Kako Biti Bolji Politicki Savjetnik

7/29/2019 Kako Biti Bolji Politicki Savjetnik

1/105

Podrka reformama javne uprave

KAKO BITI BOLJI POLITIKI SAVETNIK?Prirunik za instruktore

Priredila Ieva Lazareviciute

Izdanje NISPAcee


2/105

Copyright 2006 NISPAcee

KAKO BITI BOLJI POLITIKI SAVETNIK?Prirunik za instruktore

Priredila Ieva Lazareviciute

Prevod sa engleskog jezika prirunika za instruktore How to be a better policy advisor,copyright NISPAcee 2003

Ieva Lazareviciute, magistar javne uprave, Odeljenje za javnu upravu, Fakultet drutvenihnauka, Tehnoloki univerzitet Kaunas, Kaunas, Litvanija

Izdanje NISPAceeThe Network of Institutes and Schools of Public Administration in Central and Eastern EuropeMrea instituta i kola za javnu upravu Centralne i Istone Evrope

Hanulova 5/BP.O.Box 163840 02 Bratislava 42Republika SlovakaTelefon/fax:+421 2 6428 5357+421 2 6428 5557e-mail: [email protected]

NISPAcee je meunarodna asocijacija sa fokusom na javnoj upravi, ija je misija da unapredirazvoj disciplina i programa obuke iz oblasti javne uprave u post-komunistikim zemljama,

podigne kvalitet obuke i istraivanja i pomae razvoj institucija-lanica, kako nameunarodnom tako i na nacionalnom nivou.

Ovaj prirunik nastao je u okviru projekta Izgradnja savetodavnih kapaciteta u Slovakoj idrugim ECIS zemljama koji je NISPAcee sprovela uz finansijsku podrku UNDP/RBEC,RSC Bratislava, regionalnog programa Dobra uprava i programa Dobra uprava uRepublici Slovakoj.

U okviru ovog projekta objavljen je i komplementarni prirunik Kako biti bolji politiki

savetnikiji su autori Miroslaw Grochowski i Michal Ben-Gera, copyright NISPAcee 2002.

Prirunik za instruktore preveden je na srpski jezik u okviru projekta Kako biti bolji politikisavetnik u reformi javne uprave obuka mladih strunjaka koji su NISPAcee i Fakultet

politikih nauka Univerziteta u Beogradu sproveli uz finansijsku podrku Fonda Bratislava-Beograd.
mailto:[email protected]://www.nispa.sk/http://www.nispa.sk/mailto:[email protected]


3/105

Sadraj

Uvod................................................................................................................ 6

Kako koristiti ovaj prirunik?...................................................................... 8

1.Tema Poetak obuke............................................................................... 91.1 Veba Upoznavanje i oekivanja........................................................... 91.2Veba Ugovor........................................................................................ 102. Tema Politiki proces............................................................................ 112.1 Veba ta znamo o savetovanju?......................................................... . 122.2 Lekcija Politiki ciklus.......................................................................... 132.3 Veba Pozicioniranje iskustava unutar ciklusa..................................... 16

3. Tema Produkt........................................................................................ 17

3.1 Lekcija Proces savetovanja................................................................... 183.2Studija sluaja Savet nasuprot istraivanju........................................... 213.3 Lekcija Razlike izmeu naunog rada i savetovanja............................ 273.4 Lekcija ta je policy paper................................................................... 293.5 Studija sluaja Lo policy paper........................................................... 323.6Lekcija Prikupljanje informacija: metode i tehnike.............................. 374. Tema Klijent.......................................................................................... 424.1 Lekcija Okruenje klijenta.................................................................... 434.2 Veba Problemi u savetovanju.............................................................. 474.3 Veba Vrste klijenata............................................................................ 494.4 Lekcija Razliiti klijenti = razliite potrebe.......................................... 504.5 Radionica Analiza potreba.................................................................... 54

5. Tema Savetnik....................................................................................... 625.1 Veba Vetine dobrog savetnika........................................................... 635.2 Lekcija Vetine dobrog savetnika......................................................... 655.3 Veba Vetine dobrog savetnika........................................................... 715.4 Veba Samoprocena.............................................................................. 725.5 Predavanje Lini marketing: ta treba zapamtiti................................... 765.6 Veba Razvoj Curriculum Vitae........................................................... 77

5.7 Radionica Vebanje tendera................................................................. 836. Vebe za podizanje energije..................................................................... 856.1 Igra loptom................................................................................................ 856.2 Formiranje reda......................................................................................... 866.3 Muzike stolice......................................................................................... 87

Radne beleke.................................................................................... 88

Predloeni program obuke............................................................... 93

Obrazac za evaluaciju obuke........................................................... 104


4/105

Izjave zahvalnosti

Ovaj prirunik nastajao je pod pokroviteljstvom regionalnog projekta Izgradnja kapaciteta zapolitiko savetovanje u Slovakoj i drugim zemljama biveg Istonog bloka koji je sprovelaMrea kola i instituta za javnu upravu (NISPAcee), uz podrku Programa za razvoj

Ujedinjenih nacija (UNDP). Ovaj prirunik za obuku nadovezuje se na prethodno objavljeniprirunik za savetnike Kako biti bolji politiki savetnik.

Program obuke koji predstavlja osnovu ovog prirunika kreiran je od strane tima instruktora itestiran na etiri regionalne obuke odrane u Almaty (Alma Ata), Kazahstan (2001),Bratislavi, Slovaka (2001), Klu-Napoki, Rumunija (2002) i Odesi, Ukrajina (2002).

Ovaj tim eleo bi da izrazi svoju zahvalnost svima koji su svojim savetima doprineli kvalitetuovog prirunika, pre svega uesnicima u pilot-programima obuke, koji su timu pomogli dausavri materijale i vebe tako da odgovaraju aktuelnim potrebama i prioritetima savetnikakoji rade za vlade irom post-sovjetskog regiona.

Savetodavci i instruktori: Gyorgy Gajduschek, Maarska; Katarina Staronova, Slovaka;Sorin Dan Sandor, Rumunija; Ieva Lazareviciute, Litvanija; Meruert Makhmutova,Kazahstan; Zulfyia Tukhtakhodjaeva, Uzbekistan; Pobeda Loukanova, Bugarska; BolotbekOrokov, Kirgistan; Lesya Il'chenko, Ukrajina; Saodat Kasimova, Uzbekistan; George Shopov,Bugarska; Rodica Bombonica Dudau, Rumunija

Ostali instruktori: Alfredas Chmieliauskas, Litvanija; Tatyana Kosteyeva, Rusija; ElikoPedastaar, Estonija; Biruta Sloka, Letonija; Luba Vavrova, Slovaka; Maria Dobesova,Slovaka; Mirek Grochowski, Poljska; Michal Ben-Gera, Izrael; Ricardas Malkevicius,Litvanija


5/105

Uvod

Savetodavne usluge nisu novi izum. Plemenski svetenici predstavljaju prototip savremenihsavetnika druga po redu najuticajnija institucija u plemenu, koja je savetovala voe ukritinim momentima. Upravo su svetenici bili ti koji su tragali za razliitim znacima ili

glasovima koji e ukazati na to da li e godina koja dolazi biti dobra za lov ili ne, kojimputem pleme treba da krene kako bi nalo plen, i ta e mu doneti eljenu pobedu nadprotivnikim plemenima.

Kasnije je dolo vreme za astronome, da prouavaju zvezde i pomognu voama svojih dravada izaberu pravo vreme za prave odluke. Konano, krajem 19. veka, pojavljuju se prvimoderni think tank-ovi, koji poinju da pruaju politike savete premijerima i

predsednicima na osnovu racionalnijih procena i prorauna (Parsons, 1996).

Danas, donosioci odluka imaju mnogo razliitih izvora savetovanja: tehnokratske i politike,unutranje i spoljne, privatne i nevladine, lokalne ili internacionalne. U veini sistema,

zakonodavci i izvrioci interne savete dopunjuju razliitim oblicima spoljne pomoi,prvenstveno plaenim savetnicima. Glavni razlozi za ovo su:

- Kompleksna i specijalizovana priroda moderne politike, to znai da vlade unutar sebeesto nemaju sva znanja i specijalizovanu strunost, i moraju da se oslanjaju naspoljne izvore.

- Stalni pritisak na vlade da smanjuju veliliinu administracije u cilju utede resursa(kao to su analitiki i istraivaki resursi) dovodi organe uprave do toga da traealternativne izvore informacija i saveta.

- Fokus politikih i zakonodavnih aktivnosti tokom vremena pomera se sa jedne oblastina drugu. To znai da je optereenje politikim radom unutar institucija nejednako, atakva je i potreba za resursima. U periodima velikog pritiska u nekoj konkretnojoblasti politike, postoji potreba za dopunskim resursima na privremenoj osnovi.

- Neki aspekti procesa kreiranja politika mogu zahtevati objektivnost ili nezavisnostkoju bi bilo teko dostii unutar administracije. Ovo je esto sluaj, na primer, saevaluacijom ija je namera da proceni koliko dobro administracija obavlja aktuelnezadatke. U takvim sluajevima, spoljni savetnici su gotovo uvek jedino reenje.

- Uz to, postoje posebni institucionalni razlozi zbog ega je pomo izvana nekada boljau odnosu na unutranje resurse; npr. ministar bi mogao da oseti da administracija neuzima u obzir njegove politike dileme, ili mogu da postoje unutranje borbe izmeuodeljenja, koje bi mogle da budu olakane prisustvom ljudi iz spoljne sredine.

Eksperti NISPAcee koji su razradili prirunik Kako biti bolji politiki savetnik sproveli

su kratko istraivanje koje je dalo neke interesantne uvide u realnost kreiranja politika uregionu. Saveti koje vladini zvaninici danas dobijaju dolaze iz nekoliko izvora:- politiki savetnici unutar administracije- dravni slubenici- think tank-ovi- politiki savetnici u strankama- akademska sredina

Meutim, javni zvaninici su u istraivanju ukazali na to da su akademski krugovi najmanjevaan izvor saveta. Zato je tako? Naunici su ljudi koji su potragu za informacijama injihovu analizu pretvorili u svoju profesiju. Oni su ljudi sa obiljem informacija o razliitim

aspektima problema. Naunici su posebno obueni da razumeju injenice, da uoe trendove i


6/105

izvuku zakljuke. Pa koji su razlozi za relativno mali broj naunika koji kao savetnici rade sakreatorima javne politike?

Glavna alba koju su javni zvaninici izrazili u odnosu na naunike-savetnike je da sunaunici uglavnom zainteresovani za testiranje svojih hipoteza zadatak koji je koristan za

napredovanje nauke, ali iji su rezultati gotovo neprimenljivi u praksi. Stoga su javnimzvaninicima ovi saveti od male koristi. U meuvremenu, naunici smatraju da su javnizvaninici jednostavno suvie praktino orijentisani i da zaziru od novina u pokuajima darazumeju vanost i korist naunih istraivanja i njihovih rezultata.

Pitanje koje ostaje je da li se ova situacija moe promeniti, da li se ita moe uiniti da seizgrade mostovi izmeu naunika i ljudi iz prakse u oblasti javne uprave? Mi verujemo da

posebno dizajnirana obuka moe da naunicima pomogne da se bolje pripreme za interakcijusa vladinim zvaninicima. Ova obuka e im takoe pomoi da razviju proizvod koji odgovara

potrebama ljudi iz prakse i da im prui savete o tome kako da svoju ekspertizu ponudekreatorima javne politike.


