Katalog 2015

32

description

 

Transcript of Katalog 2015

ОБЈЕКТИВ

01

ПРИНЦИП ПРЕСЦетињска 6, 11000 Београд

Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92; Факс: +381 (11) 324 56 21 www.turistinfosrbija.com, [email protected]

www.nacionalnarevija.com, [email protected]

„Прин цип Прес” је ли дер срп ског из да ва штва у обла сти не го­ва ња на ци о нал не кул тур не и ду хов не ба шти не, ге о по е ти ке и

пред ста вља ња ту ри стич ке по ну де, по пра вља ња ими џа и ре брен ди ра­ња Ср би је. Сво јом укуп ном из да вач ком про дук ци јом, на срп ском и ви ше свет ских је зи ка, вр хун ски опре мље но и ди зај ни ра но, „Прин цип Прес” до след но пред ста вља ле­по­ли­це­Ср­би­је. Афир ми ше оно што Ср­бе чи ни на ро дом ме ђу на ро ди ма у европ ској по ро ди ци. То су из да­ња ко ји ма се на јед но ста ван и упе ча тљив на чин по ма же стран ци ма (пут ни ци ма, го сти ма, ту ри сти ма, ин ве сти то ри ма, сви ма) да на пра­ви на чин от кри ју ве ро до стој ну Ср би ју, да је бо ље раз у ме ју и при сни­је до жи ве, да кроз њу пу ту ју и ис ко ри сте ње не ве ли ке мо гућ но сти. Исто вре ме но, то су на сло ви ко ји срп ске чи та о це под сти чу да не пре­ста но из но ва от кри ва ју при влач ност соп стве не зе мље, ње не мо жда за бо ра вље не ча ри и пред но сти, да об но ве дар ра до зна ло сти и спо соб­ност по зи тив них пре по зна ва ња.

Та ква из да ња тре ба ло би да има сва ка на ша ку ћа, би бли о те ка, ин­сти ту ци ја. Она су и од ли чан кор по ра тив ни, по слов ни и лич ни дар. По ред ве ли ког бро ја про бир љи вих до ма ћих и ино стра них чи та ла ца, о њи хо вој вред но сти све до чи и низ ве о ма углед них на гра да ко ји ма су овен ча на, од „Моштанице” за издавачки подухват године на Ме­ђу на род ном сај му књи га у Ба ња лу ци (2010), „Злат ног бе о чу га” за трај ни до при нос кул ту ри Бе о гра да (2009), „Злат не знач ке” Кул тур­но­про свет не за јед ни це Ср би је (2009), пре ко „Ту ри стич ког цве та” (2006), „Нај бо ље ту ри стич ке пу бли ка ци је у Ср би ји” (2007), на гра де „Сту пље” (Бањалука, 2007. и 2008), до „Сре бр ног пе ча та” за ди зајн и ори ги нал но гра фич ко ре ше ње на Сај му гра фи ке у Бе о гра ду (2006), те ви ше стру ке на гра де „Гу тем берг”.

УВО

Д

02

СРБ

ИЈА

– Г

ЕО

ПО

ЕТИ

ЧК

И А

ЛБ

УМ

Књи гу ко ја је пред ва ма мо гли би­смо на зва ти ал бу мом, све до чан­

ством, збир ком до ку ме на та. Она не же ли да убе ђу је. Не про па ги ра, не на ме ће, не спи ну је. Ни је порт па рол, адво кат, бр бљи ви ре клам ни агент. Ни је ни ту ри стич ки но ви нар, огре зао у ис пра зно сти и фра зу. Као на не ком ду гом и ле пом ста рин ском пу то ва њу, кад сед не те у воз и раз мак не те за ве се на про зо ру, пред ва ма ће ов де про ми­ца ти број не сли ке. Гле дај те их сми ре­

но и ра до зна ло, от кри ва лач ки, сво јим и очи ма оних ко ји ма ће те при ча ти о том пу то ва њу. Не ке од тих сли ка упам ти ће те од мах, дру ги ма се по вре ме но вра ћа ти и об на вља ти сво ју та на ну ве за ност, а мо жда ће се све оне сли ти у јед ну, у ве ли ки мо за ич ки пор трет Ср би је ко ји ће те по не ти за у век.

И не за бо ра ви те опо ме ну јед ног од нај не срећ ни јих прин че ва свет ске књи жев­но сти: „Са мо плит ки љу ди не су де пре ма из гле ду. Пра ва ми сте ри ја све та је оно ви дљи во, а не не ви дљи во.”

Формат: 21х30 cm. Обим: 240 страна

ЈУГОЗАПАДНА СРБИЈА

03

СРБ

ИЈА

– ГЕО

ПО

ЕТИ

ЧК

И А

ЛБ

УМ

Книгу, которую вы держите в руках, можно назвать альбомом, свидетельством, со бранием документов.

Она не стремится убе дить. Она не пропагандирует, не на вяз ы ва ет оп ре деленное мнение, не старается ввести в заблужде ние. Она не пресс­секретарь, не адвокат, не ре­кла ми рующий свою продукцию коммивояжер. Она не тур­журналист, рути нны ми фразами опи сывающий сте­реотипы. Она похожа на ста ринное долгое прекрасное путешествие, когда вы садитесь на поезд и раздвигае­те за на вески, собираясь насладиться мельканием про ­плывающих за окном видов. Разглядывайте их спо койно и лю боз нательно, смотрите не только своими глазами, но и глазами тех, ко му вы потом будете рассказывать об этом

путешествии. Что­то вам за по мнится сразу, для чего­то нужно будет воссоздать то­ненькую нить во споминаний, а может быть, все для вас сольется в один большой мозаичный портрет Сербии, который останется в памяти навсегда.

