KAD SU LETELE KAMILAVKE...SVEDO^EWE IZ SMUTNOG VREMENA (Sini{a Paunovi}: Kad su letele...

$: KAD SU LETELE KAMILAVKE...SVEDO^EWE IZ SMUTNOG VREMENA (Sini{a Paunovi}: Kad su letele kamilavke)Uvod U ostav{tini poznatog srpskog novinara, pisca, prevodioca i kolekcionara, Sini{e$
SINI[A PAUNOVI]

KAD SU LETELEKAMILAVKE

Zavi~ajna biblioteka „Vrela“

Kwiga 7

Izdava~iGradska biblioteka

„Vladislav Petkovi} Dis“, ^a~aki porodica Paunovi}

UrednikDanica OTA[EVI]

RecenzentDr Slavenko TERZI]

PredgovorVladimir DIMITRIJEVI]

SINI[A PAUNOVI]


^a~ak, 2006.

Sini{a Paunovi} (1903–1995)

PRILOG RAZUMEVAWU VREMENA

(Sini{a Paunovi}, Kad su letele kamilavke)

Rukopis kwige pod op{tim naslovom Kad su letelekamilavke sadrì vi{e mawih ili ve}ih celina i doda-taka. Osnovu kwige ~ini rukopis poznatog novinara„Politike“ naslovqen Kad su letele kamilavke (84strana gusto kucanog teksta), zatim deo rukopisa ne{tomaweg obima Iz Dnevnika Sini{e Paunovi}a, a kao do-daci glavnom delu rukopisa slede reagovawe episkopa drSave (Vukoti}a) na feqton S. Paunovi}a objavqen uNIN-u i Stojana Nikolaeva iz Skopqa (istim povodom).Priloèna su sasvim kratka mi{qewa poznatih istori-~ara prof. dr Radovana Samarxi}a i prof. dr JovanaMarjanovi}a. Na po~etku kwige nalazi se tekst Vladi-mira Dimitrijevi}a Svedo~ewe iz smutnog vremena, ne-ka vrsta Predgovora, a, sasvim na kraju, kratka ali vrlosadràja biografija Sini{e Paunovi}a iz pera MarijeOrbovi}.

Glavni predmet rukpisa Kad su letele kamilavke, idnevnih beleàka Sini{e Paunovi}a, jeste borba Srpskepravoslavne crkve i veruju}eg naroda protiv sadrìneKonkordata izme|u Svete Stolice i Kraqevine Jugosla-vije 1937. godine, kao i posledice te borbe u Crkvi i okowe. Sini{a Paunovi} je te doga|aje pratio kao novinar„Politike“. Glavni deo rukopisa odnosi se na politi~kiambijent u Beogradu 1937–1938. godine, odnosno na prote-ste patrijarha Varnave, arhijereja, sve{tenstva i narodaprotiv Konkordata, a potom i na misterioznu smrt Pa-trijarha i wegova dva brata. Dnevni~ke bele{ke se bavesli~nim problemima u periodu 1937–1940. godine.

5

Nesumwivo je da se rukopis Sini{e Paunovi}a ti~evrlo zna~ajnog istorijskog trenutka u SPC i KraqeviniJugoslaviji uo~i Drugog svetskog rata. Kroz borbu okoKonkordata prelamali su se mnogo {iri i dalekose`nijipoliti~ko-verski planovi. Patrijarh Varnava je daromvelikog duhovnog poglavara i mislioca predosetio pogub-nost tih planova po budu}nost srpskog naroda. Tek }e bu-du}a svestrana istaìvawa gra|e iz doma}ih crkvenih idràvnih arhiva, kao i stranih arhiva, osvetliti svu slo-ènost ove velike politi~ke i duhovne drame gotovo napragu Drugog svetskog rata.

Sini{a Paunovi} je o tim doga|ajima svedo~io sti-lom i jezikom novinarske reportaè i hronike. Te{kobi se bez temeqnih arhivskih istraìvawa mogla datiocena o zasnovanosti wegovih sudova, pre svega o pojedi-nim duhovnicima SPC, a zatim i politi~kim li~nosti-ma. Paunovi}ev rukopis se na prvom mestu moè ozna~i-ti kao svedo~ewe jednog novinara o krupnim istorijskimdoga|ajima i li~nostima. Kao i obi~no, novinar ne birauvek re~i (patrijarh Varnava „neke povode za svoje poja-vqivawe prosto sam izmi{qa“), èli da istakne sebe ipredstavi kao li~nost koja ima ekskluzivne kontakte iizvore obave{tewa, pojednostavquje vrlo kompikovanapoliti~ka i crkvena pitawa. Te{ko je pretpostaviti daje Paunovi}, sa punom verno{}u, mogao beleìti duge mo-nologe i dijaloge me|u duhovnicima, ili sa duhovnicima,ili sa drugim li~nostima. Treba sa prili~no rezerveprimiti zabeleèna mi{qewa pojedinih vladika o dru-gima, ili o Patrijarhu, kao i Paunovi}evo prili~no po-jednostavqeno vi|ewe prilika u Patrijar{iji.

Sini{a Paunovi} je bio li~nost {irokih intere-sovawa. Imao je veliko ìvotno iskustvo i poznavao jemnoge zna~ajne qude. îtalac se ne moè oteti utisku daje ovaj rukopis pisao posle Drugog svetskog rata i da jeduh ideolo{kog vremena dao pe~at wegovom pisawu. We-govo svedo~ewe se, mereno o~ima istori~ara, ne moèuzeti kao dovoqno pouzdano i znala~ko, kada je re~ o ve-likom politi~kom sukobu oko Konkordata. Rukopis jepre svega svedo~anstvo o politi~kom ambijentu Beogra-

6

da 1937–1940. godine, o listu „Politika“, a na kraju i oli~nosti samog pisca.

Smatram da se rukopis moè objaviti kao jedno odsvedo~anstava savremenika o vremenu 1937–1940. godine.Moè posluìti kao zanimqiv prilog razumevawu togavremena.

Dr Slavenko TERZI]

Beograd, 23.11.2006.

7

SVEDOÊWE IZ SMUTNOG VREMENA

(Sini{a Paunovi}: Kad su letele kamilavke)

Uvod

U ostav{tini poznatog srpskog novinara, pisca,prevodioca i kolekcionara, Sini{e Paunovi}a, nalazise i rukopis Kad su letele kamilavke, wegov opis „kon-kordatske krize“ 1937. godine. U to vreme, Paunovi} jebio novinar „Politike“ i veoma se angaòvao u pra}ewudoga|aja, budu}i da je bio blizak pojedinim zna~ajnimli~nostima Srpske Pravoslavne Crkve. Svojevremeno jeova svoja se}awa Paunovi} feqtonizovao u „NIN“-u(krajem 1981. i po~etkom 1982). Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“ u â~ku, ba{tinik Paunovi-}eve zaostav{tine, re{ila je da ova se}awa publikuje, uzbele{ke iz dnevnika ovog pisca koje se ti~u doti~nogperioda.

Da bismo boqe razumeli problematiku koja se u Ka-milavkama izlaè, potrudi}emo se da damo, ukratko,istorijske koordinate ovog zna~ajnog doga|aja iz istori-je Jugoslavije, zemqe koje vi{e nema.

Predistorija

Konkordat je sporazum jedne dràve i Vatikana ko-jim se ure|uju pitawa Rimokatoli~ke crkve, wenih pra-va i du`nosti, u odnosima sa tom suverenom dràvom.Konkordat reguli{e ~itav niz oblasti u kojima dràvai rimokatoli~ka zajednica stupaju u dodir, pa je u pravu

9

dr Branko Nadoveza koji pi{e: „Preplitawe pravnog ipoliti~kog u konkordatu o~igledno da na Balkanu imaspecifi~no i dalekose`no zna~ewe, vi{e nego na bilokom drugom podru~ju Evrope /.../ Konkordat teì da imaupliva u sve oblike dru{tvenog ìvota: obrazovawe,{kolstvo, brak, porodicu, pa ~ak i u dràvnu organiza-ciju“.

Srbija je u konkordatske pregovore s Rimom u{lajo{ u doba Ilije Gara{anina. Vlast je bila u vezi sa |a-kova~kim biskupom [trosmajerom, ali su se svi pregovo-ri zavr{avali neuspehom, jer Rim nije pristajao da se za-dovoqi ponu|enim. Naro~ito veliki pritisak oko pot-pisivawa konkordata, koji tobo` proisti~e iz obavezapreuzetih na Berlinskom kongresu 1878., na Srbiju je vr-{en osamdesetih i devedesetih godina XIX veka. Vatikanse pozivao i na ~iwenicu da je sa Crnom Gorom konkor-dat ve} potpisan. Jovan Bo{kovi}, ministar prosvete icrkvenih poslova, naro~ito je bio protiv pritisaka ko-ji su i{li na {tetu mlade srpske dràve. U Srbiji, kojaje imala 2,5 miliona stanovnika, ìvelo je svega desetakhiqada rimokatolika, uglavnom stranaca, ali Evropa je(kao i danas) od Srba traìla {to ve}u „toleranciju“.Kao {to je govorio D. B. Nestorovi} jo{ 1902: „/.../ Za za-padnu Evropu bi pravi dokaz o verskoj toleranciji Sr-bije bio tek tada kada bi se bar u Beogradu izvijao torawrimokatoli~ke crkve“. Uo~i Prvog svetskog rata kon-kordat je bio spreman, ali je ratni vihor sve pomeo.

Pregovori o konkordatu

Veoma brzo po formirawu Kraqevine Srba, Hrva-ta i Slovenaca po~eli su pregovori o sklapawu konkor-data nove dràve i Vatikana. Zahtevi Rima bili su radi-kalni, a ticali su se, pre svega, potpune vlasti katoli~-kog na~ela u oblasti {kolstva i postavqawa verou~ite-qa. Zahtevano je dràvno priznawe verskih {kola, kao ito da rimokatoli~koj deci u~iteq bude wihove veroi-spovesti. Vatikan je uporno odbijao da ispuni dràvni

10

zahtev da se slu`be me|u ju`noslovenskim rimokatoli-cima odvijaju na slovenskom jeziku.

Pregovori su bili prekinuti, pa nastavqeni 1931.godine. Dr Nikola @uti} kaè da je Vatikan, gledaju}ikrizu reìma kraqa Aleksandra, bio jo{ nepopustqi-viji nego 1925. „Upoznav{i se sa sadràjem predloga Va-tikana, poslanik Simi} je u razgovoru s kardinalom Pa-~elijem primetio da je odgovor tako koncipiran da sesti~e utisak da Sveta Stolica ne èli sklapawe kon-kordata.“

Konkordat oko koga se potrudila Vlada MilanaStojadinovi}a bio je potpuna kapitulacija pred zahtevi-ma Rima, koji se sasvim stavio iznad dràve Jugoslavije.Kriti~ari su, pre svega, tvrdili da je konkordat nepo-treban, jer ga je u svetu potpisalo svega devet dràva, me-|u kojima su bile Nema~ka, Italija i Austrija, ali i Ha-iti. Velika Britanija i Francuska nikakav me|udràv-ni ugovor s Vatikanom nisu imale. Ukazivalo se na to dase rimokatolicima daje mogu}nost misije me|u pravo-slavnima. Na~elo ravnopravnosti konfesija bilo je po-vre|eno stavom da }e rimokatoli~ki sve{tenici bitiza{ti}eni kao i dràvni slu`benici ({to nije bilopredvi|eno po Zakonu o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi).Rimokatolicima je bilo dato pravo na rad u milosrdnimustanovama i neposredno delovawe me|u bolesnima i si-rotiwom. Rimokatoli~ki sve{tenici su bili za{ti}e-ni i pred sudom vi{e od pravoslavnih: dràva je moralane samo da obavesti wihovu crkvenu vlast o pokretawupostupka, nego i da navede razloge zbog kojih je postupakpokrenut, pa ~ak i da formira me{ovitu komisiju sa cr-kvenom vla{}u ako ova odbije da okrivqeno duhovno li-ce povu~e sa poloàja.

Po ~lanu 14 konkordata, status pravnog lica davanje rimokatoli~kim ustanovama u skladu sa kanonskimpravom doti~ne konfesije, a ne u skladu sa dràvnim za-konom. Konkordatom je garantovana isplata oduzete imo-vine rimokatoli~ke zajednice u punoj trì{noj vredno-sti, {to nije vaìlo za SPC. Rimokatolicima su htelida vrate dobra sekularizovana jo{ u XVIII veku, a SPC

11

nije imala pravo ni na mawa obe{te}ewa. Veronauka jeza rimokatolike postajala obavezna, a za pravoslavne jebila podre|ena dràvnoj prosvetnoj politici. Bilo jepredvi|eno i {iroko izuzimawe iz vojne obaveze, itd.Jednom re~ju, konkordat je bio kap koja je prevr{ila ~a-{u strpqewa SPC. Rezultat je bio „krvava litija“, smrtpatrijarha Varnave (u ~ije uzroke se jo{ uvek sumwa), su-kob Crkve i dràve i, na kraju – pad konkordata.

Za{to je Srpska Crkva bila odlu~no protiv?

Kada je konkordat Kraqevine Jugoslavije sa Vati-kanom u pitawu, zapawuje odlu~nost s kojom se, dràvo-tvorna i dràvo~uvarna, SPC suprotstavila wegovompotpisivawu. Ovako odlu~na reakcija, me|utim, samo jeplod godinama rastu}e napetosti u odnosima kako Crkvei dràve, tako i uzajamnim odnosima izme|u pravoslav-nih i rimokatolika u Kraqevini.

Naime, Vatikan je od po~etka bio antijugoslovenskinastrojen (uz takti~ka prilago|avawa svoje politike). DrNikola @uti}, pi{u}i o vatikanskom stavu 1919. godine,navodi L’ Osservatore Romano, zvani~ni vatikanski glasnik,tvrde}i da ovaj ~asopis, „preko svojih napisa, daje podr-{ku separatisti~kim i iredentisti~kim pokretima uKraqevstvu SHS. Zalaè se za nezavisnu hrvatsku repu-bliku, u Sloveniji daje podr{ku Austrijancima, u severo-isto~noj Srbiji i Vojvodini Rumunima (Vlasima), u CrnojGori nezavisnoj crnogorskoj kraqevini, a u jugozapadnojSrbiji Albancima“. Po{to je priznala novu dràvu, vati-kanska diplomatija je nastavila da vr{i pritiske na wu,podràvaju}i pre svega italijanske pretenzije na Istru iDalmaciju. U stalnom strahu od vatikansko-musolinijev-skog saveza, vlasti Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenacasu neprestano popu{tale Rimu, tako da je on uvek nametaosvoje biskupe, ~ak i antijugoslovenski opredeqene. Al-banci-rimokatolici su svoj kosovski komitet povezali saVMRO-om. Unijati iz Strumice i \ev|elije su bili pro-bugarski nastrojeni. Upornost makedonskih unijata bila

12

je tolika da je Sveti Arhijerejski Sinod 1929. godine pi-sao predsedniku vlade Petru @ivkovi}u da unijati ~ak na-silno prekr{tavaju pojedine u Zletovsko-strumi~kojeparhiji i, {to je jo{ ozbiqnije, novcem preveravaju po-hlepne. U Vojvodini je rimokatolicizam podràvao veli-koma|arsku dràvnu propagandu. U Bosni je Mehmed Spa-ho, vo|a Jugoslovenske muslimanske organizacije, radio nazblièwu muslimana i katolika radi suzbijawa „srpskeprevlasti“.

U Srbiji je delovawe rimokatolika bilo veomauspe{no. Francuski fratri asumpcionisti iz Carigra-da prelaze u Beograd, gde u Haxi Melentijevoj ulici broj69 osnivaju svoju crkvu i podiù dom. âsne sestre istogreda u Rankeovoj ulici otvaraju {kolu za francuski je-zik, ru~ni rad i zabavi{te. Do 1918. jedina katoli~kacrkva u Beogradu bila je kapela austrijskog poslanstva uKrunskoj ulici, ali ve} 1926. podiè se crkva KristaKraqa u samom srcu prestonice (veliki deo novca za iz-gradwu hramova dale su pape Benedikt XV i Pije XI). Go-dine 1926. u Bregalni~koj ulici u Beogradu podignut jefraweva~ki samostan za ~etrdeset fratara i ~asnih se-stara. Oni su odmah krenuli u misiju po Srbiji, po rimo-katoli~kim ùpama i u bolnicama. Fraweva~ku akciju jeizda{no pomagao mason i guverner Narodne banke Jugo-slavije, \or|e Vajfert. Krajem 1925. i po~etkom 1926.otvorena je rimokatoli~ka crkva u Kragujevcu. Dve ~a-sne sestre su do{le sa namerom da naprave zabavi{te zasrpsku decu. Godinu dana kasnije podignuta je rimokato-li~ka crkva u Smederevu.

@upnik Ferdinand Hrdi, koji se kretao od Kragu-jevca do Ni{a, bio je veoma revnostan u zahtevima jugo-slovenskim vlastima da se obrazuju ùpe u Boru, ]upri-ji, Uìcu i Zaje~aru. Lokalne vlasti su upozoravale dabroj rimokatolika uop{te nije tako veliki kako je Hr-di tvrdio, ve} da su mnogi nastaweni tu samo privreme-no. Broj rimokatolika je stalno rastao, pa je beogradskiùpnik Vagner tvrdio da je takav „prirodni i zdrav raz-voj bio mogu} samo u zemqi u kojoj su tolerancija i vjer-ska ravnopravnost bili istinska stvarnost, i gdje broj-

13

nom dolasku katolika nisu pravqene nikakve zapreke“.(Ina~e, ùpnik Vagner je, po pisawu beogradske „Poli-tike“ od 5. septembra 1919, u vreme kad je Srbija bila podaustrougarskom okupacijom „s predikaonice katoli~kecrkve sipao klevete na Srbiju, Srbe, Kara|or|evi}e iBelog Orla“).

@upnici su prevodili i pravoslavne Srbijance nauniju s Rimom. Ve} pomenuti Hrdi naro~ito je bio akti-van u Ni{u, gde je niz lica uveo u rimokatolicizam, zbog~ega je i Sveti Arhijerejski Sinod morao da protestujepred dràvnim vlastima. âk je i ministar unutra{wihdela B. Maksimovi} ukazivao na Hrdijevu srbofobiju ivezu sa krugovima hrvatskih {ovinisti~kih politi~ara,koje je izve{tavao o stawu u Srbiji. Broj rimokatolikase, u odnosu na stawe pre Prvog svetskog rata (oko14–15.000), vi{e nego udvostru~io. Uprkos svemu tome,htelo se jo{.

Srpska fantazmagorija, zvana „integralno jugoslo-venstvo“, trajala je i trajala. U {kolama su se, kao „sve-ci ju`noslovenskog jedinstva“, slavili Sv. Sava i |ako-va~ki nadbiskup Josip Juraj [trosmajer (koji je èleounija}ewe Srba i Jugoslaviju pod Habzburzima). Naro~i-to se jasno videlo kuda idu me|uverski i me|unacional-ni odnosi 1935., kada je Arhijerejski sabor SPC progla-sio Svetosavsku godinu, povodom sedamstogodi{wicesmrti najve}eg Srbina, Svetog Save. Zagreba~ki nadbi-skup dr Ante Bauer je svojim vernicima zabranio bilokakvo, aktivno ili pasivno, u~e{}e u obeleàvawu togjubileja, a naro~ito u {kolama. Vladika Nikolaj je na-pisao jedan ogor~eni ~lanak, ukazuju}i da su ~ak i fra-wevci, poput Andrije Ka~i}a Mio{i}a i Grge Marti}a,svojevremeno veli~ali Svetog Savu; Srbi su slavili[trosmajerov dan u {kolama, a Vlada Kraqevine Jugo-slavije nije u~inila ni{ta da svetosavsku godinu u~inisvedràvnom.

Sa teritorije dana{we Hrvatske dolazile su sveozbiqnije vesti o separatisti~kom pokretu Hrvata pro-tiv Kraqevine Jugoslavije. Tako je, po nalogu VlatkaMa~eka, u aprilu 1936., organizovan napad na grani~nu

14

karaulu u oblasti sela Jela~i}evo. U Slavonskoj Poè-gi 8. novembra 1936. Hrvati su napali srpske svatove ko-ji su nosili jugoslovensku zastavu. Hrvatska seqa~kastranka (ma~ekovci), gde god je bila na vlasti, uklawalaje }irili~ne natpise i zamewivala ih latini~nim. Ume-sto tabli s natpisima „op{tina“ i „srez“ pojavqivale suse table na kojima pi{e „op}ina“ i „kotar“. Srpski tr-govci u Zagrebu bili su bojkotovani. U februaru 1936.demonstranti, koji su slavili pomen Ante Star~evi}a,razbili su prozore na ku}i u kojoj je stanovao mitropo-lit zagreba~ki Dositej (Vasi}). U martu su u Zagreburazbijane srpske prodavnice. U aprilu su u Kerestincuma~ekovski banditi masakrirali {estoricu mladi}a,~lanova Jugoslovenske radikalne zajednice, a zatim ubi-li Jovana Butu, wegovu enu i }erku. Nekada{wi austro-ugarski oficiri, sada u vojsci Kraqevine Jugoslavije,pretili su srpskim oficirima ~ak i smr}u. Hrvatskiuglednici su izbegavali da prisustvuju svim pomenimavezanim za srpsku istoriju, a naro~ito Vidovdanu, kojije, ina~e, bio dràvni praznik. U avgustu 1936. u Srem-skoj Mitrovici (!), gde je bilo svega dvesta Hrvata, orga-nizovane su demonstracije na kojima se klicalo Ma~eku,a protiv kraqa i Beograda. ûlo se i: „Da ìvi hrvatskaMitrovica!“ Rimokatoli~ki ùpnici su radili na kro-atizirawu Buwevaca u Vojvodini. U istom mesecu 1936.ùpnik u Oto~ju, Grga Star~evi}, govorio je da Hrvatine vole Srbe jer oni nisu nikakva bra}a, nego Cigani iCincari. Sve je ovo bilo dobro poznato episkopatu Srp-ske Crkve, koji zbog toga nije èleo da se upu{ta u trgo-vinu duhovnim i nacionalnim interesima svoje pastve.

Epilog antikonkordatske borbe

Kaù da je papa Pije XII zapretio Srbima da }e za-àliti {to nisu pristali na konkordat. Bilo kako bi-lo, 29. decembra 1937. godine, ministar policije AntonKoro{ec je objavio da je pitawe konkordata sklowenos dnevnog reda.

15

Vatikan je o{tro protestovao zbog toga. Biskupskakonferencija Jugoslavije je 4. maja 1938. izloìla svojuDeklaraciju kojom optuùje Vladu da je stala na stranuSrpske Crkve i pravoslavqa. Biskupi su tvrdili da suprava rimokatolika „te{ko povre|ena“. Kako i koliko,vidi se iz bele{ke dr Joza Petrovi}a, objavqene 1942.(Petrovi} je u Beogradu boravio od 1925. do 1941. godine):„Kad sam do{ao u Beograd, imali smo crkvicu u biv{em au-strijskom poslanstvu. Odlaze}i iz Beograda ostavqamo{est katoli~kih crkava. Sve bolnice su u rukama ~asnihsestara, sva ku}na posluga je na{a. Buwevci imaju svoje hr-vatsko dru{tvo, zatim osnovan je Hrvatski klub, ~iji sam~lan bio od mog dolaska u Beograd, osnovasmo Napredkovupodru`nicu, Radi{inu, a koliko je vjerskih dru{tava bi-lo, to ne umijem re}i. Ne vjerujem da je tjelovska procesi-ja u Zagrebu bila impozantnija od one u Beogradu.“

Tri godine posle biskupske deklaracije, nasta}ePaveli}eva monstrum – dràva. Neki od najdelatnijihu~esnika borbe protiv konkordata obre{}e se kao sve-{tenomu~enici, ubijeni od usta{ke ruke: vladika bawa-lu~ki Platon, vladika gorwokarlova~ki Sava, mitropo-lit dobrobosanski Petar. Mitropolit zagreba~ki Dosi-tej }e, posle uàsnih mu~ewa od strane usta{a, poluìvdo}i u Beograd, gde }e, od posledica, umreti. Vladikaì~ki Nikolaj }e, u Srbiji, biti pod straòm Nemaca,da bi, skupa s patrijarhom Gavrilom, krajem 1944.godinebio odveden u Dahau. Takva je bila cena duhovne slobodekoju je Srpska Pravoslavna Crkva vekovima pla}ala.

Pri~awe i pre}utkivawe

Iz Paunovi}evih se}awa vidimo da je u nesre}nojKraqevini Jugoslaviji uo~i Drugog svetskog rata vrilokao u kotlu. Posle smrti kraqa Aleksandra Ujedinite-qa (1934), zemqa je po~ela da puca po {avovima hrvat-skog separatizma i srpski politi~ari su poku{avali damnogoglavu hidru zagreba~kog {ovinizma umire nepre-stanim davawem `rtava – po~elo je sa konkordatom, ko-

16

jim je trebalo nasititi mo}ni Vatikan, a zavr{ilo sestvarawem vlade Cvetkovi}-Ma~ek i Banovinom Hrvat-skom, neposrednim uvodom u Endehaziju. Strani ~iniocisu bili, kao i uvek, zainteresovani za nas iz svojih raz-loga: Sovjetski Savez je o~ekivao priznawe od strane Ju-goslavije, rade}i na ja~awu Komunisti~ke partije i ma-skirawu komunizma u Narodni front; Nema~koj su bilipotrebni jugoslovenski resursi i Milan Stojadinovi}je uspe{no sara|ivao sa Nemcima koji su, pod Hitlerom,bili sve mo}niji ~inioci me|unarodnih odnosa; Italijaje i daqe pretendovala na Dalmaciju.

U takvoj situaciji nije bilo jasno ko je za konkor-dat a ko protiv wega, i za{to. Paunovi}, pi{u}i svojase}awa nije smeo da obelodani sve {to je, u one dane,~uo i saznao; i tako se, u tekstu koji je pred ~itaocem,pokazuje da je Mihail Ep{tejn potpuno u pravu kadatraì da se u oblast nauke o jeziku uvede nova discipli-na, sajlentologija, koja }e se baviti pre}utkivawima utekstu.

[ta Paunovi} u kwizi Kad su letele kamilavke ni-je rekao? Pre svega, da je glavni organizator nasrtaja po-licije na demonstrante bio rimokatoli~ki ùpnik An-ton Koro{ec, u to vreme ministar policije, i da su po-licajci koji su tukli u~esnike litije bili uglavnomSlovenci. Kad je tekst nastajao, bilo je vreme „bratstva– jedinstva“, koje smo ~uvali kao „zenicu oka svog“, i ni-je se smelo sve re}i. Zbog toga {to je tekst predratnogpamfleta o litiji nastao u doba kad „zenicu oka“ nisutoliko ~uvali, u wemu se vidi da je vladika Platon govo-rio o „mra~nom Koro{ecu“, da su àndarmi narodu pso-vali „majku srpsku“, {to za vreme titoisti~ke „slobode{tampe“ nije trebalo pomiwati. U tom smislu je Krvavalitija, iako pamfletska, unekoliko objektivnija odteksta Kad su letele kamilavke.

Paunovi} je, tako|e, rekao („izme|u redova“) ono{to nije morao da kaè, a to je da je Vladislav Ribnikarbio stub levi~arske propagande u predratnoj „Politi-ci“. (To je bilo doba kada je Sovjetski Savez izda{nofinansirao narodnofrontovske kulise komunisti~kog

17

pokreta). Ribnikar je bio da se podrì Srpska Crkva,ali da se pri tom izbegne podr{ka li~nostima patrijar-ha Varnave i vladike Nikolaja zbog wihovih veza sa ru-skom antiboq{evi~kom, „belom“ emigracijom. (I zai-sta, te veze su bile veoma sna`ne: i patrijarh srpski iepiskop ì~ki odlu~no su podràvali Rusku Zagrani~nuCrkvu, i narodu svedo~ili o opasnostima bogobora~kogreìma SSSR). Zbog toga je Ribnikar bio i protiv Jova-na Tanovi}a, suvlasnika „Politike“, jer je ovaj kod sebedrào Kajuwina, belog emigranta, koji je bio ~lan re-dakcije. Zbog toga Ribnikar nije simpatisao ni Grigori-ja Boòvi}a.

Sam Paunovi} nije, u ono vreme bio ni levi~ar nidesni~ar. Me|utim, po{to je u doba Titovog reìma biou svagda pomalo dvosmislenoj poziciji tzv. „saputnika“morao je da u tekstu Kad su letele kamilavke dokazujesvoja „napredna ube|ewa“, i da kaè da je u tada{woj re-dakciji „Politike“ „bar desetak odsto nas mla|ih i sta-rijih izbegavalo sve {to je nazadno i konzervativno ipokazivali sklonost za naprednija shvatawa.“ Zato je,uprkos logici stvari, svoju pri~u o konkordatskoj krizipredratne Jugoslavije morao da zakqu~i „bratski – je-dinstveno“: „Na dan 19. jula 1937. godine prolivena je,me|utim, i krv, i to ne samo srpska pravoslavna, jer se nakraju taj nesre}ni sporazum – konkordat – jedne veroi-spovesti s dràvom pretvorio u najobi~nije politikan-stvo. A onda je godinama stradao narod bez obzira koje jevere bio“.

Iako je 19. jula 1937. godine prolivena SAMO srp-ska krv, Paunovi} je morao da tvrdi da se nije prolilasamo srpska krv. Nije imao nikakve argumente, ali je tajstra{ni, ketmanski princip autocenzure, taj ritual iz-jedna~avawa sviju „bratskih naroda“ SFRJ, zahtevao jed-nu takvu re~enicu (Setimo se, srpske `rtve usta{kihzlo~ina u NDH na spomenicima su se pretvarale u „ro-doqube“, koje su ubili „fa{isti“). Bilo kako bilo,kwiga Sini{e Paunovi}a je, i svojim govorewem i svo-jim }utawem, zna~ajno svedo~anstvo. Svedo~anstvo ovremenu i qudima, o idejama, ideologijama, novinarstvu

18

kao poku{aju i da se kaè i da se pre}uti u isti mah. î-talac }e, imaju}i to u vidu, svakako ste}i jedno zani-mqivo iskustvo, ìve}i u doba „rata koji se}awe bri-{e“ (Miodrag Pavlovi}) i u kom je jedino izbavqewe„nau~iti pjesan“.

Kako su letele kamilavke?

Paunovi} nam saop{tava da Srpska PravoslavnaCrkva nije bila protiv konkordata, nego protiv gubqe-wa dràvnog suvereniteta. Patrijarh Varnava je bio ve-oma aktivan u borbi za ugled Crkve na ~ijem ~elu je bio.U svojoj besedi, koju Paunovi} navodi i koja je bila po-vod za prekid wenog emitovawa preko radija, on je rekao:„Na{i vlastodr{ci su izgubili pamet i po{tewe /.../svim silama na{i vlastodr{ci gone jednu a grle druguinternacionalu, gone crvenu, a grle crnu /.../ Ne gleda seni karakter ni po{tewe, nego se sve ceni prema partij-skoj boji i prema partizanskoj revnosti. Ne nagra|uje se~inovnik prema savesnom radu, nego prema uslugama par-tiji. /.../ Svi reduti srpski u ovoj slobodi i slobodnoj dr-àvi upu{teni su i predani. Sada je do{ao atak i na po-sledwi bedem srpski, na Svetu srpsku crkvu /.../ Prebacu-ju nam {to unosimo politiku u Crkvu! Ne unosimo mi po-litiku u Crkvu nego unose otrov u ceo organizam narodaoni koji su izgubili i pamet i rodoqubqe i po{tewe/.../Ko }e kazati narodu istinu ako ne narodna sveta Crkva?/.../ Na okup, srpski narode, u ime ~asti i obraza!“

Milan Stojadinovi} je, po Sini{i Paunovi}u, zbogovakvih re~i pretio patrijarhu Varnavi, i patrijarh je,posle razgovora s predsednikom Vlade, pao u postequ izkoje se nikad ne}e podi}i. Zbog toga se i proneo glas daje patrijarh Varnara otrovan.

Iz Paunovi}evog svedo~ewa tako|e saznajemo da sulevi~ari bili veoma zainteresovani za sukob Crkve idràve. Ribnikar je ~ak nagovarao Paunovi}a da pod-stakne arhijereje da krenu u litiju kako bi do{lo dootvorenog sukoba s reìmom. Vlast je zbog toga tvrdila

19

da iza svega stoje komunisti, a levi~ari su se, posle „kr-vave litije“, krili u hramovima.

Politi~ka situacija je bila napeta. Postojao je dr-`avni presbiro; bilo je cenzure {tampe. Svi su eleli dadobiju neki „poen“ za sebe: od ve} pomenute „leve opozici-je“ do qudi poput dr Voje Jawi}a, koji je, ka`e Paunovi},bio „ra{~iweni pop, osvedo~eni politi~ki „prevrta~“ inije umeo da ~uva tajne“. Jawi} je izdavao nekakav svoj li-sti}, „Neboj{a“, pa je Paunovi} taj pseudonim uzeo da bizbunio vlasti (jer su vlasti, ~itaju}i tekst o krvavoj li-tiji, mogli da posumwaju u Jawi}a). I zaista, Jawi} se hva-lio bro{urom, i tvrdio da je on wen autor. Paunovi} je~lanove Svetog Arhijerejskog Sabora SPC predstaviokao qude sklone politizirawu, od kojih je svaki imao svo-je simpatije i antipatije. Tako je, na primer po wemu, mi-tropolit crnogorsko-primorski Gavrilo bilo li~niprijateq Milana Stojadinovi}a, pa i najpomirqivijiprema wemu. Kasnije }e Gavrilo postati patrijarh, pa }e„konkordatsko pitawe“ brzo biti skinuto s dnevnog reda,a glasa~ima za Konkordat, Stojadinovi}evim pristalica-ma, progleda}e se kroz prste. U tom smislu, u kwizi smodoneli i bele{ke iz Paunovi}evog dnevnika, koje se ti~usukoba u Arhijerejskom Saboru neposredno posle zavr-{etka „konkordatske krize“. Naime, posle smrti patri-jarha Varnave, mitropolit Dositej je ustvrdio da }e epi-skopi i Crkva u svojoj borbi i}i daqe. Vladika {aba~kiSimeon je, u ime Sinoda, i{ao da se vidi sa knezom – na-mesnikom Pavlom i iznese mu stav Crkve povodom doga|a-ja koji su potresli Srbiju i Jugoslaviju. Vladika je Pau-novi}u rekao da je Knez nastojavao na pobo`nosti Kara-|or|evi}a, i da je delovao pomirqivo.

O bro{uri „Krvava pravoslavna litijau Beogradu“

Sini{a Paunovi} u svojim se}awima navodi da jeuvodni tekst za bro{uru o krvavoj litiji pisao |akonUgqe{a Jeli} iz Saborne crkve u Beogradu, {to se vidi

20

po stilu ~oveka koji dobro poznaje crkvenu terminolo-giju. Sve do asteriska je Jeli}ev tekst.

Bro{ura je pisana zgusnuto i svesno angaòvano,bez patosa novinarske objektivnosti. Niz iskaza su po-ziv na konkretni politi~ki obra~un s „nenarodnim re-ìmom“; recimo: „Ni {panski inkvizitori nisu mu~ilisvoje `rtve kao {to ih manguparija uprave grada Beogra-da u licu ~lanova kvartova, pisara, àndarma i {pijunaprebija i mu~i“.

Paunovi} je tvrdio da se narod molio za zdravqe pa-trijarha, i da je litija bila sasvim nevino okupqawe gra-|ana; sve radwe su bile zatvorene, osim radwi pojedinihStojadinovi}evih pristalica. Litiju je vodio {aba~kivladika Simeon, koji je pevao tropar Krstu: „Spasi, Go-spode, qude Tvoje“. Kada je litija nai{la na àndarme-rijski kordon, do{lo je do sukoba. @andarmi su, psuju}inarodu „srpsku majku“, nasrnuli na sve{tena lica. Vladi-ke Simeon i Platon na{li su se na udaru, kao i sve{te-nici Qe{evi}, \or|evi} i Cerovi}. [ef policije,Dragi Jovanovi}, je ~ak komandovao àndarmima „no` napu{ku“, {to je prisutne dovodilo do jo{ ve}eg gneva. (Izbro{ure saznajemo da se, dvadeset sedam àndarma, nared-nika i redova na{lo u zatvoru zato {to su odbili poslu-{nost). Mladi}i u litiji su vikali: „Evo, ubijte nas, nedirajte nam sve{tenike!“ U sukobu s policijom na{li suse i politi~ari poput Vojislava Jawi}a. Bro{ura se za-vr{ava tvrdwom da su tirani udarili na Crkvu i narod ida Crkva i narod treba da im sude.

U prilogu ove kwige doneli smo tekst pokojnog vla-dike {umadijskog Save (Vukovi}a) o neta~nostima u Pa-unovi}evim uspomenama Kad su letele kamilavke. Vladi-ka Sava je osporio neke navode Paunovi}eve, i dao svojuverziju doga|aja (s obzirom da je bio istori~ar SPC, sva-kako je imao uvida u gra|u i dokumente koji novinaru„Politike“ nisu bili dostupni). U ostav{tini Sini{ePaunovi}a nisu na|eni tragovi odgovora na tekst epi-skopa {umadijskog.

21

Sukobi u Srpskoj Crkvi

Paunovi} je smatrao da je, posle Varnavine smrti,do{lo do borbe episkopa oko patrijar{ijskog prestola,pa ~ak i opasnosti od „raskola“ (oko mitropolita Ga-vrila.) Naravno, on je preterivao, ali, sukob je ipak po-stojao. Naime, ve}i deo episkopata je bio za brzo pomi-rewe sa dràvom. Patrijarh Gavrilo je predwa~io u to-me. Me|utim, vladika ì~ki Nikolaj je traìo javno iz-viwewe svih Srba koji su bili za konkordat, da bi biliprimqeni u crkveno op{tewe. Smatrao je da se preko ta-ko ozbiqne stvari kao {to je izdaja srpskih verskih inacionalnih interesa ne moè pre}i tako lako. Zbog to-ga {to Sabor nije usvojio wegove zahteve, vladika Niko-laj je odbijao da se pojavi na zasedawima Svetog Arhije-rejskog Sabora sve do 1940, kada su se, u martu, on i patri-jarh Gavrilo zvani~no pomirili u manastiru Kaleni}u,pred licem novih opasnosti po Srpsku Crkvu i narod.Promisao Bo`ja }e ih kasnije spojiti u senci nema~kihbajoneta: zajedno su robovali, 1943–1945, u Vojlovici,Dahau i Be~u.

Paunovi} je, rekosmo, u episkopatu uo~io sklonostpolitizirawu; sukob oko toga ko treba da govori o ~etr-desetodnevnom pomenu patrijarhu Varnavi tipi~an jeprimer. Raspravqalo se da li da govori vladika Nikolajili neko drugi – na kraju nije govorio niko. U to vreme,Paunovi} se sretao s vladikama – zagreba~kim Dositejem,dalmatinskim Irinejem, dabrobosanskim Petrom. Radioje na pomirewu Gavrila i Nikolaja, oko ~ega se naro~itobio zauzeo pisac Grigorije Boòvi}. Zanimqivo je i we-govo zapaàwe da je, posle svake sednice Sinoda, novi-narska javnost znala sve {to se na sednici de{avalo.

O ovom svedo~ewu

Svedo~ewe Sini{e Paunovi}a je novinarski zani-mqivo. Jer, novinar je ~ovek koji o svemu ima znawa, alipovr{nog, taman dovoqnog da „zagolica ma{tu“ ~itala-

22

ca, da svoj tekst u~ini privla~nim bez obzira na posle-dice po istinu. Ovo „golicawe ma{te“, izaziva neobi~-no raspoloèwe, izme|u zadovoqstva i razdraènosti:drago nam je {to smo u kuloarima, ali nikad ne moèmobiti sigurni da je sve bilo ba{ tako. Kwiga „Kad su le-tele kamilavke“ u svakom slu~aju je jo{ jedan vaànli~ni dokument iz doba konkordatske krize. Predaju}iga ~itaocu s propratnim komentarima, koji ga, ~ini namse, na pravi na~in kontekstualizuju, nadamo se da }e sepokazati da je historia semper magistra vitae, mada smo miSrbi dokaz da nije uvek istina kako repetitio est mater stu-diorum.

Vladimir DIMITRIJEVI]

LITERATURA

Veqko \uri} Mi{ina: Zlo~in je po~eo ranije / Prilozi zaistoriju stradawa Srba u Banovinama Savskoj i Primor-skoj 1931–1939 i Banovini Hrvatskoj 1939–1941, autorskoizdawe, Beograd 2004.

Qubodrag Dimi}, Nikola @uti}: Rimokatoli~ki reritali-zam u Kraqevini Jugoslaviji 1918-1941, Vojnoizdava~kii novinski centar, Beograd 1992.

Rim ne miruje / O starim i novim poku{ajima Rimokatoli~kecrkve da pot~ini pravoslavne, Beli an|eo, [abac 2003.

Dr Nikola @uti}: Kraqevina Jugoslavija i Vatikan, Ma{telkomerc / Arhiv Jugoslavije, Beograd 1994.

Milo{ Simi}: Rimokatoli~ka crkva i Srbi, SIMEX, Kraqe-vo 1991.

Branko Nadoveza: Konkordat, Balkan i pravoslavqe, „Srpskaslobodarska misao“, 19/2003.

23

Na prethodnoj strani:Faksimil naslovne strane iz 1937. godine

Vlada Milana Stojadinovi}a, Antona Koro{eca i ko-mpanije obeleèna je na dan 19. jula 1937. godine ne~uvenimatakom na Sveto Pravoslavqe. @andarmerija zloglasnogkatoli~kog popa Koro{eca, kombinovana od àndarmaSlovenaca-katolika, izvr{ila je toga dana napad na beo-gradsku Katedralu – Sabornu crkvu, na ota~estvene arhije-reje i blago~estive hri{}ane. Pocepani su barjaci icrkvene zastave, polomqeni su pravoslavni krstovi i ri-pide – oskrnavqena je svetiwa srpska.

Arhijerej eparhije {aba~ke d-r Simeon Stankovi} te-{ko je povre|en àndarmskim bajonetima, kundacima i gu-menim palicama. Episkop Platon, vikarni moravi~ki, kon-tuzovan je gumenom palicom. Pravoslavni beogradski sve-{tenici tu~eni su i maltretirani kao robqe. Odani i do-bri sinovi i k}eri srpske pravoslavne crkve mla}eni su odstrane beogradske policije kao stoka.

Sve se to odigralo na o~igled mnogobrojnih beograd-skih novinara i fotoreportera, na o~igled mnogih stranihdopisnika koji su o ovim nedelima, sa uàsom, javqali svo-jim listovima ~itave stupce. Pa ipak, vlada Milana Stoja-dinovi}a, popa Koro{eca i kompanije imala je smelosti dasutradan saop{ti u jednom zvani~nom biltenu i na najbe-zo~niji na~in la`no predstavi kako 19 jula nije bilo ni~e-ga stra{noga, kako su sve vesti o doga|ajima kod Sabornecrkve i o povredama sve{tenstva i gra|ana izmi{qene.

Pretsednik skup{tine Stevan ]iri} saop{tio je po-slanicima da je obave{ten od Ministra socijalne politi-ke i narodnog zdravqa, poznatog bro}astog ni{kog cigani-na i nevaqalca, Dragi{e Cvetkovi}a: „da je ceo doga|aj kodSaborne crkve insceniran od strane sve{tenstva, na taj na-~in {to se vladika {aba~ki sam ogrebao noktom i izazvaokrv simuliraju}i povredu od strane àndarma.“

^lan kvarta Uprave grada Beograda, ona vucibatina,pijanac i degenerik Mija Petrovi}, pri~ao je javno da suvladike napile sve{tenike pa su ih pijane poslali na liti-

27

ju i da je zbog wihovog pijanstva do{lo do sukoba izme|usveta i policije. Uprava grada pohapsila je masu nevinihqudi kojima je poturila tobo`we komunisti~ke tendenci-je i optuìla ih da su oni za ra~un komunista izazvali ne-rede na litiji. I t. d. i t. d.

Mi ne èlimo da pobijamo ove laì Milana Stojadi-novi}a i popa Koro{eca, jer su one svakom o~igledne i vr-lo providne, ve} ho}emo prosto da na najobjektivniji na~insaop{timo narodu ceo tok ovog famoznog doga|aja kod Sa-borne crkve pa neka narod sudi i neka odlu~uje {ta mu po-sle toga vaqa raditi i kako treba u budu}e da se odnosiprema svima onima koji bar za trenutak poku{avaju daopravdavaju ova ne~uvena nedela ove mangupske vlade. Vla-de, koja je proigrala sve {to se moglo proigrati, poku{avasada da proigra i prokocka i posledwu srpsku svetiwu –Srpsku pravoslavnu crkvu, a ujedno da u~ini atak na sve ono{to je srpsko i {to je srpskom narodu oduvek najsvetije bi-lo. Jer nije ovo samo atak na srpsko pravoslavqe i na srp-sko ime, na ~ast i na obraz srpski ve} i na sve ono {to je smukom kroz vekove uz najve}e te{ko}e i `rtve, potocimakrvi ste~eno...*

** *

Na inicijativu humanih, nacionalnih i prosvetnihdru{tava u Beogradu, odlu~eno je me|u beogradskim sve-{tenstvom da se na dan 19 jula odrì molepstvije za zdra-vqe Wegove Svetosti Patrijarha Varnave, koji je jo{ uvekleào izme|u ìvota i smrti, i da se posle molepstvijaobrazuje povorka od Saborne crkve, da u miru pro|e krozvaro{ do Savina~ke crkve, kod koje je tako|e trebalo da seodrì molepstvije. Ta vest je objavqena u najve}em i najo-bjektivnijem prestoni~kom listu i narod je pohrlio sa svihstrana, zakazanog dana, po podne, tako da je u crkvi i predcrkvom bilo toliko vernih kao retko kada.

28

————————

* Ovaj uvodni tekst napisao je |akon Saborne crkve u Beogradu Ugqe{aJeli}.

Bilo je tu bogatih, siromaha, starih i mladih, bilo jequdi, bilo je èna. Iz Beograda, iz unutra{wosti, iz varo-{i, iz sela. I {to je najkarakteristi~nije me|u svim timsvetom koji je do{ao da se pomoli za zdravqe vrhovnog po-glavara Srpske pravoslavne crkve, nalazio se i veliki brojqudi i èna koji nisu pripadali isto~nopravoslavnoj ve-roispovesti ali su smireno i pobo`no otstojali celo mo-lepstvije i iskreno saose}ali sa ostalim svetom i molilise za zdravqe Wegove Svetosti.

29

Dok je molepstvije odràvano, na svim beogradskimcrkvama zvonila su zvona a sve beogradske radwe bile su za-tvorene izuzev radwe dvojice trojice Stojadinovi}evihtrabanata i onog lopova na dràvnim liferacijama, be-stidnog Mihaila Lukarevi}a, ~lana firme kwiàre Luka-revi} i Go|evac, ina~e vajnog narodnog poslanika.

Jo{ u 2 ~asa po podne, mnogo ranije pre po~etka mo-lepstvija na svim beogradskim ulicama pojavquje se poli-cija i àndarmerija a naro~ito oko Saborne i Savina~ke

Besomu~ni policijski ~inovnici i àndarmi obru{avaju se na pra-voslavno sve{tenstvo, cepaju im ode`de i lome crkvene barjake

(S. Paunovi} ozna~en strelicom)

crkve. I malo po malo sve se vi{e pribliàva crkvi i cr-kvenoj porti dok najzad ne pri|e sasvim glavnim ulazima dazatim stigne i na sam crkveni prag.

Molepstvije je bilo gotovo ne{to malo pre 6 ~asova.I narod se po~eo spremati za litiju. O~ekivao je samo sve-{tenstvo da krene napred. Me|utim, dogodilo se ne{to{to se nije doga|alo ni za vreme Turaka. Policija je uputi-la beogradskom arhijerejskom namesniku zvani~an akt u ko-me ga izve{tava da se litija zabrawuje i nare|uje mu da tosaop{ti narodu sa amvona. I visokopre~asni gospodin ar-hijerejski namesnik je po~eo da ~ita taj famozni akt, alinije mogao da pro~ita ni prvu re~enicu pa je bio prekinutburnim protestima vernih, koji su ve} po~eli da se revol-tiraju i da zahtevaju da se {to pre krene na ulicu i po sva-ku cenu odrì litija.

Za to vreme upravnik grada Beograda nalazio se podrugi put kod Visokopreosve}enog gospodina mitropolitaDositeja i poku{ao da ga ubedi da ne treba odràti litiju,a na kraju mu je prosto rekao da on to zabrawuje.

Dok se ovo odigravalo, ponesen svojom hri{}anskompravoslavnom verom i podstaknut èqom naroda koji jevikao sa svih strana da se po|e u litiju, jedan mladi sve-{tenik istr~ava iz oltara na amvon, staje pred namesnikai daje narodu znak da krene, pozivaju}i u isto vreme i sve-{tenstvo.

I narod, sa nezapam}enim verskim zanosom i odu{e-vqewem kre}e iz crkve na ulicu, vo|en mnogobrojnim sve-{tenstvom. Oko 70 sve{tenika u ode`dama, nekoliko vla-dika i oko 50 sve{tenika u mantijama, krenulo je sa naro-dom i pohrlilo izlazu.

Ali tek {to su u~inili nekoliko koraka na samojulici Kraqa Petra nailaze na àndarmeriju i policiju, nabajonete i gumene palice.

– Nazad! Litija je zabrawena, – vi~u àndarmi i poli-cajci i hvataju se za oru`je.

– Sklonite nam se s puta bezbo`nici! – odgovarajumirno duhovnici, stari i iznemogli sve{tenici i poku{a-vaju da prodru napred.

Vladike i sve{tenici nose u rukama krstove, narodbarjake i ripide.