7/105

Kako koristiti ovaj prirunik?

Ovaj prirunik za obuku namenjen je instruktorima i organizacijama koje pruaju obuku, akoje su zainteresovane za organizaciju savetodavnog kursa za naune radnike. Prirunik

predstavlja dopunu priruniku za savetnike Kako biti bolji politiki savetnik i razraen je

uz podrku Regionalnog centra za podrku Regionalnog biroa za evropske zemlje UNDP-ja.

Instruktori bi trebalo da ovu publikaciju shvate kao izvor predloga i ideja. Ona obezbeujeokvir za obuku, zajedno sa sumiranim kljunim informacijama, opisom praktinih vebi,napomenama za instruktore, kao i saecima koji se mogu koristiti tokom obuke. Na kraju

prirunika nalazi se predloeni program obuke u trajanju od 3-5 dana.

Meutim, na instruktorima ostaje da izaberu specifine teme i vebe na osnovu potrebakonkretnih polaznika koje obuavaju. Procena savetodavnog iskustva, potreba i oekivanja odobuke trebalo bi da predstavlja osnovu za formulisanje svakog pojedinanog programa. Naosnovu podnetih prijava kao i dodatnih upitnika (ako je potrebno), instruktori mogu da

ustanove ta njihovi polaznici ve znaju, a ta spada pod kategorije mora da se zna i trebada se zna.

Ciljevi uenja

Obuka treba da bude izazovna za polaznike; meutim, ne treba ih preopteretiti informacijamakoje su suvie izvan njihovog trenutnog nivoa strunosti. Jedino pravi izbor pristupa i sadrajamoe da proizvede eljeni rezultat obuke bolje kvalifikovane i samopouzdane savetnike,spremne da ponu da rade sa javnim zvaninicima.

Meutim, postoje neka opta pravila koja se preporuuju instruktorima koji koriste ovajprirunik:

- Predavanja i vebanja su u veini sluajeva kreirana tako da dopunjuju jedna druge,tako da instruktor, kada planira obuku, treba da to uini tako da redosled vebi i

predavanja ostane kako je predstavljen ovde.- Svaki dan treba da pone vebom refleksije i osvrtom na sporazum sainjen na

poetku seminara.- Savetuje se da se predavanja uglavnom odravaju u prepodnevnim asovima, a da se

radionice i studije sluaja ostave za popodne.- Instruktori treba da se potrude da postignu ravnoteu izmeu predavanja i vebi.

Previe jednih ili drugih moe da kod polaznika dovede do gubitka panje i opadanja

kapaciteta za uenje.- Sva vebanja imaju svoju svrhu i na instruktoru je da obezbedi da polaznici uionicu

naputaju sa jasnim razumevanjem kako pojedini zadatak i aktivnost doprinosenjihovom radu. Instruktor treba da sumira rezultate svake vebe i pokae njihovu vezusa prethodnom ili narednom lekcijom/temom.

- Seminar treba da se zavri diskusijom o rezultatima obuke i identifikacijom naina zadalji profesionalni razvoj polaznika. Da li e se ovo raditi usmeno ili e se koristiti

plan samorazvoja ponovo zavisi od instruktora; u svakom sluaju, sutina je da seuesnicima da neko vreme za osvrt na ovu temu.


8/105

1. Tema Poetak obuke1.1.Veba Upoznavanje i oekivanja

Svrha ove poetne sesije je da i polaznicima i instruktorima postane udobno u meusobnom

drutvu i da se ustanove glavna pravila rada. Ovaj deo zasluuje odgovarajuu panju, jermoe da veoma dobro definie tok itave obuke. Na kraju, ovo je vreme za razgovor ooekivanjima polaznika i instruktora i za dogovor o celokupnom okviru. Konano, uvodni deoinstruktorima prua mogunost da odrede nivo znanja polaznika i da na osnovu ove evaluacijeunapred modifikuju program kako bi se postigli eljeni efekti.

Ovaj deo ukljuuje dve vebe:- Veba Upoznavanje i oekivanja- Veba Sporazum

Trajanje: 45-55 minuta

Materijal i oprema: listovi papira za tablu, markeri u boji, samolepljivi papir (ili drugosredstvo za privrivanje papira na zid), oznake sa imenima.

Svrha: Svrha ove vebe je da polaznicima i instruktorima obezbedi mogunost da se sretnu irazgovaraju o svrsi i ciljevima obuke, kao i o ciljevima instruktora i oekivanjima polaznika.Veba s jedne strane omoguava instruktorima da postave okvir za obuku; a sa druge straneda otkriju koji je nivo iskustva polaznika, kao i koje su potrebe konkretnih polaznika.

Metode: crtei i prezentacije koje odgovaraju na pitanja:- Ko sam ja?- ta sam ja?- Odakle dolazim?- ta oekujem od ove obuke?

Instruktori treba da uestvuju u ovoj vebi zajedno sa polaznicima i predstave sopstveneplanove za obuku, bilo sredinom vebe ili kao rezime na kraju.


9/105

1.2.Veba UgovorTrajanje: 25 minuta

Materijal i oprema: : listovi papira za tablu, markeri u boji, samolepljivi papir (ili drugo

sredstvo da se listovi hartije privrste za zid)

Svrha: Svrha ove vebe je da ustanovi zajedika pravila rada i komunikacije tokom boravkau prostoriji, jasno odreujui ta e biti prihvatljivo i neprihvatljivo ponaanje za ovukonkretnu grupu tokom itavog trajanja obuke.

Metod: Usmeravana diskusija. Od polaznika se trai da predloe pravila ponaanja, kojazatim svi razmatraju, pa se ona koja su za sve prihvatljiva stavljaju na listu koja e tokomitavog kursa stajati u prednjem delu prostorije. Svakog dana polaznici zajedno sainstruktorima treba da se osvrnu na ugovor i dodaju/obriu neke odredbe, na osnovukonsenzusa svih uesnika.

NE ZABORAVITE da u ugovor ukljuite zabavne detalje, kako bi se itav proces uiniomanje formalnim.


10/105

2. Tema: Politiki procesSvrha svih predavanja i vebi koje su u prirunik ukljuene u okviru ove teme je da meu

polaznicima izgradi svest o sloenosti procesa kreiranja politika kao i potencijalnim ulogamakoje spoljni savetnici mogu da imaju u relativno zatvorenim i centralizovanim post-

sovjetskim sistemima donoenja odluka. Analiza ovih pitanja takoe dovodi do diskusije ospecifinim vetinama koje su savetniku potrebne za obavljenje posla i obezbeuje okvir zarazmenu iskustava meu polaznicima.

Iako obuka ne mora obavezno da pone od detaljne diskusije o proizvodu, vredno je prvidoprinos instruktora koncentrisati u okvir javne politike, jednostavno da bi se uspostavilareferentna taka za dalji rad.

Ovaj prirunik sadri tri lekcije o politikom ciklusu, potencijalnim doprinosima savetnikakao i specifinim karakteristikama primenjenog politikog istraivanja. Meutim, ako postojitakva potreba, mogu se izloiti kratke lekcije (5-8 minuta) o vetini savetnika (videti nie),

kao i analitikih metoda (videti dodatak glavnog prirunika). Uz lekcije su predviene ivebe, sastavljene tako da pomognu aktivno uenje i razmenu iskustava meu uesnicima.Predlau se sledee kombinacije jedne lekcije i dve vebe:

- Veba ta znamo o savetovanju?- Lekcija Politiki ciklus- Veba Pozicioniranje iskustava unutar ciklusa


11/105

2.1. Veba ta znamo o savetovanju?

Trajanje: 15 minuta. Budite paljivi jer na ovu vebu moe da se potroi mnogo vremena.

Materijal i oprema: raznobojni stikeri, listovi papira za tablu, samolepljivi papir

(alternativa), markeri u boji

Svrha: svrha ove vebe je da se polaznici navedu da definiu svoja iskustva u savetovanjuvlada. Iskustva formulisana od strane uesnika bie koriena za dalju analizu i vebe koje eilustrovati ulogu savetnika, problema sa kojima se savetnik suoava i strategija za reenja.

Metod: Svaki uesnik uzima stikere i belei svoja iskustva (1-2) na posebnim papirima u 2-3rei. Kada zavre, uesnici jedan po jedan postavljaju stikere na prazan papir na tabli. Takoe

je korisno traiti im da glasno proitaju svoja iskustva i objasne kontekst, poto kratak opisesto nije dovoljan da pokae sutinu njihovog rada, a jasnoa e biti potrebna u kasnijoj fazi,kada se iskustva uesnika budu pozicionirala u politiki ciklus.

Toplo preporuujemo da se ovaj deo obavi pre svih ostalih vebi, jer ne samo da predstavljadeo boljeg meusobnog upoznavanja, ve je i veoma vaan za Vas kao instruktora, kako

biste stekli oseaj o nivou znanja i iskustva vaih polaznika. Uradite prvo sami, kako bistepokazali kako zadatak treba da se obavi. Proitajte neko iskustvo i traite od polaznikareakcije - kojoj fazi politikog ciklusa oni smatraju da ovo konkretno iskustvo pripada. Nemorate da ovo uradite sa svakim pojedinim primerom iskustva. Odaberite najreprezentativnijei zaustavite vebu kada osetite da su polaznici razumeli realnost ciklusa.

Informacije se mogu koristiti za dalje vebe, da poveu iskustva uesnika sa vie teorijskimdelovima obuke. Tako, mogu se koristiti za pribliavanje politikog ciklusa stvarnom iskustvuVaih polaznika, a i da omogue povezivanje iskustava dobijenih sa postera sa politikimciklusom.

Alternativni pristup:

Metod: brainstorming. Instruktor trai od polaznika da kau rei koje im prve padnu napamet kada uju re savetnik. Instruktori belee ideje na tabli. Kada je spisak idejasastavljen, instruktori biraju tri glavne ideje (svaki instruktor ima tri glasa). Diskutujte oizabranim idejama sa svim polaznicima.


12/105

2.2. Lekcija Politiki ciklus

Procenjeno vreme trajanja: 25 minuta

Materijal i oprema: prethodno napravljeni poster politikog ciklusa iz dodatka glavnog

prirunika, stikeri u boji, raznobojni markeri.

Metod: brainstorming, predavanje, diskusija na asu

Napomene za instruktore: Ovo je kljuno uvodno predavanje, koje treba da obezbedikonceptualnu osnovu za itavu obuku i identifikuje fokus narednih vebi. Stoga instruktortreba da odgovarajuu panju posveti pripremama za ovo predavanje i prilagoavanjenjegovog sadraja potrebama konkretnih polaznika sa kojima radi. Ove informacije mogu sedobiti bilo tokom perioda selekcije ili tokom uvodnih vebi, pomou pitanja usmerenih da

polaznike navedu da prikau svoje iskustvo i znanje o ovoj temi.

Iskustvo iz etiri pilot obuke pokazuje da ema predstavljena u dodatku prirunika Kako bitibolji politiki savetnik bolje odgovara potrebama ove obuke. To je konvencionalniji pristup,laki za korienje u vebama. Meutim, ovde su predstavljene i ema iz glavnog teksta

prirunika za savetnike i ona iz dodatka, i na instruktoru je da odabere odgovarajuu zakonkretne polaznike.