Только не забудьте слова классика мировой литературы: «Лишь мелочные люди не верят первому взгляду. Настоящий мир очевиден, а не скрыт от глаз.»

The book before you could be called an album, testi­mony, anthology of documents. It does not want to

persuade. It does not propagate, does not impose, does not spin. It is not a PR, lawyer, blabby advertising agent. Neither is it a tourist reporter, steeped into phrases and the type of self­termination called routine. Just like on a long and beautiful old­fashioned journey, when you sit in a train and open curtains on the window, numerous im­ages will be unraveling in front of you. Watch them calmly and with curiosity, as an explorer, with your eyes and eyes of those to whom you will be telling about the journey. Some of these images you will remember right away, the others you will occasionally retrieve and restore your fine connection, and maybe all of them will merge into one, into a large mosaic portrait of Serbia that you will carry forever.

And do not forget the warning of one of the most ill­fortuned princes in world lit­erature: “It is only shallow people who do not judge by appearances. The true mystery of the world is the visible, not the invisible.”

СРБ

ИЈА

– Г

ЕО

ПО

ЕТИ

ЧК

И А

ЛБ

УМ

04

Le livre devant vous pourrait être appelé album, témoi­gnage, recueil de documents. Il n’aspire pas à persua­

der. Il ne propage pas, il n’impose pas, il n’exagère pas. Il n’est ni porte­parole, ni avocat, ni agent de publicité ba­vard. Il n’est ni journaliste touristique, infecté par des cli­chés et cette forme d’auto­éteinte nommé routine. Comme dans un beau, long voyage à l’an cienne, quand vous vous installez dans un train et écartez les rideaux sur la fenêtre, de nombreuses images passeront devant vous. Regardez­les tranquillement et curieusement, dans l’esprit chercheur, avec vos propres yeux et les yeux de ceux à qui vous racon­terez ce voyage. Quelques­unes de ces images vous retien­drez tout de suite, aux autres vous retournerez de temps en

temps et renouvellerez votre relation subtile, et peut­être, elles deviendront une seule, un grand portrait mosaïque de la Serbie que vous emporterez pour toujours.

Et n’oubliez pas l’avertissement d’un des plus malheureux princes de la littéra­ture mondiale : “Il n’y a que les esprits légers pour ne pas juger sur les apparences. Le vrai mystère du monde est le visible, et non l’invisible.”

Este libro que tiene delante podríamos de no minar un álbum, un testimonio o una co le cción de documen­

tos. No quiere persuadir. No pro paga, no impone, no da vueltas. No es un por t avoz, un abogado, un agente pub­licitario par lanchín. Tampoco es un periodista turístico, abi smado en palabrería y en aquella forma de auto­apaga­miento llamado la rutina. Como en algún antiguo viaje lar­go y lindo cuando se sienta en el tren y abre las cortinas de la ventana, pasarán aquí numerosas imágenes delante de sus ojos. Mírelos con calma y curiosidad, de forma de scu ­ bridora, con sus propios y con los ojos de otros a los que contará sobre ese viaje. Algunas de estas imágenes recor­dará instantáneamente, a otras volverá de vez en cuando renovando sus vínculos finos, y tal vez todas ellas converjan en una imagen, en un retrato mosaico grande de Serbia que llevará consigo para siempre.

Y no se olvide de la advertencia de uno de los príncipes más de sa for tunados de la literatura mundial: „Sólo gente superficial no juzga porla apariencia. El misterio ver­dadero del mundo es lo visible, no lo invisible.”

05

СРБ

ИЈА

– О

Д З

ЛА

ТА ЈА

БУ

КА

Но во из да ње нај леп ше мо но гра фи је о Ср би ји, у одво је ним из да њи ма на че­ти ри је зи ка (ен гле ски, ру ски, ита ли јан ски, срп ски), са оби љем вр хун ских

фо то гра фи ја и тек сто ви ма ве ли ких зна ла ца пе ра. „Књи га нај леп ших пеј за жа Ср­би је”, „осли ка на са две ни јан се злат ног – ви зан тиј ском и ба рок ном”, „књи га о тра ја њу ле по те и ду ха упр кос оскуд ним вре ме ни ма”. „Књи га у ко јој се пред на­шим очи ма до га ђа Ср би ја са ма, у свом нај ра ско шни јем из да њу”.

Лук су зно је опре мље на, у твр дом и ви ше ва ри ја на та рас ко шног ко жног по ве­за, на нај бо љем па пи ру, са мо гућ но шћу руч не из ра де ва шег уни кат ног при мер ка!

Пре до ча ва ју ћи раз ли чи те аспек те срп ске исто ри је и кул ту ре, од пра и сто риј­ских све до чан ста ва о из у зет ним кул ту ра ма и ци ви ли за ци ја ма на тлу Ср би је, пре­ко пре бо га тог рим ског и сред њо ве ков ног на сле ђа, до ва жних са вре ме них зби ва­ња, „СР БИ ЈА, ОД ЗЛА ТА ЈА БУ КА” ле по том и сти лом над ви су је до са да шње књи ге о Ср би ји.

06

СРБ

ИЈА

– О

Д З

ЛА

ТА Ј

АБ

УК

А

Као што се до бар глас да ле ко чу је, „СР БИ ЈА, ОД ЗЛА ТА ЈА БУ КА” сти гла је на све кон ти нен те и ме ри ди ја не, по бу ђу ју ћи оду ше вље ње и гра де ћи друк чи ју сли ку о овој зе мљи, из ван про па ганд них и дру гих сте ре о ти па.

