ПОЈАМ, САДРЖАЈ И ЗНАЧАЈ КАНЦЕЛАРИЈСКОГ ПОСЛОВАЊАТреба разликовати канцеларијско пословање у ужем и канцеларијско пословање у ширем смислу.Канцеларијско пословање у ужем смислу обухвата примање, отварање, прегледање и распоређивање поште, завођење аката, њихово здруживање, достављање у рад организационим јединицама, односно референтима, административно-техничко обрађивање аката, отпремање поште, развођење аката као и њихово стављање у архиву (архивирање и чување).Канцеларијско пословање у ширем смислу обухвата све админи- стративне и административно техничке послове који су у непосредној вези с њима (организацију пријема странака, употреба телефона, организација дежурства и сл.)НАЧЕЛА КАНЦЕЛАРИЈСКОГ ПОСЛОВАЊА1.Начело тачности – Начело тачности претпоставља да сваки канцеларијски посао мора да буде тачан.2.Начело једнобразности – Начело једнобразности подразумјева да се канцеларијско пословање обавља по унаприје утврђеним и по могућности јединственим прописима.3.Начело једноставности – Начело једноставности захтјева да сваки канцеларијски посао треба да се обави што једноставније али да се при томе не занемари квалитет обављеног посла.4.Нечело експедитивности – Начело експедитивности подразумјева да сви канцеларијски послови морају бити на вријеме започети и у одређеном року завршени јер не трпе одлагање.5.Начело економичности – Начело економичности налаже да се уз кориштење што мање средстава и психофизичке снаге извршиоца посла у што кражем времену постижу што бољи резултати-6.Начело будности – Начело будности налаже да се омогући безбједност штамбиља, печата и жигова, затим строго повјерљивих и повјерљивих аката и друге службене документације, како за вријеме радног времена, тако и по његовом завршетку.ПРОПИСИ О КАНЦЕЛАРИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУНајзначајнији пропис којим је регулисано канцеларијеко пословање свакако је Уредба о канцеларијском пословању и Упутство о спровођењу Уредбе о канцеларијском пословању.СИСТЕМИ КАНЦЕЛАРИЈСКОГ ПОСЛОВАЊАУ Републици Српској у примјени су два система канцеларијског пословања, и то:- сиетем дјеловодног протокола и- систем картотеке.Битни елементи канцеларијског пословања но систему дјеловодног протокола су: дјеловодни протокол као основна евиденција акта и предмета, план класификационих ознака, пријемни штамбиљ, попис аката, помоћне књиге евиденција и роковник предмета.Битни елементи картотечког система су јединствена класификација аката по дјелатностима, групама основних послова и садржаја рада, картотека аката и предмета, помоћни картони (бројчани и преградни) и помоћне књиге и евиденције.УРЕДБА О КАНЦЕЛАРИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУУредба о канцеларијском пословању уређује канцеларијско пословање републичких органа управе, стручних служби Пародне скупштине, Предсједника Републике, Владе, органа општина и градова као и предузећа, установа и других организација када врше јавна овлашћеља.Основни појмови у систему канцеларијског пословања су:- акт је сваки писани састав којим се покреће, допуњује, мијења, прекида или завршава нека службена радња;- прилог је писани састав (документ, табела, графикон, цртеж и сл. или физички предмет) који се прилаже уз акт ради допуњавања, објашњења или доказивања садржине акта;