Veina naunika u Centralnoj Evropi upoznata je sa ovom emom, meutim ima jo uvekonih koji nisu. Ovo se odnosi na one naunike koji se vie bave specifinim pitanjima, kao tosu javne finansije, ekonomija i druga, nego optijim pitanjima javne uprave/ politike. Zbogtoga instruktori treba da veoma paljivo procene nivo znanja i prema tome prilagode

predavanje. ak iako je nekom od polaznika dobro poznat politiki ciklus i srodna pitanja,korisno je pokriti glavni koncept, i zbog specijalista meu polaznicima i da bi se uspostavioopti okvir.

Kljune take:

Ciklina priroda odluivanja vlade

Pogodno je smatrati da proces donoenja odluka kod vlade poinje politikog odlukom. Ali,uspean politiki proces je ciklus, jer se lekcije nauene tokom sprovoenja odreene politikeili zakona inkorporiraju natrag u proces, i daju podsticaj kasnijim politikim odlukama ili

unapre

enju javne politike, kako bi se postojei instrument modifikovao. Naravno, da bi selekcije izvukle i re-inkorporirale u ciklus, ovo treba da bude svesni proces posmatranja i

evaluacije.

Instruktor moe da napomene da su faze identifikovane u predstavljenom politikom ciklususamo modeli i da moe biti vie ili manje faza, koje se mogu i preklapati.

Priroda kreiranja javne politike - nalaenje reenja za probleme

Naslee prolosti je da oni koji donose odluke i drugi uesnici u kreiranju politike izostavljajunajvaniji razlog za formulisanje odreene politike: reavanje problema koji postoji u drutvu.

Suvie esto se deava da se neki zakon izradi samo zato to je prethodni suvie zastareo ilito EU zahteva usklaivanje sa odreenim standardima. ak i ako je ovo sluaj, savetnici bi


13/105

uvek trebalo da imaju na umu kako nova politika (zakon ili program) mogu da se prilagodelokalnim uslovima kako bi se problem reio. Prema tome, znak za problem nalazi se u centru

politikog ciklusa, jer sve faze moraju da budu testirane u odnosu na ovu prvobitnu nameru.Trebalo bi da pokuate da naglasite ovu kljunu ulogu kreiranja javne politike. Dajte

primere....

Naini na koji savetnici mogu da pomognu vladinim funkcionerima: produkti savetovanja

Pisani:- izvetaji- predlozi praktine politike (policy papers)- nacrti zakona;- studije konteksta;- implementaciona strategija;- pregledi i komentari drugih dokumenata;- komunikaciona strategija, i- evaluacija programa.

Usmeni:- tipine prezentacije razliitih stilova i nivoa formalnosti- usmene konsultacije

Dogaaji:- konferencije,- brainstorming sesije;- debate, radne grupe o odreenim temama, i- obuka.

Potrebne vetine

Ova lista ukljuuje: planiranje i kreiranje projekata, optu strunost (lokalno i komparativno)u politikom i zakonodavnom ciklusu, istraivake i analitike vetine, organizacionusposobnost, pravnu strunost (ukljuujui izradu nacrta), poznavanje procene uticajaukljuujui analizu trokova i koristi (cost/benefit), vetine za obuavanje, komunikacione ikonsultacione vetine. Takoe, potrebna je strunost u predmetnoj materiji (npr. razumevanje

pitanja javne slube korisno je za pomo pri planiranju projekata za izradu novog zakona ojavnoj slubi).

Isto tako, dobar oseaj za etiku, sposobnost da se prave nezavisne procene, objektivnost i uisto vreme odlunost da se upotrebi subjektivna procena i, konano, fleksibilnost potrebna zarad sa razliitim delovima vlade.

Opis politikog i zakonodavnog ciklusa

Korisno je poeti sa kratkom diskusijom o politikim i zakonodavnim procesima, sa ciljem dase odredi gde, kada i kako savetnici mogu da budu najdragoceniji za vladu i administraciju, igde savetnici mogu da imaju najvie mogunosti.


14/105

Dalje, ema koja je koriena za prezentaciju je teorijska, i ona pokuava da osvetli nekekarakteristike procesa kreiranja politike. Stoga se instruktorima savetuje da pripreme

praktine primere i poveu okvir sa aktuelnim politikim procesom.

Politiki ciklus kako se koristi u priruniku (str. 25)

Referenca: Prirunik Kako biti bolji politiki savetnik, str. 17-33


15/105

2.3. Veba Pozicioniranje iskustava unutar ciklusa

Trajanje: 20-30 minuta, zavisno od nivoa iskustva polaznika

Materijal i oprema: Ranije napravljen poster politikog ciklusa, ranije pripremljeni stikeri saiskustvima uesnika.

Svrha: Ova veba analizira iskustva uesnika definisana tokom prethodne vebe i uspostavljavezu izmeu obrazovanja i profesionalne karijere polaznika i prakse kreiranja politike.

Metod: Uesnici uzimaju svoje opise iskustava i postavljaju ih na odgovarajua mesta nacrteu politikog ciklusa, objanjavajui zato je ba to mesto za njihovo iskustvo. Trebaobezbediti informacije o tome ko je bio primalac, plus koja je bila sutina saveta i kojemetode su koriene.

Politiki ciklus


16/105

3. Tema: ProduktProdukt rada savetnika je glavni razlog zbog koga vladini funkcioneri pozivaju spoljnesavetnike. Kreatore politika interesuju informacije koje im pomau da se odlue izmeualternativih pravaca delovanja koji im stoje na raspolaganju i to predstavljenim na nain koji

ih ini lakim za upotrebu u procesu donoenja odluka.

Kvalitet produkta je verovatno glavni razlog zato savetnik jeste ili nije ponovo pozvan daradi za javnu instituciju. (Savetnik bi trebalo da bude svestan da i drugi razlozi mogu dafunkcionere navedu da potrae usluge savetnika. Oni mogu da se kreu od iskrenoginteresovanja da se usvoji zdrava politika do elje da se obezbedi rtveni jarac kada senjegove/njene odluke budu obrazlagale u sluaju neuspeha. Zato savetnik treba da razjasnistvarne namere svog potencijalnog klijenta kako bi izbegao neprijatna iznenaenja). Stogasavetnik treba da se fokusira na produkciju to je mogue boljeg proizvoda. Jer, ak iako jesavetnik politiki, lino ili nekako drugaije atraktivan javnim vlastima, one e vie teiti daangauju savetnika koji je u stanju da obezbedi visoko kvalitetan savet i koji je to dokazao u

prethodnom radu.

Postoje tri bloka predavanja i vebi obuhvaenih ovom temom. Poslednja lekcija moe seizloiti posebno, bez odgovarajue vebe:Lekcija: Proces savetovanjaDiskusija Tipovi proizvodaLekcija ta jepolicy paperSluaj Lopolicy paperSluaj Sluaj trifidaDiskusija (ili kratko predavanje) Razlike izmeu naunog i politikog istraivanjaLekcija Prikupljanje informacija: metode i tehnike.


17/105

3.1. Lekcija Proces savetovanja

Procenjeno vreme trajanja: 10-15 minuta

Materijal i oprema: Saetak savetodavni plan nasuport istraivakog plana, grafoskop ili

multimedijalni projektor

Metod: predavanje, pitanja & odgovori

Napomene za instruktore: Svrha ove lekcije je da uesnike upozna sa razliitim aspektimasavetodavnog procesa i tako im pomogne da kao savetnici bolje planiraju svoje korake.

Uobiajen savet vladinim funkcionerima koji rade na kreiranju reforme javne uprave je daprocene sve vane i manje vane faktore, paljivo planiraju sve korake reforme i uvekpredvide efekte svojih akcija. Isti savet moe se dati savetnicima. Proces razvoja saveta nemoe biti nasumian. Svaki korak se mora razmotriti i prilagoditi konkretnoj situaciji,

konkretnom klijentu i njihovim potrebama.

Kljune take:

Osim prikupljanja i analize podataka i raanja politikih ideja, savetodavni proces ukljuujedruge aspekte koji se odnose na pripremu i pruanje saveta:

- Izgradnju odnosa sa klijentom- Poznavanje klijentovog okruenja- Poznavanje potreba klijenta- Pripremu plana za savetovanje- Predlog savetodavnog projekta i njegove elemente

Reference: prirunik Kako biti bolji politiki savetnik, strane 57-64


18/105

Saetak Matrica evidencije

Narativni Pokazatelji Posmatranje Vaneprikaz uinka i procena pretpostavke

__ __________________ ____________ ___________ ___________ _____________

Ciljevi

__ __________________ ____________ ___________ ___________ _____________Svrha

__ __________________ ____________ ___________ ___________ _____________Rezultati

__ __________________ ____________ ___________ ___________ _____________Aktivnosti

__ __________________ ____________ ___________ ___________ _____________


19/105

Saetak Savetodavni plan nasuprot istraivakom planu

ta bi trebalo da se nae u planu savetodavnog projekta?- Namere i ciljevi saveta- Aktivnosti sa paljivo i precizno planiranim rasporedom; kontributori- Rezultati, produkti- Izvetavanje i evaluacija- Budet

Vremenski okvir:- Kratkoroni (esto svega nekoliko nedelja ili ak nekoliko dana)- Striktno i precizno planiranje- Uvek oekujte neoekivano planirajte realno- Ako kasnite, propali ste

Izvori informacija:

- Oslanjanje na postojee informacije- Aktivno oslanjanje na kvalitativne, esto subjektivne informacije (nasuprot

objektivnim, kvantitativnim informacijama)- Oslanjanje na vladine baze podataka obezbedite kod klijenta da ih dobijete, i

pripremite se da ih ne dobijete- Postupanje sa poverljivim materijalima- Prikupljanje informacija (kroz intervjue, itd) takoe moe da bude vrsta kontaktiranja

i/ili odravanja veze sa klijentom (klijentima).

Metodologija- Mnogo manje vana nego u istraivanju ne mora da bude toliko detaljno objanjena- Produkti- Ne zaboravite da je ovo PROIZVOD!- Planirajte detaljno i precizno- Moglo bi da bude nekoliko produkata, tako da klijent vidi da projekat napreduje i da

moe da oekuje neke korisne informacije na vreme, pre kraja projekta

Tipini, najvaniji delovi izvetaja:- Izvrni rezime: ako je dokument dui od pet strana, potreban je rezime na poetku

izvetaja. On obino sadri glavne zakljuke i preporuke (mogue i glavne opcije)- Opis konteksta pokazuje kako razumete (i da li razumete) problem-

Glavni nalazi, njihov znaaj i zna

enje- Zakljuci (ako je primenljivo)

- Preporuke, moda prikazane kao opcije za reenje pre nego kao definitivna reenja.Obezbedite informacije koje objanjavaju zato su ba ovo preporuke.

Da li je planirana stalna (ali ne optereujua!) komunikacija sa klijentom?


20/105

3.2. Studija sluaja Savet nasuprot istraivanju

Trajanje: 2-2,5 sata (120-150 minuta sa 15-minutnom pauzom), zavisno od broja uesnika.Bar jedan sat potreban je za grupne prezentacije i diskusije za sumiranje, koje su osnovne zaovu vebu.

Materijal i oprema: saeci Studija sluaja: trifide saetak Akcioni plan, saetakAkademsko istraivanje nasuprot politikom savetu, pet kompleta markera u boji, listovi

papira za tablu, lepljiva traka (alternativa).