На гра де: „Ту ри стич ки цвет 2006” за нај бо љу књи гу у Ср би ји у обла сти ту ри­зма, и „Гу тем берг 2006” на Ме ђу на род ном сај му књи га и гра фи ке у Ба ња лу ци.

Фор мат: 23,5x29 cm. Обим: 288 стра на

07

This representative monograph, with its beauty and style, with numerous supreme photographs and texts in Serbian and English, surpasses all previous publications

about Serbia.

Dimensions: 23.5x29 cm; Pages: 288

SERB

IA –

THE

GO

LDE

N A

PPLE

ВО

ДИ

Ч К

РОЗ

КУЛ

ТУРН

О-И

СТО

РИЈС

КУ

БА

ШТИ

НУ

8

Упознајте Србију I◆ ВОД

ИЧ КРОЗ КУЛТУРН

О-ИСТОРИЈСКУ БАШТИН

У

ВИМИНАЦИЈУМ

Еди ци ја „Упо знај те Ср би ју” са да и у фор ми књи га! Ре пре зен та тив ни том Во­дич­кроз­ кул­тур­но-исто­риј­ску­ ба­шти­ну у де сет ве ли ких по гла вља­те ма са жи ма

огром ну гра ђу из исто ри је срп ске кул ту ре и на ро да срп ског. Кул тур на ба шти на рим ске им пе ри је на овим про сто ри ма, гра до ви срп ског злат ног сред њо ве ко вља, нај ве ће срп ске бит ке, чу ве не же не, слав не љу ба ви срп ских вла да ра, Ср би ја у зна­ме ни тим ино стра ним хро ни ка ма, стран ци ко ји су угра ди ли се бе у Ср би ју и срп ску кул ту ру...

Фор мат: 20 х 20,6 cm. Обим: 252 стра не

ВО

ДИ

Ч К

РОЗ

ДУ

ХО

ВН

О-И

СТО

РИЈС

КУ

БА

ШТИ

НУ

9

Упознајте Србију II◆ ВОД

ИЧ КРОЗ ДУХОВН

О-ИСТОРИЈСКУ БАШТИН

У

Том Во­дич­кроз­ду­хов­но-исто­риј­ску­ба­шти­ну, та ко ђе у де сет те ма­по гла вља, на ве о ма за ни мљив на чин пре до ча ва нам ра зно вр сне еле мен те гран ди о зног срп­

ског ду хов ног на сле ђа. Све ти те љи и ми ро по ма за ни вла да ри, све срп ске ди на сти је, све те сли ке и хра мо ви, све те го ре и во де, хо до ча шћа и чу да, пра зни ци и сла ве, ви­

зи о на ри и за ду жби на ри... Оби ље по да та ка, име на, вр­хун ских фо то гра фи ја, углед ни ауто ри. Сто на књи га, во дич, све зна дар. Све то, и мно го ви ше!

Фор мат: 20 х 20,6 cm. Обим: 252 стра не

ЕД

ИЦ

ИЈА

„У

ПО

ЗН

АЈТ

Е С

РБИ

ЈУ”

10

Ко ли ко за­и­ста зна мо о овој зе мљи и овом на ро ду, о њи хо вој исто ри ји и кул­ту ри, при род ним ле по та ма, ве ли ка ни ма, ства ра о ци ма и де ли ма, гра до ви ма,

сим бо ли ма, му зи ци, га стро но ми ји, ви ни ма, ху мо ру...?За сно ва на на уве ре њу да је зна­ти пред у слов за во­ле­ти, еди ци ја „УПО ЗНАЈ ТЕ

СР БИ ЈУ” учи нас оно што још ни смо на у чи ли, под се ћа на оно што смо за бо ра ви­ли, под сти че да от пу ту је мо где још ни смо би ли. Ње не све ске су љуп ке, прак тич не, од лич но на пи са не и бо га то илу стро ва не.

Из ван ре дан по клон за вас, ва шу де цу, при ја те ље, по слов не и дру ге парт не ре!

21 све ска у ком пле ту, на кунстдру ку, пун ко лор, ши ве но жи цом, у спе ци јал ној ку ти ји!Фор мат сва ке све ске: 19,5 x 19,5 cm

Обим: 24 стра не (укуп но 504)

Водопади и клисуре Србије

Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 12

.

Бање и лечилишта

Србије.Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 07

ДворциВојводине

.Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 06

Етно села Србије.Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 01

СалашиВојводине

.Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 02

Реке и језера Србије. .

Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 04

ЕД

ИЦ

ИЈА

„УП

ОЗ

НА

ЈТЕ СРБ

ИЈУ

11

Еди ци ја „Упо знај те Ср би ју” на је дин ствен на чин во ди нас у би сер на ет но се ла Ср би је, на са ла ше, ре ке, је зе ра, у ло ви шта, двор це, ба ње, на во до па де, у кли су ре, пе ћи не, на све те го ре и во де...

Кроз све ске Еди ци је „Упо знај те Ср би ју” сти че мо или осве жа ва мо ва жна зна ња о Бе о град ској твр ђа ви, рим ском на сле ђу на тлу Ср би је, срп ским сред њо ве ков ним утвр ђе ним гра до ви ма, пу те ви ма ви на... Рас кри љу је мо фа сци нант ни ге о по е тич ки ал бум Ср би је, пред ко јим за ста је дах. Сту па мо на тло нео бич не, за чуд не Ср би је. Са зна је мо о срп ским фре ска ма и ико на ма, па три јар си ма, ста рим че твр ти ма срп­ских гра до ва, бла гу Ко со ва и Ме то хи је, не по зна тим анег до та ма о чу ве ним Ср би­ма, о то ме шта су зна ме ни ти стран ци го во ри ли и пи са ли о Ср би ји и Ср би ма...

Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 08

Римско наслеђе на тлу Србије

.

Београдска тврђава

Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 03

Српски средњовековни утврђени градови

Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 09

Старе четврти српских градова

Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 19

Српски путеви винаЕдиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 10

Знамените српске

фреске и иконеЕдиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 16 Српски патријарсиу XIX и XX веку

.Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 17

POLITIKA

Српски патријарсиу XIX и XX веку

.Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 17

Благо Косова

и Метохије.Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 18

Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 21

Чувени странци

о Србији.

Србија у анегдотама

Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ 20.

Нај пот пу ни ји ту ри стич ки во дич кроз Ср би ју. Спој бо га тог и по у зда ног пут ног при руч ни ка, ге о по е ти ке, кул тур но­исто риј ске и при вред не па но ра ме, пу то­

ка за за про ве ре на ме ста и по зи ва на ма што ви то ис тра жи ва ње. Све ујед но. Ма ла ен ци кло пе ди ја Ср би је да та кроз иде ју пу то­ва ња. У одво је ним из да њи ма на срп ском, ен гле ском, ита ли јан ском и не мач ком је­зи ку, са пре ко 2.000 илу стра ци ја, у бро­ши ра ном и ви ше вр ста ко жног по ве за...

На гра да: „Нај бо ља ту ри стич ка пу­бли ка ци ја у Ср би ји”, Кру ше вац, 2007.

Фор мат: 14,5x20,4 cm. Обим: 592 стра не

The most complete tourist guide through Serbia, a small encyclopedia for the road, in Serbian and four world languages, with over 2.000 extraordinary illustrations.

Dimensions: 14.5x20.4 cm. Pages: 592

12

СРБ

ИЈА

– Д

РУМ

ОВ

ИМ

А, П

РУГА

МА

, РЕ

КА

МА

13

СРБ

И С

ВЕ

ТИТЕ

ЉИ

Ка­пи­тал­на­књи­га­о­Ср­би­ма­све­ти­те­љи­ма,­од­све­тог­Јо­ва­на­Вла­ди­ми­ра­у­X,­до­све­тог­ Ју­сти­на­Ће­лиј­ског­у­XX­ве­ку.­О­њи­хо­вим­жи­во­ти­ма­и­ду­хов­ном­под­ви­гу,­ о­

њи­хо­вој­ва­жно­сти­за­срп­ску­ду­хов­ност,­исто­ри­ју­и­суд­би­ну.­Књи­га­дар,­на­дах­ну­ће,­пам­те­ник.Од­лич­но­опре­мље­на,­у­твр­дом­по­ве­зу­и­пу­ном­ко­ло­ру,­на­236­бо­га­то­илу­стро­ва­них­стра­на!Књи­га­за­сва­ки­наш­дом,­храм,­би­бли­о­те­ку,­шко­лу,­за­сва­ко­га­од­нас!

Фор мат: 20,6 x 20 cm. Обим: 232 стра на

14

ЧУ

ВА

Р С

ВЕ

ТИХ

ХУ

МК

И

Дир љи ва при ча о по ро ди ци Ми ха и ло вић, ко ја од 1927. у три ге не ра ци је уза­стоп но чу ва Срп ско рат нич ко гро бље у Со лу ну, и пре све га о осам де се то го­

ди шњем Ђор ђу Ми ха и ло ви ћу, ко ји је чу вар не пре кид но од 1960. до да нас. Пу них по ла ве ка!

Уз оби ље фо то гра фи ја, по тре сних сце­на и екс клу зив не гра ђе, ова књи га и исто и ме ни до ку мен тар ни филм (уз њу) још јед ном нам пре до­ча ва ју, за пра во, це лу ве ли чан­стве ну и стра шну срп ску епо­пе ју у Пр вом свет ском ра ту, Гол го ту и Вас крс Ср би је.

На гра да: „Моштаница” (за издавачки подухват) на Ме ђу на род ном сај му књи га у Ба ња лу ци 2010.

Фор мат: 20 x 20,6 cm. Обим: 288 стра наТвр ди и ме ки по вез, ши ве но, пун ко лор

15

Лук су зна мо но гра фи ја ода бра них за пи са о ро до на чел ни ку срп ске др жа ве Сте фа ну Не ма њи ­ Све том Си ме о ну Ми рото чи вом, по во дом 900 го ди на ње­

го вог ро ђе ња, из пе ра Све тог Са ве, Сте фа на Пр во вен ча ног, До мен ти ја на, Те о до­си ја Хи лан дар ца, Ми ло ша Цр њан ског, Алек се Шан ти ћа, Па вла Ро вин ског, Вла­ди ми ра Ћо ро ви ћа, Љу бо ми ра Сто ја но ви ћа, Сте ва на Срем ца, Бра ни сла ва То ди­ћа, Р. П. Но га, Ми тро по ли та Ам фи ло хи ја, Ма ти је Бећ ко ви ћа...и дру гих.