30

Nastaje velika gu`va. Policajci prave kordon i nedopu{taju litiji da iza|e na ulicu. Me|utim narod postajesve ozloje|eniji, sve vi{e protestvuje i po~iwe svom sna-gom da gura napred. Tako da sve{tenici i da su hteli da sepovrate u crkvu nisu mogli. Pred ovim naletom naroda, pr-vi kordon policije popu{ta. Ovo o~igledno raduje i sve-{tenstvo i narod i svi ùre napred s poklicima.

– @ivela pravoslavna crkva! @iveo Patrijarh! Pa ivi ste vaqda hri{}ani!

31

– I ovo su pravoslavni hri{}ani. Vidi se ~im su naspustili. Zar ima ~oveka koji bi smeo da udari na krst i sve-{tenike! – produùju odu{evqeni usklici naroda.

– Napred! – vi~e sve{tenstvo.Ali, radost je bila kratkotrajna. Ubrzo se videlo da

je ovo popu{tawe i propu{tawe sve{tenstva bio samo po-licijski trik kojim se èlelo da se sve{tenstvo odvoji odnaroda. Naime, policajci su propustili kordon samo dok jejedan deo sve{tenstva pro{ao, a onda su drugi deo s narodom

Te{ko povre|enog Episkopa {aba~ko-vaqevskog dr Simeona otima narod iz ruku oruànih zlikovaca i odnosi u Patrijar{iju

zadràli u crkvenoj porti i po okolnim ulicama opkoqa-vaju}i ih sa svih strana.

Me|utim, ni propu{teni sve{tenici ne produùjuput na miru. Ve} posle nekoliko desetina koraka izlazi imu susret drugi kordon, i tu dolazi do prvih fizi~kiho{trih sukoba. Dok su malo na crkvenim vratima potiski-vali nejake ène i decu, gu{ali se sa gra|anima, sada su po-~eli da se otvoreno obaraju i na sve{tenstvo ne {tede}i nivladike.

– Nazad! – vi~u besomu~no policajci i àndarmi. Ponaglasku àndarma vidi se da su Slovenci.

– Nazad vi bogohulnici! Ne skrnavite sveti krst ve}nas pustite da idemo svojim putem na miru! Mi ne smetamonikom, mi vr{imo svoj verski obred u svojoj ro|enoj zemqi– vi~e {aba~ki vladika d-r Simeon, steè ~vr{}e krst, za-peva: „Spasi Boè qudi tvoja“! i ho}e da nastavi put.

Policajci ga zadràvaju, àndarmi mlataraju bajone-tima ali masa sa sve{tenstvom uspeva da probije i potisnekordon i krene daqe. Na àlost ve} kod osnovne {kole„Kraqa Petra“ litija se sukobqava sa novim kordonomàndarma koji kao da su nemi, ne govore ni{ta, ve} po~iwuda tuku koga stignu, da otimaju i cepaju crkvene barjake, za-stave, da lome krstove, da ~upaju sve{tenike za bradu, hva-taju za gu{e i cepaju ode`de.

U to vreme pristiè nova rezerva àndarma i {piju-na, na ~elu sa bednim ~lanom osmog kvarta, zloglasnim man-gupom, kockarom i ucewiva~em [o{ki}em, prave brzo jakkordon i poku{avaju da potisnu celu litiju natrag. Me|u-tim, sve{tenstvo koje se nalazi sa kordonom prsa u prsa,uspelo je da odoli novom policijskom naletu, potiskuje iovaj novi kordon dok ga najzad ne dotera do blizu Knez Mi-hajlove ulice.

– Za{to nas zadràvate? Mi nikoga ne napadamo. Ni-koga ne diramo. Mi èlimo da vr{imo svoj crkveni obred,– protestuju i daqe sve{tenici i u trenutcima poku{avajui vrlo blagim re~ima, kao sa amvona, da umilostive àn-darme i policajce.

Kao odgovor na wihovu blagost padaju najuàsnijepsovke iz redova àndarma i policajaca. Prvo jedna pa dru-ga dok se najzad nije ~ulo sa vi{e strana kako àndarmi

32

psuju vladikama i sve{tenicima srpsku majku. Samo neko-liko trenutaka iza ovih gnusnih psovki nale}u ponovo svomsnagom na sve{tenstvo ponovo otimaju krstove i barjakedok jedan ne istr~a sasvim napred iz kordona i iz sve snagepo~e da udara te{kom gumenom palicom {aba~kog vladikud-r Simeona.

– Majku ti srpsku, ho}e{ li ve} jednom da se ukloni{ina~e }u ti bradu i{~upati! – derwa se razbesneli àndarm.

– „Spasi Boè“... – produùje vladika da peva i kre}eponova napred s krstom u ruci.

– Spasi}u te ja, majku ti popovsku, kad te mlatnem, vi-~e jedan policajac kome pritr~avaju dva àndarma i obara-ju se zajedni~ki na sirotog vladiku.

Vladika poku{ava da da otpora, ali pre nego {to uspeda digne ruku napada~i mu svaquju mitru na zemqu, on bi daje zadrì, ali udarci pristiù i uskoro sa vladi~inog li-ca {iba krv. No ipak, on se sagiwe uzima mitru stavqa je naglavu i produùje napred sav ra{~upan i krvav.

U narodu nastaje vrisak, vika, protestovawe. Jednamawa gomila gra|ana i gra|anki koja se progurala sa sve-{tenicima, poku{ava da za{titi rawenog vladiku od da-qih udaraca ali biva ubrzo potisnuta nazad.

A raweni vladika u pratwi sve{tenstva stopu po sto-pu otima od andarma prostor Kraqa Petra ulice, peva i da-qe „Spasi Boè qudi tvoja“! i ide napred s krstom u ruci.

Taman kad su mislili da }e izbiti sasvim u Knez Mi-hajlovu ulicu stiè pred litiju {ef op{te policije, po-znati defraudant i lopov Dragomir Jovanovi}, iska~e iz au-tomobila i bez oklevawa nare|uje: No` na pu{ku! U meso!

O~igledno ovakoj komandi niko se nije nadao. Narodpo~iwe da se kome{a a i sve{tenici za trenutak se koleba-ju i po~iwu da mole narod da se povu~e da se ne bi daqe pro-livala nevina srpska krv.

Zaprepa{}ewe od ovog novog policijskog naleta tra-jalo je samo nekoliko trenutaka, a onda se ponovo svet pri-bra a sa wim i sve{tenstvo i ponovo kre}e napred. I jedandeo sve{tenika uspeo je da se probije jo{ nekoliko korakanapred, ali tu nailazi na jo{ è{}i otpor i raweni vladi-ka doìvquje novu nesre}u i novo ponièwe: posle gu{awaod nekoliko trenutaka da produì put i da za{titi krst,

33

àndarmi ga savla|uju udarcima kundaka i on pada onesve-{}en na zemqu sa jednom velikom ranom na ~elu.

Ovde je bio vrhunac policijskoga naleta i narodnogrevolta i izgledalo je svakog ~asa da }e do}i do mrtvih.

îm je pao na zemqu vladici pritr~avaju sve{tenicii gra|ani i diù ga u vis misle}i da je jo{ pri svesti i damoè da produì. @ele da ga nose na rukama kao trofejali ubrzo vide da je pao u nesvest i s mukom ga izvla~e izgu`ve i prenose rawenog na rukama u Patrijar{iju. U Pa-trijar{iji mu ukazuje prvu pomo} d-r Vladislav Bogdano-vi}, koji se tu slu~ajno na{ao i konstatuje da su povredevrlo ozbiqne.

Dok su rawenog vladiku previjali i povra}ali svesti,na ulici se jo{ uvek vodila èstoka borba izme|e àn-darma, sve{tenika i naroda. U toj borbi tri sve{tenika: Jo-van \or|evi}, Kosta Qe{evi} i Dobrosav Cerovi} uspeva-ju da se pod ki{om udaraca probijaju i kroz ovaj posledwikordon i da dospeju u Knez Mihajlovu ulicu. Jovan \or|evi}jurio je napred sav razbaru{en sa rase~enom ode`dom kojumu je u onoj gu`vi rasekao neki od àndarmskih bajoneta.

Sa ovom trojicom sve{tenika probija se u Knez Mi-hajlovu ulicu i senator Svetozar Tomi} koji je zajedno sawima dobijao udarce i jedva uspeo da se izvu~e iz àn-darmskih ruku posle duèg obja{wewa i legitimisawa.

Neznaju}i {ta se daqe de{ava u Kraqa Petra ulici,ovi sve{tenici su produìli napred i uspeli da stignu doblizu Akademije Nauka. Po{to su pred sobom opazili dvo-jicu svojih mla|ih kolega, hteli su da poùre da ih pristig-nu, ali u istom trenutku pred wima se pojavio novi kordonàndarma. Kada su sve{tenici odbili da stanu i masa po~e-la da protestvuje, jedan kapetan prve klase koji je predvo-dio àndarme komandovao je: „No` na pu{ku! Udri!“ Iàndarmi su besomu~no po~eli da udaraju gde koga stignu:ène, decu, qude, sve{tenike.

Kad su se oborili na sve{tenike nekoliko mladi}apod udarcima sa svih strana, istr~avaju pred bajonete, ski-daju sa sebe kapute, bacaju ih na ulicu, raskop~avaju grudi ivi~u: „Evo ubite nas! Ne dirajte nam sve{tenike!“ To je zatrenutak uticalo i na àndarme, a narod se ve} gu{i u pla-~u. Na àlost àndarmi se odmah vra}aju starom raspolo-

34

èwu i produùju da tuku mladi}e koji su se suprotstavili,trpaju u zatvoreni~ke kamione i teraju u Upravu grada.

– Natrag! – vi~u àndrmi i daqe na sve{tenike. – Stra-da}ete! Za{to pravite nered, kakvi ste vi sve{tenici?

– Vi gospodine kapetane pravite nered, – odgovara izsveg glasa jedan od sve{tenika.

– Ne pravimo mi nered gospodine. Ja sam sve{tenikali sam se borio u rovu 6 i po godina i stvarao ovu zemqu, –dodaje drugi.

U to vreme stiù dva nova policijska kamiona idu sastrane gomile koja je ve} sada velika.

– More, trpajte ih u kola, vi~e jedan policajac.– Dajte jedan taksi, pa terajte to odavde – pridruùje

se jedan àndarmerijski kapetan.– Sram vas bilo, tako govorite o sve{tenim licima! –

~uje se protest iz naroda.– Boqe ih pobite kao u Surdulici, neka se pri~a i

pamti kako su pali u svojoj ro|enoj zemqi kao robqe.Na ove uzvike àndarmi prosto besne i produùju jo{

uàsnije da tuku sve oko sebe.Stiè jedan auto taksi. @andarmi nasilno tovare svu

trojicu sve{tenika. Me|utim Cerovi} uspeva da se otrgnei da se povu~e s masom u popre~ne ulice. Qe{ovi}a i \or-|evi}a odvozi taksi preko Terazija do Savina~ke crkve.

Dva sve{tenika koji su oti{li napred Knez Mihajlo-vom ulicom i stigli do Savina~ke crkve bili su: BoìdarJokanovi} i Naum Dedijer, kalu|er. Na putu do Vra~ara onisu imali tako|e vrlo velikih sukoba sa àndarmima i naTerazijama umalo da im nisu svukli mantije.

Posle odno{ewa vladike Simeona u Patrijar{iju,izme|u àndarma i litije odigrava se bezbroj nezapam}e-nih scena koje traju vi{e od jednog ~asa, dok najzad uz uà-sne udarce, zapomagawe i vri{tawe sa svih strana litija nebude sasvim rasterana. Narod beì po dvori{tima, po po-bo~nim ulicama a najve}i deo vra}ao se u portu Saborne cr-kve gde se ose}ao najsigurnijim.

U toku ove policijske potere za sve{tenstvom i sve-tom odigravaju se nezapam}ene scene.

Na jednom kraju gu{ao se sa àndarmima biv. mini-star vera d-r Vojislav Jani}, prima udarce i biva okrva-

35

vqen. Na drugom kraju Vladimir Milutinovi}, prota Mar-kove crkve rve se u isto vreme sa nekoliko àndarma. Ta-man jednoga savlada a drugi naleti, taman odbije ovoga, po-javi se novi dok u jednom trenutku nije sko~ila ~itava go-mila na wega, ali on ipak uspeva da odoli svima i da se po-vu~e u crkvenu portu.

Malo niè od ove dvojice, na sli~an na~in bori se iprota Milutin Magazinovi} i u jednom trenutku dolazi uvrlo veliku opasnost tako da jedva izvla~i glavu ispod ba-joneta.

Biv{i nar. poslanik, ina~e sve{tenik, Milan Stepa-novi}, kod Narodne banke u jednom trenutku ima protiv se-be oko deset àndarma. U po~etku se bori sam, ali mu poslepristiù jo{ neki sve{tenici i omogu}uju mu da se povu~enepovre|en.

Na sli~an na~in vodi borbu sa àndarmima i SrpkoVukanovi}, narodni poslanik, koji zbog poku{aja da za{ti-ti jednog sve{tenika dobija udarac kundakom a zatim sadruge strane nale}u na wega nekoliko bajoneta tako da sejedva spasao zlikovaca.

[to se ti~e ostalih u~esnika u litiji malo je ko pro-{ao bez ikakvog udarca u onoj gu`vi. Ali najstra{nije nesu-mqivo su pro{le pojedine ène koje su se pokazale nevero-vatno ratoborne i kao osice naletale na àndarme, ~im biprimetile da se obaraju na nekoga od sve{tenika. Tako jednamla|a èna uspela je da se probije sa onom dvojicom sve{te-nika koji su oti{li prvi kroz sve policijske kordone i dasva pocepana stigne ~ak do Savina~ke crkve protestvuju}iglasno i kli~u}i Patrijarhu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Sutradan, preko puta francuskog poslanstva na Kale-megdanu do{lo je do novih sukoba izme|u àndarmerije inaroda. Narod je hteo u crkvu a àndarmi su branili. Tomprilikom ponovo je prolivena nevina srpska krv i bilo jevi{e wih koji su lak{e i teè povre|eni. Na dan 21 ovogmeseca na glas zvona koja skoro danono}no zvone po beo-gradskim crkvama narod je ùrio na molitvu ali je bio ne-milosrdno spre~avan od policije i jo{ nemilosrdnije tu-~en. U Du{anovoj ulici ispred crkve Aleksandra Nevskogjedna grupa saobra}ajnih policajaca naletela je na prola-znike i tukla sve odreda.

36

Evo, Milane Stojadinovi}u i mra~ni Antone Koro-{ecu, kako su vesti o prolivenoj srpskoj krvi i nezapam}e-nom skrnavqewu srpskih crkvenih svetiwa, srpskog imenai srpskog dostojanstva, zlonamerne, izmi{qene i tenden-ciozne.*

** *

Kakav je utisak ostavio na na{ narod ovaj zlikova~kiatak àndarma i `bira popa Koro{eca neka posluì i pi-smeno koji je jedan blago~estivi gra|anin, daleko od crkvei wenih na~alnika napisao:

ATAK ZLIKOVACA NA PRAVOSLAVQE!

Vladavina oligarhije, okupqena oko Milana Stojadi-novi}a, obeleèna je na dan 19 jula 1937 godine ne~uvenimatakom na sveto Pravoslavqe.

@andarmerija zloglasnog katoli~kog popa Koro{ecakombinovana iz àndarma Slovenaca–katolika, izvr{ilaje napad na beogradsku katedralu – Sabornu crkvu, na beo-gradsko sve{tenstvo, na pravoslavne ota~astvene arhijere-je. Oskrnavqena je àndarmskim ~izmama svetiwa Srpska.Pocepani su barjaci i zastave crkvene. Polomqen je pravo-slavni krst i ripide.

Arhijerej eparhije {aba~ke D-r Simeon Stankovi} te-{ko je povre|en od àndarma. Episkop Platon, vikarni-mo-ravi~ki, kontuzovan je gumenom palicom. Prevoslavni beo-gradski sve{tenici insultirani su od pustahija.

Odani i dobri sinovi i k}eri Pravoslavne Crkve mla-}eni su od beogradske policije. [tampa o svemu }uti jer cen-zura uzurpatora narodnih prava i slobode ne da joj da pi{e.

37

————————

* U sa~uvanom primerku “Krvave litije“ u Paunovi}evoj zaostav{tiniova re~enica je wegovim rukopisom ozna~ena kao izjava vladikePlatona.

Dopisnici stranih listova – o~evidci ovog zlikova~-kog ataka – obavesti}e ceo svet kakva je urota skovana pro-tiv pravoslavqa, kakvim se sredstvima sluì reìm silnika.

Ni pod Turcima, ni pod okupacijom Srbije nije nepri-jateq ~inio ovo {to sad ~ini policija zloglasnog be~kogmiqenika. Samo surduli~ki masakr srpskih sve{tenika ra-van je ovom nedelu kojim je iz svog automobila dirigovaopapski sluga, àlosni jugoslovenski ministar unutra{wihdela – mra~ni katoli~ki pop Koro{ec.

Pravoslavna vera i pravoslavni sve{tenici sa celimpravoslavnim narodom stavqeni su van zakona. Gde ste vikoji se nazivate neodgovornim ~iniocima da stanete na putovim nedelima zlikovaca @elite li vartolomejsku no}?

Upamtite da duh srpskih prvosve{tenika i mu~enika– na{ih slavnih Haxi Ruvima, \ere, Avakuma, Prodana jo{veje kroz na{e arhijereje i sve{tenike. Nikakva sila i ne-prijateq nije oborio pravoslavqe a ne}e ni crni inkvizi-tori i mra~waci iz Rima.

Sotone i vrazi ìvite u strahu jer }e vam do}i narod-ni Sud!

Beograde, prestonico Jugoslavije, diko Srbije i Srp-stva zavi se u crno i zapla~i u bedi i nevoqi koja te sna|e!

Pravoslavni Srbi i Srpkiwe, deco velikog i nedo-sti`nog svetiteqa Save okupite se oko na{e svete crkve,demoni su na poslu da je obore i sru{e.

@ivelo na{e srpsko ~edo, Kraq Petar II.@iveo voqeni, an|eoski dobri Srpski Patrijarh

Varnava!

** *

Beogradski list „Vreme“ kao organ Milana Stojadi-novi}a i mangupske bande oko wega, donosi laàn i tenden-ciozni kominike, kominike koji je samo policajac-mangup uMinistarstvu unutra{wih dela mogao da sastavi. Kolikoje to gnusan i laàn izve{taj dokaz je da ga je „Vreme“ done-lo samo u beogradskom izdawu, a svaki ko ga je pro~itaozgraào se nad pokvareno{}u i cinizmom. – Zamislite kad

38

ministar unutra{wih dela sa svojim organima ovako javnolaè, {ta li ti nitkovi tek rade iza zatvorenih vrata i potomrucima beogradske uprave grada.

Ni {panski inkvizitori nisu mu~ili svoje `rtve kao{to ih manguparija uprave grada Beograda u licu ~lanovakvartova, pisara, àndarma i {pijuna, prebija i mu~i. Jauki piska zatvorenika ~uju se u okolo Uprave grada Beograda.Gde ste strani predstavnici, novinari, kulturni qudi, daspre~ite ove zlikovce i razbojnike u ovom wihovom inkvi-zitorskom poslu? – Mi vapijemo za intervencijom stranogsveta koji ima pravo i du`nost da zahteva istragu na licumesta radi pravde i civilizacije a protiv mra~wa{tva iinkvizicije.

** *

Ustajemo u odbranu i traìmo slobodu onih jadnikakoji su zatvoreni u beogradskom garnizonom zatvoru:

– Ti~e se 27 àndarma, narednika, podnarednika, ka-plara i redova koji su zatvoreni, koje kiwe i mu~e, koje }estaviti pod sud za otkazivawe poslu{nosti.

Pravoslavni àndarm-narednik, brani se da nije ot-kazao poslu{nost, ali da ne moè i ne sme da gazi i lomipravoslavni krst pred kojim je kao svojom svetiwom dao za-kletvu za savesnu i ispravnu slu`bu. Ne moè on da skrna-vi svetiwu vere svoje i svoga doma. – Pred tim pravoslav-nim krstom i sv. Jevan|eqem on je ju~e, – na Duhove – pro-slavqao slavu u komandi àndarmerije, danas on ne otkazu-je poslu{nost u slu`bi, nego otkazuje da skrnavi ono {tomu je sveto i najmilije – vera pravoslavna kojoj pripada.

Ako javnost, kulturne ustanove, humana udruèwa,{tampa strana (jer doma}e, slobodne, nemamo), ako PrincNamesnik, g. g. Namesnici – ceo kulturni svet ne ustane uodbranu i spas ovih qudi – zlikovci kojima je vlast u ruka-ma uni{ti}e ih.

Spasavajte pravoslavne àndarme, wihovu decu, wiho-ve porodice!

39

** *

Srbi, sinovi Srpske Pravoslavne Crkve, ovo je po-sledwi ~as kad vam se daje mogu}nost da spasete pra|edov-sku veru i narodnost.

Slava Patrijarhu Varnavi!Dole konkordat!Ako se sada ne poka`ete hrabri i istrajni posle }e

biti kasno a za va{u neodlu~nost i ravnodu{nost prokle}evas milioni `rtava koji su pali za ovu zemqu.

Ne smete dopustiti da uspe zlikova~ko delo zlogla-snog berzanskog lopova Stojadinovi}a i mra~nog jezuitepopa Koro{eca.

Borite se dan i no}, budite svakog ~asa u blizini svo-jih sve{tenika i svojih crkava jer svakog ~asa va{a pomo}mo`e zatrebati.

Budite dostojni potomci Nemawi}kog kolena i vernostado najve}eg srpskog prosvetiteqa i duhovnika SvetogOca Save.

Tirani su udarili na Crkvu i narod, Crkva i narodtreba da im sudi!

_____________________

____

40

Radoju Josimovi}u, novinaruu spomen

NE[TO KAO PREDGOVOR

Re~ Konkordat – ugovor izme|u Rimokatoli~ke crkve-Vatikana i jedne dràve ~ula se u novijim vekovima kod{irih masa tek kada je Sveta Stolica zakqu~ila takav spo-razum 1801. godine sa Napoleonom ú. U novije vreme ta re~je upotrebqavana najvi{e kad je Vatikan zakqu~io sporazu-me sa Poqskom 1925. i sa Italijom 1929. U Srbiji ta re~ jeizgovorena u {irim masama prvi put 1914. U KraqeviniSrbiji i posle oslobo|ewa i ujediwewa u Kraqevini Srba,Hrvata i Slovenaca. U novoj dràvi ona je pomiwana najvi-{e posle dono{ewa novog Ustava koji je, s obzirom na pove-}an broj vernika katoli~ke vere, predvi|ao i kod nas jedantakav sporazum sa Rimom.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi prvi put su je upotre-bqavali u~eniji, mla|i episkopi. Prvi ju je pomenuo ve}tada glasoviti crkveni besednik dr Nikolaj Velimiro-vi}.Zazvu~ala je odmah nemuzikalno, odbijaju}e i izazivalaneku odbojnost kod „pravoslavaca“. Nisu u woj videli niosetili ni~ega ni slovenskog, s kamoli jugoslovenskog. Jo{mawe srpskog. Naprotiv, najverovatnije zbog wenog etimo-lo{kog, jezi~kog porekla, latinskog, tako je i delovala sa-mo kao „latin{tina“ – katoli~ki!

A kada se po~elo govoriti o nacrtima toga sporazuma,kojih je do 1937. godine bilo blizu deset, izgovarana je sva-kodnevno {irom zemqe. I u to vreme sporazum ili nespora-zum izme|u Vatikana i Beograda bio je samo formalnost.Quta borba vodila se u stvari izme|u dve najve}e religijeu zemqi – Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoli~ke.

Na dan 19. jula 1937. godine prolivena je, me|utim, ikrv, i to ne samo srpska pravoslavna, jer se na kraju taj ne-sre}ni sporazum – Konkordat – jedne veroispovesti sa dr-àvom pretvorio u najobi~nije politikanstvo. A onda jegodinama stradao samo narod bez obzira koje je vere bio! U

43

javnosti, naro~ito u {aqivoj {tampi, izvrgnuta je srpskanarodna poslovica „Brat je mio koje vere bio“ u novu: „Ibrat je nemio samo ako na{e vere nije“. To je postalo goto-vo op{te geslo, i ostalo sve dok nije pukla prva narodno-oslobodila~ka pu{ka – do 1941. godine.

A evo kako se istorija tog na{eg Konkordata prikazu-je u Enciklopediji Jugoslavije:

„Konkordat ( od lat. concordare, s l a g a t i s e, b i t is a g l a s a n), ugovor izme|u Apostolske stolice i vlade,odnosno vladara pojedinih dràva kojim se regulira polo-àj katoli~ke crkve i odre|uju wene povlastice u dràvi,a u vezi s tim i me|unarodni odnosi Vatikana i dràve.“

Konkordati sklopqeni izme|u pape i pojedinih jugo-slovenskih dràva (Crne Gore, Srbije i Kraqevine Jugo-slavije) vezani su sa pontifikatima Lava XIII, Pija X, Be-nedikta XV, i Pija XI. Za Jugoslovene u Habzbur{koj mo-narhiji vaìo je dugo vremena Konkordat zakqu~en izme|ucara Frawe Josipa I i Pija IX (1855), koji je car otkazao1870. kada je progla{ena dogma o nepogre{ivosti pape. ZaBosnu i Hecegovinu vaìla je konvencija iz 1891. (Bosan-sko-hercegova~ki konkordat) koju je Frawo Josip zakqu~iosa Lavom XIII. Sa Crnom Gorom zakqu~io je isti papa kon-kordat 18. VIII 1886. Wime je bila osigurana upotreba gla-goqice katolicima u barskoj nadbiskupiji. Kraqevina Sr-bija zakqu~ila je s Vatikanom konkordat 24. VI 1914. Upo-treba glagoqice bila je zagarantovana katolicima u Srbi-ji u posebnom dodatku. Vlada i Narodna skup{tina Srbijeratifikovale su konkordat 26. VI 1914. a Vatikan je, zbogotpora austrougarske diplomatije, izvr{io ratifikacijutek 20. III 1915.

U Ustavotvornoj skup{tini Kraqevine SHS pri ras-pravqawu o odnosima crkava prema dràvi, komunisti i so-cijalisti, a od gra|anskih politi~ara A. Trumbi}, dekla-rirali su se za odvajawe crkve od dràve. Inicijativu da sekonkordatom uredi poloàj katoli~ke crkve, odnosno od-nosi Vatikana i Kraqevine SHS dao je jugoslovenski kato-li~ki episkopat. U vezi s tim predao je S. Ritig, izaslanikzagreba~kog nadbiskupa A. Bauera, u julu 1919. papi Bene-diktu XV pro memoriju. U Beogradu je na inicijativu vladedo{lo do me|uverske ankete (15. do 21. XI 1921.), a 1922. vla-

44

da je obrazovala komisiju koja je imala da prou~i pitawezakqu~ewa konkordata. Ova je 25. X izloìla svoje pogledena problem u vezi s konkordatom. Vladu je posebno intere-sovalo pitawe ko }e u zemqi predstavqati rimokatoli~kucrkvu i ukoliko }e dràva u~estvovati pri postavqawu no-vih biskupa. U prvome pitawu prihva}en je predlog episko-pata da on u celini predstavqa u Jugoslaviji katoli~ku cr-kvu. U drugom pitawu je, me|utim, episkopat zastupao tezuda se dràva ne moè me{ati u postavqawe biskupa. Rani-ji su konkordati davali dràvi odre|ena prava pri posta-vqawu novih biskupa; tako i srpsko-vatikanski konkordat.Stoga se vlada uzdràvala od toga da Vatikanu podnosi makakve predloge za zakqu~ewe konkordata, mada je ve} 1921.i 1923. imala izvesne nacrte. Vatikan, a pod wegovim uti-cajem i jugoslovenski episkopat, bio je pak neraspoloènprema zahtevu jugoslovenske vlade da se u katoli~ke crkveuvede glagoqsko bogosluèwe. Pitawe sklapawa konkorda-ta je stagniralo. Tek decembra 1924. ministar M. Nin~i}sporazumeo se s vatikanskim dràvnim sekretarom kardi-nalom P. Gasparijem da osnova za jugoslovensko-vatikanskikonkordat moè da bude konkordat iz 1914. koji je zakqu~i-la Srbija s Vatikanom. Najzad je maja 1925. sastavqena jugo-slovenska delegacija u kojoj su, pored J. Smodlake i dvojicesvetovwaka, bila i dva sve{tenika (V. Jawi} i N. Moskatello).Ona je u Rimu zapo~ela pregovore s vatikanskom delegaci-jom, na ~ijem ~elu je stajao F. Borgongini Duca. U isto vre-me nalazio se u Rimu gotovo ~itav jugoslovenski episkopat.Pregovori nisu doveli do uspeha, naro~ito zbog stava vla-de u pitawu staroslovenskog bogosluèwa, pa su prekinutiza duè vreme.

U me|uvremenu su druge crkve i verske zajednice na-stojale da se wihovi odnosi prema dràvi reguli{u i po-sebnim zakonima. Posle {estojanuarskog dràvnog udaradoneseni su posebni zakoni: 9. XI 1929. Zakon o Srpskoj pra-voslavnoj crkvi; 14. XII 1929. Zakon o verskoj zajednici Je-vreja u Kraqevini Jugoslaviji; 5. II 1930. Zakon o Islamskojverskoj zajednici Kraqevine Jugoslavije i 16. IV 1930 Zakono evangelisti~ko-hri{}anskim crkvama. Godine 1930-31vlada P. @ivkovi}a spremila je nov nacrt konkordata, kom-promisniji od prethodnoga. Vlada B. Jevti}a tako|e je spre-

45

mila nacrt konkordata 1935., kombinuju}i da sa nacrtom iz1931. Vlada M. Stojadinovi}a, koja je zamenila vladu B. Jev-ti}a, preuzela je u potpunosti ve} izra|en nacrt konkorda-ta. Ministru pravde Q. Aueru bilo je povereno da po|e uRim, po{to je papa pristao da se povedu kona~ni pregovorio zakqu~ewu konkordata. Procedura nije bila dugotrajna,jer je vladin nacrt bio tako povoqan da ga je Vatikan mogaomirno prihvatiti. Konkordat je potpisan 25. VII 1935. Pot-pisali su ga, od strane Vatikana kardinal Eugenio Paccelli, aod strane Jugoslavije Q. Auer. Ali tekst konkordata nijeobjavqen ni u Rimu ni u Beogradu pune dve godine. Namesni-ci su tek 5. XI 1936. izdali ukaz kojim se predsednik vladeovla{}uje da podnese konkordat Narodnoj skup{tini na ra-tifikaciju. Tekst konkordata prodro je, me|utim, u javnost.Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve zasedao je timpovodom 11-21. XI 1936. Predsedniku vlade dostavqeni su za-kqu~ci sabora iz kojih se videlo da se Srpska pravoslavnacrkva protivi da neka verska zajednica dobije privilegijekojih pravoslavna crkva nema, a nije ih imala ni u Kraqevi-ni Srbiji. U isto vreme objavqene su ilegalno P r i m e d b ei p r i g o v o r i n a p r o j e k a t k o n k o r d a t a i z m e | un a { e d r ` a v e i V a t i k a n a , p a r a f i r a n o g 2 5 . V I I1 9 3 5 g o d i n e . Malo potom {tampani su u patrijar{ijskoj{tampariji P r o j e k t i k o n k o r d a t a iz 1923, 1925, 1931 i1935. Upore|ivawe tekstova jasno je pokazalo kako su vladesve vi{e popu{tale, da na kraju sastave konkordat kojim seVatikan potpuno zadovoqio. Posle toga pojavio se znatanbroj bro{ura i ~lanaka u dnevnoj i revijalnoj {tampi kojisu s razli~itih pozicija kritikovali predlo`en konkor-dat. Vladina {tampa bezuspe{no je poku{avala da branikonkordat, a u klerikalnim krugovima vladalo je ogor~eweprotiv Srpske pravoslavne crkve kao glavnog nosioca anti-konkordatske kampawe.

Krajem februara i po~etkom marta 1937., u vreme bu-xetske debate u Narodnoj skup{tini, iznesena su, povodompojedinih interpretacija, vrlo suprotna mi{qewa o kon-kordatu. Debata je povedena i u Senatu (17. III) kad je vladabila kritikovana {to je ministar unutra{wih dela, A. Ko-ro{ec, izdao poverqiva nare|ewa da se svima raspolo`i-vim sredstvima u javnosti zabrani svako raspravqawe o

46

konkordatu. Skup{tini su 17. jula podneta dva predloga Za-kona o konkordatu. Vlada je svim sredstvima nastojala da sekonkordat u Skup{tini ratificira. To se desilo 23. VII. Una~elu glasalo je 166 poslanika za konkordat, a 129 protiv,u pojedinostima 167 za konkordat, a 129 protiv.

Sa slawem ovako ratifikovanog konkordata u Senatzatezalo se, jer pri izglasavawu u Senatu ve}ina nije bilaobezbe|ena. Predsednik vlade M. Stojadinovi} sve je vi{euvi|ao da nema snage da proturi konkordat i nije mu drugopreostalo nego da se odrekne konkordata za koji se toliozalagao. On je 10. XI (1937) javno objavio da je konkordat de-finitivno skinut s dnevnog reda. U poverqivom aktu Sve-tom arhijerejskom sinodu (februara 1938) ponovio je da jekonkordat uga{en i da ne}e vi{e biti izno{en pred „na-rodno predstavni{tvo.“

Nijedan od tih nekoliko projekata konkordata nijekao {to se vidi i iz ove enciklopedijske bele{ke, odgova-rao ni katoli~koj crkvi ni dràvi. Zato nijedan nije ni iz-lagan na neku {iru narodnu diskusiju, ali se o svakome odwih znalo odmah sve do detaqa. I o tome se govorilo i pi-salo u ilegalnim lecima. Najvi{e se raspravqalo o 13.~lanu ovog projekta, koji je glasio: „Dràva }e prema doka-zanoj potrebi i u duhu potpune ravnopravnosti katoli~kevere sa ostalim usvojenim konfesijama doprinositi zastvarne potrebe katoli~ke crkve i za staleù primirenoizdràvawe episkopata i klera, pa i du{ebri`ni~kog sve-{tenstva mona{kog reda i wegovih redovni~kih stare{inaukoliko ne bi za to dostajali prihodi crkvene imovine“.

Mnogo se govorilo i o ~lanu 19. ovog prvog projekta{to je glasilo: „Katoli~koj se crkvi, wenim institucijamai organima priznaju u na~elu prava da osnivaju i izdràva-ju privatne i konfesijske {kole ali su u pogledu uslova imodaliteta vr{ewa toga prava vezani na sporazum sa dr-àvnom prosvetnom upravom“.

Zanimqivo je: dràva je nastojala u ovom projektu dase odredba o braku elimini{e iz konkordata, a o tome su se~ule najbrojnije pri~e. Tvrdilo se da iza toga stoje fami-lijarni razlozi nekih istaknutih politi~ara.

U projektu od 1925. godine najvi{e se obaralo me|upravoslavnima, na ~l. 12 koji je glasio: „Vlada priznaje va-

47

`nost braka me|u katolicima i me{ovitih brakova zakqu-~enim pred katoli~kim sve{tenikom po propisima kato-li~ke crkve. Katoli~ki suprug u me{ovitim brakovima za-kqu~enim pred rimokatoli~kim sve{tenikom ima}e pravada ugovara da }e deca toga braka biti vaspitana u katoli~-koj veroispovesti.“

Uz svaki projekat pojavqivale su se i ~itave kwige nastrani obe zava|ene crkve tako da je to sve vi{e pogor{a-valo odnose me|u wima.

Na konferenciji izvr{nog odbora Samostalne demo-kratske stranke od 24. januara 1937. godine uzeta je u razma-trawe unutra{wa i spoqna situacija na{e zemqe i donese-na rezolucija u kojoj se odlu~no ustaje protiv konkordata iza verski mir:

„Kraj nere{enih nacionalnih i socijalnih pitawapostavqaju se u tom haosu i verska pitawa. Konkordat sklo-pqen izme|u Vatikana i Jugoslavije za vreme diktatorskevladavine, sad se upotrebqava za ru`nu i opasnu harangupravoslavnih koja se vezuje za najautoritativnija mestaprotiv katolika na jednoj strani, dok na drugoj poslanicikatoli~kih biskupa preporu~uju fa{isti~ko korporativ-no ure|ewe dràve.“

Predsednik samostalnih demokrata Adam Pribi}e-vi} objavio je pismo Srbima, u kome je rekao „da odgovor-nost za konkordat ne snosi katoli~ki narod i da konkordatnije dobar ne samo za pravoslavne ve} i za katolike; u vre-me kada je u ovoj zemqi vladala demokratija nije moglo do-}i do takvog konkordata, iako su i onda ~iweni poku{aji.Golemoj ve}ini i pravoslavnih i katolika stalo je do togada do|u do slobode i kroz wu do mogu}nosti da izgrade za se-be boqi ìvot, a ne do toga da se bilo koja crkva uzdigne iz-nad dràve i naroda“.

Poqski list „Kurjer Var{avski“ od 2. maja 1937. go-dine, objavio je intervju sa dr Ma~ekom, koji je na pitawekako Hrvati gledaju na pitawe konkordata, odgovorioslede}e:

– I to je tako|e jedno pitawe koje je za nas indife-rentno, jer konkordat zakqu~uje Vatikan sa srpskom pravo-slavnom vladom – a ne sa katoli~kim stanovni{tvom Hr-vatske.

48

Jovan M. Jovanovi}, {ef Zemqoradni~ke stranke, iz-javio je slede}e:

„Konkordat kakav se nalazi danas pred Parlamentomprotivan je osnovnim na~elima jednakosti i slobode veroi-spovesti. On je, pored toga, protivan mnogim zakonskim od-redbama koje stoje jo{ na snazi u Jugoslaviji. On je nenarod-ni, jer su ga radile dve diplomatije bez znawa onih kojih senajvi{e ti~e. Ovakvi ugovori kakav je konkordat moraju seraditi na punoj svetlosti dana i uz sudelovawe naj{ire jav-nosti. Sadawe Narodno predstavni{tvo nije ovla{}eno daovakve stvari kakva je ova odobrava ili ne. Ono nije ni pri-bli`no voqa Srba, Hrvata i Slovenaca. Za ure|ewe odnosacrkve rimokatoli~ke u Jugoslaviji jesu i Srbi i Hrvati iSlovenci, ali malo ko na ovaj na~in i pod ovim uslovima;niko nije pitan i niko nije saslu{an iz samog naroda, a kon-kordat se najvi{e ti~e ba{ naroda po obavezama koje mu ovajnespretni ugovor ima doneti, ako bude postao zakon. Kon-kordat treba da bude zakon za versko sti{avawe, umirivawei zbliàvawe u Jugoslaviji – a ovako on moè postati pod-strek za borbu me|u pravoslavnima i katolicima.

Ovako on moè i ho}e {tetiti i dràvi i narodu pa iverama koje propovedaju mir, slogu, qubav i bratstvo me|unarodima.“

49

Patrijarh Varnava

KAD SU LETELE KAMILAVKE

Posledwih nedeqa (1936. g.) Beograd je bio {aren odsve{teni~kih no{wi svih veroispovesti, najvi{e hri-{}anskih. I ni{ta mawe od sve~anih narodnih kostima obapola qudi i èna svih na{ih krajeva, najvi{e srpskih i hr-vatskih. S obzirom na ono {to se doga|alo izme|u dve naj-ve}e crkve, srpske i katoli~ke, sakupilo se u isto vreme imnogo predstavnika te dve vere i iz drugih zemaqa najbli-ìh na{oj zemqi: Gr~ke, Bugarske, Rumunije, Italije, Al-banije, Ma|arske i Austrije. Na{i vernici hteli su da zna-ju kakva su wihova prava u zemqi s obzirom da se toliko go-vorilo i pisalo o sporazumu vere sa dràvom, gosti iz ino-stranstva da uporede te sporazume sa sli~nim projektima uwihovim zemqama.

Po~etkom jula Beograd je li~io po tom {arenilu ibu~nosti na neku ogromnu bogojavqensku ili uskr{wu li-tiju, a po jezicima koji su se mogli ~uti {irom prestonice,na neki Vavilon. Naj{arenije i najìvqe bilo je oko Par-lamenta i Senata.

Prvi vidniji javni istup Srpske pravoslavne crkveprotiv konkordata potekao je od poglavara crkve, patrijar-ha Varnave, uo~i pravoslavne Nove 1937. godine u Sabornojcrkvi.

Arhijereji, sve{tenstvo i pastva do~ekivali su Novugodinu i ranijih godina u ovoj najve}oj prestoni~koj crkvi.Ove godine to je pripremano u naro~itoj atmosferi. Naj-lep{e ode`de, barjaci, ripide, sve}waci, crkvene posudeizneseni su iz riznica da bi verni {to sve~anije bili do-~ekani. A me|u onima koji su jo{ pre mraka po~eli hrlitiprema hramu i patrijar{iji bila je prava vojska omladinekoja se retko kad videla u tolikom broju. I svako se trudioda zauzme {to bliè mesto amvonu sa koga }e, znalo se ve}pre nekoliko dana, govoriti, niko mawe nego Patrijarh.

51

Naravno to nije isticano napadno, ali je bilo jasno da }esluìti patrijarh, i da }e u~estvovati najboqi peva~i cr-kvenih horova iz svih krajeva zemqe. Uostalom, to se vide-lo i po sve~anom izgledu same crkve, koja je ukra{avana cr-kvenim i dràvnim zastavama i starim ikonama iz crkvenei patrijar{ijske „arhive“, {to se ~ini samo u najsve~ani-jim slu~ajevima ove crkve.

Svi su znali da nijedan novogodi{wi do~ek, naro~i-to u Sabornoj crkvi, ne moè pro}i bez novogodi{we be-sede, ali je ova o~ekivana sa posebnim interesovawem, po-{to niko nije sumwao da }e besednik biti patrijarh i da}e govoriti vi{e o zemaqskim stvarima, me|u kojima Kon-kordat mora biti jedna od glavnih tema, a mo`da i cen-tralna.

Do~ek je trebalo da po~ne, neformalno, uz zvuke zvo-na za ve~erwe, kako su „sluà{~i“ crkve o~ekivali, ali seporta i ulice oko crkve i patrijar{ije ispuni{e jo{ pretoga. A u prvi mrak u samoj crkvi jedva se moglo kretati –od ulaza do amvona sve je bilo posednuto svetom. I svi suhteli da budu {to bliè tome mestu kako bi boqe videli i~uli besednika – patrijarha Varnavu. Najbrojnija je bilaomladina i to ona koja se ranije retko kad vi|ala u crkva-ma uop{te, a u Sabornoj gotovo nikada. Bili su to studentisvih fakulteta, sredwo{kolci vi{ih razreda svih beo-gradskih i zemunskih gimnazija, omladinci, radnici svihzanata, preduze}a i fabrika. A kada se uskoro pojavila igrupa radio novinara sa mikrofonima za prenos slu`be ibesede, u crkvu su nagrnuli i novinari dnevne doma}e istrane {tampe, za kojima su po~eli defilovati policajciod agenata i pisara do najvi{ih {efova u uniformama isve~anim civilnim odelima.

U po~etku bila je prava crkvena ti{ina, ali {to jevreme odmicalo, javqao se sve osetniji àgor, dok nije na-stalo i glasno obja{wavawe, oko ovoga ili onoga, najvi{eoko mesta. Najvi{i àgor digao se kad su policajci poku-{ali da zavode red i u crkvi, u stvari da sami zauzmu kqu~-na mesta, kako bi imali mlade vazda na oku.

Kad je najzad po~ela slu`ba, sve se u crkvi smirilo,i zadugo su se ~uli samo sve{tenici, pojci i horovi. I iz-gledalo je da }e na tome sve i ostati. Ali negde oko deset,

52

u crkvi su se pojavili sokoli u uniformama, wih oko stoti-nu, u{li su na sporedna vrata, te uneli novi nemir i kome-{we i me|u svetom i me|u sve{tenstvom. Za trenutak kaoda je prekinuta i slu`ba. ûla su se i neka obja{wavawa naglavnom ulazu. Usred toga, negde ispred oltara, sa levestrane, razlegao se jedan snaàn mu{ki glas: „Mir tamo,ovo je hram, nismo u Glavwa~i. Napoqe `biri i dou{ni-ci!“. Sve su o~i uprte na tu stranu, a otuda je po~eo da seprobija kroz svetinu Ugqe{a Jeli}, proto|akon, Sabornecrkve, koji je ina~e bio i stalni pratilac patrijarha kaodobar peva~. Kad se na{ao kod mesta odakle se ~ula ona ras-prava, pri{ao je dvojici policajaca i naredio im da se sme-sta udaqe iz crkve. Kako je on tako brzo shvatio o kakvomse sukobu radi nikome nije bilo jasno, ali se odmah zatim~uo i jedan drugi glas: „Bravo, ìvela sloboda, napoqe àn-dari!“ Za~udo, niko ovaj protest nije prihvatio. Naprotiv,~ulo se sa vi{e strana „Pst! Pst!“. A onda je odnekud sa ho-ra dopro jedan ènski glas: „Ne nasedajte provokacijama!“i onda se sve uti{alo. Slu`ba je ina~e neprekidno tekla.Do pono}i je bilo bez ikakvih novih incidenata.

Ta~no u pono}, otvorile su se glavne dveri, i na wimase pojavio patrijarh Varnava, u najsve~anijem svome ornatu,s patrijar{kom krunom na glavi. Bio je bled, umoran, i ma-da je bio krupan ~ovek, videle su se nekako samo wegove ve-like crne o~i, koje su sijale kao da }e svakog ~asa da zapla-~u. A kad je otvorio usta i po~eo da govori, to je zvu~alokao da nekome drì posmrtno slovo:

„Evo svi}e nam Nova godina. Ja bih èleo da vam je ~e-stitam. No, ne znam kako da vam je ~estitam kad vidim mra~-ne oblake koji su se nadneli nad nas, i ne samo nadneli ne-go i spustili na nas?

Kako mogu re}i: Sre}na vam Nova godina i kako }enam ona mo}i biti sre}na kad nas je nesre}a stegla svojimkanxama sa svih strana?

Jedna je nesre}a na{a u degeneraciji razuma a druga udegeneraciji morala. Intelektualna i moralna degenera-cija – to su ti mra~ni i gradoviti oblaci, koje prenosimoiz Stare u Novu godinu.

Boqe }ete me razumeti kad vam kaèm: na{i vlasto-dr`ci izgubili su i pamet i po{tewe.

53

A da su izgubili pamet pokazuje wihova nedoslednosti protivre~nost u na~inu kako oni ~uvaju ovu preskupu dr-àvu i kako vode na{ mu~eni~ki narod. Zovu se nacionali-stima – i to bi zaista trebalo da budu kao i svi gra|ani ovezemqe – me|utim, prave pakt sa crnom internacionalom, ipu{taju ovu da do srì zatruje na{ zdravi svetosavski na-cionalizam. Tako su na{i vlastodr{ci i nacionalisti iinternacionalisti u isto vreme. Moè li to biti? Kako sete dve suprotnosti dadu izmeriti u na{oj dràvi? Svim si-lama na{i vlastodr{ci gone jednu a grle drugu internaci-onalu, gone crvenu a grle crnu. Zar obe nisu podjednakotrov za na{u mladu dràvu i za na{ zdravi narodni orga-nizam. Na{ narod biblijski je izrekao onu poslovicu: „KadBog ho}e nekoga da kazni, prvo mu pamet uzme.“

Ova sveta re~ obistiwava se potpuno na na{im vla-stodr{cima. Bog uzima pamet onima koji su nepo{teni inemoralni, pa bili to mali ili veliki qudi. To svedo~i iBo`ji apostol Pavle kada govori o paganskim Rimqanima:„Zato {to behu nemoralni i ne mari{e istinu Bo`ju, zatoih predade Bog u pokvareni um da ~ine ono {to ne vaqa“(Rim, 1.28).

Ja se pozivam na sve vas kao svedoke, da je zaista ko-rupcija zahvatila na{ ìvot. Ne gleda se ni karakter nipo{tewe nego se sve ceni prema partijskoj boji i premapartizanskoj revnosti. Ne nagra|uje se ~inovnik prema sa-vesnom radu nego prema uslugama partiji. Od glasawa zaovoga ili onoga zavisi sudba qudi, zavisi sre}a ili nesre-}a svih ~inovnika i wihovih porodica. Obe}awa, koncesi-je, bak{i{, to su savremene metode kojima se lome karakte-ri u jednoj naciji koju nisu mogla slomiti ni zavojevawa, niokupacije, ni internirawe, ni sve inostrane tiranije nitidugove~na robovawa. Na vidiku svega ovoga ja ne znam, kakoda vam ~estitam Novu godinu i kako da izustim onaj rado-stan pozdrav: Sre}na vam Nova godina!

Bez razuma i bez po{tewa na{i su vlastodr{ci uda-rili sada na Svetosavsku pravoslavnu crkvu. Svi redutisrpski u ovoj slobodi i slobodnoj dràvi upu{teni su ipredani. Sada je do{ao akat i na posledwi bedem srpski, naSvetu srpsku crkvu. Ho}e sad i wu da predaju i izdadu. Ho}eda podseku sasvim koren srpskom narodu. Ho}e da ostave

54

srpsko ime prazno, pusto bez ikakvog sadràja, i duhovnog imoralnog, i istorijskog i kulturnog.