Svrha: Svrha ove vebe je da polaznike stavi u stvarnu situaciju i pomogne im daidentifikuju slinosti i razlike izmeu naunog i primenjenog istraivanja politike.

Metod: Studija sluaja. Polaznici dobijaju sluaj trifida i treba da pripreme savetodavneplanove i naune istraivake planove na osnovu informacija koje su dobili tokom prethodnihlekcija. Nakon diskusije o materijalu vezanom za sluaj, svaka grupa morae da ostalim

polaznicima predstavi svoj plan. Po zavretku prezentacija, instruktor treba da sumiradiskusije i podeli saetak Nauno istraivanje nasuprot politikom savetu

Napomene za instruktore: Donji saetak moe se polaznicima podeliti zajedno samaterijalima o sluaju. Polaznici obuke naglasili su da bi oni vie voleli stvarne sluajeve iznjihovih zemalja, meutim iskustva pokazuju da je - kada polaznici dolaze iz razliitihregiona - bolje imati optiji sluaj kao to su trifide nego da je sluaj specifian za jednuzemlju.

Ako polaznici ukau na to da je ovaj sluaj u stvarnosti irelevantan, instruktori treba dapredstave primere iz prakse koji su slini problemu trifida. Jedan takav primer je problempasa lutalica u Bukuretu, gde opori pasa lutalica teroriu grad, a nastojanja vlade da se baviovim problemom potkopavaju razne organizacije koje se bore za prava ivotinja isuprotstavljaju politici vlade.


21/105

Saetak Plan akcije

Zadatak: nakon to u okviru svoje grupe pregledate materijal koji ste dobili u vezi sluaja iporazgovarate o njemu, pripremite akcioni plan za grupu savetnika koristei donju stukturu.

Akademski Praktino-politiki_______________________ ________________________________________________Glavni cilj

_______________________ ________________________________________________Klijent

_______________________ ________________________________________________Metod analize

_______________________ ________________________________________________Predmet analize

_______________________ ________________________________________________Prikupljeni podaci

_______________________ ________________________________________________Alternative

_______________________ ________________________________________________Vremenske odrednice

_______________________ ________________________________________________Budetske odrednice

_______________________ ________________________________________________Proizvod

_______________________ ________________________________________________Opte slabosti


22/105

Saetak Studija sluaja: trifide

Prilagoeno na osnovu studije sluaja koju su za Maarski institut za javnu upravupripremili Paul Grant & Christopher Jary

Kontekst

1. Godina je 2003. Jo 1995. istraivai su u koritu Amazona otkrili novu vrstu biljnogivota trifide. Ova biljka je visoka oko dva metra i jedinstvena je po svojojmobilnosti pomou tri noge nalik na tule moe da se kree nekih 30 metara na sat.Korenje (koje moe da se uvlai) crpi neke hranljive sastojke iz tla, ali glavni izvorhrane su joj ivotinje. Krije se na pogodnim mestima i koristi dugaak jezik poputaoke da ubode male ivotinje koje naiu. Kraj jezika ubrizgava paraliui otrov, atrifida se pomera tako da stane iznad svog plena, koga potom pojede.

2. Nedavno je otkriveno da ove zanimljive biljke napreduju u toploj klimi i da, potouzimaju malo hranljiivih sastojaka iz tla, dobro rastu u manje plodnim oblastima. Uljekoje tee njihovim debelim centralnim stablom predstavlja jeftinu i ukusnu zamenu zamaslinovo ulje u kulinarstvu. Vie tvrdnji iz oblasti medicine uglavnom neodrivih takoe se vezuje za ovo ulje, i trenutna istraivanja navode na to da bi se ono moglokoristiti da zaustavi razvoj artritisa. Vie spekulativno, neke grupe za pritisak tvrde da

bi ekstrakt izdvojen iz ulja mogao da bude efikasan u leenju AIDS-a.

Uzgajanje trifida

3. Komercijalna privlanost ulja trifida znai da se ono to je poelo kao mala industrijavrlo brzo razvilo do take gde je do 2001. Galardija izvozila 100 miliona litaratrifidinog ulja godinje (41% ukupne proizvodnje), sa udelom od oko 150 milionaUSD. Uvoz maslinovog ulja je drastino opao. Veina industrije lokalizovana je uzapadnom delu Galardije. Postoji neto malo lokalnih distributera, ali sa 80% itavetrgovine upravljaju dve kompanije-erke multinacionalnih hemijskih kompanija Triffoil, Inc. i Gallardia Oil.

4. Dobavljai ovog ulja kreu se od onih koji dre nekoliko trifida u nekom uglu polja dofarmera koji gaje krda od stotina trifida. 2001. u Galardiji je bilo oko 3000odgajivaa trifida, a procenjuje se da je nekih 11.000 ljudi zaposleno kao uvaritrifida.

5. Oko 75% uvara trifida u Galardiji pripada Nacionalnoj asocijaciji za uzgoj trifida(NAFT). Ova asocijacija osnovana je 1998. da razmeni informacije o dobroj praksi uuzgoju trifida i da promovie visoke profesionalne standarde u odravanju trifida.Sindikat (Organizacija radnika sa trifidama /TWO) je takoe osnovan 1998. Njegovolanstvo broji oko 80% kvalifikovanih radnika.

Bezbednost

6. Glavni problem uzgoja trifida su njihove aoke. Otrov koji paralie plen trifida jetakoe tetan za ljude: ubod mlade trifide uzrokuje samo blagi otok, ali onaj odrasle

jedinke proizvodi ozbiljne lokalne opekotine, visoku temperaturu i privremenuparalizu. Otrov trifida u kontaktu sa oima doveo je do trajnog oteenja vida i


23/105

izgleda verovatno da bi kod ljudi loeg opteg zdravstvenog stanja ubod trifida mogaoda se pokae kobnim.

7. Trifide na farmama su detoksifikovane odsecanjem vreica za otrov ispod jezika.Ovo se radi u prva tri meseca nakon saenja, ali vreice ponovo porastu i operacija

mora da se ponavlja svake godine. Detoksifikovane trifide ne mogu da love za sebe, ihrane se mesnom dijetom kako bi se dopunio unos njihovog korenskog sistema. Ubodtrifida kojima predstoji detoksifikacija moe da bude veoma opasan i radnici nosezatitnu odeu. Organizacija radnika sa trifidama zabrinuta je da raspoloiva zatitnaodea nije odgovarajua i to nije dogovorena skala za kompenzaciju za povrede odotrova trifida.

Dobrobit trifida

8. Jo uvek treba mnogo da se ui o biologiji trifida, ali jasno je da one nauno jesubiljke, a ne ivotinje. Meutim, za laika, biljke koje se kreu i ak izgleda i da

komuniciraju preko stabljika koje vibriraju u odnosu na njihovo glavno stablo nisutako spremno klasifikovane (stvarna funkcija vibrirajuih stabljika jo uvek nijeotkrivena). Tvrdi se, naroito od strane grupa za pritisak za dobrobit ivotinja, da - bardok se bolje ne razume njihova biologija - dobrobiti trifida treba da se pristupianalogijom pre sa divljim ivotinjama nego sa biljkama. Trifide posebno jasno pate odsistemskog oka nakon nedeljnog uzimanja ulja, od ega tek to se oporave presledeeg. Tvrdi se da takav tretman ivotinja za profitabilan, ali ne i neophodan

proizvod, nee biti tolerisan. Nacionalna asocijacija za uzgoj trifida odbija oveargumente kao emotivnu glupost i kae da dobrobit trifida zahteva (i dobija) isti

pristup kao i penica ili krompir.

9. Grupe za pritisak, naroito one koje se suprotstavljaju naunim eksperimentima naivotinjama, takoe se zabrinute zbog trifida u vladinim i privatnim laboratorijama.Istraivanja medicinskih svojstava trifidinog ulja izazivaju malo brige. Ali,istraivanja otrova trifida zahtevaju njegovo redovno uzimanje iz trifida koje se dreza tu svrhu. Pri tome, trifide trpe oigledno premda privremeno sistemskooteenje. (Moglo bi da bude mogue da se iz otrova izdvoji novi anestetik a njegova

prouavanja daju uvid u rad motornih nerava). Drugi istraivai posmatrajureproduktivne i druge procese kod trifida koji ukljuuju njihovu reakciju na npr.ekstermne termperature ili uskraivanje svetlosti.

Skoranji razvoj10.Industrija trifida brzo raste i njen znaaj za ekonomiju Galardije se poveava.

Meutim, od poetka 1998. postoji mali, ali rastui broj izvetaja o odbeglimtrifidama. Ove biljke pobegle su od svojih uvara, mogue kao veoma male (trifidemogu da se kreu kada su visoke samo 15 santimetara), ili mogue kao odrasle, krozrupe u ogradi. Preivele su hranei se kroz koren dok im ponovo nisu izrasle vreiceza otrov. U ovoj fazi su veoma opasne i postoji veliki broj prijavljenih povreda kodljudi (od kojih su dve rezultirale slepilom). Ove trifide su ubadale i jele make i male

pse. Prilino uznemiravajue za vladu Galardije, neke trifide sa farmi na krajnjemzapadu Galardije nedavno su napustile zemlju. To je navelo ambasadora susedne

Kopelije da izvri pritisak za obeteenje graana Kopelije koje se ubole galardijsketrifide.


24/105

11.Do sada, meutim, sve prijavljene odbegle trifide bile su pojedinci kojima se ulo utrag i koje su ponovo uhvaene. Ali, izgleda neizbeno da e se, ako se ne preduzmudalje preventivne mere, kolonije divljih trifida naseliti van ljudske kontrole. Umedijima ima mnogo zabrinutosti oko ovog pitanja i politiari iz svih politikih partija

pozvale su na vladinu akciju kako bi se javnost zatitila putem regulisanog uzgoja

trifida.

12.Druge zemlje koje uzgajaju trifide takoe se suoavaju sa ovim problemom. SAD suve drastino smanjile koliinu trifidinog ulja koje proizvode, nakon uvoenja strogeregulative za izdavanje dozvola za uzgajivae trifida.


