17. septembar 2019. godine

KAKVA JE EKONOMSKA BUDUĆNOST SRBIJE Da li ćemo stizati bogate ili biti na dnu ZAVISI OD OVIH FAKTORA

U 2020. godinu ulazimo sa većim penzijama i primanjima u javnom sektoru, stabilnim javnim

finansijama, uravnoteženim budžetom... S druge strane, ekonomska budućnost Srbije kao male

otvorene privrede, uveliko zavisi od kretanja u Evropi, a naročito u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj.

Srbija može da bude u vrhu zemalja

po rastu i da postepeno sustiže

razvijene, ali može i da bude na

začelju među zemljama centralne i

istočne Evrope, kao što je to bila

ranijih godina. Gde će se naći,

zavisi od privrednog ambijenta i

ekonomske politike koju Vlada bude

vodila, ali i od dešavanja u Evropi.

- Ako velike i razvijene evropske

privrede u narednim godinama

budu rasle po stopi od oko dva odsto, to će zemljama centralne i istočne Evrope dati prostor da u

dužem vremenskom periodu ostvaruju prosečan rast između tri i šest odsto godišnje. Za visoke

stope rasta koje bi obezbedile postepeno sustizanje razvijenijih zemalja, potrebno je da trajno

održava makroekonomska stabilnost, moderna infrastruktura i kvalitetan obrazovni sistem, ali i da

se uspostavi dobar privredni ambijent, kaže u analizi za "Blic" profesor na Ekonomskom fakultetu

u Beogradu Milojko Arsić i dodaje:

- Ukoliko se to ne postigne, Srbija će po stopama rasta tavoriti na začelju zemalja centralne i

istočne Evrope, a iseljevanje stanovništva će biti sve

snažnije. Takođe, u slučaju da u narednih godinu-dve dođe

do usporavanja velikih evropskih privreda, to bi uticalo da

Srbija, kao i druge zemlje iz centralne i istočne Evrope u tom

periodu ostvaruju nešto niže stope rasta.

Da su migracije radne snage ozbiljan problem za Srbiju i

posledice po njen rast, ukazao je nedavno i Međunarodni

monetarni fond. Kako je ova finansijska institucija upozorila,

Srbija je zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali i

zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage.

Zarade i standard

Kretanje primanja građana u nešto dužem vremenskom

periodu presudno će zavisiti od stope rasta BDP. Dakle, ako

BDP u narednih 5 ili 10 godina bude rastao po prosečnoj

stopi od četiri odsto, koliko u Vladi očekuju za 2020, tada će

zarade moći da realno rastu po stopi od oko tri do četiri

odsto godišnje.

Arsić pritom napominje da je kretanje realnog nivoa dohotka

građana određeno kretanjem produktivnosti, ali i da je

odlukama Vlade moguće da zarade i penzije rastu brže od

produktivnosti u periodu od nekoliko godina.

- Nakon toga privreda bi rasla sve sporije jer velika potrošnja

istiskuje investicije, nastupaju problemi u spoljnom bilansu,

usled čega sledi i kontrolisano ili spontano vraćanje zarada

na nivo koji odgovara produktivnosti. Iz prethodnog sledi da

preteran, ekonomski neodrživ, rast zarada tokom nekoliko

godina, direktno utiče da nakon toga zarade stagniraju ili čak

realno opadaju. Prema tome, za građane i vladu koji

dugoročno razmišljaju najbolje je da zarade i penzije rastu

malo sporije od BDP, kako bi se ostavio prostor za

povećanje domaćih privatnih i javnih investicija, jer se na taj način stvaraju uslovi za rast BDP, a

time i zarada u budućnosti - ukazao je Arsić.

Kurs, kamate, inflacija

U pogledu makroekonomske stabilnosti, Srbija je

ostvarila značajan napredak - inflacija je niska i

stabilna, kurs stabilan, fiskalni bilans pozitivan,

kamatne stope niske. Strane investicije su značajne i

po tome je Srbija prva u regionu. Ipak, rast

spoljotrgovinskog deficita, koji traje već tri godine,

ukazuje, tvrde poznavaoci, na postojanje

neravnoteža u privredi, kao što su mala domaća

štednja u odnosu na investicije, visoka tražnja u

odnosu na proizvodnju, jak dinar u odnosu na

konkuretnost privrede, brži rast zarada od rasta

produktivnosti i dr.

Sve ovo može da ukazuje i da je makroekonomksa stabilnost još krhka i da nije održiva na duži

rok, čak i ako bi u svetu privredna kretanja bila dobra. Tako je njeno dugoročno održanje

neophodan zaokret u ekonomskoj politici, ali i strukturne reforme, kojima bi se navedene

neravnoteže otklonile.

Srbija je prethodnih godina ostvarila napredak u izgradnji infrastrukture, za pet godina izgrađeno je

više od 300 kilometara novih autoputeva, a sada ja od strane vlasti najavljen ambiciozan

petogodišnji plan javnih investicija vredan između 10 i 12 milijardi evra. Javne investicije, naročito

one koje se odnose na infrastrukturu, mogu da pozitivno utiču na privredni rast kako u periodu

realizacije tako i dugoročno. S druge strane, brojna istraživanja potvrđuju da je kvalitet institucija

ključna determinanta privrednog rasta, što znači da zemlje koje imaju nizak kvalitet institucija ne

mogu da računaju da brz rast u dužem vremenskom periodu.

- Sledi da su osnovni unutrašnji rizici vezani za ekonomski napredak Srbije, vezani za izostanak

unapređenja institucija i izostanak mera ekonomske politike za otklanjanje ekonomskih

neravnoteža, ali da je važno da se poboljša kvalitet obrazovanje i unapredi efikasnost realizacije

javnih investicija - zaključio je Arsić.

VEĆE PLATE OD 1. NOVEMBRA Vlada usvojila: Povećanje od 8 do 15 odsto, ovi sektori dobijaju najviše, LEPA VEST I ZA PENZIONERE

Vlada Srbije usvojila je odluku o povećanju zarada u javnom sektoru od 1. novembra i u proseku

će iznositi osam do 15 odsto izjavila je predsednica Vlade Ana Brnabić.

Najveći rast plata dobiće medicinske sestre i tehničari koje će biti od 15 odsto, a zatim doktori od

10 odsto.

