CURSO DE MATEMÁTICA COMPLETO PARA OS …€¦ · ... N* = {1, 2, 3, 4, 5,
KAKO JE SLU^AJNI SUSRET NAAERODROMU SA MITROPOLITOM...
1
Petak 11. Mart 2016. 5 Pi{e: Predrag Savi} www.advokatsavic.com O vo je pri~a o bahotosti, pohoti i pohlepi, plemenskim progonima, ubistvu prvog sve- tovnog vladara Crne Gore, sukobima Br|a- na i Cetiwana, bratoubistvima, ~ojstvu i obrazu, upornosti, osveti, velikim stradawima i zlo~i- nima, ali i pomirewu, pokajawu i pozivu na obno- vu narodnog jedinstva... Podstaknuta je usled na- izgled slu~ajnog susreta na podgori~kom aero- dromu sa Visoko preosve}enim mitropolitom cr- nogorsko-primorskim gospodinom Amfilofijem. Tog ki{ovitog ponedeqka 29. februara, ove godine, pod udarom dosadne podgori~ke ki{e sklonio sam se posle su|ewa sa svojim klijentom i prijateqom u Svetigorin duhovni centar u Her- cegova~koj ulici. Tu na izna|ewe, ugledah prvo Japanku kako sa prijateqima pije pi}e. Za sused- nim stolom kafu su pili momci koji su pri~ali na poqskom. Odmah svojim sagovornicima zapo- ~eh moju pri~u o mojoj nedavnoj poseti Poqskoj, ali i Poqskoj pravoslavnoj crkvi, koja ima vi{e od 500 hiqada vernika, {est eparhija u zemqi, i jednu u Brazilu, poglavaru arhimanditu Savi. Uz pomo} interneta saznadoh da je 2014. godne mi- tropolit crnogorski gospodin Amfilofije pose- tio svog prijateqa arhijepiskopa Savu, poglava- ra Poqske pravoslavne crve,i tamo{we parohi- je, manastire i bogoslovske {kole. DA DO\U I PETROVI]I Prijateqi mi pokaza{e da je mitropolit Am- filohije ju~e boravio u okolini Danilovgrada. Iz izve{taja sa tog skupa, objavqenog u dnevnom listu „Dan“, vidi se da su potomci Todora Kadi}a predali crkvu Svetog Dimitrija na Boanu Kadi}a na upravqawe Mitropoliji crnogorsko-primor- skoj. Tim povodom slu`bu na Boanu Kadi}a slu`io je mitropolit Amfilohije sa sve{tenstvom. Na- javqeno je da }e crkva biti dovr{ena do Mitro- vdana. Mitropolit Amfilohije je rekao da toga dana o~ekuje da na Boan Kadi}a do|u i potomci Petrovi}a i da na taj na~in po~ne pomirewe Cr- ne Gore. Po wegovim re~ima, to bi zna~ilo obno- vu stare Crne Gore, narodnog jedinstva Cetiwa i Br|ana, ~ija bi kruna bilo postavqewe krsta na obnovqenoj Wego{evoj kapeli na vrhu Lov}ena. - Pored Nemawi}a grada, mislim da je sabi- rawe pored ove crkve pomirnice i pokajnice je- dan od zna~ajnijih doga|aja dana{we Crne Gore. Na Boanu se nalazimo na jednom mjestu koje je do- bro upamtilo {to zna~i bratoubistvo i kakve su posledice toga ~ina. Ja volim Petrovi}e, ali wihova borba za Crnu Goru obiqe`ena je i zlo- ~inima, a jedan od wih se dogodio i ovdje na Boa- nu. Pohota i pohlepa vlastodr`aca crnogorskih prije 150 godina proizvela je duhovni, ali i tje- lesni blud. Kwaz Danilo je uradio ne{to {to ni- je smio da uradi i upalio je vatru bratoubistva u Crnoj Gori, koja se nastavila i kasnije, a posebno je do{la do izra`aja tokom rata od 1941. do 1945. godine - kazao je mitropolit Amfilohije, a jedini objavio podgori~ki „Dan“. Moj prijateqi me pitaju, po{to se iz teksta u „Danu“ ne vidi kakav je to greh po~inio Todor, a {ta su skrivili Petrovi}i? Kada se sve zbilo? Kao kroz maglu prise}am se i odgovaram da je u pitawu kotorski atentat na kwaza Danila Prvog Petrovi}a i potom „istrazi“ Kadi}a. Otvaram na internetu, preko