Tales iz Mileta je, slažu se istoričari, prvi grčki filozof i matematičar. Nažalost, nije očuvano ništa od njegovih pisanih dela, tako da je teško odrediti njegova dela ili biti potpuno siguran u njegove matematičke zaključke. Njegova su pisana dela bila izgubljena već u Aristotelovo doba

(384.-322. pne), koji nije imao uvida u Talesova dela.

Karta Male Azije

Ipak, mnogi grčki filozofi su ostavili traga o Talesu i njegovom radu. Izrekao je mnoga tvrđenja, koje je i dokazao, njegova metoda rešavanja i

postavljanja problema bila je revolucionarna za ono vreme. Tales je i jedini filozof pre Sokrata koji je uvršten među Sedam antičkih mudraca.

Ipak, ono najvažnije što mu matematičari pripisuju, jest činjenica da je Tales prvi dao logičke temelje dokazivanju teorema. Drugim riječima,

Tales je prvi naglasio da nije dovoljno samo opažati pojave, već ih i dokazati.

U mnogim knijgama o istoriji matematike prepisuju mu se ove teoreme iz geometrije:Prečnik deli krug na dva jednaka dela.

Uglovi na osnovi jednakokrakog trougla su jednaki.

Ugao nad prečnikom je prav. Ovaj teorem danas nazivamo Talesovim teoremom. Neki povjesničari kažu da je Tales, koji je učio geometriju od Egipćana, prvi na kružnici

opisao da je ugao nad prečnikom prav, i da je u čast tom otkriću bogovima žrtvovao vola. Drugi izvori na govore da je, pak, Pitagora bio

taj koji je žrtvovao vola kada je dokazao tzv. Pitagorin teorem.

Tales je takođe svojim matematičkim opažanjima dao doprinos i nautici. Između ostalog, našao je metodu kako izračunati udaljenost brodova od obale.

Što se njegovog stava u filozofiji tiče, on je smatrao da Zemlja ima oblik diska koji pluta na vodi, tj. na beskonačnom okeanu i da su sve stvari oko nas sačinjene od vode. Tvrdio je da su potresi posledica činjenice što se Zemlja nalazi na vodi. Iako je ova teza danas neprihvatljiva, Talesova

veličina je u tome što je bio prvi koji je svoje stavove pokušavao objasniti logičkim razmišljanjem, a ne nadrealnim pojavama kao mnogi pre njega.

Zanimljivo je da postoje mnoge priče kako je Tales bio u životu vrlo vešt za sve poslove, a s druge strane i nepopravljivi sanjar. Aristotel, na primjer, spominje priču kako je Tales bio vešt u

zaključivanju da će sledeće sezone masline u Grčkoj dobro uroditi plodom. I nije ostao samo na rečima, već je nakon tog svog zaključka kupio sve pašnjake sa maslinama u okolini i tako se

obogatio.

Platon spominje priču kako je jedne noći Tales pešačio posmatrajući nebo. Gledajući u nebo i ne pazeći kamo staje, pao je u jarak. Zgodna mlada služavka mu je pomogla izaći iz jarka i rekla

mu: "Kako očekuješ da ćeš razumeti šta se događa gore na nebu kada ne vidiš ni šta ti je pod nogama?!". Ovo je verovatno prva zapisana šala na račun rastresenih profesora...

SA : SA’ = SB : SB’ = AB : A’B’ .