Фор мат: 21х30 cm, Обим: 320 стра на

„Све је би ло чуд но са овим му жем“, опи сао је све ти Са ва.Ду хов ни је син сво га си на и отац свих срп ских ота ца. „Два­пут ро ђен, два пут кр штен, два пут бла го сло вен у ма ли и ве ли ки образ, два пут са хра њи ван, два пут до ла зио и два­пут од ла зио са овог све та.“Све што му је прет хо ди ло „у ње му се по но во ро ди ло и пре по ро ди ло“.И пре Не ма ње, ве ли бе сед ник, по сто ја ла је срп ска др жа ва ко јом су вла да ли вла да ри из ње го вог ро да, али тек он је по стао ро до на чел ник ди на сти је и уте ме љи вач др жа ве. Тек од ње га је ње го ва ло за све то род на. Он, и онај ко јем је и отац и син, стуб срп ске цр кве по бо ли су и во зди гли тач но на ме сту где је та јан стве но ус по ста вљен Но ви За вет. Око тог сту ба ис пле ли су све оста ло, па и нас са ме.Лик Сте фа на Не ма ње (све тог Си ме о на Ми ро то чи вог) на­сли кан је у нај ве ћим пра во слав ним све ти ња ма. Име ње го­во по ми њу нај му дри је бе се де, нај леп ше пе сме и нај у зви­ше ни је хим не. Без ње га не ма срп ске цр кве и др жа ве, кр­ште не исто ри је и ве ре. Са да, на 900. го ди шњи цу ње го вог ро ђе ња, при ли ка је да по но во про ђе мо кроз оно што ни на трен не би смо сме ли да за бо ра ви мо.

епархија будимљанско-никшићка

принцип прес

Ма­на­стир­Сту­де­ни­ца,­за­ду­жби­на­­

Сте­фа­на­Не­ма­ње,­XII­век

СП

ОМ

ЕН

ИЦ

А С

ТЕФ

АН

А Н

ЕМ

АЊ

Е

НЕЧ

УЈН

А З

ВОН

А –

ХРИ

ШЋ

АН

СКО

НА

СЛЕЂ

Е КО

СМЕТ

А

Књи га о хри шћан ском на сле ђу Ко со ва и Ме то хи је, о дра го це ној ду хов ној, кул­тур ној и умет нич кој ба шти ни ко ју су Ср би оста ви ли хри шћан ској Евро пи,

о бес цен бла гу од ко јег мно го то га ни ка да ви ше не ће мо ви де ти. „Цр кве се ру ше, ми ни ра ју и па ле, фре ске из ло же не про па да њу, ико не ра ња ве но же ви ма, исто ри ја се фал си фи ку је, нај зна чај ни јим срп ским спо ме ни ци ма не мо же се при ћи од бо дљи­ка ве жи це, не ста ју кр сто ви и гро бо ви, љу­ди и гра до ви... На ли тур ги је Ср би иду под ору жа ном прат њом, као ло го ра ши... Али, упр кос све му, још је ва жно ре ћи и све до­чи ти, баш као што стих ве ли: ‘Не мој оти ћи не мо у там ну ноћ’.”

На гра да: „Сту пље” (за не го ва ње срп­ске тра ди ци је и пра во слав не ду хов но сти) на Ме ђу на род ном сај му књи га у Ба ња лу­ци 2007.

Фор мат: 20x20,6 cm. Обим: 446 стра на

16

ТУРИ

СТИ

ЧК

А Б

ИБ

ЛИ

ЈА С

РБИ

ЈЕ „Б

ЕЛ

И А

НЂ

ЕО

17

Оби ман во дич кроз кул тур но на сле ђе Ср би је, штам пан упо ре до на срп ском и ен гле ском, ова ре пре зен та тив на књи га је ду го ме ђу књи жар ским хи то ви ма.

„Ма ње во дич кроз про стор а ви ше кроз вре ме, ма ње ге о гра фи ја а ви ше по вест и при ча, ма ње бе де кер а ви ше све зна дар, ма ње ен ци кло пе ди ја а ви ше по ку шај да се у срп ском на сле ђу, че шће тра гич ном не го срећ ном, иден ти фи ку ју ве ко ви ма чу­ва не ци ви ли за циј ске вред но сти, оно што Ср бе за у век обе ле жа ва као европ ски на­род а Ср би ју као ва жан евро­ре ги он.” У твр дом и ви ше ва ри ја на та ко жног по ве за, бо га то илу стро ван, пи сан с мај стор ском јед но став но шћу и про ве ре ним уви ди ма, ово је са же ти уџ бе ник срп ске исто ри је и кул ту ре, књи га за сва ку срп ску ку ћу и би­бли о те ку, на свим ме ри ди ја ни ма.

На гра да: „Гу тем берг”, на Сај му књи га и гра фи ке, Ба ња лу ка, 2006.Фор мат: 19x19 cm; Обим: 464 стра не

18

ЗАВ

ИЧ

АЈ

ЦА

РЕВ

А

Тај низ римских царева пореклом из балканских провинција ступа на престо у околностима „када

је криза Империје ушла у тамни неповратни апогеј“. Управо беше затворен први миленијумски круг Рима, кохезионе силе ослабиле, темељне вредности пољуљане. Једноставни, очврсли у немаштини, храбри, расли с елементарним осећањем части и вере, доносећи изворни genius loci овог тла и баштину великог сећања, градили су, сви одреда, своје војничке каријере на римским основним етичким начелима: pietas, devo-tio, fides. У њима су препознати идеал, животна снага и чврстина које је Римско Царство нетрагом губило. Верно служивши Империји — вели Милан Будимир — заслужили су да од поданика постану господари и да труд, тегобу и жртву генерација предака одену у царски гримиз, као намирење божанске награде. Управо та везаност за сопствене корене враћала их је, на један антејски начин, родном тлу. Ту су тражили вечни смирај и успомену.