Gugl pretrage fotografija. I onda kada ugledah fotografiju kwaza Danila Prvog Petrovi}a, odjednom prisetih se {ta mi je o wemu kao nasledniku vladike Wego{a, pri~ao moj nedavno preminuli prijateq dr Vlada Mar- kovi}, iz Pr~wa. Doktor Vlada kao pasionirani qubiteq kwige i istorije, voleo je da napomene da je po zapisima savremenika vladika Petar Petrovi} Wego{ bio jedan najvi{ih qudi u Ev- ropi u to doba. Licitirali su sa visinama od 190 do 225 centimetara. Za razliku od vladike We- go{a, kwaz Danilo je bio izrazito niskog rasta. Gotovo patuqak. VELIKA NESLAGAWA ISTORI^ARA O kwazu Danilu Prvom postoje dijametralno suprotna mi{qewa, istorijska u~ewa i pripove- dawa. Jedni tvrde da je bio zlobni, mali, iskop- leksirani, osvetotqubivi, krvnik i ubica, a dru- gi da je bio dr`avnik nad dr`avnicima, tvorac savremene crnogorske dr`ave, veliki diploma- ta i reformator i zakonodavac. Izvesno je da na vlast do{ao na osnovu Wego{evog testamenta, i da zbog niskog rasta i zelenih o~iju prozvan Ze- ko Mali! Bio je prvi crnorogski svetovni vladar bez mitre i vladi~anske odore! Zeko Mali je odmah u po~etku pokazao da je spreman da se iska`e kao mo}an i opak vlada- lac, pa je prema svedo~ewu ostarelog Vuka Kara- xi}a, rekao stare{inama crnogorskim: „Vidite koli{ni sam mali, ali ako me ne uza- lu{ate, bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne da- te dobrom da se proslavim, ja }u gledati da se proslavim zlom.“ Na Trojice 1854. godine osioni cetiwski vladar sa svojim perjanicima se na{ao na Ostro- gu. Tu su organizovali proslavu na kojoj su prema narodnom predawu, a i zapisma vi{e istori~ara prekarda{ili meru. Seksualno su napastvovali 30 devojaka iz plemena Bjelopavloivi}a. Tada je Zeko Mali primorao najlep{u `enu, mladu Danicu Pavi}evi}, ro|enu Kadi}, zvanu Vilajeta, da vreme provede sa wim, a posle je na- redio da mu je dovedu i na Cetiwe, da bi istovre- meno zatra`io od Todora Kadi}a, wenog brata i svog ~oveka, da ubije zeta Puni{u, kne`evog po- liti~kog protivnika, i tako sestru u~ini udovi- com, da bi lak{e nastavio da u`iva u woj, {to To- dor nije hteo da u~ini, pa je, spasavaju}i se pre- begao zajedno sa zetom u Tursku. A knez, zasitiv- {i se Danice, prepustio je svome perjaniku Ki}u- nu Martinovi}u, {uraku vojvode Mirka, da je on ven~a i pored `ivog mu`a (a ona umrla posle dve godine), {to se do tada u Crnoj Gori nije de{ava- lo. Sve to ko{talo je prvo glave Mi}unovog bra- ta Mi{una, konzulu crnogorskom, kome je Todor u Carigradu smrtno presudio, a 1860. godine i gla- ve samom knezu, u koga je Todor ispalio smrtonos- ne kur{ume u Kotoru dok je knez pratio suprugu koja se u primorju bawala. TODOROVA ISPOVEST I KAJAWE Todor Kadi} na sam dan atentata iz Skadra stigao u Kotor, gde gotovo niko nije znao da }e sti- }i Zeko Mali. Negde posle dva sata ~ekawa, oko 19.45 ~asova, u sam sumrak je ispalio hitac na kwaza koji ulazio na brod za Pr~aw, {to je poje- dine moderne crnogorske istori~are nagnalo da tvrde da je Todor mo`da bio pla}eni atentator. Dokument „Krivi~na rasprava pri Okru`nom sudu u Kotoru protiv Todora Kadi}a, iz Bjelopav- li}a, u Crnoj Gori, ubice crnogorskog vladara, kwaza Danila Petrovi}a - Wego{a, odr`ana 18. septembra 1860. godine“, koji je sa italijanskog jezika