pluknat guvernerot, pu pu pu. Hristos Voskrese, Mihail~e, pu pu pu. Se voshituvam na negovata ekselencija, {to misli na gradba i pokraj vestite za lo{iot razvoj na vojnata vo Persija.

GUVERNEROVATA @ENA

Vo taa koliba navistina e nevozmo`no da se `ivee. No Georgij se razbira gradi za svojot male~ok Mihail.

DEBELIOT KNEZ

A {to se slu{a za vojnata?

GUVERNEROVATA @ENA

Toj ka{la! Georgij, slu{na li? Da pojdeme v crkva. Ovde verojatno ima promaja.

A\UTANTOT

Guvernerot ne saka da mu se dosaduva pred slu`bata bo`ja, so vesti koi {to kolku znam se porazitelni. Pojdi, prijatele, vo kujnata pa kasni ne{to.

VOJNIKOT

Vidi, gospo|icata ne e v crkva, izbegnuva slu`ba bo`ja?

GRU[A

Ve}e se bev oblekla, ama za veligdenskiot ru~ek nedostasuva{e edna guska, pa me zamolija da ja donesam, jas se razbiram vo guski.

VOJNIKOT

Guska? Da ja vidam jas taa guska. So `enite sekoga{ treba da se bide vnimatelen. Veli - Nosam samo edna guska, a potoa }e izleze ne{to drugo.

GRU[A

Eve, ovde e. Ako ne e kolkana samo so carevka i ako nema osum kila, perduvite }e i gi izedam.

VOJNIKOT

Kralica me|u guskite! I }e bide konzumirana li~no od Guvernerot sam }e ja izede. A, gospo|icata zna~i pak bila kaj rekata?

GRU[A

Da, vo `ivinarnikot.

VOJNIKOT

A taka, vo `ivinarnikot, dolu na rekata, a mo`ebi i gore pokraj nekoja od vrbite?

GRU[A

Pokraj vrbite odam samo koga peram ali{ta.

VOJNIKOT

Ete.

GRU[A

[to, ete?

VOJNIKOT

Pa toa.

GRU[A

A zo{to jas ne bi perela ali{ta gore kaj vrbite?

VOJNIKOT

A zo{to jas ne bi perela ali{ta gore kaj vrbite? Dobro, ba{ dobro.

GRU[A

Gospodinot vojnik jas ne go razbiram, {to ima tuka da bide dobro?

VOJNIKOT

Koga Vie bi znaele ti {to znaeme nie, i pod senka }e vi bide `e{ko.

GRU[A

Ne znam {to mo`e da se znae za nekakvi vrbi.

VOJNIKOT

Ni toga{ koga otsprotiva bi imalo grmu{ki niz koi se se gleda? Ba{ se {to se slu~uva koga izvesnata li~nost pere ali{ta?

GRU[A

A {to bi se slu~uvalo? ]e ka`e li gospodinot vojnik {to misli najposle?

VOJNIKOT

Se slu~uva ne{to pri koe {to mnogu raboti mo`at da se vidat.

GRU[A

Ne misli belki gospodinot vojnik na toa, deka vo `e{ki denovi gi natopuvam prstite od nozete vo voda i ni{to drugo.

VOJNIKOT

A, pogore. Prstite i u{te ne{to drugo.

GRU[A

[to drugo? Najmnogu nozete.

VOJNIKOT

Nozete i u{te malku pogore.

GRU[A

Sram da ti e, Simon Hahava. Da sedi{ vo grmu{kata i da ~eka{ ako dojde nekoj vo nekoj `e{ok den da si gi natopi nozete vo vodata. I verojatno u{te so nekoj drug vojnik!

VOJNIKOT

A, ne so drug!

PEJA^OT

Tih e gradot, no zo{to tolku vojska?

I zo{to palatata li~i na tvrdina?

I trgna guvernerot da se vrati doma.

A taa tvrdina be{e stapica

I iskubana be{e guskata

I nikoga{ guskata ne be{e izedena, a be{e pe~ena.

I pladneto ne be{e vreme za ru~ek

I pladneto be{e vreme za smrt.

A\UTANTOT

Na pozicija! Palatata e opkolena. [to se slu~uva toa? Mavni go toa kopje, ku~e. Razoru`ajte go! Zar ne gledate deka e toa napad vrz guvernerot?

PEJA^OT

Golemcite odat kako besmrtnici

~ekorat po svitkani grbovi

Sigurni vo tu|i tupanici

Nasilstvo {to dolgo trae

No, dolgoto ne e ve~no

O, smena na generacii

Nade` za porobeni

O tempora, o Mores!

Vo nov dvorec nema da vleze{

Vo dupka pod zemjata }e sleze{.

Pogledni u{te edna{ nazad

Ti se dopa|a dvorecot?

Me|u zorata veligdenska i ru~ekot

Zaminuva{ od kadfe {to nikoj ne se vra}a.

Ne ti se potrebni grade`nici

Eden drvodelec ti e dovolen

Svrti se za posleden pat, slepecu!

Zasekoga{ zbogum gospodaru

Ko~ijata juri i ~esta ja vle~e

So sebe v ambis i vle~nata stoka

Koj so mo}nite sre}a ne delele

Nesre}ata ~esto ja delat.

PRESLU@NICITE

Site vo tretiot dvor! }e ne ispokolat site kako guski. - Isuse i Marijo, {to li }e bide? - Niz gradot velat deka ve}e te~e krv. - Besmislica, guvernerot go povikale na sednica seto ova prijatelski da go re{at, no toj ne se pojavi. Na obi~nite ne im pravat ni{to.

SIMON

No, Gru{a, sepak si tuka. [to }e pravi{?

GRU[A

Ni{to. Ako moram vo planinata imam brat, ima ku}a. A ti?

SIMON

Gru{a Vanadye, tvoeto pra{awe za moite planovi me ispolnuva so zadovolstvo. Naredeno mi e kako stra`ar da ja sledam Natela Aba{vili.

GRU[A

Pa zar dvorskata stra`a ne se pobuni?

SIMON

Ne.

GRU[A

Ne e li opasno da se pridru`uva gospo|ata?

SIMON

Vo Tbilisi se veli: Zar na no`ot ne mu e opasno da bode?

GRU[A

No ti ne si no` tuku ~ovek, Simon Hahava. [to ti e gri`a za taa `ena?

SIMON

Ne mi e gri`a za taa `ena, ama mene mi e naredeno i zatoa }e odam.

GRU[A

Gospodinot vojnik e navistina tvrdoglav, koga za ni{to, ama ba{ za ni{to, se vpu{ta vo gibel. Moram vo tretiot dvor, brzam.

SIMON

Bidej}i ti se brza nema da se karame, za{to za dobra kavga treba vreme. Smeam li da pra{am, dali ima gospo|icata roditeli?

GRU[A

Nemam. Samo brat.

SIMON

Bidej}i nemam vreme - drugoto pra{awe }e bide: Dali e gospo|icata zdrava kako riba vo voda?

GRU[A

Da.

SIMON

Pra{awe broj tri: Dali gospo|icata e nestrpliva? Da ne saka u{te za Bo`i} da bere cre{i?

GRU[A

Nestrpliva ne sum, no koga bez nikakva smisla se odi vo vojna pa u{te i da ne se javuva, toa e lo{o.

SIMON

I na krajot, najva`noto pra{awe...

GRU[A

Simon Hahava bidej}i brzam, odgovorot e - Da.

SIMON

Se veli: Brzaweto e vetar koj duva okolu karpite. Ama se veli i - Na bogatite ne im se brza. Jas sum od ...

GRU[A

Od Kutsk.

SIMON

Zdrav sum, nemam nikogo, platata mi e deset pjasteri, kako blagajnik dvaeset i ja baram va{ata raka so seto moe srce.

GRU[A

Simon Hahava, prifa}am.

SIMON

Ova srce, Gru{a Vanadye mi go dade mama, inaku e od srebro, te molam, nosi go.

GRU[A

Simone.

SIMON

Samo da ja ispratam gospo|ata. }e se vratam. }e zavr{i vojnata Za dve ili za tri sedmici. Se nadevam deka na mojata svr{eni~ka nema da i bide predolgo da ~eka.

GRU[A

]e te ~ekam, Simone Hahava.

A {tom se vrati{ jas sum tuka.

]e ~ekam posledniot dur se vrati

kraj mene pernicata }e bide praznaI nebaknata }e bide mojata usta

[tom se vrati{, {tom pak se vrati{

Navistina }e re~e{: Ko nekoga{ e se.

SIMON

Ti blagodaram, Gru{a Vanadye. I dogledawe.

A\UTANTOT

Spregni gi kowite vo golemata kola, ne stoj tuka bez vrska, gomnaru.AZDAKZastani! Zastani koga ti velam.

GUVERNEROVATA @ENA

Ovde na nikogo za ni{to ne mu e gri`a.A mene glavata mi gori. AZDAK

[to misli{ ako trgne{ i ne zapre{ kako nekoj mrsul v zima, }e kurtuli{ od policijata! Zastani!