1

- предмет је скуп свих аката и прилога који се односе на исто питање и чине посебну цјелину;- досије је скуп више предмета који се односе на исту материју или на исто правно или физичко лице;- фасцикл је скуп више предмета или досијеа који се послије завршеног поступка чувају сређени у истом омоту;- омот је заштитна кошуљица предмета;- регистратурски материјал обухвата изворни и репродуковани (писани, цртани, штампаии, фотографисани, филмовани, фонографисани или на други начин забиљежен документарни материјал који је настао у раду републичких органа, установа, предузећа, друштвених и политичких организација, удружења грађана, грађанско-правних и физичких лица све док се из њега не одабере архивска грађа;- архивска грађа обухвата изворну и репродуковану (писани, цртани, штампани, фотографисани, филмовани, фонографисани или на други начин забиљежен) документарни материјал од трајне вриједности и значаја за историју, културу уопште и за друге друштвене потребе, а настала је у раду једног органа;- архива је организациони дио писарнице у којој се чувају ријешени предмети, евиденције о предметима; као и остали регистраторски материјал до предаје надлежном архиву или до његовог уништења.- писарница је организациона јединица или радно мјесто у органу у оквиру којег се обавља канцеларијско пословање.Рјешењем старјешине органа овлашћује се радник који је непосредно одговоран за вођење канцеларијског пословања, руковање архивском грађом и регистратурског материјала.Основна евиденција о актима и предметима води се по систему картотеке и јединствених класификационих ознака који представљају свеобухватну класификацију и систематизацију свих послова из дјелокруга органа управе, док се за поједине врсте аката воде евиденције утврђене посебним прописима КАРТОТЕКА ПРЕДМЕТАЕвиденција о предметима води се на картицама, по чему је овај систем и добио назив картотечки. Састоји се од картица штампаних на једин- ственим обрасцима попречног формата А6 у пет боја:- бијеле боје служе за завођење аката пословања и других аката који немају својство предмета управног поступка - управног акта;- зелене картице служе за завођење првостепених управних предмета по којима је поступак покренут по захтјеву странке;- жуте картице служе за завођење првостепених управних предмета по којима је поступак покренут по службеној дужности;- црвене картице служе за завођење другостепених управних предмета;- плаве картице служе за завођење првостепеиих и другостепених управних предмета у којима су уложена ванредна правна средства.На картице се уписују подаци који указују гдје се налази предмет.ПРИМАЊЕ ПОШТЕПримање поште упућене органу управе врши се по правилу на одређеном мјесту у писарници. Пошта се прима у радно вријеме, међутим, старјешина органа може прописати да се пошта прима ван редовног радног времена и у нерадне дане. Пошту прима одређени службеник писарнице којем је актом о организацији и систематизацији пријем поште у опису његовог радног мјеста, али ако службеник