По во дом 1700 го ди на Ми лан ског едик та (313–2013) из штам пе је иза шла лук­су зна мо но гра фи ја ЗА­ВИ­ЧАЈ­ЦА­РЕ­ВА­-­Рим­ски­вла­да­ри­са­про­сто­ра­да­на-

шње­Ср­би­је, на срп ском, ита ли јан ском и ен гле ском је зи ку.На те ри то ри ји да на шње Ср би је ро ђе но је ше сна ест рим ских ца ре ва и по диг­

нут низ рим ских гра до ва, утвр ђе ња и па ла та. Ка сно ан тич ка исто ри ја се до брим де лом од ви ја ла на по зор ни ци Ср би је, оста вља ју ћи нам бо га то спо ме нич ко и ар­хе о ло шко на сле ђе, ко је, иако у струч ном по гле ду со лид но про у че но, ни је ши­ро кој јав но сти, ни у зе мљи ни у ино стран ству, пред ста вље но на на чин ко ји за­слу жу је. Ти ме се про пу шта шан са да кул тур но­исто риј ска сли ка о Ср би ји до би је јед ну зна чај ну бо ју и сво је ме сто у европ ском ду ги ном спек тру.

19

ЗАВ

ИЧ

АЈ Ц

АРЕ

ВА

Мо но гра фи ја „За ви чај ца ре ва“ је про је кат ко јим је кул тур но бо гат ство ан тич­ке Ср би је ста вље но у је дан ши ри кон текст европ ске исто ри је, чи ме ће се до при­не ти тач ни јој пер цеп ци ји Ср би је и код нас и у ино стран ству.

Сир ми јум, Ви ми на ци јум, Син ги ду нум, На и сус, Ме ди ја на, Фелиx Ро му ли ја на, Ул пи ја на, Ју сти ни ја на При ма…са мо су не ки ва жни ји рим ски ло ка ли те ти Ср би­је. Ауре ли јан, Га ле ри је, Мак си мин Да ја, Кон стан тин Ве ли ки…са мо су не ка од ве ли ких име на Рим ског Цар ства ро ђе них на тлу Ср би је. Мо но гр афи ја је бо га то илу стро ва на фо то гра фи ја ма и цр те жи ма, штам па на на кунстдру ку и у пу ном ко ло ру, у твр дом и лук су зном ко жном по ве зу и пред ста вља иде а лан по клон за по слов не и про то ко лар не по тре бе.

This series of Roman emperors who were born in Bal-kan provinces came into power at the times when “the crisis of the Empire entered the dark and irretrievable apo-gee”. The first millennium circle of Rome was just closed, cohesion forces weakened, basic values were undermined. Simple, forged in poverty, brave, they were growing up with the profound sense of honor and faith, bringing the original genius loci of these territories and legacy of great memory, they were building, all of them, their military careers on the basic Roman ethical principles: pietas, devotio, fides. In them we recognize ideal, life force and strength, which the Roman Empire was losing rapidly. Having served faithfully to the Empire — says Milan Budimir — they deserved to become masters from subjects, and to dress the effort, hard-ship and sacrifice of generations of ancestors into imperial gowns, as a divine reward. Exactly this connection with the roots from which they had grown, kept bringing them back to the country of their birth. There they searched for eternal peace and memory.

Questi imperatori romani originari delle province bal-

caniche salirono al trono in circostanze “in cui la crisi

dell’Impero era giunta in un irreversibile, tenebroso apo-

geo”. Era appena terminato il ciclo millenario di Roma, la

coesione interna veniva meno, i valori fondamentali vacil-

lavano. Di indole semplice, induriti dalla povertà, corag-

giosi, cresciuti con i valori elementari di onore e fede, intrisi

del genuino genius loci di questa terra e di grandi memorie,

tutti loro costruirono le proprie carriere militari sui prin-

cipi etici romani di pietas, devotio, fides. In essi riconob-

bero gli ideali, la linfa vitale, la forza che l’Impero Romano

sembrava aver perduto. Servendo con fedeltà l’Impero —

scriveva Milan Budimir — meritarono di passare da sud-

diti a sovrani e di vestire del manto imperiale l’impegno, la

diligenza, i sacrifici di generazioni di antenati, di cogliere il

giusto premio delle divinità. Fu proprio questo legame con

le radici e le origini a spingerli a tornare, come Anteo, sul

suolo natale. Qui cercarono i ricordi e la pace eterna.

20

Sir mi um, Vi mi na ci um, Fe lix Ro mu li a na, Ju sti ni a na Pri ma, Me di a na, Ul pi a na... Ср би ја је про стор на ко јем се на ла зи зна тан број ар хе о ло шких на ла зи шта из

вре ме на Рим ског Цар ства, без ко јих је го то во не мо гу ће ис при ча ти при чу о успо­ну и про па сти те „нај слав ни је од свих им пе ри ја”. Пре сто ни ца Ис точ ног Рим ског Цар ства би ла је та мо где је да нас Срем ска Ми тро ви ца. Чак ше сна ест рим ских ца­ре ва, не ра чу на ју ћи оне ра но ви зан тиј ске, ро ђе но је на тлу да на шње Ср би је. Ту су и њи хо ве за вет не гра ђе ви не, спо ме ни ци, гра до ви у ко ји ма су сто ло ва ли, утвр ђе­ња, ну ми зма тич ке се ри је ко је пам те њи хо ве ли ко ве, тра го ви њи хо вих уз бу дљи вих жи во та и смр ти. Књи га је штам па на у срп ско­ен­гле ском и срп ско­ита ли јан ском из да њу, у твр дом по ве зу и пу ном ко ло ру, са из ван ред ним тек стом проф. др Алек сан дра Јо ва но ви ћа и оби љем аутен­тич них илу стра ци ја.