Iz sasvim nepoznatih razloga i nekom nedoku~ivihuzroka oni su napravili ugovor sa crnim poglavarom crneinternacionale. Tim ugovorom oni ho}e da dovedu do tri-jumfa toga poglavara na Balkanu, za kojim on teì hiqadugodina. Protiv toga crnog poglavara i wegove jezuitskevojske borili su se najpre vizantijski patrijarsi i carevi.Kad je wihovo oru`je malaksalo, borbu su prihvatili na{islavni Nemawi}i na ~e}u sa Sv. Savom. Kad je srpsko car-stvo palo i na Kosovu i sami Turci su se borili protiv la-tinske najezde na Balkanu. I blagodare}i Turcima, ta naje-zda je stuknula. Znali su Turci la`ni karakter te interna-cionale, pa joj nisu dali na Balkan. Znali su Turci razor-no dejstvo weno unutra u dràvi, znali su da ta internaci-onala ne preza ni od kakvih sredstava, ni od kakvih spleta-ka i intriga pa nisu ulazili ni u kakve kompromise s wom.Pravoslavnu veru Osmanlije su ponekad i gonile ali su jesmatrali za veru i po{tovali kao veru. Me|utim, na onu cr-nu internacionalu gledali su ne kao na veru nego kao na po-litiku. I eto, bra}o moja, toj neskrupuloznoj politi~kojorganizaciji danas na{i v l a s t o d r { c i i {iromotvaraju sve kapije i pu{taju je da stane ~vrstom nogom naBalkan. I to ko i kad? Nikakvi tu|inci, no kr{teni sino-vi Svetosavske crkve, koji sebe nazivaju nacionalistima; ito u vremenu ne na{e kakve slabosti nego u naponu na{edràvne snage! Neka je ~ast Turcima, i neka je sram takvimpravoslavcima i takvim Srbima!

Svaki razuman i po{ten ~ovek moè lako da uvidistra{ne i mnogobrojne {tete po na{ vasceli narod od togcrnog ugovora, po Jugoslaviju, po ceo mu~eni~ki Balkan ipo slovenstvo. Tim ugovorom se udaraju pre svega okovi nana{u jadnu bra}u katolike u Jugoslaviji. Po tom ugovoruoni postaju bezropotni robovi jednog stranog suverena.Wima se ~ini najve}i udar, najve}a {teta, najve}a neprav-da. Rimska crkvena organizacija, prvo politi~ka pa ondaverska, postaje povla{}ena u ovoj dràvi sa pravima i po-vlasticama koje ona nigde u Evropi nema i koje nije imaladràvna crkva u Srbiji. Za{to okovati na{u bra}u Hrvatei Slovence i ostale katolike u ovoj slobodnoj dràvi. Za-

55

{to poniàvati i {tititi Srpsku pravoslavnu crkvu, kojaje kroz sve vekove muka o~uvala u srpskom narodu kandilovere i plamen rodoqubqa? Za{to bacati time qagu na svuistoriju na{u? Za{to vre|ati velike svetiteqe i herojskepretke na{e, koji su u najteìm danima odbranili na{u cr-kvu od najezde crnih internacionalnih ~eta iz preko mora?Za{to ja~ati jednu internacionalu u na{oj zemqi na ra~unna{eg ~istog i divnog nacionalizma.

Prebacuju nam {to unosimo politiku u Crkvu! Neunosimo mi politiku u Crkvu nego unose otrov u ceo orga-nizam narodni oni koji su izgubili i pamet i rodoqubqe ipo{tewe. Ja ne govorim ovde protiv jedne politike ili jed-nog reìma nego protiv korupcije koja ho}e da nas ugu{i ida na{ veliki narod svu~e u blato i stavi u red posledwihnaroda na kugli zemqinoj. Ko }e kazati narodu istinu akone narodna sveta Crkva. Odakle }e se ~uti glas Bo`ji iglas prigu{ene narodne svesti ako ne iz Svetosavske cr-kve? Ja se ne bojim ovoga {to sada govorim. Ja se bojim danisam odocnio da ovo javim narodu. Mo`da sam ovo trebaoranije re}i. Bojim se odgovara}u zato pred sudom Boìjim.Ali sve sam ra~unao, kao i svi savesni qudi u ovoj zemqi,da }e se zlo uskoro prekratiti.

No zlo se ne pokra}uje, nego umnoàva. Plima korupci-je ne opada nego raste i evo do|o{e vode zla do gu{e, kako ka-è Psalmist. Ho}e umnoèno zlo da nas udavi i sa svima na-{im istorijskim i kulturnim vrednostima odvu~e u propast.

Ja ~ujem uzdahe naroda, ~ujem gde se {ap}e, jer se slo-bodno ne sme govoriti! „Sam nas Bog jedini moè spasiti!“Pa ako nas Bog moè spasiti, onda pripadnimo Bogu na mo-litvu. I Bog koji nas je do sada spasavao od propasti i odsad }e nam biti spas. No osim molitve Bogu treba i sami sveda u~inimo {to je u na{oj vlasti, da iza|emo iz ove pomr-~ine na svetlost.

Zato vas pozivam, bra}o i sestre, da se prenemo, daustanemo i zbijemo se u redove, kao vojska Boìja protivvojske satanske.

Svetosavski narod uvek se umeo sjediniti u ~asovimaopasnosti. Sad je ~as opasnosti. Ja vas pozivam, kao va{ pa-trijarh, da zaboravite partijske sva|e i obzire i da brat-ski brat bratu pruìte ruku.

56

Svetosavska crkva i ako je zaboravqena i poniènaod svojih sopstvenih sinova, nije mrtva nego ìva. U woj jeduh Boìji, onaj silni duh koji se javio Apostolima u viduplamena i vihora. Ako se taj duh zbog nemarnosti mnogihbio uti{ao, vreme je da mu se dade maha da dejstvuje. U Crkvipravoslavnoj krmano{ je Sv. Sava. A Sv. Sava je ìv a ne mr-tav, i ~eka samo zapovest od Boga da budi i diè uspavaneSrbe.

A ja kao prvi sluga bo`ji i naslednik Sv. Save i mu-~eni~kih patrijarha srpskih vi~em vam svima: Na okup srp-ski narode! Na okup, ne protiv na{e bra}e druge vere, ilidruge narodnosti, nego protiv bezumqa i korupcije!

Na okup, srpski narode, u ime ~asti i obraza! Na okupsrpski narode, u ime istorije tvoje i legiona mu~enika tvo-jih! Na okup srpski narode na ponos mladog kraqa PetraKara|or|evi}a! Na okup srpski narode radi dece tvoje ibudu}nosti tvoje!

Bez toga ne}e biti sre}na ni Nova godina niti i jedandan, niti i jedan sat.

A s tim, ako poslu{a{ glas moj, bi}e{ sre}an u nastu-paju}oj Novoj godini i kroz sve godine do kraja vremena.

Neka ti Bog dao da tako bude!Amin.“

Govor zaista nije do kraja prenesen redom. îm se ~u-lo ono „nare|ewe“ da se iskqu~i radio on je i iskqu~en.Ali govor je sa~uvan, stenografski u celosti i ve} sutra-dan bio {tampan u stotine i hiqade primeraka kao letak irasturan po ~itavoj zemqi javno.

Time je borba protiv konkordata dovedena do usijawa.U to vreme bio sam jedan od „Politikinih“ reportera. Po-zvao me je Radoje Josimovi}, {ef redakcije, u direktorskukancelariju, i na poznat polu{aqiv na~in, za mene neo~e-kivano, po~eo je ovako „zvani~ni“ razgovor utroje:

– Vlado – obratio se najpre direktoru „Politike“Vladislavu Ribnikaru – kaì ti prvo svoje! Ja i daqe mi-slim da }e to na{ Sile – tako su me u redakciji pojedinidrugovi zvali u to vreme – najboqe ujdurisati sa svojimprijateqima popovima i svojim zemqakom Milan~etom (ja

57

sam imao nekih ro|a~kih veza sa sve{tenicima u Crkvenomsudu i koristio ih kad bi se neko od nas razvodio od ène;Milan~e, Milan Stojadinovi}, je bio ro|en kao i ja u â~-ku, i sve nas, koji smo ne{to zna~ili u javnosti, kada bi mubilo od neke koristi, „zemqakao“, pa i mene, otkad sam mu,na nekoj izlo`bi slika, s novinarskim predumi{qajem re-kao da sam i ja â~anin).

Ribnikar se nasme{io svojim nikad jasnim osmehom,koji je mogao da zna~i i slagawe i neslagawe i rekao:

– Radoje smatra da treba da „uvredimo“ \oku (Nikoli-}a, ina~e inzvanrednog novinara) i da mu oduzmemo popove.Ta crkvena rubrika nije vi{e samo verska, sve vi{e posta-je politi~ka... Vi znate da se sprema ratifikacija konkor-data izme|u Vatikana i na{e dràve. Po{to je Vatikan ~i-nio ne{to sli~no i sa nekim drugim balkanskim zemqama,ili bar poku{avao, mi nismo, kao list, na~elno, protiv po-ku{aja sporazuma i sa na{om zemqom. Ali smo protiv ova-kvog konkordata – to je dràva u dràvi! [to se ti~e {ta-mpe i neke slobode, moèmo svi da se oprostimo.

Ribnikar je po~eo da podrhtava, da bledi, gotovo da ze-leni od qutine, {to je ina~e za wegovu tihu, staloènuprirodu bilo izuzetno stawe i ~udno, bar meni koji ga ni-sam bliè znao.

Hteli bismo da podràvamo Srpsku pravoslavnu crkvukao crkvu, ali ne i patrijarha i wegovog prvog doglavnikaNikolaja (dr Velimirovi}a, filozofa, kwièvnika i go-vornika, koji je tada bio ì~ki episkop i oduvek vodio ne-ku svoju politiku, sa kojom su se te{ko slagali i mnogi sve-{tenici – prim. S. P.). Jer wih su dvojica uobrazili da na-{a crkva treba da bude naslednica ruske crkve ili, kakooni to kaù „zamenik“, dok se dana{wi reìm u Rusiji nesru{i. Oni, izgleda, duboko u to veruju sude}i po onome{to govore po crkvama, raznim sve~anostima i pomenima,nasedaju}i izmi{qotinama raznih Ksjuwina (ruski emi-grant – novinar, koji je godinama pisao „proro~anstva“ opropasti Sovjetske Rusije i u „Politici“ kao wen stalnisaradnik, koga je doveo u na{ list konzervativniji deo ak-cionara, odnosno, Jovan Tanovi} i neki mawi akcionari,ina~e bliski Dvoru, i odràvali ga uprkos svakodnevnimnapadima koji su se ~inili ne samo u redakciji protiv we-

58

govog pisawa, nego i iz naprednijeg dela ~itala~ke publi-ke – prim. S. P.), i Evgenija Zaharova koji {kraba po„Pravdi“ sli~ne laì...

– Pa nije kriv za to samo Varnava, ili Nikolaj – pre-kinuo ga je Radoje. – Mi smo krivi {to smo takve govore pu-{tali... Svi dobro znamo {ta Varnava govori o SovjetskomSavezu i komunistima, kakav je on ~udak. On je nedavno apo-strofirao ~ak i Firera, kao „jednomi{qenika“ u borbiprotiv komunizma, ali, on je prvi zazvonio na uzbunu pro-tiv Milan~eta i raznih Bauera, Pelegrinetija, Uj~i}a (ka-toli~ki velikodostojnici, koji su forsirali ratifikaci-ju konkordata). To bi bilo isto kao kada bismo osuli na te-be kao direktora paqbu za sve {to je „Politika“ naopakopisala...

– Dobro, dobro! – prekinuo ga je Ribnikar nervozno igotovo qutito. – Ti bar zna{ moje muke sa ovim na{imkonzervativcima: Jocom Tanovi}em, Grigorijem Boòvi-}em, Tje{imirom Star~evi}em i ostalim popovskim idvorskim skutono{ama na{e ku}e! Ja zato nemam poverewani u \oku i on je nekada u~io u Jocinoj Rusiji. Stalno pi{eo nekim belim Rusima.

Radoje je polu{aqivo odgovorio:– Pa, {ta si ti o~ekivao: da }e oni misliti kao ti?!

Joca je solunac, nosi tolika odlikovawa, Tje{imir dvor-ski ~ovek i profesor Vojne akademije, Gri{ka u~io Duhov-nu akademiju u carskoj Rusiji, a ti i{ao na poklowewe Sta-qinu i natrpao punu ku}u levi~ara, od redakcije do {tam-parije i ekspedicije! Pa i zbog mene umalo te nisu strpaliu aps, kada si se bunio {to su me ono zatvorili (Joksimo-vi} je u po~etku bio pristalica radikala levog krila, poocu, vaqda, biv{em ministru, koji tada ve} nije bio ìv, au to vreme je bio protiv svih vladaju}ih partija, pa se go-vorilo da je u najte{wim vezama sa komunizmom. Pomagaoje svakoga, kao ~ovek i novinar, samo ako je bio protiv vla-daju}ih reìma, ali osobito ako je bio protiv Stojadino-vi}a i dru{tva. Naravno, on je takav svoj stav morao daprikriva, i znali su ga samo wegovi najbliì prijateqi –prim. S. P.).

Ribnikar se nasme{io ne{to odre|enije, pa se pono-vo obratio meni:

59

– Dobro, Sile, ali vi morate na}i i druge veze, drugeizvore. Mi moramo znati svakog dana {ta se tamo me|u wimazbiva, kakve susrete imaju, {ta spremaju protiv...(nije rekaokoga, kao da se jo{ dvoumio da li sam ja zaista taj p r a v ikoji treba od sada da odràva vezu sa crkvom.). I moète imu poverewu re}i da ra~unaju na na{u punu podr{ku... Samo se~uvajte onih qoti}evskih lopuà, kaù da nam se prosto go-milaju po Patrijar{iji i beogradskim crkvama. Malo, malo,pa neki od tih mangupa usko~i i ovamo kod nas.

Ja sam u „Politici“ dotad bio vi{e od deset godina.Kad sam prvi put do{ao zatekao sam ve} Ribnikara kao di-rektora, no to je on bio vi{e nominalno. List je vodio, jo{od po~etka bolesti wegovog oca, dr Slobodana F. Ribnika-ra, dr Milan Gavrilovi}, biv{i diplomata i sekretar Ni-kole Pa{i}a, vo|e radikala, ina~e, tada ve} istaknutiprvak Saveza zemqoradni~ke stranke. Sve do 1930. godinekao direktor Vlada se drào povu~eno mada je delao kao no-vinar. Pisao je iz Sovjetskog Saveza i iz Dru{tva Naroda,ali posle odlaska dr Gavrilovi}a, sve se vi{e ose}ao u li-stu. Sve {to je bilo napredno i „levo“ u listu i redakciji,u pogledu pisawa i osobqa, poticalo je i vezivalo se za we-ga. Gotovo svi istaknuti napredni kwièvnici, slikari,muzi~ari i pozori{ni qudi pro{li su kroz wegovu kance-lariju, a mnogi i kroz wegovu ku}u. Uzgred re~eno, on je uredakciji imao „svoje“ qude, me|u kojima ja nisam bio, alime je nekoliko puta prosto zbunio svojim poverewem, i tokada se ticalo stvari za koje se qudi obra}aju samo onimasa kojima su najprisniji, {to sa mnom dotle nije bio slu~aj– nismo uop{te privatno kontaktirali. Jednom mi je daonekoliko tu|ih menica, koje i danas poni{tene ~uvam (Mi-lana Bogdanovi}a, Rake Drainca, i mislim, nekoga dadaisteAntona Kobli{ke) da ih reguli{em, po{to su sve tri pro-testovane. On je na sve tri bio prvi potpisnik, a Pjer Kri-àni} drugi. Posle toga jo{ nekoliko takvih svojih pro-blema poveravao je meni, a ni za trenutak nije poku{ao dame na ma koji na~in opomene da to treba da ostane u diskre-ciji – verovao mi je.

Neku politi~ku „misiju“ do tada, ni kao novinaru nikao ~oveku, nije mi nikada poverio. Pa i sada, iz svega {tosmo do ovog trenutka razgovarali, imao sam utisak da bi bez

60

Radojevog nastojawa izbor verovatno pao na nekog tre}eg.Zato sam, kada me je neo~ekivano oslovio mojim redakcij-skim nadimkom, bio vi{e nego iznena|en. U prvom trenut-ku, ~inilo mi se da on, parafraziraju}i Josimovi}evoobra}awe meni, pomalo ismeva nas obojicu. No, to je traja-lo samo trenutak. Ve} posle idu}e re~enice sve je dobilopravu boju iskrenog obra}awa, naro~ito kada je rekao:

– To {to vi budete doznali t a m o , napisa}ete uvek unekoliko primeraka. Izdiktira}ete samo, u zasebnom bo-ksu, Slavi Bivec (staroj na{oj daktilografkiwi, ina~eHrvatici – prim. S. P.) i predavati jedino meni li~no, iliRadoju. Po mogu}stvu, samo kada smo sami. Oslobodi}emovas svih drugih obaveza u redakciji. Ima}ete kola na raspo-lagawu i Acu Kucu Simi}a, foto-reportera. Sve {to mi-slite da treba snimiti, neka slika i vama li~no predaje, avi nama dvojici. On }e dobiti potrebna uputstva... Po~elesu da se pojavquju zasebne kwiìce i bro{ure protiv kon-kordata i za konkordat. Ko pi{e ove druge mi znamo, Kato-li~ka crkva i weni trabanti, ali pojma nemamo ko stoji presvega materijalno, iza onih prvih; jer mi znamo da Srpskapravoslavna crkva nema para ni za sebe... Javqaju se sve ~e-{}e i razni napisi u patrijar{ijskom glasilu „GlasnikSrpske pravoslavne crkve“ koji je slu`beni organ Srpskepravoslavne Patrijar{ije ali mawe–vi{e i oni, kao ikwige i bro{ure, anonimni i pod pseudonimom. Izuzetnosu dobro i obave{teno pisani ~lanci sa potpisom Camblak.Neki tvrde da se iza wih krije teolog Justin Popovi}, dru-gi da je to pseudonim vikarnog episkopa i upravnika patri-jar{ijske {tamparije u Sremskim Karlovcima, Platona, apop Voja Jawi} hvali se okolo da je on pisac, u {ta ja ne ve-rujem, mnogo su pismeno sro~eni... Naravno, u redakciji }ese znati da vi od sada vodite ove poslove crkve, ali nekaostane i ovde samo na tome. Osobito se klonite Joce Tano-vi}a i Grigorija Boòvi}a i sa wima nemojte razgovaratio onome {to se ne bi moglo objaviti u listu! Vi ste dobrosa @ivkom Mili}evi}em. Izbegavajte takve razgovore i sawim; ako mu {ta i kaète, recite mu da to zadrì za sebe,on }e to sigurno i u~initi.

Bilo je potrebno vi{e od pola godine da se upoznampobliè sa „materijalom“ i qudima na tom poqu. I radi

61

toga sam gotovo „spavao“ po crkvama i Patrijar{iji. Samo,kao {to su mi prilikom prvog razgovora Ribnikar i Josi-movi} sugerisali, za informacije nisam se mnogo oslawaodirektno na samog patrijarha Varnavu. [tavi{e, nekakosam ga i izbegavao; iako sam ga sretao, bar dva puta nedeq-no na raznim predavawima, prilikom prijema i poseta napomenima i osve}ewima ustanova i crkava. Obave{tewasam traìo u wegovoj najbliòj okolini, od ~lanova Sino-da i sve{tenstva Saborne crkve. Uzgred re~eno, me|u timqudima vrlo brzo sam stekao gotovo neograni~eno povere-we. Istina, oni su pre svega gledali u meni „Politiku“.

Dok nisam do{ao u „Politiku“ ìvo sam u~estvovao ustudentskim nemirima na Univerzitetu i u |a~kim domovi-ma i studentskim kuhiwama u kojima sam se i hranio, kao si-roma{an student. U~estvovao sam vi{e puta u raznim poli-ti~kim manifestacijama i demonstracijama o Prvom majuili uo~i izbora i sa~uvao gotovo sve li~ne veze sa najve}imbrojem svojih biv{ih „{kolskih ispisnika“ me|u kojima suneki ve} bili postali va`ni ~inioci u pojedinim opozici-onim strankama.

I sada, kada sam ponovo nekako upao me|u „politi~a-re“, od prvih dana vo|ewa crkvene rubrike, malo-pomalosam po~eo da sre}em ponekog od svojih biv{ih drugova suniverziteta {to su se vi|ali u svakoj „gu`vi“ kao da sujo{ studenti! Vi|ao sam ih ili oko Patrijar{ije ili okoSkup{tine i Senata, oko raznih ministarstava, oko Pred-sedni{tva vlade. Ne pokazuju}i {ta li~no mislim o kon-kordatu i predstoje}oj ratifikaciji, interesovao sam sesamo kao reporter. I tako sam brzo stekao op{te poverewe.I sa jedne i sa druge strane qudi su sve ~e{}e dolazili dame obaveste o ovom ili onom {to je bilo u vezi sa tom bor-bom, a {to je wima i{lo u ra~un da i „{tampa“ zna. Sve {tobi od mene ~uli o toj istoj temi smatrali su, u neku ruku,kao poruku jedne ili druge strane „s vrha“. Pronicqivi Ra-doje Josimovi}, koji je imao izuzetno politi~ko ose}aweuvideo je vrlo rano taj moj „naro~iti“ poloàj, pa mi je po-~eo kao uzgred, svakodnevno ubacivati ovu ili onu ideju ka-ko bi i {ta bi „popovi“ trebalo da urade, {ta kome da od-govore, koga da se klone, u koga da imaju poverewa. S vreme-nom sam iskristalisao svoje uverewe i po~eo ulaziti sve

62

dubqe i li~no u sukobe izme|u crkve i reìma trude}i seda se to {to mawe primeti, da bih sa~uvao ugled reporterai ugled jednog objektivnog glasila.

U julu 1937., posle „odmora“ od tri meseca, Narodnaskup{tina (predsednik skup{tine Stevan ]iri}, ro|enibrat Irineja ]iri}a, be~kog episkopa – prim. S. P.) prekosvojih odbora, koji su radili i za vreme odmora, obavestilaje plenum da je na redu pretres niza novih zakona me|u koji-ma je bio i konkordat sa Katoli~kom crkvom.

63

Sini{a Paunovi} u razgovoru sa mitropolitom Stefanom

Od potpisivawa konkordata u Vatikanu do ovog pomi-wawa u Narodnoj skup{tini o tom ugovoru mnogo se pisaloi u na{oj zemqi i u inostranstvu. Pisci su bili katolicii pravoslavci. Prvi su mawe-vi{e hvalili taj sporazum.Drugi su ga, ukoliko nisu pripadali krugu najbliìh re-ìmskih vo|a, odreda napadali.

Posle govora patrijarha Varnave uo~i Nove godine uSabornoj crkvi, ni ostali arhijereji nisu krili da se neslaù sa konkordatom. Da su ga bili dovoqno prou~ili prenego {to su od reìma dobili autenti~an prepis, videlo se

po najiscrpnijoj dokumentovanosti kojom su operisali usvojim pamfletima i komentarima. Me|utim, ni Varnavaniti iko zna~ajniji od zvani~nih pravoslavnih u~esnika uraspravi nikada nisu bili protiv konkordata u na~elu.Primali su ga uvek u principu, ali ne u ovoj formi. Znalisu da ga imaju i neke druge zemqe, ali su tvrdili da „nijed-na druga dràva nije `rtvovala svoj dràvni suverenitet,niti stavila katoli~ku crkvu iznad svih drugih crkava ivera, kao {to je, vele, uradila na{a dràva, odnosno vladadr Milana Stojadinovi}a“.

Patrijarh Varnava je bio vrlo pokretqiv ~ovek i neu-moran radnik iako je bio prili~no krupan. Mada je ve} me-secima bio na dijeti zbog sve ~e{}eg poboqevawa organa zavarewe i bubrega, on je svoju „mar{rutu“ i daqe drào, kaokada je nekada bio monah i arhijerej u mladosti. Nije biloni jedne zna~ajnije nacionalne sve~anosti, pomena, jubileja,verske i narodne proslave da se on ne bi pojavio, i to ne sa-mo da prisustvuje, nego i da ~inodejstvuje, da govori, da sed-ne i za trpezu, makar samo okusio „hleb i so“. [tavi{e, sveje bivalo jasnije da neke povode za svoje pojavqivawe prostosam izmi{qa, ili ih stvara wegova najblià okolina. Bioje na proslavi pedesetogodi{wice Srpske kraqevske akade-mije, na do~eku Nove godine u Sabornoj crkvi, na potpisiva-wu sporazuma o „ve~nom prijateqstvu“ izme|u Bugarske iSrpske pravoslavne crkve, poslao telegram – ~estitku cr-nogorskom mitropolitu dr Gavrilu Doì}u povodom Boì-}a i Nove godine i dvadesetpetogodi{wice wegovog rada(mada se govorilo da je dr Doì} wegov nekada{wi rival zapatrijarha i blizak prijateq dr Stojadinovi}a), bio na po-menu o desetogodi{wici smrti vo|e radikalne stranke Ni-kole Pa{i}a, proslavio izuzetno sve~ano svoju krsnu slavuu novom Dvoru u Patrijar{iji, posetio Obdani{te dece ne-zaposlenih radnika u Kara|or|evoj ulici na Materice, |a~-ku trpezu „Kraqice Marije“, prisustvovao slavi Prvog be-ogradskog peva~kog dru{tva, odrào li~ni pomen o deseto-godi{wici smrti nau~nika Jovana Cviji}a i tako daqe.

I na svim tim mestima, u ovoj ili onoj formi, doticaose malo i konkordata, ustaju}i protiv wega kao protiv do-kumenta koji ugroàva dràvnu suverenost i ravnoprav-nost svih vera i narodnosti.

64

Gotovo na svim ovim mestima bio sam od po~etka dokraja ali moram, priznati, iako sam se slagao u na~elu samnogim wegovim izlagawima u odnosu na konkordat, nijed-nom nisam bio u stawu da saslu{am pa`qivo sve ostalo{to bi govorio. Ponekad sam bio prosto „besan“ na wegovepratioce {to mu na neki na~in ne skrenu pa`wu da bi tre-balo da nekako sredi te svoje misli pre nego {to se pojavi,a u svakom slu~aju da ima nekog uvida u duìnu trajawa svo-jih govora. Najneprijatnije je bilo u {koli „Kraqice Ma-rije“. Imao sam tada utisak da se svako od slu{alaca pitakako je mogu}no da se jedna takva li~nost u tolikoj meri „nekontroli{e“. I kada je najzad zavr{io, u~inilo mi se da susvi odahnuli. Kasnije kada sam o tome razgovarao sa nekimwegovim bliìm poznanicima, i osobito sa li~nim leka-rima, tvrdili su mi da je sve to posledica bolesti, koju onzadugo prosto nije hteo da prizna, ni sebi ni drugima, a daje pre we znao lepo, pribrano i zamimqivo da propoveda ipi{e.

Trebalo je da bude i u spasovdanskoj litiji, koja je bi-la slavska litija Beograda. Ta litija je imala ~isto poli-ti~ki karakter u odnosu na reìm i konkordat, mada to ni-ko nije otvoreno govorio. A da je to bilo ta~no, najboqe sevidelo po grupama omladine, otprilike iste one koju samvi|ao na svim demonstracijama od aprila prethodne godinedo tada.

Bilo ih je gotovo svakodnevno, u ovoj ili onoj formi,u raznim krajevima grada. Najvi{e su se tada okupqali okoVaznesewske crkve i u Knez – Mihajlovoj ulici. Po~eli sudolaziti jo{ uo~i slave. Raspitivali su se u koliko }e sa-ti idu}eg dana po~eti povorka. Da je proslava bila poli-ti~ki obojena osetilo se jo{ vi{e po pismu beogradskognadbiskupa dr Uj~i}a. Uo~i slave on je obavestio predsed-nika grada Beograda industrijalca Vladu Ili}a da beo-gradski katolici ne}e mo}i prisustvovati slavi Beograda„zbog karaktera koji joj je dat!“ Mislio je na „karakter“ ko-ji su joj nameravali da daju demonstranti, studenti i |aci iradni~ka omladina, o ~emu je on, o~igledno, bio dobro i navreme obave{ten. Uostalom, govorilo se svuda da sutradanmoè do}i do obra~una izme|u naroda i onih koji se zalaùza ratifikaciju konkordata.

65

Mada se nastojalo da se na toj sve~anosti {to vi{eoseti Patrijar{ija (Sinod kako se u „~ar{iji“ govorilo),patrijarh, najvi{i ~lan Sinoda, nije se sutradan u crkvipojavio.

Ja sam znao da je patrijarh ozbiqno zanemogao jo{2. juna i da ve} nedequ dana nikoga, sem lekara, ne prima.

Spasovdan je bio 10. juna. Zakazana sve~anost nije ot-kazana. Naprotiv, kao da je bila jo{ ve}a nego {to se o~e-kivalo. Vlada i op{tinari u toku no}i uo~i litije, uveri-li su i dr Uj~i}a da nema nikakvog razloga da se pla{i niza svoje vernike ni za sebe: „Pravoslavnima je svaki bratmio koje vere bio!“

Izjutra, crkva i ~itav onaj kraj bili su opsednuti po-licijom i àndarmerijom naoruànom do zuba. Crkva je bi-la dupke puna. Dva puta vi{e bilo je sveta u porti i na uli-ci. Povorka se protegla od crkve do dvora. U~estvovalo jenekoliko arhijereja u ode`dama. Na ~elu arhijereja pod„nebom“ bio je zagreba~ki mitropolit Dositej. Iza arhije-reja i{lo je preko stotinu sve{tenika iz Beograda i unu-tra{wosti u ode`dama. Bilo je i {kola sa nastavnicima,vatrogasaca, nekoliko vojnih orkestara. Na kraju se kreta-la grupa, cela jedna mala vojska, bogomoqki i bogomoqaca.Litija je pro{la vrlo sve~ano kroz centar grada, preko Te-razija, zastaju}i uz put na nekoliko mesta. Posle jednog ~a-sa stigla je u Sabornu crkvu. Tu je mitropolit Dositej od-rào molepstvije za zdravqe obolelog patrijarha. Kad jehteo da kaè i neku re~ o bolesniku, najednom je do{lo doop{teg kome{awa; i to, {to je najzanimqivije, po~eli su sekretati prvo oni koji bi trebalo da su najmirniji: pred-stavnici vlasti i poglavari drugih veroispovesti. A ondase ~uo jedan ènski glas:

– @iveo najve}i srpski patrijarh!– @iveo!...Onda je zagrmela cela crkva:– Dole konkordat!– Dole!– Dole prodane du{e!Mitropolit je zaustio jo{ jednom da ne{to kaè, ali

nije uspeo. Me|utim, nije se ni povla~io u oltar. Ni on, ni-ti iko od arhijereja. Stojali su i gledali u zaquqanu gomi-

66

lu. Ni sve{tenstvo se nije micalo. Svi su se zgledali i, re-klo bi se, ~ekali da se sa amvona da neki znak. A mitropo-lit je i daqe }utao.

Tu nepodno{qivu neizvesnost najzad su prekinuli ne-ki mla|i sve{tenici, koji su, kao da se vra}aju s nekog po-greba, po~eli tu pred svima da svla~e jedan po jedan deo ode-`de, da ih savijaju i stavqaju pod pazuh. I to su radili takouneseno i ozbiqno, kao da im ti zamotuqci svakog ~asa tre-ba da posluè za odbranu. Za tren oka, od srebrno-zlatnogskupa sve~anih ode`di iskrsla je nova slika crnih svako-dnevnih sve{teni~kih odela – mantija. U tome trenutku,pred amvonom pojavio se jedan ogroman policajac u sve~anojuniformi, a za wim ùrno i jedan àndarmerijski kapetan.Verovatno po ranijem dogovoru, obojica su se najednom okre-nula i dala znak horu da zapeva! Horovo|a je poslu{ao. Zao-rila se prigodna duhovna pesma, sve se najednom uti{alo.

Policijski „trik“ je uspeo tako da niko nije zadugoprimetio da su se oni najzvani~niji u~esnici u litiji pro-sto „izvukli“ iz crkve. Oti{li su u op{tinu da nesmetano~estitaju predsedniku slavu, kako se posle doznalo.

U trenutku kada su se i arhijereji spremili da krenuu op{tinu na ~estitawe, kao {to je ve} ranije bilo predvi-|eno, a za wima nagrnula i masa, policajci su poku{ali dazadrè jednu mla|u devojku i dva wena druga, koji su se zavreme litije nalazili oko arhijereja i pomno pratili {tase doga|a, ali bez ikakvih izgreda. Policajac je, me|utim,tvrdio da su oni prvi po~eli da demonstriraju, naro~itodevojka. Mitropolit Dositej se sna`no usprotivio poli-cajcima. Vrlo uzbu|enim glasom zahtevao je da se policajciodmah udaqe, ne samo iz crkve, nego i iz porte. On, veli,jam~i za ovo troje mladih qudi. On ih dobro poznaje! Oni suwegovi gosti!

Jasno je bilo da je to sad „popovski“ trik, ali mitro-polit je to tako odlu~no rekao da su se policajci moralipovu}i. Mitropolit je onda, demonstrativno, strpao trojemladih qudi u veliku patrijar{ijsku limuzinu, odvezao ihdo prvog ugla i tu ih pustio da umaknu policajcima.

Bila je to jedna studentkiwa medicine i dva studentatehnike koji su pripadali opozicionoj omladini. Mitro-polit ih je toga dana prvi put video, ali je smatrao da je we-

67

gova du`nost bila da ih za{titi, ~ak i da su zaista demo-nstrirali.

Sve do polovine jula svakodnevno sam obave{tavaolist o toku patrijarhove bolesti. Javnost je obave{tavana,povremeno, preko zvani~nih biltena. Prvi lekarski bi-lten objavqen je 24.juna. U wemu se govorilo o izvesnom po-boq{awu, {to sam ja ve} bio saop{tio u dnevnoj hronici udva maha nekoliko dana pre toga. Bilten je glasio: „Bolestje ozbiqna, ali zasad opasnost po ìvot ne postoji.“ Potpi-snici su bili: profesor Pejnar (Prag), dr D.T.Nikolaje-vi}, profesor Univerziteta dr Aleksandar Igwatovski,profesor dr Anti}, sanitetski brigadni |eneral dr Ru-dolf Kobal, docent Medicinskog fakulteta dr BrankoStanojevi}, dr Aleksandar Bukovala i dr Simeon Popov.

Obave{ten iz pismene „Deklaracije Svetog arhije-rejskog sabora“ od 26. maja, da su svi arhijereji protiv kon-kordata, dr Milan Stojadinovi} je po svojoj èqi do{ao1. juna 1937. godine u Sv. arhijerejski sabor, koji je imao re-dovnu sesiju, da li~no objasni svoj stav prema konkordatu.

Bio je kratak.Na taj wegov ekspoze odgovorio je prvo, kao jedan od

najstarijih prisutnih arhijereja, mitropolit dabrobosa-nski Petar. Po re~ima mitropolita Dositeja, Petar je ta-da rekao da je ìveo i radio i pod Turcima i pod Austrijompa prema tome, dobro zna crkvene prilike, ali ovo {to ovajkonkordat navaquje na Srpsku pravoslavnu crkvu i narod,vrlo je r|avo i gore od svega do sada.

– Zato, htela, ne htela, Srpska pravoslavna crkva mo-ra sada da zauzme prema konkordatu negativan stav.

– To zna~i, Vi meni objavqujete rat?! – obratio seStojadinovi} ne govorniku, nego patrijarhu Varnavi.

– Ne, gospodine predsedni~e, nismo upotrebili nire~! Mi ho}emo da se samo za{titimo! – odgovorio je mi-tropolit Petar.

– Pa da, vi ho}ete borbu?– Ne, nikakvu borbu, ve} samo da {titimo svoje inte-

rese! – odgovorio partijarh Varnava.– Dobro, primam! Samo da znate, da sam ja u borbi ne-

milosrdan! – obratio se ponovo li~no Varnavi.Stojadinovi} je onda dodao:

68

– ûdim se arhijerejima {to se bune protiv konkorda-ta, kada i sami imaju svoj Ustav!... Uostalom, konkordat mo-ra pro}i jer je to meni potrebno i zbog spoqne i zbog unu-tra{we politike. A moje je posle koliko }u ja dopustiti dase od toga Konkordata sprovede. Najzad, vi ne treba da zabo-ravite da sam i ja Srbin, da sam pravoslavac!...

Sabor je trajao dotle ve} dve nedeqe. Iako je glavnatema za sve vreme bio konkordat, na dnevnom redu je bilo iniz drugih goru}ih problema crkve, me|u kojima materijal-ni nisu bili na posledwem mestu. Sem toga, bilo je dosta i„kamufliranih“ neslagawa me|u pojedinim arhijerejima iSinodom. Odnosno patrijarhom koji je bio na ~elu Sinoda.Naro~ito je bilo „natezawe“ sa mitropolitom crnogorsko-primorskim, dr Gavrilom Doì}em, ì~kim episkopom drNikolajem i skopskim mitropolitom Josifom. Kad su u pi-tawu principijelni stavovi vere i crkve, oni su bili lo-jalni i uvek na istoj strani sa Varnavom. Ali, ostala je, go-vorilo se u najbliòj patrijarhovoj okolini, uvek jednaìca surevwivosti, koju su oni pokazivali ~esto na sasvimbezna~ajnim pitawima. To je, izgleda, ose}ao najboqe samVarnava i govorio svojim bliìm prijateqima „da ga to za-mara i nervira vi{e nego i sam konkordat!“ I malo pomalodiskusija sa nadmenim predsednikom vlade, koji se na krajususreta pona{ao sasvim bahato, dovela je patrijarha u ta-kvo stawe da je uve~e legao u krevet „bled i izmu~en“, kakoje posluga posle pri~ala „kao da ga je neko pretukao“. Ve~e-rao je, me|utim, kao i redovno, svoju dijetalnu hranu, ali jepreko no}i ose}ao ogromnu è|, a u isto vreme imao stra-{nu muku i kiselinu! Negde pred zoru, izmu~en i neispavan,upitao je svoga sobara da li zna kako se ose}aju ostali arhi-jereji koji su bili sa wim na ve~eri.

– Sve je u ku}i mirno! Nisam ni{ta dosad ~uo... Za{topitate?

– Ni{ta!... Onako. Zanima me samo da znam ko je sve da-nas bio za patrijar{ijskom trpezom i ko je kuvao...

O~igledno je bilo da je ne{to sumwao, ali sobar jeuzalud poku{avao da dobije obja{wewe. Kao da se upla{iosvojih re~i najednom je za}utao i sa wim vi{e o tome nijegovorio. Ali, kada ga je posetio mitropolit Dositej i upi-

69

tao ga za zdravqe, ne znaju}i {ta se preko no}i doga|alo, onmu je, pola u {ali, pola u zbiqi rekao:

– Ne znam ni sam kako se ose}am! Vaqda }e to boqeznati Stojadinovi} i Bogdanovi}?!

– Kako to mislite?!– Pa oni su mi napravili ovu papazjaniju... oni i wi-

hovi prijateqi. Umalo no}as nisam umro, drob sam hteo svojda povratim. Ah, taj Bo{ko!

(Re~ je bila o Bo{ku Bogdanovi}u, uredniku „Vreme-na“, koji je tada bio u Presbirou, pa je u tom svojstvu do{aoi sa Stojadinovi}em u Sabor i ostao na ru~ku. Dok se nijepovela borba protiv Konkordata, on je bio, kaù, „kuvan ipe~en“ u Patrijar{iji. Mada mu je takav poloàj napraviomitropolit Dositej, vremenom je postao jedan od najbliìhi najpoverqivijih Varnavinih qudi, a u isto vreme i ~ovekkoji je od Crkve izvukao najvi{e novca. Naravno, novac jedobijao uvek za neki svoj „novinarski rad“, kome bi, obi~-no, izmislio samo naslov, a „honorar“ uzimao istoga danakad bi sklopio „ugovor“. Toliko se bio odoma}io da bi od-lazio patrijarhovom kuvaru da sa wim ugovori {ta da muspremi za jelo. Iako se ju~e pojavio posle duge pauze, i ovogputa je „svratio“ do kuvara, tvrdila je patrijarhova najbli-à nià duhovni~ka svetovna okolina. To su primetili ineki stariji i svako je na svoj na~in tuma~io u trenutkuzbivawa i sutradan. To je stiglo i do patrijarhovih u{iju,pa ga je sad, eto, i on pomenuo, mada pomalo nejasno i neo-dre|eno). Pomiwu}i ga, mo`da i nije mislio na najgore,ve} pre na wegovu bezo~nost da se pona{a i daqe kao u svo-joj ku}i, a zna se na ~ijoj je sad strani. Ali, ve} sutradan, ipo Beogradu je pukla prva pri~a o „patrijarhovom trova-wu“, zato {to je protiv Konkordata. A kao „zlo~inci“ozna~avani su Bogdanovi} i Stojadinovi}, pa ~ak i neki ar-hijereji: „Stojadinovi}evi prikriveni jednomi{qenici,koji su se, po zvani~noj du`nosti, brinuli o patrijarhovomdoma}instvu...“

Po~etkom juna zavr{eno je bilo redovno zasedaweSvetog arhijerejskog sabora. Za novog ~lana Sinoda iza-bran je {aba~ki vladika dr Simeon Stankovi}, jedan sredo-ve~ni dobro}udni ~ovek, solidnog teolo{kog znawa i pri-li~no ne`nog zdravqa. On je na taj poloàj do{ao po nekoj

70

vrsti „rotacije“. Bio je istekao mandat nekim starim ~la-novima dotada{weg Sinoda. Od starih ~lanova ostali su uSinodu: zagreba~ki mitropolit Dositej, episkop dalma-tinski dr Irinej \or|evi} i episkop ra{ko-prizrenskiSerafim. Na poloàju Velikog crkvenog suda ostao je epi-skop zvorni~ko-tuzlanski Nektarije. Mada su se svi oni,kao uostalom i svi ~lanovi Sabora, u privatnim razgovori-ma, ~esto i u svojim besedama, usmenim i pismenim, odrica-li svake „politike“, tvrde}i da ih interesuje samo crkva ivera, nijedan nije bio „imun“ od izvesne doze politizirawa,~esto i u onom najvulgarnijem, profanom smislu re~i. I ka-da bi sa wima poveli razgovor, ma o kom pitawu svakodnev-nog narodnog ìvota, ta bi se wihova crta pokazala: svakije bio naklowen nekoj odre|enoj politi~koj li~nosti vi-{e, a drugoj mawe. Jedni su to ~inili iz prakti~nih razlo-ga, u korist eparhije kojom upravqaju, drugi po vaspitawukoje su stekli u ku}i i gra|anskom ìvotu, pre nego {to suse zamona{ili, tre}i {to bi imali za prijateqa ovog ilionog uticajnog politi~ara na vlasti, ili sa perspektivomda uspe. Pored toga, mada su, kao monasi, prekinuli sa sve-tovnim ìvotom i porodicom, svi su imali „male vojske“najbliìh ro|aka oko sebe, mnogi ih dràli u slu`bi u svo-jim eparhijama, ili li~nim kabinetima. Svi su imali i {i-rok krug bliskih poznanika u Beogradu, bez obzira da li suu wemu bili na du`nosti ili u eparhijama u unutra{wosti.U Beogradu su osobito bili povezani svi i sa mnogim huma-nim i nacionalnim dru{tvima. Naro~ito sa onim u kojimasu vodile re~ ène uticajnih politi~kih i poslovnih qu-di. I preko tih i takvih veza bili vazda vrlo obave{teni osvemu i sva~emu; na neki na~in oni su po~eli pomalo daimitiraju Katoli~ku crkvu i u isto vreme mogli su da oba-veste javnost o svemu {to bi èleli i tako plasiraju svojecrkvene te`we. U slu~aju Konkordata najjasnije se pokaza-lo koliko su te veze tesne i „uzajamno“ korisne. Preko tih„usmenih novina“ sve {to se èlelo moglo se servirati naj-{irim krugovima Beograda i zemqe pre nego u posledwimlistovima. Pogotovu tada kada su i najve}i listovi skorosvaki drugi-tre}i dan dolazili u opasnost da budu zabrawe-ni. Ba{ zato {to je reìm ukinuo takozvanu preventivnucenzuru i ostavio redakcijama da same sebe cenzuri{u, od

71

uvodnika do oglasa, reìm je, me|utim, bio takav da se mo-glo „okliznuti“ i u najobi~nijoj ~ituqi: sve se moglo pro-tuma~iti kao „aluzija“ na vlast, na Krunu!

Pojedini arhijereji, osobiti ì~ki episkop Nikolaji skopski mitropolit Josif, jo{ pre Konkordata, kad godne bi ne{to mogli da proture u narod, ni preko crkvene nipreko profane {tampe, pa ni preko „usmenih novina“, pri-begavali su potpisanim ili anonimnim lecima u vidu „po-slanica“. Nikolaj je ~inio to ~ak i kroz „narodne pesme“,u desetercu, koje je sam pisao. Kad je sad po~ela borba pro-tiv Konkordata, leci su preplavili zemqu. Bilo ih je usvim krajevima, u Beogradu najvi{e. Pojavqivali su se ~aki ~itavi listovi sa potpisom urednika, ili bez wega, podizmi{qenim imenima. Tih letaka i listova je bilo sve vi-{e od kada je reìm po~eo da „zaviruje“ i u crkvena glasi-la, pa ~ak i u „Glasnik“ – slu`beni organ Srpske pravo-slavne crkve, koji je iz broja u broj imao ~itave straniceprazne, samo s naslovom, jer je cenzura – u stvari policija– rasturala slog sumwivog sadràja u samoj {tampariji.Pod najstroòm prismotrom, me|utim, bila je patrija-r{ijska {tamparija.

Zbog sve ve}ih komplikacija u odnosima sa reìmom,kao i zbog bolesti patrijarha, izbor novih episkopa osta-vqen je za idu}u sesiju. Prema tome, crkvu su otsad vodilata tri-~etiri ~oveka. Nijedan od wih nije bio izuzetnoguma, ali je svaki imao lepih osobina. Mitropolit Nekta-rije i mitropolit Dositej imali su zdravu mudrost i ume-{nost u op{tewu i s vernicima i s vlastima. Stankovi} i\or|evi} imali su i hrabrost koju su jasno pokazivali u vi-{e prilika u sukobu sa svima koji bi poku{ali da udare nacrkvu i wena prava. To je, izgleda, bilo poznato reìmu, pasu se sve ~e{}e ~ule razne nepovoqne „vesti“ o wihovomprivatnom ìvotu: o Stankovi}u se govorilo da „pqa~ka“svoju pastvu, a \or|evi}u da je „pijanac“ i „ènskaro{„.

Jednog dana, u jeku najve}ih diskusija o Konkordatu ujavnosti i me|u poslanicima, pozvao me je opet Radoje Josi-movi} u kancelariju kod direktora, ali me je ovoga putaoslovio prvo Ribnikar:

– Pro|e jevtino Milan~e o Spasovdanu?!– Ne znam na {ta mislite?

72

– Bili su nam ovde neki studenti koji su nam u povere-wu kazali da }e na spasovdanskoj litiji do}i do velike gu-`ve. Trebalo je da sru~e na Milan~eta ~itave plotune mu}a-ka koje su naro~ito za to dobijali nekud iz unutra{wosti.

– To prvi put ~ujem, ali znam da treba da bude neko mo-lepstvije za ozdravqewe Patrijarha, no da su vlasti zabra-nile i Sabornoj i Svetosavskoj crkvi ma kakve govore saamvona, a ve} o {tampawu poziva, preko novina, ne moèbiti ni govora! To im je izri~ito zapre}eno...

– E, vidi{, zbog toga smo te ba{ zvali. Idi ti kod po-pova – mislio je pri tom uvek na arhijereje – pa im kaì upoverewu neka wih pet-{est, a mo`da i vi{e navuku epi-trahiqe, uzmu krstove u ruke i krenu, bez ikoga, iz crkve,pravo kroz varo{! Narod }e odmah shvatiti o ~emu se radii odmah }e za wima! Dok stignu pred patrijarhovu vilu, ko-ja je, kao {to znate, odmah do Milan~etove, biv{a vila sta-rog Karamate, na Top~iderskom brdu, okupi}e se za wimapola Beograda. A Milan~e, posle toga, neka bere koù na{iqak! Naravno, bar meni li~no, sve je to sme{no, ali opo-zicija – prvi put je upotrebio tu re~ u razgovoru sa mnom ocrkvi, mada nije rekao na koje je qude iz opozicije odre|e-no mislio – smatra da bi se reìm jedino na neki takav na-~in izazvao da se drasti~nije sukobi s narodom! Kad bi ne-ko od wih to savetovao popovima, oni bi se pla{ili da nebudu uvu~eni u neku partijsku smicalicu ma koje opozicio-ne struje, ovako, kada im to sugerira neko neutralan – mi-slio je o~igledno na „Politiku“, mada to nije rekao otvo-reno – oni }e sigurno prihvatiti.

Meni je bilo poznato da u na{oj redakciji gotovo nikone pripada nekoj odre|enoj stranci, ali je bar desetak odstonas mla|ih i starijih izbegavalo sve {to je nazadno i kon-zervativno i pokazivalo naklonost za naprednija shvatawa.Stariji, ukoliko su i odràvali neke veze sa konzervativni-jim strujama, uvek su bili iz redova crnorukaca, su|enih uSolunskom procesu, pre vremena penzionisanih zaslu`nihratnika i sli~nih. „Napredniji“ svet i pre konkordatskeborbe, svakodnevno se pojavqivao u redakciji odre|enim po-slom, ili da se vidi sa nekim od nas, ili da ~uje pone{to o~emu se samo govori, a iz ovog ili onog razloga se ne pi{e.Tih dana broj na{ih prijateqa bio je izuzetno veliki. I oni

73

su, ~esto, bili i na{ izvor za obave{tavawe o onome {ta sezbiva u narodu. Mada su zalazili u sve kancelarije i bokso-ve, u direktorskoj kancelariji ja li~no nikoga zna~ajnijegtih dana nisam sretao, da bih mogao oceniti ko se nalazi izacele ove direktorove i Josimovi}eve akcije, koju ho}e dasprovedu preko mene, u odnosu na crkvu u borbi protiv Kon-kordata. I to, moram re}i, nisam nikada saznao! Ja sam sve toradio i iz li~nog ube|ewa, jer mi je bilo jasno da, pomaù}icrkvi, u toj wenoj borbi, pomaèm i svom listu da se spasejednog takvog bezobzirnog protivnika kao {to je bio Stoja-dinovi}, koga sam pomalo poznavao i iz wegovog privatnogìvota, blagodare}i svome dugogodi{wem drugovawu sa ne-kim wegovim slu`benicima na Berzi, na ~ijem je on ~elu du-go stajao, pre nego {to je seo na ministarsku fotequ.