2

овлашћен за пријем поште није присутан, пошту је дужан да прими сваки службеник гшсарнице којем се предавалац поште обрати.Када поднесак садржи неки од формалних недостатака (није потписан, није овјерен печатом, нема прилога наведених уз акта, нема адресе и сл.), службеник ће упозорити странку на те недостатке и објаснити начин отклањања. Међутим, ако странка и поред упозорења захтијева да се акт прими, службеник поднесак мора примити, с тим што ће се на њега пореД отиска пријемног штамбиља сачинити кратка службена забиљешка о упозорењу. Ако орган управе није надлежан за пријем поднеска, службеник ће на то упозорити подносиоца и упутити га надлежном органу. Међутим, ако подносилац поднеска и поред упозорења захтијева да се његов поднесак прими, службеник поднесак мора примити с тим што ће на њега поред отиска пријемног штамбиља сачинити кратку службену забиљешку о упозорењу.Потврда о пријему поште издаје се на отиску пријемног штамбиља, односно на други прописан начин. Потврду потписује службеник који је примио акт.ОТВАРАЊЕ И ПРЕГЛЕДАЊЕ ПОШТЕОбичну пошту примљену у затвореним ковертама, омотима, пакетима и сл. отвара овлашћени службеник писарнице. Новчана писма и друге вриједносне пошиљке отвара службеник одговоран за материјално- финансијско пословање или овлашћени радник писарнице.Пошиљке примљене на име уручују се неотворена адресату преко књиге примљене поште на личност. Ако пошиљка ове врсте представља службени акт, прималац је дужан у што краћем року, а најдаље у року од 24 часа по пријему, акт вратити писарници ради евидентирања.Повјерљиву - строго повјерљиву пошту отвара старјешина органа управе или службеник који је за то посебно овлашћен. Ове пошиљке писарница уручује лицу које је овлашћено за њено отварање преко књиге повјерљиво - строго повјерљиве поште.ПОСТУПАК СА АКТИМА КОЈИ ПОДЛИЈЕЖУ ТАКСИРАЊУСлужбеник који непосредно прима пошту односно прегледа пошту примљену преко јавне поштанске или друге службе за доставу дужан је водити рачуна о томе који акти и радње код органа подлијежу таксирању, колика је висина таксе прописана за поједине врсте аката, исправа и сл., у којим случајевима постоји законски основ за ослобађање од плаћања таксе и др.Ако се приликом прегледања поште примљене преко јавне поштанске или друге службе за доставу утврди да поднесак није таксиран или да је недовољно таксиран, то ће се констатовани кратком службеном забиљешком која се ставља поред отиска пријемног штамбиља.ПОСТУПАК СА РИЈЕШЕНИМ ПРЕДМЕТИМА И ЕВИДЕНЦИЈАМАРијешени предмети, дјеловодници, уписници и друге евиденције као и остали документациони материјал органа управе морају се чувати у сређеном стању до предаје надлежном архиву или до уништења.Архивирани предмети који су одређени као повјерљиви и строго повјерљиви чувају се у гвозденим ормарима и касама које обезбјеђују њихову повјерљивост.РАЗВРСТАВАЊЕ И РАСПОРЕЂИВАЊЕ ПОШТЕПо завршеном прегледу службеник писарнице овлашћен за отварање и прегледање поште ставља отисак пријемног штамбиља на сваки примљени акт који ће се завести у основној евиденцији. Отисак пријемног штамбиља ставља се по правилу у горњем десном углу прве стране акта. Ако ту нема довољно мјеста, отисак пријемног штамбиља ставља се на погодно мјесто прве стране акта, водећи рачуна да текст остане читак и разумљив. Ако на првој страни акта нема довољно мјеста, отисак пријемног штамбиља ставља се на полеђини акта у горњем лијевом углу.

3

ЕВИДЕНТИРАЊЕ (ЗАВОЂЕЊЕ) АКАТАОргани управе евидентирају све примљене и сопствене акте. Старјешина органа илн други овлашћени службеник разврстава пошту на: личну, неважну и службену, редовну и хитну, обичну, повјерљиву и строго повјерљиву, предмете управног и предмете неуправног поступка.Под личном поштом подразумијева се пошта адресована на службеника органа управе. ЈТична пошта евидентира се у књизи примљене и достављене поште и доставља лицу којем је упућена.Неважна пошта је она чији садржај није од интереса за рад органа управе. Неважна пошта се не означава пријемним штамбиљом и не заводи се.Својство предмета управног поступка утврђује се за предмете који ће се окончати доношењем управног акта (рјешењем или закључком). Ако се не донесе управни акт онда предмет има својство акта пословања, односно располагања.ЗАВОЂЕЊЕ ПРЕДМЕТА И АКАТАПримљени, разврстани и распоређени акти евидентирају се у основне евиденције истог дана и под истим датумом када су примљени. Приспјеле акте са одређеним роковима као и друге хитне акте треба уписати прије осталих аката. Уколико се број великог броја новопримљених аката или из ругих оправданих разлога примљени акте не могу евидентирати истог дана када су примљени, евидентираће се најкасније сљедећег дана, прије уписивања новопримљених аката и то под датумом кад су примљени.ПОПИС АКАТАПопис аката води се у облику табака или књиге и саставни је дио картотеке, а служи за евидентирање аката исте врсте који се масовно примају, а по којима се води исти поступак Старјешина органа управе на почетку календарске године рјешењем одређује предмете за које ће се водити попис аката. ЗДРУЖИВАЊЕ АКАТАПрије достављања аката у рад, службеник писарнице дужан је да провјери да ли примљени акт припада предмету који је већ евидентиран у основну евиденцију и да изврши њихово здруживање са предметом у вези са којим је и запримљен. Здруживање аката врши се на тај начин што се на основу података из картотеке утврдђује гдје се налази предјет. Ако се предмет коме треба придруж ити нови акт налази у раду код организационе јединице, поред отиска пријемног штембиља треба ставити само датум који показује од када се предмет тамо налази.Ако је у питању архивиран предмет, здруживање се врши на тај начин што се архивирани предмет узима из архиве и здружује са актом којим се поново покреће поступак.