Sledeće najveće povećanje posle medicinara biće za nauku i kulturu, što će biti 10 odsto, najavila

je premijerka.

Devet odsto dobiće zaposleni u prosveti, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, u

ustanovama socijalne zaštite, kao i pripadnici bezebdnosnih službi i snaga. Zaposleni u državnoj

upravi imaće povećanje od osam odsto.

"Blic Biznis" je ranije napravio detaljnu računicu o tome koliko će biti povećane mesečne zarade

medicinskim sestrama.

Penzioneri će od 1. decembra dobiti jednokratnu pomoć od 5.000 dinara.

"Još uvek radimo na budžetu za 2020. ali potrudućemo se da povećanje penzija od januara bude

makar pet odsto, a trudićemo da bude i više, u skladu sa mogućnostima, a da ne ugrozimo

fiskalnu i finansijksu sigurnost zemlje", rekla je premijerka Brnabić.

Na kraju avgusta smo imali suficit od 46,4 milijarde dinara, što je za 60 milijardi bolje od

očekivanog, naglasila je ona.

"Moramo da se borimo da zadržimo naše medicinske radnike i tehničare, ali i doktore i to

kontinuiranim povećanjem njihovih plata, koje će biti i pre kraja godine", kazala je premijerka.

Istakla je da se država bori protiv njihovog odlaska i tako što ulaže milijardu evra u zdravstvenu

infrasturkturu u kliničke centre, bolnice i drugo. Brnabić je rekla da će predlog rebalansa budžeta

biti već tokom popodneva ili večeri prosleđen skupštini na odlučivanje.

"Kada kažete rebalans kod nas to ima negativnu konotaciju, zato što je rebalans u prošlosti uvek

bio način da država deficit budžeta koji je napravila za potrošnju preko mere i plana. Ovo je prvi

pozitivni rebalans u Srbiji, to znači da ga imamo ne zato što smo povećali rashode, pa sada to

pokrivamo, već zato što smo povećali prihode, koji su veći od očekivanih", rekla je Brnabić.

Kako je premijerka istakla, prema preliminarnim podacima u prvih sedam meseci ove godine

Srbija je privukla dve milijarde i 320 miliona evra direktnih stranih investicija, što je 43 odsto više

nego u istom periodu 2018. godine.

"Do ovoga nije bilo lako doći a postiže se time što dovodite jednog po jednog investitora, time što

oni imaju dobre uslove, i pri tome ne subvencije - one su najmanje stavka u svemu tome, već

predvidivo okruženje, dobru komunikaciju s vladom, uslove koji su transparentni, nema korupcije",

rekla je Brnabić.

Inače, ministar finansija je rekao u intervjuu za Blic da očekuje da će već u decembru prosečna

plata biti iznad 500 evra, kao i da će povećanje u javnom sektoru uslediti od novembarske plate,

koja se isplaćuje u decembru.

"Prema najavama predsednika Vučića, najveće povećanje osetiće medicinski radnici, pre svega

sestre, a zatim doktori. Tako da će povećanje prosečno biti veće od šest odsto", rekao je Mali.

Vlada je na jutrošnjem zasedanju donela odluku koja je najavljivana u javnosti poslednjih nedelja.

Pre toga tokom vikenda zasedali su Odbori koji su razmatrali povećanja zarada. Vlada i ove

godine ima suficit što znači da je domaćinski poslovala. Biće urađen rebalans, a i do kraja godine

budžet za narednu godinu kada će biti precizirano usklađivanje plata i penzija od početka 2020.

godine.

UKIDA SE ZABRANA ZAPOŠLJAVANJA Brnabić: "Biće zadržana kontrola"

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da će i formalno biti ukinuta zabrana zapošljavanja, pošto je i do

sada bilo dozvoljeno zapošljavanje pod određenim uslovima, ali da će biti zadržana kontrola nad

zapošljavanjem.

Poručila je odgovarajući na pitanja novinara da ne bi volela opet, kao što je to bio slučaj do 2012.

godine, da dođe do nekontrolisanog zapošljavanja kada je u mnogim opštinama bilo dva, tri ili

četiri puta više zaposlenih.

"Jedva smo to sveli na neku normalnu potrebu, imamo samokrontrolu, ima zapošljavanja kada se

pokaže potreba, ali to ćemo videti da relaksiramo - samo je važno da zadržimo kakvu takvu

kontrolu", navela je premijerka.

Naglasila je da da zabrana zapošljavanja postoji danas samo kao kontrola zapošljavanja i da je

samo u zadravstvu zaposleno 4.000 ljudi.

Objasnila je da je i do sada moglo da se zapošljava, ali kada je to opravdano odnosno kada

vladina komisija to odbori.

U Srbiji sve manje majstora: Za veće radove čeka se i po nekoliko meseci

Za bilo kakav kvar u kući majstora morate čekati po nekoliko dana, a za veće radove i po nekoliko nedelja pa čak i meseci.

Teško je doći do zanatlija svih profila - molera, keramičara, vodoinstalatera, električara. U Građevinskoj komori kažu da u ovom momentu Srbiji nedostaje oko 90.000 zanatlija svih profila, da je prosečna starost građevinskog radnika 55 godina, jer je većina mladih otišla u inostranstvo.

Koliko je to postao ozbiljan problem najbolje govori iskustvo jedne Beograđanke koja kaže da je za renoviranje kupatila na proverene majstore čekala tri meseca, jer je toliko trebalo da svoje obaveze usklade keramičar, vodoinstalater, moler i električar.

Potpredsednik Građevinske komore Goran Rodić kaže da je do dobrog, mladog radnika danas nemoguće doći, jer su mladi otišli u inostranstvo ili radnim danima rade u firmi u Srbiji, a vikendima rade u Austriji ili Švajcarskoj.

"Dobrih, kvalitetnih majstora više nema, ima onih priučenih. Za popravke u kući možete angažovati samo nekog penzionera. Mladi ili su otišli u inostranstvo ili radnim danima rade u firmi, a vikendom idu i rade u Austriji", kaže Rodić za Tanjug.

On smatra da je problem nastao jer ne jačaju srpke građevinske firme, koje bi bile angažovane kao izvođači radova na velikim poslovima, što bi značilo i sigurno finansiranje na duže vreme.