Oti{ao sam u patrijar{iju i otvoreno razgovarao otome sa mitropolitom Dositejem. Posle i sa dr Irinejom\or|evi}em, dr Simeonom Stankovi}em i istaknutijimsve{tenicima i |akonima Saborne crkve.

– Mi smo i sami na tako ne{to pomi{qali. Samo smohteli da izvedemo na drugi na~in. Naime, ~im se pokaùprvi znaci poboq{awa zdravqa Wegove Svetosti, da ga sta-vimo na jedna velika sanatorijska bolesni~ka kola, koja bi-smo doveli iz unutra{wosti, i provezemo kroz varo{ pola-ko, a nas nekoliko arhijereja i sve{tenika za wim, pe{ke,za svaki slu~aj i iz po{tovawa. Naravno, ako se sa tim slo-ì i Wegova Svetost, a i lekari. Pri tome i sami smo mi-slili na narod koji bi nam se pridruìo. Pro{li bismoposred Terazija, pa pravo Knez-Mihailovom i to, po mogu-}nosti, negde u suton, kada je sveta najvi{e po ulicama, na-ro~ito na korzou! – obja{wavao mi je dr \or|evi} i bio vr-lo odu{evqen ve{}u {to se o tako ne~em pomi{qalo i vancrkve, pogotovu u „Politici“.

Iako sam im saop{tio tu redakcijsku „poruku“, malosam se i upla{io toga wegovog odu{evqewa, i zamolio ihsve da na{ dana{wi razgovor ostane u najdubqoj konspira-ciji. Oni su svi sve~ano obe}ali, ali sam ja ve} posle polasata osetio da i posledwi patrijar{ijski momak zna sve otome i prepri~ava pomiwu}i ne samo moje ime, nego i samu„Politiku“ kao list, koji izmi{qa jedan takav „otpor vla-sti“ u borbi protiv ratifikacije Konkordata!

74

Ali, kako se stawe zdravqa (patrijarhovo) ~ak pogor-{avalo, sutradan su mi dali overen poziv narodu na molep-stvije i zamolili redakciju da ga pusti makar kao pla}enioglas. Predao sam akt Josimovi}u, on ga je, ne konsultuju}ise sa direktorom, odmah poslao u {tampariju. Ujutru je ob-javqen na vidnom mestu. Iz Presbiroa samo smo zato imalitog jutra, jo{ vrlo rano, prigovor kako pomaèmo „haran-girawe naroda protiv vlasti“, tako da nam umalo nisu za-branili list, iako je ve} bio rasturen u provinciji i ve}emdelu Beograda. Glavni urednik i predsednik odbora A. D.„Politika“, Jovan Tanovi}, upla{en za preduze}e, do{ao jetoga jutra u o{tar sukob sa Josimovi}em, {to je pustio tajpoziv bez dogovora s wim, iako je on ve} godinama bio vansvakog novinarskog posla u listu, jer su mu, veli, jo{ jutrosrano telefonirali i „sa najvi{eg mesta“, a to }e re}i izDvora, kako to nije trebalo objavqivati. (To wegovo „naj-vi{e mesto“ bili su, me|utim, neki wegovi prijateqi izSkadarlije, koji su bili na dispozicionim fondovimapredsedni{tva vlade i Dvora, i obavqali svoju svakodnev-nu {pijunsku du`nost). Josimovi} se sna`no suprotstavio,{to dotle nije ~inio, i iznenadio ne samo Tanovi}a nego isve nas. A tada se, u me|uvremenu, pojavio i Ribnikar i ume-{ao u raspravu rekav{i da „Politika“ nikada nije bilaprotiv naroda, pa ne}e biti ni ovoga puta. A po{to je narods crkvom, moramo i mi biti sa wom sve dotle dok je ona s na-rodom i narod s wom.

Tanovi} se trgao. Seo je za svoj prazan sto, za kojim bipo ~itav dan dremuckao i ponekog u redakciji „napadao“,naj~e{}e nepravedno, i sasvim promenio ton:

– Dobro, kume (on je bio ven~ao Ribnikara s prvom è-nom) kad ti kaè{, nek bude tako! Zna{, nisam ni ja protivcrkve... Eto, kad god odem u crkvu, ja zapalim sve}u i tvojimstri~evima i tvome ocu... Ja sam i sa Wegovom Sveto{}u do-bar prijateq, siroma’ ~ovek, ba{ mi ga je ào. Hrabar je to~ovek alal mu vera!... Eto, kaù da moè i glavu da izgubi...Sva{ta se pri~a, mo`da laù, a mo`da je i istina... Nego tibi, kume, trebalo da ode{ gospodinu predsedniku vlade, onje na{ stari saradnik, toliko je puta pisao za nas, lepu jeparu on poneo sa na{ih jasala. Ba{ sam ne{to onomad mo-lio Di{u ({efa administracije – prim. S. P.) da mi izva-

75

di sve koliko smo mi wemu isplatili za ~lanke dok je bio uopoziciji... I za{to sada da nas ru{i i da nas svakog ~asazabrawuje? Kaì mu da mi ne moèmo protiv naroda i na{epradedovske vere... Eto, kaì mu, prete mu popovi da }e gaanatemisati, da mu ne}e svetiti vodicu niti se}i kola~, bo-è me sakloni takve nevoqe. Idi, idi, kume, {to pre! Eto,neka po|e s tobom i Radoje, on je advokat, on ima veze saovim opozicionarima {to bune popove, pa neka objasni i ongospodinu predsedniku, da mi nismo ni{ta krivi, mi smonovinari, a moramo da pi{emo i crno i belo. Mi smo obje-ktivna {tampa, nezavisna...

U redakciji se pojavio dr Vojislav Jawi}. Doneo je ne-ki svoj listi}, koji je pokrenuo u svoje vreme kada je poku-{ao da osniva neku svoju partiju sa dva beogradska lekaraza ra~un kraqa Aleksandra, pa kada je sa tim propao, listje prestao da izlazi, no on ga je sada povampirio i poku{a-vao da ga pretvori u neku vrstu opozicionog glasila u kon-kordatskoj borbi. Iako su svi u redakciji sa wim razgova-rali i primili ga, niko ga nije smatrao za osobito ozbiq-nog ni ~oveka ni politi~ara. Bio je ra{~iwen pop, osvedo-~eni politi~ki „prevrta~“ i nije umeo da ~uva tajne. Poka-zao nam je svoj novi broj lista i pri~ao svoje planove za ru-{ewe reìma. List se zvao „Neboj{a“. Po{to je ve} tadabilo u konspirativnom prometu nekoliko novih bro{uraprotiv Stojadinovi}a i konkordata, mada smo mi u redakci-ji znali, mawe-vi{e, ko su wihovi inspiratori i autori,iako nisu bili potpisani pravim imenom, dr Jawi} je tvr-dio da su gotovo svi ti napadi wegovo delo, a neke je i samnapisao, veli, od korica do korica.

– Ala laè pop! – rekao nam je Ribnikar kada se Ja-wi} povukao sa Tanovi}em i Grigorijem Boòvi}em u re-dakcijski bife, gde ih je ~ekao narodni poslanik, jerezo-vac ili senator, ne se}am se vi{e {ta je u stvari bio,anhimadrit manastira Kaleni}a, Nikon Lazarevi}, koji je,ina~e, ~esto svra}ao u na{u redakciju i ne jednom donosio~itav balon ~uvenog qubostiwskog crwaka, ili kaleni}keprepe~enice.

– Slu{aj, Vlado! Imam jednu sjajnu ideju u vezi saonim {to smo govorili da poverimo Sini{i da napi{e!

– [ta misli{?

76

– Da stavimo kao izdava~a, {tampariju „Vreme“, a au-tora – Neboj{u!... Pogotovu ako to Sile napravi malo po-povski, a on zna sve te crkvene i verske izraze i zvawa...

– Odli~no si se setio! Eto, tako }e se i popu dati pri-lika da ne laè sasvim naprazno. Po{to je taj wegov listi}ipak poznat, svi }e zaista poverovati da je on pisac, a mi}emo biti po{te|eni sumwe. Naravno, to moraju znati ioni u Patrijar{iji i Patrijar{ijskoj {tampariji u Srem-skim Karlovcima.

Ribnikar i Josimovi} odmah su ispri~ali svoju, ilimo`da nekoga tre}eg, ni to nisam nikada saznao, zamisao:kad krene danas litija iz Saborne crkve, treba da se trudimda se vidim bar najkra}e vreme na svim mestima gde se ose-ti da moè da do|e do gu`ve. A do toga }e sigurno do}i, jerje redakcija obave{tena da je, po Stojadinovi}evom nalogu,Uprava grada Beograda zabranila kretawe litije krozKnez-Mihailovu u vreme izme|u 18 i 20 ~asova, zato {to jetada ulica puna {eta~a. Policija je na taj na~in èlela daosujeti prikqu~ivawe {eta~a litiji, a popovi su, o~igle-dno, ra~unali i wih. Treba da o svemu {to se bude desiloistoga dana napi{em {to op{irnije, ali samo delimi~noza „Politiku“. Glavni materijal bi}e objavqen u jednojbro{uri sa slikama, koja treba da bude najhitnije {tampa-na i rasturena {irom zemqe raznim kanalima koji su ve}pripremqeni. Na toj bro{uri bi}e pseudonim – Neboj{a.

Sveti Sinod, na ~elu sa zamenikom obolelog patri-jarha, zagreba~kim mitropolitom Dositejem, prijavio jevlastima litiju na vreme, i nazna~io sat polaska, kao iulice kojima }e se pro}i: osamnaest ~asova od Saborne cr-kve, Kraqa Petra ulicom (danas 7. jula -prim.S. P.), Knez-Mihailovom, Terazijama, preko Slavije do Savina~ke cr-kve. Policija je prvo poku{ala da onemogu}i litiju uop-{te, tvrde}i da ima ta~no obave{tewe, kako }e u povorciu~estvovati, u stvari, samo ekstremni politi~ki elemen-ti, i to ne da protestuju protiv Konkordata, nego protivreìma. Kada je mitropolit Dositej pokazao upravnikugrada Milanu A}imovi}u listu nacionalnih i verskihudruèwa koja }e u~estvovati u povorci, upravnik je popu-stio, ali je odbio da litija ide kroz glavne ulice, ve} jezahtevao da pro|e sporednim ulicama. Crkva je ostala pri

77

svome zahtevu, a policija je zapretila najstroìm merama,ako se to samo i poku{a!

Jo{ mnogo pre po~etka litije i jedna i druga protiv-ni~ka strana shvatile su da su obe bile u pravu: Saborna cr-kva, wena porta i okolina Patrijar{ije bili su opsednutipobo`nim svetom, i to uglavnom starijim qudima i èna-ma, a Knez-Mihailova ulica bila je prosto pritisnuta aka-demskom i radni~kom omladinom.

Naravno da je takva situacija pove}ala i broj polica-jaca i àndarmerije, ne samo oko Saborne crkve, nego i pocelom gradu.

Litija je, u stvari, po~ela molepstvijem u Sabornojcrkvi.

Dok je slu`ba trajala (po~ela je negde oko 16 ~asova)neprekidno su zvonila sva zvona {irom Beograda. U Sabor-noj crkvi i u wenoj porti, pored vernih, bilo je i nekolikostotina sve{tenika sa dva arhijereja u sve~anim ode`dama,i jo{ ve}i broj u pohodnim odelima, crnim mantijama. Ustvari, litiju je sa~iwavalo preko stotinu crkvenih krsto-va, barjaka, ripida, koje su nosili bogoslovi i drugi mladiqudi, odeveni, tako|e, u sve~ane crkvene ode`de sa visokimkamilavkama na glavi. Na molepstviju je sluìo ~lan Sino-da, dr Simeon Stankovi}, {aba~ki episkop (Sinod su sa~i-wavala ~etiri arhijereja, na ~elu sa patrijarhom, kao pe-tim ~lanom), a prisustvovali su i svi ostali ~lanovi Sino-da, naravno bez obolelog patrijarha. Bilo je i nekoliko cr-kvenih horova, koji su odgovarali u crkvi na jektenije, aspremali se da i sami u~estvuju u litiji.

âr{ija je bila zatvorena, izuzev dve-tri radwe ucentru grada, koje su pripadale izvesnim reìmskim qudi-ma, od kojih je jedan iz firme Lukarevi} i kompanija, bio inarodni poslanik; ali ove posledwe bile su pod straòm,iz straha da ih narod ne demolira.

Slu`ba je bila zavr{ena negde pre osamnaest ~asova.Vrata porte prema ulici Kraqa Petra bila su {irom otvo-rena i na wima se pokazao po~etak litije – tri arhijereja:{aba~ki Simeon, sremski Sava i moravi~ki Platon. îm jepovorka krenula ostali arhijereji pre{li su u Patrijar-{iju. Za ~elom litije krenula je sva ona masa naroda iz cr-kve i ispunila do posledwe stope portu. Ali, kad je litija

78

poku{ala da iza|e iz porte, àndarmi su izjurili iz svojihzaseda u okolnim ulicama, i ~im su prvi redovi sve{ten-stva i naroda kro~ili na trotoar ulice Kraqa Petra, pred~elom litije pojavio se uniformisan predstavnik vlasti ipredao beogradskom arhijerejskom namesniku, koji se nala-zio pored ~lana Sinoda dr Stankovi}a, akt Uprave gradaBeograda kojim se litija uop{te zabrawuje. Po{to je najve-}i deo sveta bio jo{ u crkvi, zahtevano je od namesnika dase vrati i da sa amvona pro~ita taj akt o zabrani. Nastaloje kome{awe. Sve{tenici su poku{ali da se odupru, da neprihvate naredbu. ûli su se i prvi glasni protesti, novlasti su bile uporne i namesnik je bio primoran da iza|eiz litije i ode na amvon. Ali nije uspeo da kaè ni dve re-~i, a crkvom se prolomio protest:

– Dole! Ne}emo da slu{amo! I bilo je pitawe samo sekundi pa da do|e i do fizi-

~kog obra~unavawa i sa samim namesnikom.Upla{en, namesnik je brè boqe si{ao, a i policaj-

ci su se jedva izvukli iz crkve, da i oni ne budu napadnutiod sve uzbu|enije mase.

Samo nekoliko trenutaka posle ovoga, pojavio se u Pa-trijar{iji, kod zamenika obolelog patrijarha mitropolitaDositeja, ponovo upravnik grada A}imovi}. Ponovio je svojju~era{wi predlog da litija ne ide kroz grad! A kad je mitro-polit ostao pri svome, on mu je zapretio povi{enim tonim:

– Zapamtite, za svaku kap krvi koja se danas prolijebi}ete vi, popovi, krivi, a ne mi, policajci!

– Zna~i, vi nas, gospodine upravni~e, unapred obave-{tavate da }ete prolivati krv?! – upitao je mirno mitro-polit.

– Ne obave{tavamo vas mi, nego va{i komunisti, i ce-la opozicija sa kojom ste se uhvatili pod ruku! Ako misli-te da je wima do crkve i brige da se spre~i Konkordat,ondase varate. Oni ga|aju reìm i èle da sru{e ovu dràvu.Evo, i pre no {to je po~ela litija, rasturaju letke! – odgo-vorio je policajac i pokazao neki letak, koji mitropolitnije hteo ni da pogleda, jer je znao, iz dosada{weg iskustva,da policija ume da {tampa i sama pojedine „opasne letke“,i da ih posle pripisuje „neprijateqima zemqe“, kako bi mo-gla lak{e da goni one koji su bili protiv wenog nasiqa.

79

Mitropolit je ostao do kraja pri stavu Crkve, odno-sno Sinoda, da je pravo svih veroispovesti da slobodno vr-{e svoje obrede, pa i Srpske pravoslavne crkve da prirediovu litiju, kako misli da je najboqe.

Dok se ovo odigravalo u Patrijar{iji (a {ta se odi-gravalo i kako, saznalo se ve} kroz nekoliko minuta i u ma-si), jedan od mla|ih monaha, probijaju}i se sna`no kroz ma-su, istr~ao je na amvon i pozvao narod da produì na ulicuza arhijerejima i sve{tenstvom i krene put Vra~ara. I na-rod se listom odazvao, po~eo da napu{ta crkvu, guraju}ione koji su bili oko izlaza, u porti i na trotoaru. Samo je-dva da su u~inili nekoliko koraka, a ~elo litije udarilo jena ispruène bajonete, isukane bajonete, sabqe i uperenerevolvere.

– Natrag, litija je zabrawena! – vikali su policajci.– Odbij! – nare|ivali su àndarmi.– Mi idemo mirno u litiju. Pustite nas da nastavimo

put! – javio se vladika dr Stankovi}, a za wim i ostala dvo-jica jo{ ja~e.

– Natrag, kad vam govorimo!– Kuda natrag?! – pitali su sve{tenici i narod oko

wih gotovo u horu.– Molim vas, gospodo episkopi, vratite narod u crkvu,

ne prisiqavajte nas da upotrebimo silu! – ~uo se neki po-mirqivi glas sa druge strane iz gomile gde su stajali pred-stavnici vlasti. – Ovoga trenutka saop{tili smo Patri-jar{iji da litija ne moè da nastavi put.

Bio je to jedan mla|i àndarmerijski oficir okru-èn gomilom agenata i drugih policajaca.

– Moèmo mi da nastavimo put, nego nam vi ne date! A{ta ste rekli u Patrijar{iji ve} smo saznali.

– Pa kad znate, za{to se ne pokorite naredbi?!– Pustite nas da idemo svojim putem! – javio se jedan

stariji sve{tenik i digao visoko svoj krst iznad glave. –Napred, narode!...

– Napred! – zaorilo se i iz stotine drugih grla, i po-digla {uma drugih krstova i barjaka.

Kao neka ogromna ìva reka ponovo se masa zatalasa-la i poku{ala da se sru~i na ulicu. Kordon je utoliko ja~ezbijao svoje redove. Bajoneti su se skoro naslawali na sve-

80

{tenstvo i narod. Prostor izme|u povorke i zgrade okocrkve bivao je sve mawi, a crkveni ulaz potpuno zagu{en.Oni koji su poku{avali da se vrate u crkvu na{li su se ujo{ bezizlaznijem poloàju.

– Aman, qudi, podavismo se! – vikali su sa svih strana.Padale su ve} i teè re~i. ûla se i jedna sasvim ma-

sna psovka nekog prite{wenog starca na trotoaru. On je,izgleda, opsovao, onako uop{teno, celu ovu gomilu, a àn-darm koji se zadesio pored wega shvatio je to kao psovkuupu}enu li~no wemu. Okrenuo je pu{ku naopako i udaraokundakom kako koga stigne, a onda se palicom oborio nastarca. Za wim su zamlatarali kundacima i ostali à-ndarmi, koriste}i delimi~no i palicu. Ali masa je ostalana svojim mestima, {tite}i samo lice i glave. I ne samoto, nego je ubrzo opet uspela da u~ini i neki novi koraknapred. Za trenutak kao da niko vi{e nije mislio na li-tiju, ve} svako samo gledao da na|e neki slobodniji pro-stor, no samo napred. Na wihovu àlost, ba{ toga nigdenije bilo!

– Pustite nas bar da idemo ku}i! – ~uo se glas nekestarije ène, koja se okretala u krug na jednom mestu, znoja-va, ra{~upana, malaksala.

Neki mla|i po~eli su da zvi`de, da galame, ~ak i dapquju prema èni.

– ]ut’, baba! Kakvoj ku}i?!...– Dole izdajice!– Dole dezerteri!– @ivela Srpska pravoslavna crkva!– @iveo patrijarh Varnava!– Dole konkordat!– @ivela opozicija!– Jeste li vi hri{}ani! [ta radite ovo sa nama?! Zar

ste vi neki predstavnici zakona?! Zar ste vi vlast?! – ~uose ponovo glas episkopa Stankovi}a.

– Jesmo, ali nismo komunisti! – odgovorili su agenti.– Nismo prodana opozicija – viknuo je jedan bradati

policajski pisar.Da li zbog toga {to ni sami nisu bili na~isto {ta

treba daqe da rade: da drè toliku masu u crkvi i porti,ili da ih sve puste na ulicu, pa da ih se uz put nekako oslo-

81

bode, pre nego stignu do onih najkriti~nijih mesta u gradu– Knez-Mihailove i Terazija – u jednom trenutku kordon se,reklo bi se, i bez komande osetno povukao. Samo, i masa jeodmah oìvela, zaquqala se opet sna`no, i {tavi{e, po~e-la ~ak i da „kli~e“ nikom mawe, nego vlastima:

– Bravo! Tako, povucite se i pustite nas na miru... Vi-di se da ste i vi hri{}ani!

– I Srbi!– I jesu! Tako je...– Nijedan pametan ~ovek ne}e da udara na narod! Na

krst i sve{tenstvo! Napred, bra}o i sestre! – ~uo se sna`niglas jednog ogromnog sredove~nog sve{tenika ili monaha ucrnoj mantiji.

– Napred! – zaorilo se iz hiqade grla i litija ponovopoku{ava da iza|e na ulicu.

Zvona su i daqe udarala, udarala!Neko je zaustio da zapeva. Nije se moglo razaznati da

li neku crkvenu ili „borbenu“ pesmu. û{e se jo{ neki gla-sovi kao da }e i cela litija zapevati... Vreme je ve} bilopoodmaklo. Sunce se klonilo zapadu, bliìlo se ve~e...

Ali taman kad je izgledalo da }e sve pro}i bez daqihnemira, pokazalo se da je nada bila uzaludna. Brzo se oseti-lo da je popu{tawe kordona bilo samo policijski trik.O~igledno èlelo se da se sve{tenstvo odvoji od naroda.Jer policajci su propustili samo jedan deo sve{tenstva,grupu novinara i reportera, a sve ostale zadràli u porti,guraju}i ih ponovo ka unutra{wosti crkve.

Samo ni propu{teni sve{tenici nisu uspevali da na-stave put kojim su èleli: ve} posle nekoliko desetina ko-raka do~ekao ih je novi kordon. Ovaj kao da je iz zemqe iz-nikao! Me|utim, ubrzo se videlo da su se àndarmi krili udvori{tima okolnih ku}a u ve}em broju od onih na ulici. Itada je do{lo do te{kih fizi~kih sukoba. Dok su dotle ko-ristili samo kundake, sad su se obarali svim {to im se na-{lo pod rukom: palicama, nogama, rukama, ne gledaju}i ku-da i kako udaraju.

Opet se ~uo glas episkopa Stankovi}a. Mahao je na sve~etiri strane krstom, ne{to pokazivao masi – levo-desno,a onda zapevao:

82

– Spasi, Boè, qude tvoje! – i ponovo krenuo na silunapred, a za wim i episkopi Sava i Platon.

Ovoga puta za wima je nagrnula cela masa iza wegovihle|a. Prihva}ena je i pesma:

– Spasi, Boè...Za trenutak slika je podse}ala na neki pozori{ni ko-

mad ili film. Taj utisak se zadrào samo za trenutak. Ubr-zo se pokazala java u svoj svojoj stvarnosti i grubosti: poli-cajci su se sna`no suprotstavili litiji, ma{u}i levo-de-sno sad i revolverima! Izgledalo je da vi{e niko ne}e mo-}i ni kora~ka napred. Ali uporni vladika uspeo je da seprobije i kroz jedan takav ìvi zid, a za wim i dva sve{te-nika sa nekoliko gra|ana, me|u kojima i nekoliko novina-ra, doma}ih i stranih. I taj novi uspeh litije bio je vrlokratka daha, jer ve} kod osnovne {kole „Kraq Petar“, prvezgrade do crkve, litija se sukobila i sa tre}im kordonomàndarma. Samo ovaj posledwi je bio nekako nem. Umesto dase prepiru, verovatno po naro~itoj komandi, odupiru sepotpuno }utke, ali zato ja~e i besomu~nije nego svi ostali:nale}u na gomilu, otimaju krstove, barjake, vuku sve{teni-ke, cepaju ode`de!... U takvoj situaciji i litija po~iwe daodgovara na isti na~in. I sve{tenstvo i narod ne ~uju semnogo, ali udaraju i sami. Padaju sve{tenici, padaju gra|a-ni, ali padaju i àndarmi i policajci. Kotrqaju se krsto-vi, barjaci i ripide, kamilavke i {e{iri, ali se svaquju nakaldrmu i pu{ke i àndarmske {apke.

Usred te gu`ve, pristiù i nova poja~awa àndarmi-ma i policajcima. Na wihovom ~elu nalaze se upravnicikvartova iz centra grada, ina~e, me|u naprednom omladi-nom odavno po zlu poznati.

Pada komanda:– O~isti ulicu!Masa se zaquqala po ko zna koji put, ali vi{e ne uz-

mi~e. [tavi{e, na neki na~in, litija uspeva da o~isti predsobom prostor, jer je, pod wenim pritiskom, novi kordonprimoran vrlo brzo da se povu~e natrag, gotovo da okrenele|a. I tako se litija neo~ekivano na|e u Knez-Mihailovojulici.

Policajci su u nedoumici. Kao da se pitaju, {ta ovobi?! Zgledaju se i do{aptavaju. Ali masa ne gubi vreme. Gu-

83

ra napred! I ponovo se ~uju glasovi arhijereja. I opet uzvi-ci naroda.

– Za{to nas, gospodo, ne pustite da mirno idemo svo-jim putem? – obra}aju se i prvi redovi naroda policajcima:[o{ki}u, Petrovi}u, Cvetojevi}u, po imenu, po{to su imstari znanci, jer su se i sve{tenici i pastva ne jednom na-lazili posledwih meseci suo~avani sa wima i na drugimmestima, kadgod bi dolazilo do sli~nih sukoba ne samo uborbi protiv Konkordata.

Ovaj vapaj zvu~ao je pomalo prijateqski. Bar sa stra-ne litije. Ali, odgovor je sasvim neprijateqski. Razlegaose plotun psovki iz usta predstavnika vlasti!...

Ponovo gu`va, nova gu{awa. Ponovo obarawe àn-darmskih kapa i sve{teni~kih ~ita. Iz sekunde u sekundusituacija se opet sve vi{e zao{trava s obe strane. A ondajedan ogroman àndarmerijski kaplar izleti pred kordon idrekne:

– Palicom! – i prvi razmahne svojom palicom episko-pa Stankovi}a po mitri, a onda i wegovog najblièg prati-oca, sremskog episkopa Savu Trlaji}a.

– Majku vam popovsku! Sa vama ne vredi lepo! Ho}eteli ve} jednom da nam se skinete s vrata? Tolike dane zbogvas ne sklapamo oka! – drekne jedan drugi kaplar i poleti isam na vladiku.

Ve} pri prvom udarcu palice, Stankovi} se zavede, awegova mitra padne.

– Ua! – drekne masa.– Ua!...Ua! Dole!...Kao da ne ~uje nikoga sem sebe, razjareni kaplar na-

stavqa sad nekako mole}ivo:– Mi~ite nam se ve} jednom odavde! [ta ste navalili

samo na na{ kvart?...Vladika se spusti za mitrom i nekako uspe da je u letu

uhvati, samo {to je dotakla kaldrmu. I vra}a je sebi na gla-vu. Ali samo {to je stavio mitru sebi na glavu, stigne ga no-vi udarac. Ovoga puta, izgleda, pogodio ga je negde ispod uva.Od ovoga udarca poleteo je i on na kaldrmu, no sada okrva-vqen. Da li od udarca, ili od uzbu|ewa, iako je poku{avao dase digne sam, ostao je na kaldrmi, ne rekav{i ni re~i. U onoj

84

gu`vi prve zabune, kao da su za trenutak i jedni i drugi zabo-ravili da se nalaze u protivni~kim taborima, sa obe stranesu poleteli raweniku u pomo}. Me|u „spasiocima“ bila je igrupa novinara i foto-reportera. Posle prvog magnovewa,iz mase se razlego{e vrisci èna, vapaji sve{tenika, kle-tve, psovke. Jedna mawa grupa monahiwa poku{ava da se pri-bliì oborenom arhijereju; ali brè-boqe bivaju grubo vra-}ene novim udarcima àndarmskih palica!

– Dajte nam neka kola! Ima li neki lekar? – vi~u sanekoliko strana.

– Ubi{e ~oveka!– Dole razbojnici!Me|utim, raweni vladika je, na op{te iznena|ewe, po-

novo ustao sam i, uz pomo} najbiè okoline, nekako nastavioda otima daqe prostor prema dubini Knez–Mihailove. I ka-da je izgledalo da }e u tome uspeti, da }e cela litija izbitinajzad na {etali{te i pome{ati se sa omladinom, koja je, ka-ko se, kasnije saznalo, ve} i sama ceo sat uzalud poku{avalada se sa druge strane pridruì litiji, na „popri{tu“ se po-javio i {ef Op{te policije, Dragomir Jovanovi}. Stigao jeautomobilom, kaù, a izgledalo je kao da je pao s neba! O~i-gledno znao je sve {ta se dotle doga|alo, pa i o onome {to sezbivalo i zbilo u Patrijar{iji izme|u A}imovi}a i mitro-polita Dositeja, i bez oklevawa komandovao:

– U meso! Bodi!...Iako su dosad samo ne{to sli~no „poku{avali“ po ko-

mandi i li~nom inicijativom àndarmi su se sad najednomuzmuvali, po~eli mewati mesta i upitni~ki pogledati je-dan drugog. Kao da su se pitali: „[ta sad? Da li je i ovo sa-mo pretwa, zastra{ivawe, trik, ili zaista treba bosti?!“

I, {to je najzanimqivije, kao da su se i protivni~kestrane me|usobno tek sad prvi put svesno pogledale o~i uo~i. To je sad bio kao neki nemi dijalog izme|u wih. Ali taneodlu~nost, na obe strane, trajala je vrlo kratko. Jer ve}posle minut-dva, i jedni i drugi, nastavqaju po starom: na-rod gura napred, àndarmi poku{avaju da ga odbiju. No, ia-ko bajoneti sad po~iwu, zaista, da bodu, jo{ su sve to „boc-kawa“, ~arke. Jer mada àndarmi zapiwu iz sve snage, jo{nikoga ne dohvataju ozbiqnije. Ali pada nova komanda. Kobi vi{e razaznao sa ~ije strane?!

85

I kordon krene, kao jedan ~ovek, u pravom streqa~komstroju! I to poja~an novom rezervom iz pozadine. Novi na-let sjuri se nekako klinasto u centar povorke. I opet sesvali prvo na arhijereje i sve{tenike. Vladika Stankovi}poku{ava da se i sada odupre i nastavi put. Ali samo {to jeu~inio prvi korak, dobio je ponovo udarce palicom, i to sa-da tako sna`no da se odmah svalio na zemqu. Ovoga puta pa-lice i bajoneti ustremi{e se i na sve ostale oko wega. No-va vika, novi protesti, nove psovke!... Da li od prve povre-de, ili od ove nove, nije se u onoj gu`vi ni izbliza moglo ra-zaznati, tek sada se vladici krv vidqivo s lica po~ela sli-vati u malim mlazevima. Veruju}i da }e se i ovoga putabrzo pribrati, sve{tenici i narod digli su ga uvis, èle-}i da ga sada ponesu na rukama u povorci. Ali ubrzo su shva-tili da je onesve{}en. Nekako su uspeli da ga izvuku izonog haosa i da ga prenesu u Patrijar{iju, gde mu je ukazanaprva pomo}; a ubrzo je prenesen autom u privatni sanatori-jum „Vra~ar“. Utvr|eno je da nema opasnosti po ìvot, alise sumwalo u povredu lobawe, tako da je zadràn na le~ewu.

Dok su povre|enog vladiku vra}ali svesti i previjaliu Patrijar{iji, na ulici se nastavila borba i to na vi{emesta. Samo wih su sada preuzeli mla|i qudi, najvi{e oniiz Knez-Mihailove ulice, ve}inom studenti i |aci. [to seti~e litije, samo mali broj starijih qudi i sve{tenika izpovorke ispred Saborne crkve uspeo je da se dokopa prosto-ra u centru Knez-Mihailove ulice oko zgrade Akademijenauka odakle je ve} bilo ipak ne{to lak{e nastaviti putprema Vra~aru. U tom „proboju“ istaklo se naro~ito neko-liko mla|ih sve{tenika iz Beograda i unutra{wosti: Jo-van \or|evi}, Kosta Qe{evi}, Qubo Pavi~evi}-Slapski iDobrosav Cerovi}. Da bi uspeli u svom napredovawu, mora-li su, naravno, i sami pretrpeti ve}i broj udaraca àn-darmskih i policijskih palica. \or|evi} je bio ~ak i po-vre|en, a sve~ana ode`da mu je bila sva pocepana!...

Ali na uglu Knez–Mihailove i Vuka Karaxi}a ulice,àndarmi su i wih stigli, pohvatali i dvojicu od wih si-lom strpali u prvi taksi i tek tako su mogli da stignu doVra~ara. Druga dvojica koji nisu hteli, ni po koju cenu, utaksi, vra}eni su u Sabornu crkvu; boqe re}i wih su stu-denti i ostala omladina oteli od àndarma pa zajedno sa

86

wima odjurili put litije, koja je ve} na ovaj ili onaj na~in,bila razjurena i desetkovana.

Negde oko osam ~asova uve~e oko Saborne crkve i Pa-trijar{ije bilo je ve} sve ra{~i{}eno – litija u stvarirasturena.

Me|utim, u Knez Mihailovoj ulici, po Kalemegdanu,Dor}olu, Paliluli, Aleksandrovoj ulici (Bulevar revolu-cije), po Slaviji, i naro~ito na Vra~aru oko Savina~ke cr-kve, „krvava litija“ ispred Saborne crkve pretvorila se ubu~ne politi~ke demonstracije, u kojima je predwa~ila na-predna akademska i radni~ka omladina, me|u kojima se na-{ao i znatan broj naprednih starijih qudi, vi{e univerzi-tetskih i sredwo{kolskih profesora i profesorki.

Bolesni patrijarh Varnava i Konkordat bili su goto-vo zaboravqeni, a tek ovde–onde pomenula se dana{wa „kr-vava litija“. Jer sakupqena omladina je izvikivala odre|e-ne proteste, upu}ene odre|enim neprijateqima naroda, naodre|ene teme. Pomiwan je predsednik vlade, ministar unu-tra{wih dela, fa{izam, nacizam; ali, vaqda po nekoj di-rektivi, ni jedan jedini put i Sovjetski Savez. Samo ovde-onde, ~uo bi se poneki usamqeni uzvik starijih qud „@ive-li saveznici!“.

Bilo je sukoba i sa àndarmima i sa policajcima u ko-jima ni jedni ni drugi nisu ba{ „jevtino“ pro{li. Ipak,omladina je bila u mnogo povoqnijem poloàju: mogla je izzaklona da bombarduje svoje protivnike kamenicama; a po-licajci se nisu usu|ivali da pruè i ovde neki ja~i otpor;poku{avali su samo da ih razjure.

Istina, negde posle pono}i, jedan ve}i broj studenatai studentkiwa i drugih omladinaca, wih preko pedeset, naprevaru, pohvatani su i pohap{eni; ali su ve} sutradan pu-{teni na slobodu gotovo svi, verovatno iz straha od {tam-pe i javnosti uop{te.

U doma}oj {tampi o svemu ovome jedva da je iza{lo,sutradan, nekoliko re~enica, u vidu zvani~nog biltena, ~i-ja je sadrìna bila sasvim ne{to suprotno onome {to se ju-~e doga|alo i dogodilo.

Strana {tampa, me|utim, izvestila je o svemu tome,osobito ona profa{isti~ka, kao o nekom doga|aju iz petpa-ra~kih kriminalnih romana.

87

I tako „krvava litija“ bila je samo posledwa bitka utoj borbi Srpske pravoslavne crkve i naroda protiv Kon-kordata; stvarni kraj toga sukoba do{ao je tek dvadeset i~etiri ~asa kasnije, kada je Konkordat ipak ozakowen u pr-voj instanci, ve}inom poslani~kih glasova, a oboleli pa-trijarh Varnava, za kojega se na sve strane govorilo da jeotrovan, kao glavni borac protiv Konkordata „nekom ~ud-nom koincindencijom podudarnosti“ gotovo u isto vremekada je Konkordat izglasavan, izdahnuo u svojoj vili na Top-~iderskom brdu, u neposrednom susedstvu vile dr MilanaStojadinovi}a, predsednika vlade, koji je bio na ~elu onihkoji su bili za izglasavawe Konkordata!

Ja sam izvr{io „nare|ewe“. Spremio sma tekst i fo-tose iste ve~eri i predao, kako mi je re~eno, arhi|akonuSaborne crkve Ugqe{i Jeli}u, koji je, u to vreme, bio „de-sna ruka“ svih onih koji su se borili, zvani~no, u imeCrkve, protiv Konkordata i re`ima.

Tekst koji sam napisao, imao je oko dvadesetak strani-ca kancelarijskog formata. Pisan je namerno malo „popov-ski“ i „srpski–pravoslavno“. Neka mesta sam dopunio poda-cima koji su stigli redakciji od drugih na{ih saradnika –svedoka sukoba naroda i policije. Ne{to su „{tampari“ sa-mi dopisali, naro~ito neke napade na re`im.

Bro{uru je doneo, preko Ostru`nice, u Beograd jedantipograf, mislim da se zvao Bora Vukovi}, koji je nekadaradio i u „Politici“, a tada je bio glavni faktor Patri-jar{ijske {tamparije u Karlovcima. Najpre je ostavio sa-mo nekoliko paketa, kod jednog ribara na obali, kako je ra-nije ugovoreno, od wega su ih na{im redakcijskim kolimaprevezli i polovinu sakrili u foto-odeqewe, a drugu odne-li kri{om u Patrijar{iju i Sabornu crkvu. Onda je na{{ofer, Petar Balint, koji je, izgleda, bio pokr{teni ka-tolik ili mojsijevac, doneo ceo prvi tira` preko pedesethiqada i opet jedan deo ostavio u redakciju, a drugi predaocrkvama. Sre}om, nijednom nije imao nekih neprijatnostisa vlastima. Bro{ura je idu}ih dana jo{ dva – tri puta do-{tampavana, verovatno i zbog svog upadqivog naslova:„Krvava pravoslavna litija u Beogradu“ i zbog uzbudqivihfotosa koji su u woj objavqeni.

88

Zanimqivo je da se dogodilo ono {to smo mi samipretpostavqali: da }e svet pomisliti kako se iza tog pseu-donima krije pop Jawi}. Ne samo svet, nego i mnogi arhije-reji i sve{tenici, koji nisu bili upu}eni, verovali su u to,pa i sama policija. Jo{ zanimqivije bilo je to {to je i samJawi} ve} prvog dana prisvajao tu bro{uru kao svoje „delo“i wome se ponosio. Do{ao je ~ak ponovo u redakciju i javnose hvalio preda mnom, Ribnikarom, Josimovi}em i ostali-ma. Naravno, nama je to bilo dobro do{lo, hvalili smo i miwegovu „hrabrost“ u litiji i bro{uri.

Mi, koji smo znali pravu istinu, boqe smo razumevalicelokupnu ovu „konkordatsku gu`vu“, i politiku i politi~a-re koji u woj u~estvuju: svako je od nas imao neku svoju „ra~u-nicu“. Ja li~no – pisac, ose}ao sam se ~udno i dok sam pisao,slao rukopis i gledao gotovu bro{uru, pla{io sam se i bioponosan, i qut na Jawi}a, boqe re}i qubomoran {to mi oti-ma „slavu“. I nisam naposletku mogao odoleti svojoj mlada-la~ko kwièvno-novinarskoj sujeti da se ovde-onde, naravno,u najdubqem poverewu, ponekome i ne pohvalim. A {to se ti-~e arhijereja, oni su brzo svi saznali ko je pravi pisac.

U bro{uri je objavqeno i nekoliko „letaka“ protivKonkordata i Stojadinovi}a, a wih je tih dana rasturalaPatrijar{ija i oni koji su bili uz wu, a protiv reìma.„Vlada Milana Stojadinovi}a, Antona Koro{eca i kompa-nije – tako je po~iwao tekst te moje bro{ure – obeleènaje na dan 19. jula 1937. godine ne~uvenim atakom na Svetopravoslavqe. @andarmerija je izvr{ila toga dana napad nabeogradsku Sabornu crkvu, na arhijereje i narod. Pocepanisu barjaci i crkvene zastave, polomqeni krstovi, ripide...Arhijerej eparhije {aba~ke dr Simeon Stankovi} te{ko jepovre|en àndarmskim bajonetima, kundacima i gumenimpalicama. Episkop Platon, vikar moravi~ki, kontuzovan jegumenom palicom. Pravoslavni beogradski sve{tenici tu-~eni su i maltretirani kao robqe. Odane i dobre sinove ik}eri Srpske pravoslavne crkve mlatili su beogradski po-licajci kao stoku.

Sve se to odigralo na o~igled mnogobrojnih beograd-skih novinara i foto-reportera, na o~igled mnogih stra-nih dopisnika koji su o ovim nedelima, sa uàsom, javqalisvojim listovima ~itave stupce. Pa ipak, vlada Milana

89

Stojadinovi}a, pop Koro{ec i kompanija imali su smelo-sti da saop{te u jednom zvani~nom biltenu i na najbezo~ni-ji na~in la`no predstave kako 19. jula nije bilo ni~egastra{nog, kako su sve vesti o doga|ajima kod Saborne crkvei povredama sve{tenstva i gra|ana izmi{qene.

Predsednik skup{tine Stevan ]iri} saop{tio je po-slanicima da ga je ministar socijalne politike i narodnogzdravqa poznati bro}asti ni{ki nevaqalac, Dragi{aCvetkovi}, obavestio „da je ceo doga|aj kod Saborne crkveisceniran od strane sve{tenstva, na taj na~in {to se vla-dika {aba~ki sam ogrebao noktom i izazvao krv simulira-ju}i povredu od strane àndarma“.

^lan kvarta Uprave grada Beograda, ona vucubatina,pijanac i degenerik Mija Petrovi}, pri~ao je javno da suvladike napile sve{tenike pa su ih pijane poslale na liti-ju i da je zbog wihovog pijanstva do{lo do sukoba izme|usveta i policije. Uprava grada pohapsila je masu nevinihqudi kojima je poturila tobo`we komunisti~ke tendenci-je i optuìla ih da su oni za ra~un komunista izazvali ne-rede na litiji, itd. itd.

Mi ne moèmo da pobijemo ove laì Milana Stojadi-novi}a i popa Koro{eca, jer su one svakom o~igledne i vr-lo providne, ve} ho}emo prosto da na najobjektivniji na~insaop{timo narodu ceo tok ovog famoznog doga|aja kod Sa-borne crkve pa neka narod sudi i neka odlu~uje {ta mu po-sle toga vaqa raditi i kako treba ubudu}e da se odnosi pre-ma svima onima koji bar za trenutak poku{avaju da odobra-vaju ova ne~uvena nedela ove mangupske vlade. Vlade, koja jeproigrala sve {to se moglo proigrati i koja poku{ava sa-da da proigra i da prokocka i posledwu srpsku svetiwu –Srpsku pravoslavnu crkvu, a ujedno, da u~ini atak na sveono {to je srpsko i {to je srpskom narodu oduvek najsveti-je bilo. Jer nije ovo samo atak na srpsko pravoslavqe i nasrpsko ime, na ~ast i obraz srpski, ve} i na sve {to je s mu-kom kroz vekove uz najve}e te{ko}e i `rtve, potocima kr-vi ste~eno...

Na inicijativu humanih, nacionalnih i prosvetnihdru{tava u Beogradu, beogradsko sve{tenstvo je odlu~iloda se 19. jula odrì molepstvije za zdravqe Patrijarha Var-nave, koji je leào bolestan izme|u ìvota i smrti, i da se

90

posle molepstvija obrazuje povorka od Saborne crkve da umiru pro|e kroz varo{ do Savina~ke crkve gde je tako|etrebalo da se odrì molepstvije. Ta vest je objavqena i udnevnoj {tampi i svet je pohrlio sa svih strana, zakazanogdana po podne, tako da je u crkvi i pred crkvom bilo narodakao retko kada.

[to se ti~e u~esnika u litiji, malo je ko pro{ao bezikakvog udarca u onoj gu`vi. Ali najstra{nije su, nesumwi-vo, pro{le pojedine ène, koje su se ina~e pokazale nevero-vatno ratoborne, jer su kao osice naletale na àndarme~im bi primetile da se oni obaraju na koga. Tako jedna mla-|a èna uspela je da se probije sa onom dvojicom sve{teni-ka koji su oti{li prvi kroz sve policijske kordone i da,sva pocepana, stigne do Savina~ke crkve protestuju}i gla-sno i kli~u}i Patrijarhu i Pravoslavnoj crkvi.

Sutradan, preko puta francuskog poslanstva na Kale-megdanu, do{lo je do novih sukoba izme|u àndarmerije inaroda. Narod je hteo u crkvu, a àndarmi su to spre~avali.Tom prilikom ponovo je prolivena krv. Bilo je vi{e wihkoji su i teè povre|eni. Na dan 21. ovog meseca, na glaszvona koja skoro danono}no bruje po beogradskim crkvama,narod je ùrio na molitvu, ali je bio opet nemilosrdnospre~avan od policije i tu~en. U Du{anovoj ulici ispredcrkve Aleksandra Nevskog jedna grupa saobra}ajnih poli-cajaca naletela je na vernike i tukla sve odreda.

Evo, Milane Stojadinovi}u i mra~ni Antone Koro-{ecu, kako su vesti o prolivenoj krvi i nezapam}enomskrnavqewu srpskih crkvenih svetiwa, srpskog imena i srp-skog dostojanstva zlonamerne, izmi{qene i tendenciozne.“

A na kraju ovo:„Beogradski list „Vreme“, kao organ Milana Stojadi-

novi}a i mangupske bande oko wega, donosi laàn i tenden-ciozni kominike, koji je samo policajac mangup u Mini-starstvu unutra{wih dela mogao da sastavi. Koliko je tognusan i laàn izve{taj dokaz je da ga je „Vreme“ donelo sa-mo u beogradskom izdawu, a svako ko ga je pro~itao zgraàose nad pokvareno{}u i cinizmom. Zamislite kad ministarunutra{wih dela sa svojim pot~iwenima ovako javno laè,{ta li ti nitkovi tek rade iza zatvorenih vrata i po to-mrucima Uprave grada.

91

Ni {panski inkvizitori nisu mu~ili svoje `rtve kao{to ih manguparija Uprave grada Beograda u licu ~lanovakvartova, pisara, àndarma i {pijuna prebija i mu~i. Jauki pisak zatvorenika ~uju se okolo uprave grada Beograda.Gde ste strani predstavnici, novinari, kulturni qudi, daspre~ite ove zlikovce i razbojnike u ovom wihovom inkvi-zitorskom poslu? Mi vapijemo za intervencijom stranogsveta, koji ima pravo i du`nost da zahteva istragu na licumesta radi pravde i civilizacije, a protiv mra~wa{tva iinkvizicije?

Ustajemo u odbranu i traìmo slobodu onih jadnikakoji su zatvoreni u beogradskom garnizonom zatvoru. Ti~ese 27. àndarma-narednika, podnarednika i redova koji suzatvoreni, koje kiwe i mu~e, koje }e staviti pod sud za ot-kazivawe poslu{nosti.

Pravoslavni àndarm – narednik brani se da nije ot-kazao poslu{nost, ali da ne moè i ne sme da gazi i lomipravoslavni krst pred kojim je kao svojom svetiwom dao za-kletvu za savesnu i ispravnu slu`bu. Ne moè on da skrna-vi svetiwu vere svoje i svoga doma.

Ako javnost, kulturne ustanove, humana udruèwa,{tampa strana (jer doma}e slobodne nemamo), ako PrincNamesnik, gg. Namesnici, i ceo kulturni svet ne ustane uodbranu i spas ovih qudi – zlikovci kojima je vlast u ruka-ma uni{ti}e ih.

Spasavajte pravoslavne àndarme, wihovu decu, wiho-ve porodice!

Srbi, sinovi Srpske Pravoslavne crkve, ovo je po-sledwi ~as kada vam se daje mogu}nost da spasete pradedov-sku veru i narodnost!

Slava Patrijarhu Varnavi!Dole Konkordat!Ako se sada ne pokaète hrabri i istrajni, posle }e

biti kasno i za na{u neodlu~nost i ravnodu{nost prokle-}e vas milioni ìvota koji su pali za ovu zemqu!

Ne smete dopustiti da uspe zlikova~ko delo zlogla-snog berzanskog lopova i mra~nog jezuite popa Koro{eca.

Borite se dan i no}, budite svakog ~asa u blizini svo-jih sve{tenika i svojih crkava, jer svakog ~asa va{a pomo}moè zatrebati!

92

Budite dostojni Nemawi}evog kolena i verno stadonajve}eg srpskog prosvetiteqa i duhovnika svetog ocaSave!

Tirani su udarili na Crkvu i narod. Crkva i narodtreba da im sude!“

Nije bilo dana da nisam makar na pet-{est minuta na-vra}ao u vilu u kojoj je leào bolesni patrijarh, ali samprvi put poku{ao da u|em kod bolesnika tek onda kada sulekari po~eli davati neke nade na ozdravqewe. Dolaziosam tamo obi~no uz arhijereje, ili uz simpati~nog protoje-reja Ivana Kalu|erovi}a koga sam znao sa Cetiwa, a u tovreme on je vrlo ~esto bio kod svoga prijateqa protojerejaArsenija, upravnika Patrijar{ijskog dvora. Dolazio sam uvilu, ne toliko bolesnika radi, koliko zbog arhijereja,~lanova Sinoda koji bi ovde deùrali, pa su tu morali daobavqaju i svoje administrativne sinodske i eparhijske po-slove. Sem lekara, milosrdne sestre, koja je od prvih danabila dan-no} pored bolesnika, malo koga drugoga sam tu sre-tao. Naravno, po{to je u neposrednoj blizini bila i vilapredsednika vlade, dr Milana Stojadinovi}a, svuda okolosusretao sam àndarme i agente, pa ne jednom i u samoj pa-trijarhovoj vili. Oni, istina, nisu ulazili unutra, kaovlast, ve} su se interesovali, prosto, kao „vernici“ i prvi„susedi“, ali to niko ovde nije verovao. Svi su smatrali dasu to reìmski trikovi da bi se znalo {ta se zbiva u ovojku}i u koju su zaista bile uprte o~i cele zemqe, naro~itoonoga naprednog dela mla|eg sveta, pre svega univerzitet-ske i sredwo{kolske omladine.