GUVERNEROVATA @ENA

Kade e Mihail?AZDAK

Ne zbivtaj, ne si kow. Sedni sega i lapaj. Eve ti par~e sirewe.

GUVERNEROVATA @ENA

Da gnetite mo`ete, a da bidete blagodarni, toa ne! dobro }e go zapametam toa.

AZDAK

Odamna nema{ jadeno, zo{to tolku tr~a{e gaze edno! Policaecot voop{to nema{e da te zabele`i. Drs, drs.BEGALECOT

Morav.

AZDAK

Drs, drs? Ti drska. Ama ne xvakaj tolku glasno. Kako da si ti Velikiot knez ili nekoja matorica! Ne go podnesuvam toa. Mora da se podnesuva samo nekoja visokorodna smrdlivka. Tebe ne mora. Imam slu{nato za eden sudija koj za vreme na jadeweto prdel bez nikakov sram. Koga te gledam kako jade{ mi naviraat stra{ni misli. Zo{to ne pu{ta{ glas? Poka`i mi ja rakata! slu{a{? Vedna{ da si mi ja poka`al rakata. Pa ti ne si bil prosjak! Falsifikat, izmama! A jas ovde te krijam kako nekoj ~esen ~ovek. Zo{to bega{ koga si bogata{, nemoj da odrekuva{ deka si toa, po suratot ti se poznava deka si vinoven! Nadvor! [to ~eka{ deriko`o? Pa ti si tepa~ na selanite. Nadvor!

BEGALECOT

Me brkaat. Molam za so~uvstvo. imam eden predlog.

AZDAK

[to ima{, predlog? E ova e vrv na besramnosta. Toj ima predlog! Griznatiot go ~e{a prstot od koj {to te~e krv, a pijavicata ima predlog. Nadvor, ti rekov!

BEGALECOT

Razbiram... Za edna no} pla}am sto iljadi pjasteri?

GUVERNEROVATA @ENA

Ovoj fustan go plativ sto iljadi pjasteri.

AZDAK

Ti misli{ deka mo`e{ da me kupi{? Za sto iljadi pjasteri, kolku za eden pomo~an ~iflik? Malku e toa. Da re~eme, sto i pedeset iljadi. A kaj ti se?

BEGALECOT

nemam kaj sebe. Ama }e mi pratat, bez dvoumewe.

AZDAK

Dlaboko se dvoumam. Nadvor!

GLASOT

Azdak!

AZDAK

Zafaten sum.

A\UTANTOT

Vo predgradieto izbija nemiri!

AZDAK

[auva, pak du{ka{ naokolu, a?

POLICAECOT [AUVA

Azdak, pak si ulovil nekoj zajak. A mi veti deka nema da se povtori.

AZDAK

[auva, ne zboruvaj za raboti, vo koi ne se razbira{. Zajakot e {tetno i opasno `ivotno koe uni{tuva rastenija, i zatoa treba da se uni{ti.

[AUVA

Azdak, nemoj da mi se pravi{ pameten. Ako ne prezemam ni{to protiv tebe, }e go izgubam mestoto. A znam deka ima{ dobro srce.

AZDAK

Nemam jas dobro srce. Kolku pati sum ti ka`al deka jas sum ~ovek na duhot.

[AUVA

Ama znam, Azdak. Ti si nadmo}en ~ovek, toa i samiot go veli{. Pa te pra{uvam kako hristijanin i kako nepismen: - Ako na knezot mu se ukrade zajak a jas sum policaec, {to treba da pravam so kradecot?

AZDAK

[auva, sram da ti e! GUVERNEROVATA @ENA

Gospodi Bo`e, {to mislite, dali }e me napadnat. Zo{to?!

AZDAK

Stoi{ tuka i mi postavuva{ pra{awa, a na svetov nema ni{to pozavodlivo od pra{aweto. Kako da si `ena. Da re~eme Nunovna, taa lo{otija, mi go poka`uva gazeto I me pra{uva {to da pravam so nego, me ~e{a. I sega, nevina li e taa koga pra{uva taka? Ne e. Jas lovam zajaci, no ti lovi{ lu|e. ^ovekot e sozdaden spored obrazot bo`ji. zajakot ne e, znae{ i samiot. Jas sum zajakojadec, ama ti si [auva, ~ovekojadec. I Gospod }e ti sudi. Odi si [auva doma i pokaj se. Ne, zastani, mo`ebi sepak ovde ima ne{to za tebe.. Ama ne, sepak ne, ni{to, ni{to. Odi si doma i pokaj se. Se ~udi{, a? Se ~udi{ {to ne te predadov. No na ova policisko govedo ne bi mu predal i taftabita da e. Toa e sprotivno na moeto ubeduvawe. Izedi go dokraj toa sirewe, ama kako siromav, inaku }e te fatat. Ili }e treba da ti poka`am kako se odnesuva siromav? Ovoj sandak ti e masa. Stavi gi laktite na masata pa gu{ni ja ~inijata so sireweto kako da ima nekoj {to vo sekoj moment bi mo`el da ti go zeme. i ne gledaj taka lakomo tuku pove}e `alno za{to sireweto poleka, poleka go snemuva kako {to snemuva se {to e ubavo na ovoj svet. Te brkaat, toa odi vo prilog, no kako }e znam jas deka ne se la`at vo vrska so tebe? Vo Tbilisi edna{, obesile eden veleposednik.

GUVERNEROVATA @ENA

Slu{na nekoj ne{to za guvernerot?

AZDAK

Nekoj tur~in. Site znaea deka gi se~el svoite selani na {est, a ne na dve kako {to bilo obi~aj. nametnuval dvojno pogolemi danoci, rabotel dobro, a sepak go obesile, kako zlostornik. Samo poradi toa {to bil tur~in, a toj tuka ni{to ne mo`el da napravi, nepravda. Se najde na besilka za ni{to.A\UTANTOT

Vostanicite, tkaja~i na kilimi, go obesija Oberlani!

AZDAK

So eden zbor - ne ti veruvam.GUVERNEROVATA @ENA

Kade e deteto?

DADILKATA

Deteto?

TRETATA @ENA

Deteto! Gru{a {to pravi{ ti so deteto? SLUGA OD [TALATA

Ne sakam da razmisluvam {to }e i se slu~i na onaa koja }e ja zateknat so nego.

GOTVA^KATA

Ima pravo. Koga }e po~nat, }e ja ispokolat celata familija.GOTVA^KATA

Nego pove}e }e go baraat otkolku majka mu. Toj e naslednik.

Gru{a, ti si dobra du{a, no i samata znae{ deka ne si dovolno bistra. Ti velam, i ~uma da e, nema da bide tolku lo{o.

GRU[A

Ne e ~uma, gleda ba{ kako ~ovek.

GOTVA^KATA

Toga{ ti ne gledaj go nego. Ti si glupa~ka na koja {to se{to mo`e da i se natovari.

Begaj, doa|aat vojnici!Doa|a Debel Knez, so podnapiena vojska!

DEBELIOT KNEZ

Vamu, na sredina! Toa ne e sredina, u{te malku desno, taka. Toa {to }e re~am da se napravi, mora da se napravi kako {to treba. Izutrina pred crkovnata vrata mu velam na Georgij Aba{vili - Mnogu qubam vedro nebo,a vsu{nost qubam grom {to udira od vedro nebo. Samo {teta e {to go odnesle i deti{teto, itno mi e potrebno. Pobarajte go po cela Gruzija! Iljada pjasteri!

PEJA^OT

Dodeka taka stoe{e kaj vratata, slu{na

Ili i se pristori deka slu{na tih povik: Pomogni mi `eno, pomogni

`eno pomogni miToj {to }e ~ue povik za pomo{

I kako gluv }e si odi.

Nikoga{ ve}e nema da ~ue.

Povik od toj {to go qubi.Slu{aj}i go toa napravi ~ekor, se navedna nad nego, u{te edna{

Da go vidi. Sedna da po~eka dodeka da dojde nekoj. Mo`ebi Majka mu ili nekoj drug. Samo u{te malku, samo u{te malku.

Za{to gradot be{e vo plamen i lelek.

Sede{e dolgo taka kraj nego.Duri do ve~er duri do no}.

Sede{e dolgo, gleda{e dolgo

Duri ne svetna zora

Detskoto di{ewe, prstiwata mali.

Sedela dolgo taka kraj nego

Duri do ve~er duri do no}

Sedela dolgo, gledala dolgo

Duri ne svetnala dolgo.

Detskoto di{ewe, prstiwata mali.

Ko plen go stisna vo sebe

Ko kradec pobegna so nego.

U`asno e isku{enieto da se bide dobar

Kade e majka e na Elena?

Gore se oblekuva.

Kaj dobar ~ovek da se skrie

Od pcite krvolo~niVo planinska pusto{ pobegna taa

vo tretiot ~in.

odiseja na Gru{apovtoruvam, tretiot ~in.

vo bes~ove~na pusto{ luta{e

po dolgiot vojni~ki pat

pee{e, zastanuva{e

kupuva{e mleko.