Dnevnica dobrog majstora danas je i u Srbiji oko 50 evra, ali bez obzira na to slabo je interesovanje mladih za upis u građevinske škole koje školuju te obrazovne profile. U Građevinskoj školi na Zvezdari ove godine upisano je po jedno odeljenje keramičara i dekoratera zidnih površina - molera (po 30 učenika), dok su prethodne godine na ta dva smera imali grupe od po 15 učenika.

Za zidara, tesara, armirača, koji su spojeni u jedan obrazovni profil - Operater građevinskih radova, upisalo se samo 12 učenika.

Direktorka Građevinske škole Dragana Radovanović kaže da je malo interesovanje za zanate, koji su danas na tržištu veoma traženi, jer je godinama unazad u javnosti predstavljana loša slika građevinarstva, a tome su doprinele i neke građevinske firme koje nisu isplaćivale plate zaposlenima na vreme.

Dodaje da deca pod pritiskom roditelja ne upisuju trogodišnje škole, već se odlučuju za četvorogodišnje. U toj školi se obavljaju i prekvalifikacije, te direktorka kaže da kandidata za prekvalifikacije ima podjednako kao i redovnih učenika.

Najveće interesovanje u Građevinskoj školi je za rukovaoca građevinskom mehanizacijom, koji je popularan, tražen i dobro plaćen posao. Na tom smeru prvi učenik na listi imao je ove godine 74 boda, a poslednji 62.

Direktorka kaže da je prethodnih godina bilo dece koja su i sa 100 bodova upisivala taj smer. "Sva deca koja su se upisala za rukovaoca mogla su da idu u četvorogodišnju školu, ali nisu želeli, oni su se opredelili za taj smer. Isto je i sa obrazovnim profilom elektro-instalater, gde je prvi na listi imao 86 bodova. To su uglavnom deca čiji roditelji imaju razrađen, porodični posao ili roditelj radi u nekoj građevinskoj firmi pa znaju koliko je to traženo", zaključila je ona.

Veće plate – dobra vest za zdravstvene radnike

Od 1. novembra povećavaju se zarade zaposlenima u javnom sektoru. Najveću povišicu osam do

15 odsto mogu da očekuju zaposleni u zdravstvu, pre svega medicinski i stomatološki tehničari. U

sindikatima očekuju da će broj onih koji odlaze u inostranstvo biti manji u budućnosti.

Prema poslednjim podacima Instituta "Batut" povećanje će osetiti oko 50 hiljada medicinskih

sestara i tehničara, oko 25 hiljada doktora medicine i stomatologije koji su zaposleni za stalno i

oko devet hiljada njih koji su zaposleni na određeno vreme.

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti dr Zoran Savić rekao je za RTS da

je povećanje plata u zdravstvu dobro, a naročito kada je ono sve veće i veće.

Prema njegovim rečima, doktor medicine će nakon povećanja imati platu od oko 76.800 dinara a

medicinske sestre i tehničari od 45.000 do 49.000 dinara.

Osim plata, ulagaće se i u zdravstvenu insfrastrukturu a Savić smatra da će broj onih koji odlaze u

inostranstvo biti sve manji.

"Niko nije uspeo da spreči migracije radne snage ali mislim da će broj onih koji odlaze biti manji",

rekao je Savić.

Govoreći o sastanku sa Ministrom Zlatiborom Lončarom naveo je da je to jedan od sastanaka na

kojem se govorilo o ulaganjima, prijemu nove radne snage ali i rešavanju stambenog pitanja

zaposlenih u zdravstvu.

BEZ IJEDNOG ČASA 220 PROSVETNIH RADNIKA: Primaju

platu iako ne rade

Na spiskovima tehnoloških viškova veliki broj prosvetara bez ijednog časa u rasporedu. Za

pola fonda časova zarada prepolovljena

U NAREDNIH godinu dana 220 profesora će, ukoliko u međuvremenu ne nađu angažman u nekoj školi, primati 65 odsto od plate, bez ijednog održanog časa i ulaska u učionicu. Prema poslednjem preseku stanja tehnoloških viškova od 9. septembra, reč je o zaposlenima koji su u potpunosti ostali bez fonda časova.

Kako navode u Ministarstvu prosvete, nastavnici koji su tehnološki višak 100 odsto, primaju 65 odsto od poslednje plate, godinu i 15 dana, odnosno do 15. septembra sledeće godine. Ako u tom periodu ne počnu da rade bar sa delom norme, biće im prekinut radni odnos i isplaćuju im se naknade ili otpremnine.

Na listi je i 3.825 koji su izgubili deo časova iz norme, kao i 5.278 prosvetara koji odranije imaju nepuno radno vreme. I dok će oni koji ne rade ništa, primati dve trećine plate godinu dana, profesori koji recimo,

imaju 50 odsto norme, dobijaće polovinu zarade. U sindikatima ističu da se trude da "udome" što više kolega, kako bi ostvarili bar deo, ili dopunili postojeću normu.

- Od 27. avgusta do 9. septembra bilo je 1.115 preuzimanja, odnosno toliko kolega koji su na spisku tehnoloških viškova je angažovano u školama - kaže Dobrivoje Marjanović, iz USPRS. - U istom peridu, od 308 kolega koji su ostali u potpunosti bez norme, 88 je počelo da radi u školama sa delom norme. Poslednjih pet godina, od kada je počela priča sa tehnološkim viškovima, na oslobođena radna mesta preuzeto je 21.949 profesora, najviše u školskoj 2016/2017. godini, njih 10.326.

BROJKE

32.083 mesta, barem na papiru je slobodno 8.000 nastavnika je višak ili jure fond časova

Sindikati upozoravaju da veliki broj direktora odbija da preuzme tehnološke viškove. Dešava se da, bez ikakvog obrazloženja, odbijaju da prime profesore za čijim radom je delimično ili u potpunosti prestala potreba. Tim povodom, USPRS je uputila dopis ministru prosvete sa zahtevom da svi koji budu prekršili Stručno uputstvo za postupanje prilikom angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja budu kažnjeni.

I dok je više od 8.000 nastavnika višak ili juri fond časova, u školama u Srbije je, bar na papiru, slobodno 32.083 mesta. Među viškovima je najviše profesora stručnih predmeta iz škola koje su upisale manje đaka (mašinske, kožarske, tekstilne struke), a manjak je profesora matematike, informatike i fizike.