Blagodare}i li~nim vezama sa poslugom i arhijereji-ma, uvek sam uspevao da u|em ne samo u dvori{te vile, negoi u samu vilu, boqe re}i u nusprostorije. Ne{to {to mi jepalo u o~i: gotovo uvek tu se zatekao i jedan nepoznati „ci-vil“. Dugo sam mislio da je to neki od patrijar{ijskihadministrativaca koje ja nisam poznavao, jer su posledwihnedeqa mogli biti preme{teni iz unutra{wosti u Beo-grad, i to ba{ u Patrijar{iju ili u Veliki crkveni sud, na~ijem je ~elu bio episkop zvorni~ko-tuzlanski dr Nektari-je. Tek mnogo kasnije doznao sam da je to bio biv{i urednik„Vremena“, tada jedan od najvi{ih funkcionera u Presbi-rou, Bo{ko Bogdanovi}. On je bio u vrlo bliskim odnosima

93

sa svima arhijerejima, pa je, izgleda, tu svoju vezu i sada ko-ristio. Naravno, svi su znali da on tamo ne dolazi zbog bo-lesnika, ve} zbog Stojadinovi}a, mada mu to niko nije smeore}i. Prosto su se svi pravili kao da ne znaju {ta mu je da-nas glavna profesija: cenzura i „{pijunirawe“.

Pre nego {to }e nastupiti tragi~an kraj, bilteni ozdravqu patrijarha bili su dosta ute{ni. Koriste}i tu po-voqnu situaciju obratio sam se jedne ve~eri dr Irineju\or|evi}u i dr Vojislavu Jawi}u, kad su polazili u bole-snikovu sobu, i zamolio ih da me puste da samo s vrata po-gledam patrijarha. Bio sam prijatno iznena|en kada su miobojica, razdragani kao deca, rekli da mogu da u|em, ali sa-mo nakratko, jer i oni idu tamo samo da se patrijarhu jave,poqube ruku i dobiju blagoslov. Poùrio sam za wima.Vrata su se lagano otvorila. U vrhu jedne prili~no pro-strane sobe, u kojoj sam prvo sagledao na zidu veliku ikonuslave patrijarhove, ukazao se veliki {irok krevet, a na we-mu je leào bolesnik koji se sada bio predtvorio nekakosav u svoja dva ogromna crna oka. Bio je bled, ali ne tolikooslabio kako sam o~ekivao posle toliko dana borbe izme|uìvota i smrti. Videla mu se samo glava. Imao je gomilu ja-stuka i jastu~i}a oko sebe, pokriva~a. Leào je malo postrani, glave nakrivqene. U~inio mi se mawi sada nego ka-da sam ga vi|ao u ranijim susretima. Odmah se videlo da jepri svesti. Pogledao nas je blago, izvukao ispod pokriva~asvoju desnu ruku, o~igledno, po „profesionalnoj“ navicispremio se da nam je pruì da je poqubimo, ili da nas bla-goslovi. Niko od nas nije prilazio sasvim blizu posteqejer je tako sestra zahtevala, sva trojica smo se samo poklo-nili, a bolesnik je onda uspeo nekako da digne ruku deseti-nu santimetara iznad posteqe i da nas blagoslovi.

– Bogu hvala, lekari kaù da zdravqe ide naboqe! – ja-vio se prvo dr Jawi}.

– A, to si ti, Vojo? – rekao je jedva ~ujno (to mi je ta-ko posle Jawi} tvrdio, ali, ja nisam ~uo ni{ta, iako sambio odmah iza wih dvojice; mada sam video da mu se mi~uusne, no to je ~inio tako kao da ne{to sam sebi govori ubradu, ili da se bori da pokrene svoj oteàli jezik.)

– Ih, {to niste doveli foto-reportera?! – {apnuo mije Jawi}, izlaze}i natra{ke zajedno sa mnom i \or|evi}em.

94

– I meni je ào – rekao sam. Ali {to nije u~iweno ve-~eras, moè biti jesenas! Eto, moèmo ovo isto ili ne{tosli~no ponoviti sutra uve~e, naravno, pod uslovom da budesamo „Politikin“ foto-reporter.

– Vaì! Moète re}i Ribnikaru...Od prvih dana bolesti patrijarha u narodu i me|u sve-

{tenicima sva{ta se govorilo. Pri~alo se da su ga otrova-li Stojadinovi}evi qudi na zvani~noj ve~eri, da ga trujewegov kuvar, koga su, vele vladaju}i poturili zbog Konkor-data, pa ~ak i da ga polako ali sigurno, truje i wegova naj-blià okolina iz crkve, i to jedni kao pla}enici, a drugi,da bi zauzeli wegov patrijar{ijski poloàj. Iako se u we-govoj najbliòj okolini znalo da je poboqevao od bubregave} poodavno, vest o wegovoj bolesti sve je iznenadila, ve-rovatno zato {to je bio tako aktivan posledwih meseci prenego {to }e, po~etkom juna, le}i sasvim u postequ. Odmahsu poku{avali na}i uzrok „tako ozbiqne“ bolesti. U dani-ma kad je sazvan redovan Arhijerejski Sabor, {to se poklo-pilo sa wegovom krizom bolesti, pomiwana su, kako smo ve}jednom rekli, imena i arhijereja kojima je, tvrdilo se, sta-lo da wega {to pre nestane. Dva imena arhijerejska nisu ni-kada skidana sa dnevnog reda: crnogorsko-primorski mi-tropolit dr Gavrilo Doì} i ba~ki vladika Irinej ]iri}– obojica kao „jerezovci“, Stojadinovi}evi jednomi{qeni-ci i li~ni prijateqi.

Da je Varnava zaista imao ki~mu videlo se po „Pri-medbama na Konkordat Jugoslavije s Rimom“, koje je, u viduotvorenog pisma, uputio predsedniku Ministarskog saveta,dr Milanu Stojadinovi}u, krajem 1936. U primedbama se, iz-me|u ostalog, i ovo kaè:

„Poznato je da rimokatoli~ka crkva samo sebe smatraza pravu crkvu i ni u kojoj meri ne priznaje na~elo ravno-pravnosti veroispovesti. [tavi{e i ~lanove drugih hri-{}anskih veroispovesti, ona smatra kao svoje ~lanove, ko-ji su pot~iweni wenom sudu i wenim propisima!...

Projekat se ne ograni~ava na progla{ewe op{te tezeo obavezi rimokatoli~kog kodeksa u na{oj dràvi nego iizri~ito progla{uje iskqu~ivo pravo Rimokatoli~kecrkve u na{oj dràvi a ta prava nema nijedna druga veroi-spovest...

95

Dok rimokatolici moraju biti nastavnici u {kolamagde su u~enici rimokatolici, a mogu biti name{teni usvim ostalim {kolama, u~iteqi nekatolici ne mogu preda-vati u {kolama gde su u~enici katolici i mogu biti name-{teni samo u ostalim {kolama...

Projekat ostavqa rimokatoli~kom kanonskom pravure{avawe pitawa o me{ovitom braku, koje spada u kompe-tenciju dràvnog me|uverskog zakonodavstva.

Veliki nedostatak projekta je sa gledi{ta dràvnihi narodnih interesa u tome {to nalaè velike materijalneobaveze na dràvu u korist jedne verske organizacije, kojaje bogata sama po sebi!...“

Tih dana izdat je i prvi op{irniji bilten o toku bo-lesti patrijarha. Bilten se zavr{avao re~ima: „Po bilte-nu od 10. jula, stawe zdravqa Wegove Svetosti PatrijarhaG. Varnave, ovako je:

Pogor{awe stawa koje je ju~e bilo izraèno stoma~-nim i nervnim tegobama, trajalo je ceo dan, a u toku dana-{weg dana unekoliko se smirilo. Bolesnik usled ju~era-{wih tegoba, dosta je iznemogao...“

A bilten od 11. jula glasio je:„Pro{lu no} i dana{wi dan Wegova Svetost je pro-

veo potpuno mirno. Ishrana prirodnim putem ponovo je mo-gu}a. Temparatura 37,4; puls 76. – Profesor dr A. Igwatov-ski, sanitetski |eneral dr Rudolf Kobal, dr BukovalaAleksandar.“

U vreme od ovog velikog biltena do 10. jula 1937. godi-ne, dana drugog molepstvija i „krvave litije“, javnost kao daje bila malo zaboravila na patrijarha i wegovu bolest, svesu snage bile uprte u pravcu odmazde reìmu za ono {to jeon uop{te radio naopako protiv zemqe i naroda. Ali, kadase 18. jula pojavio u „Politici“ redakcijski napis koji je ustvari bio neka vrsta zvani~nog poziva Patrijar{ije naro-du da pritekne u pomo} sve{tenstvu, narod se opet setioobolelog patrijarha, i pohrlio prema Patrijar{iji jo{rano pre podne. Dolazili su i iz raznih krajeve cele zemqe,jer su mnogi sve{tenici i vernici bili o tome obave{tenive} pre dva-tri dana. U prvim redovima su opet bili na-predni studenti, a bilo je i politi~ara iz opozicionihstranaka.

96

Ne{to {to je padalo u o~i od prvih dana ovih „nemi-ra“ bilo je da su svi oni, ma koliko se vikalo „@iveo pa-trijarh! Dole Konkordat! @ivela Crkva!...“ imali to samokao neki povod, a iza toga se sve jasnije ukazivao lik poli-tike i politi~ara. I to onih „najekstremnijih“ kako su u tovreme nazivali sve pokrete koji nisu bili uz kraqa i kra-qevske vlade.

Prime}ivao se i jedan drugi paradoks, ako se tako moère}i, sve vi{e je taj nemir postajao svojina mase, koja je malo-pomalo, kao uostalom i sva naprednija {tampa, po~ela bitivo|a ~ak i same crkve. To je, uostalom, shvatio vrlo brzo ireìm, ali, iako je to bila su{ta istina, iz wegovih izvorato je zvu~ilo kao la`, kao razlog da bi se mogla Crkva prite-sniti i privoleti na „potpisivawe“ Konkordata!

Postojala je i jedna druga paradoksalnost. Bilo je na-prednih qudi, starijih i mla|ih, koji zaista nisu bili ni po-bo`ni, niti su do toga vremena imali ma kakve veze sa crkvomi verom, a najednom ih je obuhvatio neki „op{ti veliki deli-rijum“: i{li su u crkvu, pu{tali brade, klawali se kandilui krstu, qubili sve{tenicima i arhijerejima ruke – istinaonima koje su mo`da do ju~e psovali i krivili za mnoge neda-}e u zemqi kao i politi~are buròaskih partija. I ne samoto, nego su qudi po~eli slaviti, ven~avati se najsve~anije sapo nekoliko sve{tenika i uz asistenciju duhovnih horova.îtali su crkvenu {tampu, mo`da, prvi put u ìvotu.

Sa druge strane, sve{tenstvo i arhijereji, koji su doju~e grmeli protiv „crkvenog internacionalizma“, kao iprotiv „crnog“, najednom su po~eli traìti i nalaziti ne-ke dodirne ta~ke sa tim politi~kim pokretima, konkretnosa opozicionom omladinom, na ovaj ili onaj na~in. A kadabi dolazilo do sukoba sa predstavnicima vlasti, {titilibi se uzajamno i otimali jedni druge iz ruku policije, kaonajiskreniji jednomi{qenici!

To se najboqe videlo 19. jula na drugom molepstviju.Po{to su se obe strane sa dotada{wih demonstracija pro-tiv Konkordata i reìma ve} dobro poznavale, mnogi na-predni omladinci beè}i od policije, nalazili su skloni-{te ne samo u portama nego i u crkvenim ku}ama, pa i u sa-mim crkvama. Kada su policajci po~eli ~upati sve{tenike,bacati im kamilavke i cepati im ode`du rukama i sabqama,

97

omladinci su se obarali na napada~e, po cenu da izgube gla-vu. U tom trenutku su branili i svoj „krst“. Mladi qudi, na-padaju}i Konkordat, branili su i svoju ravnopravnost i jed-nakost pred zakonom.

Sa takvim elanom i spontano{}u nekada se odlazilosamo u rat u maloj Srbiji! Sve se zaboravqalo, li~no i po-liti~ko, i branilo samo jedno: sloboda!

Najteì dani Beograda i zemqe, onog naprednijeg de-la, ne samo srpskog, bili su, u vremenu izme|u 19. i 23. jula:po ulicama Beograda i cele zemqe, po zatvorima, policijaje nemilosrdno gonila i tukla svakog ko bi digao glas. U vi-li na Top~iderskom brdu najvi{a li~nost Srpske pravo-slavne crkve, patrijarh Varnava, s mukom je otimao jo{ po-neki dan ìvota, na razdelu, relativno sveè julske no}i idana, izme|u 23. i 24. jula! Te iste no}i i dana wegov pro-tivnik dr Milan Stojadinovi} „nekom ~udnom podudarno-{}u doga|aja vezanih za Konkordat“, kako je to posle samStojadinovi} govorio i pisao, uspeo je da „progura“ u Pa-rlamentu projekat konkordata: od 293 poslanika, za Konkor-dat je glasalo 172 poslanika. Ali konkordat nikada nijebio uveden – vra}en je u fioku, pre nego {to je preduzet makakav novi postupak za wegovo puno ozakowewe.

Celokupna doma}a i strana {tampa donosila je iz da-na u dan vesti o zdravqu obolelog patrijarha. A kada se 22.jula ono po~elo naglo pogor{avati, lekari koji su bili re-dovno pored wega, prvi put su priznali da su izgubili sva-ku nadu. Uo~i katastrofe odràn je konzilijum najistaknu-tijih profesora Medicinskog fakulteta, koji je samo po-tvrdio ozbiqnost bolesti. I konzilijum je rekao da se krajmoè o~ekivati mo`da i kroz nekoliko ~asova.

Ali ni lekari ni konzilijum, ni re~i nisu rekli o uzro-ku i vrsti bolesti! A to je javnost pre svega interesovalo.

Ina~e, za vreme bolesti pored bolesnika bio je dano-no}no episkop brani~evski dr Venijamin, koji je mo`dauìvao poverewe me|u svojim kolegama i govorilo se da jejednom prilikom ~ak otvoreno rekao Stojadinovi}evom do-u{niku Bo{ku Bogdanovi}u da se u Patrijar{iji sumwa ina wega, da je jedan od „trova~a“; ali u masama ga nisu mno-go voleli, a neki su ~ak tvrdili kako je reìmski ~ovek ido{apta~. Posledweg dana wemu su se pridruìli mitro-

98

polit zagreba~ki Dositej, koji je, kao najstariji ~lan Sino-da, bio zamenik bolesnog patrijarha, episkop ra{ko-pri-zrenski Serafim i episkop dalmatinski dr Irinej \or|e-vi}, kao najistaknutiji ~lanovi Sinoda.

I katastrofa je zaista ubrzo nastupila. Smrt je obja-vqena zvonima sa svih beogradskih crkava. A ve} ujutru sui svi prestoni~ki listovi doneli opse`ne vesti o smrti.Radio je to tako|e objavio, samo upadqivo kratko.

Istoga dana izvr{eno je balsamovawe tela, a posletoga je pokojnik prenesen u Sabornu crkvu, gde je narod sa-tima defilovao pored wegova otvorenog kov~ega.

Sinod je izdao posmrtnicu koja je datirala 24. jula1937., u kojoj se izme|u ostalog kaè i ovo:

„Zemni ostaci blaènoupokojenog Patrijarha bi}epreneseni u ovda{wi saborni sveti hram gde }e se opeloizvr{iti. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak 29/16. jula te-ku}e godine...“

Kov~eg sa posmrtnim ostacima ispra}en je iz vile usuton istog dana.

Povorka se kretala lagano. Pored Gospodarske meha-ne si{la je na Bulevar Vojvode Mi{i}a i nastavila putprema centru grada. Pored sve{tenika za kov~egom je i{lajo{ samo najblià pokojnikova rodbina.

Iako se nije znalo kada }e kov~eg krenuti, svuda krozgrad svet se pribliàvao kov~egu i nastavqao put u povor-ci. Na Terazijama bila je ve} nepregledna masa. U Knez Mi-hailovoj nije se moglo kretati. A pred Sabornom crkvomkov~eg su preuzeli najstariji beogradski sve{tenici i une-li ga u crkvu. Posle toga masa je nagrnula da se pokloni po-kojniku. I defilovawe se nastavilo i sutradan, i sve do ~e-tvrtka, 29. jula.

Ve} prvog dana pravoslavna crkva op{tine u Srem-skim Karlovcima, kao druga rezidencija patrijarha, izdalaje posebnu posmrtnicu koju je {tampala kao letak i razda-vala poklonicima. Posmrtnica se zavr{avala u tonu nekogratni~kog pokli~a: „Gorostas je pao u borbi ali }e srpskinarod umeti da dovr{i wegovo veliko zapo~eto delo!“

Odbor za sahranu izdao je letak u kojem se objavqujeprogram sa trinaest ta~aka. A u wemu nije bio predvi|en nijedan predstavnik vlade.

99

Najve}a masa sveta okupila se oko crkve i kov~ega po-sledwe no}i 28. jula. Samo ovoga puta iz svih kapija i dvo-ri{ta u okolini crkve virile su i policijske i ànda-rmske glave. U masi je zbog toga dolazilo do kome{awa iprotesta, ali se sve svr{ilo sa mawim dobacivawem i pret-wama izdaleka. Me|utim, pokloni~ka masa ove no}i se iz~asa u ~as vidno mewala. Sve je vi{e preovla|ivala omla-dina. I to ona koja se dotle nije videla ni u crkvi ni okocrkve. Oko pono}i crkva je, kao i svake no}i dotle, bila za-tvorena, ali masa poklonika ostala je tu da do~eka dan. Aoko osam ~asova ujutru otvorila su se ponovo crkvena vra-ta, po~ele su stizati i prve delegacije koje }e, po programu,uzeti u~e{}a na pogrebu. Na horu pojavquje se nekoliko pe-va~kih horova koji }e odgovarati na jektenija. Beogradskaradio-stanica instalirala je zvu~nike.

Oko deset ~asova sva su mesta u crkvi bila ve} zauze-ta i po~iwe opelo. Pri kraju opela, po{to je hor otpevao„Ve~naja pamjat“, ispred kov~ega se pojavio zagreba~ki mi-tropolit Dositej, da se oprosti sa pokojnikom u ime Arhi-jerejskog sabora i crkve.

Wegov govor tekao je dugo sasvim mirno, konvencio-nalno, „popovski“, a onda je odjednom promenio i ton i sa-dràj, i zvu~ao sasvim profano, kao da je govorio na kakvompoliti~kom skupu.

„... Poznaju}i duboko istoriju i na{e crkve i narodaon je znao da onaj ko ho}e verno da sluì crkvi i otaxbinitreba da bude gotov na Golgotu.

O~ekivali smo vest da }e ozdraviti, da }e nam pono-vo do}i. Spremali smo se da ga ovde sve~ano do~ekamo. Je-ste, znao je ON istoriju na{ih patrijarha, znao je istori-ju sve{teni~kih mu~enika, znao je i to da su mnogi na{ipatrijarsi svr{ili ìvotom na ve{alima ili su bili po-ubijani.

Znao je jo{ i to da je nekoliko patrijaha bilo i otro-vano. Sve je on to znao i zbog toga je bio gotov na najteèmuke, samo da bi nama, deci Wegovoj bilo dobro. I rekao mije onda kad je te{ko bio bolestan i kada sam se na{ao poredwegove posteqe: „Podne}u sve za sre}u naroda srpskog,hrvatskog i slovena~kog!“

100

Govornik je onda neko vreme }utao, a onda je povi{e-nim glasom, gotovo prete}i dodao:

„Mi }emo i}i daqe!“Ali ono {to je posle toga govorio bilo je opet sasvim

mirno, „popovski“ pa se nekako smirio i onaj nemir koji semogao primetiti na mnogim licima kad je po~eo pomiwative{awa i trovawa, {to je bila o~igledna aluzija na „pri-~u“ o trovawu pokojnika nad ~ijim je posmrtnim ostacimagovorio.

101

Srebrni venac Wenog veli~anstva kraqice Marije itrnov venac Srpske pravoslavne crkve

U me|uvremenu na ulici je zavr{eno obrazovawe po-vorke, koja je po~iwala negde od Elektri~ne centrale u Du-{anovoj ulici i zavr{avala se u Bogojavqenskoj ulici po-red crkve. Obrazovawe povorke proteklo je mirno, ali se iz~asa u ~as ose}ala neka nervoza, u crkvi su se ~uli {apatipa se policija spremala da omete povorku pre nego stigne docentra, kao i nedequ dana ranije u „krvavoj litiji“. Takvuatmosferu poja~avala je i sve vidnija pojava uniformisanihpolicajaca i `andarmerije, koji su se po~eli name{tatidu` trotoara ulica kojima je trebalo da pro|e pogreb.

Ta~no u 11 ~asova otvorena su zapadna vrata i u portusu stupili arhijereji i sve{tenici sa kov~egom umrlog pa-trijarha, ~iji se lik jasno video kroz stakleni pokrov. Kov-~eg je stavqen na lafet.

Povorka je pro{la Knez–Mihailovom kroz gustu ma-su sveta i àndarmerije i stigla negde oko pola dvanaestna Terazije gde je predsednik op{tine Vlada Ili} odràogovor koji je zvu~ao, tako|e, pomalo borbeno. A kada je nakraju rekao „Slava patrijarhu srpskom Varnavi!“ iz hiqa-de grla zaorilo se kao neki protestni pokli~: „Slava mu!Slava mu!“

Povorka se zadràvala jo{ dva puta, a kada se najzadzaustavila pred crkvom Svetog Save na Vra~aru, kov~eg susve{tenici skinuli sa lafeta, uneli ga u malu crkvu, u ko-joj je posle kra}eg pomena, spu{ten u grob u desnom udubqe-wu hrama.

I sa strane crkve i sa strane vlasti, o~ekivalo se posvemu da }e do}i do incidenata. Ali, kao {to smo videli,pogreb je pro{ao u relativnom miru. Me|utim, kad je zavr-{en i masa po~ela da defiluje pored groba, javili su se pr-vi sukobi sa policijom. Grupa mladih qudi, koji su o~i-gledno dobro poznavali svakog od policajaca, kad su neki odagenata poku{ali i sami da u|u u crkvu, osula je na wihpaqbu kamenicama, a onda se po~elo demonstrirati protiv„trova~a“ i „prodanih du{a“. I mo`da bi do{lo i do ve}ihnereda da neko iz gomile nije skrenuo pa`wu demonstran-tima da im se s le|a iz Katani}eve ulice, pribliùje ~itaveskadron àndarmerijske kowice, tako da su se oni na vre-me udaqili prema Slaviji i ume{ali u gomilu prolaznika.Patrijarh Varnava je umro. Na presto patrijarha trebalo jada do|e novi arhijerej, odmah, ili kasnije, u neka mirnijaili boqa vremena; a ovaj sada{wi, pokojnikov zamenik, za-greba~ki mitropolit Dositej, da ostane {to duè, tako dabi se spre~ilo da vlada ne „progura“ sada i nekog „svoga“patrijarha „ubedqivom ve}inom“, kako se Stojadinovi}hvalio u slu~aju izglasavawa Konkordata, kada je ovaj pro-{ao na prvom glasawu. Reìmu je, naravno, bilo stalo da doizbora do|e odmah ne bi li se nekako zaboravio Konkordati wegov glavni protivnik Varnava. Ve}em delu arhijereja icrkvi uop{te, bar je tako izgledalo na dan Varnavine smrti,

102

i svim opozicionim strankama, legalnim i ilegalnim, ba{to nije i{lo u ra~un.

I onda se, jo{ dok je preminuli patrijarh leào nasvom samrtni~kom odru i osobito u vreme sahrane razvilajedna nova borba: za i protiv sazivawa izbornog sabora iizbora patrijarha odmah!... I zbog toga, izgledalo je, a usko-ro se pokazalo da je to i ta~no, kao da prava borba izme|uCrkve i naroda s jedne strane i reìma s druge strane teksada po~iwe. Usled toga su se na{li u te{koj situaciji ve}na dan Varnavine smrti, i Crkva i weni prijateqi, s jednestrane, s druge, reìm i deo arhijereja i sve{tenstva, kojisu bili sa wim, tajno ili javno, kako sad prebroditi „najko-risnije“ i taj vaàn trenutak?

Crkva i opozicija potrudili su se da pogreb patrijar-hov bude {to pompezniji, da se na wemu kaè, makar u alu-zijama, mnogo {to{ta {to se nije moglo ili nije smelo re-}i na javnim zborovima i kroz {tampu.

Vlada je, me|utim, nastojala da se sve svede na mini-mum, zaklawaju}i se za razne zakonske propise, pa se ~ak po-ku{alo i sa pretwama, kada su predstavnici Crkve izrazi-li da oni, naprotiv, smatraju da pogreb treba da bude {tosve~aniji.

Samo dok je reìmu bilo lako, jer je bio bez nekeosetnije opozicije u svojim redovima, me|u arhijerejima isve{tenstvom i ovde se osetila odmah izvesna podvojenost,mada se to prili~no ve{to, bar pred javno{}u, prikrivalo.Deo arhijereja i sve{tenstva, koji je smatrao da treba dado|e do brzog izbora novog patrijarha, i u pogledu sahranebio je po~eo malo da „pliva“. Pod raznim izgovorimaokrutnosti i strepwe od novih ve}ih okr{aja izme|u na-rodnih masa i reìma, po~eli su da savetuju da se na|e nekazlatna sredina, a kad pro|e pogreb, neka svako radi kako muje drago.

Sve do sada izgledalo je i meni i redakciji mojoj damoèmo bez nekih ve}ih napora da pratimo i daqe sve doga-|aje bez bojazni da budemo iznena|eni nekim izuzetnim do-ga|ajem. Ali, ubrzo se pokazalo da se situacija tako muwe-vito mewa i komplikuje, tako da ni sami vrhovi zava|enihstrana nisu vi{e bili u stawu da idu u stopu sa svim {to sena tom „popri{tu“ zbiva.

103

Po nalogu redakcije ja sam i daqe bio „vezan“ tesno zacrkvu, ali sam dobio nalog da budno pratim {ta se doga|a ina Dvoru.

Veliki deo i tih novih informacija nije bio za list,ali ih je redakcija, {to }e re}i Ribnikar i Josimovi}, pro-sto gutala.

Evo nekih zna~ajnih datuma:

14. avgust, 1937.

Evo, proteklo je dve nedeqe od „krvave litije“ u kojojje najteè nastradao {aba~ki episkop dr Simeon Stanko-vi}, a Knez Namesnik Pavle tek se sada bliè zaintereso-vao za wegovo zdravqe! Da li za zdravqe ili da proveri ko-lika je uistinu „povreda“? Nije do{ao li~no, ali je uputiou sanatorijum „@ivkovi}“ svoga sekretara A. Milenkovi-}a, koji je posetio episkopa.

– Do{ao sam u ime Dvora da se li~no od vas, preosve-}eni obavestim o celom tom nemilom doga|aju i va{oj po-vredi! – rekao mi je, kako je u{ao u moju sobu u sanatoriju-mu, taj gospodin kojega sam tada prvi put video – pri~ao mije danas vladika u ~etiri oka.

– Da nije do ove posete do{lo posle onog ~lanka u „Sa-moupravi“, koji je sutradan pre{tampalo i „Vreme“, a i ko-jem se prave aluzije da je po sredi simulirawe? – upitao samepiskopa.

– Mo`da. Ali ja sam zahvalio Milenkovi}u za tu po-setu i zamolio ga da odnese moj blagoslov i zahvalnost Kne-zu zbog wegove pa`we.

– O ~emu ste jo{ razgovarali?– Zamolio sam Milenkovi}a da uveri Kneza da ni „Kr-

vava litija“ ni sva borba Pravoslavne crkve nemaju nika-kve veze sa politikom ve} imaju samo verski karakter. Touostalom nije ni tradicija Srpske pravoslavne crkve. Onaje bila uvek nacionalna, dràvotvorna i samo Srpska pra-voslavna crkva...

– Preosve}eni, ne verujete vaqda da vam je Milenko-vi} primio ta uveravawa za istinu, jo{ mawe Knez?!

– Za{to ne bi, kada je to su{ta istina?!

104

Vladika se malo zbunio i zamislio, a onda me upitaokako sam ja uop{te doznao za tu posetu.

– Profesionalna tajna! no, ja znam i vi{e: da ste vibili i kod Kneza u audijenciji na „Brdu“ u Slovena~koj. Ito po li~noj inicijativi i sa znawem Sinoda, ili bar nekih~lanova Sinoda... Mogu vam re}i da ste samo vi to krili, aDvoru je stalo da se o tome i pi{e...

– Ta~no je. Bio sam. To je zaista samo moja ideja. I ta-~no je i to da se neki me|u nama sa tim nisu uop{te sloìli.Smatrao sam za svoju du`nost da treba da zahvalim Knezu zawegovo interesovawe. Tim pre {to se niko od ~lanova vladenije ni najmawe interesovao o mojoj povredi, nego su me, kao{to i sami kaète, ~ak bedili da sam simulirao...

– Imao sam prilike da razgovaram sa nekim od va{ihkolega arhijereja van Sinoda. Oni celu tu stvar smatraju,oprostite mi za iskrenost, kao va{e ulagivawe Knezu zaslu~aj da uskoro do|e do izbora novog patrijarha... Tako }ei narod protuma~iti ~im se za to sazna u {irim slojevimaonih koji vode konkordatsku borbu.

Episkop je sko~io, pobledeo, zamucao, i po~eo da sekrsti.

– Nisam ja Gavrilo Doì}, to wemu moète da kaèteda se ulaguje, ne samo Dvoru, nego i reìmu. Neki na{i ar-hijereji javno govore da se on, jo{ dok je Varnava leào namrtva~kom odru, sastajao tajno sa Stojadinovi}em i wego-vim qudima i da je...

Slu{ao sam i ja te pri~e, prekinuo sam razjarenogvladiku i malo mu „pomogao“:

– Pa to i wegovi Crnogorci kaù, da je stvar sigurna,kao u vosku: on }e biti novi patrijarh, jer to ho}e i Kruna.

– A vi zaboravqate da postojimo i mi – Crkva?!– Postojala je Crkva i kada je biran patrijarh Dimi-

trije i Varnava... Nego kad vi kaète da ste i{li po li~nojinicijativi i u svoje ime, kako je do{lo do toga da voditetolike razgovore sa Knezom, Knegiwom, pa ~ak i sa mladimKraqem, kao {to ste se sami nekima hvalili?!

Vladika se opet uzrujao, pogledao me bled i gotovo ze-len u licu, ponovo sko~io sa svoje stolice i rekao:

– Znate, gospodine Paunovi}u, ja dobro znam {ta je zanas u~inio va{ list u ovoj na{oj pravednoj borbi, ja znam

105

{ta ste i vi li~no u~inili za nas, ja sam sa vama i ranije uvi{e mahova razgovarao, ali da sam znao da }e na{ dijalogi}i ovim tonom, verujte mi... Da li vi tako razgovarate i sapreosve}enim Nikolajem, i sa visokopreosve}enim Dosite-jom, sa mitropolitom skopskim Josifom?!

– Ne vidim za{to sada vi uzimate sa mnom takav ton,kad je do ove posete do{lo pomalo i na va{u li~nu inicija-tivu?! Kazali ste arhi|akonu Jeli}u da biste voleli da mevidite...

Vladika se pro{etao po svojoj sobi, }utao neko vreme,a onda, kada se savladao, nastavio sasvim pomirqivo:

– Oni koji su se sloìli sa mnom da odem po li~nojèqi Knezu, smatrali su, kao i ja, da ipak treba malo ovajmomenat iskoristiti i za op{tu stvar. Po{to se pretpo-stavqalo da }e se Knez interesovati detaqnije o crkvi icrkvenim stvarima, u dogovoru sa Sinodom (?) poneo sam ra-zna dokumenta koja su dokazivala da Srpska pravoslavnacrkva ima pravo {to zauzima ovakav stav u pitawu Konkor-data i u pitawu dana{we vlade i mnogih drugih politi~kihqudi na{e zemqe od ujediwewa na ovamo. Dobio sam ~ak idirektive ta~ne Svetog Sinoda kako i {ta da odgovaram nasva va`nija pitawa, ako budem pitan, i {ta treba da saop-{tim Knezu.

Da malo~as vladika nije pao u onu nervozu zbog moga„tona“, ja bih mu uputio i nekoliko drugih {kakqivih pi-tawa, u vezi s wegovim susretom s Knezom, na primer, da seiza toga susreta ne krije èqa pojedinih arhijereja, ba{ izSinoda, da vide kako je Knez primio onakav do~ek kada jedo{ao da se pokloni Varnavinim posmrtnim ostacima, a sa-~ekali ga samo nekoliko sve{tenika bez ikakvog „protoko-la“. Umesto toga, pustih ga da govori ono {to sam misli datreba da mi kaè. I on nastavi:

– Odmah zatim prijavio sam se mar{alatu dvora da bu-dem primqen kod Kneza. Zamolio sam da to bude, ako je ika-ko mogu}no, negde oko ~etrnaestog avgusta. Me|utim, odmahmi je javqeno, da }u biti primqen ve} desetog avgusta u de-set i po ~asova pre podne, u dvorcu „Brdo“ u Krawu, u Slo-veniji. I ja sam otputovao prvim ve~erwim vozom. Sa mnomsu putovali i dva sve{tenika: dr Maksim Savi} i protaVladimir Proti}, ~lanovi crkvenog suda u Beogradu. U

106

Krawu nas je do~ekao jedan oficir i odmah odveo u dvorac„Brdo“. Moja pratwa ostala je u mar{alatu, a ja sam bio od-mah primqen kod Kneza. Knez me je do~ekao stoje}i, vrloqubazno. Poqubio mi je ruku i odmah rekao:

– Izjavqujem svoju veliku àlost zbog nesre}e kojavas je zadesila i svoje veliko zadovoqstvo {to vas vidimopet zdravog.

Vladika onda nastavqa da pri~a:– Po{to smo govorili nekoliko trenutaka stoje}i,

Knez me je zamolio da sednem, i onda je seo i sam, pa smo ta-ko nastavili razgovor. Ja sam odmah izjavio da sam do{ao dali~no objasnim svoj slu~aj i da uverim Kneza da sam ja i kaoepiskop i kao po{ten ~ovek morao po}i u litiju. To je biojedan psiholo{ki momenat, jedan trenutak kada se ~ovek na-lazi izme|u dve krajnosti: kukavi~luka i saose}awa sa na-rodom. Po{to nikada nisam bio kukavica, nisam hteo niovoga puta da budem to, po{ao sam zajedno sa narodom. Sma-trao sam da jedan arhijerej ne sme da bude arhijerej samo udobru i radosti nego i u muci, tim pre, kad tu muku podnosii narod.

– Pa ja sam tako i shvatio celu stvar! – odgovorio jeKnez.

– Va{e Kraqevsko Viso~anstvo – na to sam odgovorio– ja sam ~ovek meka srca, dobronameran i dobro}udan, mi-slim da to i moje lice pokazuje da nisam nikakav revoluci-onar! Ali ono {to se dogodilo devetnaestog jula sa mnom,sve{tenstvom i narodom, to je vi{e nego uàsno!

A onda sam Knezu u detaqima ispri~ao ceo slu~aj iopisao sva nedela àndarmerije i policije. Knez je vrlo pa-`qivo slu{ao i o~igledno bio jako impresioniran.

Kratko vreme obojica smo }utali i svaki svoju misaou sebi drào. Po{to Knez ni{ta nije govorio, javio sam seopet ja. Rekao sam:

– Dopustite mi da ovde saop{tim i neke ranije slu~aje-ve Srpske pravoslavne crkve! Na{a Crkva i na{i arhijere-ji odavno su zlostavqani i poniàvani, vre|ani. Revolt ko-ji je sada izbio, velikim delom posledica je i toga. Konkor-dat je do{ao samo kao posledwi udar od koga se, pored Crkve,zatresao i narod. Ispri~a}u ovde samo nekoliko najkarakte-risti~nijih, boqe re}i najdrasti~nijih slu~ajeva, koji su se

107

dogodili izme|u pojedinih arhijereja i biv{ih i sada{wihministara. Dok su ti isti ministri pred najobi~nijim kato-li~kim sve{tenicima padali skoro na noge i odavali im svepo~asti i sve predusretqivosti, dotle su srpsko sve{ten-stvo i srpske velikodostojnike zapostavqali i direktno,ponekad, maltretirali. U svoje vreme pokojni Sr{ki} pu-stio je starog patrijarha Dimitrija i ~etiri druga arhijere-ja da ga ~ekaju ~itav sat i po u wegovom predsedni~kom kabi-netu, iako je poseta ve} ranije bila zakazana! A kad se najzadpojavio, jedva je ne{to promrmqao kroz usta kao izviwewe{to su ga toliko ~ekali. Me|utim, kad mu je sedi patrijarhrekao radi ~ega su do{li, odgovorio je, na najbezo~niji na-~in, da ne èli da o tome slu{a! I dodao da on o tim stvari-ma vi{e i boqe zna, i da }e biti onako kako on to misli. DrDragi Jankovi} zahtevao je od mene, {aba~kog episkopa, pro-sto naprosto da korte{ujem za wega po Ma~vi. Ministarprosvete sada{we vlade Dobrivoje Sto{ovi} pustio je jed-nom mene da ~ekam ~itav sat u wegovom kabinetu, i da meipak ne primi, ve} mi je poru~io preko svoga sekretara dado|em sutra, da }e me onda primiti. To me je uàsno revolti-ralo i ja sam se onda obratio Sto{ovi}u telefonom i rekaomu da je to u najmawu ruku nekulturno... Izneo sam onda Kne-zu niz dokumenata iz kojih se vidi da je dràva du`na Srp-skoj pravoslavnoj crkvi ogromne sume. Tako, na primer, u ve-zi sa agrarom, du`na je, otprilike, oko 3.400.000.000 dinara.Za novu Patrijar{iju, za wenu zgradu, dràva nije dala nipare! Podignuta je od novca iz Sve{teni~kog fonda. A sve-{tenici i ove svoje bedne plate neredovno primaju. Ima sve-{tenika koji sluè za 900 dinara, pa ni to ne dobijaju na vre-me. A, poznato je, da su na{i sve{tenici familijarni qudii da gotovo svaki ima bar po jedno dete...

– Devet stotina dinara?! To zaista nije ni{ta. A jasam mislio da je za Patrijar{iju i dràva dala novac? – re-kao je zabrinuto Knez.

Od prvih dana kada se po~elo {aputati da je patrijarhVarnava otrovan, dok je jo{ bio ìv, arhijereji, ili bar ve-}ina wih, kad god bi se pomenulo neko stru~nije ispitiva-we u tom pravcu, odlu~no su bili protiv toga pod raznimizgovorima: da ne treba mu~iti bolesnika kome je i bez to-ga dosta patwi, da, iako bi se {to na{lo, oni koji su to u~i-

108

nili, na{li bi mogu}nost da to zata{kaju ili opovrgnu, itome sli~no. Najve}i deo arhijereja i sve{tenstva zakla-wao se za crkvene kanone Srpske pravoslavne crkve. A ka-da je patrijarh umro, pogotovo su svi bili protiv toga. A je-dan mi je jednom prilikom rekao, mislim da je to bio Pla-ton: „Mi imamo vi{e ra~una da se o tome govori i da se u tosumwa, nego da uzmemo sad i nau~no dokazujemo! Sumwa imrtav patrijarh ja~i su od svih dokaza i dokazivawa!“

Zato sam sada upitao vladiku Stankovi}a, da li je bi-lo govora i o toj temi, o Varnavinom trovawu?

Vladika je opet posko~io, i kao da meni upu}uje re~i,kazao:

– Va{e Kraqevsko Veli~anstvo! Eto, govori se da }evlada da ekshumira patrijarhov le{?! – rekao sam, pa to bibio evropski skandal. To bi bio uàs! Ja Vas zakliwem, Va-{e Kraqevsko Viso~anstvo, da tu bruku ne dopustite ni pokoju cenu. On se i onako namu~io mnogo, a ako im je bilo dosekcirawa, to su mogli u~initi odmah posle smrti...

– Pa govori se da je otrovan! – rekao je neodre|eno Knez.– Govori se, govorilo se to i ranije, i govori}e se jo{,

ali ja Vas molim da se zauzmete da se to ne radi, da se ne is-kopava. Obe}ajte mi, ja Vas molim?!

– U~ini}u sve {to bude do mene! – odgovorio je Knezkratko, ali prili~no ubedqivo.

Upitao sam onda vladiku: – Je li bilo kakvog govora o takozvanom „jazu“, koji je,

kao {to znate, ne jednom spomiwan {irom zemqe, kad je re~o odnosu pravoslavne crkve – Kruna, pri ~emu se pomiwaloi Kneèvo ime, u vezi sa nekim wegovim nasledstvom, ilitako ne{to?

– Ja to prvi put sada ~ujem. ali, ja sam bez obzira nasve ostalo, rekao u jednom trenutku:

– Va{e Kraqevsko Viso~anstvo, ja vas uveravam, daniko od nas arhijereja Srpske pravoslavne crkve nije pro-tiv dinastije Kara|or|evi}a, da smo i u ovoj borbi vazdaodvajali dinastiju od svega, da smo uvek ~uvali tradicijuSrpske pravoslavne crkve: nacionalnost i dràvotvor-nost, i naro~ito privrènost m o n a r h i j i. Takav na{stav je od Nemawi}a!

Knez je ustao i smireno rekao:

109

– A ja uveravam Va{e Preosve{tenstvo, da sam i ja isvi moji vrlo pobo`ni, vrlo religiozni!... Eto, da viditeonog moga mladog, mla|eg sina, on Vam je pravi bogoslov. Daga samo presli{ate katihizis, pa da se za~udite kako svezna. I moja je èna vrlo pobo`na!...

Dugo sam imao utisak da o Konkordatu nisu ni razgo-varali, mo`da iz uzajamne opreznosti, pa zato gotovo neu~-tivo prekidoh vladi~ino pri~awe o „katihizisu“.

– A {ta bi sa Konkordatom? Kao da niste...– O, ne! Ba{ kada sam govorio o privrènosti Srpske

pravoslavne crkve dinastiji Kara|or|evi} i monarhiji,rekao sam!

– [to se ti~e Konkordata, ja Vas uveravam da mi ni-smo protiv Konkordata u na~elu; mada bi se, po mom mi-{qewu, pitawe Katoli~ke crkve u na{oj zemqi moglo re-{iti i interkonfensionalnim zakonima. Ali smo protivo v a k v o g Konkordata. Po na{em najdubqem uverewu, onide direktno i protiv dràve i protiv narodnosti na{e, iprotiv na{e Crkve. Bilo bi potrebno da Vam do sutra go-vorim detaqe iz tog nacrta, iz tog Konkordata, pa da Vampokaèm sve mnogobrojne nezgode i {tetne strane ovoguàsnog ugovora sa Rimskom crkvom.

Knez je u me|uvremenu bio seo, ali se opet digao imirno rekao, ali tako kao da je hteo kazati: „Upamtite, zato ja li~no nisam ni{ta kriv!“:

– Pa, znate, taj Konkordat redigovao je jo{ moj pokoj-ni brat Aleksandar, a Bo{ko Jevti} ga je primio!

– Svejedno je, Va{e Kraqevsko Viso~anstvo, kako jedo{lo do wega; samo na{e je duboko uverewe da je to jednavelika nesre}a za ceo na{ narod...

– Vi znate dobro da sam ja primio upravu zemqe u jednomtrenutku kada je bio u pitawu skoro integritet dràve. Mojbrat sigurno je imao mnogo poverewa u mene kada mi je osta-vio u amanet zemqu i svoju porodicu, nasle|e svoje dece. Mo-ja je jedina èqa da ja to poverewe opravdam i da predam we-govom nasledniku osiguranu zemqu. A vi vidite kakvo je sta-we, i sigurno nije lako ni meni, niti je lako ni vladi...

– Mi to dobro znamo, i uvereni smo duboko u Va{u do-bronamernost, pa Vas zato i molimo da budete blagonaklonii prema nama, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da nas spa-

110

sete ovog nevi|enog zla, a na{a sveta crkva vrati}e Vam to nedesetostruko, nego stostruko. Ona }e biti svuda i na svakommestu uz Vas, uz dinastiju, kao {to je i dosad uvek bila...

Vladika mi onda obja{wava: „Knez je sve pa`qivijeslu{ao moje re~i, ali je, me|utim, na mnoge moje izjave, }u-tao; mada se videlo da je bio, u nekom smislu, duboko impre-sioniran!... A ja sam onda sakupio snage i pre{ao na jedno,za nas dana{we ~lanove Sinoda, vrlo {kakqivo pitawe: naKneèv dolazak da se pokloni patrijarhovim posmrtnimostacima!“.

– Molimo Va{e Kraqevsko Viso~anstvo da ne misli-te da je imalo neke zlonamernosti sa na{e strane prilikomVa{eg dolaska pred odar Blaènopo~iv{eg PatrijarhaVarnave. Kasno smo bili obave{teni da dolazite, i tako sedogodilo da Vas je sa~ekao samo stare{ina crkve. Ovo Vamgovorim zato, {to su se pronosili glasovi kako smo se na-merno uzdràli da Vas sa~ekamo; zbog toga {to nismo, usvoje vreme, bili primqeni u audijenciju kod Vas.

Knez je ustao, ali rekao kao za sebe:– E, ta kobna audijencija!...Onda se okrenuo meni i nastavio malo povi{enim

glasom:– Ja Vas najiskrenije uveravam da je to bio samo puki

slu~aj {to niste mogli biti primqeni u audijenciju! Po-{to sam opet bio poboleo od jedne bolesti u le|ima...

– Da li ste ~uli za tu bolest?– Nisam!– Oti{ao sam na {est dana u [vajcarsku da se konsul-

tujem sa svojim lekarom. I kad sam se vratio, zatekao sam nastolu, me|u svojom li~nom po{tom, i to pismo. Me|utim,ve} je bilo kasno. Za tu audijenciju niko nije do tada znao,po{to niko nije smeo ni da otvara moju li~nu po{tu. Ja ja-ko àlim {to je tako bilo, a jo{ vi{e {to se pomislilo daja namerno nisam hteo da primim ~lanove Svetog Sinoda!

Upitao sam vladiku:– A je li bilo re~i o Stojadinovi}u i wegovoj vladi?– I ja i Knez, o~igledno, ~uvali smo se da se ne dotak-

nemo toga {kakqivog pitawa – direktno opstanak vlade iiskqu~ewe onih koji su glasali za Konkordat. Ja sam to ~i-nio da ne bi izgledalo da ova moja poseta ima politi~ki

111

karakter, pa sam se trudio da ostanem u granicama inform-ativnosti.

– Govori se da ste se videli i sa mladim Kraqem? – re-kao sam vladici.

– I to znate?!... Na rastanku zamolio sam Kneza da miomogu}i susret s Kraqem. I on mi je obe}ao. Sutradan, prepodne, ta mi je molba usli{ena: sreo sam se s Kraqem u pri-sustvu Kneza, Knegiwe i Kneèvi}a. Kraq je, o~igledno, bioposebno odeven za taj susret; jer su mi u mar{alatu rekli daide uvek sasvim sportski odeven. Susret je, bar za mene, biovrlo dirqiv. Posle toga seli smo napoqu pod jedno drvo i uprisustvu Kneza, Kwegiwe i Kneèvi}a, ispri~ao sam mla-dom Kraqu sadràj jedne engleske kwige za omladinu, koju jekod nas preveo pokojni prota Aleksa Ili} sa ruskog prevo-da – Pobedonosceva, a koja nosi naslov: „Istorija detiwe du-{e, ili ìvot bez Boga“. U toj kwizi se govori o jednom bo-gatom de~aku koga su roditeqi vaspitavali u ateisti~komduhu i mislili da }e ga tako usre}iti. Me|utim, mali{an jeu dvanaestoj godini, do{av{i jednoga dana slu~ajno na gro-bqe, po~eo da razmi{qa o ìvotu i Bogu, i najzad zavr{iotragi~no, na taj na~in {to je izvr{io samoubistvo!

Vladika obja{wava onda:– I Kraq i Knez i Knegiwa slu{ali su moje pri~awe

sa velikim interesovawem. A na kraju Knegiwa me je zamo-lila da joj nabavim {to pre tu kwigu za mladog Kraqa. Idodala da je i ona vrlo pobo`na. Ta wena izjava dobro mi jedo{la, pa sam se ma{io svoje torbe i podelio svima po je-dan krsti} i po jednu Bibliju.

Vladika mi onda kaè:– Audijencija je trajala ~itav sat i po. Imao sam uti-

sak da je Knez bio zadovoqan mojom posetom. Na rastankuKnez mi je jo{ jednom izjavio svoje veliko àqewe za slu-~aj od 19. jula i svoju radost {to me vidi zdrava. I ponovome poqubio u ruku i ispratio me sa jo{ ve}om qubazno{}unego {to me do~ekao.

– Kakav je utisak ostavio na Vas mladi Kraq? Govoreda nije mnogo ozbiqan za svoj uzrast?

– Dok su kneèvi}i davali utisak prave dece, mladiKraq se drào vrlo dostojanstveno bar preda mnom. Na me-ne je ostavio dubok utisak...

112

– Vi ste, kaète, ostali sat i po u audijenciji, a {tasu za to vreme radili va{i pratioci, ~ekali vas u mar{a-latu?

– O, ne! Oni su vr{ili svoju misiju. Dok sam ja obave-{tavao Kneza, prirodno, sa svim potrebnim obzirom, wihdvojica, moja pratwa, Savi} i Proti}, govorili su otvore-no o svemu u vezi sa Konkordatom, patrijarhovom bole{}ui smr}u, i naro~ito, o „krvavoj litiji“, svesni da mnogo{to{ta od toga mora sti}i i do Kneza ve} istog dana.