3. DOLGIOT PAT PO SEVERNITE PLANINI

PEJA^OT

[tom Gru{a Vanadye trgna po voen pat

Preku na{e more,

Preku {esnaeset ezera

Preku visoka planina so tri vrva

Preku dlaboka crna klisura

Preku crni gori

Pee{e pesna, kupuva{e mleko.

GRU[A

Pladne e, lu|eto ru~aat. Dobrata Gru{a }e ti isprosi lon~e so mleko. AZDAK

Jas mu pomognav da izbega na Velikiot knez, {to mi stana jasno duri otposle.

PRVIOT OKLOPNIK

Kakva e ovaa ~udna ptica?

[AUVA

Toa e na{iot pisar Azdak.

AZDAK

Baram, na javen proces, vo ime na pravdata strogo da mi se sudi! Dojde novo vreme. Se }e si se istra`uva samo, se }e si se otkriva samo. Sekoj sam }e si se prijavuva. Zo{to, za{to od kaznata na narodot ne mo`e da se pobegne. Znam jas, kaj vas nema labavo bra}a. Kade e sudijata, bra}a, sakam vedna{ da me ispra{a.

PRVIOT OKLOPNIK

Eve go sudijata. I prestani da se bratimi{ so nas, od ve~erva u{ite ni se poosetlivi.

AZDAK

Eve sudija! Odgovor koj {to vo Gruzija se nema slu{nato. Kade e Negovata ekselencija gospodin guvernerot?

Eve stranecu, eve ja Negovata ekselencija. Kade e vrhovniot dano~nik? Kade e glavniot carinik? A patrijarhot? Komandirot na policijata? Eve gi, eve, site se tuka. Toa e ona, bra}a, {to go o~ekuvav od vas. Pred devedeset godini, obeseni site, site. Go videl toa dedo mi, vo Persija.

VTORIOT OKLOPNIK

A koj vladeel toga{?

AZDAK

Eden selanec.

VTORIOT OKLOPNIK

A koj komanduval so vojskata?

AZDAK

Eden vojnik.

VTORIOT OKLOPNIK

A koj isplatuval plati?

AZDAK

Eden moler.

VTORIOT OKLOPNIK

Mo`ebi ne i nekakov tkaja~ na }ilimi?

PRVIOT OKLOPNIK

A zo{to se slu~uvalo toa?

AZDAK

Zo{to se slu~uvalo? Pa vojna! Premnogu dolga vojna! A pravda nikakva! Dedo mi so sebe ja donel i pesnata za toa kako bilo. Sakate li jas i mojov prijatel policaec da vi ja ispeeme. Dobro dr`i go siximot, toa spa|a vo pesnata. Zo{to ve}e ne krvavat na{ite sinovi i ne pla~at na{ite }erki?

Zo{to krv ima samo vo kasapnicite za teliwa?

A solzi samo na livadata nautro, pred ezeroto Urm?

Bitkata e zagubena ama {lemovite se isplatija. Taka li e? Taka li e?

Nasekade vladeat bogatite a ni pantalonite ne si gi sobuvaat sami.

Ne znaat da brojat do tri a {est jadewa jadat.

Taka li e? Taka li e?

}e ne krvavat sinovite i ne pla~at }erkite

Zatoa krv ima samo vo kasapnicite za teliwa

A solzi samo na livadata nautro na ezeroto Urm.

PRVIOT OKLOPNIK

]e ja pee{ li taa pesna i vo gradot?

AZDAK

A zo{to da ne ja peam?

PRVIOT OKLOPNIK

Gleda{ kako se crvenee onamu? Na neboto po`arno crvenilo. Toa e vo predgradieto. Koga utroto knezot Kacbekij naredi da mu se prese~e glavata na guvernerot i na{ite tkaja~i na }ilimi bolni od Persiska bolest po~naa da se pra{uvaat dali i knezot Kacbekij ne jade malku premnogu. Pa deneska napladne go obesija i gradskiot sudija. Ama nie od niv napravivme ka{a. Po dva pjastera za tkaja~. Razbra li?

AZDAK

Razbrav.

PRVIOT OKLOPNIK

Gledaj {to }e pravime sega.

GRU[A

Dedence, mo`e li da dobijam edno lon~e mleko

STARIOT

Mleko? Nemam nie mleko. Kozite ni gi grabnaa gospodata vojnici od gradot. Ako sakate mleko, odete kaj gospodata vojnici. Ne mu e dobro?

GRU[A

Ka{laj.

DETETO

Ne mo`am, {mukam bronhi.

GRU[A

Ama samo edno lon~e mleko, za detevo, dedence. Imate belki tolku?

STARIOT

I seto toa za JOSIP }e vi plati, neli?

GRU[A

Koj veli - JOSIP }e vi plati? Pla}ame kako knezovi. Glavata v oblaci, gazot vo voda! A kolku ~ini ova lon~e?

STARIOT

Tri pjastera. Mlekoto e poskapeno.

GRU[A

Tri pjasteri? Za ova belo void{te? Mihail, go slu{na li ti ova? Tri pjastera? Toa nie ne mo`eme da si go dozvolime.

dedence, }e platime!

[AUVA

Ne veruvam, gospoda, deka toj e tolku lo{ ~ovek. Potkraduva koko{ki i mo`ebi odvreme - navreme po nekoj zajak.

DEBELIOT KNEZ

[to ima tuka, prijateli, tolku sme{no? Dozvoluvate li da ka`am eden seriozen zbor. V~era izutrina gruziskite knezovi go urnale golemiot voinstven knez. Samiot Veliki knez za `al, izbegal. Vo toj sudbinski ~as na{ite tkaja~i, bez sram objavile vostanie, i go obesile na{iot op{tosakan gradski sudija, na{iot drag Ila Orbelani. C,c,c, Prijateli, potreben ni e mir. Mir, Mir, I samo Mir! Mir vo Gruzija, I Pravda! go dovedov eve dragiot Bizergan Kacbekij, mojot vnuk, talentiran ~ovek, koj bi mo`el da bide noviot sudija. No sepak velam, - }e re{i narodot.

PRVIOT OKLOPNIK

Zna~i li toa deka nie }e izbirame sudija?

DEBELIOT KNEZ

Zna~i. Narodot }e nazna~uva talentirano dete. Zasedavajte malku, prijateli.

OKLOPNICITE

Polni im se ga}ite za{to seu{te ne go fatile Velikiot knez. - Toa mu go dol`ime na ova selsko pisar~e. Toj go pu{til. - Ne se ~uvstvuvaat sigurni, zatoa i velat prijateli i }e re{i narodot. Sega vo Gruzija sakaat duri i pravda. - No hajkata si e hajka i si ostanuva hajka. - Da go pra{ame pisarot, toj znae se za pravdata. Slu{aj, ni{to`estvo...

AZDAK

Mislite na mene?

PRVIOT OKLOPNIK

Dali saka{ toj vnuk da ni bide sudija?

AZDAK

Mene me pra{uvate? Ne mene, a?

VTORIOT OKLOPNIK

A zo{to da ne?

AZDAK

Kolku {to razbrav, vie Sakate podetalno da go ispitate. Vo pravo sum? Ovde imate zlostornik na raspolagawe i toa iskusen. Pa ete kandidatot neka poka`e {to znae! Nemate pravo da zemate vistinski zlostornici ako sudijata u{te ne e nazna~en. Toj mo`e da bide i vol, ama mora da bide nazna~en, inaku se kr{i pravoto, a toa e mnogu ~uvstvitelna rabota. Vie ako sakate dvajcata obesete gi, so toa pravoto ne se kr{i za{to sudijata u{te ne e nazna~en. Ako se osudi na primer, `ena, koja za svoeto dete ukrala par~e carevnica, a sudijata pritoa ne bil vo sudiska obleka ili pak pri izrekuvaweto na presudata se po~e{al nekade odzadi i so toa ja zasukal oblekata pove}e od edna tretina, {to ne smee da bide, toga{ presudata e sramna i pravoto e naru{eno. Pobrzo sudiskata mantija ili sudiskata kapa }e donesat presuda otkolku ~ovek bez niv. Ako ne vnimavate na pravoto, toa }e vi pobegne kako ni{to. Ako saka{ da proba{ pehar so vino dali e ubavo, nema da mu dade{ na pesot da pie. A zo{to? za{to toga{ }e nema vino. Jas }e go izigram obvinetiot. Jas sum Velikiot knez.

DEBELIOT KNEZ

Koj bil toj?

VTORIOT OKLOPNIK

Velikiot knez. Toj navistina go poznava.

GRU[A

Dedence, dedence, }e platime! ama detevo mora ne{to da jade. Kako bi bilo, eden pjaster?

STARIOT

Dva.

GRU[A

Eve dva, ama mlekovo mora da bide kvalitetno, ne ~eka dolg pat. A ova e ~ista lihva i grev.