APSURDNA SITUACIJA

PREMA rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, apsurdno je da neko ko ne radi ništa, godinu dana dobija znatno više od minimalca dok oni, koji imaju po nekoliko časova, dobijaju manje novca od njih.

- Nelogično je da profesori koji ne uđu u učionicu godinu dana, a često se i ne pojave u školi, dobijaju mesečno oko 35.000 dinara, dok neko ko ima, bar, trećinu ili petinu norme prima oko 16.000, odnosno 10.000 dinara - kaže Antić.

Da li su i u Srbiji moguće socijalne penzije?

Hrvatska i Severna Makedonija planiraju uvođenje mesečnih primanja za stare koji nemaju

dana radnog staža; Više od 250.000 ljudi starijih od 65 godina nisu na spisku korisnika PIO

GRAĐANI Hrvatske koji su navršili 65 života i nemaju ni dana radnog staža ili su na radnom mestu proveli manje 15 godina, uskoro bi mogli da dobijaju takozvanu nacionalnu penziju. Iz Ministarstva rada ove države najavljuju da će više od 50.000 starijih za dve godine verovatno početi da primaju nešto manje od 970 kuna, odnosno 15.000 dinara, što je iznos najmanje penzije u Hrvatskoj. Slične pogodnosti imaće i građani Severne Makedonije, koji će socijalnu penziju u iznosu od oko 100 evra mesečno primati sa navršenih 65 godina života uprkos praznoj radnoj knjižici. Iznos će se

usklađivati svake godine u zavisnosti od troškova života, a osim starosti uslov je i da u ovoj državi žive najmanje 15 godina.

Ideja o socijalnoj penziji bez dana radnog staža u Srbiji i dalje je na dugom štapu. Kako je deklarativno navedeno u odredbama Zakona o radu, radni staž osobe prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i provede najmanje 15 godina na radnom mestu, ukoliko se i poslodavac i zaposleni ne dogovore drugačije. To znači i da su ovo minimalni uslovi koje neko mora da ispuni kako bi dobio penzioni ček. Sukcesivno pomeranje starosne granice, uslova za penziju prema

godinama života i dalje važi za pripadnice lepšeg pola, ali je vreme provedeno na radnom mestu i dalje izjednačeno za muškarce i žene. U staž osiguranja računa se vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu kojeg je bio obavezno osiguran i za koje je uplaćen doprinos za PIO.

- Veliki problem u Srbiji je i dalje siva ekonomija, kao i posledice koje su ostale kad su velike firme propale i otišle u stečaj, te zaposlenima godinama nisu uplaćivani doprinosi - objašnjava ekonomski savetnik Dragan Petrović. - S druge strane, aktuelna situacija sa velikim odlivom radno sposobnih dodatno usložnjava situaciju i smanjuje penzione fondove. Sadašnji broj zaposlenih mora se utrostručiti da bi se vratili na onaj idealan odnos broja zaposlenih i broja korisnika penzije, pa bi se tek tada stvorili realni uslovi da se socijalna penzija dodeljuje svim građanima sa više od 65 godina. Mislim da ni susedne zemlje ne mogu dugoročno da izdrže te izdatke.

Prema važećim propisima u našoj zemlji, svi građani koji u radnoj knjižici skupe najmanje 15 godina radnog staža, i isto toliko uplaćenog penzijskog, mogu dobiti penziju. To znači da ne prestaje svaki radni staž time što neko napuni 65 godina starosti, te da ako je do tog trenutka ispunio 14 godina radnog staža, mora raditi još najmanje godinu dana kako bi ispunio uslov za penziju. Opšti uslovi su kumulativni, pa se radni odnos ne obustavlja onog trenutka kada neko napuni 65 godina, jer je poslodavac u obavezi da, kao i do tada, uplaćuje doprinose za penziono osiguranje na osnovu kojih se utvrđuje ukupan staž. Osim toga Zakonom o PIO nije propisano da osiguranik po bilo kom osnovu zaposlenosti, bilo da je reč o samostalnim delatnostima ili poljoprivrednim, prestaje da radi s navršenih 65 godina.

Prema poslednjim podacima, ove uslove u Srbiji nije ispunilo gotovo 250.000 ljudi koji imaju više od 65 godina i nisu na spisku korisnika fonda PIO, odnosno žive bez penzije. Prema poslednjem popisu stanovništva, u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne očekuje penzioni ček svakog meseca, dok u oko 18.000 domaćinstava poštar ne zvoni ni za jednog bračnog druga. Na listi najstarijih koji žive bez penzije više je pripadnica lepšeg pola, odnosno 85 odsto.

O potencijalu za socijalnu penziju govorilo se i u studiji pod nazivom "Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije", koja je sprovedena u Srbiji pre nekoliko godina. Autorke ove studije Gordana Matković i Katarina Stanić predlažu opciju uvođenja garantovane penzije ili posebnog modula socijalne pomoći, jer nezaposlenost, siva ekonomija i prijavljivanje radnika na najnižu osnovicu rezultiraju velikim brojem minimalnih penzija i velikim brojem onih koji neće moći da ostvare pravo na nju.

I iz Saveza penzionera Srbije potvrđuju da kod nas postoji predlog za uvođenje ovakvog vida primanja, ali da trenutno finansijska situacija ne dozvoljava da se on primeni. Kako su se izjasnili, ovo bi bio veliki doprinos solidarnosti i pokazatelj socijalne države koja brine o svim građanima, posebno domaćicama koje su godinama radile u kućama, brinule o porodicama i deci.

Uslov za socijalnu penziju u Severnoj Makedoniji, između ostalog, jeste i da osoba nema vlastitu imovinu i imovinska prava od kojih može da se izdržava, da nije korisnik penzije ili neke vrste primanja po osnovu starosti, invalidnosti ili izdržavanja od druge države.

PRAKSA U MNOGIM DRŽAVAMA

MNOGE evropske zemlje uvele su neki vid socijalne penzije u svoje fondove, koji ne mari za broj godina provedenih na radnom mestu. Državna penzija u zemljama Evropske unije podrazumeva obezbeđivanje minimalnih uslova za život najstarijih. U Belgiji naziv za ovu vrstu pomoći je "grapa" i ona iznosi oko 1.160 evra, što je dovoljno za normalan život penzionera u ovoj zemlji, a brojni restorani omogućavaju i obrok za jedan evro korisnicima ovih penzija.