preveo Jovan Bu}in, sadr`i i priznawe Todora Kadi}a. On je sudiji Henriku Poto~waku objasnio da mu kwaz Danilo ubi pet ~lanova fa- milije, konfiskovao svu imovinu, sestru naterao da se preuda kraj `ivog mu`a. Daqe, tada 30-to- godi{wi atentator Todor je tvrdio da je odbio da izvr{i kwa`eve krvni~ke naloge i tako po{- tedio nevine `ivote, a da je onda on kao nevin ~ovek zverski progawan. Todor Kadi} je izrazio jedino kajawe {to je u Carigradu ubio nevinog ~o- veka konzula Mi{una Martinovi}a, ~ija je „zla kob bila“ da je brat perjanika Ki}una, za koga su preudali Danicu Kadi}. Austrijski zvani~nici posebno u svojim zapisima inistiraju na dosto- janstvenom dr`awu na smrt osu|enog Todora. To- dor je javno obe{en u Kotoru. Todor Kadi} je, u to danas vi{e nema nikakve sumwe, bio progoweni vuk samotwak, do srca uv- rije|eni i oja|eni ~ovek koji se dugo potucao po svijetu od nemila do nedraga i krio od opasnih, zelenih o~iju Zeka Malog, kako su zvali kwaza Danila, od wegove duga~ke, nemilosrdne i ne- pravedne tiranske ruke. To je prilikom predaje Kadi}a crkve 28. februara ove godine istakao i Budo Simonovi}, autor kwige „Zeko Mali“ (do`i- vela pet izdawa) pobijaju}i odlu~no sve tvrdwe da je Todor bio pla}enik ! Iste ve~eri kada je iz Kotora stigao glas da je kwaz Danilo podlegao ranama, na Kadi}e je pa- la stra{na anatema vladarske ku}e sa Cetiwa i Senata crnogorskog, a osvetnici su odmah krenu- li u akciju da razore domove i „istra`e“ sedam- desetak Kadi}a porodica, iz Boana. Po nekim po- dacima, iste no}i je pobijeno 24 Kadi}a (ima i onih koji tvrde da je stradalo vi{e od 90), svi oni koji nijesu uspjeli na vrijeme da se sklone i umaknu nemilosrdnoj ruci osvete. BE]KOVI]EVI STIHOVI O Kadi}ima i Petrovi}ima pesmu je spevao i Matija Be}kovi}, ukazuju}i da Kadi}i jo{ posto- je, i da ih ima sve vi{e i vi{e, a da Petrovi}i nemaju mu{kog potomstva. Nalazim Be}kovi}eve stihove na internetu, a u rukama dr`im „Dan“, i kre}em ka aerodoromu. Taksista mi veli, vide}i gde dr`im otvorene novine, da su mnogi Kadi}a spas prona{li u Skadru, da su neki i islam us- led progona primili. I dok prolazim posledwu bezbednosnu i ca- rinsku kontrolu, pre ulaska za avion u Beograd, me|u putnicima se pojavquje ~ovek koga celi dan, na neki na~in prizivam i spomiwem. Mitropo- lit Amfilofije, sam nosi dve putne torbe. Celi- vam mu svetu desnicu, pozdravqamo se. Obja{wa- vam mu da ga celi dan spomiwem. Pitam ga za Ka- di}e i crkvu pokajnicu. Potvr|uje mi mnoge po- datke koje sam ve} napisao. Pri~a mi, dok ulazi- mo u autobus koji nas vozi na pistu do aviona, da je kwiga Bude Simonovi}a „Zeko Mali“ vrlo argu- mentovana i „pouzdana“. Veli jo{ da je pozvao da na otvarewe hrama u Kadi}a Boanu do|u i Kadi- }i koju su pre{li u islam! On smatra da svi mo- raju da oproste jedni drugima, pomire se sa Bogom u sebi i u molitvi postanu bra}a. Poja{wava mi da je Darinka, supruga kwaza Danila, sa }erkom Olgom, tako|e proterana iz Crne Gore. U~inio je to Kwaz Nikola, sin vojvo- de Mirka Petrovi}a, koji je nasledio kwaza Da- nila. Darinka je bila Srpkiwa iz Trsta. Iz boga- te familije. Pri~a se da je na Cetiwe donela ev- ropsko pomodarstvo i da je bila rasipnik. Poje- dini istori~ari tvrdi da je bila i u qubavnoj vezi sa kwazom