STARIOT

Ako sakate mleko, ubijte gi vojnicite.

DEBELIOT KNEZ

Koj bil toj?

VTORIOT OKLOPNIK

Velikiot knez. Toj navistina go poznava.

DEBELIOT KNEZ

Dobro.

PRVIOT OKLOPNIK

Zapo~nete ja raspravata.

AZDAK

Slu{am deka me obvinuvaat oti sum razgoruval vojna. Sme{no. Velam : sme{no. Dali e toa dovolno.DEBELIOT KNEZ

Zgneti mu edna presuda, vnu~ko!

VNUKOT

Gruziskiot narod protiv Velikiot knez. Obvinet, {to imate da ka`ete vo svoja odbrana?

AZDAK

Mnogu ne{to. Se razbira, i jas pro~itav deka sme ja izgubile vojnata. Svoevremeno jas objaviv vojna no spored sovetite od patriotite kako {to e ~i~ko Kacbekij. Go povikuvam za svedok ~i~ko Kacbekij.

VNUKOT

Baraweto se odbiva. Vie ne ste obvinet poradi toa {to ste objavile vojna toa go pravi sekoj vladetel, tuku zatoa {to lo{o ste ja vodele vojnata.

AZDAK

Gluposti. Pa vojnata voop{to ne ja vodev jas. Im dadov da ja vodat. Im dadov da ja vodat knezovite. I ja upropastija.

VNUKOT

Dali so toa odrekuvate deka ste bile vrhoven komandant?

AZDAK

A, toa nikako. Vrhoven komandant sekoga{ bev jas. U{te pri ra|aweto so svirka i nareduvav na dadilkata. Vospitan sum koga odam v nu`nik da mi go bri{at gazot. Sum naviknal da zapoveduvam. Na ~inovnicite sekoga{ im nareduvav da kradat od blagajnata. Desetarite gi tepaat vojnicite samo po moja naredba.

Posednicite spijat so `enite na selanite samo ako jas naredam najstrogo. Pa i ~i~ko Kacbekij ima takov mev samo spored mojata naredba.

OKLOPNICITE

Ba{ ubavo! Da `ivee Velikiot knez!

VNUKOT

Obvinet, ~uvajte ja ~esta na ovoj sud.

AZDAK

Se soglasuvam. Vi nareduvam da prodol`ite so soslu{uvaweto.

VNUKOT

Nema vie mene {to da mi nareduvate. Vie zna~i tvrdite deka va{ite knezovi ve prisilile da objavite vojna. A kako mo`ete toga{ da tvrdite deka knezovite ja upropastile vojnata?

AZDAK

Ne pra}aa dovolno lu|e, proneverija mnogu pari, za vreme na napadot se pijan~ea po bordelite. Pra{ajte go svedokot ~i~ko Kac.

VNUKOT

So toa izrekuvate stra{no tvrdewe deka knezovite na ovaa zemja ne se borele?

AZDAK

Neeee. Se borea knezovite. Se borea koj }e profitira pove}e.

DEBELIOT KNEZ

Toa e ve}e premnogu. Pa ovoj zboruva kako da e tkaja~.

AZDAK

Navistina? Pa jas ja zboruvam samo vistinata!

DEBELIOT KNEZ

Obesete go! Obesete go !

PRVIOT OKLOPNIK

Samo mirno. Prodol`uvame, Va{a visost.

VNUKOT

Mir! Donesuvam presuda : smrt so besewe. Za vrat. Ste ja izgubile vojnata. Presudata e izre~ena. Neotpovikliva. Obesete go!

DEBELIOT KNEZ

Obesete go! Obesete go!

AZDAK

Mom~e, najseriozno vi prepora~uvam da ne zboruvate tolku re{itelno i ostro. Ako viete kako volk, nema da mo`at da ve postavat za pes ~uvar. Dali razbravte?

DEBELIOT KNEZNa besilka!

AZDAK

Koga lu|eto }e sfatat deka knezovite zboruvaat so istiot jazik kako i Velikiot knez }e go obesat i Velikiot knez i knezovite. Vpro~em, ja ob`aluvam presudata. Pri~ina: izgubena vojna, ama ne za knezovite. Knezovite si ja dobija vojnata. Si naplatija tri milioni osumstotini {eeset i tri iljadi pjasteri za kowi {to ne gi ispratile.

DEBELIOT KNEZ

Na besilka!

AZDAK

Osum milioni dveste ~etirieset iljadi pjasteri za oprema na vojskata, koja {to izostana.

DEBELIOT KNEZ

Na besilka!

AZDAK

I sega se pobednici. Vojnata e izgubena samo za Gruzija, no taa zemja ne e prisutna vo sudnicava.

DEBELIOT KNEZPrijateli, mislam deka sega e dosta. Dragi prijateli, mislam deka sega mo`eme da go nazna~ime noviot sudija.

PRVIOT OKLOPNIK

Pa da, mo`eme. Spu{tete ja onaa sudiska obleka. A sega ti, vnu~ko, begaj, za na vistinskiot stol da sedne vistinskiot gaz. A ti dojdi vamu i sedni na sudiskiov stol. Ama sedni, ~oveku. Sudijata otsekoga{ bil aramii{te, pa i sega aramii{te neka bide sudija. Gledajte, toa e sudijata!

GRU[A

Brokatna nametka od iljada pjasteri, a nitu eden pjaster za mleko.POSTARATA DAMA

Gostilni~arot si dozvoluva nie da go ~ekame. Otkako vo glavniot grad se slu~ija takvi raboti, vo celava zemja ve}e nema nikakvi maniri.

GRU[A

Mihail, ova se bogati begalci. ]e morame da pojdeme kaj niv. O, moi dami I vie sakate ovde da preno}evaat? Stra{no, se e prepolneto. A zo{to ovde nema nikogo?

GOSTILNI^AROT

Prostete mu na starecot, moi dami, {to moravte tolku da ~ekate. Maloto vnu~e mi gi poka`uva{e rascvetanite praski, ovde na padinata. A dali se rascveteni ovo{kite dolu na jug? Vie sigurno ste od jugot?

MLADATA DAMA

Moram da vi ka`am deka ne obrnuvavme osobeno vnimanie na toa.

GOSTILNI^AROT

Razbiram.

POSTARATA DAMA

Golemo no}evali{te? Smeeme li da vlezeme?

GOSTILNI^AROT

Ama ova e karvansko no}evali{te, popolneto e, a i poslugata mi razbega.

MLADATA DAMA

Pa ne mo`eme da preno}evame ovde na patov.

POSTARATA DAMA

Kolku pari treba?

GOSTILNI^AROT

Pa vo vakvi vremiwa, moi dami, koga baraat zasolni{te mnogu begalci, verojatno ugledni lu|e kako vas, }e me razberete.POSTARATA DAMA

No ~oveku drag, nie ne sme begalci. Se selime vo na{ata letna rezidencija na planina, toa e se.

GOSTILNI^AROT

Samo se somnevam deka na damite }e im bide udoben ovoj tesen prostor, a samo u{te nego go imam na raspolagawe. Za nego }e moram da vi naplatam {eeset pjasteri po ~ovek.

MLADATA DAMA

Sto i osumdeset pjasteri! No ne so deteto. [to ako po~ne da pla~e?

GOSTILNI^AROT

Sobata ~ini sto i osumdeset pjasteri bilo za dve bilo za tri lica.

MLADATA DAMA

Od druga strana, ne mo`am da ve ostavam nadvor na patot. Pa i deteto e ~ovek, zar ne? Bi mo`ele li da platite polovina cena?

GRU[A

Nevozmo`no. Znaete, morav brzo na pat, a a|utantot zaboravil da mi stavi dovolno pari.

POSTARATA DAMA

Mo`ebi nemate ni {eeset pjasteri?

GRU[A

A, tolku mo`am da platam.

MLADATA DAMA

Kade se krevetite?

SLUGATA

Ovde nema kreveti. }e morate sami da se snajdete.

POSTARATA DAMA

A kako bi bilo da napravime ne{to sli~no na kreveti?

GRU[A

Jas }e go napravam toa. Koga se pove}e lu|e polesno se snao|aat. Pred ru~ekot mi veli mene mojot ma` : Draga Anastazija Katarinovska, ajde malku prilegni, i samata znae{ deka mnogu lesno te fa}a migrena. Ama, Georgij, mu velam na guvernerot, Ne mo`am da legnam, ovde ima {eeset gosti. Na poslugata ne mo`e{ da se potpri{, a Mihail Georgijevi~ ne jade bez mene. Taka, sega barem mo`e da si legneme.

POSTARATA DAMA

Draga moja, mnogu ste ve{ta vo pravewe kreveti. Poka`ete gi racete!

GRU[A

[to mislite so toa?

MLADATA DAMA

Toa, da gi poka`e{ racete.

MLADATA DAMA

Pluskavci! Sluginka! Gnaso edna! [to saka{?