Državna penzija u Holandiji, poznata pod nazivom AOW, podrazumeva minimalac koji primaju svi, bez razlike u radnom stažu i vrsti posla koju su obavljali na šta se dodaje i zarađena penzija. Ova vrsta socijalnih davanje primenjuje se i u dalekoj Australiji, gde sva stara lica dobijaju staračku penziju koja je dovoljna za osnovne potrebe života.

Najava povećanja penzija u Srbiji: „Penzije su realno niže do 1,8 odsto nego pre pet godina"

Koliko su penzioneri u Srbiji izgubili ili dobili od državne politike štednje u poslednjih pet godina?

Penzija Gorice Damjanović iz Beograda iznosila je oko 25.700 dinara pre nepunih pet godina.

Toliko je dobijala nakon smanjenja penzija 2014. Protiv ove odluke se penzioneri i danas bore. Sada prima oko 28.300 dinara.

„Ni sama nisam sigurna koliko je trebalo da dobijam i koliko mi sleduje. Svako kaže drugačije i drugačije mi meri."

Najnovije najave povećanja penzija od oko pet odsto od 2020. ministra finansija Siniše Malog, Gorica svakako tumači kao „pozitivnu vest".

Računicu je za BBC na srpskom izveo Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.

„Kako god pogledali, penzije su realno niže za 1,3 do 1,8 odsto nego pre pet godina", kaže Zdravković.

Kako je moguće da su penzije realno niže, iako penzioneri dobijaju penzioni ček sa većim iznosom za BBC objašnjava Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Problem sa penzijama od pre pet godina nije samo što su smanjene već i što u međuvremenu nisu usklađivane sa inflacijom, rastom BDP ili prosečnom zaradom. Umesto da penzioneri dva puta godišnje automatski dobijaju usklađivanje penzija - oni imaju osećaj kao da im država nešto poklanja."

Da li je penzija manja i koliko

Prosečna penzija u novembru 2014. smanjena je za 4,9 odsto, jer nisu smanjivane najniže penzije.

Od tada su penzioneri dobili prosečno 9,7 odsto veće penzije - koje su sa 25.728 otišle na 28,216 dinara, kaže Zdravković.

„Tačno toliko je iznosio i rast potrošačkih cena - 9,7 odsto, te su sada na realno istom nivou kao u oktobru 2014", objašnjava ekonomista i urednik portala Makroekonomija.

Kretanje starosnih penzija:

Novembar 2014 - smanjenje za 4,9 odsto Decembar 2015 - povećanje za 1,1 odsto Decembar 2016 - povećanje za 1,5 odsto Decembar 2017 - povećanje za 4,9 odsto

Oktobar 2018 - povećanje za 5,7 odsto

*Izvor: Miodrag Zdravković, Makroekonomija

Ipak, Zdravković dodaje da to „naravno ne važi ni za jednog penzionera jer svakome je u ovom periodu došlo do različite promene nominalne penzije".

„Ako uzmemo u obzir i vojne penzije koje su uvećale prosek, sada su zapravo penzije niže realno za oko 1,8 odsto", objašnjava on.

Što se tiče najavljenog povećanja naredne godine, urednik Makroekonomije kaže da je „rast penzija za pet odsto realan jer bi njime bio uklonjen realni pad za oko dva odsto u prethodnih pet godina".

„Došlo bi do simboličnog rasta od 0,2 do 0,5 odsto, zavisno od rasta potrošačkih cena u 2019.

„Naravno, realan je ukoliko ne dođe do ekonomske krize poput one sa kraja 2008."

Šta kaže vlast

Vlada Srbije je 16. septembra usvojila je odluku o povećanju zarada u javnom sektoru, jednokratnu pomoć za penzionere i od januara usklađivanje plata i penzija.

U međuvremenu će svi penzioneri u Srbiji dobiti jednokratnu pomoć od 5.000 dinara do kraja godine, najavio je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je objasnio da će ova pomoć biti isplaćena zbog „suficita u budžetu koji je iznosio 48,6 milijardi dinara u prvih šest meseci, i stabilnih javnih finansija".

„Situacija u budžetu je takva da rezultati ekonomskih reformi iz 2014. godine daju za pravo da rezultate i efekat vratimo građanima Srbije kroz povećanje plata i penzija", istakao je Mali za RTS.

„Penzije će se obračunavati po švajcarskoj formuli i 1. januara će biti povećane od 5,1 do 5,5 odsto, u zavisnosti od nekih parametara koji će se znati na kraju godine", rekao je Mali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za TV Prva rekao da „zahvaljujući sprovedenim ekonomskim reformama ima dovoljno novca za povećanje plata i penzija čak i za 15-20 procenata":

„Plate i penzije se neće odjednom toliko povećati kako bi se očuvala ekonomska stabilnost, nego da će se povećavati sukcesivno kao i do sada."

Šta kažu penzioneri

Gorica je jedna od penzionerki koja nije najbolje prošla u Vladinoj kalkulaciji smanjenja penzija. Kako joj je penzija bila samo nekoliko stotina dinara niža od 25.000 dinara, te 2014. je upala u krug onih kojima su ipak snižena primanja.

Limit je bio upravo 25.000 dinara.

„Računi su mi oko 10.000 dinara mesečno, a to što mi ostane je stvarno preživljavanje."

Nikola Bijelić je vojni penzioner kojem je penzija gotovo tri puta veća od Goričine. On ipak misli da je „neustavno" da mu država smanji „nešto što je 40 godina zarađivao":

„Razumem ja da ljudi žive i lošije od mene, ali treba i deci i unucima da dam, polovina mi domaćinstva ne radi. Lako bih ja da sam trošim celu penziju."

Prosečna penzija u Evropi je oko 800 evra, dok su čekovi najvećeg broja najstarijih sugrađana u Srbiji tek nešto iznad 220 evra, podaci su Eurostata i srpskog Republičkog zavoda za statistiku.

Ipak, čak 54 odsto starih izdržava članove porodice, a tek svakom desetom penzioneru pomažu njegovi naslednici, podaci su iz poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji.

„Meni ostane možda 25.000 dinara kada platim njihove i moje račune i dam za one osnovne potrebe. Zato pozdravljam svako povećanje"", kaže Bijelić.