25/105

Saetak Akademsko istraivanje nasuprot politikom savetu

Akademski Politiki_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Glavni cilj Konstruisanje teorija za Predvianje uticaja promena varijabila

razumevanje drutva koje vlada moe da izmeni

Cilj = razumevanje Cilj = promena_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Klijent Klijent nije specificiran: javni Poseban klijent, konkretan ili kolektivan

interes, istina, kako se definie donosilac odluka (uesnici u politikoju disciplinama areni)

Potreba za stalnom komunikacijom_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Uobiajeni stil Rigorozna metodologija za Primena formalne metodologije na

konstruisanje i proveru teorija; politiki relevantna pitanja;esta retrospektiva predvianje posledica

Modalitet = objanjenje Modalitet = procena_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Metod analize Korienje naune metodologije da Sinteza postojeih istraivanja i

opie fenomene i/ili odrede veze informacija kako bi se iz njihmeu njima izvukle politike alternative ipreference navedene u uporedivim,predvienim kvantitativnim i kvalitativnimterminima, kao

osnova za politike odluke._________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Predmet analize Orijentacija na predmet, nasuprot Orijentacija na pitanje ili problem

orijentaciji na problem (npr. trans-portni sistem nasuprot zaguenjugradskog centra)

_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Prikupljanje podataka Ekstenzivna faza inventara, obino Faza inventara ili istraivanja,

za prikupljanje podataka o raznim ogranienog obima i usmerenaaspektima prouavanog predmeta na konkretno pitanje, podaci se

(demografske, ekonomske karakte- esto uzimaju iz istraivakihristike, infrastruktura, okruenje itd) analiza

_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Alternative Traganje za alternativnim reenjima, Forsirana potraga za alternativama,

koje moe da bude iscrpljujue, ali koje se onda obino evaluirajuse znaajne alternative eliminiu pre i prezentiraju klijentuprezentacije klijentu (javnosti)

_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Vremenske odrednice Prilino dugoroni raspon, retke Vremenska odrednica esto kompromitovana

spoljne vremenske odrednice duinom mandata izabranih funkcionera ineizvesnou

Pritisak krajnjih rokova

_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Budetske odrednice Retke spoljne budetske odrednice Korienje raspoloivih resursa (sopstvenih i

ponuenih od strane klijenta)_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Proizvod Plan, studija Koncept, pozicioni papir, ili nacrt

zakona koji e se u odgovarajuem formatuisporuiti klijentu

_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________Opte slabosti esto irelevantno za potrebu donosioca odluka Tekoa da se nalazi prevedu u vladinuakciju

za informacijama

_________________ ________ ____________________________________________ _____________________________________


26/105

3.3. Lekcija Razlike izmeu naunog rada i savetovanja

Procenjeno vreme trajanja: 10-15 minuta

Materijal i oprema: saetak Politika analiza u perspektivi, grafoskop ili multimedijalni

projektor

Metod: rad u grupama (2 ili 4, zavisno od broja polaznika), brainstorming, predavanje idiskusija

Napomene za instruktore: Svrha ove lekcije je da podigne svest polaznika o razliitojprirodi savetodavnog i naunog rada.

Ovoj temi moe se prii na dva naina. Normalno, lekcija bi trebalo da sledi studiju sluajatrifida (videti str. 54) i rezimee izvetaja timova. Ako su timovi sproveli dobru analizu i daliiscrpne komentare, instruktor treba samo da ponovi glavne take, a ne da se uputa u detaljnu

diskusiju o razlikama izmeu teorijskog i primenjenog istraivanja.

Meutim ako polaznici nisu uspeli da obave zadatak ili su propustili neke vane take,predava treba da obezbedi celovitiju verziju lekcije, uz identifikaciju svih razlika i slinosti,kao i uz diskusiju o njihovim implikacijama na ulogu i kapacitete savetnika.

U oba sluaja predava treba da uspostavi jasne veze izmeu grupne diskusije, prezentacija itaaka koje naglaava. Na predavau je da identifikuje vana pitanja koja su izneta tokomgrupne diskusije, ali koja nisu odraena u grupnim prezentacijama ili analizi koja je usledila.

Kljune take:

Definisanje i testiranje samo teorijskih modela ne predstavlja dovoljnu pomo zaprofesionalce u javnoj upravi. Savetnik treba da sprovede istraivanje koje obezbeujedovoljno informacija za izradu praktinih preporuka.

Preporuke obezbeene u naunim izvetajima treba da budu to je mogue vie praktine.Takoe, treba da budu dobro argumentovane i postavljene u politiki, drutveni i ekonomskikontekst. U meuvremenu, preporuke koje bi proistekle iz akademskih istraivanja mogu da

predstavljaju idealan model, udaljen od prakse.

Da bi pripremio politiki savet koji odgovara traenim standardima, savetnik tako

e treba daodabere adekvatan raspon rada, metode prikupljanja informacija i analitikih tehnika, planira

proces u smislu vremena i budeta, kao i takvih tehnikih pitanja kao to je veliinadokumenta.

Uprkos ovim kljunim razlikama, isto naune studije i njihovi izvetaji takoe imaju ulogu usavetovanju vlade. Zakljuci izvetaja o kontekstu, ire ili dugoronije studije itd., iako neodmah primenljivi, mogu da pomognu onima koji donose odluke da pitanja kojima se bave namenaderskom nivou vide u irem kontekstu

Reference: Prirunik Kako biti bolji politiki savetnik strane 37-43, 90


27/105

Saetak Politika analiza u perspektivi

Paradigme Glavni cilj Klijent Uobiajeni stil Vremenske Opteodrednice slabosti

___________ ____________ ___________ _________________ ______________________

Akademsko Konstrukcija Istina kako Rigorozna metodolo- Retke spoljne esto irele-drutveno teorija za je disciplina gija za konstruisanje vremenske vantno zanauno razumevanje definie; i testiranje teorija; odrednice potrebeistraivanje drutva drugi naunici esta retrospektiva donosilaca

odluka___________ ____________ ___________ _________________ ______________________Politiko Predvianje Uesnici u Primena formalne Ponekad Tekoa uistraivanje uticajaja politikoj metodologije na pritisak kraj- prevoenju

promena areni; politiki relevantna njih rokova, nalaza uvarijabila srodne pitanja; moda akciju vlade

koje vlada discipline predvianje ublaenmoe da menja; posledica ponavljanjem pitanja

___________ ____________ ___________ _________________ ______________________Klasino Definisanje i Javni interes Uspostavljena Mali pritisak elje u

planiranje postizanje kako se pravila i profesionalne kratkih rokova planovimaeljenog profesionalno norme; jer se radi o pri emu

budueg definie specifikacija dalekoj se ignoriestanja drutva ciljeva budunosti politiki proces

___________ ____________ ___________ _________________ ______________________Stara Efikasno Program Upravljaki i Rutinsko Iskljuivanje

javna uprava sprovoenje prema zakonski donoenje alternativaprograma mandatu odluka; van programauspostavljenih budetski

politikim ciklusiprocesima

___________ ____________ ___________ _________________ ______________________Novinarstvo Skretanje iroka javnost Opisni Mora da Nedostatak

panje javnosti se kree dok analitikena drutvene je tema dubine

probleme aktuelna___________ ____________ ___________ _________________ ______________________

Politika Analiza i Konkretan Sinteza postoje

ih Zavretak Kratkovidostanaliza predstavljanje donosilac istraivanja i analize obino zbog

na raspola- odluka ili teorije da bi se vezan za orijentacijeganju kolektivni procenile posledice konkretan klijenta i

politiarima donosilac odluka alternativnih momenat vremenskogza reavanje javnih problema odluka odluke pritiska

___________ ____________ ___________ _________________ ______________________

Izvor: David L. Weimer and Aidan R. Vining,Policy Analysis: concepts and practice, 1992


28/105

3.4. Lekcija ta je policy paper


Materijal i oprema: saeci Kljune komponente policy paper, Vrste policy paper,

grafoskop ili multimedijalni projektor

Metod: predavanje, otvorena diskusija, pitanja & odgovori

Napomene za instruktore: Svrha ove lekcije je da polaznike upozna sa razliitim vrstamapisanih proizvoda, sve vreme naglaavajui razliku izmeu akademskih izvetaja i policypapers.

Ova lekcija treba da bude relativno kratka i da prui pregled razliitih vrstapolicy papers kaoi komponenti i kvaliteta dobrogpolicy paper. Ovo drugo treba da bude sredinja taka lekcije.Sluaj lo policy paper kreiran je da polaznicima prui mogunost da analiziraju kako se

ovi kvaliteti odraavaju u praksi i kako izbei ponavljanje greaka.

Kljune take:

Glavne vrste pisanih dokumenata u politikom savetovanju su:- Izvetaji o savetodavnim projektima- Politike beleke- Nacrti zakona ili komentari zakonskih nacrta- Studija konteksta- Metodoloki/akcioni plan primene

Svaka vrsta dokumenta pisana je sa konkretnom svrhom na umu i, kao rezultat, oni su razliitiu smislu forme i sadraja. Savetnik mora da razjasni koje su stvarne potrebe klijenta i da ondaodabere odgovarajui format pisanog saveta.

Reference: Prirunik Kako biti bolji politiki savetnik, strane 67-70


29/105

Saetak Kljune komponente policy paper

1) Definicija pitanja2) Ustanovljavanje injenica/raspona problema

i) Istorijatii) Trenutna situacija, ukljuujui neadekvatnost trenutne politike

3) Opcije/razmatranjai) Opcije, ako se trai saglasnost o preporukama

(bar neprihvatljivi status quo i jedna alternativa)ii) Razmatranje, ako treba da se profilie kontroverzna oblast

4) Preporuka(e)i) Najmanje jednaii) Moe ih biti nekoliko, naroito ako je dat strateki odgovor

5) Naredni koraci i implikacijei) Pitanja implementacijeii) Finansijski/institucionani/kadrovski uticaji


30/105

Saetak Vrste policy papers

Svrha komunikacije Vrsta policy paper_______________________________________________ _______________________Upozoravanje donosilaca odluka na hitno pitanje Brifing (brifing nota)

i mogui odgovor_______________________________________________ _______________________Obezbediti klijentu analize potreba i mogunosti, Policy paperopcije i dat politiki odgovor

_______________________________________________ _______________________Pomo klijentu da upozori javnost na hitnu potrebu/ Zeleni policy papermogunost, i prikupljanje predloga moguih odgovora

_______________________________________________ _______________________Pomo klijentu da informie javnost o predloenoj Beli policy paper

politici kako bi se odgovorilo na potrebu i potrailapovratna informacija

_______________________________________________ _______________________Pomo klijentu da informie javnost o donetoj politikoj Politiko saoptenjemeri da se odgovori na potrebu/da se ugrabi mogunost

_______________________________________________ _______________________


31/105

3.5. Studija sluaja Lo policy paper

Trajanje: 60 minuta

Materijal i oprema: Saetak Lo policy paper

Svrha: Svrha ove vebe je da polaznicima prui mogunost da pregledaju stvarni policypaper i znanje steeno tokom predavanja primene na analizu nedostataka i pozitivnih aspekatauzorka dokumenta za politiko savetovanje.

Metod: Uzorak loeg policy paper podeli se polaznicima; za 20 minuta grupe treba daanaliziraju i identifikuju greke i naine da se one isprave i podnesu izvetaj ostalima. Kadagrupe zavre svoje prezentacije, instruktor pokree sveobuhvatnu diskusiju i podstie

polaznike da sa svima podele svoje ideje i predloge kako da se ovaj uzorak policy paperpobolja.

Napomene za instruktore:

Pozitivno Negativno_____________________________ ___________________________________________ista forma Suvie opteUkljuen rezime Nedostaju implikacijeJasan jezik Bez procene uticajaBez argona Bez finansijskih proraunaKoncizno Bez vremenskog planaJasni naslovi Predstavljene alternative nisu stvarne alternative

Procena alternativa je suvie nejasanPredstavljene su samo negativne procene

Nije oznaen broj stranaNekonzistentan tekstNeke stvari se ponavljaju nekoliko putaPogrean izgled (vrsta slova, pasusi, naslovi)

Nema jasne definicije problema (ona koja jepredstavljena vie se odnosi na oseaje nego na dokaze)Nema SMART ciljevaNema vizuelnih informacija (grafikona itd.)Tvrdnje su nejasne

Nemainjeni

nih podataka kod finansijskog uticaja_____________________________ ___________________________________________

Navodi u rezimeu treba da bude jasniji, bolje formulisani i da se dotiu svih vanih injenica iopcija pomenutih u glavnom tekstu.