ОМОТ СПИСАПриликом евидентирања првог акта, а прије предаје предмета на обраду, примљени акт се улаже у омог списа у који се касније улажу и остали акти истог премета. У омоту акти се евидентирају и слажу према датуму њиховог пријема, тако да се одозго налази акт који је примљен под новијим датумом. У ширини од једног центиметра, лијева ивица омота је у боји који одговара боји картице.ДОСТАВЉАЊЕ АКАТА У РАД И ВРАЋАЊЕ РИЈЕШЕНИХ ПРЕДМЕТА ПИСАРИИЦИДостављање аката у рад врши се предко интерне доставне књиге истог дана када су акти евидентирани, с изузетком због обима иосла, почетком радног времена сљедећег радног дана. Организациона јединица има једну, а по потреби и више интерних доставних књига. Преко интерне доставне књиге, достављају се у рад и предмети који се чувају у роковнику.

4

Пријем акта потврђује својим потписом старјешина органа или службеник којег је за то овластио и дужан да изврши њихово распоређивање на поједине службенике. Примање аката у рад службеници потврђују стављањем датума и потписа у интерној доставној књизи. Достављање рачуна у рад рачуноводственој служби врши се преко књиге рачуна. Службени листови, часописи и друге публикације достављање се преко картона за доставу службеник листова и часописа.Ријешени предмети које треба отпремити или уступити другој организационој јединици враћају се писарници преко интерне доставне књиге. Службеник који обраћује предмет дужан је приликом враћања ријешеног предмета писарници, да издвоји дио предмета који се отпрема од дијела који остаје у писарници за архивирање.САСТАВНИ ДИЈЕЛОВИ АКТААкти којима се врши службена преписка имају своју форму. Ови акти морају да садрже сљедеће дијелове:- заглавље- назив и адресу примаоца- кратак садржај предмета- текст акта- потпис овлаштеног лица- отисак службеног печата.ОТПРЕМАЊЕ ПОШТЕОтпремање поште у правилу је обједињено у главној писарници органа управе. Сви предмети преузети у току дана требају се отпремити истог дана, а предмети нреузети послије закључивања књиге отпремљене поште отпремају се наредног радног дана. Коверат у коме се отпрема пошта треба у горњем лијевом углу да садржи тачан назив и ближу адресу пошиљаоца са ознаком свих аката који се налазе у коверти. Назив примаоца пошиљке исписује се крупним и читким рукописом, односно писаћом машином.ОТПРЕМАЊЕ ПОШТЕ ПУТЕМ ПОШТАНСКЕ СЛУЖБЕСва пошта која се отпрема путем поштанске службе разврстава се на:- обичне пошиљке,- препоручене пошилже и тим редом уписују се у доставну књигу за пошту.Доставна књига за пошту служи као евиденција о извршеној отпреми поште преко поштанске службе и ради правдања утрошеног новца на име поштанских трошкова.

ОТПРЕМАШЕ ПОШТЕ ПУТЕМ КУРИРАОтпремање поште путем курира врши се уз доставну књигу за мјесто. У доставну књигу за мјесто уписује се пошта и материјали које треба хитно отпремити у истом мјесту и исти се отпремају путем курира. Пријем поште странка ће потврдити само на доставници.