Milojka S. otišla je u penziju pre osam godina - misli „u najgorem trenutku". Ipak, ona kaže da joj je „lakše ako znam da će bar to što su penzionerima smanjili pomoći državi":

„Ako će mojoj deci da bude bolje - pa i neka im."

Miloš Grabundžija, predsednik sindikata penzionera Nezavisnost kaže za BBC da „predsednik Srbije govori od januara da će penzije biti povećane":

„U normalnim državama se povećanje najavljuje kada se to zaista i dogodi, a ne godinu dana ranije. To je čista predizborna kampanja."

On kaže da je većini penzionera te 2014. godine penzija smanjena mnogo više nego za 4,9 odsto.

„To je samo prosek, a mahom su ljudi dobili smanjenje za 15 odsto."

Najveći problem je za njega što penzioneri godinama nisu dobijali ni „propisno povećanje u skladu sa rastom cena". To je takozvana - formula.

„Sve poskupljuje, a nama povećaju za jedan odsto godišnje."

Početkom godine stigla je i prva presuda nakon što je jedan penzioner tužio državu zbog smanjenja penzija pre pet godina. Ova presuda nije pravosnažna.

Kako se menjala formula za rast penzija

2003 - Penzije su se usklađivale po principu 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom zarada

2005 - Usklađivanje penzija sa kretanjem inflacije 2010 - Penzije su bile usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto

godišnje. Uvedeno kao mera štednje 2018 - Vlada je ukinula formulu za usklađivanje penzija i uvela uvećanje uz penziju u

uslovima postojanja fiskalnog prostora 2019 - Najavljen švajcarski model - to je zapravo sistem iz 2003.

Reč stručnjaka - ko kroji penziju

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi u Srbiju 3. oktobra i da će tada biti završen nacrt budžeta za narednu godinu.

Povećanje plata i penzija u javnosti je često opravdavano štapom ili šargarepom iz MMF-a.

„Kada naši političari, godinama unazad i u različitim vladama, žele da smanje ili povećaju plate i penzije često se pravdaju stranim finansijskim institucijama", kaže profesor Savić.

„Istina je da MMF ne može nešto da zabrani ili dozvoli - oni samo daju mišljenje. Ali, politički je verovatno lakše reći da je neko drugi to odlučio.

„Naravno, kada je reč o smanjenju."

Sve ove spekulacije, dodaje Savić, mogle bi da nestanu ukoliko država usvojila model za računanje kretanja penzija.

„Onda bi postalo jasno da ne odlučuje država za svaku godinu ponaosob o povećanju penzija, već se to radi automatski."

Penzije u Srbiji praktično isplaćuju zaposleni jer se od njihovih poreza i doprinosa novac prebacuje za isplatu penzija.

„U Srbiji, kao i u većini zemalja EU je na snazi 'pay as you go' sistem protočnog bojlera, gde se tekući doprinosi dopunjuju transferima iz budžeta kako bi se pokrpio tačan iznos penzija", dodaje Zdravković.

„Ko u Srbiji ima bitno veće prihode od prosečnih, a to je relativno mali broj ljudi ili porodica, može da priušti i alternativne vidove štednje za starost."

У Србији 342.000 трговаца - и није довољно

На готово сваком углу у готово сваком граду, пре свега већем, готово сваког дана отвори се

нова продавнице, а највише оних у којима се продају намирнице.

Фото: Илустрација

Отварају се продавнице постојећих трговинских

ланаца и није необично да у кругу од око 200

метара има неколико радњи истог ланца, а свакако

више радњи различитих трговинских ланаца, а на

тржишту се појављују и нови играчи у тој

делатности.

Несумњиво је да је гужва на тржишту велика и да се

и многе радње затварају, али би се слободно могло рећи да је на тржишту више оних који

опстају.

Иако је питање да ли је српском тржишту потребно толико продавница, извесно је да сектор

трговине запошљава велики број људи. Наиме, 2009. године у том сектору био је запослен

343.121 радник, а највише у трговини на мало, где их је сваког дана на радно место ишло

175.214. На крају прошле године у том сектору је радило 339.150 радника, али је број

запослених у трговини на мало значајно већи – 201.477, односно око 26.000 више него пре

десет година. Истовремено, у трговини на велико је број запослених са 134.232, колико их је

било 2009. године, на крају прошле године опао на 109.551.

По речима секретара Удружења за трговину у Привредној комори Србије Жарка

Малиновића, трговина је грана у којој се запошљава највише људи и у којој је потреба за

радом снагом стална.

То потврђује и то што је у том сектору стално расте број запослених па их је у другом

кварталу ове године било 342.648, што је око 2.000 више него у првом кварталу, а у односу

на исти квартал прошле године чак 4.200 више, каже Малиновић.

Како додаје, највећи број радних места је у малопродаји, али су раст забележиле и трговина

на мало и на велико.

Малиновић указује на то да су радници у трговини увек потребни, да је трговина радно

интензивна делатност, а да је веома често рад у трговини за многе само привремено

решење – док се не нађе посао у струци.

Трговински ланци велики послодавци

Трговински ланци који послују у Србији спадају у веће послодавце јер запошљавају велики

број радника. Међу њима су свакако „Делез”, где ради око 12.000 људи, као и „Меркатор”, у

којем има око 9.000 запослених.

Један од највећих домаћих домаћих трговаца свакако је „Универекспорт”, који заједно с

„Тргопрометом” запошљава око 3.000 радника, каже Жарко Малиновић.

Трговина је веома важна јер је, осим што је мост између произвођача и потрошача,

способна да ангажује и апсорбује радну снагу одмах, без обзира на струку и степен

образовања. Добро је познато да трговина има константну потребу за радном снагом, пре

свега у малопродаји, а у то се може уверити свако јер су у свим трговинским ланцима

отворен конкурси за радна места. Највише недостају продавци, потом и радници на

специјализованим позицијама, попут месара, пекара, радника на деликатесу, а све више и

менаyери. Будући да је измена радника у трговини велика и да је потреба за радницима

стална, извесно је да је потребно и да се повећају зараде у тој делатности, наводи

Малиновић.

Расту сектора трговине, указује наш саговорник, допринео је веома добар закондовани

оквир, пошто за почетак ту не треба много новца, а бизнис се може покренути самостално.