Svi navodi treba da budu dobro argumentovani, zasnovani na dokazima koji se mogu ukljuitipod naslove Kontekst ili Trenutna situacija. Meutim, dokazi ne treba da suvie optereteitaoca. U glavni tekst treba da budu ukljueni samo najvaniji podaci koji ilustruju navode.Ako je potrebno ve informacija, one se mogu predstaviti u prilozima.

Predstavljene preporuke treba da budu neutralne, zasnovane na jasnim dokazima. Takoe

treba da budu nabrojani glavni kriterijumi na kojima je zasnovana odluka.


32/105

Saetak Studija sluaja: lo policy paperPriredio M. Paul Brown

Vlada Evroazije

Memorandum Odboru za politiku i prioritete

Predmet: Politika interneta za EvroazijuPodnosilac: Ministarstvo komunikacijaPripremili: Osoba X, osoba YZamenik ministra: Osoba ZDatum: 8. juni 2001.

Rezime

irom sveta razapeta mrea (World Wide Web WWW) je strateki instrument za dostavu

vladinih informacija i usluga graanima Evroazije i za sticanje znanja o Evroaziji. Kako bivlada mogla da na najbolji nain iskoristi svoj svetski vebsajt, on mora da bude profesionalan,tehnoloki usavren, lak za navigaciju i dostupan irokom rasponu korisnika. Kvalitetan sajt

pomoi e Evroaziji da:- Privue panju novih posetilaca i investitora- Prui informacije koje su korisnicima potrebne- Zainteresuje korisnike da posete druge delove vladinog sajta- Zadri interes posetilaca interneta da se vraaju radi novih ideja i tekuih

informacija

Da bi se ovi ciljevi ostvarili, korienje interneta kod itave vlade treba da bude koordinisanouvoenjem standarda za dizajn i sadraj, obrazovanjem vladinih korisnika o ovimstandardima, posmatranjem pridravanja standarda i nadgledanjem njihovog usklaivanja.

Kontekst

Iako internet postoji ve due vremena, pristup, lakoa korienja i popularnost internetadramatino su porasli od 1996, zbog irenja mree, to je korisnicima omoguilo da svojoj

publici prenesu nefiltriranu poruku. Ova poruka moe se trenutno aurirati, bez porastatrokova, bez obzira na to gde je publika locirana. Meutim, potencijal interneta zavisi ododravanja informativnog, atraktivnog i aurnog vebsajta. Loe dizajniran ili odravan sajt

loee se odraziti na tehnoloku kompetentnost vlade, a samim tim i na narod Evroazije.

Trenutna situacija

Home Page vlade Atlantika obezbeuje pristup na sajt Evroazije i laku navigaciju od ovogsajta do drugog u okviru vlade. To je sajt sve na jednom mestu, gde korisnici mogu da

pronau odgovore na pitanja i aurirane informacije o inicijativama vlade. Zbog toga to uokviru vlade nije bilo priznatog autoriteta za dizajn i sadraj vebsajtova, razliita odeljenjarazvila su sajtove koji se veoma razlikuju u sadraju, stilu i izgledu. Raznovrsnost

prezentacije ne osnauje imid vlade Evroazije i dovodi do zbrke kod korisnika, koji se - kaorezultat - ree vraaju na sajt vlade Evroazije.


33/105

Ciljevi

Ciljevi predloene internet politike su da:- Obezbedi da se pristup uslugama i informacijama preko sajtova vlade Evroazije prua

na jasan, konzistentan i razumljiv nain.- Obezbedi da na svim sajtovima vlade Evroazije postoje konzistentan vizuelni identitet,aplikacija grafikih elemenata i navigacioni standardi.

- Odrava atraktivno i visoko funkcionalno prisustvo vlade Evroazije na internetu.- Obezbedi da je uredniki sadraj svih sajtova vlade Evroazije razumljiv, osetljiv na

kulturna pitanja i konzistentan sa korporativnim ciljevima vlade.- Ojaava integritet i promovie popularnost sajtova vlade Evroazije.

Kljuna pitanja

Odsustvo standarda za posmatranje, kao i odsustvo samog posmatranja vladinih sajtova,

podstiu nekoliko pitanja:- Materijali sa zatienim autorskim pravom mogu se na sajtovima vlade Evroazije

koristiti na neodgovarajui nain.- Izrazi ili termini mogu se koristiti bez dunog potovanja prema osetljivosti kulturnih

manjina.- Poruke nisu bile napisane svakodnevnim jezikom, to bi obezbedilo da ih veina

posetilaca razume.- Iako postojei server Ministarstva nauka i tehnologije (DST) moe da podri sve

zahteve vlade, najmanje jedno odeljenje kupilo je sopstvenu opremu, a drugarazmatraju da uine isto.

Procena alternativa

Alternativa jasnoj politici i koordinisanom prisustvu vlade Evroazije na internetu je status quo pojedinani odeljenski, agencijski i komisijski sajtovi, koji znaajno variraju u standardima,sadrajima i mogunosti pristupa. Posledice bi mogle da bude:

- Loa kompozicija vebsajta i neodgovarajue korienje grafike.- Potencijalna zakonska pitanja koja proistiu iz neodgovarajue upotrebe materijala sa

zatienim autorskim pravom na vebsajtovima vlade Evroazije.- Poveani trokovi kroz nepotrebnu nabavku softvera i hardvera od strane pojedinanih

odeljenja/agencija.

-

Konfuzija zbog toga to internet stranice odeljenja/agencija predstavljaju materijal nanekonzistentan nain i ne daju jasnu sliku vlade Evroazije.- Smanjeno korienje nekih sajtova zbog toga to su pruaju informacije koje su

zastarele, neaktuelne, kontradiktorne i/ili loe predstavljene.

Predloena akcija i vremenski okvir

Ministarstvu komunikacije treba da se prizna nadlenost da odrava profesionalne standardedizajna i sadraja vebsajtova Vlade Evroazije. Stoga bi ono trebalo da ima isti nivonadlenosti za internet kao to ga trenutno ima za vladine publikacije na papiru.


34/105

Nova politika obezbedie potovanje interesa vlade Evroazije, u smislu da e sve internetinformacije biti pripremljene i predstavljene u skladu sa ustanovljenim dizajnerskim i

jezikim standardima.

Nadlenost

Ministarstvo komunikacija bie nadleno za:- Izradu i objavljivanje smernica za dizajn za internet sajtove vlade Evroazije- Razvoj urednikih standarda, ukljuujui jasan jezik i uredniki stil- Istraivanje trendova u dizajnu internet sajtova, da bi se obezbedilo da smernice za

dizajn i standardi sadraja ostanu aktuelni- Prenoenje ovih standarda svim internim korisnicima interneta

Posmatranje

Ministarstvo komunikacija e:

- Posmatrati i evaluirati ukupan dizajn i sadraj internet sajtova vlade Evroazije, da bise obezbedila usklaenost sa ovom politikom

- Savetovati odeljenja, agencije i komisije gde postoji neusklaenost sa smernicama i,gde je potrebno (i u konsultaciji sa odeljenskim funkcionerima) uiniti prilagoavanjakako bi se sajtovi uskladili

Dodatak A:

Nacrt smernica moe se videti na internetu, na intranet sajtu Ministarstva komunikacija. Zabrzu referencu, u prilogu je tampani primerak.

Finansijski uticaj

Korporativna upotreba postojeeg internet hardvera i softvera pri Nauci, tehnologiji ikomunikacijama smanjie trokove drugih odeljenja u ovoj oblasti.

Ministarstvo komunikacija e vriti svoju nadlenost u okviru postojee raspodele sredstava.

Komunikacije i konsultacije

Predloena politika direktiva i nacrt smernica cirkulisali su unutar vlade. Predlozi su

ukljueni u nacrt smernica. Ova politika i smernice odobreni su od strane Radne grupe zainternet, koja predstavlja ad hoc odbor predstavnika svih odeljenja koja su zainteresovana za

pitanje interneta.

Poto je ovo pitanje stvar unutranjeg menadmenta vlade, nije razmatrana nikakva eksternakomunikacija.

Na unutranjem nivou, Ministarstvo komunikacija e:- Obavestiti sva odeljenja-klijente, Radnu grupu za internet i odeljenske slubenike za

komunikaciju da je ova politika usvojena- Poee da edukuje korisnike o standardima dizajna i sadraja


35/105

Zainteresovani klijenti i korisnici dali su svoj doprinos i u veini sluajeva odobrili ovepredloge.

Preporuke

1. Da se odobri sledee politiko saoptenje:Politika je vlade Evroazije da e se interesima Evroazije u odnosu na njeno prisustvo nainternetu najbolje sluiti odravanjem profesionalnih standarda za dizajn i sadraj internetsajtova, za ta e biti odgovorno Ministarstvo komunikacija.

2. Da Ministarstvo komunikacija bude ovlaeno i u odgovarajuoj meri odgovorno zaodravanje profesionalnog dizajna i jasnog, odgovarajueg sadraja internet sajtovaVlade Evroazije.

3. Da se odobri nacrt internet smernica u prilogu.


36/105

3.7Lekcija Prikupljanje informacija: metode i tehnikeProcenjeno vreme trajanja: 30 minuta

Materijal i oprema: Saeci Poreenje tehnika za prikupljanje podataka, Korisne

napomene za voenje intervjua, Rezime intervjua, grafoskop ili multimedijalni projektor ikompjuter.

Metod: predavanje, diskusija.

Napomene za instruktore: Svrha ove lekcije je da informie polaznike o razliitimtehnikama za prikupljanje informacija, kao i o njihovoj relativnoj upotrebljivosti kada se radiza klijente u javnom sektoru.

Ova lekcija treba da bude kratak osvrt (ne dui od 15 minuta) na razliite metode, saposebnom panjom na diskusiji o njihovim kvalitetima i pogodnosti za primenjeno politiko

istraivanje. Instruktor treba da naglasi oslanjanje na kvalitativne metode nasuprotkvantitativnim metodama koje se preferiraju u naunim istraivanjima, kao i potrebu da severuje proizvoljnim ocenama u izboru izmeu alternativa. Zavisno od potreba publike, takoese moe ukljuiti diskusija o analitikim tehnikama.

Kljune take:

Cilj savetodavnog procesa je da vladinim funkcionerima obezbedi savet kako da reekomplikovana pitanja koja se tiu vremenskih i budetskih ogranienja, osetljivosti tog

pitanja itd. U veini sluajeva, funkcioneri pre svega ele da im se savet da to je pre mogue najbolje bi bilo odmah.

Stoga savetnik ne treba da zazire od veeg oslanjanja na kvalitativne podatke. Jasno, metodeprikupljanja informacija treba da budu prilagoene vrsti saveta i pitanja, meutim u veinisluajeva kvantitativni podaci bi posluili kao indikator problema i argument u prilog, ali neobavezno i kao osnova za formulisanje dobrog saveta. U meuvremenu, kvalitativni podaciomoguie uvid insajdera koji bi bolje nego bilo koja statistika analiza mogli da pomognuu razumevanju unutranjih procesa i pogodnosti razliitih opcija za konkretnu situaciju unutari izvan organizacije.

Reference: Prirunik Kako biti bolji politiki savetnik, strane 64, 89-120.