ОТПРЕМАЊЕ ПОШТЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО ПОВРЈЕРЉИВА И СТРОГО ПОВЈЕРЉИВАКоверте са повјерљивом и строго повјерљивом поштом морају да буду запечаћене или на други погодан начин обезбијеђене, Прије стављања у коверту отправак се заштићује комадом чистог папира. Печаћење коверти врши се на тај начин што се на средини полеђине и на њеним саставцима, преко растопљеног воска утисне жиг.РАЗВОЂЕЊЕ АКАТА

5

Послије извршеног отпремања врши се развођење аката. Службеник који предаје писарници акт или предмет, дужан је да их означи једном од ознака развођења:- “а/а” ако је рад по предмету потпуно завршен и треба га ставити у ахриву. Ако предмет треба чувати стави се а/а - 10 година, или а/а- трајно као архивска грађа;- “Р” (што значи рок), датум када предмет треба поново узети у рад (нпр. “Р”- 15.10.2008.);- ако се акт уступа организационој јединици у саставу истог органа, означиће се организациона јединица којој се акт уступа;- ако се врши развођење акта који се изворно рјешава треба у ову рубрику ставити ознаку “изв”, а у рубрику примједба тачно назив и сједиште органа коме је акт отпремљен.На омоту ријешеиог предмета уписује се и рок чувања утврђен листом категорија регистратурског материјала са роковима чувања.РОКОВНИК ПРЕДМЕТАКада је за предмете одређено да се у писарници држе и евиденције до одређеног рока, исти се стављају у роковник предмета. Роковник формира и води писарница. Роковник предмета састоји се од фасцикла или умјесто фасцикла за роковник предмета могу се користити омоти са преградама. У наведене фасцикле или омоте стављају се предмети према датуму рока из текућег мјесеца, а за предмете са датумима рокова из сљедећих мјесеци узима се посебан фасцикл или омот “разни рокови”. На дан рока узимају се одговарајуће фасцикле или омоти сви предмети и достављају у рад организационим јединицама преко интерне доставне књиге.АРХИВИРАЊЕ И ЧУВАЊЕ ПРЕДМЕТАРегистратурски материјал чини сав изворни и репродуковани (писани, цртани, штампани, фотографисани, филмовани) или на други начин забиљежени документарни материјал, који је настао у раду органа, орагнизација, установа, предузећа, друштава, грађанско-правних лица и истакнутих научних, културних, јавних политичких и других личности, прије него што је из њега одобрена архивска грађа.Архивску грађу чини сав изворни и репродуковани (писани, цртани, штампани, фотографисани, фомовани, фонографисани, стенографисани или на други начин забиљежен документарни материјал: књиге, картотеке и друге евиденције трајне вриједности од значаја за историју, науку, културу и друге друштвене потребе, настале у раду органа, организација, установа предузећа, друштава, грађанско-правних лица и истакнутих научних, културних, јавних политичких и других личности, без обзира на вријеме и мјесто настанка.СРЕЂИВАЊЕ И ЧУВАЊЕ ПРЕДМЕТА У АРХИВУРијешени предмети, уписници и друге евиденције као остали доку- ментациони материјали органа управе, морају се чувати у сређеном стању до предаје надлежном архиву или до уништења. Архивирани предмети сређују се по хронолошком реду њиховог настанка (по годинама настанка), а у оквиру године по класификационим озиакама и редним бројевима. Архивирани предмети који су одређени као “строго повјерљиви” и “повјерљиви” чувају се у гвозденим ормарима и касама и одвојено од остале документације. Архивираним предметима рукује овлашћени службеник писарнице (архивар). АРХИВСКА КЊИГАО архивираној документацији води се евиденција на прописаном обрасцу - архивској књизи.Препис архивске књиге доставља се надлежном архиву. За потпуност и тачност евиденција о архивираној документацији одговоран је службеник - архивар.РОКОВИ ЧУВАЊА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