GRU[A

Ni{to ne sakav. Mislev samo deka }e ne zemete so vas izvesen del od patot. Ve molam, ne krevajte vreva, samata }e si odam.

MLADATA DAMA

]e odi{ ti, }e odi{, ama so policija.

GRU[A

Ama }e platam {eeset pjasteri, eve. Eve videte deka imam, eve ovde se ~etiri desetki, eve i petka, ne, i toa e desetka, seto vkupno {eeset pjasteri. Sakav samo deteto da go zemete so vas. Priznavam, milostiva, deka sum od nizok rod ama ve molam ne vikajte policija. Detevo e od visok rod, vo begstvo e, ba{ kako i vie.

MLADATA DAMA

Policija!

GRU[A

Nemojte da vikate! Pa zar vie nemate srce?

SLUGATA

[to e sega?

POSTARATA DAMA

Ovaa `ena se pretstavuva kako gospo|a, a e kradec i ubiec.

POMLADATA DAMA

Policija!

SLUGATA

Policija momentalno nema. A ti sestro, Is~ezni kako kolbas v {pajz.

GRU[A

Vie, ste ~udovi{ta! I vam glavite }e vi gi zakovaat za yid!

SLUGATA

Na raskrsnicata, desno!

GRU[A

Nikoj drug {tom ne te sakaMoram da te zemam jas

Lo{o vreme, crni dni.

Na mene potpri se ti. Dolgo odev so noze raskrvaveniSkapo pla}av mleko za tebeFrli skapi ali{tavo partali oble~i se tite kapam i te kr{tevamvo vodite od gle~erot.

Vo vodite od gle~erot Jang janga tau.

Frlete gi skapite ali{ta!

Frlete gi skapite ali{ta!

Nikoj drug {tom ne ve saka

Nie }e ve zememe.

Sega, ti si moe.

PRVIOT ^OVEK

Devojko, ne mo`e{ preku ovoj most.

GRU[A

Ama moram so detevo kaj brat mi na isto~nata strana.

TRGOVKATA

Mora{? [to zna~i toa moram? Jas moram preku mostot za{to moram vo Atium da kupam dva }ilima, a niv edna `ena mora da gi prodade za{to mora{e da i umre ma`ot, mila moja.

PRVIOT ^OVEK

Zamol~i, mi se ~ini deka slu{am ne{to.

GRU[A

Mostov ne e sosema skapan. Mislam deka mo`am da probam da pominam.

TRGOVKATA

Jas toa ne bi go pravela pa ni |avolot da me brka. Pa toa bi bilo samoubistvo.

PRVIOT ^OVEK

Eeej!

GRU[A

Ne vikaj! Re~i mu da ne vika.

TRGOVKATA

A zo{to da ne vika? Te brkaat?

GRU[A

Me brkaat vojnici.

Istavete mi se od patot, moram preku mostot.

VTORIOT ^OVEK

Ama ne mo`e{. Ambisot e dlabok dve iljadi stapki.

PRVIOT ^OVEK

Ne mo`e{ i poradi deteto. rizikuvaj go svojot `ivot, a ne i `ivotot na deteto.

VTORIOT ^OVEK

A so deteto stanuvate i pote{ki.

TRGOVKATA

Ama daj mi go deteto mene, jas }e go skrijam, a ti sama pomini.

GRU[A

Ne go davam, nie ne se delime.

Zaedno }e odime, zaedno }e visime

Nad dlabokiot ambis, sine moj.

]e jadi{ od toj leb, {to jas go imam za tebe

]e delime I od zalacite

Od {est, pet tebe }e ti dadam

Dali }e bide golem lebot,

Toa ne go znam.

Od vetrot nemoj da se pla{i{

I toj e siromav kako nas.

LAVRENTIJ VANADYE

Od kade ti, Gru{a?

GRU[A

Odev, Lavrentij, preku gle~erot Janga - Tau.

LAVRENTIJ VAHNADYE

Ova e mojata `ena, se vika Aniko.

SNAATA

Soso, Soso, nemoj u{te da gi vadi{ pitite od pe~kata, slu{na? Ama kade si?

LAVRENTIJ

Ima li tatko? Taka i si mislev. ]e mora ne{to da izmislime. Taa e mnogu pobo`na.

SNAATA

Isuse i Marijo, pa taa e bolna, {to da pravime?

LAVRENTIJ

Ma`ena e tamu preku planina, taka veli.

SNAATA

A, preku planina.

GRU[A

Lavrentij, mislam deka }e moram da prilegnam nekade.

SNAATA

Soso, pitite!

GRU[A

Imot. Vojnik. ^ekawe. Sedni i jadi.

SNAATA

A dali e `iv? kako {to slu{am, povtorno izbila vojna? Soso? Kaj se krie{ ti, Soso?

LAVRENTIJ

Vedna{ }e ti stavime krevet vo sobata. Taa e dobra du{a, ama otkako }e se najade. Samo ne mo`ete da ostanete dolgo. Znae{, taa ti e pobo`na.

PEJA^OT

Proletta ne smee{e da dojde:

Premnogu bolna sestrata be{e

I bratot drslo (prdlo) doma ja pribra

I zimata taa be{e dolga

I zimata taa be{e kratka.

I lu|eto ni{to ne smeeja da jadatI glumcite ni{to ne smeeja da krevaat

Kade e majka e na Elena,

Gore se oblekuva.

GRU[A

Mihail, morame da bideme itri. ne pla~i poradi studot. ^ovek koga e siroma{en I se tresi od stud, stanuva sosem nesimpati~en.

LAVRENTIJ

Zo{to sedite taka stutkani, kako da ste pajtonxii? Mo`ebi vi e studeno vo ovaa soba.

GRU[A

Ne ni e studeno, Lavrentij.

LAVRENTIJ

Ako ti e premnogu ladno, ne smee{ da sedi{ so deteto ovde. Aniko }e se obvinuva samata sebesi. Se nadevam deka popot ne te pra{al ni{to za detevo?

GRU[A

Me pra{a, ama jas ni{to ne mu ka`av.

LAVRENTIJ

Dobro e taka. Sakav so tebe da porazgovaram za Aniko. Taa e dobra du{a, samo e mnogu ~uvstvitelna. Na ovoj imot lu|eto {to i da re~at, a taa }e se upla{i. Znae{, taa e tolku dlaboko ~uvstitelna. Edna{ kravarkata dodeka bile v crkva zabele`ala deka na Aniko edniot ~orap i bil skinat, i ottoga{ mojata draga Aniko sekoga{ koga odi v crkva nosi po dve rala ~orapi. Neverojatno, ama taa e od mnogu stara familija. Ti sigurna li si deka ovde nema staorci? Toga{ ne bi smeele da sedite ovde. [to kape toa?

GRU[A

Verojatno ~epot na bo~vata ne e dovolno stegnat.

LAVRENTIJ

Da, sigurno e toa bo~vata. - Ete, tuka si ve}e polovina godina, neli? Za Aniko be{e zborot. Se razbira, ni{to ne i raska`av za oklopnite vojnici, ima slabo srce. Zatoa i ne znae deka ne mo`e{ da pobara{ rabota, ottuka i nejzinite zabele{ki v~era. Mo`e{ da zamisli{ kolku se gri`i taa za tvojot vojnik? A {to ako toj se vrati a da ne ja najde, se pra{uva i le`i budna. I velam: Ne mo`e da se vrati pred proletta. Mnogu e dobra. A spored tvoeto mislewe, koga bi mo`el toj da dojde? Pred proletta sigurno ne, taka misli{ i ti? Gledam, ni samata ne veruva{ deka }e se vrati. Ama koga }e dojde proletta i koga snegot i ovde }e se stopi, ne }e mo`e{ pove}e da ostane{ ovde, za{to odnovo bi mo`ele da te baraat, a i lu|eto ve}e zboruvaat za detevo bez tatko. Gru{a, od pokrivot se topi sneg, dojde proletta.

GRU[A

Da.

LAVRENTIJ

Slu{aj da ti ka`am {to treba da pravime. Potrebno ti e nekoe mesto kade {to }e otide{, a bidej}i ima{ dete mora{ da najde{ ma`, za lu|eto da ne zboruvaat. Zatoa jas vnimatelno se raspra{av kako da ti najdeme ma`. Gru{a, go najdov. Razgovarav so edna `ena koja ima sin, tamu preku ridon, mal imot a i taa e soglasna.

GRU[A

Ama ne mo`am da se ma`am, moram da go ~ekam Simon Hahava.

LAVRENTIJ

Se razbira. Na se mislevme. Tebe ne ti treba ma` za v krevet, tuku za na hartija. Takov ti najdov. Sinot na taa selanka so koja {to ve}e se dogovorivme, {totuku treba da umre. Zar toa ne e prekrasno? Na izdivnuvawe e. Se e kako {to se dogovorivme. I koga }e pojde{ kaj nego toa }e mu bide smrtniot ~as. A ti }e ostane{ vdovica. [to veli{ na toa?

GRU[A

Moram da imam dokument so pe~at, za Mihail.