Nikolom, i to za `ivota u`asno qubomornog Zeke Malog. - Nije Todor Kadi} mrzio kwaza Danila, ali wegovo shvatawe `ivota, obraz i ~ast nijesu mog- li da otrpe ono {to je uradio tada{wi crnogor- ski gospodar. Tako ja shvatam Todora Kadi}a i drago mi je {to je na ostacima wegove ku}e podig- nuta crkva. Najvi{e zasluga za weno podizawe pripada @arku Pavlovi}u, kao i Miloradu Dudi- ju Kadi}u, biv{em predsjedniku op{tine Dani- lovgrad. Pavlovi} je svoje prezime Kadi} usled progona morao da promeni. Familija mu je `ive- la u Pe}i. Ubudu}e }e u hramu u Boanu na{e mona- hiwe paliti kandilo za pokoj du{e Todora Kadi- }a, wegovih potomaka, ali i Petrovi}a - istakao je mitropolit Amfilohije. Po sletawu aviona u Beograd, dok ~ekamo pr- tqag, obja{wavam mitropolitu da me ovaj „slu- ~ajni“ susret primorava da zatra`im od wega blagoslov da objavim ovu pri~a na stupcima i in- ternet portalu „Srpskog Glasa“ iz Melburna. Do- bijam blagoslov uz napomenu da je ba{ radostan {to }e ga u Australiji „do~ekati“ ba{ pri~a o Ka- di}a crkvi pokajnici. PRI^A NEDEQE POHARA KU^A Jedan od najmra~nijih perioda crnogor- ske istorije, iz vremena vladavine kwaza Danila Petrovi}a, naslednika Wego{evog, 1856. godine - po zlu ~uvena pohara Ku~a, zah- vaquju}i publicisti Iliji Petrovi}u, iza{- la je iz sveta tame i skrasila se izme|u ko- rica wegovog dela „Crnogorska pohara Ku~a“. A prema kazivawu savremenika tih tra- gi~nih doga|aja, vojvode Marka Miqanova, pose~ene su 243 plemenske glave, od ~ega 17 „vojni~kije“, dok su preostale bile staraca, `ena i dece. „Glave qu|i i djece, koje su posje~ene, skupqene su na uqanik popa Luke i pobodene na rozge oko uqanika, kako bi i` vojvoda Mirko moga gledat i vidjet koliko i` je“, za- pisao je Miqanov. U narodu se do danas prepri~ava kwa`e- va naredba, koju je dosledno sproveo wegov brat, vojvoda Mirko Petrovi}: „Udri Ku~a na bo`ju vjeru, ako ga druga~ije ufatit ne mo{... i djeca u kolijevke da se koqu!“ Razlog krvavog pira bio je bunt Ku~a, koji nisu mogli da trpe teror koji je sprovodio cetiwski gospodar. Sabqa Mirka Petrovi}a i wegove vojske sekla je glave tek ro|ene de- ce, a od wene o{trice nisu po{te|ene ~ak ni `ene trudnice! ARHIEPISKOG SAVA POQSKI Pri~am mitropolitu i o Poqacima, koje sam video u Podgorici. On uz osmeh isti~e da je poglavar Poqske pravoslavne crkve ar- hiepiskog Sava, zavr{io Bogoslovski fakul- tet u Beogradu. Zamona{io ga je patrijarh German. Tom prilikom dobio mona{ko ime Sava po srpskom Svetom Savi. Potomci Todora Kadi}a, predali na upravqawe Mitropoliji crnogorsko-primorskoj crkvu pokajnicu u Kadi}a Boanu Mitropolit pozvao na narodno jedinstvo Za{to je ubijen kwaz Danilo Petrovi}, prvi svetovni vladar Crne Gore i kako su Kadi}i pre`iveli „istragu“ Kako su vladarska oholost i kotorski atentat prouzrokovali najstarije crnogorske podele i bratoubistva, oko kojih se i daqe prepiru istori~ari KAKO JE SLU^AJNI SUSRET NA AERODROMU SA MITROPOLITOM AMFILOHIJEM, PRED WEGOV PUT U ASTRALIJU, PODSTAKAO PRI^U O IZGRADWI CRKVE U KADI]A BOANU I ISTORIJSKIM PODELAMA Poziv za narodno izmirewe Crne Gore Mitropolit Amfilohije Radovi} Kwaz Danilo Prvi Petrovi} Crkva Svetog Dimitrija na Boanu Kadi}a
Transcript of KAKO JE SLU^AJNI SUSRET NAAERODROMU SA MITROPOLITOM...