37/105

Saetak Poreenje tehnika za prikupljanje podataka

Strukturirani intervju Upitnik____________________________ __________

Karakteristika ili prednost Telefonom Lino Potom Grupa Revizija zapis

___________________________________ ______________ ______ ______________ ______________ ____________MetodologijaDozvoljava dubinsko istraivanje 3 5 1 2 naKontrolie pristrasnost istraivaa 3 2 5 4 5Moe da prevazie neoekivane dogaaje 4 5 2 3 4Olakava povratnu informaciju o instrumentu ili

proceduri prikupljanja 4 5 2 5 2Dozvoljava usmeno i vizuelno ispitivanje 1 5 2 5 naDozvoljava usmeno i vizuelno odgovaranje 1 5 2 2 2Evaluator moe da kontrolie proceduru prikupljanja 3 5 1 4 5Olakava razmenu sa izvorom 4 5 2 5 na

_____________________________________ ____________ ______ ______________ _____________ _____________ta dozvoljava sadraj

Ukljuivanje najrelevantnijih varijabila 3 5 4 4 3Predstavljanje komplikovanih pitanja 3 5 3 4 4Prikupljanje podataka u realnom vremenu 5 5 4 5 3Pribavljanje istorijskih podataka 4 4 4 4 5

_____________________________________ ____________ ______ ______________ _____________ _____________UzorakOmoguava identifikaciju relevantnih uzoraka 4 5 4 5 4Olakava kontaktiranje i dobijanje uzorka 3 2 4 4 5Dozvoljava korienje velikog uzorka 4 3 5 4 5Dozvoljava otkrivanje izvora 4 5 3 5 3Smanjuje probleme ako je ispitanik nepismen 4 5 1 3 na

_____________________________________ ____________ ______ ______________ _____________ _____________Koje vreme, troak i resurse smanjujeVreme za razvoj instrumenta 2 3 1 1 5Troak za razvoj instrumenta 3 1 1 1 5Broj ljudi na terenu 5 ? 5 ? ?Putovanja osoblja 5 ? 5 ? ?Obuka osoblja 2 1 5 3 5Vreme za sprovoenje aktivnosti ? ? 3 ? ?Ukupni trokovi 3 1 5 4 1

_____________________________________ ____________ ______ ______________ _____________ _____________Rezultati, odgovori i kvalitet podatakaMaksimalna stopa povraaja podataka nakonkontaktiranja izvora 4 5 3 5 naSmanjenje viestrukog kontaktiranja izvora 2 2 3 4 naSmanjenje praenja nakon polaznog odgovora 5 5 3 4 5Poveavanje ansi da izvor bude aktuelan 4 4 4 4 3Dozvoljava proveru pouzdanosti 5 5 3 4 4Dozvoljava proveru validnosti 4 4 2 4 5Olakava da se izvor podseti podataka 4 5 3 4 na

_____________________________________ ____________ ______ ______________ _____________ _____________


38/105

Klju:

1 U maloj meri ili nimalo2 U izvesnoj meri3. Srednje

4. U velikoj meri5. U veoma velikoj meri? U mnogome zavisi od specifikacije studije

N/A Neprimenlljivo

(Izvor: GAO/PEMD-10.1.5 Structured Interviewing)


39/105

Saetak Korisne napomene za voenje intervjua

Koristite najpogodnije komunikacione vetine

- Ako sagovornici ele da razmisle o svojim odgovorima, molimo dajte im mogunostda to uine nekoliko trenutaka pre poetka razgovora.

- Evo nekih pitanja koja se mogu postaviti da se razgovor produbi:o Recite mi vie.o Kako je to delovalo na Vas?o Koji je bio Va doprinos?o ta mislite da bio odluujui faktor?o Kako Vas je to promenilo?o Da li mislite da ovo moe da se ostvari ako...?o Ako dobro razumem, elite da kaete da...?

- Dozvolite sagovorniku da ispria svoju priu, bez fokusiranja na slinu Vau priu iliVae miljenje o iskustvima sagovornika.

- Pokuajte takoe da posmatrate neverbalnu komunikaciju, govor tela, grimase,gestikulaciju ili raspon emocija koje sagovornik moe da pokae tokom razgovora.

- Vodite detaljne beleke i sluajte, da biste imali dobre citate i priu.- Traite dozvolu da koristite druge naine snimanja informacija (audio snimanje, video

kamera itd).

- Ako neko ne eli ili ne moe da odgovori na neko pitanje, to je u redu. Neka bude.


40/105

Saetak Rezime intervjua

Koji je najbolji citat proistekao iz ovog intervjua?

Koja je najubedljivija pria proistekla iz ovog intervjua? (Ako je potrebno, iskoristitepoleinu ove strane).

Koje teme su se izdvojile tokom intervjua?

1.

2.

3.

Osnovne karakteristike vizija za budunost:

1.

2.

3.


41/105

4. Tema KlijentPrva stvar koje savetnik mora da bude svestan je da osobe koje angauju savetnika nisuobavezno i primaoci savetnikovog rada. esto je pitanje ko je stvarni klijent prva zagonetkakoju savetnik treba da rei. Da li je krajnji korisnik ili je to sponzor koji plaa usluge

savetnika? Ili je to osoba koja trai usluge savetnika i formulie probleme i pitanja? Odgovorina ova pitanja mogu se pronai samo ako su jasne uloge, poloaj i interesi razliitih igraaukljuenih u vebu.

Savetnik treba da istrai okruenje u kome e raditi, kako bi razumeo odnose izmeu razliitihfaktora ukljuenih u ovaj proces. Ovo istraivanje pomoi e da se identifikuje koja osoba(e)ili organizacija:

- plaa savetnika- definie ciljeve- evaluira rad- usvaja rezultate i primenjuje akcioni plan koji proizilazi iz saveta

Lekcije i vebe u okviru ove teme kreirane su tako da podignu svest o razlikama meuklijentima, njihovim potrebama i potencijalnim problemima za savetnika. Predavanja i vebegrupisana su u dva glavna bloka:

- Predavanje Okruenje klijenta- Grupni rad Problemi u savetovanju na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom

nivou- Brainstorming Vrste klijenata- Predavanje Razliiti klijenti: procena potreba- Radionica Procena potreba


42/105

4.1 Lekcija Okruenje klijenta


Materijal i oprema: Saeci Konceptualni elementi trinog sistema nasuprot sistemu

kreiranja javne politike, Vetine potrebne za novo politiko okruenje, grafoskop ilimultimedijalni projektor i kompjuter.

Metod: Predavanje, pitanja & odgovori

Napomene za instruktore: Svrha ovog predavanja je da polaznike upozna sa glavnimfaktorima koje moraju da imaju na umu tokom rada za javne institucije.

Iskustvo sa etiri pilot programa obuke pokazuje da je ova tema najkorisnija kada se povlaeparalele meu razliitim zemaljama i regionima odakle su polaznici. Razlog za ovo je to sudimenzije okruenja u kome javni zvaninici funkcioniu, kao i izazovi sa kojima se

suoavaju, gotovo u svim sluajevima veoma slini, ak i ako se njihove drave razlikuju podrugim faktorima.

Jasno, postoje razlike u smislu vremenskog okvira, socijalnog konteksta i politikih prioriteta.Meutim, svi uesnici u sve etiri pilot sesije mogli su da prepoznaju iste trendove i pitanja. Uvezi sa diskusijom o vetinama savetnika, ova tema omoguava izgradnju svesti ospecifinostima saveta u javnoj politici i dublje razumevanje potrebe njihovog sopstvenog

profesionalnog razvoja.


43/105

Kljune take:

Upravljanje u promenljivom okruenju- Promene u ekonomskom sistemu (Od komandne privrede ka trinoj privredi)- Promene u politikom i upravljakom sistemu (od autoritarnog sistema ka

demokratskom kreiranju politika)

Nekoliko potencijalnih problema u radi sa javnim klijentima:- Zahtev za savetom je prilino nejasan; klijent esto nije svestan ta mu je u stvari

potrebno?- U veini sluajeva savetnik e morati da zadovolji oekivanja vie nego jednog

klijenta, ili nije ba jasno ko je u stvari klijent?- Savetnik susree stvarne ljude ( i radi sa njima); oni mogu da stvore mnogo problema

koji dolaze iz:o Neprijateljstva prema savetnicima;o Skrivenih struktura moi unutar odeljenja, sektora itd.o Snage podreene strukture, koja postavlja razne prepreke u dosezanju razliitih

nivoa i u prijemu informacija.o Mogu da postoje velike podele i suprotstavljene ideje o pitanjima o kojima

morate da date savet - u okviru same klijentova organizacije, meu javnimorganizacijama, ili, uopte, meu razliitim interesnim grupama.

o Politike promene (neoekivane ili ak oekivane) mogu da stvore mnogotekoa ili ak odbacivanje (ili obustavljanje) savetodavnog projekta.

- Neke promene od strane klijenata takoe mogu da stvore probleme u savetodavnomradu, kao to su:

o Promene u interesima klijenatao Promena situacije i izmena klijenta kao takvogo Klijent esto pone da oekuje savete o dodatnim problemima, koje savetnik u

poetku nije bio duan obezbedio Smanjenje trokova za savetodavni projekat i nepostojanje novih sredstava itd.o Klijent ugroava savetodavni rad smatrajui ga za svakodnevni neplaeni

brainstorming o razliitim temamao Tekoe u prikupljanju informacija ili nepredviena praznina u informacijama,

koja se ne moe popuniti (ak iako je savetnik mislio da su se mogle dobiti kaopoverljive)

o Ne zaboravite fenomen korupcije koji postoji u razliitim regionima.

Reference: Prirunik Kako biti bolji politi

ki savetnik, strane 17-23, 47-54


44/105

Saetak Konceptualni elementi trinog sistema nasuprot sistemu kreiranja javnepolitike

Trini sistem Sistem kreiranja politike

_________________________________________ ___________________________Proces razmene Politiki procesPrivatna roba i usluge Javna roba i uslugeEkonomski sistem vrednosti Razliiti sistem vrednostiLini interes Javni interes

Nevidljiva ruka Vidljiv uticajEkonomske uloge Politike uloge(proizvoai-potroai-investitori-zaposleni) (politiari-graani-javne interesne grupe)Suverenitet potroaa Suverenitet graaninaProfit kao nagrada Vlast kao nagradaBiznis kao glavna institucija Vlada kao glavna institucija

Operativni principi Operativni principiefikasnost, produktivnost, rast pravda, jednakost, potenje

______________________________________________________________________

Izvor: Rogene Bucholz, 1985Essentials of Public Policy for Management,New Jersey:Prentice-Hall, Inc.


45/105

Saetak Vetine potrebne za novo politiko okruenje(Oblasti ekspertize: obrazovanje, zdravstvena zatita, odbrana i druga)

Sposobnost da se razume trenutna politika situacija; Sposobnost da se svaki problem stavi u iri drutveni kontekst; Razumevanje organizacione strukture sistema kreiranja politika; Vetine u korienju tehnika ekonomske i statistike analize; Sposobnost da se razume vrednosni sistem drutva; Sposobnost da se identifikuje javni interes; Sposobnost da se bude poten, objektivan i nezavisan; Sposobnost da se kontroliu sopstvene emocije; Dobre komunikacione vetine.


46/105

4.2. Veba Problemi u savetovanju

Trajanje: 50 minuta

Materijal i oprema: Saetak: Problemi u savetovanju, listovi papira za tablu i markeri u

boji.