LAVRENTIJ

Se razbira, se e vo pe~atot. A ti ima{ zasolni{te.

GRU[A

A zo{to go pravi toa taa `ena?

LAVRENTIJ

Za ~etiri stotini pjastera.

GRU[A

A od kade ti se tebe?

LAVRENTIJ

Od Aniko, od parite od tutunot.

GRU[A

Tamu nikoj nema da ne prepoznae. Toga{, }e napravam kako {to veli{.

LAVRENTIJ

Odam vedna{ da ja izvestam selankata.

PEJA^OT

Koga ja donesoa nevestata, zetot na umira~ka be{e. Pred vratata gi ~eka{e majka mu. Da pobrzaat so svadbata im vele{e. Nevestata so sebe nose{e dete, koe bratot se obiduva{e da go skrie za vreme na ven~avkata.

SVEKRVATA

Brzo, brzo, zo{to }e ni izdivne mlado`enecot pred ven~avkata. A ne be{e taka zborot deka ima i dete?

LAVRENTIJ

Pa {to toga{? Vo negovava situacija bi trebalo toa da mu bide seedno.

SVEKRVATA

Nemu! Ama jas nema da go pre`iveam sramot. Nie sme lu|e so ~est. Mojot Jusup nema nikakva potreba da se `eni so edna takva koja ima dete.

LAVRENTIJ

Dobro, davam u{te dveste pjastera. Eve dokument deka imotot }e bide na tebe, no vo narednive dve godini taa }e ima pravo da `ivee tuka.

SVEKRVATA

Ven~avaweto mo`e da zapo~ne.

REDOVNIKOT

Dali si soglasna da mu bide{ na svojot ma` verna, poslu{na i dobra `ena i da mu pripa|a{ se dodeka smrtta ne ve razdeli?

GRU[A

Da.

REDOVNIKOT

A dali si ti soglasen da i bide{ na svojata `ena dobar i gri`liv ma`, dodeka smrtta ne ve razdeli?

SVEKRVATA

Da, re~e - da!

GRU[A

Ako voop{to dojde Simon Hahava, prati mi go vamu.

LAVRENTIJ

Toga{ zbogum, Gru{a, i ako nekoga{ me poseti vdovicata sestra, mojata `ena }e ti re~e Dobredo{la".

REDOVNIKOT

A smeam li da pra{am, kakvo e toa dete?

SVEKRVATA

Jas ne gledam nikakvo dete.

GOSTI

^uvte li? Se vratil Velikiot knez! - Ama knezovite sepak se protiv nego.

Vo sekoj slu~aj, vojnata e zavr{ena. Na{ite vojnici naskoro }e se vratat doma.

GRU[A

Nekoj re~e deka se vra}aat vojnicite?

GOSTI

Ama barem vojnata e gotova. Ne morate pove}e da odite vojska i toa e ne{to.

JUSUP

Rekoa deka vojnata e gotova?

GOSTI

Isuse, Marijo i Josife! Jusup!

JUSUP

Site nadvor, dodeka ne sum vi gi iskr{il site koski.

PEJA^OT

A ha, stapica! Soprugata doznava soprug imala!

Dewe e so deteto, no}e e so ma`ot.

A qubeniot si doa|a, gazi toj i dewe i no}e.

Sopru`nicite stojat I se gledaat. sobata stanuva tesna.

JUSUP

Ti gi rasipav smetkite, a? [to stoi{, ima{ belki videno dosega nekoj ma`. Deteto ne ti e od gledawe.

GRU[A

Deteto ne sum go imala so radost, ako misli gazdata na toa.

JUSUP

Ne izgleda{ takva.^udno e ako ne ti se slu~ilo ba{ ni{to vo gradot, zo{to bi bila inaku ovde? Samo ne sakam da zboruvam za toa. Ne velam duri ni{to i protiv vonbra~noto dete {to mi go dovede vo ku}ava, a vo vrska so tebe moeto trpenie e prikraj. Neprirodno e. A ako ti dojde vojnikot, ti si ma`ena.

GRU[A

Da.

JUSUP

No tvojot vojnik nema da se vrati, ne treba da veruva{ vo toa.

GRU[A

Ne treba.

JUSUP

Povtoruva{ po mene, a? @ena si mi ili ne si mi `ena. Kaj {to le`i{ kako da ne le`i ni{to, a za `al ne mo`e da legne i nitu nekoja druga. Nautro koga odam v rudnik mrtov umoren, koga nave~er }e legnam ostanuvam sam kako |avol. Gospod te sozdal `ena, a ti, {to pravi{ ti? @enite rabotat vo rudnikot i gi {irat nozete, taka pi{uva vo na{iot kalendar. Razbra?

GRU[A

Da.

PEJA^OT

[tom ode{e taa pere na rekataLikot taa mu go gleda{e vo vodata

A likot stanuva{e se pobled

Na mese~inata vo novina.

[tom se isprava{e platnoto da go iscedi

Glasot taa mu go slu{a{e vo {umata

A glasot stanuva{e se potih.

Na mese~inata vo novina.

Se pove}e vozdi{ki i opravduvawa

Se pove}e solzi i pot se leea

So mese~inata vo novina.

Raste{e i Mihail.

NAJGOLEMOTO DETE

Deneska }e si igrame se~ewe glavi. Ti bidi knez i smej se. Ti }e bide{ guverner. A ti si `enata na guvernerot i }e pla~e{ koga }e mu ja otse~at glavata. A jas se~am glava. So ovoj.

MIHAIL

I jas sakam glava se~am.

NAJGOLEMOTO DETE

Me~ot e moj. Jas se~am glava. Guverner e najlesno. Kleknuva{ i ti ja se~at glavata. Toa sekoj go mo`e.DEVOJ^ETOMene ne me igraat. ]e vidite vie eden den. ]e vi ebam plemeto.

NAJGOLEMOTO DETE

Ako znae{ da se smee{ mo`e{ da go pretstavuva{ knezot.

DEBELKO

Najubavo jas mo`am da se smeam. Daj mu neka prese~e i toj edna{ glava, potoa ti, pa jas.

NAJGOLEMOTO DETE

Ooof! ]e ti poka`am jas tebe, treba{e da mava{ po|omitka!

AZDAK

[auva, izbroeni se tvoite denovi na ropstvo, mo`ebi i minutite. Dolgo vreme te dr`ev vo `eleznite uzdi na razumot. Vremeto na smutovi i neredi ve}e e zad nas, a ne dojde ona golemo vreme {to go opi{uvav so pesnata za haosot. Sega, za da se potsetime u{te edna{, na toa prekrasno vreme, u{te edna{ }e ja ispeeme. Ne pla{i se, smee da se ~ue, pesnata }e bide popularna. Sestro, }e treba da ja pokrie{ glavata, brate, }e treba da izvadi{ no`. Vremeto se is~a{i od svoite zglobovi, gospodarite bea polni so obvinuvawa. Pot~inetite polni so radost, se upa|a{e vo uredi, se kinea presudite na osudenite selani, gospodarite gi stavaa me|u melni~ki kamewa. Izlegoa tie, {to den ne videle. Koj nema{e leb, toga{ ima{e ambari, koj prima{e `itna pomo{, toga{ dava{e. Kaj si generale? Te molam, te molam, napravi red. Otmenoto dete ve}e ne mo`e da se prepoznae, deteto na gospodarkata e sin na nejzinata robinka.

Visokite slu`benici baraat zasolni{te, koj ne smee{e da spie ni po urnatini, toga{ se protega{e vo postela.

Koj nekoga{ vesla{e so ~amec, toga{ ima{e brod. Velevme stignavme nie.Kaj si, generale? O, te molam, o, te molam, o, te molam napravi red. Da, taka }e be{e i sega ako redot seu{te se po~ituva{e. Se vratija Velikite knezovi, predgradijata pak gorat. Skapo ne ~ine{e toa {to im gledavme niz prsti na siromasite. Im pomagavme, kolku {to mo`eme na bednite. ]e ne obesat, I }e re~at deka sme bile pijani. A ne mo`eme nigde da se skrieme. Na nikogo nema da mu pravam usluga. Nikomu nema da ja poka`am ~ove~kata golemina.

@ENATA NA GUVERNEROT

Kakvo e ova ~udovi{te?

AZDAK

Dobronamerno, va{a milost, i vi stoi vam na slu`ba.

A\UTANTOT

Natela Aba{vili, `enata na pokojniot guverner, {totuku se vrati i go bara svojot sin Mihail. Doznala deka nejzinata biv{a sluginka go odvela deteto nekade v planina.

AZDAK

]e go najdeme nie nego, va{e visokorodstvo, na zapoved.

A\UTANTOT

Taa `ena tvrdi deka deteto bilo nejzino.

AZDAK

]e i ja prese~eme glavata, va{e visokorodstvo, na zapoved.

@ENATA NA GUVERNEROT

Ne mi se dopa|a ovoj ~ovek.