Фор мат: 20x20,6 cm. Обим: 396 стра на

ЗА

ВИ

ЧА

Ј РИ

МС

КИ

Х Ц

АРЕ

ВА

21

10

0 Д

ОБ

РИХ

РАЗ

ЛО

ГА Д

А П

ОС

ЕТИ

ТЕ С

РБИ

ЈУ

Књи га ко ја, у срп ско­ен гле ском и срп ско­не мач ком из да њу, на кре а ти ван и прак ти чан на чин, реч ју и фо то гра фи јом пред ста вља Ср би ју, ње не при род не

и дру ге ле по те, ње ну ба шти ну и ту ри стич ке мо гућ но сти. Сто ме ста, сто иза зо ва, сто нај леп ших пу сто ло ви на за оне ра до зна ле ду хом, пу то ва ња и до га ђа ји, љу ди и пре де ли. Про на ђи те свој раз лог!

Фор мат: 29,5x21 cm; Обим: 264 стра не

22

СЛ

ОВ

О Љ

УБВ

Е

23

ДУШ

АН

ОВ

ЗАКО

НИ

К

24

СТО

ГО

ДИ

НА

ОД

КУМ

АН

ОВС

КЕ Б

ИТК

Е

Бит ка ко јом је на са мом по чет ку ре шен Пр ви бал кан ски рат и за по че та за вр­шна ета па Срп ске осло бо ди лач ке ре во лу ци је ду ге сто че тр на ест го ди на. Сим­

бо лич ки рас плет Ко сов ског бо ја из 1389, окон ча ње тур ске оку па ци је Бал ка на и осло бо ђе ње срп ске Све те зе мље. Пред и сто ри ја и ток бит ке, ње ни хе ро ји и тра ги­ча ри, ви дљи ви ре зул та ти и ду го роч не по сле ди це, ва жни до ку мен ти и по тре сне лич не при че.Ле по на пи са на, на уч но уте ме ље на и бо га то илу стро ва на мо но гра фи ја, у твр дом по ве зу и пу ном ко ло ру.

Фор мат: 20 х 21 cm. Обим: 240 стра на

25

Древ на је и ду бо ка пред ста ва о Бе о гра ду као мит ском гра ду на све тим во да­ма. Из ње су се, у свим вре ме ни ма, ро ји ле ча роб не при че, за го нет не ле ген де

од ко јих је, ка жу, тај град и са здан. За што је Бе о град био то ли ко ва жан Ср би ма и за што су Ср би то ли ко ва жни Бе о гра ду? За што су се та ко ду го тра жи ли, кроз ми­ле ни ју ме и по ко ле ња, и шта се за пра во до го ди ло ка да су се нај зад ме ђу соб но от­кри ли?Из ме ђу исто ри је и књи жев но сти, ствар но сти и сна, књи га нај леп ших ле ген ди о пре сто ни ци срп ског про сто ра, срп ског вре ме на и срп ске суд би не. Тврд по вез, пун ко лор, илу стро ва но.

Фор мат: 20 х 21 cm. Обим: 100 стра на

Иза ку ли са исто ри је и по ли ти ке, иза ма ски сра чу на тог и су ро вог све та, ка кве су за и ста би ле љу ба ви тог ду гог ни за слав них па ро ва? Ка ко су се гра на ле, цве­

та ле или ве ну ле у њи хо вим соп стве ним ср ци ма? Кроз ба ри је ре ауто ри те та и сло­же них оба ве за, ти ту ла и про то ко ла, двор ске за сто ре и из ма гли це над бо ји шти ма, је су ли успе ва ли да до пру до оног дру гог и до се бе са мих?Убе дљи во и уз бу дљи во шти во, све де но а ду бо ко, пу но ва тре и уну тар њих вр тло га, та на но а ока то. Тврд по вез, пун ко лор, илу стро ва но.

Фор мат: 20 х 21 cm. Обим: 132 стра не

ИС

ТОРИ

ЈА С

РЦА

ЛЕГЕН

ДЕ О

БЕО

ГРАД

У

26

ЖЕ

НС

КИ

ПО

ДС

ЕТН

ИК

Подсетник за савремену жену. Модеран, практичан, љубак. Уз велику прегледну бележницу/агенду, ту су лични подаци, информације битне у ванредним

ситуацијама, евиденција нарочито важ них датума и догађаја, контакт са свима онима који су данашњој жени десна рука током године, најпотребнији сервиси на које се може ослонити, попис књига, филмова, позоришних представа, музичких издања, концерата, друштвених догађаја које би требало да има на уму.Мали записник о ономе што je по зај мила, листа њој значајних бро је ва телефона, мејл-адреса, сајтова, ПМС роковник...Поврх свега, календар за четири године, 2012-2015, и специјални до датак: Чувене­жене­Србије.

Формат: 14,5 х 20,4 cm. Обим: 336 страна

МЕСЕЦ

БЕЛЕШКЕ

07

07 30

08

08 30

09

09 30

10

10 30

11

11 30

12

12 30

13

13 30

14

14 30

15

15 30

16

16 30

17 30

18

17

ДАН

Чувене жене Србије

.

27

МУ

ШК

И П

ОД

СЕ

ТНИ

К

Више од роковника, нотеса, планера. Подсетник за модерног мушкарца, до бро ор ганизованог, пословног, ефикасног, али и пажљивог, духовитог, радозналог.

У средишту је обиман нотес са сатницом и бе леж ницом. Ту су простор за личне податке, информације битне у ванредним ситуацијама, евиденција нарочито важних датума и догађаја, контакт са кључним сарадницима, најпотребнији сер-виси (редовни и они „за не дај Бо же“), листе наслова и до гађаја у културном и друштвеном животу ко је не би требало сметнути с ума. И још мноштво корисних страница, попут бележнице о позајмљеноме, листа њему значајних бројева телефона, мејл-адреса, сајтова, даљинар путовања...Поврх свега, ту су календар за четири године, 2012-2015, и специјални додатак: Највећи­срп­ски­задужбинари.