6

Рокови чувања утврђују се листом категорија регистратурског материјала са роковима чувања и они не могу да буду краћи од рокова утврђених прописом или одлуком надлежног органа.Органи управе су дужни да донесу листу категорија са роковима чувања за цјелокупну документацију која настаје у њиховом раду или се по неком основу налазе у њиховом посједу.Листа категорија регистратурског материјала са роковима не може да се примјењује прије него што надлежни архив да сагласност за њену примјену.ПРЕДАЈА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ НАДЛЕЖНОМ АРХИВУПредаја документације надлежном архиву врши се у роковима утврђеним Законом о архивској дјелатности или у роковима које споразумно утврде ималац / стваралац документације и надлежни архив.Документација надлежних органа предаје се у архиву сређена, комплетна, технички опремљена и потписана.ПЕЧАТ И ЖИГОблик и садржина печата утврђује се законом, оснивачким актом или статутом. Печатом се утврђује аутентичност јавне исправе или другог акта којим државни орган или организација одлучују о правима и обавезама правних лица и грађана.Печати су углавном округлог облика, а величина им се изражава у милиметрима мјерењем пречника. Текст печата исписује се у смјеру кретања казаљке на часовнику, а украси између ријечи имају функцију тачке.Печат се ставља са лијеве стране потписа овлашћеног лица за потписивање службених аката, ако законом или другим прописом није другачије одређено, а ставља се тако да не захвати текст назива функције потписника акта.ИЗРАДА ПЕЧАТАОдобрење за израду печата органима и организацијама одобрава Министарство управе и локалне самоуправе, а печате израђују овлашћене печаторезнице над чијим радом врши надзор Министарство унутрашњих послова које води евиденцију о израђеним печатима.

ЧУВАЊЕ, УПОТРЕБА И ЕВИДЕНЦИЈА ПЕЧАТАНачело будности, као једно од основних начела канцеларијског пословања, највише долази до изражаја управо код чувања и употребе печата. То из разлога што се печат чува и употребљава како би се онемогућила његова незаконита употреба. Печат чува и одлучује о његовој употреби старјешина органа, али старјешина органа може повјерити на чување и одлучивање о употреби печата државном службенику о чему се сачињава записник.ПОСТУПАК У СЛУЧАЈЕВИМА ИСТРОШЕНОСТИ И НЕСТАНКА ПЕЧАТАПечат који је због истрошености као и у случају промјене назива и сједишта органа или организације или престанка рада органа или организације, постао неупотребљив, мора се уништити о чему се стара старјешина који руководи органом или организацијом. Печат се ради уништавања предаје Министарству унутрашњих послова, а само уништавање печата врши комисија коју образује министар унутрашњих послова и о томе се сачињава заггасник. Ако дође до нестанка печата, старјешина који руководи органом или организацијом о томе обавјештава Министарство унутрашњих послова и објављује нестанак печата у “Службеном гласнику Републике Српске”.Нестали печат сматра се неважећим од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Нови печат који се израђује умјесто несталог печата означава се сљедећим, односно наредним бројем у

7

односу на нестали печат и не може се употребљавати прије него што се огласи нестанак печата у “Службеном гласнику”.ЖИГЖиг је печат урезан у металу, а најчешће се користи за печаћење посебних просторија када се жели обезбиједити њихов садржај, повјерљивих пошиљки и сл.ОВЈЕРАВАЊЕ ПОТПИСА, РУКОПИСА И ПРЕПИСАОвјеравање потписа, рукописа и преписа врше надлежни општински органи управе, а у земљишно-књижним стварима овјеравање исправа које су намијењене за употребу у иностранству врше Основни судови. Овјеравање се врши у службеним просторијама општинског органа, односно Основног суда, а за овјеравање није потребан писмени поднесак (захтјев). Овјеравање потписа у ствари је потврђивање његове аутентичности, односно потврђивање чињенице да одређени потпис заиста потиче од лица које је потписом означено.Овјеравање рукописа је потврђивање његове аутентичности, односно потврђивање чињенице да рукопис потиче од лица које је означено као његов писац. Овјеравањем се не погврђује истинитост садржаја исправе.Овјеравање преписа неке исправе је потврђивање истовјетности преписа са изворном исправом (оригиналом). Овјеравањем се не потврђује истинитост садржаја исправе.УПИСНИК ЗА ОВЈЕРАВАЊЕО овјеравању се води уписник за овјеравање у облику књиге 30x45 цм. Странице уписиика морају бити означене арапским бројевима, с тим да се на почетку уписника, на првом листу ставља напомена о укупуном броју страница и ову напомену овјерава старјешина општинског органа.Подаци о овјеравању уписују се у уписник читко, а уписани подаци не могу се брисати нити на други начин мијењати. Ако су учињене грешке приликом уписа, овлашћени службеник може исправити на начин да погрешно уписани податак у уписник прецрта и изнад тога изврши правилан упис, а у рубрику 6 - “напомена” уписника констатује извршену исправку.