– Jeste li poslali Kraqu kwigu?– Ve} sutradan.– [ta mislite, kako }e se stvari razvijati daqe izme-

|u Crkve i Krune?– Imam ose}aj da sam u~inio dobar utisak na Kneza, i

da }e Knez uskoro poku{ati da razgovara sa Sinodom, i tovrlo verovatno preko mene.

16. avgust 1937. Beograd

Mitropolit Dositej ispri~ao mi je danas slede}e:– Po{to se nismo videli poduè, u ~etiri oka vam sa-

op{tavam da obavestite redakciju, da sam ovih dana primiou posetu dr Milana Grola.

– Po ~ijoj èqi?– Po wegovoj, naravno, a i ja sam sam pomi{qao da ga

vidim malo, posle onoga {to se dogodilo za vreme litije uMladenovcu. Grol mi je tada rekao:

– Va{a Svetosti, posle Mladenovca kqu~eve od crkvedrì narod u svojim rukama. I odsada arhijereji i Crkvapravoslavna uop{te treba da idu samo s narodom. Onaj ko tobude ~inio, u~ini}e dobro. A onaj ko za stopu bude po{aonatrag, ne}e u~initi dobro ni sebi ni Crkvi...

Mitropolit je onda neko vreme }utao, i kao da je u pa-meti prebirao {ta mu je sve Grol rekao i {ta bi on od to-ga trebalo meni da kaè, odnosno „Politici“, dodao, maloneodre|eno, ali odlu~no i ozbiqno:

– Jednom re~ju, dragi moj, stvari uzimaju {ire razme-re. Pored pitawa Konkordata, iskrsavaju i druga pitawazbog kojih se narod buni...

113

18. avgust 1937.

Po{to se situacija u narodu sve vi{e zao{travala acenzura sve ja~e priteè {tampu, naro~ito „Politiku“,Vlada Ribnikar je danas posetio predsednika vlade dr Mi-lana Stojadinovi}a i razgovarao sa wim dosta dugo. Pri-mio ga je u jedan ~as po podne.

Za ovu posetu, sem politi~kih saradnika, MilivojaPopovi}a i @ivana Mitrovi}a, koji su ugovorili taj su-sret, izgleda, niko drugi nije znao, mislim na novinare. Vi-deo sam to po tome, {to ve~eras, kada me je Radoje Josimo-vi} pozvao u direktorovu sobu, zatekoh na vratima Dragog,sluìteqa, kome Radoje re~e:

– îka Dragi, mi }emo zatvoriti iznutra ova vratadirektorove kancelarije, a @i}a i Pop (Mitrovi} i Po-povi}) neka u|u iz Vlastine kancelarije (sekretar redak-cije u to vreme, Vlastimir Petkovi}, ina~e pre togaglavni skup{tinski izve{ta~ dugo godina – prim. S. P.).Treba ne{to va`no da razgovaramo i kucamo sa SlavomBivec...

– Dok se vodio ovaj razgovor s Dragim, nai|o{e Mi-trovi} i Popovi}. I ako su znali da sam ja gotovo svako-dnevno u sli~nim situacijama s direktorom i Radojem, zbogKonkordata, da se zatvaramo i uzajamno obave{tavamo, po-gleda{e me obojica nekako iznena|eno. Imao sam utisak daim se ~ini kao da zakora~ujem u wihovu „nahiju“ mada ja jo{nisam pojma imao o ~emu }e biti re~, i otkud tolika kon-spirativnost? (Kasnije sam saznao, iz Vladinog pri~awa,da je toga dana imao neprijatan razgovor sa glavnim uredni-kom Jovanom Tanovi}em, koji se bio nakresao i negde govo-rio ne{to o Stojadinovi}u i cenzuri, u ime wegovo, Vladi-no, pa su sad hteli da izbegnu, da ne bude ovde).

– Pozvao sam vas da vam ispri~am svoj razgovor sapredsednikom vlade. Ja }u ne{to iz toga razgovora saop-{titi i Joci i Di{i (Tanovi}u i Stevanovi}u, akcioneri-ma), ali sada ho}u da vama ispri~am sve, da vidite kakostvar stoji sa nama i vladom, i da se, prema tome, ravnamoubudu}e... Odmah vam moram re}i da ja mnogo ne o~ekujem odove posete, ali mi je milo {to sam oti{ao i rekao nekestvari. Ne{to sli~no treba re}i i popovima. Posle }emo

114

ugovoriti i jedan sastanak sa Dositejem. Samo, naravno, unajdubqoj konspiraciji.

– Ako misli{ da }e ova tvoja poseta Milan~etu osta-ti tajna, vara{ se. Ve~eras }e ve} brujati, ne samo Beograd,nego i provincija, bez obzira {ta ste razgovarali – kaèRadoje.

– Dobro! Ne moramo mi to da trubimo... Stojadinovi}me je do~ekao qubazno, {to ranije, kada smo vodili sli~nerazgovore, nije bio slu~aj, ali me je odmah upitao:

– Za{to se „Politika“ zaverila da me ru{i?!– To nije ta~no! – odgovorio sam ja. Ali je stawe u na-

rodu takvo da „Politika“ i po svojoj tradiciji, i po zdravojlogici, mora da bude uz narod, koji je opet uz Pravoslavnucrkvu...

– Da, uz Pravoslavnu crkvu, a crkva je uz... nije dovr-{io ali je, o~igledno, hteo re}i uz opoziciju i komuniste,jer je prstom napravio u vazduhu srp i ~eki}.

– Potrebno je, dakle, da vi na nekakav na~in zadovo-qite narod i crkvu, pa }e onda i „Politika“ druga~ije dr-àwe zauzeti. U drugom slu~aju „Politika“ bi se srozalakao i „Vreme“ i narod bi do{ao da porazbija redakciji pro-zore i nazove wene urednike i vlasnike izdajicama i pla}e-nicima!...

– Nije istina da je „Vreme“ opalo! Ide ono dobro! –odgovorio je odlu~no Stojadinovi}.

– Ja sam ~uo da }e do}i do neke rekonstrukcije vlade,pa ako je to ta~no, mislim da bi najpre trebalo uklonitiKoro{eca, koji je najvi{e, kao katoli~ki sve{tenik, zlimzaduìo i narod i {tampu i Srpsku crkvu!...

– O tome ne moè biti re~i! – Jer je dr Koro{ec po-treban zemqi...

– Prema situaciji u narodu, ja mislim da vi morateKonkordat povu}i, pa kada je tako, treba {to pre dati nekuizjavu, da ga se odri~ete, to da se narod koliko toliko smi-ri, a sa wim i Crkva!

– Iz dràvnih razloga Konkordat mora pro}i. Uosta-lom, nije to ni moje ni Jevti}evo (Bo{ko Jevti}, biv{ipredsednik vlade) delo. To je delo Kraqa Aleksandra, kojije mislio da }e na taj na~in pridobiti ne samo katoli~kosve{tenstvo, nego i Hrvate, i tako posti}i mir u zemqi...

115

Ja sam i sam znao da je Konkordat nepopularna stvar, pa samga drào u fioci dve godine, ali sam ga najzad morao izne-ti. [to se ti~e Moskatele (katoli~ki stru~wak za konkor-date s Vatikanom) wega je, tako|e, prona{ao sam pokojniKraq Aleksandar... Uostalom, ja sam ovaj Konkordat, u svo-je vreme, slao Svetom Sinodu, ali oni nisu dali svoje mi-{qewe...

– Pa, dobro, vi ne}ete da povu~ete Konkordat, a vidi-te {ta se radi u Mladenovcu (do{lo je bilo do krvi izme|uprotivnika Konkordata i vladinih pristalica „jezerova-ca“), i celoj zemqi!

– Ja na te stvari gledam sasvim druga~ije. Nije to ni-kakav narodni revolt. To je sve organizovano. Uostalom, tosve zavisi od samih poslanika Jugoslovenske radikalne za-jednice – JRZ; ukoliko je koji poslanik nov~ano sigurniji udoti~nom srezu, utoliko je ve}i mir. Eto, Ilija Mihailo-vi} je prosuo u Mladenovcu pare, a i zato je do{lo do ove gu-`ve. Najzad, ja ne}u da popustim Sinodu, jer je ovde u pita-wu dràva i dràvna stvar. Uostalom, ja nisam dopu{taonikom da mi stoji nad glavom. Nisam hteo da budem ni Pe-rin (general @ivkovi}) predsednik vlade, pa ne}u da budemni predsednik vlade Svetog Sinoda.

– Onda znajte da }emo mi i daqe zauzimati ovakav stavprema Konkordatu, odnosno i}i }emo i daqe sa narodom icrkvom, pa makar nas i daqe zabrawivali... Ali, treba daznate, da ne bi ni za vas bilo dobro, kada bi svi listovi ujedan glas pisali pohvale...

– Ja mislim da „Politika“ treba da postoji po svakucenu. Jednoj dràvi kao {to je na{a potrebna su bar dva ve-}a dnevnika. Jedan koji }e i}i uz vladu, i jedan nezavisan,bogat, kao {to je „Politika“ koji }e i}i ulevo s opozici-jom. Onom listu koji ide uz vladu, vlada mora da bude naklo-wena vi{e, pa ~ak da ga i materijalno pomaè. A {to se ti-~e onog drugog lista, u ovom slu~aju „Politike“, wemu nikoni{ta ne}e u~initi, ako on u ovim odsudnim trenucima, ka-da je u pitawu dràva, bude na strani vlade. Evo, ja sam senadao da }e me „Politika“ i u pitawu Konkordata potpoma-gati, jer je to dràvna stvar, ali sam se prevario. Ja ~ak è-lim da postoji jedan list koji }e voditi svoju politiku, ka-da se ti~e na{ih unutra{wih prilika, tako da mu se u od-

116

sudnom trenutku, kada se ti~e spoqne politike, moè vi{everovati u inostranstvu... Dakle, ja ne èlim da ru{im„Politiku“, ve} Joca Tanovi} pri~a svuda po Beogradu ka-ko }e „Politika“ mene da sru{i...

– Ja vam ~estitam na takvom gledi{tu, i uveravam vasda ste vi prvi predsednik vlade koji je tako shvatio ulogu{tampe, samo bi trebalo da to i primewujete... PitaweKonkordata mi nismo videli onako kao {to vlada gleda,ve} kao {to gleda narod i crkva i zato smo zauzeli ovakavstav i zauzima}emo ga i daqe. Za nas je ovo narodna stvar!

– Ja sam „Politiku“ zabranio dva puta, radi opomene,jer sam bio uveren da vi ne ga|ate mene li~no i moju vladu,ve} dràvu i dràvnu politiku. [to se mene li~no ti~e, vime moète i napadati i podmetati mi nogu, ali dràva mo-ra ostati netaknuta.

– Sve zavisi od toga kako se na stvari gleda i {ta sepodrazumeva pod dràvom i dràvnom potrebom.

Stojadinovi} je ustao, boqe re}i sko~io. Pomisliosam da tim ho}e samo da mi kaè da je na{ razgovor zavr{enovakvim mojim „komentarom“ na wegove posledwe re~i o za-brani „Politike“, ali on se oborio na „Pravdu“:

– Eto, na primer, {ta pi{u Soki}i, majku im winu, {tapi{e „Pravda“? A pre dve-tri nedeqe dao sam im tri milio-na dinara!... Dodu{e, Miloje (Soki}, narodni poslanik i je-dan od urednika „Pravde“) kada je video da ja ne}u da idem savlasti, ve} je po~eo da pri~a po varo{i, kako treba sti{ava-ti strasti... Me|utim, odsada }u ja druga~ije sa wim!...

– Ja sam bio zadovoqan i onim {to sam ~uo i onim {tosam kazao – zavr{io je Vlada Ribnikar. – Jer sad bar znamota~no {ta vlada misli, a i vladi je jasan na{ stav. [to seti~e Stojadinovi}a, od prvih re~i do kraja na{eg razgovo-ra, uprkos svoj wegovoj èqi da se pokaè mo}an i neustra-{iv, imao sam utisak da mu nimalo nije lako. I ne samo to,kada smo se opra{tali, u~inilo mi se da sam i na wegovomizrazu lica pro~itao ne{to {to bi se moglo protuma~iti:„[ta mi je, do |avola, bio potreban uop{te ovaj razgovor!...I {ta sam sve kazao?!...“ Iako je bio okrenut prema meni,dok mi je pruào ruku, ~inilo mi se da gleda nekud iza sebe,da misli o ne~em sasvim drugom, ali vrlo neprijatnom kaoda ga je neko uhvatio za gu{u, pa sada ho}e da se izdi{e i

117

traì izlaz na vazduh... Ali kada sam se na{ao na ulici, na-jednom sam se upla{io i po~eo da se osvr}em, da ne po{aqeza mnom agente da me uhapse... Jo{ vi{e sam se po~eo pla{i-ti za list i gotovo se pokajao {to sam i{ao mada me je tomalo popustilo posle razgovora s nekim prijateqimak u } e . [ta vi o svemu ovome mislite?!

Radoje i @ivan misle da je ovaj susret bio stoprocent-no u na{u korist, da je digao ugled ne samo listu, nego iVladi Ribnikaru, o kome se govorilo da se uop{te ne bri-ne o listu, nego iz dosade „crta glave“ i sastaje se sa prija-teqima kwièvnicima i muzi~arima, {to mu je Radoje, na-ravno, i kazao na svoj polu{aqiv na~in, citiraju}i, tobo-è, Jocino i Di{ino mi{qewe, kada se naqute na wega. Jai Pop smo }utali. Priznajem, osetio sam neki neopisivstrah. Pla{io sam se i za Vladu i za list, strahovao sam iza svoju koù, zbog svega onoga {to sam radio i {to radimkao novinar u odnosu na Konkordat...

19. avgust 1937. godina

Bio sam kasno ve~eras u Patrijar{iji. Pozvao me mi-tropolit Dositej, zamenik patrijarha, „hitno“. Kod tele-fonske centrale sa~ekao me je jedan mla|i monah, koga samsada prvi put video u Patrijar{iji.

– Vi ste iz „Politike“?– Da!– êka vas Wegova Svetost! (tako se tituli{e samo

patrijarh).– Mislite Visokopreosve}eni mitropolit Dositej?– Da!... Ali on vas ~eka u patrijar{ijskom kabinetu! –

rekao je mladi}, malo kao uvre|en, {to ga ja „ispravqam“.– Molim, molim! Prijavite me!...– U patrijar{iji je bila ti{ina, kao da nikoga ìvo-

ga u woj nema. Tek kada sam se na{ao blizu kabineta, ~uosam kako {kripnu{e jedna, pa onda jo{ dvoja vrata. Znaosam, to su ~lanovi Sinoda ili wihovi |akoni primetili daneko dolazi mitropolitu u posetu, pa su hteli, vaqda da„provire“ da vide ko je. Ali, bilo im je uzalud, ako su to ihteli, jer su svi gorwi hodnici bili neosvetqeni.

118

– Ja }u vas prijaviti... ali po{to }ete vi svakako osta-ti du`e, molim vas iza|ite sami, vrata }e dole biti samopritvorena, centrala je iskqu~ena no}u, kod we ne}e bitinikoga, – obratio mi se pratilac, ali poluglasno, kao da sei sam pla{i da nas neko od onih no}nih „utvara“ ne ~uje.

– Molim, nije mi prvi put!...Mitropolit me je do~ekao na vratima. Pru`io mi ru-

ku, ali ne da je poqubim, nego da se pozdravimo. Onda me jezagrlio i poqubio.

– Da mi nije vas iz „Politike“ da se posavetujem, neznam {ta bih sa ovim mojim mantijama. Svako ima neku svo-ju ra~unicu, a svi zajedno misle da je meni stalo da po svakucenu ostanem ovde gde sam, da ja budem patrijarh...

Vrata su se ve} bila zatvorila, samo da doma}in sed-ne. Ali, mitropolit me za trenutak ostavi, pri|e polakovratima i oslu{nu! Bio sam iznena|en, tim pre {to me, iz-uzetno, ve~eras do~ekao sa kamilavkom na glavi, mada je ukabinetu, kako ina~e postupa samo kad mu u posetu dolazezvani~ni, ne „familijarni“ kao ja. [ta li to treba da zna-~i? – pitao sam se. Slika mi je izgledala pomalo sme{na,pomalo tu`na. O~igledno je po sredi neka strepwa! Ali odkoga i zbog ~ega? Mitropolit me izvede brzo iz nedoumice:

– Znate, sinko moj, nikome vi{e nije verovati! Sve mise vi{e ~ini da se svuda oko mene na~uqilo stotine u{iju!Svi mi se prave prijateqi, a svi me uhode. I ko bi znao za~iji ra~un. Jer nije vi{e ovde pitawe samo Stojadinovi}ai Konkordata, nego patrijar{ijskog prestola i...

– Ko je ovaj mladi monah? – upitah u ~udu.– Ko bi ga znao! Doveo ga Josif...– Pa zar mitropolit Josif nije va{ prijateq?...– Zna{, kako je, pre~a je uvek ko{uqa.. Nego, da osta-

vimo to! Zvao sam vas da vam ispri~am ne{to o jednom vrlova`nom susretu, koji sam imao danas. Preko jedne gospo|eiz Kola srpskih sestara sastao sam se sa ministrom DvoraMilanom Anti}em. Na wegov zahtev. Mi smo stari poznani-ci. I mislio sam da mi je prijateq, ali...

– Ali, {ta?!– Pozvao me je u ima Kneza Pavla.. Knezu je stalo da se

sastane sa mnom, ali... Ja sam ispri~ao Anti}u sve {ta sedoga|alo ovih meseci sa Crkvom i narodom. Mnogo {to{ta

119

on je i sam znao. Pri~ao sam, pri~ao izbegavaju}i stalno dakaèm ono {to sam imao na umu, ~im sam ~uo za{to sam po-zvan.

I kada vi{e nisam mogao ni{ta novo da izmislim, ~i-me bih odlagao taj, za mene neprijatan trenutak, okrenuosam se Anti}u, pogledao ga pravo u o~i i rekao: „@alim,ali ja niti ho}u, niti smem da se sastajem, ni sa znawem nibez znawa Crkve i naroda sa Knezom koji ipak drì sve ni-ti u svojim rukama i mogao je, dodu{e, da je hteo, mnogo {to-{ta spre~iti, da se ne desi, kao {to se, na àlost, desilo...Na àlost, i na na{u sramotu op{tu...“

Mitropolit onda sko~i sa svoje foteqe, pri|e pono-vo vratima, kao da bi jo{ jednom da proveri, da li, mo`da,nema ipak nekoga iza wih, i onda mi glasno re~e:

– Ali, zna{ (retko kada bi me oslovio sa „ti“) {ta sezbilo?! Dok sam ja strepeo {ta }e mi Anti} re}i na tu mo-ju „drskost“ da odbijem vi|ewe sa Knezom, on se diè, pri-|e mi ruci, poqubi je i re~e: „Va{a Svetosti (!!!) takva od-luka je dostojna mesta na kojem danas sedite... Neka da Bog,da na tom mestu dugo jo{ sedite!... I ja se ne bih sastao! Za-{to da pustim Kneza, da vadi kestewe za ra~un j e d n o gMilana Stojadinovi}a!...“

Mitropolit onda dodade:– I nije mi dao da kaèm vi{e ni re~i, poqubio mi je

jo{ jednom ruku, ja wega u obraz, i tako smo se rastali...[ta kaète, moj sinko, vi na to?... Recite mi onako kako jaovde nekom oko m o g a Dvora da verujem?! Ko zna {ta ovimoji oko mene govore iza mojih le|a, ~ak i kada im dam ne-ku odre|enu misiju, kao ovo Knez svome upravniku...

Bila je dobro pro{la pono} kada sam se na{ao pono-vo na ulici }utqivog, bezqudnog Beograda. Ali, na prvomuglu prema Savi natrapah na neku poluzaspalu qudsku pri-liku, koja je dremala oslowena na zid prve zgrade do Patri-jar{ije. Nije mi bilo potrebno da mnogo razmi{qam! To jebio neko od onih nesre}nika {to su posledwih nedeqa dan-no} virili iza uglova oko Saborne crkve i Patrijar{ije,da proveravaju ko ovamo dolazi. Bio je to neki stariji ~o-vek, bled, bole{qiv, neuhrawen. Ne znam da li me je poznao,ili je bio dremqiv, tek pro|oh bez ikakvih komplikacija ilegitimisawa.

120

No}u izme|u 20. i 21. avgusta sreo sam se slu~ajno naDediwu u restoranu „Mi{i}“ sa {efom op{te policijeDragim Jovanovi}em. Ja sam bio do{ao ovamo da se na|em urestoranu sa nekim svojim dru{tvom, on je, veli, iza{ao dase „izluftira“. Tom prilikom, u razgovoru, rekao mi je, daon ima neko pismo jednog od arhijereja u kojem se kaè da biovu zemqu mogao da spase samo Petar @ivkovi}. On li~no,me|utim, misli da se situacija moè re{iti samo na dva na-~ina: ili da pro|e Konkordat, a da se stvore koncentraci-oni logori sa deset, petnaest hiqada interniraca, koji bibili pohap{eni odmah, ili da se skine s dnevnog reda Ko-nkordat, ali da se sve veroispovesti „razjure“ od dràve.Rekao je jo{ i to, da je stawe u zemqi vrlo ozbiqno, da je onzbog toga i nastojao da ne do|e do zvani~nog do~eka predsed-nika vlade kada se vra}ao s odmora, i da je taj do~ek, kako jeu prvo vreme bio zami{qen, bio glupost. On je bio gotov daga zabrani, ~ak i da su jerezovci hteli da ga po svaku cenuprirede, jer je bio ube|en da bi do{lo do krvi.

Na moje pitawe, kako je shvatio govor dr Antona Ko-ro{eca, ministra unutra{wih dela, koji je zamewivao drM. Stojadinovi}a, u wegovom odsustvu, kao najstariji, ko-jom je prilikom Koro{ec nazvao Stojadinovi}a „svojim vo-|om“, odgovorio je da on misli da je Koro{ec hteo na taj na-~in da poja~a pozicije svoje struje u vladi, a da gurne u stra-nu drugu struju. Me|utim, kada sam mu rekao da je u novinar-skim krugovima govor Koro{eca shva}en druga~ije, naime,kao da je Koro{ec imao nameru da kaè Stojadinovi}u: „Tisi na{ vo|a, ti si i kriv za sve ovo {to se doga|a u zemqi,mi tebe slu{amo i izvr{avamo tvoje naredbe, ergo, peremoruke od svih tvojih nedela koja su pod tvojom vladom izvr-{ena!“. Jovanovi} se malo zamislio, i imao sam utisak da jebio gotov da i sam u to poveruje. Mahnuo je rukom, pogledaome ispitiva~ki pravo u o~i, pruìo mi ruku da se oprosti-mo, i bez re~i krenuo put Rumunske ulice, a ja u grad.

Gledao sam ovog ~oveka, koga mnogi „policajci“ i opo-zicionari gledaju s nipoda{tavawem. Smatraju ga ~ak ogra-ni~enim i te{kom neznalicom mada je, mislim, svr{enipravnik. Bio je odeven kao i gotovo uvek: tip-top! Obi~nimdanom u teget, crno ili neke sli~ne boje odelu s belom ko-{uqom, krutom kragnom, svilenom kravatom s zlatnom

121

iglom, prslukom, ispeglan, kao da se vazda tek toga momentaobukao, sa lakovanim ili {evro-koè cipelama, ne jednomi sa gama{nama na obu}i. Mawe-vi{e uvek je imao na glavicrni „diplomatski“ {e{ir, tamne boje, ili neke druge sa-mo ve}eg oboda. Nikada nije bio bez {tapa u ruci, ili ki-{obrana, niti bez rukavica. Iako je po svome pozivu moraoda se druì najvi{e sa „barabama“ nikada ga nisam ~uo daopsuje, da digne glas. Imao je manire vaspitanog ~oveka,ali, to se nekako uvek ose}alo kao nakalemqeno, nikada tonije ostavqalo utisak ne~eg uro|enog. Iza tih „finih“ ma-nira, ne znam kako, virio je policajac, i to ne onaj najvi{egtipa, administrativac, nego „{ef agenata“, prakti~ar, i{to je najva`nije, koji moè danas-sutra, da sluì isto ta-ko ovome koga goni, kao {to sluì i ovome u ~ije ime sadato ~ini! U sve~anim prilikama, prilikom do~eka ili ne-kih ve}ih ceremonija u skup{tini, crkvi ili oko dvora,bio bi vazda odeven po protokolu: crni sako, pantalone na{trafte i sve ostalo {to uz to ide daqe; naj~e{}e, bio jeboqe odeven po stroèm propisu, nego neki u ~ije ime jeodràvao red i ~uvao bezbednost.

Li~no ja ne znam mnogo o wegovom ìvotu i poreklu.Ali sam za wegovo ime ~uo davno, jo{ kao student, dok samstanovao u zajedni~koj sobi u Novopazarskoj ulici na ûbu-ri, sa jo{ dva studenta koji su obojica imali isto prezime– Miti}, mada su bili idejno-politi~ki na sasvim suprot-nim stanama: jedan je bio radikal, profesionalni agent,drugi komunista, i to istaknuti. Obojica su ga ~esto spomi-wali, ali, koliko se se}am, ni jedan ni drugi nikada po ne-~em dobrom. Agent se àlio da je, kao stare{ina, nemilo-srdan, da je u stawu da ih drì satima na najve}oj me}avi, nebi li nekoga uhvatili ili ne{to doku~ili. Komunista jeiskusio ~ak i wegov korba~ nekoliko puta prilikom saslu-{avawa posle nekih demonstracija na fakultetu. Kad samga ja, prvo kao student, na nekim demonstracijama prvi putvideo, u~inio mi se stra{an, kada sam ga posle, kao novinarupoznao, sa mnom se pona{ao nekako u rukavicama.

Ponekad sam bio i vrlo iznena|en sa kakvom ozbiqno-{}u i otvoreno{}u sa mnom govori. Ne se}am se da mi jeikada rekao „molim vas neka ovo ostane samo za vas, ili,sli~no“. Naprotiv, mnogo puta mi je kazao: „Pa neka ovo

122

znaju i oni va{i komunisti u ku}i!“. Wegova „fino}a“ iotvorenost poja~ana je prema meni osobito otkada sam po-~eo voditi crkvenu rubriku. Imao sam utisak da zna dosta omojim vezama sa arhijerejima, koje su u ve}ini slu~ajeva pre-lazile okvire poslovnosti i bile pravo prijateqstvo. Sa-mo nikada nije poku{ao da me i{ta upita o wima, ali je mno-go puta, onako uzgred, poslao poneku poruku i wima: „Pa ka-ìte gospodinu Dositeju da smo se sreli, i da ja uprkos po-loàju na kome sedim, imam prema wemu izuzetno po{tova-we, i svestan sam kako je ogroman teret sebi stavio na le|a!“

Danas, dok mi je govorio, ja sam se opet u sebi pitao,~iji je utisak o wemu ta~an: onaj {to kruì me|u wegovimkolegama ili se radi o ~oveku, koji, da bi postigao svoje ci-qeve, ponekad i sam namerno ~ini neke gestove, da se wego-va stvarna li~nost ne bi videla. Ili boqe re}i, u pitawuje okoreli policajac, pokvarewak, sposoban na svaku ga-dost, samo sve to sprovodi na svojevrstan „fini“ na~in.

Razmi{qaju}i tako o wemu, dok sam i{ao prema Beo-gradu, najednom se upla{ih od toga ~oveka, naro~ito odovog ve~era{weg susreta; ~inilo mi se kao da je do{ao ova-mo da mene uhodi, zbog popova ili zbog ne~eg drugog. Naje-dnom mi je bilo ~udno kako smo se mi tako i u to doba ovdesreli! Jo{ vi{e sam se ~udio kud je on krenuo daqe! A sveono {to mi je rekao ~inilo mi se vrlo lukavim, da je govo-rio kao ~ovek koji ima iza sebe i nekoga vi{eg od predsed-nika vlade, nekoga od namesnika ili mo`da ~ak i Kneza!...

Oti{ao sam u redakciju, potraìo deùrnog, ali ni-sam tamo nikoga zatekao, pa sam po{ao ku}i nespokojan, go-tovo upla{en!...

Zaprepa{}en sam bio danas u podne, kada su mi u re-dakciji rekli, da je jutros u zoru upala policija u na{u{tampariju i tragala za nekim studentima koji rade uekspediciji, a, toboè, u dosluhu sa nekim slaga~ima no}nesmene, {tampaju na oglasnom tiglu letke protiv vlade.Upalo je, vele, preko dvadeset agenata, a wima je rukovodioniko mawe, nego Dragi Jovanovi}! Nisu ni{ta prona{li...

123

20. avgust 1937. godine

Posledwih nekoliko dana posetile su Visokopreo-sve}enog Dositeja mnoge vi|ene politi~ke li~nosti i dru-gi Beogra|ani. Mnogi su dolazili samo da bi dobili in-formacije od wega, dok su se drugi pojavqivali da bi wegainformisali. Najve}i deo, me|utim, bio je onih koji su, podraznim izgovorima, ovla{}eno ili neovla{}eno, poku{a-vali da osokole Dositeja na neke pregovore sa dana{wimvlastodr{cima radi smirewa „duhova“.

Posle povratka iz Slovenije, gde je bio u audijencijikod Kneza, predsednik Beogradske op{tine Vlada Ili},u~inio je posetu Dositeju 20. avgusta u tri i ~etvrt popod-ne, i ostao kod wega sve do ~etiri ~asa. Tom prilikom Ili}je ispri~ao Dositeju, u poverewu i prijateqstvu, gotovoceo svoj razgovor sa Knezom. Po{to mu je, veli, u detaqimaizneo sve posledwe doga|aje u Beogradu, u vezi sa Konkorda-tom, i objasnio svoj govor na Varnavinom pogrebu, dobio jeod Kneza izjavu da je zaista stra{no ono {to se doga|alo uBeogradu za vreme litije, i da je on, Knez, zadovoqan Ili-}evim govorom.

– Kad nije mogla vlada da u~estvuje na pogrebu, hvalaBogu, da je u~estvovao Beograd u va{em listu! – rekao jeKnez.

Dok su Knez i Ili} razgovarali, upala je me|u wih,iznenada, Knegiwa Olga, i sva nesre}na obratila se Ili}u:

– [ta je to? Za{to nas ovaj narod mrzi, {ta smo mikrivi, moj se mu` posvetio sav ovoj zemqi!...

O~igledno su Knez i Knegiwa bili obave{teni omnogim stvarima koje su se govorile o wima tih dana po Be-ogradu i u zemqi, a nije iskqu~eno da im je do{ao do ruku ineki letak koji se odnosi i na wih, kakvih je nemalo bilo.

Razgovor izme|u Kneza i Ili}a bio je dug i mogao bise svesti na to, kako je pri~ao Ili} Dositeju, da je Knez bioprosto izbezumqen, jer nije znao {ta }e da radi, i vrloupla{en.

Istoga dana, kada je Dositeja posetio Vlada Ili}, bioje kod wega i Bo{ko Jevti}, biv{i predsednik vlade.

Dositej ka`e, da je Jevti} dolazio da prote`ira nekepopove, svoje prijateqe, i da je tom prilikom samo izrazio

124

svoje simpatije prema stavu koji pravoslavna crkva danas za-uzima prema vlastodr{cima, i obe}ao svoju potporu, ako tobude zatrebalo crkvi, odnosno potporu svojih pristalica.

U razgovorima, koje sam iz dana u dan, iz no}i u no},vodio sa „administratorom Arhiepiskopije beogradsko-karlova~kim mitropolitom zagreba~kim Dositejem – kakomu je zvani~na titula – ovaj mi je stalno tvrdio da ne}e pri-stati na pregovore s vladom. A desi li se da, ma iz kojihcrkvenih ili nacionalnih razloga, bude morao ipak prego-varati, da }e postavqati jo{ mnogo uslova, pored onih kojise odnose ~isto na Konkordat.“

U svakodnevnim razgovorima koje sam imao sa dire-ktorom „Politike“, Vladom Ribnikarom, ja sam sve to po-navqao wemu i {efu redakcije Radoju Josimovi}u.

Ali, posle nedavnog iskqu~ewa iz crkve ministara inarodnih poslanika, koji su se najvi{e zamerili Srpskojpravoslavnoj crkvi, brane}i Konkordat, situacija se svevi{e toliko mutila, da nisam vi{e bio u stawu da je sauspehom pratim, ni me|u popovima, ni me|u wihovim pro-tivnicima.

To su, izgleda, osetili i Dositej i Ribnikar, pa su, ne-kako spontano, u isto vreme po~eli da izraàvaju èqu dase wih dvojica sastanu. @eleo sam i sam to. @eleo je to iproto|akon Saborne crkve, Ugqe{a Jeli}, koji je smatranza najpoverqivijeg mla|eg sve{tenika Dositejevog, a ~ijisam poloàj, od prvih dana rada na „crkvenoj“ rubrici, obi-lato koristio. Sastanak je zakazan i do wega je do{lo u ma-nastiru Rakovici, 25. avgusta no}u.

– Do{ao sam da se obavestim o daqem stavu Crkve! –po~eo je Ribnikar, ne oslovqavaju}i Dositeja nikakvom ti-tulom, mada sam mu ja, polaze}i sa wim kolima iz redakci-je, bio odrào celo jedno malo predavawe, kako se ko titu-li{e u crkvi.

– Ja sam opet, èleo odavno da ba{ vas, najvi{u i naj-objektivniju na{u {tampu, o tome obavestim: bez obzira{to sam vam svakodnevno poru~ivao po va{im qudima, kojinam ovamo dolaze.

Pogledao je ka meni i nasme{io se blagonaklono.I onda je Dositej ispri~ao mnoge stvari, koje je ina~e

meni saop{tavao obi~no istoga dana kada su se de{avale, a

125

ja ih prenosio redakciji ili sam beleìo, {to je zavisilood situacije i sadràja. Najvi{e je govorio o raznim vladi-nim emisarima, koji su dolazili da uti~u na wega, da prego-vara s vladom. Pri~ao je i o nekim drugim stvarima, iz ì-vota Crkve i sve{tenstva, pa je onda rekao doslovno ovo:

– Moja je èqa da produìm Varnavino delo. Na tomestanovi{tu ja }u ostati sve dotle dok imam poverewe Sabo-ra. A ja mislim da }u ga imati jo{ dugo. Dodu{e, nije bilolako na ovom ploàju u po~etku. Nije lako bilo sloìtisve u Saboru. U jednom trenutku bilo je preovladalo mi-{qewe da u pitawu odlu~ewa ministra i poslanika izCrkve, zbog podràvawa Konkordata, treba ostaviti sva-kom arhijereju slobodne ruke. Da po svome naho|ewu svakoto vr{i. Ali je ipak pobedilo moje mi{qewe, da to trebada re{avamo zajedni~ki i arhijereji su jednoglasno potpi-sali da treba pro~itati jednoobrazan akt o li{ewu svihcrkvenih po~asti svih onih koji su se na{oj crkvi i verizamerili, do presude Velikog duhovnog suda.

Ribnikar je slu{ao vrlo pa`qivo svaku re~ i, povre-meno, mene hrabrio o~ima da beleìm, kako sam ~inio, jav-no, od prvog trenutka kada smo u{li.

– Na{ dopisnik iz Ni{a Stoiqko Stoiqkovi}, oba-vestio nas je o nekom skandalu, {to ga je ministar Dragi{aCvetkovi} napravio ni{kom vladici Jovanu?!

– Da, u ~etiri sata ujutro Cvetkovi} je poslao poli-ciju vladici Jovanu sa aktom u kome se kaè: „Ako ne pot-pi{ete ovaj akt, crkva }e danas biti zatvorena i snosi}eteodgovornost za ono {to }e se danas u Sabornoj crkvi Ni{adogoditi!“

– Pa kako vi znate da }e se ne{to dogoditi u mojojcrkvi? – upitao je Jovan, koji je ina~e bistar i hrabar~ovek.

– Imamo ta~na obave{tewa da }e se danas okupiti ucrkvi samo komunisti i wima sli~ni ekstremni elementi,i da }e izazvati nered!

– Zbog ~ega i protiv koga?!..– Zbog Konkordata!– Pa o tome se govori i pi{e na sve strane. Prolama-

ju se ulice od protesta. Za{to ne zatvorite i ulice?! – re-~e mudri Jovan.

126

– Vi potpi{ite ovaj akt, a posle radite {ta ho}ete,ako smete! – rekao mu je jedan od policije, kao da mu okoli-{no sugerira ne{to drugo: potpi{i i skini sad bedu s vra-ta i nama i sebi, a posle radi kako zna{ i ume{!

I siroti Jovan, {ta je mogao, potpisao.Naravno, i oni koji su doneli akt i sam vladika, zna-

li su o ~emu je re~: èlelo se da se spre~i ~itawe crkvenogakta o iskqu~ewu iz crkve Dragi{e Cvetkovi}a i drugihjerezovaca iz Ni{a, zbog Konkordata.

U svoje vreme govorilo se da je vladika Jovan Dragi-{in ~ovek, ali su se bar prividno, bili razi{li po pitawuKonkordata. U na{oj ku}i, u „Politici“ zato se sumwalo iu ovaj „sukob“, pa je Ribnikar upitao Dositeja:

– A kako se ipak desilo da Jovan pro~ita taj va{ akto iskqu~ewu?

– Pa narod ga je, oko 11 sati, pre podne sutradan, prostoizvukao iz Konaka, i on je, hteo ne hteo, morao pro~itati!

– Da li vam je to vladika Jovan saop{tio?– Ne. Jedan moj poverqiv ~ovek, koji je dojurio iz

Ni{a.– Malo ~udno! – rekao je Ribnikar, ali Dositej nije

reagovao.Umesto daqeg razgovora o tom ni{kom slu~aju, koji,

izgleda, nije bio jasan sasvim ni wemu, Dositej je promeniotemu i rekao:

– Hteo bih da vam ispri~am jedan telefonski razgo-vor, koji sam imao sa \urom Jankovi}em, ministrom {uma irudnika Stojadinovi}eve vlade. îm smo doneli onu jedno-glasnu odluku o iskqu~ewu, utvrdiv{i ta~no ko su glavnikrivci u vladi i Skup{tini, poslali smo svim sve{tenici-ma akt, koji doslovno glasi ovako (Dositej je izvukao iz fi-oke jednu svesku, u vidu nekog li~nog dnevnika, i pro~itao):

„Skre}emo pa`wu bra}i sve{tenicima da je nu`no dasvaki atak na Pravoslavnu crkvu, ma od koga do{ao, ener-gi~no odbijaju. Nikakva vlast, sem crkvene, nema prava dakontroli{e i ometa sve{tenika, kad je u svetom hramu (~l.11. Dràvnog ustava glasi: „Ujem~ava se sloboda veroispo-vesti. Usvojene veroispovesti ravnopravne su pred zakonomi mogu svoj verozakon javno ispovedati“). Prema tome, sva-ki poku{aj u tom pravcu, najodlu~nije treba odbiti i o to-

127

me hitno izvestiti nadle`nog arhijereja, odnosno Svetiarhijerejski Sinod“.

Taj akt, je izgleda, istoga dana stigao i do vlade i Kne-za na Bledu – nastavio je Dositej – pa su se poùrili da ganekako obesnaè, u li~nom kontaktu sa mnom, kao vr{io-cem du`nosti poglavara crkve, kako ne bi do{lo do ~itawaspiska iskqu~enih.

– „Pro~itali smo onaj va{ akt sve{tenstvu – govoriomi je Jankovi} – ûli smo da sutra ~itate spisak iskqu~e-nih?! Molim vas da to ne ~inite nigde dok se ne sastanetesa mnom. Govorim sa vama u ime vlade i u ime najvi{eg me-sta. Donosim vam vrlo povoqne vesti!...

– Ne znam o ~emu govorite! – rekao sam, da bih izbegaodaqi razgovor. A i ne ~uje se dobro na telefonu!“ – odgovo-rio sam.

Jankovi} je po~eo da vi~e, da sam morao pomaknutislu{alicu:

– ûo sam da }ete ~itati o iskqu~ewu ministara, ame|utim, koliko ja vidim iz ovog va{eg akta, ~iju sam kopi-ju nabavio, ovde se ne kaè izri~ito da }e biti iskqu~enii ministri nego narodni poslanici i svi drugi koji su gla-sali za Konkordat. Otkud to da iskqu~ujete sutra i nas?!

Do{lo mi, obja{wavao je daqe Dositej, da mu kaèm:„Pa, kada ti nije jasno, pri~ekaj do sutra, pa }e ti biti sve ja-sno, kada pro~itam i tvoje ime!“ Ali umesto toga, rekao sam:

– Pa to je jasno, vi spadate u one druge! – odgovoriosam mu malo drsko – bi}e pro~itana i va{a imena!

– To zna~i da se mi ne moèmo objasniti i da }emo sesresti pod drugim okolnostima – odgovorio je na kraju na-busito Jankovi}, kao da je hteo re}i: svi }ete biti u hapsu,a ja }u do}i da vas posetim!

Je li crkva odràvala li~ne kontakte s namesnici-ma? – pitao je Ribnikar, èle}i da ~uje od Dositeja jedanrazgovor Varnave s Knezom, koji sam mu ja prepri~ao rani-je u redakciji, ~im sam ga bio ~uo od Dositeja.

– Pokojni Varnava odlazio je u vi{e mahova po raznimcrkvenim poslovima... Jednom, kada se vratio od Kneza, à-lio nam se, kako je morao da dokazuje Knezu da je on, Varna-va, prijateq, odnosno da nije neprijateq dinastije Kara-|or|evi}a. I usred takvog razgovora Knez je upitao:

128

– [ta Va{a svetost ima protiv na{eg predsednikavlade, g. dr Milana Stojadinovi}a?!... Stojadinovi} je sre-}a za ovu zemqu. Da je po nesre}i onaj metak u Skup{tinipogodio Stojadinovi}a (neuspeli atentat na Stojadinovi-}a) oti{le bi dosad sve na{e glave? – rekao je Knez i mah-nuo dlanom kao da ve} vidi kako lete glave.

Varnava mu je odgovorio:– Nisam ja ni protivu Stojadinovi}a li~no, ni proti-

vu Konkordata na~elno. Protivu Stojadinovi}a sam utoli-ko, ukoliko on forsira jedan takav Konkordat. ProtivuKonkordata sam ovakvog kakav se forsira. Jer mislim da jeto zlo, ne samo za Pravoslavnu srpsku crkvu, nego i za na{udràvu.

Kada su vodili ovaj razgovor Dositej i Ribnikar, Var-nava je ve} bio u grobu u Savina~koj crkvi na Vra~aru neko-liko nedeqa, ali pitawe uzroka wegove smrti nije jo{ ski-dano s dnevnog reda. [tavi{e, sve se vi{e o tome govorilo.To je, naravno, interesovalo i Ribnikara, pa je, malo snebi-vaju}i se, upitao:

– A {ta kaète na ove glasove o Patrijarhovom tro-vawu?

Ja sam govorio s mitropolitom Dositejom o takvimglasovima u ~etiri oka, i u prisustvu drugih vi{e puta, aliodgovor nikad nisam dobio. Dositej, na Ribnikarovo pita-we, odgovori doslovno ovo:

– Od prvih dana Varnava je bio ube|en da }e umreti ida je otrovan! On je to meni, u vi{e mahova i kazao. A kazaoje i dr Kobalu, lekaru. I ja li~no sam ube|en da je otrovan.Ali kako i ko ga je otrovao, to ta~no ne bih mogao znati.

– Pomiwu onog Bo{ka Bogdanovi}a? – rekao je Rib-nikar.

– Pa wemu je vladika Venijamin u o~i rekao, u dva ma-ha, da je otrovao Patrijarha u vili, dok je Patrijarh jo{bio ìv, to mu je kazao! – upao je u razgovor proto|akonUgqe{a Jeli}. – I koliko znam, on nije ni{ta naro~ito re-agirao na takvu jednu te{ku optu`bu! – dodao sam ja.

– Meni je Bo{ko dolazio i saop{tio mi {ta mu je ka-zao Venijamin. Ali tako hladno, kao da se to ne ti~e wegali~no: „Kaìte vi, Visokopreosve}eni, onom Venijaminuda ne govori onako pred ovolikim narodom, kako sam ja, to-

129

boè otrovao Varnavu!“ – dodao je Dositej. A da mu je ~istasavest, on bi na to druga~ije reagirao, i tuìo bi Venija-mina. Uostalom, treba da znate ovo: da je on Patrijarhu do-veo za slugu onog Rusa, koga mi jo{ drìmo u Patrijar{iji!Mi znamo da se Bo{ko sa wim jednom prilikom no}u sasta-jao u ba{ti Patrijarhove vile, toboè, da se obavesti o Pa-trijarhovoj bolesti! A znamo i to da mu je davao po 50 dina-ra bak{i{a za ~a{icu rakije, kada je ranije dolazio kodPatrijarha. Taj Rus, na primer, sluìo je ranije kod Krsma-novi}a (jedna od najbogatijih beogradskih porodica) gde se,tako|e, dogodila neka afera sa trovawem...

Dositej je neko vreme }utao i ~ekao da neko od nas po-novo ne{to upita ili kaè, a kada smo ostali }ute}i, okre-nuo se Vladi Ribnikaru i rekao ne{to {to se nije moglo sa-svim uklopiti u ovaj razgovor, svejedno {to se odnosilo ito na Varnavu:

– Znate, ~im je legao patrijarh, ja sam nosio u xepu jed-nu hartiju nekoliko dana na kojoj je bilo napisano da }u ja,za vreme wegove bolesti, vr{iti patrijar{ke du`nosti.Me|utim, ja nisam imao hrabrosti da mu to odmah kaèm, damu dam na potpis, kako to propisuju pravila i Ustav crkve.A i kada sam mu najzad podneo on mi je blago rekao: „Dosi-tej, ja tebe volim, ti si meni uvek bio iskren, produì i ra-di kao {to si i do sada radio, {ta treba potpis!?“

Da bismo promenili temu, obratio sam se ja Dositejunovim pitawem:

– Ispri~ajte, molim Vas, gospodinu Ribnikaru kakovas opsedaju Bata Jovanovi} i ostali iz Presbiroa! Mo-lim vas!...

– Bata je urednik „Samouprave“. On me savetuje dapristanem na razgovore sa Stojadinovi}em u ~etiri oka.Prvo mi je do{ao pre dva dana li~no, a onda me stao opseda-ti telefonom. Slao mi je i razne kurire. Naravno, ja samsve to odbijao!...

– Nude li vam ti r a z b o j n i c i poloàj patrijar-ha, mislim na vladu i...? – upitao je Ribnikar Dositeja, alinije zavr{io svoje pitawe, meni se u~inilo kao da je hteopomenuti i Kneza.

– O, pa to im je glavni mamac na svim udicama koje ba-caju prema meni, jo{ dok je Varnava bio ìv! I ja sam ìv i

130

smrtan ~ovek, kao i svi drugi qudi. Ne}u nikoga da laèm,najmawe vas koje zaista smatram prijateqima, mislim na„Politiku“. Svaki pravi vojnik sawa da postane i general,vojvoda. Tako i mi, bo`ji vojnici, sawamo da budemo... sve-{tenici – da postanu prote i namesnici, monasi da buduarhimandriti, vladike, pa i patrijarsi! Dolazilo je to imeni u glavu jo{ od ranih dana, ali {to god sam vi{e ula-zio u godine, {to sam zauzimao vi{e poloàje, sve me je ma-we ta misao opsedala. I ako sam stigao do mitropolitskogprestola, pa seo i na poloàj patrijarha, makar kao zame-nik i administrator, do toga je do{lo sticajem prilika, jase nisam gurao. I {ta vi{e, sve mi je to padalo mu~no imu~nije biva iz dana u dan.

Okrenuo se onda slikama patrijarha Dimitrija i pa-trijarha Varnave, na zidu iznad svoje glave, i rekao, gleda-ju}i samo u tom pravcu:

– Meni nije danas stalo do patrijarhove stolice. Jasam u malome sada patrijarh. Tek na ovom poloàju videosam kakve su to odgovornosti! I kakav je to napor! SirotiVarnava, nikada nije stizao da ru~a kao ~ovek u podne, negojedva negde oko ~etiri, kada izdrì sve muke administraci-je svoga visokog poloàja. Sam je govorio da ide na sve~aneru~kove i ve~ere, mada je oduvek vrlo malo jeo, i zato, da biseo, kao ostali qudi za sto, kada je vreme i jeo kada i ceosvet! Veliki je to napor!... Ja }u zato pomagati svakoga kojibi do{ao na ovo mesto, kao {to sam pomagao i Varnavi. Mo-ram vam re}i, a to moète i proveriti, ja sam, da bih ola-k{ao izbor novog patrijarha, posle smrti pokojnog Dimi-trija, izjavio odmah da ne èlim li~no da se kandidujem, ia-ko, i po mojoj {kolskoj spremi i ostalom {to se traì odjednog takvog kandidata, nisam bio na posledwem mestu, na-protiv, bio sam ravan sa vi{e wih. To je bilo onda kada jeVarnava biran! A tek kakav je to bio izbor! Imali ste utom p o s l u i jednog Aleksandra Kara|or|evi}a!... Zar jada ustajem ovako stalno u ~etiri ujutru i sedim ovde po ceodan! Boè sa~uvaj! Neka sednu ovde ja~i i mla|i, ambicio-zniji, p o l i t i ~ a r i !... Ja politi~ar nisam, iako, kao {tovidite, opet sticajem prilika, {to sam se zatekao na ~eluSinoda, kao najstariji posle Varnave, kao wegov zamenik,moram i time da se bavim, da politiziram... u ime Crkve!