AZDAK

Se }e se sredi, va{e visokorodstvo. Na zapoved.

A\UTANTOT

Sledej}i go sonceto, go izgubivme stariot svet.

GRU[A

Simone!

SIMON

Dali e toa Gru{a Vanadye?

GRU[A

Simone!

SIMON

Gospod napomo{ i dobro zdravje na gospo|icata.

GRU[A

Dobredojde na gospodinot vojnik. I fala mu na Boga {to se vrati zdrav.

SIMON

Tie Najdoa podobra riba od mene pa ne me izedoa - re~e edna riba.

GRU[A

Hrabrost re~e ~irakot, a sre}a re~e herojot.

SIMON

Pa kako vi e ovde? Kako ja podnesovte zimata, dali sosedite bea ~ove~ni?

GRU[A

Zimata be{e malku gruba, a sosedite kako sosedi.

SIMON

Dali smee da se pra{a: Ima li izvesnata li~nost seu{te navika dodeka pere ali{ta da gi natopuva nozete vo vodata?

GRU[A

Odgovorot e - Ne poradi o~ite od grmu{kite.

SIMON

Gospo|icata zboruva za vojnicite. A pred nea stoi blagajnik.

GRU[A

Toa zna~i dvaeset pjasteri, neli?

SIMON

I sobi~ka.

GRU[A

Zad kasarnata, pod steblata na urmite?

SIMON

To~no taka. Gledam, se se}avate.

GRU[A

Se se}avame.

SIMON

Zna~i ne sme zaboravile. Toga{ vratata seu{te e otvorena, kako {to se veli? [to e? Ne{to ne e vo red?

GRU[A

Simon Hahava, nikoga{ pove}e ne }e mo`am da se vratam vo Nuka. Se slu~i ne{to.

SIMON

[to se slu~ilo?

GRU[A

Se slu~i toa {to aknav po glava eden oklopnik.

SIMON

Gru{a Vanadye sigurno imala pri~ina za toa.

GRU[A

Osven toa, Simon Hahava, jas pove}e ne se vikam kako {to se vikav.

SIMON

Kako toa? Toa ne go razbiram.

GRU[A

A koga gi menuvaat imiwata `enite, Simone? Dozvoli da ti objasnam. Me|u nas ni{to, me|u nas se e ostanato isto, mora{ da mi veruva{.

SIMON

Kako sega, ostanato isto, a sepak e poinaku?

GRU[A

Ama kako da ti objasnam, vaka razdeleni od potokot, ne mo`e{ li da premine{ od drugata strana?

SIMON

Mo`ebi toa ne e potrebno.

GRU[A

Mnogu e potrebno. Premini, Simone!

SIMON

Ne saka li so toa gospo|ata da re~e deka sme do{le predocna?

PEJA^OT

Tolku zborovi se ka`uvaat, I tolku zborovi se premol~uvaat.

Vojnikot dojde. Od kade dojde, toa ne go ka`uva.

Snagaata {to misle{e a ne re~e:

Bitkata po~na vo samata zora, se rasplamti na pladne.

Eden padna pred mene, drug padna zad mene, tret kraj mene.

Na prviot nagaziv, drugiot go ostaviv, tretiot go probode kapetanot.

Eden brat mi zagina od `elezo, drug brat umre od ~ad.

Na vratot mi gore{e ogan, racete mi mrznea vo rakavicite, a vo ~orapite no`nite prsti

Jadev pupki od jasika, spiev na kamewa, vo voda.

PEJA^OT

Taa kopnee{e po nego, A ne go do~eka,

Raskinata e razdelbata,

Zo{to ne se ka`uva

Guskata {to misle{e, a ne re~e.

Dodeka ti, vojni~e, be{e vo boj.

Vo krvav boj, vo stra{en boj

Naidov na dete, bespomo{no

Srceto ne mi dade da go odminam,

Mora{e da se pogri`am za se {to inaku bi propadnalo

morav da se navedam po tro{ka leb.

morav da se izma~uvam ne za moeto tuku za tu|oto.nekoj treba da pomogne.Drvceto bez voda }e umre

Jagnenceto }e se zagubi

{tom govedarot }e zaspie

I povikot negov, nikoga{ nema da go ~ue.

SIMON

Vo trevava gledam nekakva kapa. Mo`ebi ve}e ima podmladok?

GRU[A

Ima, Simone, ne mo`am toa da go skrijam, no ti ne pla{i se, ne e moe.

SIMON

Se veli - {tom edna{ }e duvne veter, duva niz site puknatini. Gospo|ata ne treba pove}e da zboruva ni{to.

SIMON

Gru{a Vanadye, Vrati mi go srceto {to ti go dadov. Ili podobro NE, frli go v potok.

GRU[A

Ne odi, Simone Hahava, ne e moe, ama ne e moe!

GLASOVI

Dojdoa nekoi vojnici! ]e go zemat so sebe Mihail!

OKLOPNIOT KOWANIK

Ti li si taa Gru{a? Ova tvoe dete li e?

GRU[A

Da. Simone!

OKLOPNIOT KOWANIK

Imame sudski nalog , detevo najdeno kaj tebe, da go odvedeme v grad, za{to postoi osnovano somnenie deka toa e Mihail Aba{vili, sin na guvernerot Georgij Aba{vili i na negovata `ena Natela Aba{vili.

GRU[A

Pu{tete go, ve molam, moe e!

AZDAK

Kako ste ku~i{ta, kako e va{iot ku~e{ki svet, smrdi li dobro?

PEJA^OT

Oklopnicite go odvedoa skapocenoto dete nesre}nata pojde po niv vo gradot, mnogu opasen.

Vistinskata majka go bara{e svoeto dete. Ma}eata ja izvedoa pred sud.Slu{nete ja sega prikaznata za sudeweto so deteto, kade so poznatiot eksperiment so pomo{ na krugot so kreda, }e se utvrdi vistinskata majka na deteto.

GOTVA^KATA

Zo{to so site sili saka{ da go zadr`i{ koga ne e tvoe, i toa vo ova vreme.

GRU[A

Moe e. Jas go odgledav.

GOTVA^KATA

A ne si pomislila li nikoga{ {to }e se slu~i koga }e se vrati taa?

GRU[A

Otprvo mislev deka }e i go vratam, a potoa mislev deka taa voop{to nema da dojde.

@ENATA NA GUVERNEROTMu blagodaram na boga {to barem nema narod. Ne mo`am da go

izdr`am toj miris, vedna{ dobivam migrena. Jas sepak ja sakam nivnata ednostavnost, nivniot um, samo nivniot zdiv mi sozdava migrena.VTORIOT ADVOKAT

Nema publika. Najgolemiot del od narodot sedi zad zatvorenite vrati poradi nemirite vo predgradieto.

VITEZOT POKRIEN SO PRA[INA

Eve pismo od Velikiot knez vo koe {to se zboruva za novo naimenuvawe. Eve {to pi{uva vo pismoto: Naimenuvame ~ovek na kogo treba da mu bideme blagodarni {to spasi `ivot koj e neobi~no va`en za ovaa zemja. Go naimenuvame poznatiot Azdak od Nuka. Koj e toj?

GOTVA^KATA

Ovoj ovde {to le`i.

@ENATA NA GUVERNEROT

Ova e najniskoto su{testvo {to postoelo.

POETOT

Koj li }e bide sudija, komu }e go dodeli deteto? Kakov }e bide sudijata, dobar, lo{? Gore{e gradot. Na sudiskiot stol sede{e Azdak.

GRU[A

Denes mi e potrebna sre}a.

[AUVA

Ima{ sre}a, toj voop{to ne e vistinski sudija. Toa e Azdak, pijani~i{te, I vo ni{to ne se razbira. Osloboduva najgolemi kradci. Bogatite nikoga{ ne mu davaat dovolno mito, pa zatoa na{ite so nego dobro pominuvaat.

AZDAK

Ku~iwa vie ste moi. Pomiluvani ste. Kakvo vreme, takva ~izma za li`ewe. Primam! ADVOKATITE

Mnogu sme{en slu~aj. Sprotivnata stranka go grabnala deteto i sega ne saka da go vrati.

AZDAK

Mnogu privle~na li~nost. Ja otvoram raspravata i }e ja baram najstrogata vistina. Osobeno od tebe.

PRVIOT ADVOKAT

Krvta, ne e voda. Visoki sude! Krvnata vrska e najsilna od site vrski. Majka i dete, zar ima nekoj posilen odnos? Mo`e li nekoj da i go odzeme deteto na majkata? Jas go za~nav vo svetite ekstazi na qubovta, go nosev vo svoeto telo, go hranev so sopstvenata krv, go rodiv so bolki.

GRU[A

Deteto e moe. Jas go odgledav spored svojata sovest i kako {to znaev najdobro. Ima{e toa {to treba, a jas poradi nego `rtvuvav se {to imav. Deteto go vospituvav da bide qubezno so site, a i u{te od samiot po~etok go naviknuvav na rabota, kolku {to be{e toa mo`no, za{to seu{te be{e malo.