Ипак, он наглашава и да је погрешно уверење да је трговина једноставна делатност и да се

може лако радити, а да није тако, уверили су се многи који су се упустили у тај бизнис – и

нису опстали на тржишту.

Расту приходи, али и расходи: Храна и пиће гутају

кућни буџет

У другом кварталу ове године домаћинства у Србији имала су просечне месечне приходе

66.348 динара, укупно у новцу и натури, док су расходи били 66.576 динара, објавио је јуче

Републички завод за статистику у редовној Анкети о приходима домаћинстава.

Просечни укупни приход домаћинстава у

Србији у односу на исти период 2018.

године већи је око 3.500 динара.

Највећи приходи били су Београдском

региону – 77.224 динара, следе Регион

Шумадије и западне Србије са 63.528

динара, па Војводина са 62.865 динара,

а најнижи просек укупних прихода имала су домаћинства у Региону јужне и источне Србије –

61.825 динара.

Домаћинства у Србији више од 96 процената прихода остварују у новцу, нешто испод 50

процената је то од плата из редовног радног односа, а 32,4 одсто од пензија.

На личну потрошњу у другом кварталу ове године укупна потрошња домаћинства износила

је 66.576 динара, а више од просека – 74.100 динара – трошило се у Београдском региону.

Војвођанска домаћинства су просечно у том периоду морала да потроше 64.083 динара,

Регион Шумадије и западне Србије 65.418, а на југу 62.439 динара.

Домаћинства су просечно највише у том периоду трошила на храну и безалкохолна пића –

34,4 процента, следе становање, вода, електрична енергија, гас и горива – 16,7 одсто и

транспорт – 9,4 одсто.

Подаци су добијени путем Анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године

спроводи по методологији која је усклађена с међународним стандардима и препорукама

Евростата, Међународне организације рада (International Labour Organization – ILO) и

Уједињених нација, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података. Том анкетом

прикупљају се подаци о приходима и потрошњи домаћинстава, односно о основним

елементима личне потрошње.

У Анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као

примарним јединицама избора и домаћинствима као секундарним. Сваких петнаест дана

анкетира се око 370 домаћинстава, односно 8.856 домаћинстава за годину. Од укупног броја

домаћинстава предвиђених за анкетирање у другом кварталу (2.214 за Републику Србију),

анкетирано је 1.610 (73 одсто).

Večernje novosti/Portal B92.net

Slatka para: Za godinu dana zaradili 700 miliona dinara

Samo jedno preduzeće koje se bavi recikliranjem automobilskih guma zaradilo je za godinu blizu 700 miliona dinara.

Veliki deo prihoda potiče i od državnih subvencija, jer Srbija daje stimulaciju od 20 dinara po kilogramu.

"U Srbiji se godišnje reciklira oko 53.000 tona guma", kaže za "Novosti" Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine. "Na osnovu programa koji smo sproveli 2013. i 2014, uz pomoć Kraljevine Norveške, napravili smo softver koji nam omogućava da tačno odredimo koliko se guma godišnje pojavi na našem tržištu", ističe.

Radović objašnjava da se, po sadašnjim pravilnicima, gume koje se uvoze nenamontirane na automobile "mere u tonama", a gume na automobilima u komadima. Radi se na novom pravilniku koji će, najverovatnije, iskoristiti neki od sličnih dokumenata razvijenih zemalja Zapada.

"To je bitno i zbog subvencija države, a Srbija daje jednu od najvećih stimulacija u regionu - Guma je veoma profitabilan materijal. Kada se reciklira, može da se iskoristi veoma lako za mnoge namene što opet donosi profit. U Srbiji najviše preduzeća koje se bave recikliranjem guma ima na području Vojvodine. Ali, s obzirom na subvenciju države, zagarantovano tržište, lako se može očekivati da se ovaj biznis dodatno razvije na celoj teritoriji", kaže Radović.

Ima i planova da se ojača mreža sakupljača, ne samo iskorišćenih automobilskih guma, već i drugih sirovina i to tako što bi se deo subvencija usmeravao i na preduzeća koja će se baviti prikupljanjem.

Cilj je da se sa divljih deponija, iz reka, potoka, šuma, uklone automobilske gume koje bi umesto da uništavaju životnu sredinu, donele zaradu.

Bivši radnici Zastave kamiona danas započeli ponovna svakodnevna okupljanja ispred

zgrade gradske uprave

Kamiondžije očekuju isplatu zaostalih zarada i uplatu doprinosa za PIO u iznosu od pola milijarde dinara Bivši radnici Zastave kamioni u stečaju, koji već godinu i po dana dana traže da im se isplate zaostale zarade i poveže radni staž, odnosno uplate doprinosi za penzijsko invalidsko osiguranje za period od 2010. do avgusta 2018., u ukupnom iznosu od, kako se procenjuje, čak oko 520

miliona dinara (320 miliona za PIO i 200 za plate), započeli su danas nova svakodnevna okupljanja ispred zgrade gradske uprave.

A za sredu, u ovdašnjem Privrednom sudu zakazano je poslednje ročište, na kojem će, gotovo izvesno, biti potvrđena rečena potraživanja oko 400 nekadašnjih “kamiondžija”.

U organizacionom odboru protesta bivših radnika Kamiona za list Danas i Glas

Šumadije kažu da će, nakon što Privredni sud u sredu potvrdi njihova potraživanja, odmah potom da se obrate Vladi Srbije i Ministarstvu privrede koje je iniciralo stečajni postupak u Zastavinoj fabrici kamiona, i koje, zajedno sa Vladom, ima obavezu prema zaposlenima u svim preduzećima Grupe zastava vozila u stečaju, na osnovu protokola koji su Zastavini sindikati sa Vladom Srbije potpisali još 2008. godine.

Vlada Srbije je, naime, krajem 2008, nakon dolaska Fijata u Kragujevac, sa reprezentativnim sindikatima Grupe Zastave vozila, u okviru koje je poslovala i fabrika kamiona, potpisala protokol kojim se obavezala da će da izmiri sva potraživanja Zastavinih radnika sve dok vlasnički status preduzeća u kojima su radili ne bude regulisan. Jedan od dva aneksa tog protokola, 2013. verifikovao je i ondašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić.