131

– Mo`da imate donekle prava! – gotovo ga je prekinuoRibnikar. – Dok slu{am vas, mislim pomalo na sebe. Vi znatekako sam ja seo na poloàj direktora „Politike“. Ne kaèmda ba{ ne volim ovaj poloàj, ali koliko bih bio sre}niji daradim sasvim desete poslove!... Ali, sa druge strane, kao ~o-vek, kao Srbin, kao Jugosloven, kao gra|anin ove zemqe, videosam da neko mora i da se `rtvuje, boqe re}i da `rtvuje sebe ra-di op{teg dobra!... Ja nisam, tako|e, neki politi~ar, a, eto,kao {to vidite, bavim se i onom „najsitnijom“ politikom...(nije mi bilo jasno {ta je pod ovim izrazom „sitnom“ podrazu-mevao, a kada sam ga sutradan upitao, samo je odmahnuo ru-kom)... Zato, smatram da i vi treba da se `rtvujete, ako ve} neèlite da sednete na patrijar{ijski presto zauvek, u~initesve da ne do|e uskoro da izbora novog patrijarha... Bilo {tabilo, ovo ruglo od reìma ne moè ve~ito trajati. Slomi}ese samo od sebe!... Nikako i z b o r sada! Zapamtite, to nijesamo moj savet, nego i jedna {ira p o r u k a ove zemqe!...

Mitropolit je sad wega na pre~ac prekinuo:– Mislite na opoziciju?! Pokaza}u vam sada jedan akt,

koji vi, mo`da, niste imali u rukama, a i da ste ga imali, nebiste ga mogli objaviti!

I onda je izvadio iz svoje ogromne slu`bene torbe, odkoje se retko kada odvajao, izjavu {efa Udruène opozici-je, na kojoj su bili potpisi: Aca Stanojevi}a, {efa Narod-ne radikalne stranke, Qube Davidovi}a, {efa Demokrat-ske stranke i Jovana M. Jovanovi}a, {efa Zemqoradni~kestranke – svojeru~ni. Tu je izjavu on dobio jo{ u vremeVarvarine bolesti ili smrti, ne se}am se dobro. Mitropo-lit je onda pro~itao:

„Dobri odnosi sa Katoli~kom crkvom moraju biticiq na{e dràvne politike i zbog me|unarodnog zna~ajaVatikana i zbog same ~iwenice da su i Hrvati i Slovencikatolici.

Prema tome, ~itava na{a javnost, i pravoslavna i mu-slimanska, ne mawe od katoli~ke, gotova bi bila da primiregulisawe odnosa izme|u dràve i Katoli~ke crkve jed-nim konkordatom, koji bi Katoli~koj crkvi obezbedio po-loàj na koji ona ima prava, ali koji ne dira ni u na~eloprvenstva dràvne vlasti, ni u na~elo ravnopravnostiusvojenih veroispovesti.

132

Konkordat koji je vlada g. Stojadinovi}a podnelaSkup{tini i za ~ije se ozakowewe sad zalaè po svaku ce-nu, pa i po cenu prolivawa krvi, u suprotnosti je sa oba ovaprincipa. Zato se protiv wenog usvajawa podigla i stru~nakritika i celokupno liberalno javno mi{qewe u zemqi –me|u katolicima isto tako kao i me|u pravoslavnima.

Ovakav kakav je, Konkordat }e dovesti neminovno donedogledno te{kih posledica, ne samo za razvijawe sklad-nog saìvqewa veroispovesti u na{oj dràvi, nego i za bu-du}e veze izme|u Sv. stolice i na{e dràve. Ovo je rezul-tat koji ne moè odgovarati, svakako, ni èqama Vatikana.Zakora~avaju}i u nadle`nosti kojih se savremena dràvane moè odre}i, Konkordat }e u primeni neminovno izazva-ti sukobe izme|u dràve i Katoli~ke crkve.

Stvaraju}i Katoli~koj crkvi privilegisan poloàjnad ostalim usvojenim veroispovestima, Konkordat }e po-stati povod za raspirivawe verske borbe od koje smo bardosada bili po{te|eni. Uzbu|ewe koje ve} sada potresa ze-mqu otkriva {ta }e tek u budu}nosti biti. Strahovit pri-zor, kad su oruàni àndarmi juri{ali pred Sabornomcrkvom na vrhovne predstavnike Pravoslavne crkve: mi-tropolite, vladike i sve{tenike u ode`dama, i tukli ihàndarmerskim batinama; kad su se mitre vladi~anske va-qale po kaldrmi, a vladika {aba~ki, pod udarcima àn-darma, pao krvav na ulici i odnesen u bolnicu; kad su se sve-ti krstovi, crkveni barjaci i druge svetiwe lomile i cepa-le – pokazuje jasno stawe u koje je vlada g. Stojadinovi}agurnula zemqu.

Prema Uredbi o Muslimanskoj verskoj zajednici, od-mah posle ozakowewa Konkordata, jedan deo preimu}stava,priznatih Katoli~koj crkvi, ima se priznati i muslimani-ma. Da olak{a primawe Konkordata, vlada obe}ava noveprivilegije i Pravoslavnoj crkvi. Ako bi se dalo na ovajna~in maha ovakvoj utakmici verskih organizacija u suà-vawu dràvne suverenosti, to bi zma~ilo dopustiti dadràva kapitulira.

Usred ovih te{ko}a da se na{a dràva organizuje usaglasnosti Srba, Hrvata, i Slovenaca, poreme}aj verskogmira i verske sno{qivosti, kobno bi dejstvovao na sre|i-vawe na{ih unutra{wih prilika.

133

Naposletku, jedan zakon koji se odnosi na trajne po-trebe naroda i dràve, kakav Konkordat treba da bude, mo-è u narodu biti primqen samo onda, kada dobije dozvolu odjednog narodnog predstavni{tva, koje to u istini jeste, as pogledom na prilike kod nas i jednog narodnog predstav-ni{tva u kome }e svoju re~ re}i i katolici – Hrvati!“.

– Ova re~ {efova opozicije potpisana je 20. jula ovegodine u Beogradu, i na moj sto je stigla istoga dana! – re-kao je Dositej.

Ribnikar je neko vreme }utao, a onda je upitao mitro-polita, da li bi mu ustupio taj dokument da ga „Politika“preslika. Dositej je rekao da }e mu, koliko sutra, poslati~oveka sa tim dokumentom, da pri~eka dok se snimi. Da}e gana svoju ruku, mada bi, po pravilima Crkve, trebalo da pi-ta i ostale ~lanove Sinoda.

Zamolio nas je, naravno, da ova stvar ostane u diskre-ciji. I Ribnikar mu je, obe}ao. Uzgred re~eno, mitropolitse preko no}i predomislio, pozvao jednog svog prijateqafotografa, koji mu je snimio izjavu, i sutradan meni pre-dao neizazvan film na kome su bili samo snimci te izjave.Ja sam taj film predao Ribnikaru. Za{to je to bilo potreb-no Ribnikaru, nikada nisam saznao, niti sam se bliè inte-resovao; kada sam ga upitao posle rata, rekao mi je da se nese}a, ali mislim da je to u~inio, da bi ga predao nekim stra-nim novinarima.

Dositej se onda vratio na pitawe izbora novog patri-jarha.

– Mnogi dragi prijateqi mi to savetuju! I, {to se ti-~e mene, ovako kako sam po~eo ovu borbu, samo se na taj na-~in moè i}i daqe, da Crkva ne padne pod wihovu cipelu.Meni je jasno ve} sasvim da je boqe da ovakvim svojim dr-àwem, svojim ovakvim radom osvetim blaènopo~iv{egVarnavu i wegovo delo, nego da ustajem svakoga dana u ~eti-ri sata ujutru i sedim u kabinetu po ceo dan, kao {to je ~i-nio on. I da se sada bijem za patrijar{ku stolicu!... Uosta-lom, to sada i nije na dnevnom redu, mada znam da se po ze-mqi sva{ta pri~a, a vide}emo {ta }e novi Sabor o tomere}i!...

Dositej nam je onda, istina na traèwe Ribnikarovo,pro~itao u originalu i dva akta koja se odnose na iskqu~e-

134

we ~lanova vlade i Skup{tine koji su se zamerili Crkvioko Konkordata. Oba je potpisao samo Dositej kao „admini-strator Arhijepiskopije Beogradsko-karlova~ke, mitropo-lit zagreba~ki“. Ali oba po~iwu: „Na osnovu odluke Sve-tog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve done-sene u sednici od 19. jula (1. avgusta t.g....) a primiv{i zva-ni~an izve{taj od strane Svetog Arhijerejskog Sinoda, dasu pojedina g.g. ministri i narodni poslanici radili nasprovo|ewu Konkordata, a i u Narodnoj skup{tini glasaliza pomenuti zakonski predlog o Konkordatu i time se ogre-{ili o Srpsku Pravoslavnu Crkvu, re{avamo da se predaduCrkvenom Sudu Arhijepiskopije Beogradsko-karlova~ke, stim da im se do re{ewa Crkvenog suda uskra}uju sve crkve-ne po~asti: dr Milan Stojadinovi}, ministar spoqnih po-slova i predsednik Kraqevske vlade; \ura Jankovi}, mini-star {uma i rudnika; Du{an Letica, ministar finansija;Vojislav \or|evi}, ministar bez portfeqa; SvetozarStankovi}, ministar poqoprivrede; dr Branko Kalu|ero-vi}, ministar po{ta i telegrafa; Dobrivoje Sto{ovi},ministar prosvete, dr Nikola Suboti}, ministar pravde;Dragi{a Cvetkovi}, ministar socijalne politike i narod-nog zdravqa; Stevan ]iri}, predsednik Narodne skup{ti-ne; Borivoje \uri}, narodni poslanik, iz Beograda; MilanBaxak, narodni poslanik iz Mladenovca, @arko Toma{e-vi}, narodni poslanik iz Vukovara; Nikola Gavrilovi},narodni poslanik iz Tebja (Osjek) i Branko Tomi}, narod-ni poslanik iz Sremske Mitrovice.“

Ovaj spisak je izdat 23. jula. Sutradan izdat je jo{ je-dan u kojem se nalaze ova imena: Sava Miki}, narodni po-slanik za srez bjelopoqski, iz Beograda; Vladimir Kazi-mirovi}, narodni poslanik za srez belopalana~ki, iz Beo-grada; Radoslav Dimi}, narodni poslanik za srez gorwode-barski, iz Beograda; Oto Gavrilovi}, narodni poslanik zasrez oxa~ki, iz Beograda; dr Milan Glavini}, narodni po-slanik za srez gra~ani~ki iz Beograda; Mihailo Lukare-vi}, narodni poslanik za srez p~iwski, iz Beograda; @ivko[u{i}, narodni poslanik za srez de`evski, iz Beograda;Jevrem Tomi}, narodni poslanik za srez titelski, iz Beo-grada i Dragomir Stojadinovi}, narodni poslanik za srezbelocrkvanski, iz Beograda.

135

28. avgusta 1937. godine

Prema pri~awu zagreba~kog mitropolita Dositeja dohap{ewa faktora i ostalog osobqa patrijar{ijske {ta-mparije u Sremskim Karlovcima do{lo je ovako:

Mada je upravnik {tamparije episkop Platon, poslo-vima {tamparije rukovodio je „faktor“ Bora Vukovi}. Svedo pre kratkog vremena Bora je sa uspehom obavqao sav po-sao oko {tampawa legalnih i ilegalnih letaka i drugog ma-terijala. Iako su ponekad izvesni letci padali policiji uruke na putu za Beograd, ipak je devedeset odsto prolazilo.Ali pre neki dan upalo je desetinu agenata i àndarma udvori{te gde stanuje „faktor“ i zaplenili su letke „StariNaboj{a“. Iako je u istoj zgradi bilo vi{e stanova, oni sudo{li pravo, svojim autom, pred faktorova vrata, digliwegovu devoj~icu iz posteqe i povadili ispod du{eka65.000 letaka. Zna~i, dodaje mitropolit, da je neko potka-zao. Onda su sve pohapsili, izuzev episkopa Platona. Po-hap{eni se sada nalaze u Upravi grada Beograda. Vlasti sawima postupaju dosta dobro. Smatra se da je ovo hap{ewedo{lo kao pritisak na arhijereje, da popuste u pogledu iz-bora novog patrijarha na predstoje}em vanrednom Saboru.Hap{ewe je bilo no}u...

29. avgusta 1937. godine

Nije mi jasno ko prenosi ove glasove o crnogorsko-primorskom mitropolitu dr Gavrilu Doì}u u vezi sa„raskolom“ u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i za{to, jer to nekoristi ni crkvi ni reìmu sa kojim se Srpska pravoslav-na crkva uhvatila u ko{tac, zbog Konkordata; ali se takveglasine sve vi{e {ire, pa su stigle i do stranih novinara.Danas me je pitao jedan bugarski novinar, sasvim ozbiqno,„koja je ve}a strana, srpska ili crnogorska?!“

I kao da je neko to poru~io, ve~eras mi pokaza mitro-polit Dositej akt koji je sloèn za crkvenu {tampu u vezisa tim glasinama.

U stvari, to je zvani~no saop{tewe Crnogorsko-pri-morske eparhije:

136

„U posledwe vreme lansiraju se tendenciozne i zlona-merne vesti o pitawu stava na{e Crkve u odnosu na aktue-lne doga|aje. Te verzije, koje su s planom sra~unate i poti-~u od onih koji bi `eleli „raskol“ u Crkvi, i uporno se pu-blikuju u jednom delu {tampe, stvaraju kod sve{tenstva ipastve zabunu i dovode ih do proizvoqnih i sasvim pogre-{nih zakqu~aka.

Da bismo takve glasine demantovali i jo{ jedanputpodvukli jednodu{nost i jednoglasnost srpskih arhijereja,kako u dono{ewu, tako i u primeni saborskih i sinodskihodluka, objavqujemo ovo zvani~no saop{tewe, koje je Mi-tropolija crnogorsko-primorska uputila sve{tenstvu inarodu preko arhijerejskih namesnika.“

Saop{tewe glasi: „Po{to se u vezi sa pitawem Ko-nkordata prenose raznovrsne vesti, koje ~esto imaju svrhuda intrigama stvore zabunu kod sve{tenstva i naroda, to seovim saop{tava, da je u Sv. Arhijerejskom Saboru u tom pi-tawu sa~uvana puna jednodu{nost i da to stanovi{te Srp-ske Pravoslavne Crkve, zauzeto i odre|eno u Memorandumuod 3. decembra 1936. godine, koji je 5. istog predat kraqev-skoj vladi, u~vr{}eno Deklaracijom Sv. Arhijerejskog Sa-bora od 26. maja 1937. godine ASRB. 46, stoji nepokolebqi-vo kod svih ~lanova Sv. Arhijerejskog Sabora. Prema tome,sve vesti o tome, da su izvesni ~lanovi Sv. Arh. Sabora upitawu Konkordata izmenili svoje mi{qewe i svoja stano-vi{ta apsolutno su neistinita i tendenciozna. Iz kance-larije Mitropolije crnogorsko-primorske 16. avgusta 1937.godine M. Br. 3650“.

U istom aktu nalazi se i re{ewe o stavqawu pod sudnarodnih poslanika, koji su se ogre{ili o Srpsku pravo-slavnu crkvu u vezi sa Konkordatom: Mihailo Bo{kovi},narodni poslanik za srez danilovgradski; ^edomir Slado-jevi}, narodni poslanik za srez nik{i}ki; Danilo Radoji-~i}, narodni poslanik za srez {avni~ki; Nikola Jovano-vi}, narodni poslanik za srez kola{inski; Zarija Joksimo-vi}, narodni poslanik za srez beranski; Novica Popovi},narodni poslanik za srez andrijevi~ki i Luka Miju{kovi},narodni poslanik za srez osto~ki.

Sva ova lica, kao pripadnici eparhije crnogorsko-primorske bi}e predata na su|ewe Crkvenom sudu na Ceti-

137

wu, za krivice koje su po~inili glasawem u Narodnoj skup-{tini za ozakowewe projekta Konkordata parafiranog iz-me|u Kraqevine Jugoslavije i Vatikana 25. jula 1935. godi-ne, ~ime su, kao ~lanovi Srpske Pravoslavne Crkve, radi-li protiv interesa Srpske Pravoslavne crkve. Do re{ewaCrkvenog suda po wihovim krivicama svi imenovani u ovomre{ewu li{avaju se svih crkvenih po~asti, s tim da niko odpravoslavnih sve{tenika ne moè ulaziti u ku}e imenova-nih lica radi vr{ewa sve{tenodejstva bez prethodnog odo-brewa svoga nadle`nog arhijereja.

Ovo re{ewe dostaviti Crkvenom sudu na Cetiwu ra-di daqeg postupka. Isto tako pojedina~no svakom imenova-nom u ovom re{ewu licu saop{titi preko arhijerejskog na-mesnika i preko istih objaviti ga narodu u doti~nim srezo-vima goreimenovanih narodnih poslanika, o ~emu izdatiposebno uputstvo sve{tenstvu preko Arhijerejskog Name-sni{tva. – Pravoslavni mitropolit Crnogorsko-primor-ski Gavrilo.

3. septembar 1937. godine

Danas, odnosno ve~eras, bio sam prvi put kod mitro-polita Dositeja u biv{em radnom kabinetu patrijarha Var-nave. Uzgred re~eno, on je ovde pre{ao najvi{e po mom iUgqe{inom savetu (Ugqe{a Jeli}, proto|akon Sabornecrkve u Beogradu), da bi bio po{te|en raznih Stojadinovi-}evih poklisara.

– Danas je tu bio i {ef protokola Marinovi}, ali gaja nisam primio. Uputio sam ga prizrenskom vladici Sera-fimu, ~lanu Sinoda. Do{ao je ovamo da se „dogovori“ sa na-ma kako da se proslavi Kraqev ro|endan ove godine. Rekaoje Serafimu da bi bilo dobro da ja, kao zamenik Patrijar-ha, do|em toga dana na revije trupa. Loà mi je ve} spre-mqena! – pri~a mitropolit.

– [ta je na to odgovorio vladika Serafim?– Kazao je da ni{ta odre|eno ne moè odgovoriti. Uz-

gred je dodao da se ja ne ose}am zdravstveno najboqe. A ko }edo}i, u ime Sinoda, i da li }e iko do}i uop{te, o tome Si-nod treba tek da odlu~i.

– I {ta }ete u~initi?!

138

– U poverewu, odredi}u vikarnog vladiku Savu Trla-ji}a da on predstavqa Sinod i Crkvu uop{te.

– A {ta }e biti u crkvama na taj dan? Vi }ete biti, ko-liko sam ve~eras ~uo ovde, u crkvi Aleksandra Nevskog.Sluì}ete?

– Tako }e ne{to biti!– A {ta }ete ako do|e vlada u crkvu gde vi budete slu-

ìli?!– Mogu da do|u; ali kad bude kod celivawa krsta, ja }u da

okrenem le|a pa u oltar! Samo ako neko od o g l a { e n i h(odlu~enih od Crkve zbog Konkordata) poku{a da celivakrst! A ve}i im {amar ne treba!...


Pre dva dana Sveti Sinod obavestio je javnost da }edanas, 4. septembra, biti blaènopo~iv{em Varnavi zaupo-kojena liturgija i ~etrdesetodnevni pomen u hramu Sv. Sa-va, u 9 ~asova pre podne. Pored zvani~nog obave{tewa, Be-ograd i zemqa preplavqeni su bili i letcima koji su pozi-vali verne na ovaj prvi ve}i pomen patrijarhu. O~ekivalase ne samo velika poseta nego i velika gu`va. Ali, dogodi-lo se sasvim obratno. Sveta je istina bilo mnogo, i, o~i-gledno, svi su jedva ~ekali da se svr{i obred, pa da po~ne„politika“. U crkvi nije bilo nikoga od predstavnika vla-de. Od zvani~nih bio je samo mar{al dvora ôlak Anti} sasekretarom dvorske kancelarije Zarijem Vuki}evi}em.Iza wih je bio jedan agent, mar{alov momak, kako mi je toVuki}evi} objasnio. Mar{al je do{ao „u ime cele dvorskeporodice“.

Opozicija je bila kompletna: Quba Davidovi}, Mi{aTrifunovi}, Bo{ko Jevti}, Milan Grol, Krsta Mileti},Milo{ Bobi}, Laza Markovi}, Dimitrije Qoti} i drugi...Bio je i Ilija Trifunovi}-Bir~anin, smeweni predsednikNarodne odbrane sa ve}im brojem ~lanova, tako|e, smewe-nih (smenila ih je vlada). Bila su i dva generala i nekoli-ko oficira sa e{arpama. Prisustvovao je i kraqev guver-ner, profesor Jeremija @ivanovi}. Vladu Ili}a, predsed-nika op{tine, koji je bio spre~en poslovima, zastupao jeBoà Pavlovi}, delovo|a op{tine, ina~e poznati mason.

139

U porti je bilo dosta ostalih opozicionara. Me|uwima su naro~ito privla~ili pa`wu dr Milan Gavrilovi}i dr Vasa ûbrilovi}. Oni kao da su naro~ito ostali napo-qu, da ih masa {to boqe primeti. A, verovatno, da rukovo-de i demonstracijama, koje su o~ekivane.

Vo|a ~etnika, Kosta Pe}anac, opet je „pao“ u nesvest,kao za vreme Varnavinog pogreba. Naime, pred onim mestomkada |akon kaè: „Jelici, ogla{eni izi|ite“! on je i ovogaputa iza{ao, jer mu se „smu~ilo“. A to su opet svi primeti-li u crkvi i protuma~ili da se udaqio i ovoga puta zato{to je video da nema nikoga od vlade.

Dok je trajala liturgija, porta se, sve vi{e punila. Asvet postajao sve borbeniji. U jednom trenutku masa je po~e-la da „lin~uje“ jednog „~etnika“ u gra|anskom odelu, nekogNi}ifora, kako su mi rekli da se zove. Izlupali su ga podsumwom da je policijski agent.

înodejstvovao je mitropolit Dositej. Sve je i{lonormalno. Liturgija je tekla po redu. Pred kraj pomenapri{ao mi je Ugqe{a Jeli}, proto|akon Saborne crkve, i{apnuo:

– Jedino }e vas Nikolaj poslu{ati. Pri|ite mu i za-molite ga da govori u porti!

Bio sam malo iznena|en, jer znam da je Ugqe{a mnogobiì Nikolaju, nego ja. Posle maweg kolebawa, odlu~iosam se da pozovem u pomo} jednog biv{eg ~lana sredi{wegodbora Narodne odbrane, koga sam nedavno upoznao. Obja-snio sam mu {ta „narod spoqa zaheva“: da Nikolaj govori, ion je, bez re~i, pri{ao vladici i pozvao ga. Dok mu je on„{aputao“ narodnu èqu, ja sam stojao neposredno iza vla-dikinih le|a, i bio iznena|en kako je on taj predlog smesta,i gotovo radosno, prihvatio, klimaju}i zadovoqno svojomogromnom glavom, zaraslom u kosu i bradu iz koje su se vi-deli samo wegovo ogromno ~elo i krupne crne o~i.

Kada je crkveni obred zavr{en, na amvonu se neo~eki-vano pojavio vladika Serafim. Za wim su do{li i ostaliarhijereji, okrenuv{i se svi prema narodu. Ve} posle prvihre~i osetilo se da ne}e ni{ta re}i. I to se potvr|ivalosvakom novom re~enicom. Sve je bilo prazno, gomilawe „po-povskih“ fraza. Nezadovoqstvo tom besedom prime}eno je ikod samih arhijereja, osobito kod Nikolaja, koji se u jednom

140

trenutku gotovo demonstrativno prekrstio, pokazuju}isvoje neskriveno ~u|ewe. Situacija i slika vrlo mu~na!

Kada je Serafim zavr{io besedu, arhijereji su se, za-jedno sa wim, povukli u oltar, da se svuku. Svet je, me|utim,~ekao podugo jo{ ne}e li se javiti koji novi govornik. Ucrkvi je nastalo kome{awe, nervoza. Ali, po{to se nikonije pojavqivao, krenulo se u portu. Tamo su bili posta-vqeni sto~i}i za govornike, ali wih nije bilo ni ovde! Ka-da je ve} crkva bila poluispra`wena, vratio sam se unutra,i po savetu nekih mla|ih opozicionara, koje sam samo znaoiz vi|ewa sa raznih demonstracija, spremim se da pri|emNikolaju, koji nije jo{ napu{tao crkvu, o~ekuju}i da iza|eu grupi sa ostalim arhijerejima, odnosno sa Dositejem.

Uveren i daqe da je i Dositejeva èqa da on, Nikolaj,govori, pri|em sasvim blizu Nikolaju i glasno kaèm:

– Ho}ete li govoriti? Narod se pomalo razilazi raz-o~aran! Zar ne ose}ate radi ~ega je ovaj ovoliko svet, presvega, do{ao?

– Ho}u, ho}u! – odgovorio mi je, ali se nije micao, kaoda ga ne{to mu~i. U tom je pri{ao Dositej i ja rekoh:

– Preosve}enog vladiku Nikolaja zove narod da go-vori!...

Dositej se obrati Nikolaju i re~e sasvim odlu~no:– Pa, kad te narod zove, idi! Govori!...Ali Nikolaj se ne mi~e. Misle}i da i daqe ~inim ne-

{to za „op{te dobro“ po{to smo se u me|uvremenu, u ve}potpuno praznoj crkvi, na{li sva trojica u oltaru, jer jeDositej bio zaboravio da skine neki deo svoje sve~ane ode-`de, obratim se ponovo Nikolaju.

– Za{to ve} ne iza|ete?! Zar ne ~ujete onaj àmor na-poqu i ne vidite ovo navirawe sveta s poqa, kad }ete da sepojavite?!

– [ta ho}ete vi, nemojte da nam pravite komediju, zna-te li da sam dobio akt, ostavite nas na miru! Ho}ete vaqdada idemo u haps?! – neo~ekivano dreknu na mene Dositej ipo~e da mlatara rukama.

Zaprepa{}en takvim obrtom stvari, ali i malo uvre-|en, planem i sam:

– Nije vi{e sramota i}i u haps. U hapsu su danas naj-~asniji qudi!...

141

– Molim vas, molim vas! ... besneo je mitropolit, i jasam pomislio da }e me svakog ~asa tresnuti onom svojomogromnom pataricom.

Narod je napoqu bio toliko razo~aran, da su mnogipo~eli glasno da grde arhijereje, nazivaju}i ih kukavicama.Policajci, kojih je bilo na sve strane, u uniformi i u ci-vilu, likovali su zbog tog neuspeha opozicije.

Bio je ovo jedan od poraza Crkve u borbi protiv reì-ma, koji je ina~e celom narodu bio stao nogom pod gu{u, a{tampi nije dao ni da dahne.

Posle pola ~asa na{ao sam se u Patrijar{iji. Primiome je Nikolaj. Doneo sam mu prekucan wegov govor iz GorwegMilanovca, koji je on, na moju molbu, bio dopunio na mestimagde sam propustio da zabeleìm neke wegove zna~ajne re~i.

– Oprostite, vrlo mi je bilo neprijatno {to se onodesilo sa vama i mitropolitom u mom prisustvu. Ne znam{ta mi bi! – rekao mi je vladika.

– I ja ne znam. Najednom prasnuh!...– Pa on je mislio da vi pravite neku agitaciju, sigurno!– Taman! – rekao sam, a u sebi pomislio: „Pa {ta je sve

ovo nego agitacija!“– Jest da sam vas ja uvalio u ovu neprijatnost sa Dosi-

tejem – rekao mi je sutradan Ugqe{a Jeli} – ali u~inio samto zato {to znam koliko on vas ceni, koliko mu je stalo do„Politike“. On je to uradio prosto iz surevwivosti. Pla-{io se Nikolajeve popularnosti...


Mitropolit Dositej je odrào obe}awe. Ven~ao me jedanas sa Verom uz asistenciju ~itave male ~ete sve{tenika,u crkvi Aleksandra Nevskog, u Du{anovoj ulici. Odrào je~ak i kra}i govor u kome nije mogao da propusti da ne pome-ne moje „zasluge“ prema Crkvi, odnosno zasluge „Politi-ke“. Na kraju su mi ~ak i aplaudirali. Sre}om, ni on, nitioni koji su mi pqeskali, ne pomenu{e Konkordat.

Sveta je bilo dosta. Pojavio se i Vlada Ribnikar saRadojem Josimovi}em. Vlada nije do{ao sa cilindrom, alije bio u àketu, a Radoje u tamnom odelu, no bez polucili-ndra, kako mi je nedavno „pretio“.

142

Mitropolit je poùrio da se oslobodi one te{ke ode-`de, a kada je iza{ao iz oltara, krenuo je pravo Ribnikarui Radoju. Vlada se samo naklonio kada su se rukovali. Rado-je je poku{ao i da mu poqubi ruku, ali je mitropolit pro-menio ceremonijal i, posle mawe „nedoumice“ poqubio onprvo Vladu, pa onda Radoja. Ne{to im je pri tom i kazao,ali ja to nisam ~uo, po{to sam bio zauzet primawem ~esti-tawa, koje je po~elo jo{ od amvona i nije prestalo ni predcrkvom, gde su nas ~ekali „Politikini“ fotoreporteri.

Mitropolit, Ribnikar i Radoje ostali su u crkvi urazgovoru za sve vreme dok su nas snimali. Imao sam utisakda namerno nisu izlazili, dok ne pro|e snimawe. Me|utim,kasnije mi je {apnuo Branko Petrovi}, sekretar Crkvenogsuda, da su svratili u crkvenu ku}u, ali se tamo nisu dugo za-dràli, po{to je Mitropolit imao ve} zakazani sastanaksa izvesnim strancem, a Vlada i Radoje ùrili u redakciju.Posle ven~awa, primetio sam dva agenta Politi~ke poli-cije preko puta crkve. Rekao sam to Ugqe{i Jeli}u, proto-|akonu Saborne crkve i mome starom svatu Miri Stevano-vi}u. Oni su se nervirali i hteli da im pri|u i „protestvu-ju“, ali sam ih zadrào.

Ne znam da li je bilo pametno {to se pravila tolika„buka“ sa ovom mojom svadbom?! Pla{im se da se ne{to neispili, dok sam ja na putu, pa da mi sve prisedne!

10. decembar 1937. godine

Za vreme moga bavqewa u â~ku, po~etkom ovog mese-ca, privatnim poslom, svratio sam kod vladike Nikolaja,koji je bio do{ao „inkognito“ u â~ak, i ispri~ao mi o po-seti ministra pravde Milana Simonovi}a – ]abe, Sinodu.

– To je velika gre{ka! Zar sad kad se odlikuju Vojko^vrki}, Stevan ]iri} i drugi bezbo`ni ordenom Sv. Save,oni primaju ministra pravde i sa wim pregovaraju! – rekaoje vladika.

– Pa, koliko ja znam, oni su to u~inili da im se ne biprebacilo kako i oni vode neku politi~ku borbu, kako ho-}e da ru{e dràvu! – poku{ao sam da objasnim ovaj gest Si-noda, kako su meni zaista u Sinodu govorili.

– Ne, ne, gre{ka je! – rekao je ponovo vladika.

143


Mitropolit Dositej pri~ao mi je da ga je sutradan poposeti Simonovi}evoj zvao telefonom Bo{ko Bogdanovi}iz Presbiroa i pitao, u ime ministarstva pravde, da li è-li da se daje neki kominike o ovoj poseti. Rekao mu je uz toda je kominike ve} spremqen u kabinetu ministarstva, alida je predsednik vlade dr Stojadinovi} naredio da se ne ob-javquje, dok se Crkva ne pita! On je, veli, kategori~ki od-bio da se o tome ma {ta u javnosti govori, po{to Sinod sma-tra da je taj sastanak sa ministrom pravde bio, i pored zva-ni~nog akta koji je bio upu}en o tome Crkvi, neka vrstaprivatne konferencije informativne prirode. I komini-ke nije bio objavqen, ali se Dositej i{~u|avao preda mnom,za{to je vlada traìla od wega to dopu{tewe?!

Te iste ve~eri, 9. uve~e, u prisustvu @. M. (@ivana Mi-trovi}a, koga sam kao reporter za unutra{wu politiku, biodoveo Dositeju da ga on li~no upozna sa posledwom situaci-jom odnosa izme|u Crkve i reìma) pri~ao nam je Dositej ka-ko je, pre dve godine, bio primqen kod kneza Pavla. Ostali sudosta dugo sami i Dositej ga je na kraju upitao otvoreno {tamisli o Koro{ecu, na koga se on, Dositej, u stvari kroz redo-ve i àlio. Knez mu je, po{to je sve dotle }utao, odgovorio:

– Gre{e svi koji misle da je Koro{ec r|av. On uìvaveliko poverewe, pametan je, vr{i dobro svoju du`nost, ipo{ten je.

Posle ovakvog odgovora Dositej se ubrzo izgubio, jerje video da sav wegov dotada{wi govor ide u vetar.

Pri~ao mi je Dositej i ovo:Pre izvesnog vremena bila je kraqica Marija u mana-

stiru De~anima sa nekom svojom {kolskom drugaricom –strankiwom. Tom prilikom vodila je razgovor sa jednim odkalu|era, ocem Dionisijem, koji je glasio doslovno ovako:

– [ta ima novo? – pitala ga je.– Vi }ete, Veli~anstvo, znati boqe tamo, dolazite iz

prestonice – odgovorio je kalu|er.– A vi mislite, vaqda, na Konkordat? Nije taj Ko-

nkordat r|av. Meni je moj prijateq Bauer (predstavnik ka-tolika) rekao da je taj Konkordat dobar i za Pravoslavnu iza Katoli~ku crkvu!...

144


Posle razgovora sa Dositejem o poseti Simonovi}e-voj, razgovarao sam sa Vladom Ribnikarom i Radivojem Jo-simovi}em o istoj temi. Obojica su mi kazali da poru~imDositeju slede}e:

– Ciq vlade je da do|e na ma kakav na~in do izbornogSabora. To zna~i da je onda vlada na kowu. A kada do|e doizbornog Sabora, to }e biti znak kapitulacije Crkve.Pre svega kapitulacije va{e, Dositejeve, kao zamenika pa-trijarha, glave Srpske pravoslavne crkve u ovom kriti~-nom trenutku. Jer, vlada, iako sve obe}a i Crkvi i poje-dincima – li~no vama, Dositeju, kada stvar stigne do Kru-ne, uze}e svoga ~oveka, koji }e mo}i sve da povu~e {to suoni obe}ali. A vlada moè uvek da ubaci, bar jednoga, ukandidatsku „trojku“, ili dr Doì}a, ili Josifa, iliIrineja ]iri}a!...

– Pa ako do|e Doì}, on }e se posle tri meseca zava-diti sa bratijom i do}i }e do rascepa! On je plah! – rekao jemitropolit Dositej na ovu „poruku“.

– E, to je ono {to ne sme da se dopusti, da do|e do ras-cepa! – I zato se treba boriti za patrijar{ijsku stolicu,pa makar se sedelo na woj najkra}e vreme i posle ustupilodrugom (svome ~oveku).

– [to se ti~e Josifa, on je seqak, prost, i ne znam dali bi wega uzeli. Ovde treba znati jezike, poznavati qude –rekao je mitropolit.

– Pa wima je potreban seqak!...


Unija za za{titu dece, u zgradi Crvenog krsta u Simi-noj ulici. êtiri ~asa popodne. Na skup su do{li i arhije-reji: zamenik patrijarha zagreba~ki mitropolit Dositej iepiskop vla{ko-mletovski Serafim, ~lan Sinoda. Sa wi-ma je stigao i dr Alkalaj, vrhovni rabin mojsijevaca. Sti-gla je zatim i Kraqica Marija. Ona je bila u pratwi a|u-tanta Poga~nika i g|e Haxi}. Kraqica je saslu{ala pa-`qivo izve{taj sa ostalima, pa je Naka Spasi} zahvalilaKraqici i ostalim gostima {to su do{li na ovaj skup. Na

145

kraju se obratila samo Kraqici i zamolila je da i ubudu}epokazuje svoju kraqevsku milost prema na{oj deci.

Kraqica je onda ustala sa svoga mesta i pri{la mi-tropolitu Dositeju:

– Dobar dan, Va{a Svetosti (obratila mu se kao pa-trijarhu, po{to je bio zamenik).

– Pomogao Vam Bog, Va{e Viso~anstvo! Kako ste mi?– Dobro!Kraqica je odmah pri{la i dr Alkalaju, koji joj je po-

qubio ruku, ali nije ni{ta rekao.Kraqica onda pruì ruku i episkopu Serafimu. Ovaj

je samo otpozdravi na isti na~in, pruàwem ruke.Ovo je bio prvi kraqi~in susret sa Dositejem posle

vi|ewa na Bledu, 1935. godine, kada je Dositej i{ao KnezuPavlu i Kraqici na razgovor o Konkordatu. Kraqica jetvrdila da je Konkodrat dobra stvar i za nas i za katolike,pozivaju}i se na ono {to je woj, u svoje vreme, o tome govo-rio zagreba~ki nadbiskup Bauer. Sada se pitawe Konkodra-ta nalazilo u najve}em jeku, ali, zbog mesta na kojem su senalazili, i zao{trenih odnosa izme|u dràve i Srpskepravoslavne crkve, ba{ zbog Konkordata, oboje su diplo-matski tu temu pre}utali.


Student prava, koji stanuje u Studentskom domu uAleksandrovoj ulici, opisao mi je ovako dana{wi sukobnapredne omladine i policije prilikom do~eka francu-skog ministra spoqnih poslova, g. Delbosa, koji nam je sti-gao u zvani~nu posetu.

„Dvanaestog decembra ujutru oko sedam sati probu|e-ni su svi prijateqi demokratske Francuske u Studentskomdomu. Po{to su se sakupili u sali doma oti{li su na èle-zni~ku stanicu gde su se svrstali na trotoaru po~ev od In-validskog doma navi{e uz Nemawinu ulicu. Tu su se biliokupili svi studenti bez razlike na politi~ka uverewa sanamerom da kli~u Delbosu i Francuskoj, a da pri tom nijednom jedinom re~i, ni odobravaju}om ni demonstrati-vnom, ne pomenu vladu i wenog predsednika. Jo{ pre nego{to se pojavio Delbos, ~ula su se u pojedinim grupama pri-

146

li~no slaba klicawa Francuskoj, a gdegde i francuska him-na. Nije bilo ni jednog jedinog demonstrativnog uzvika. Sa-mo je studente pla{ila ~iwenica {to su se u dvori{tu ublizini Invalidskog doma videli àndarmi pod {lemovi-ma i na kowima.

Ne{to posle devet ~asova pojavio se automobil sa g.Delbosom i predsednikom vlade (Stojadinovi}em) a za wi-ma ~itava povorka agenata, tako|e, kolima. Studenti sumahali Delbosovom slikom, transparentima sa slovima„Viva la France“, „@ivela francuska demokratija!“, „@iveomir!“ i zastavicama – trobojkama na kojima su bile ispisa-ne parole: „@iveo mir“, „@ivela demokratija“, „@ivelaFrancuska“. Da se ne bi pomislilo da to manifestuju ko-munisti ili fa{isti nisu se podizale ruke ni ispruène,ni zgr~ene u pesnicama, ve} se samo mahalo trobojkama i{e{irima. Odu{evqewe je tek onda po~elo da raste kadaje povorka pro{la. U tom momentu sjurila se masa studena-ta, kojih je bilo oko pet hiqada, s trotoara na kolovoz Ne-mawine ulice, nose}i transparente u rukama i kli~u}iFrancuskoj bez i jednog jedinog demonstrativnog povika,ali i bez klicawa Stojadinovi}u ili vladi. Namera je bi-la da se tako do|e do Slavije ili do Oficirskog doma, pada se tu odlu~i da li da se ide pred Poslanstvo francusko,da bi se iskqu~ivo manifestovalo Delbosu, Frncuskoj,miru.

Predwi redovi studenata su poùrili da ne bi nasta-la gurwava. U tom momentu izleteli su iz pobo~nih ulicakordoni àndarma i poku{ali da preseku masu, koja je ve}bila doprla skoro do raskr{}a kod predsedni{tva vlade.Pri tom su po~eli da udaraju palicama, bez ikakvog razlo-ga; sem ako razlog nije bio klicawe Francuskoj. Nastala jeo~ajna gu`va.Studenti, goloruki, i potpuno iznena|eni do-pustili su da budu odvojeni. Jedna grupa vrlo mala, uosta-lom, bila je oterana naniè, ka stanici, druga ulicom Mi-lo{a Velikog, a tre}a, najve}a i najborbenija, po~ela je dauzmi~e pored Oficirskog parka, gu{aju}i se sa àndarmi-ma. @andarmi, to treba podvu}i, nisu imali nikakvih obzi-ra i uop{te nisu poku{avali da rasture masu mirnim pu-tem, ve} su samo udarali gumenim palicama i nasrtali natako naivne transparente.

147

Najve}a studentska grupa – oko dve do tri hiqade, iz-bila je na Cvetni trg i po~ela je da manifestuje Ulicomkraqa Milana, opet bez demonstrativnih uzvika. U tom jenai{la kowi~ka àndarmerija sa isukanim sabqama. Na-stala je ponovo poja~ana gu`va malo daqe od Oficirskogdoma, idu}i ka Terazijama. Padale su studentkiwe udaranepesnicama i palicama od àndarma pe{aka koji su i{liuporedo sa kowanicima, koji su uskakali u nenaoruàne, go-loruke grupe studenata. Nastala je uàsna gurwava. Poli-cija na kowima je bila zatvorila ogromnu masu sa obe stra-ne Ulice kraqa Milana. Nemaju}i kuda, studenti su pole-teli na trotoare i bili priqubqeni uz zidove. Po~eli suda pr{te izlozi i studenti da padaju u wih. Iz svih grla se~ulo zvi`dawe i tek onda povici „Dole krvnici“, gdegde i„Dole policija“. Studenti su tako uspeli da potisnu malopokolebanu policiju ka „Londonu“ do ugla Frankopanoveulice. U to je nai{ao ~itav eskadron kowi~ke policije od-ozdo iz Milo{a Velikog ulice i prvi put su se tada ~ulipucwevi. Odmah se saznalo da je neko rawen, a onda je u ga-lopu dojurila kowica sa isukanim sabqama. Student Jani-}ijevi}, koji je èleo da pomogne jednoj studentkiwi obore-noj udarcima palica u le|a, dobio je od jakog kowanika uda-rac se~ivom sabqe po glavi, tako da ga je oblila krv. ûo senovi topot kowa i pucwava, te je masa u neredu skrenulaFrankopanovom ulicom, trkom ka crkvi Sv. Marka, a poli-cija na kowima za wom. Izbiv{i na Ulicu kraqa Aleksan-dra, grupe su se kretale izme|u Narodne skup{tine i novezgrade po{tanske {tedionice, kao i ispred crkve Sv. Mar-ka, i najzad u samom crkvenom dvori{tu. Pucwi su bili sveja~i i è{}i. Okrene li se ~ovek iza sebe, jure}i raskopa-nim sokacima izme|u zgrada koje su jo{ u zidawu, spazio bipo nekoliko àndarma u grupicama kako kle~e i „hrabro“pucaju u goloruku masu – studente koji beè, okrenuti le|i-ma, pod samim udarom naperenih cevi. Bilo je ve} oko desetsati. Studenti su uspeli ipak da se okupe u dvori{tu crkveSv. Marka, stiù}i najvi{e pokraj zgrade êhoslova~kogposlanstva. Ali, u crkvenom dvori{tu nai{li su na pri-krivenu àndarmeriju, koja je verovatno, ~ekala poja~aweili neko novo nare|ewe. Naravno, studenti su ih odmahprimetili i brè-boqe nadali prema Aleksandrovoj, da ne

148

bi bili opkoqeni. Za wima je krenula kowica. U dvori{tusu se na{li o~i u o~i studenti prvih redova i prikrivenaàndarmerija pe{aka. Ubrzo se povratila kowica iz Alek-sandrove i pritekla u pomo} pe{adiji. Nastao je pravi okr-{aj. @andarmi su nadirali, studenti se hrabro branili.Ponovo su se ~uli pucwi. Tu je rawen student ôlakovi}.Ranio ga je jedan agent u trenutku kada je poku{ao da pomo-gne jednom drugu koji je bio pao od àndarmskih kundaka.Pogodio ga je s le|a, ranio ga je u ple}ku.

Iako su àndarmi i policajci udarali po tim goloru-kim qudima kao po stoci, ve}ina je uspela da izbegne ononajgore – smrt i da se na|e na mestu odakle se mogla ne samolak{e braniti, nego i uspe{nije napadati svoje goniteqe.Tuku}i se tako kamenicama i ciglama protiv pu{aka, re-volvera i palica, uspeli su najzad da se, devedeset odsto, sa-kupe kod Studentskog doma i da se tu sklone ili razi|u spo-rednim ulicama.

Jedna mawa grupa je beàla i Du{anovom ulicom,poku{avaju}i da izbije na Kalemegdan i usput pretuklanekoliko àndarma; no morala se rasturiti pre Kaleme-gdana.“


Mitropolit Dositej do{ao je u 18,15 ~asova u Francu-ski klub, deset minuta ranije, gde }e se odràti sve~aniskup povodom posete na{oj zemqi francuskog ministraspoqnih poslova Delbosa. Ve} je bilo dosta sveta. Sve mi-tropolitovi poznanici. Svi smo ga gurali napred. Kada sepojavio Delbos, pozdravqen je aplauzom, a u ime Kluba po-zdravio ga je Stevan Pavlovi}, diplomata. Pavlovi} je go-vorio o vezama na{e zemqe i Francuske. Posle je „Obili}“otpevao Marseqezu. Onda je govorio Delbos. Odrào je lepgovor i zavr{io re~ima da je ponovo danas shvatio da jeMarseqeza himna celog sveta, ne samo Francuske. Kada jezavr{io govor uputio se pravo mitropolitu Dositeju. ZaDelbosom pri{ao je mitropolitu i francuski poslanik uBeogradu, koji je rekao gostu:

– Ovo je sada Srpski patrijarh!– Milo mi je!

149

– Smatram se osobito radosnim {to mi se daje prili-ka i mogu}nost da vas pozdravim dobrodo{licom, tim pre{to sam i sam bio francuski |ak! – rekao je na lepom fra-ncuskom mitropolit.

– Kako je?– Dobro je, ali nadamo se da }e biti i boqe, jo{ boqe

uz pomo} Bo`ju i na{ih velikih saveznika!I onda je mitropolit uhvatio gosta za ruku i postavio

ga pored sebe, da zajedno saslu{aju program.


Inicijativom Jugoslovensko-bugarske lige u Beogra-du pripremana je za 26. decembar 1937. godine izlo`ba gru-pe bugarskih karikaturista.

Tim povodom doputovao je u Beograd polovinom de-cembra karikaturista Kiril Bujuklijski u nameri da na-pravi galeriju karikatura na{ih najpoznatijih li~nostiiz svih dru{tvenih krugova. Imao je nameru da to radi pospisku koji bi mu dala Liga, koja ga je i pozvala. Me|utim,kako je do izvesnih ve}ih li~nosti bilo te{ko do}i, to gaje jedan student Bugarin doveo k meni, i on me je zamolio damu napravim novu listu i omogu}im da ostvari svoju zami-sao. Izme|u ostalih, ja sam predloìo i Stojadinovi}a ko-jega je, uostalom, i on sam èleo da karikira.

Posle pregovora od nekoliko dana sa {efovima kabi-neta predsedni{tva vlade i Ministarstva inostranih dela,najzad su mi 25. decembra oko 12 ~asova javili telefonom daje Stojadinovi} odredio taj dan za pozirawe. Trebalo je oti-}i kod wega u vilu, po{to je bio ne{to bolestan, i nije pri-mao u kabinetu. U 4 ~asa popodne Bujuklijski i ja na{li smose u Stojadinovi}evoj vili na Top~iderskom brdu. Na ulazuna{ auto je do~ekao prvo jedan àndarm, a onda jedan agent.Pre nego {to su nas pustili unutra, àndarm je zazvonio, ionda se na kapiji pojavio jedan uniformisani momak.

– Ostavite svoje kapute ovde, a onda izvolite u ovaj sa-lon! – rekao nam je i uveo nas u onizak salon u koji se dospe-va pored stepenica, {to vode za gorwi sprat.

Salon je bio pun name{taja, ali ni po ~emu nije li~iona neki rasko{an salon ~oveka o ~ijem se basnoslovnom bo-

150

gatstvu toliko govorilo. Foteqe, stolice, ostale stvari,o~igledno, mada su bile stilski name{taj, ve} su bile godi-nama kori{}ene. Salon je imao dva dela. Na sredini uz zidstajao je klavir. Malo daqe od wega, sto~i} sa foteqama ikanabetima. Na stolu je bila fotografija Knegiwe Olge(Knegiwa je imala na glavi dijademu) sa wenim li~nim pot-pisom. Okolo po zidovima bile su umetni~ke slike. Poredglavnog stola bilo je jo{ nekoliko mawih i svuda na wimadrvene i metalne kutije s cigaretama.

Posle ~ekawa od deset minuta pojavio se Stojadino-vi} u pratwi Nika Novakovi}a – Longa, ministra bez port-feqa.

Stojadinovi} je bio obu~en u sivo odelo, koje je li~i-lo vi{e na prole}no ili jesewe nego na zimsko. Novakovi}je bio u teget odelu sa malom leptir-ma{nom bordo boje.

Nasmejan Stojadinovi} nam je pri{ao i pruìo ruku,prvo meni, a onda sam mu ja predstavio Bujuklijskog. Zatimje on nama predstavio „svog prijateqa“ ministra g. Novako-vi}a.

– Dakle, kako }emo? – odmah je pre{ao na stvar, obra-}aju}i se meni.

– Gospodin Bujuklijski najradije crta kad model raz-govara. Zato bi najboqe bilo da sednete prema g. Novakovi-}u, pa da razgovarate! – odgovorio sam.

– Dobro, mogu i sa vama da razgovaram!I onda je seo na jednu fotequ.– E, tu je taman dobro – rekao je Bujuklijski.– Moète vi razgovarati, gospodine predsedni~e! –

obratio mu se Bujuklijski, vide}i da se on umiruje.– E pa gospodine Paunovi}u, po~iwite.– Mislim da }e boqe biti da na moje mesto sedne g. mi-

nistar Novakovi}?! Bi}e zanimqivija konverzacija. Minovinari volimo da slu{amo kada razgovaraju ministri.

– Ne, sednite vi, ako u mene gledate gospodine pred-sedni~e, mo`da ne}e biti dobra karikatura! – nasmejao seNovakovi}.