Petak 11. Mart 2016. 5
Pi{e: Predrag Savi}www.advokatsavic.com
Ovo je pri~a o bahotosti, pohoti i pohlepi,plemenskim progonima, ubistvu prvog sve-tovnog vladara Crne Gore, sukobima Br|a-
na i Cetiwana, bratoubistvima, ~ojstvu i obrazu,upornosti, osveti, velikim stradawima i zlo~i-nima, ali i pomirewu, pokajawu i pozivu na obno-vu narodnog jedinstva... Podstaknuta je usled na-izgled slu~ajnog susreta na podgori~kom aero-dromu sa Visoko preosve}enim mitropolitom cr-nogorsko-primorskim gospodinom Amfilofijem.
Tog ki{ovitog ponedeqka 29. februara, ovegodine, pod udarom dosadne podgori~ke ki{esklonio sam se posle su|ewa sa svojim klijentomi prijateqom u Svetigorin duhovni centar u Her-cegova~koj ulici. Tu na izna|ewe, ugledah prvoJapanku kako sa prijateqima pije pi}e. Za sused-nim stolom kafu su pili momci koji su pri~alina poqskom. Odmah svojim sagovornicima zapo-~eh moju pri~u o mojoj nedavnoj poseti Poqskoj,ali i Poqskoj pravoslavnoj crkvi, koja ima vi{eod 500 hiqada vernika, {est eparhija u zemqi, ijednu u Brazilu, poglavaru arhimanditu Savi. Uzpomo} interneta saznadoh da je 2014. godne mi-tropolit crnogorski gospodin Amfilofije pose-tio svog prijateqa arhijepiskopa Savu, poglava-ra Poqske pravoslavne crve,i tamo{we parohi-je, manastire i bogoslovske {kole.
DA DO\U I PETROVI]IPrijateqi mi pokaza{e da je mitropolit Am-
filohije ju~e boravio u okolini Danilovgrada.Iz izve{taja sa tog skupa, objavqenog u dnevnomlistu „Dan“, vidi se da su potomci Todora Kadi}apredali crkvu Svetog Dimitrija na Boanu Kadi}ana upravqawe Mitropoliji crnogorsko-primor-skoj. Tim povodom slu`bu na Boanu Kadi}a slu`ioje mitropolit Amfilohije sa sve{tenstvom. Na-javqeno je da }e crkva biti dovr{ena do Mitro-vdana. Mitropolit Amfilohije je rekao da togadana o~ekuje da na Boan Kadi}a do|u i potomciPetrovi}a i da na taj na~in po~ne pomirewe Cr-ne Gore. Po wegovim re~ima, to bi zna~ilo obno-vu stare Crne Gore, narodnog jedinstva Cetiwa iBr|ana, ~ija bi kruna bilo postavqewe krsta naobnovqenoj Wego{evoj kapeli na vrhu Lov}ena.
- Pored Nemawi}a grada, mislim da je sabi-rawe pored ove crkve pomirnice i pokajnice je-dan od zna~ajnijih doga|aja dana{we Crne Gore.Na Boanu se nalazimo na jednom mjestu koje je do-bro upamtilo {to zna~i bratoubistvo i kakve suposledice toga ~ina. Ja volim Petrovi}e, aliwihova borba za Crnu Goru obiqe`ena je i zlo-~inima, a jedan od wih se dogodio i ovdje na Boa-nu. Pohota i pohlepa vlastodr`aca crnogorskihprije 150 godina proizvela je duhovni, ali i tje-lesni blud. Kwaz Danilo je uradio ne{to {to ni-je smio da uradi i upalio je vatru bratoubistva uCrnoj Gori, koja se nastavila i kasnije, a posebnoje do{la do izra`aja tokom rata od 1941. do1945. godine - kazao je mitropolit Amfilohije, ajedini objavio podgori~ki „Dan“.