@ENATA NA GUVERNEROT

Beskrajno `estokata sudbina, gospodine, me tera da go izmolam od vas svoeto sakano dete. Ne mora da vi gi opi{uvam du{evnite bolki na edna majka, nejzinite stradawa, neprespani no}i.. Go zagubiv svojot ma`, a sega mora da se pla{am da ne go zagubam i deteto. Mi zabranuvaat da vlezam vo palatata na svojot ma`, ne mi gi davaat prihodite od imotot, mi velat deka prihodite im pripa|aat na naslednicite. Ovaa `ena go grabna deteto i ne e negova majka.

SIMON

^estiti sude, Jas sum tatko na deteto.

GRU[A

Toa e dobro, Simone.

AZDAK

Dali si ti onoj za kogo se oma`ila?

SIMON

Ne, Va{a milost. Taa se oma`ila za nekoj selanec.

AZDAK

]e ti postavam edno pra{awe: Kakvo e toa dete? Partalosano uli~no kopile ili fino, od imotna familija?

GRU[A

Toa e obi~no dete.

AZDAK

Sakam da ka`am, dali ima{e blagorodni~ki crti na liceto?

GRU[A

Ima{e nosot na liceto. Ete toa ima{e.

AZDAK

Nos na liceto. Toa go smetam za tvoj va`en odgovor. Sega }e skratam, ne sakam pove}e da gi slu{am va{ite lagi.

GRU[A

Jas vi veruvam deka sakate da skratite, pa vidov kako zedovte!

AZDAK

Zatvori ja muckata. Zedov li ne{to od tebe?

GRU[A

Jas ni{to i nemam.

AZDAK

To~no. Od vas gladotii jas ne dobivam ni{to, pa spored vas i jas bi trebalo da izgladnam.

SIMON

Velat: Koga go potkovuvale kowot i `abata ja krenala nogata.

AZDAK

Podobro bogatstvo od buni{te otkolku kamen od gorski izvor.

SIMON

Ubav e denov, odime da lovime ribi, mu re~e jadicata na crvot

AZDAK

Jas sum svoj gospodar, re~e kmetot i si ja otse~e nogata.

SIMON

Ve sakam kako tatko, im re~e carot na selanite, pritoa naredi na carskiot sin da mu ja otse~at glavata .

AZDAK

Budaliot e najgolem neprijatel na samiot sebesi .

SIMON

No Prde`ot nema nos.

AZDAK

Deset pjasteri kazna za nepristoen govor pred sudot. Pa }e mi nau~i{ ti mene {to e toa pravosudstvo.

GRU[A

O, prekrasno pravosudstvo. Nas }e ne repni{ zatoa {to ne znaeme da zboruvame tolku fino kako ovaa ovde.

AZDAK

Taka e. Vie ste preglupavi. I pravo e da dobiete po prsti.

GRU[ANi{to ti ne znae{ pove}e za pravdata otkolku jas.

AZDAKIma ne{to to~no vo toa. Jas sum prosta~i{te, vo sudiska

obleka. A osven toa, ti si sosema glupava, za{to eve ovde mi se sprotivstavuva{ namesto da prevrtuva{ so svoite ubavi o~i i malku da vrti{ so gazeto, pa da me odobrovoli{. Dvaeset pjasteri.

GRU[A

Ako sakaat neka bidat i trieset, ama }e ti ka`am kolku ja fermam tvojata pravda ti pijana mucko. Koga te ra|ala majka ti i ne pomisluvala na toa deka }e i gi skr{i{ prstite zatoa {to nekade isprosila edna ~a{a carevno bra{no. I kako ne ti e sram da gleda{ kako se tresam pred tebe? Zatoa si im stanal sluga, za da ne im gi zemat ku}ite {to gi ukrale! I od koga ku}ite im pripa|aat na taftabitite? No ~uvaj gi, inaku koj }e gi pra}a na{ite ma`i da umiraat za nivnite vojni, ti ~uvaj gi prodadena du{o. Nemam jas sprema tebe nikakov po~it. Ti }e mi go odzeme{ deteto, toa e sigurno, ama edno }e ti ka`am: Za vakva rabota kako tvojava bi trebalo da se izbiraat samo kukavici i lihvari, i toa za kazna da moraat da sedat tuka me|u lu|eto, {to e mnogu polo{o otkolku da visat na besilka.

AZDAK

Sega se ve}e trieset. I jas so tebe nema {to pove}e da se raspravam kako da sme vo kr~ma. Kade se onie dvajca koi baraa razvod? Dovedete gi. Ovoj slu~aj }e go sredam po ~etvrt ~as.

Primam. Slu{am deka sakate da se razvedete. Kolku vreme ste ve}e zaedno?

STARATA^etirieset godini, Va{a milost.

AZDAK

A zo{to sakate da se razvedete?

STARIOT

Vzaemno ne sme si simpati~ni eden na drug, Va{a milost.

AZDAK

Od koga?

STARIOT

Od sekoga{, Va{a milost.

AZDAK

]e razmislam za va{ite `elbi i }e presudam otkako }e zavr{am so eden drug slu~aj. Sega mi treba deteto. Gledam jas deka ti ima{ smisla za pravda. Jas ne veruvam deka e toa tvoe dete, ama `eno koga bi bilo tvoe, zar ti ne }e saka{ toa da bide bogato? Vo toj slu~aj treba da re~e{ samo deka ne e tvoe. I toa vedna{ }e ima palata, vo {talata }e ima mnogu kowi i mnogu prosjaci na svojot prag, mnogu vojnici na slu`ba i mnogubrojni moliteli pred dvorot, zar ne? [to }e mi odgovori{ na ova? Ne saka{ li da bide bogato?.

PEJA^OT

Zlatni ali{ta }e ima

I po slabite }e gazi

}e pluska bi~ot kraj nego

A toj }e se raduva.

A da nosi{ kamen na srce

}e te`I den I no}

Lo{iot porano grdee

Zlobata mnogu ogrduva

Zlobata ogrduva!

Od glad da se pla{i - od gladnite ne!

Od mrak da se pla{i - od svetlina ne!

AZDAK

@eno, mislam deka te razbiram.

GRU[A

Ne go davam ve}e od sebe. Jas go odgledav i toa me poznava.

@ENATA NA GUVERNEROT

Odi vo partali!

GRU[A

Ne e vistina. Ne mi dadoa vreme da mu go oble~am negovoto ubavo ko{ul~e.

@ENATA NA GUVERNEROT

Kako da `iveelo vo ko~ina!

GRU[A

Jas ne sum sviwa, no ovde ima i takvi. A kade go ostavi svoeto dete?

@ENATA NA GUVERNEROT

]e ti poka`am jas tebe, prosta~ke edna. Zlostorni~ke! ]e im naredam da te iskam{ikuvaat!

AZDAK

Tu`itelke, odnosno obvineta: Sudskiot sovet go razgleda celiot va{ slu~aj no ne dobi jasen uvid vo toa koja e vistinskata majka na ova dete. Kako sudija, dol`en sum da izberam majka na deteto. Poradi toa }e napravam eden eksperiment. [auva, zemi par~e kreda, nacrtaj na podot eden krug. Stavi go deteto vnatre. Tu`itelke, odnosno obvineta, zastanete dvete pokraj krugot! Fatete go deteto za raka. Vistinskata majka }e ima sila da go istrga deteto od krugot na nejzinata strana. Trgajte!

AZDAK

Pa ti ne vle~e{e.

GRU[A

Ne go dr`ev cvrsto. Va{a milost, povlekuvam se {to vi rekov, ve molam, prostete mi. Ako mo`e da go zadr`am barem dodeka gi nau~i site zborovi.

AZDAK

Dobro, u{te edna{ }e go povtorime eksperimentot. Vle~ete!

GRU[A

Pa jas go odgledav! Zar sega jas da go rastrgnam? Ne mo`am.

AZDAK

So ova sudot konstatira koja e vistinskata majka. Zemi si go svoeto dete i vodi go. Ti sovetuvam so nego da zamine{ od gradot. A ti gubi se odovde dodeka ne sum te osudil za izmama. Imotot }e mu pripadne na gradot, na nego }e se izgradi detska gradina, potrebna im e, a jas re{iv taa gradina da se vika Gradinata na Azdak. A sega site ve povikuvam da tancuvame tamu na livadata. Se nadevam deka imate sila za u{te eden tanc.PEJA^OTPo taa ve~er Azdak is~ezna i nikoj nikoga{ ne go vide.

No narodot ne zaboravi na vremeto koga Azdak be{e sudija.

Be{e toa kratko, no zlatno i do nekade pravi~no vreme.

Vie koi ja slu{navte prikaznata za krugot so kreda

ZAPOMNETE:

Se {to postoi, neka mu pripa|a na toj {to mu treba,

Decata na majkite, koi {to se gri`at za niv

Za da rastat zdravi.

A dolinata na tie {to ja navodnuvaat, za da stane poplodna.