Svrha: Svrha ove vebe je da kod polaznika izgradi svest o preprekama i komplikacijama sakojima se mogu suoiti tokom svog savetnikog rada. Osim toga, veba e im dati neke idejeu vezi reenja ili preventivnih mera koje mogu da koriste u praksi.

Metod: Usmerena diskusija. Uesnici meu sobom dele svoja iskustva u radu sa vladama iodgovaraju na pitanja. Grupe su sastavljene na osnovu iskustava predstavljenih tokom uvodnevebe, kao i tokom vebe Pozicioniranje iskustava unutar ciklusa. Svaka grupa fokusira sena probleme na lokalnom, nacionalnom ili internacionalnom nivou i nakon diskusije

predstavlja rezime svojih zakljuaka ostalima.

Pre podele saetka, instruktori treba da obelee nivo o kome e uesnici razmiljati(obeleavanjem odgovarajueg polja ispod naslova)

Instruktor zatim podstie diskusiju o razlikama i slinostima izmeu tri grupe, kao i opotencijalnim reenjima za identifikovani problem.


47/105

Saetak Problemi u savetovanju

Meunarodno Nacionalno Lokalno

Zadatak: Molimo odgovorite na sledea pitanja, na osnovu sopstvenih iskustava i prethodnihdiskusija,. Nakon to svoje ideje razmotrite u okviru svoje grupe, molimo pripremite

prezentaciju za ostale uesnike i odaberite jednog predstavnika koji e predstaviti vae nalaze.

Molimo vas da, dok pripremate prezentaciju i izlaete je, obratite panju na stil vae verbalnei neverbalne komunikacije:

1. Navedite probleme koje ste imali prilikom uspostavljanja komunikacije sa klijentima ipodelite ih sa vaim kolegama u maloj grupi.

2. Navedite probleme na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou, u zavisnosti odzadatka vae grupe.

3.

Kako ste reili ove probleme? Kako spreiti njihovo pojavljivanje?


48/105

4.3 Veba Vrste klijenata

Trajanje: 15 minuta

Materijali i oprema: listovi papira za tablu, markeri, lepljiva traka (alternativa).

Svrha: Svrha ove vebe je da se kod polaznika podigne svest o potencijalnim klijentima injihovoj razliitosti, kao i o razlozima zbog kojih bi oni mogli da trae politiki savet. Ovaveba e takoe pomoi da se savetnici pripreme za rad sa ovim klijentima, kao i da uspostaveneophodan okvir za dalje diskusije o analizi potreba i za radionicu.

Metod: Brainstorming Ko moe da bude klijent??? Uesnici identifikuju sve razliiteklijente i svrstavaju ih u logine grupe. Instruktor diskusiju usmerava ka razumevanju razlikaizmeu klijenta koji plaa i klijenta koji prima savet, i konflikta izmeu to dvoje.


49/105

4.4 Lekcija Razliiti klijenti = razliite potrebe


Materijal i oprema: Saeci Javni klijenti, Interesne grupe, grafoskop ili multimedijalni

projektor i kompjuter

Metod: Predavanje, pitanja & odgovori

Napomene za instruktore: Svrha ove lekcije je da podigne svest polaznika o tome da suklijenti iz javnog sektora razliiti i da svaka institucija ima svoje sopstvene potrebe. Stogafokus predavanja treba da bude na analizi tipova kijenata i ulozi analize potreba usavetovanju.

Nabrajanje razliitih tipova kijenata moe ili da bude prezentovano od strane instruktora uokviru ovog predavanja ili prikupljeno tokom prethodne brainstorming sesije. Izbor metode

zavisi od instruktora i treba da bude zasnovan na proceni potreba uesnika kao i na okviruprograma.

Poto predavanje prethodi radionici (zasnovanoj na sluaju trifida, uvedenim pod temomAkademsko nasuprot politikom istraivanju), ono treba da prui opti pregled ovog pitanjai glavne indikacije o tome kako sprovesti analizu potreba. Predavanje treba da zatvori kratkadiskusija o metodama koja pomau identifikaciju stvarnih potreba klijenta i doprinos uesnikau vidu njihovih sopstvenih iskustava.

Kljune take:

Obezbeenje novih perspektiva kljuno je za promene u javnoj politici. Zaposleni u sektorujavne uprave moraju da se suoe sa brojnim problemima koji su pre nekoliko godina bilinepoznati. Kreatori politika esto nisu pravilno pripremljeni da sprovedu svoje funkcije.Ponekad se odluke donose pomou metoda pokuaja i pogreki. Sposobnost menaderskogkadra za reavanje problema je ograniena, jer su oni esto suvie priblie problemu. Oni gavide samo u svetlu njihovih postojeih oekivanja. Savetnik moe da da dodatnu vrednosttako to e im pomoi da se distanciraju od problema, da ga vide iz razliite perspektive i dauoe nove naine za pronalaenje reenja.

- Krajnja namera savetnika treba da bude da pomogne kjlijentu da vidi ne samoprobleme, ve i mogunosti da se stvari urade drugaije i moda bolje.

-

Obezbe

enje podrke argumentima kojie biti upotrebljeni za opravdanje politi

kihopcija smatra se osnovnim zadatkom savetnika.

- Klijent u vidu konkretne osobe moe da bude u iskuenju da angauje savetnika, ne dabi obezbedio nepristrastan uvid, nego da bi ojaao sopstvenu poziciju u debati.

- Savetnik nije zaposlen od strane apstraktne vladine agencije, ve od stranepojedinaca koji rade za ovu agenciju.

- Dobar savetodavni projekat treba da bude zasnovan na vrstom razumevanju potrebaklijenta i klijentove institucije.

Procena potreba takoe pomae da se: a) bolje razume institucija sa kojom e savetnik raditina ovom zadatku, b) razume uloga savetnika kako ga vidi klijent. Procena potreba je dobra

mogunost da se klijentu saopti da postoji izvestan ustupak i da on znaajno utie naprojekat.


50/105

Vano je ne uriti sa analizom potreba. Ona treba da se uradi u skladu sa planom i savetnikmora da nakon procene potreba bude siguran da precizno zna ta se od njega oekuje.

Za procenu potreba klijenta mogu se koristiti razliite metode i tehnike. Intervjui i upitnici su

najpopularniji instrumenti za ovaj zadatak. Ovde savetnik treba da zapamti sve korisnenapomene o kojima je razgovarano u lekciji 3.6. Tehnike prikupljanja informacija iusredsredi se na itanje i verbalnih i neverbalnih signala. Uz to, informaciju dobijenu kroz

jedan kanal uvek vredi dopuniti nekim uvidom dobijenim sa druge strane.

Reference: Prirunik Kako biti bolji politiki savetnik, strane 60-62.


51/105

Saetak Javni klijenti

Oblici izraavanja zahteva___________________________________ ________________________________________Institucije javne uprave Najvie posla za savetnike u javnoj upravi

obavlja se u okviru ovih institucija. Upravo suone odgovorne za razvoj politike, identifikovanjeopcija, procenu trokova i koristi, pripremu nacrtazakona i evaluaciju rezultata nakonimplementacije. Najvei deo pomoi kojumeunarodni donatori obezbeuju za reformu

javne uprave usmerena je na ove institucije.___________________________________ ________________________________________Parlament Savetodavni projekti za parlament obino se tiu

rada specijalnih ili stalnih komisija ispecijalizovanih radnih grupa koje Parlament

formira kako bi se bavio sloenim zakonodavnimpitanjima. Ona mogu da potiu iz parlamenta, ukom sluaju e savetodavni projekat verovatnoukljuiti neka istraivanja, sasluanja i pregovoresa drutvenim grupama, i verovatno izradu nacrtazakona. U sluaju da zakonska mera dolazi odvlade, savetodavni rad je vie ogranien naobezbeenje ekspertize kod tehnikih pitanja.Unutar institucije, odgovorni za projekat mogu

biti linijski menader (npr. efovi odeljenja) ili tomogu da budu specijalne radne grupe ili timovi.

___________________________________ ________________________________________Politike stranke Politike stranke nisu znaajni korisnici

savetodavnih projekata. U veini, kada koristeeksterni savet, to se radi u maloj meri, i ukljuujedirektan savet, koji u normalnim okolnostima nijezasnovan na nekom velikom istraivanju. Takoe,stranke naginju ka eksternim politikim savetimauglavnom pre izbora. Spoljni donatori retko (akouopte ikada) svesno finansiraju stranakeaktivnosti. Poslednjih decenija, stranke angauju

vie savetnika, aliesto su to stru

njaci zakomunikaciju i imid, a manje politiki savetnici.

Oekujte pozive iz politikih stranaka kad sepribliavaju izbori.

___________________________________ ________________________________________


52/105


53/105

4.5. Radionica Analiza potreba

Trajanje: 105 minuta

Materijal i oprema: saeci Radionica: Trifide II, saeci pojedinanih grupa, listovi papira

za tablu, markeri, samolepljivi papir

Svrha: Svrha ove vebe je da uesnicima prui mogunost da primene nova znanja orazlikama izmeu klijenata, kao i instumente za analizu potreba u praksi.

Metod: Uesnici dobijaju nove materijale o sluaju trifida i na osnovu strukture predstavljenetokom predavanja procenjuju potrebe razliitih interesnih grupa. Uesnici su podeljeni u petgrupa koje predstavljaju tri ministarstva (poljoprivrede, finasija i zdravstva), organizacije zazatitu ivotne sredine (Zelena Galardija i Liga za zatitu ivotinja) i industriju trifida(Nacionalna asocijacija za uzgoj trifida). Svaka grupa treba da pretpostavi da ima ulogu timasavetnika koji rade za konkretnu organizaciju. Radne grupe imaju 45 minuta da pripreme

svoje pozicije.

Svaka grupa dobie sopstveni set informacija i na osnovu njega razraditi najjasniju moguuprocenu situacije za svoje klijente. Da bi ovo uradili, timovi treba da konsultuju ne samomaterijale koji opisuju situaciju, ve i da procene potrebe svojih klijenata i drugih interesnihgrupa i pripreme savete koji bi mogli da njihovim klijentima pomognu da o sopstveniminteresima pregovaraju na sednici vlade.

Instruktor treba takoe da podseti uesnike da e morati da predstave svoje zakljuke nasednici vlade , predstavljajui svoje klijente.

Napomene za instruktore: za manje grupe mogu da se izaberu samo tri ministarstva, umestopet prilino razliitih strana. Bitno je da se broj lanova radnih grupa ouva dovoljno malimda omogui odgovarajui nivo participacije. Za vei broj polaznika, moe se dodatiMinistarstvo odbrane. Meutim, instruktori treba da zapamte da e, bez obzira na veliinuradnih grupa, svakoj grupi biti potebno vreme da predstavi svoje miljenje i argumente, testoga vreme dodeljeno za grupnu prezentaciju treba da bude produeno za 10 minuta za svakudodatnu grupu.


54/105

Radionica Trifide II

Adaptirano na osnovu studije sluaja koju su za Maarski institut za upravu pripremili PaulGrant & Christopher Jary

Brojna ministarstva i interesne grupe zainteresovana su za trifide i oni e imati mogunost dasvoja gledita izraze na predstojeem sastanku ministarstava. Od svakog ministrastvazatraeno je da vladinom komitetu podnese preliminarne analize i gledita i pripremi 15-minutnu prezentaciju. Svaka sindikalna gr

Kako Biti Bolji Politicki Savjetnik

Documents

Transcript of Kako Biti Bolji Politicki Savjetnik