Moj prijateqi me pitaju, po{to se iz teksta u„Danu“ ne vidi kakav je to greh po~inio Todor, a
{ta su skrivili Petrovi}i? Kada se sve zbilo?Kao kroz maglu prise}am se i odgovaram da je upitawu kotorski atentat na kwaza Danila PrvogPetrovi}a i potom „istrazi“ Kadi}a. Otvaram nainternetu, preko Gugl pretrage fotografija. Ionda kada ugledah fotografiju kwaza DanilaPrvog Petrovi}a, odjednom prisetih se {ta mi jeo wemu kao nasledniku vladike Wego{a, pri~aomoj nedavno preminuli prijateq dr Vlada Mar-kovi}, iz Pr~wa. Doktor Vlada kao pasioniraniqubiteq kwige i istorije, voleo je da napomeneda je po zapisima savremenika vladika PetarPetrovi} Wego{ bio jedan najvi{ih qudi u Ev-ropi u to doba. Licitirali su sa visinama od 190do 225 centimetara. Za razliku od vladike We-go{a, kwaz Danilo je bio izrazito niskog rasta.Gotovo patuqak.
VELIKA NESLAGAWA ISTORI^ARAO kwazu Danilu Prvom postoje dijametralno
suprotna mi{qewa, istorijska u~ewa i pripove-dawa. Jedni tvrde da je bio zlobni, mali, iskop-leksirani, osvetotqubivi, krvnik i ubica, a dru-gi da je bio dr`avnik nad dr`avnicima, tvoracsavremene crnogorske dr`ave, veliki diploma-ta i reformator i zakonodavac. Izvesno je da navlast do{ao na osnovu Wego{evog testamenta, ida zbog niskog rasta i zelenih o~iju prozvan Ze-ko Mali! Bio je prvi crnorogski svetovni vladarbez mitre i vladi~anske odore!
Zeko Mali je odmah u po~etku pokazao da jespreman da se iska`e kao mo}an i opak vlada-lac, pa je prema svedo~ewu ostarelog Vuka Kara-xi}a, rekao stare{inama crnogorskim:
„Vidite koli{ni sam mali, ali ako me ne uza-lu{ate, bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne da-te dobrom da se proslavim, ja }u gledati da seproslavim zlom.“
Na Trojice 1854. godine osioni cetiwskivladar sa svojim perjanicima se na{ao na Ostro-gu. Tu su organizovali proslavu na kojoj su premanarodnom predawu, a i zapisma vi{e istori~araprekarda{ili meru. Seksualno su napastvovali30 devojaka iz plemena Bjelopavloivi}a.
Tada je Zeko Mali primorao najlep{u `enu,mladu Danicu Pavi}evi}, ro|enu Kadi}, zvanuVilajeta, da vreme provede sa wim, a posle je na-redio da mu je dovedu i na Cetiwe, da bi istovre-meno zatra`io od Todora Kadi}a, wenog brata isvog ~oveka, da ubije zeta Puni{u, kne`evog po-liti~kog protivnika, i tako sestru u~ini udovi-com, da bi lak{e nastavio da u`iva u woj, {to To-dor nije hteo da u~ini, pa je, spasavaju}i se pre-
begao zajedno sa zetom u Tursku. A knez, zasitiv-{i se Danice, prepustio je svome perjaniku Ki}u-nu Martinovi}u, {uraku vojvode Mirka, da je onven~a i pored ̀ ivog mu`a (a ona umrla posle dvegodine), {to se do tada u Crnoj Gori nije de{ava-lo. Sve to ko{talo je prvo glave Mi}unovog bra-ta Mi{una, konzulu crnogorskom, kome je Todor uCarigradu smrtno presudio, a 1860. godine i gla-ve samom knezu, u koga je Todor ispalio smrtonos-ne kur{ume u Kotoru dok je knez pratio suprugukoja se u primorju bawala.
TODOROVA ISPOVEST I KAJAWETodor Kadi} na sam dan atentata iz Skadra
stigao u Kotor, gde gotovo niko nije znao da }e sti-}i Zeko Mali. Negde posle dva sata ~ekawa, oko19.45 ~asova, u sam sumrak je ispalio hitac nakwaza koji ulazio na brod za Pr~aw, {to je poje-dine moderne crnogorske istori~are nagnalo datvrde da je Todor mo`da bio pla}eni atentator.