Član organizacionog odbora protesta bivših radnika Zastave kamioni Milić navodi da on i njegove nekadašnje kolege insistiraju da Vlada Srbije ispuni tu obavezu, pošto najverovatnije nemaju mnogo čemu da se nadaju kad je stečajna masa fabrike kamiona u pitanju. Većina radnika je, prema njegovim rečima, u trećem redu naplate potraživanja od fabrike, što praktično znači da neće da ih naplate – nikada.

S druge strane, ima indicija, navodi Milić, da je stečajna masa Zastave kamiona, u kojoj je stečajni postupak pokrenut 19. septembra prošle godine, u međuvremenu uveliko “istopila”, zbog čega bivše “kamiondžije” ne mogu da računaju da će svoja potraživanja moći da naplate prodajom onoga što je u fabrici ostalo nakon otvaranja stečaja.

On podseća da je organizacioni odbor protesta nekadašnjih „kamiondžija“ krajem prošle godine u više navrata obaveštavao nadležne u Vladi Srbije, odnosno u ministarstvima privrede i odbrane da se preostala imovina Zastave kamiona, koju je delom preuzelo novoformirano vojno preduzeće Zastava TERVO, uveliko razvlači i otuđuje.

Bivši radnici, prema Milićevim rečima, sumnjaju da je u raspolaganju imovinom kamiona, i pre i posle stečaja te fabrike, te u poslovanju Zastave TERVA, kao i u poslovnim odnosima te dve fabrike, bilo malverzacija i zloupotreba. Zbog toga će, posle predstojećeg ročišta u Privrednom sudu, najverovatnije da podnesu krivičnu prijavu protiv onih koji su bili odgovorni za raspolaganje imovinom u Zastavi kamionima.

-U Ministarstvu privrede nam je rečeno da napišemo krivičnu prijavu zbog malverzacija sa imovinom Kamiona, i mi smo to i učinili. Napisali smo krivičnu prijavu protiv petorice odgovornih rukovodilaca Zastave kamiona, a do kraja nedelje donećemo odluku o njenom podnošenju nadležnom tužilaštvu, navodi Milić.

Hiljadama srpskih radnika se duguje za zarade i PIO

Neisplaćena potraživanja (zarade, ostale prinadležnosti i uplate za PIO) u Srbiji ima, koliko je upućenoj javnosti poznato, na hiljade radnika bivših propalih giganata domaće privrede, odnosno Goše, 14. oktobra, Prve petoletke, Fabrike vagona i mnogih drugih. Prednost Zastavinih radnika, u ovom slučaju je u tome što je Vlada Srbije, protokolom iz 2008, preuzela obavezu da ih zbrine do konačnog rešenja statusa u fabrikama u kojima su radili. Da li će Vlada Srbije da ispunu obavezu prema Zastavinim radnicima, ostaje da se vidi.

Ćulibrk: Pošto već živimo u "Zlatnom dobu", šta je sledeća faza

Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk je ocenio u Novom danu da se projektovani rast BDP

od 3,5 odsto neće ostvariti, kao i da bi prosečna plata mogla da bude 500 evra u decembru, ali

predviđa da će u januaru opet pasti ispod tog nivoa.

Ćulibrk kaže da nije siguran da li je vlast u Srbiji svesna da "stvari nisu onakve kakve oni nas

ubeđuju da jesu".

"Svi spominju rast BDP iz prošle godine od 4,4 odsto, rast se nikada ne gleda u jednoj godini.

Jedina godina u kojoj smo mi bili ravnopravni sa ostalima, svih ostalih godina imali smo više nego

upola sporiji rast od celog sveta i skoro dve trećine sporiji rast od zemalja Zapadnog Balkana",

istakao je Ćulibrk.

Prema njegovoj oceni, projektovani rast od 3,5 odsto se neće ostvariti.

"Zato što smo u prva dva kvartala bili ispod 3 odsto, što matematički znači da u poslednja dva

moramo da budemo preko 4,5 da bismo 'navukli' prosek na 3,5. Ali nema šta da nas vuče", smatra

Ćulibrk.

Rast od 3,5 odsto, dodaje Ćulibrk, je dovoljan samo da ne zaostajemo dalje za svetom.

"Projekcija za celu godinu, za ceo svet je 3,5 odsto. Dakle, mi samo idemo istom brzinom kao što

su oni ispred nas, ali već nam beže 100 kilometara. Možda ćemo da ih stignemo kad oni obrnu

ceo krug", kaže on.

Da bi imali veći rast, Ćulibrk kaže da je prvo neophodno da priznate da imate problem.

"Naša vlast nema problem. Mi se hvalimo da smo svetski rekorderi u privlačenju direktnih stranih

investicija. Tačno, najviše direktnih stranih investicija, više nego u celom regionu Zapadnog

Balkana zajedno. Ali, ukupne investicije Srbije su 10 do 20 odsto BDP, samo BiH ima tako niske

investicije, svi ostali imaju od 23 do 25 odsto", navodi on.

Da biste rasli sutra, danas morate da uložite nešto, dodaje Ćulibrk.

"Pošto mi ne ulažemo, nećemo ni sutra rasti brže. U tome je problem", kaže on.

Ćulibrk naglašava da i pravni sistem mora da bude takav da ugovor važi za sve, a ne da zavisi od

toga da li se neko zove Pera ili Žika.

"To u Srbiji nije slučaj. Danas strancima, pogotovo ovi koji imaju veća ulaganja, njima su sva vrata

otvorena. A pitajte bilo kog srpskog privrednika. Znam privrednika koji se sprema da pozove

predsednika države na svečano zatvaranje firme, zato što je zahvaljujući subvencijama drugim

firmama, iz iste branše, on došao u situaciju da otpusti 20 radnika i zatvori fabriku", kaže Ćulibrk.

On kaže da je inflacija stabilna, kao uostalom u celom svetu. Takođe, dodaje, kurs se održava

zahvaljujući prilivu kreditora koji donose novac u Srbiju.

Govoreći o najavama da će prosečna plata dostići 500 evra do kraja godine, Ćulibrk je ocenio da

ako bude toliko to će se desiti u decembru.

"Ali u januaru ne može, vratićemo se ispod 500. Ako ste primetili, neće biti povećanja plata u

javnom sektoru u decembru nego u novembru. Zašto? Pa da vidimo da li ćemo u novembru da

prebacimo tih 500, ako ne budemo prebacili onda ćemo u decembru da poguramo još malo", kaže

Ćulibrk.