ПОТВРДА О ОВЈЕРАВАЊУОвјеравање потписа, рукописа и преписа врши се потврдом о овјеравању. Потвра о овјеравању потписа, односно рукописа ставља се поред или иза потписа, односно рукописа, а потврда о овјеравању преписа ставља се иза текста чији се препис овјерава.Овјера се потврђује печатом надлежног органа и потписом овлашћеног службеног лица.ТАКСЕНО ПОСЛОВАЊЕЗа списе и радње у управним стварима као и за друге предмете и радње плаћају се административне таксе.Списи и радње за које се плаћа такса, као и висина таксе утврђује се таксеном тарифом, тако да се такса не може наплатити ако, таксеном тарифом није прописана. Правило је да се такса плаћа у тренутку настанка таксене обавезе.Ако лице које је дужно да плати таксу преда поднесак (непосредно или путем поште) који није таксиран или је недовољно таксиран, орган који одлучује по захтјеву упозориће то лице да је дужно да плати таксу у року од 15 дана и упознаће га са посљедицама неплаћања.Ако таксени обвезник не плати таксу у одређеном року, орган који одлучује по захтјеву затражиће од Пореске управе да се предвиђена такса наплати принудним путем. По наведеном захтјеву Пореска управа Републике рјешењем ће наложити да у року од 15 дана од дана пријема рјешења плати дужну

8

таксу, па тек ако таксени обвезник у прописаном року не плати таксу, приступиће се принудној наплати по прописима о принудној наплати.ПРИЈЕМ СТРАНАКАПријем странака врши се у одређено вријеме у оквиру редовног радног ремена. Странке се примају по унапријед утврђеном реду, како би се избјегло сувишно чекање.Давање обавјештења и информација представницима средстава јавног информисања одобрава старјешина органа управе.У опхођењу са странкама службеници морају бити љубазни, учтиви и предусретљиви те им помагати у остваривању њихових права и извршавања обавеза.Ако странку треба упутити неком другом службенику, странци треба дати тачна упутства о томе гдје се налази канцеларија тог службеника и обавијестити тог службеника телефоном о доласку странке.Ако је странка дошла у вријеме када се странке не примају треба је уљудно дочекати и објаснити да се тог дана странке не примају па им заказати пријем неког другог дана. Међутим, изузетно треба странку примити и изван времена одређеног за пријем странака ако су у питању инвалиди, болесна лица или ако долазе из удаљених мјеста.РАДНЕ ПРОСТОРИЈЕ И ЊИХОВО КОРИШЋЕЊЕПоред улазних врата у згради или на неком другом погодном мјесту треба да је истакнута табла са службеним називом органа управе. У згради треба на видном мјесту истаћи распоред радних просторија, а по степеништу и ходницима треба истаћи ознаке којима се указује пут до радних просторија појединих служби, а посебно служби које раде са странкама.Спратови и радне просторије на сваком спрату морају бити обиљежене редним бројевима. На вратима радних просторија треба да се налази назив организационе јединице са ознаком радног мјеста, име и презиме службеника који ради у радној просторији. Писарница у правилу треба да је смјештана одмах код улаза у зграду.На погодном мјесту треба поставити огласну таблу за истицање разних упутстава и обавјештења.УПОТРЕБА ТЕЛЕФОНАТелефон служи за брже и успјешније вршење службених послова. Поред сваког телефонског апарата треба да се налази интерни телефонски именик са телефонским бројевима појединих органа, односно организационих јединица и службеника који раде у њима.

9