Dokument „Krivi~na rasprava pri Okru`nomsudu u Kotoru protiv Todora Kadi}a, iz Bjelopav-li}a, u Crnoj Gori, ubice crnogorskog vladara,kwaza Danila Petrovi}a - Wego{a, odr`ana 18.septembra 1860. godine“, koji je sa italijanskogjezika preveo Jovan Bu}in, sadr`i i priznaweTodora Kadi}a. On je sudiji Henriku Poto~wakuobjasnio da mu kwaz Danilo ubi pet ~lanova fa-milije, konfiskovao svu imovinu, sestru nateraoda se preuda kraj `ivog mu`a. Daqe, tada 30-to-godi{wi atentator Todor je tvrdio da je odbioda izvr{i kwa`eve krvni~ke naloge i tako po{-tedio nevine `ivote, a da je onda on kao nevin~ovek zverski progawan. Todor Kadi} je izraziojedino kajawe {to je u Carigradu ubio nevinog ~o-veka konzula Mi{una Martinovi}a, ~ija je „zlakob bila“ da je brat perjanika Ki}una, za koga supreudali Danicu Kadi}. Austrijski zvani~niciposebno u svojim zapisima inistiraju na dosto-janstvenom dr`awu na smrt osu|enog Todora. To-dor je javno obe{en u Kotoru.
Todor Kadi} je, u to danas vi{e nema nikakvesumwe, bio progoweni vuk samotwak, do srca uv-rije|eni i oja|eni ~ovek koji se dugo potucao posvijetu od nemila do nedraga i krio od opasnih,zelenih o~iju Zeka Malog, kako su zvali kwazaDanila, od wegove duga~ke, nemilosrdne i ne-pravedne tiranske ruke. To je prilikom predajeKadi}a crkve 28. februara ove godine istakao iBudo Simonovi}, autor kwige „Zeko Mali“ (do`i-vela pet izdawa) pobijaju}i odlu~no sve tvrdweda je Todor bio pla}enik !
Iste ve~eri kada je iz Kotora stigao glas daje kwaz Danilo podlegao ranama, na Kadi}e je pa-la stra{na anatema vladarske ku}e sa Cetiwa iSenata crnogorskog, a osvetnici su odmah krenu-li u akciju da razore domove i „istra`e“ sedam-desetak Kadi}a porodica, iz Boana. Po nekim po-dacima, iste no}i je pobijeno 24 Kadi}a (ima ionih koji tvrde da je stradalo vi{e od 90), svioni koji nijesu uspjeli na vrijeme da se sklone iumaknu nemilosrdnoj ruci osvete.
BE]KOVI]EVI STIHOVIO Kadi}ima i Petrovi}ima pesmu je spevao i
Matija Be}kovi}, ukazuju}i da Kadi}i jo{ posto-je, i da ih ima sve vi{e i vi{e, a da Petrovi}inemaju mu{kog potomstva. Nalazim Be}kovi}evestihove na internetu, a u rukama dr`im „Dan“, ikre}em ka aerodoromu. Taksista mi veli, vide}igde dr`im otvorene novine, da su mnogi Kadi}aspas prona{li u Skadru, da su neki i islam us-led progona primili.
I dok prolazim posledwu bezbednosnu i ca-rinsku kontrolu, pre ulaska za avion u Beograd,me|u putnicima se pojavquje ~ovek koga celi dan,
na neki na~in prizivam i spomiwem. Mitropo-lit Amfilofije, sam nosi dve putne torbe. Celi-vam mu svetu desnicu, pozdravqamo se. Obja{wa-vam mu da ga celi dan spomiwem. Pitam ga za Ka-di}e i crkvu pokajnicu. Potvr|uje mi mnoge po-datke koje sam ve} napisao. Pri~a mi, dok ulazi-mo u autobus koji nas vozi na pistu do aviona, daje kwiga Bude Simonovi}a „Zeko Mali“ vrlo argu-mentovana i „pouzdana“. Veli jo{ da je pozvao dana otvarewe hrama u Kadi}a Boanu do|u i Kadi-}i koju su pre{li u islam! On smatra da svi mo-raju da oproste jedni drugima, pomire se sa Bogomu sebi i u molitvi postanu bra}a.
Poja{wava mi da je Darinka, supruga kwazaDanila, sa }erkom Olgom, tako|e proterana izCrne Gore. U~inio je to Kwaz Nikola, sin vojvo-de Mirka Petrovi}a, koji je nasledio kwaza Da-nila. Darinka je bila Srpkiwa iz Trsta. Iz boga-te familije. Pri~a se da je na Cetiwe donela ev-ropsko pomodarstvo i da je bila rasipnik. Poje-dini istori~ari tvrdi da je bila i u qubavnojvezi sa kwazom Nikolom, i to za `ivota u`asnoqubomornog Zeke Malog.