Формат: 14,5 х 20,4 cm. Обим: 336 страна

МЕСЕЦ

БЕЛЕШКЕ

07

07 30

08

08 30

09

09 30

10

10 30

11

11 30

12

12 30

13

13 30

14

14 30

15

15 30

16

16 30

17 30

18

17

ДАН

Највећи српски задужбинари

.

www.nacionalnarevija.com

ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ:

205х297 mm410х297 mm 205х150 mm 205х100 mm 70х297 mm 70х150 mm

Дуплерица 2/1

Унутрашња стр. 1/1

Половина стр. 1/2

Трећина стр. 1/3

Трећина стр. 1/3

Четвртина стр. 1/4

ЦЕНОВНИК ПРИНЦИП ПРЕС

„СР­БИ­ЈА­—­На­ци­о­нал­на­ре­ви­ја“,­је­лук­су­зни­дво­ме­сеч­ник­­на­срп­ском,­ен­гле­ском­и­руском­је­зи­ку,­у­три­одво­је­на­и­

исто­вре­ме­на­из­да­ња.­По­са­др­жа­ју,­сми­слу­и­ци­ље­ви­ма,­реч­је­о­про­јек­ту­ко­ји­за­Ср­би­ју­има­нај­ши­ри­зна­чај.­На­­

нат­по­ли­тич­ки­на­чин­се­ба­ве­ћи­на­ци­о­нал­ном­ба­шти­ном,­кул­ту­ром,­ту­ри­стич­ком­по­ну­дом,­пу­то­ва­њи­ма,­сим­бо­ли­ма,­­

иде­ја­ма,­гра­до­ви­ма,­пре­де­ли­ма,­љу­ди­ма,­брен­до­ви­ма,­­фе­но­ме­ни­ма­—­„На­ци­о­нал­на­ре­ви­ја“­и­са­мој­Ср­би­ји­­

и­све­ту­ис­трај­но­от­кри­ва­лепо ли це ле пе Ср би је.­­С­по­зи­тив­ним­и­кре­а­тив­ним­по­гле­дом­на­жи­вот­и­свет,­­

об­на­вља­ста­ре,­учвр­шћу­је­по­сто­је­ће­и­ства­ра­но­ве­мо­сто­ве.

Ча со пис отме не Ср би је

Цетињска 6, 11000 Београд • Тел. +381 11 322 7034, 11 322 16 92 • Факс: +381 11 324 56 21www.nacionalnarevija.com • www.turistinfosrbija.com

ЦЕНОВНИК ОГЛАСНОГ ПРОСТОРА:

К4 (ГЕНЕРАЛНИ СПОНЗОР)Лого­на­насловном­страни­у­сва­три­језика,­лого­­на­рикни,­лого­на­свакој­унутрашњој­страни­поред­пагинације,­3­стране­ПР­текста­или­3­рекламе­и­­сва­три­издања,­100­часописа­по­броју­(60 српско, 20 енглеско и 20 руско издање),­К4­корица

550.000 дин.

Дуплерица 2/1 180.000 дин.

К2 150.000 дин.

К3 150.000 дин.

Прва унутрашња страна 1/1 150.000 дин.

Унутрашња страна 1/1 120.000 дин.

Половина стране 1/2 80.000 дин.

Трећина стране 1/3 50.000 дин.

Четвртина стране 1/4 40.000 дин.

Специјална­издања­и­туристички­водичи

К4 (ГЕНЕРАЛНИ СПОНЗОР)6­унутрашњих­страна,­маркица­­са­логотипом­на­насловној­страни,­импресуму,­уз­пагинацију­на­свакој­страни

700.000 дин.

К2 (ПАРТНЕР ИЗДАЊА) 500.000 дин.

Без ПДВ-а

Без ПДВ-а

ТЕХНИЧКИ ЗАХТЕВИ:•­­На­наведене­димензије­огласа­додати­по­­2­mm­за­обрез,

•­­Формат­припреме­фајлова:­­tiff,­psd­(300­dpi,­cmyk);­pdf,­cdr,­ai,­eps­(cmyk,­текст­у­кривама).

Медијски партнери:

Партнери издања:

Градови и општине: Беочин, Зајечар, Пирот, Прибој, Ковачица, Пећинци, Врњачка Бања, С. Митровица, Вршац, Лазаревац, Рума, Књажевац, Неготин, Зрењанин (...)

Цетињска 6, Београд; Тел.: +381 (11) 322 70 34; Факс: +381 (11) 324 56 21

www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com

ПРИНЦИП ПРЕС

Министарства: Министарство унутрашњих послова,

Министарство вера и дијаспоре,

Министарство економије и регионалног развоја,

Министарство спољних послова,

Министарство правде,

Министарство за инфраструктуру и енергетику,

Министарство просвете и науке,

Министарство омладине и спорта,

Министарство животне средине, рударства и просторног планирања,

Министарство културе, информисања и информационог друштва,

Министарство за Косово и Метохију.

Влада Републике Србије

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

НОВИНЕ­СРПСКЕ­ПАТРИЈАРШИЈЕ

РАДИОТЕЛЕВИЗИЈАВОЈВОДИНЕ

ВРЊАЧКА­БАЊА

БЕОГРАДСКА­ПОСЛОВНА­ШКОЛА

ПД РБ „КО ЛУ БА РА“ОПШТИНА КОВАЧИЦА

ГРАД КЊАЖЕВАЦ

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

ТЕНТ

ОПШТИНА РУМА

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА