• KARAKTERISTIKE KADROVA – brojnost, heterogenost i različitost kadrovskih profila

• IMOVINA PREDUZEĆA – stalna (dugotrajna) i obrtna (kratkoročna) imovina

• Turizam jedan od većih generatora radnih mesta u svetu

• 313 miliona poslova u 2017.god. u oblasti turizma i ugostiteljstva (WTTC)

• Sektor turizma i ugostiteljstva indirektno ostvario 10.4% globalnog društvenog bruto proizvoda (3.2% direktno) –2017.

• Najveći broj zaposlenih u Nemačkoj, Španija, Italija, Francuska, Grčka (2014.)

• Udeo zaposenih u ugostiteljstvu u ukupnom obimu zaposlenih u Srbiji je 3,6% (2015.) - niže od proseka EU (4,3%)

• Najveći broj zaposlenih po poslovnim jedinicama je u banjskim i klimatskim lečilištima i hotelima

• Stručnost zaposlenog osoblja rangira se prema

• Stepenu obrazovanja (niže – NSS, srednje – SSS, više –VS i visoka VSS

• Stepenu kvalifikovanosti (nekvalifikovan – NKV, polukvalifikovan – PKV, kvalifikovan – KV, visokokvalifikovan – VKV)

Kvalifikaciona struktura zaposlenih u ugostiteljstvu u Srbiji menja se nabolje

Učešće zaposlenih sa VSS se udvostručilo od 2011 –2015.godine

Smanjenje zastupljenosti osoblja sa nižom školskom spremom i nekvalifikovanih

Faze HR procesa:

Regrutacija (privući zainteresovane kandidate kako bi se prijavili na upražnjenu radnu poziciju)

Selekcija (odabir prijavljenih kandidata)

Trening (ulaganje u razvoj zaposlenih)

Kontinuirani razvoj

Sistem nagrađivanja (finansijski i nefinansijski motivatori)

Upravljanje talentima (poseban način rada i razvoja kvalitetnih zaposlenih)

Planovi nasleđivanja pozicija (pravovremeno učenje i razvoj drugog zaposlenog za bitne pozicije)

HR funkcija nije samo obračun plata, bolovanja, zdravstvene knjižice...

Pravi HR treba da se bavi prijemom i razvojem zaposlenih

• Finansijski izveštaj u okviru koga se prikazuju imovina preduzeća (aktiva) i izvori finansiranja te imovine (pasiva) na izabrani dan (npr. 31.12. određene godine)

Aktiva = Pasiva (osnovna računovodstvena jednakost)

Imovina = Izvori finansiranja

Imovina = Kapital + Obaveze

Stalna imovina + Obrtna imovina = Kapital + Dugoročne obaveze + Kratkoročne obaveze

Stalna imovina - osnovna sredstva (zemljište, zgrade, oprema, inventar…)

Obrtna imovina – zalihe, potraživanje i novac

Kapital – novac koji smo sami zaradili i uložili

Dugoročne obaveze – dugoročni krediti sa rokom dospeća dužim od godinu dana

Kratkoročne obaveze – kratkoročni krediti sa rokom dospeća kraćim od godinu dana ili obaveze prema dobavljačima)

A PBILANS STANJA

NOK

PRAVILA FINANSIRANJA

Vertikalna pravila finansiranja

(SI + Z) : (K + DO) = 1 : 1

K : (DO + KO) = 1 : 1

(P + G) : KO = 1 : 1

Neto obrtni kapital (NOK) = OI - KO

NOK = (K + DO) - SI

Pokazatelj kvaliteta finansijske strukture

Horizontalna pravila finansiranja

SI : K = 1 : 1

OI : KO = 2: 1

Stalna imovina (SI) Kapital (K)

Obrtna im

ovina (O

I) Zalihe i ostala obrtna imovina

(Z)Dugoročne obaveze (DO)

Kratkoročne obaveze (KO)

Potraživanja i plasmani (P)

Gotovinski ekvivalenti i gotovina

(G)

Poželjna finansijska struktura preduzeća shodno pravilima finansiranja:

Prema suštinskim karakteristikama i ponašanju u procesu rada, imovina preduzeća se deli na:

• TRAJNA IMOVINA – zemljište, građevinski objekti, sredstva za rad (mašine i uređaji), investicioni materijal, patenti i licence

• OBRTNA IMOVINA – zalihe (osnovni i pomoćni materijali u sektoru ishrane, ostali pomoćni materijali, sitan inventar), potraživanja i novac

• Zemljište (prostor) je neophodan uslov izgradnje i funkcionisanja hotela

• Pod zemljištem kao imovinom podrazumevamo unutrašnji prostor građevinskog objekta za ugostiteljske i neugostiteljske sadržaje kao i njegovo neposredno prostorno okruženje (parkirališta, parkovske površine, sportski tereni,uređene plaže..)

• Materijalni okvir za realizaciju ugostiteljske usluge smeštaja

• Broj soba i broj ležajeva su osnovni pokazatelji kapaciteta za smeštaj u ugostiteljstvu

• Pokazatelji rasta svetskog hotelijerstva su bitan indikator stepena razvijenosti turizma

• Ukupan broj soba u hotelima i sličnim objektima na svetskom nivou se uvećavao po prosečnoj godišnjoj stopi od 3% u periodu 1990 – 2000. godine (UNWTO)

• Evropa i Severna Amerika obuhvataju preko 65% ukupnog broja soba

• Istočna Azija i Pacifik imaju učešće iznad 20% u ukupnom broju soba

• Srednji Istok – najveći prosečni godišnji rast smeštajnog kapaciteta

• SAD – zemlja sa najvećim obimom smeštajnog kapaciteta u hotelima i sličnim objektima (24% ukupnog svetskog broja soba)

• EU – više od 31 miliona kreveta (2016.)

• Francuska, Italija, Španija i SAD – turističke velesile

Glavni administrativni centri Srbije su Beograd i Novi Sad

Koncentracija smeštajne ponude (Beograd, Novi Sad, Vrnjačka Banja, Zlatibor, Kopaonik, Sokobanja)

Banjska i planinska turistička mesta su nosioci razvoja boravišnog turizma u Srbiji

Od 2008. do 2015. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, naše banje su ostale bez 17.300 ležajeva ili 43% kapaciteta

Razlozi su mnogobrojni, od neuspešne privatizacije hotelsko-turističkih preduzeća, nerešenihimovinskih odnosa, do nezainteresovanosti investitora da hotele stave u funkciju.

U hotelijerstvu, kapacitet sektora ishrane se prilagođava kapacitetima smeštaja

Kapacitet prostora za usluživanje hrane, pića i napitaka meri se brojem sedišta za stolovima

Period 2002 – 2010. kapacitet ugostiteljstva Srbije je opao za 3,8%

Klasičan, ugostiteljski način konzumiranja hrane, pića i napitaka (sedenje za stolom) zamenjuje moderan brz način konzumiranja hrane

Vrste uređaja:

• Energetski

• Proizvodni

• Uređaji u unutrašnjem transportu

• Rashladni

• Termički

• Telekomunikacioni

• Audio-vizuelni

• Ostali specifični uređaji u ugostiteljstvu

• Primenjuju se u procesu obrade proizvoda, do finalizacije

• Alati mogu biti mašinski i ručni

• Imaju upotrebu i u procesu tehničkog održavanja uređaja i opreme u hotelu (servisiranje, podmazivanje, zamena rezervnih delova)

• Dostavna vozila

• Vozila namenjena gostima

• Vozila za raščišćavanje snega, osposobljavanje ski-staza…

• Nameštaj u prostorijama hotela• Drugi elementi opreme enterijera (tepisi, zavese, lusteri, stolnjaci,

posteljina, pribor za jelo i čaše od trajnijih materijala)

Obrtna imovina se troši jednokratnom upotrebom i svoju vrednost prenosi na nov proizvod

Kružni tok obrtne imovine: novac - sirovina - finalni proizvod – novac

U obrtnu imovinu spada: zalihe (osnovni i pomoćni materijali u sektoru ishrane, ostali pomoćni materijali, sitan inventar), potraživanja i novac

Koeficijent obrta: ostvareni prihod/angažovana obrtna imovina

Pokazuje koliko se efikasno koristi obrtna imovina (koliko dinara prihoda ostvarimo za 1 dinar angažovane obrtne imovine)

Pokazuje koliko obrta zaliha/potraživanja ostvarim tokom jedne kalendarske godine

Vreme trajanja obrta: broja dana u godini/koeficijentom obrta zaliha/potraživanja

Pokazuje prosečno vreme trajanja jednog obrta

Poslovni ciklus: Zbir vremena zaliha i vremena naplate potraživanja (vreme od trenutka ulaska zaliha u reprodukcioni ciklus do trenutka naplate potraživanja)

• Objekti stacionarnog tipa – dominiraju zalihe i novčana potraživanja

• Objekti prolaznog tipa – diminira novac