- Nije Todor Kadi} mrzio kwaza Danila, aliwegovo shvatawe ̀ ivota, obraz i ~ast nijesu mog-li da otrpe ono {to je uradio tada{wi crnogor-ski gospodar. Tako ja shvatam Todora Kadi}a idrago mi je {to je na ostacima wegove ku}e podig-nuta crkva. Najvi{e zasluga za weno podizawepripada @arku Pavlovi}u, kao i Miloradu Dudi-ju Kadi}u, biv{em predsjedniku op{tine Dani-lovgrad. Pavlovi} je svoje prezime Kadi} usledprogona morao da promeni. Familija mu je `ive-la u Pe}i. Ubudu}e }e u hramu u Boanu na{e mona-hiwe paliti kandilo za pokoj du{e Todora Kadi-}a, wegovih potomaka, ali i Petrovi}a - istakaoje mitropolit Amfilohije.
Po sletawu aviona u Beograd, dok ~ekamo pr-tqag, obja{wavam mitropolitu da me ovaj „slu-~ajni“ susret primorava da zatra`im od wegablagoslov da objavim ovu pri~a na stupcima i in-ternet portalu „Srpskog Glasa“ iz Melburna. Do-bijam blagoslov uz napomenu da je ba{ radostan{to }e ga u Australiji „do~ekati“ ba{ pri~a o Ka-di}a crkvi pokajnici.
PRI^A NEDEQE
POHARA KU^AJedan od najmra~nijih perioda crnogor-
ske istorije, iz vremena vladavine kwazaDanila Petrovi}a, naslednika Wego{evog,1856. godine - po zlu ~uvena pohara Ku~a, zah-vaquju}i publicisti Iliji Petrovi}u, iza{-la je iz sveta tame i skrasila se izme|u ko-rica wegovog dela „Crnogorska pohara Ku~a“.
A prema kazivawu savremenika tih tra-gi~nih doga|aja, vojvode Marka Miqanova,pose~ene su 243 plemenske glave, od ~ega 17„vojni~kije“, dok su preostale bile staraca,`ena i dece.
„Glave qu|i i djece, koje su posje~ene,skupqene su na uqanik popa Luke i pobodenena rozge oko uqanika, kako bi i` vojvodaMirko moga gledat i vidjet koliko i` je“, za-pisao je Miqanov.
U narodu se do danas prepri~ava kwa`e-va naredba, koju je dosledno sproveo wegovbrat, vojvoda Mirko Petrovi}: „Udri Ku~a nabo`ju vjeru, ako ga druga~ije ufatit ne mo{...i djeca u kolijevke da se koqu!“
Razlog krvavog pira bio je bunt Ku~a, kojinisu mogli da trpe teror koji je sprovodiocetiwski gospodar. Sabqa Mirka Petrovi}ai wegove vojske sekla je glave tek ro|ene de-ce, a od wene o{trice nisu po{te|ene ~ak ni`ene trudnice!
ARHIEPISKOG SAVA POQSKIPri~am mitropolitu i o Poqacima, koje
sam video u Podgorici. On uz osmeh isti~e daje poglavar Poqske pravoslavne crkve ar-hiepiskog Sava, zavr{io Bogoslovski fakul-tet u Beogradu. Zamona{io ga je patrijarhGerman. Tom prilikom dobio mona{ko imeSava po srpskom Svetom Savi.
Potomci Todora Kadi}a, predali na upravqawe Mitropoliji crnogorsko-primorskoj
crkvu pokajnicu u Kadi}a Boanu Mitropolitpozvao na narodno jedinstvo Za{to je ubijen kwaz Danilo Petrovi}, prvi svetovni vladar Crne Gore i kako su Kadi}i pre`iveli
„istragu“ Kako su vladarska oholost i kotorski atentat prouzrokovali najstarije
crnogorske podele i bratoubistva, oko kojih se i daqe prepiru istori~ari
KAKO JE SLU^AJNI SUSRET NA AERODROMU SA MITROPOLITOM AMFILOHIJEM, PRED WEGOV PUT UASTRALIJU, PODSTAKAO PRI^U O IZGRADWI CRKVE U KADI]A BOANU I ISTORIJSKIM PODELAMA
Poziv za narodno izmirewe Crne Gore
MitropolitAmfilohijeRadovi}
Kwaz DaniloPrvi Petrovi}
Crkva SvetogDimitrija naBoanu Kadi}a