– E, dobro, onda sedite vi, gospodine Paunovi}u!Toga dana oko podne, kada sam saznao da treba da idem

sa Bujuklijskim u vilu kod predsednika vlade, ja sam poù-rio da na|em nekoga od urednika i obavestim redakciju o to-

151

me. Hteo sam pre svega da pitam da li mogu uop{te da idem.A drugo, da li da iskoristim ovu posetu, ma u kom pravcu, no-vinarski. Znao sam da su se tih dana lomila kopqa oko po-vra}aja cenzure, koja nam je bila ukinuta posle nekoliko za-brana lista i ostavqeno nam da sami sebi budemo cenzori,{to nam je, iz vi{e razloga, padalo vrlo te{ko. Bio samobave{ten da je sa predsednikom o tome govorio, nedavno, ina{ politi~ki urednik za spoqnu politiku, Andra Milosa-vqevi} i da je dobio utisak da }e cenzura ipak biti uskorovra}ena, – bar je tako, ~ini mi se, saop{teno vlasnicima –ali od toga do tada nije bilo ni{ta, zbog ~ega je u redakcijidolazilo do najù~nijih obja{wewa izme|u wega-posredni-ka i glavnog urednika Jovana Tanovi}a.

Potraìo sam prvo direktora Vladu Ribnikara, glav-nog urednika J. Tanovi}a, A. Milosavqevi}a i urednika zaunutra{wu politi~ku rubriku, Radoja Josimovi}a. Ali ka-da wih nisam na{ao obratio sam se {efu uredniku Beo-gradske hronike, @ivku Mili}evi}u, koga sam na{ao kod„Dva jelena“ na ru~ku. Wemu sam saop{tio o toj mojoj pred-stoje}oj poseti i pitao ga da li mogu da idem i {ta da odgo-vorim ako me bude predsednik ne{to pitao u vezi sa na{imlistom, i da li ja wemu da postavim neka, i kakva, pitawa?Dobio sam odgovor da mogu da idem, da mogu i da odgovaramna pitawa, ali da se ~uvam, ukoliko je mogu}no, da ne posta-vqam direktna pitawa.

I ja sam se te direktive drào.U po~etku nisam znao da li predsednik ima na umu da

je pred wim saradnik „Politike“ ili gleda u mene ~ovekasa kojim se odranije prili~no poznavao i u nekoliko maho-va poduè razgovarao – ranije dok nije bio na vlasti i po-sle u dva-tri maha, naravno o najobi~nijim stvarima. Zatomi je bilo sada vrlo te{ko da otpo~nem konverzaciju, a me-|utim, bio sam u takvom poloàju da je trebalo da govorimma o ~emu kako bi ga Bujuklijski lak{e crtao. Ali predsed-nik, kao da je osetio moju nelagodnost, zapodenuo je razgo-vor sam:

– Koliko ih ima, sem gospodina Bujuklijskog?– Jo{ nekoliko wih. Me|u wima je i stari bugarski

karikaturista, Aleksandar Boìnov. Otac Boìnovi}ana{eg novinara, koji radi u beogradskoj „Pravdi“. Tu je i

152

Ilija Be{kov, jedan od najoriginalnijih i najboqih buga-rskih karikaturista. Ali oni svi izlaù samo bugarskeli~nosti i motive, dok se gospodin Bujuklijski odlu~io zagaleriju na{ih najpoznatijih li~nosti iz svih dru{tvenihkrugova.

Nasta duà pauza u razgovoru.– Gospodine ministre, mi u „Politici“ imamo jednog

va{eg zemqaka, drì bife, – rekoh da malo „raskravim“ at-mosferu.

– A, jest, znam ga, Peri} – odgovorio je ministar No-vakovi}.

Opet jedna pauza, pa se Bujuklijski diè.– Je li gotovo? – upita Stojadinovi}, ali se nije mi-

cao sa mesta.– Evo, gospodine predsedni~e – odgovori Bujuklijski.

– Samo, ovo je skica, to }e kod ku}e da se dovr{i, odnosnoiznova da se napravi.

– Mogu li da vidim?– Moète gospodine, predsedni~e – uzvrati Buju-

klijski.– Odli~no! Vrlo dobro. A ho}e li se prodavati?– Ho}e, minimalna cena pet stotina dinara komad. De-

mokratska cena, jer }e i ostale biti po pet stotina dinara.Svejedno ko bio na karikaturi i kakva je karikatura poumetni~koj vrednosti! – odgovorio sam ja.

– I vlada i opozicija, i trgovci i glumci, i pisci„pod jednak red!“ – ume{ao se Bujuklijski i nasme{io se.

– E, sada Niku da upropastite! – kaè Stojadinovi}.– S profila? – pita Bujuklijski.– Naravno! – kaè predsednik. I ovu wegovu crvenu

ma{nu... Znate, on je nekada bio socijalista, pa mu je toostalo, a boqe bi bilo da zameni ovu ma{nu uop{te...

– Nije to crvena! – branio se istinski Novakovi}.– Ali vi nemojte da je nacrtate u crvenoj boji, da mu

ne smeta, ministar je! Ha, ha, ha! – nasmejao se Stojadino-vi}.

– Da vam pokaèm svoju biblioteku, gospodine Pauno-vi}u! pozva me najednom predsednik u jedno sporedno odeqe-we, kao da je namerno hteo da se odvoji od Novakovi}a. – Ovonisu ni sve moje kwige, ni sve slike. Ima i gore.

153

– ûo sam da i Knez ima lepu privatnu biblioteku igaleriju? Galerija me je naro~ito interesovala. U svojevreme dok sam poku{avao da preko gospodina Milana Ka-{anina, direktora muzeja, do|em do Belog dvora i razgle-dam tu kolekciju... èleo sam da napi{em...

– To bi vredelo napisati. Udesite tamo preko nadle-`nih.

– Te{ko je samo {to ne znamo da li bi se o tome sme-lo pisati!? Nego, vaqda, sad }e i te stvari biti regulisa-ne boqe...

Za trenutak predsednik je za}utao, a onda kao da se se-tio kud ciqam, brzo odgovorio:

– Vi ste najboqa cenzura sami sebi... Sad vi{e izme|umene i „Politike“ nema posrednika. Da, kaìte vi VladiRibnikaru da izme|u mene i wega nema vi{e posrednika...Ha, ha!...

Onda je po~eo da razvaquje jedno drveno sandu~e, kojeje stajalo na stolu. Odvalio grubo poklopac, i izvadio izwega nekoliko ~okolad–bombona i jeo.

Biblioteka je bila dosta teskobna. Sva je bila u ra-fovima, a u wima ukori~ene razne kwige. Na sredini sobestajao je pisa}i sto, a na wemu Kneèva slika sa autogra-mom – Pavle – napisana pisaqkom. Bila je uramqena kao iona Kwegiwina. Desno stajalo je jedno kanabe, a oko weganekoliko foteqa, skoro priqubqenih jedna do druge.

– Ova slika je li~no od Kneza – rekao mi je zatim i seona kanabe. Stavio je ruke u xepove, naslonio glavu na na-slon, a noge ispruìo preko cele biblioteke.

– Da, najboqa ste cenzura vi sami sebi.– Ne znam kako vi to zami{qate, ali ~ini mi se, da je

za nas, tehni~ki, nemogu}e jedno takvo stawe. Uostalom, viste i sami bili na{ saradnik, i znate kako to ide u novina-ma... Ja ne znam {ta bi vam odgovorili na ovo na{i vlasni-ci, i ja ne}u govoriti kao saradnik „Politike“, ali kadasmo ve} kod te teme, dopustite da vam ja kaèm svoje li~nomi{qewe o cenzuri. Nijedna cenzura nije draga {tampi,ali kad ve} druga~ije nije, preventivna je ipak nekako naj-podno{qivija. Samo, nesre}a je u tome, ne mislim nikogali~no da pomiwem, {to u Centralnom presbirou sede qudikoji, izgleda, pojma nemaju o dnevnoj {tampi, ili ne}e da

154

imaju... A {to je najgore, nijedan od wih, bar oni koji ~ita-ju rukopise, nemaju ki~mu i neko li~no gledi{te, izgra|e-no na dobijenim op{tim direktivama, pa da u izvesnim tre-nucima kaù ~ak i vama, da je op{ta korist da se ovo iliono donese u listovima, bez obzira kome oni pripadali. Na-protiv, cenzori su se hvatali za re~i, za izraze i kasapilirukopise kao na pawu. Ja mislim da cenzori nisu tu da vodeneku smu{enu i sitni~arsku politiku, ve} da olak{aju{tampi i sprovode u op{tim potezima vladinu politiku.Me|utim, de{avalo se da nam zadràvaju {tampawe zbogjedne re~i, da nam zabrawuju broj zbog najnaivnijih stvari,da nam izbacuju ~lanke i rubrike koji su i{li i u koristdràve, i dinastije, i vlade. Zabrawivali su ~ak govoreaktivnih ministara. Doga|alo se i to da sami zahtevaju ne-{to da se objavi, pa to posle zabrane!...

– E, pa, eto, ne vaqaju cenzori, pa sad nemate cenzure!– Ha, ha!...

Nije re~ o tome, nego je re~ da se dovedu qudi koji zna-ju {ta su novine, {ta vlada i {ta oni sami ho}e. Da ne za-ziru od svakog slova, da ne tuma~e stvari onako kako ih nivi sami ne biste tuma~ili!... Ja verujem da bi se i vi samisvakodnevno smejali kad bi videli kako izvesne stvari ob-ja{wavaju ili tuma~e... îni mi se da bi oni bili mirni,samo onda kad bi „Politika“ iza{la prazna, samo sa zagla-vqem.

– Pa kaèm, ne vaqaju cenzori, ne vaqaju posrednici.Sada ste vi cenzori, Ha, ha...!

To je bio i kraj na{eg razgovora.

14. januar 1938. godine

Zamenik patrijarha zagreba~ki mitropolit Dositejgovorio je no}as u Sabornoj crkvi u Beogradu pred dupkepunom crkvom.

Mnogo se o~ekivalo od ovog govora. Me|utim, bio jemalo razo~arewe.

Na jednom mestu kazao je samo ovo:– Varnava je rekao: „Mi smo dobri Jugosloveni, ali

neka nam niko ne zabrawuje da budemo Srbi!“Na drugom ovo:

155

– Pali su mnogi ìvoti za ovaj narod i ovu zemqu.Pravoslavna crkva, Srpska pravoslavna crkva, pripremilaje srpski narod za ve~nost. Ona ga je u~ila: „Brat je mio ko-je vere bio“. A nama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i narodu,nametnuta je borba. Mi nismo protiv Katoli~ke crkve. Minismo protiv katoli~kih naroda. Nama je brat mio koje ve-re bio. Ali, deco moja lepa, bra}o i sestre, nemojte se boja-ti zemaqskih zala. Sve je to prolazno. Narod i ìva crkvamoraju pobediti!

– Tako je! Tako je!Burni aplauzi.– Sre}na vam Nova godina!– @iveo patrijarh!...I to je sve!


Izme|u 5. i 8. ~asova ve~eras odràna je sednica Od-bora za {estomese~ni parastos patrijarhu Varnavi. Sedni-ca je bila u kancelariji Saborne crkve (kancelarije su senalazile u jednoj privremenoj prizemnoj zgradi, koja je bi-la prizidana uz samu zgradu {kole kod Saborne crkve, a ka-snije sru{ena). Prisutni su bili: dr Voja Jawi}, proto|a-kon ove crkve, Ugqe{a Jeli}, sve{tenik iz crkve na Novomgrobqu, Isakovi}, beogradski prota Magazinovi}, milano-va~ki prota Strawakovi}, ~a~anski sve{tenik Vi}a Popo-vi} (onaj koga su nedavno tukli ^vrki}evi qudi u â~ku),pop Sibin iz Ripwa, {ef kabineta Patrijar{ije Branko\or|evi}, predsednik Crkvenog suda Nikola Josi}, protaKrsta Mihailovi}, ~lan biv{e uprave Narodne odbrane ijo{ nekoliko mla|ih sve{tenika. Raspravqalo se o sutra-{wem pomenu i stavu sve{tenstva na pomenu i prema Sabo-ru. Ja sam stigao kada je dr Jawi} ~itao jedan napis-tuma~e-we pravilnika o na~inu povla~ewa Konkordata. Posle to-ga bila je kratka diskusija. Onda je dr Jawi} rekao:

– Prema ovome {to sam pro~itao, tobo`wa satisfi-kacija i izjava o ga{ewu Konkordata, nisu ni{ta!... Sva ~e-tiri arhijereja potpisali su ju~e, u ime Sinoda, izve{tajsuda da ovo nisu nikakve satisfakcije niti garancije, izve-{taj {to su dosada date. Da do tih satisfakcija i garanci-

156

ja nije do{lo pripomogli su i neki ~lanovi vlade na taj na-~in {to su lagali ~etiri arhijereja da }e u~initi sve da,svaki od wih postane patrijarh. I {ta je Milan Simonovi}– ]aba, ministar pravde, pijan, psovao po Trsteniku majkupopovsku... Ja znam da su i arhijereji, koji su bili za saziva-we Sabora, sada protiv izbora. Serafim je o tome onomad uBeo~inu {est sati govorio. Doznao sam da je i Doì} sadprotiv izbora... Vlada sad poku{ava da podmetne Dositejuda ima veze sa onim \uri}em, koji je uhap{en zbog letaka,upu}enih protiv Kneza. Nikolaju kako }e dovesti 200 sve-{tenika sa kamama. âk mi to danas kaè i Serafim, istrahuje da popovi ne tuku arhijereje! A ja mu kaèm da netreba da naseda vladinim intrigama koje su providne, i daje takvo tvr|ewe o Nikolaju koje{ta...

Prota Strawakovi}, koji je do{ao na sednicu pri we-nom kraju, rekao je:

– Ja dolazim sad iz Patrijar{ije, i kako sam doznao odjednog arhijereja, u Sinodu je raspravqano danas povodomjednog akta Uprave grada, u kome se tvrdi da Uprava ima sa-znawe kako }e popovi sutra da dignu revoluciju (!). Sinodnije dao nikakav odgovor... Raspravqano je daqe i o tome ka-ko }e arhijereji i kad da odu na Vra~ar, na pomen. Odlu~e-no je da do|u u Savina~ku crkvu oko 11 sati. ... Umoqeni smoda ne pravimo sutra prema arhijerejima nikakve ispade, ka-da budu dolazili...

Ugqe{a Jeli}:– Ja garantujem da ne}e biti ni{ta! A posle pomena, ja

ne mogu zapovedati narodu...


êkaju}i da se svr{i sednica Patrijar{ijskog odbo-ra, na kojoj je bio i mitropolit Dositej, a koji je trebalo dami da obave{tewe o rasturawu svoga programa pripremqe-nog za {estomese~ni pomen patrijarhu Varnavi, i o novomprogramu, ako ga bude bilo, u nestrpqewu, po{ao sam kod drIrineja \or|evi}a, dalmatinskog vladike, kojem sam sebio javio telefonom pre toga. Na stepenicama susreo me jesekretar Crkvenog suda Branko Petrovi} a u tom je, nizstepenice, nai{ao mitropolit Petar Zimowi}, kojeg sam

157

ja ranije vrlo malo poznavao. Pri{ao nam je i poqubio sesa Petrovi}em. Kako sam ja bio neposredno uz wih, nisamimao kud nego sam naklonio glavu i hteo da celivam mitro-politu ruku, koji me je gledao ispitiva~ki.

– Ko je ovaj |eti}? – upitao je mitropolit Petrovi}a.– Sini{a Paunovi}, saradnik „Politike“.– Ali pre nego {to sam se ja sasvim sagao ruci, i pre

nego je Petrovi} zavr{io re~enicu, mitropolit je, kaooparen, trgao ruku ispred mene i rekao:

– Ne, ja sa „Politikom“ nemam nikakve veze! Ne damvam ruku. Vi ste levi~ari...

Bio sam zaprepa{}en. Petrovi}, tako|e...– Visokopreosve}eni, ja vam nisam ni podi{ao ruci

kao saradnik „Politike“, nego kao ~ovek...– Ne, ja ka`em da nisam nikakav politi~ar – po~eo je

neukusno da se izvla~i mitropolit, no i daqe je dr`ao ru-ku dignutu...

Oko podne posetio sam dr Irineja \or|evi}a, dalma-tinskog, u wegovoj kancelariji u Patrijar{iji, i zamolioga, kao sekretara Sinoda, da mi se na|e na ruci ovih danaprilikom dobijawa obave{tewa sa saborskih sednica. Obe-}ao sam mu da }e veliki deo tih obave{tewa ostati samo zamene – za moj dnevnik – a redakciji }u govoriti samo ono{to on bude odobrio (mislio sam pri tome na objavqivawe,ne i na usmeno saop{tavawe Ribnikaru i Josimovi}u).

Kao i uvek u posledwe vreme, dr Irinej me je ~ekao vr-lo qubazno i izviwavao mi se {to nije odmah mogao da meprimi. Ja sam ga presekao, rekav{i mu da sam ve} obave{tenda je celo jutro bio zauzet posetama – da ~ak ni kafu nijemogao da popije.

– [ta }e biti? Ho}ete li birati patrijarha – upitaosam.

– Ne, ne! – Ja }u se do posledwe kapi krvi svoje boritida do toga ne do|e. Zato ima puno razloga. Prvi je {to ako bise, na primer, i izabrao ma koji arhijerej za patrijarha, ne biimao sve ono uza se {to treba da ima. Ako bi, na primer, bioizabran samo kao primer govorim, Josif, skopski... Vi znateda je protiv nekih arhijereja vo|ena kampawa, da se radilo (?)za neke druge kandidate... da su izlazili napadi protiv nekiharhijereja i stvorili u narodu, u javnom mwewu, negodovawe,

158

a mo`da ti qudi nisu toliko krivi, samo kaèm to kao pre-tpostavku. I zamislite sad jednog takvog izaberu i on posta-ne patrijarh, a nema uza se narod. Ili, na primer, sa Doì}emda to bude, koga su, tako|e, napadali. Dakle, treba ostavitisve na miru jo{, da pro|e vreme, i da se izbor vr{i onda kadse bude moglo videti ta~no ko je kakav, kad se bude moglo vi-deti, ko je najdostojniji za taj poloàj. Ili zamislite da iza-beru nekog od onih koji su se borili najvi{e u ovoj borbi...Ni to ne bi bilo... Jer oni ne bi imali uza se onaj drugi ~ini-lac – dràvu, vlast. I, opet, ne moè uvek s razlogom; jer je iwima mnogo {to{ta nametano i pripisivano za {ta oni, mo-`da, nisu krivi... Ja mislim da ne}e do}i do izbora!...

– Vi }ete biti qubazni da me obave{tavate, kolikovam je mogu}no, o toku sednice?!

– Ho}u! Koliko mogu, ali, molim vas, diskrecije morada bude jo{ vi{e nego dosad.

Ispri~ao sam mu svoj slu~aj sa mitropolitom Zimo-wi}em, kako me je odbio da mu podi|em ruci (ovaj izraz „po-di}i ruci“, po crkvenim shvatawima, zna~i podi}i blago-slovu „svete“ ruke). Zbog toga {to sam saradnik „Politi-ke“ koja je, po wegovom mi{qewu, levi~arska!...

Dr Irinej se ~udio i krstio, i poku{ao da mi objasnikako je on dobra srca, samo je nervozan.

– To ste mogli videti i u crkvi kako mlatara rukamai krstom!...


Pred sastanak Sabora razgovarao sam sa dr Nektari-jem Kruqe, tuzlanskim episkopom.

On mi je rekao:– Dragi moj prijatequ, ne moè biti re~i o izboru u

ovoj i ovakvoj situaciji!A onda je dodao:– Vlada je obe}ala ~etvorici arhijereja poloàj pa-

trijarha. Obe}ala je, preko poklisara, to i Dositeju!– Mislim da ovo posledwe nije ta~no! – rekao sam, mi-

sle}i pri tome da ako je ne{to i bilo i sa Dositejom, da jeon to kategori~ki odbio, koliko ga bar ja poznajem.

„A, opet, ko mu zna?! I popovi su qudi!...“

159


Moram priznati da iako ni{ta ne znam naro~ito ne-povoqno iz li~nog iskustva o dr Gavrilu Doì}u, crnogor-skom mitropolitu, po onome {to sam slu{ao o wemu kao ve-likoj prznici i „politi~aru“, nekako ga nisam voleo jo{pre nego {to sam ga uop{te sreo. A, mislim, da ni on mene„ne miri{e“, jer je preko svojih pristalica u Patrijar{i-ji, osobito preko svog sinovca – Du{ana Doì}a, ~inovni-ka u Patrijar{iji, bio dovoqno obave{ten o meni i momu~e{}u u ovoj borbi koja se zove „konkordatska“. Nisam si-guran, ali sude}i po nekim aluzijama koje sam ~uo ovih da-na, rekao bih da bar sumwaju ne{to na mene i u pogledu onebro{ure o krvavoj litiji. A trebalo je da razgovaram sawim.

Nai{ao je simpati~ni otac Simeon, Crnogorac izNik{i}a, izvanredan crkveni pojac, koji je od skora ovde.Zamolio sam wega da me najavi mitropolitu. On se smeje ikaè; „Te{ko }u ti, dragi moj, pomo}i i pored najboqe vo-qe! Opsedaju ga ovi na{i Crnogorci, pa mu oka ne daju otvo-riti! Misle ako slu~ajno on postane patrijarh, eto im popet penzija. Ali ja }u da poku{am...“

Nije ga bilo dugo. Kad se vratio, smejao se od srca svo-jim prijatnim glasom i rekao:

– Nekako sam ga slomio. Samo... Moram ti odmah re}ida nisi najlep{e kod wega zapisan. Ko te je to kod wega na-molovao, Du{an, ili neki pop, ne bih ti umeo re}i, tek onkaè: „Ho}e li taj Sini{a do}i u mantiji?“ – Za{to preo-sve}eni u mantiji, on je gra|ansko lice, saradnik „Politi-ke“? – i{~u|avam se kobajagi ja, a vidim kuda {iba.

– Kuda?– Na tvoje veze sa Dositejem, sa Nikolajem, koga on ne

moè da smisli, a ni onaj Vaqevac wega.– Primi}e te ipak, obrlatio sam ga. Samo, kaè:

„Primi}e te u prisustvu dva svedoka, ho}e da se zna {ta tije kazao... A mnogo ti ina~e ne}e re}i...“

Malo sam se „izduvao“, smirio i onda zamolio jednogod mitropolitovih „~uvara“ da me prijavi mitropolitu. Onme je prijavio. Ubrzo su se vrata otvorila i ja sam u{ao ujednu od vladi~anskih prostorija za prijem i odsedawe.

160

Unutra je bilo prili~no sumorno i jedva osvetqeno. Mi-tropolit je sedeo u jednoj velikoj foteqi, preko puta wega,na druge dve foteqe, dva ogromna Crnogorca u narodnoj no-{wi, Du{an Doì} bio je u dnu sobe, stoje}i kraj prozora,kao da je ~ekao da mu mitropolit ne{to naredi. Mitropo-lit nije ustajao. Po{to je imao na glavi crnogorsku kapi-cu, skinuo je, ali ne da me „pozdravi“, nego da mu ne padne,jer se po~eo onako teàk i ogroman okretati u foteqi, dame sede}i vidi kroz svoje jako debele staklene nao~aricrne boje.

– [ta èli{ od mene? Ne znam ja ni{ta! Upravo znamsve o tebi! [ta }e biti sutra, to }e ti kazati tvoj Dositeji Ugqe{a Jeli}...

– Da znate o meni „mnogo“ to sam sada ~uo... ali da ima-te lo{e dou{nike, u to bih èleo da vas uverim...! – rekaosam, upravo tresnuo i ostao ìv, mada sam se, ulaze}i ova-mo, zarekao da ne}u ni re~i re}i kojom bih mogao jo{ vi{epogor{ati svoj odnos prema ovom tako naprasitom Crno-gorcu.

– Pa, pazi, ti si i hrabar |eti}?! Odakle si ti, da ni-si i ti po nekoj nesre}i, na{ Crnogorac?

– Nisam, va{e visoko prevasve{tenstvo, ja sam â-~anin!

– Auh!? ... Jo{...Nikolajev zemqak...– Ne, gospodine mitropolite, nego Stojadinovi}ev...

Dr Milana Stojadinovi}a... tresnuh ponovo i ostadoh ìv.I da mu ne bih dao prilike da plane, mo`da, jer je moraoosetiti kuda ja ciqam (na wegove veze sa Stojadinovi}em),dodadoh brzo:

– Visoko preosve}eni, vladika gospodin Nikolaj Ve-limirovi}, je, koliko je meni poznato, Vaqevac iz ]elija,mislim, ili Leli}a. A vezan je za â~ak svojom vladi~an-skom stolicom, kao episkop @i~ki...

Ne moje nemalo iznena|ewe, mitropolit mi pruì ru-ku, da je poqubim i sasvim blago mi re~e:

– Evo ti ruke, zaista nemam {ta da ti kaèm, sve }e sesutra saznati... Tu je Sinod, tu je Sabor!... Mislim da }e svebiti u redu, u najboqem redu... Dosta smo vilewali... Ovazemqa ima i nekih drugih briga sem popovskih sva|a i glu-posti...

161

Onda se okrenuo svome sinovcu i rekao:– Daj, Du{ane, ne{to ~oveku da popije!...– Hvala, ne pijem...– E, vidi{ dok si se ovde sa mnom prepirao, pomislio

sam da bi ti zaista sjajno pristajala neka arhimandritskamantija, a vidi{, ima{ veliki nedostatak, ne pije{... Ha...ha, ha! ... Jesi li èwen? ... A jesi! Pri~ali su mi da te je ven-~ao Dositej sa celim Svetim Sinodom!... Ha, ha!

U me|uvremenu, dok smo mi „diskutovali“, u{lo je iiza{lo bar deset novih Crnogoraca, koji su se ne{to do-{aptavali sa Du{anom i onom dvojicom „~uvara“, a svi pretoga prilazili nemo mitropolitovoj ruci, koju im je onpruào sasvim mehani~ki, i ne gledaju}i ko mu prilazi, dane bi izgubio kontakt sa mnom.

I sinovac, i osobito jedan drugi ro|ak, koji negde upola na{eg razgovora, stiè, saradnik agencije „Avala“, –Medenica (kojeg sam ja li~no od ranije poznavao), i svi od-reda, koje sam ovde sreo, pona{ali su se prema mitropoli-tu kao da je ve} postao patrijarh! Medenica mi ~ak, kada seu jednom trenutku mitropolit obratio Du{anu za cigaretu,{apnuo da je spremio biografiju mitropolitovu i pokazaomi diskretno jedan wegov portret u crnogorskoj no{wi ijedan sli~an wegovom stricu... Bilo mi je jasno da se ovdeipak druga~ije gleda na sutra{wi sastanak Sabora nego{to mi to predstavqaju mitropolit Dositej i wegova oko-lina...


Pred sednicu Sabora zatekoh u hodniku, ispred Doì-}evog apartmana, potpuno istu situaciju kao i sino}: bilaje ~itava ~eta Crnogoraca u nacionalnoj no{wi i sve{te-nika, Crnogoraca u sve~anim mantijama. Gledaju}i tu „pro-cesiju“ po~iwe mi bivati ~udno kako to ne govori jasno ni-{ta ostalim arhijerejima, za{to su ti qudi ovde: oni su i„obave{tajna“ mitropolitova slu`ba!

Ugqe{a Jeli} mi re~e da je Mitropolit Doì}, po-sle sino}weg razgovora sa mnom nekuda i{ao kasno. Rekaoje da ide lekaru prijatequ, da mu vidi o~i, odnosno za nao-~are. Ugqe{a misli da je to samo izgovor, a da je mitropo-

162

lit imao neki vaàn sastanak, mo`da i sa nekim od ~lano-va vlade. Gde i sa kojim, do toga trenutka nije se moglo sa-znati. Koliko je to ta~no, pokaza}e wegove re~i na dana-{woj sednici gde }e biti, izgleda, glavni govornik.


Najzad, je po~elo vanredno zasedawe Svetog Arhije-rejskog Sabora.

Rano ujutru okupilo se dosta na{ih i stranih novina-ra, ali sem mene, niko drugi nije poku{ao da u|e u Patri-jar{iju, a i da je poku{ao, ne bi bio pu{ten. I mene su, ne-ki novi sluìteqi, pogledali pomalo popreko, ali kada suvideli da mi vladike odreda otpozdravqaju, nisu me zausta-vqali. Kada sam upitao mitropolita Dositeja, pred po~e-tak Sinoda, {ta }e biti na sednici, on mi je dogovorio:

– Ne}e do}i do izbora Patrijarha! Samo }e se mitro-polit Doì} i vladika Nikolaj obra~unavati. Odnosno,Doì} }e zapo~eti kavgu!

Iako nikoga od novinara nisu pustili unutra, dobiosam usmeno obave{tewe i neku vrstu kominikea o onome{to se radilo i govorilo na tom prvom sastanku: formal-nost. Rad se nastavqa u ponedeqak.

Po{to su primili obave{tewe kako }e sutra te}isve~ani pomen patrijarhu Varnavi u Sabornoj i Savina~kojcrkvi, sve{tenici su se po~eli razilaziti na ru~ak jer jeve} bilo pro{lo podne. Narod, me|utim, naro~ito omladi-na, koja se bila okupila oko Patrijar{ije, krenuo je KraqaPetra ulicom u grupi i po~eo glasno da demonstrira. Iakoje sve to bilo vrlo burno i vrlo glasno, demonstranti su namiru do{li sve do polovine Knez-Mihailove ulice. Tu ihje sa~ekala àndarmerija i po~ela rasturati. Demonstran-ti su se odupirali, u po~etku blago, kako je bila nastupilai àndarmerija, ali se kasnije izrodio o{tar sukob, takoda su na sve strane pucali pendreci i udarali kundaci. Ia-ko je àndarmerija u jednom trenutku dala snaàn otpor,demostranti su uspeli da prodru do Terazija, gde je do{lodo pravog okr{aja. Po{to su sve{tenici, koji su se tu zate-kli, poku{ali da za{tite narod, àndarmi su se oborili ina wih, tukli ih i gurali. A na samim Terazijama, u istom

163

trenutku, na deset, petnaest raznih mesta, àndarmi su segu{ali sa sve{tenstvom i narodom.

Na tramvajskoj stanici kod Starog sata, preko puta„Albanije“, àndarmi su nasrnuli pendrecima i kundacimana dr Milana Gavrilovi}a, jednog od opozicionih vo|a ibiv{eg direktora „Politike“. Dr Gavrilovi} je stajao tusa svojom porodicom i ~ekao tramvaj, bar je tako tvrdio.Ali kada je primetio da jedan student zapomaè za pomo},zbog toga {to su mu gazili i tukli brata pred Delinijevomapotekom, pojurio je da ih za{titi od àndarma i policaja-ca. Me|utim, ovi su se onda oborili i na wega i udarali gakako ko stigne. Masa je na to sna`no reagovala. Sve{te-nstvo naro~ito. Me|utim, dr Gavrilovi} je stajao mirno sasvojom poslovi~nom cigaretom u ustima, i primao stoje}kiudarce. Dok su razjareni policajci i àndarmi nasrtali nawega i tukli ga, jedna studentkiwa, sva izbezumqena okre-nula se na napada~e i pojurila ih, èle}i da za{titi dr Ga-vrilovi}a. Ko zna dokle bi to trajalo i kako bi se zavr{i-lo, da nisu stigli neki agenti, koji su poznali dr Gavrilo-vi}a, pa su zaustavili daqe udarawe.

Oko tri ~asa po podne, masa je bila ve} prili~no raz-re|ena, ali je jo{ bilo mawih i ve}ih grupa po trotoarima.Bio je tu jo{ i dr Gavrilovi} sa svojom suprugom i sinom.Stajao je na suprotnoj strani od mesta gde je bio tu~en, natrotoaru, i o~ekivao da vidi {ta }e biti do kraja.

Koliko se moglo doznati danas, àndarmerija i poli-cija uhapsili su ovom prilikom oko dvadeset studenata iranili oko 50 demonstranata. Sre}om, povrede su lak{e.Me|u povre|enima ima i nekoliko sve{tenika. Uzgred re-~eno, nije vaqda bilo ni jednog sve{tenika, koji je pro{aokroz Knez Mihailovu ulicu prilikom ove gu`ve, da nije do-bio pendrek po le|ima ili glavi, da nije bio gurnut odstrane „vlasti“!

Demonstranti su, idu}i od crkve prema Patrijar{iji,po~eli odmah da vi~u u jedan glas „Dole vlada! @ivela opo-zicija! @iveo sporazum! Ostavka vlade! Dole Konkor-dat!...“ A kada su pred policijom i àndarmerijom okrenu-li natrag, ka gradu, stigli u Knez Mihailovu, po~elo je ta-ko|e u horu, ali po pedeset-{ezdeset puta jedno za drugim:„Dole Koro{ec!“...

164

Me|u demonstrantima, u gu`vi u Knez-Mihailovojulici, àndarmi su istukli i sinove biv{eg upravnika gra-da Beograda – Manojla Lazarevi}a!

Ve} nekoliko puta sre}em jednog ogromnog sve{teni-ka Crnogorca na ovim gu`vama oko Konkordata. Prvi putvideo sam ga u civilu. Rekli su mi da je pop, ali da je negdekatiheta. Posle sam doznao da je sve{tenik ovde u okoliniBeograda, mislim u selu Begaqicama. Mo`da je bilo jo{ sa-mo nekoliko sve{tenika koji su se sa ovakvom neustra{i-vo{}u suprotstavqali policiji i àndarmima kada navalena narod. On bi sa takvom hrabro{}u uleteo me|u bajonete,da su se ponekad i sami àndarmi, o~igledno, ~udili. I div-no je ~udo kako do sada nisu na wega pucali. Ali danas, ka-da su poku{ali da ga spre~e, dok je i{ao preko Terazija putSavina~ke crkve, u~inio je takav podvig da su mu mla|i qu-di aplaudirali, i iza wega i sa strane okrenuo se tako sna-àn i neo~ekivano u krug, kada su ga trojica àndarma i je-dan policajac skovitlali da ga vrate ka Kolar~evoj, da susva ~etvorica popadala, a on nastavio ùrnim koracima sasvojim drugovima put Slavije, i vi{e nikome nije palo naum da ga zaustavqa. On se samo okrenuo i viknuo: „Ja vas nediram, ne doti~em se va{eg oru`ja, ne doti~ite se ni vi mo-ga – krsta!“...

Kasnije sam doznao da je stigao i do Vra~ara! Izgleda,jedino on i wegovo dru{tvo!


Danas sam se video sa mitropolitom Dositejom naosve}ewu Crkvenog muzeja.

Jutros je uhap{en dr Milan Gavrilovi} u vezi sa ju~e-ra{wim demonstracijama! – rekao mi je vrlo uzbu|eno.

– ûo sam!– [ta ~eka ova opozicija?! Tuku joj jednog tako vidnog

~lana, hapse ga, a ona }uti! êka da sve mi popovi radimo!Umesto da sada oni na|u izraza svome nezadovoqstvu protivtakvih nedela vladaju}ih!

Ve~eras, na komemorativnoj ve~eri Varnavi, upitaosam vladiku Serafima {ta }e biti sutra u Saboru?

165

– Nisam ni sa kim razgovarao! – odgovorio mi je. Alinadam se da }e biti sve dobro, jer svi jednako mislimo.

Razumeo sam to, kao da }e sutra biti svi protiv izbo-ra novog Patrijarha.

Razgovarao sam i sa dr Nikolajem Velimirovi}em,ì~kim episkopom. On je, kao i uvek, borben:

– Predloìo sam mitropolitu Dositeju da napravimojednu „Crnu kwigu“ od materijala koji vi imate sakupqen,kao {to su mi rekli, o Konkordatu. Sinod bi vam stavio naraspolagawe sav svoj materijal, tako|e – rekao je Nikolaj.– Pa, kad-tad, to }e se objaviti... I qudi }e se za~uditi ka-ko su neke stvari nastajale i razvijale se...

– Na primer, „Krvava litija“?...– Ne samo to, nego sve u vezi sa Konkordatom i bole-

{}u i smr}u pokojnog patrijarha Varnave.– Pa ne bi to bilo lo{e!– [ta je sa dr Gavrilovi}em, ~uo sam da su ga tukli i

da je u zatvoru... Pendre~e, pendre~e!...Dok smo mi razgovarali, pojavio se dr Gavrilovi}.

Ispri~ao nam je sam kako su ga ju~e tukli, i kako su ga ju-tros odveli u Upravu grada.

– Do{la su mi u ku}u dva agenta i pozvali me u Upra-vu grada. A kada su me tamo odveli, dràli su me puna dva sa-ta da ~ekam na saslu{awe, a kada su me saslu{avali, i{loje to ovako:

– Jeste li vi ~uli ju~e kada su demonstranti vikali„Dole Demidovci“ i li~ne uvrede upu}ene Knezu!!

– Ne!– Jeste li vi organizovali te demostracije?– Nisam! I nemam nikakve veze sa tim demonstraci-

jama!Posle nam je ispri~ao kako se pregonio sa policajci-

ma puna dva sata da unesu ne{to u zapisnik kako je on èleoda izdiktira u re~ ta~no: „U jednoj svojoj izjavi dr Koro{ecje rekao da magarac ne ide dva puta na led! A sada je magaracoti{ao po drugi put na led. Prvi put oti{ao je kada je po-licija nagrnula na sve{tenike kod Saborne crkve – „Krva-va litija“, drugi put ju~e, kada je opet s narodom pendre~i-la i popove. I prvi put je policija izazvala sukob – i to jebilo prvo magar~evo nailaèwe na led i ju~e je opet svojom

166

nepotrebnom pojavom to izazvala, i to je drugo magar~evonailaèwe na led!...“

Najzad su policajci pristali da i ta „formulacija“u|e u zapisnik.

Saslu{awe se svr{ilo tim {to je dr Gavrilovi} upu-tio policajcima pitawe:

– Zar vi mene tukoste ju~e, ni kriva ni du`na, a sad mejo{ krivite za stvari o kojima pojma nemam?

Dr Gavrilovi}a su, kako on kaè, pustili oko podneiz Uprave grada. A po{to je odmah ~uo od svojih da se dr Ve-limirovi} interesovao telefonom za wegovo hap{ewe,~im mu se ukazala prilika, krenuo je, evo, ovamo da se zahva-li vladici!

Ve~eras sam razgovarao i sa mitropolitom Dositejomu prisustvu dr Nektarija. A posle smo ostali jo{ pola satasasvim sami. Mitropolit mi je rekao doslovno ovo:

– Sve vi{e imam utisak da su sada u Sinodu svi uz me-ne, a i najve}i deo Sabora.

Mitropolit je onda za}utao, zamislio se, kao da se pi-ta da li i daqe da govori pa je onda rekao i ovo:

– Svi su uz mene, ali, dodu{e, Doì} i Josif prete da}e se ne{to me|usobno obra~unati, ali {ta, jo{ ne znam.On je li~no molio da budu svi {to diskretniji, jer im jepredsednik vlade, veli, izjavio da on posle svake wihovesednice zna sve {ta se na sednici govorilo.

– Ho}e li biti izbora patrijarha?– Ne, nikako!– O ~emu }e se onda razgovarati?– Prvo o Konkordatu, a onda o satisfakcijama vlade...

Iako Nektarije misli da }e Sabor trajati do nedeqe, ja mi-slim da }e biti sve do srede gotovo...

7. februar 1938. godine

Mitropolit Dositej pokazao mi je danas novu Dekla-raciju u vezi sa Konkordatom, koja se zavr{ava ovako:

„Sveti Arhijerejski Sabor je jednodu{no na{ao da...zvani~ne izjave pruàju dovoqno jemstvo da je taj i takavKonkordat – od 25. jula 1935. godine, zaista definitivnoskinut s dnevnog reda i uga{en, i da vi{e ne}e biti izno-

167

{en pred Narodno predsedni{tvo na ozakowewe, pa sve to,jednoglasno, uzeo na znawe.

O ovome preko Eparhijskih Arhijereja treba obave-stiti sve{tenstvo i narod.“

Pokazuju}i mi taj dokument, Dositej je nekako gledaou svoj sto, kao da se pla{i da ga ne upitam ne{to na {ta nebi mogao ili ne bi smeo da odgovori. Onda mi je rekao:

– E, pa, eto, hvala Bogu, da smo makar u tome slo`ni.Istinu govore}i, Nikolaj smatra, privatno, da to nije ni-kakvo jemstvo, ali {ta mo`emo. Moramo da sa~uvamo jedi-nstvo.

Sad sam ja gledao u pod. Prebirao sam u glavi sve na-{e susrete i razgovore za ovih {est meseci. I ~udio se ka-ko je sve to pro{lo burno, a kako se pomalo „kukavi~ki“ za-vr{ava. Mitropolit je, mo`da, o~ekivao da ga upitam o ne-kim detaqima sa Sabora. Ja sam ga i toga po{tedeo. Poklo-nio sam se i, prvi put otkada svra}am kod wega, poku{ao daumaknem bez rukovawa. On je sko~io i gotovo suznih o~iju,nemo me uhvatio za ruku, povukao prema sebi i poqubio u je-dan pa u drugi obraz.

– Neka si blagosloven za sve {to si u~inio... Pozdra-vi sve kod ku}e i u redakciji!...

Ne znam za{to, ali idu}i niz polumra~ne stepenicedrugog sprata Patrijar{ije, kojima sam ovih meseci pro-{ao bezbroj puta, ~inilo mi se da vi{e nikada ovuda ne}upro}i. Ali, taman kad sam hteo da pro|em }utke pored tele-foniste, kojega ina~e dobro poznajem, i koji mi je ~iniomnogo usluga, telefon zazvoni, a on, gledaju}i u mene, re~enekom: „Evo ga ba{ sada ho}e da iza|e!“ i onda me zovnu dauzmem slu{alicu – zove me mitropolit:

– @eleo bih da te vidim – govorio mi je „ti“ obi~no usli~nim dramati~nim situacijama – ovih dana. – Bi}e jo{nekih odluka koje }e i redakciju i tebe, a i tvoju arhivu oKonkordatu, zanimati. Javi se, ali ne pre idu}e nedeqe, jer}u biti po ceo dan zauzet u nekim odborima.

– Molim! – rekao sam i spustio slu{alicu, bez i jednere~i daqe. Idu}i ku}i, pitao sam se: [ta mi je sve ovo bi-lo potrebno, i da li }u mo`da, jednog dana jo{ vi{e ukora-vati sebe zbog ovakve vrste moga „novinarskog rada“?

168


Mitropolit Dositej dao mi je danas „Zvani~no saop-{tewe“ Svetog Arhijerejskog Sabora u kojem se rekapitu-lira ~itav sukob Crkve sa Vladom i zavr{ava:

„U pogledu ukidawa crkvenih kazni (sankcija) nalo-ènih licima koja su u Narodnoj skup{tini glasala zakonkordat, Sveti Arhijerejski Sabor na sedniici svojoj,8. februara (26. januara) teku}e godine doneo je slede}uodluku:

„S obzirom na to {to su na traèwe Svetog Arhije-rejskog Sabora AC Br. Uap. 22 od 31/18. januara iz 1938. go-dine od Kraqevske vlade dobivene izjave koje pruàju do-voqno jemstvo da je zakonski predlog o Konkordatu izme|uKraqevine Jugoslavije i Vatikanske dràve definitivnoskinut s dnevnog reda i uga{en, i da taj i takav Konkordatvi{e ne}e biti iznesen pred Narodno predstavni{tvo naozakowewe, i da }e Kraqevska vlada ubudu}e u punoj merirespektovati dràvnim ustavom zagarantovano na~elo oravnopravnosti zakonom priznatih veroispovesti, a u vezisa odlukom ovog Svetog Sabora od 27. januara (7. februara)ove godine, kojom su gore spomenute izjave Kraqevske vladeuzete na znawe, Sveti Arhijerejski Sabor ukida sankcijedonesene saborskom odlukom AC br. Zap. 9. od 1. avgusta (19.jula) 1937. godine povodom glasawa o zakonskom predlogu oKonkordatu, ukoliko sudskim putem nisu ve} izvr{ene, stim da }e se ova odluka o skidawu primeniti na sva lica po-go|ena sankcijama, ~im Kraqevska vlada pismeno izvestiSveti Arhijerejski Sabor da je izvr{ila svoje obe}awe da-to u tre}oj ta~ci svoga odgovora. Str. Pov. br. 5, od 6. fe-bruara ove godine: „Da se odmah obustave svi policijski,sudski ili drugi progoni pokrenuti protiv pojedinih sve-{tenika i vernika Srpske pravoslavne crkve u vezi sa bor-bom protiv Konkordata.

Kako je pak Kraqevska vlada, preko gospodina mini-stra pravde. br. akta 12381 od 9. februara t.g. i aktom gospo-dina predsednika ministarskog saveta, br.797 od 9. februa-ra tek. godine, izvestila Sveti Arhijerejski Sabor da je iz-vr{ila svoje obe}awe, dato u ta~ci tre}eg odgovora Str.Pov. br. 5 od 6. februara ove godine, izdejstvovav{i kra-

169

qevski ukaz kojim se daje traèna amnestija, Sveti Arhije-rejski Sabor na sednici svojoj 9. februara (27. januara)1938. godine odlu~io je da g.g. eparhijski arhijereji izvr{esaborsku odluku od 8. februara (26. januara) iz 1938. godine,kojom se ukidaju sankcije donesene saborskom odlukom ACBr. 9. od 1. avgusta (13. jula 1937. godine). – Iz sednice Sve-tog Arhijerejskog Sabora, 1/14 februar 1938. godine Zapi-snik XVIII br. 73.“

– [ta ovo treba da zna~i?– Pa... vidite, pomirewe sa vladom, kaù jedni, sra-

motu Srpske pravoslavne crkve, vele drugi, nu`no zlo, ka-èm ja...

– Ko }e biti patrijarh?– Ja znam da ja ne}u biti. Verovatno ni kandidat. A pa-

trijarh }e biti onaj koji je sve ovo smu}kao?– Mitropolit Gavrilo?– û}e se!... Eto vam to, ako vam {to koristi. Kada se

ova huka, bruka sti{a, pozva}u vas da vam dam sve {to budemimao kao dokument iz ove borbe. To mi je i Nikolaj saveto-vao. Ako ostavim ovde, ovi }e popovi pokrasti, uni{titi...A vi to moète sa~uvati, makar za istoriju...

21. februara 1938. godine

Jutros je objavqen ukaz o naimenovawu novog patri-jarha. Izabran je ve}inom glasova crnogorsko-primorskimitropolit Gavrilo Doì}. Dobio je 50 glasova. Georgijbudimski imao je 27 glasova, Petar dobro-bosanski i Dosi-tej zagreba~ki po 23, Josif skopski 22, Nikolaj ì~ki 12.Po{to je Petar dobro-bosanski bio stariji od Dositeja za-greba~kog, po rukopoloèwu, u uù listu trojice, koji sui{li pred krunu, Dositej nije ni u{ao. Namesnici su po-tvrdili mitropolita Gavrila.


Danas je ustoli~en novi patrijarh dr Gavrilo Doì}.Novi patrijarh govorio je i preko radija. Obratio se pastvii podsetio je na nemire posledwih meseci i zaèleo da odsada ìvi u miru, jer to je danas potrebno vi{e nego ikada.

170

Novi patrijarh posetio je istoga dana Kneza Name-snika i bio odlikovan Ordenom Belog orla ú stepena.

Doì}ev izbor nije bio ni tako lak, ni tako jednogla-san. Odlu~uju}e je bilo to {to je crkva povukla „anatemu“sa svojih protivnika, a ovi su, u svojstvu svetovnih zakon-skih delegata pri izboru, podràli u Saboru izbor pred-sednikovog kandidata i li~nog prijateqa – Gavrila Doì-}a, kojeg je on, kako je tada i kasnije govorio, podrào presvega zato {to je Crnogorac, i {to je ujediwewem Crna Go-ra izgubila, u neku ruku, ne samo svoju dràvnu samostal-nost, nego i crkvenu autonomiju, pa neka bar na ovaj na~indobije neku, kakvu-takvu „nadoknadu“.

X X X

I izgledalo je da je sve po{lo normalnim tokom. No,kada se gotovo niko nije nadao, zbog zavo|ewa svoga li~nogautoritativnog reìma, koji se sve jasnije priklawao na-cizmu i fa{izmu, po~etkom 1939. godine, prekono} „umro“je Sre}ko Sre}kovi}, (kako je „vo|a“ dr Milan Stojadino-vi} sam sebe, ~esto, na zborovima nazivao, da bi pokazaotrajnost svoga reìma i wegove zasluge). Tada je umro poli-ti~ki, a ìvot je zavr{io kao emigrant 1961. u Buenos Ai-resu, po{to je pre toga vi{e godina bio u internaciji kodEngleza, kojima je bio predat uo~i Drugog svetskog rata po-sle svrgnu}a sa vlasti.

X X X

Iako nije lako seo na svoj patrijar{ki presto, i u po-~etku imao dosta te{ko}a sa svojim rivalima – ostalimkandidatima za ovaj najvi{i sve{teni~ki ~in, novi patri-jarh dr Gavrilo Doì} se pokazao vrlo brzo kao prakti~an~ovek i duhovnik, kada se ticalo dobra zemqe i naroda. Tajutisak sam stekao li~no, jer sam bio kao novinar wegov re-dovni pratilac blizu dve godine, ne samo po Beogradu, negoi {irom zemqe kuda bi zvani~no odlazio, a ja o tome pisaou „Politici“. Pratio sam ga ~ak i na Rijeku, dok je ova bi-la pod Italijom, po{to su sve te wegove posete imale vi{epoliti~ki nego verski karakter.

171

X X X

U pu~u 27. marta 1941. godine, bio je (dr GavriloDoì}) u vezi sa oficirima pu~istima, koji su uo~i zlo-glasnog Pakta s nacisti~kom Nema~kom, iskoristili na-rodno neraspoloèwe protiv toga sramnog sporazuma isvrgnuli vladu Dragi{e Cvetkovi}a koja se i bez toga jedvadràla.

Za vreme okupacije bio je interniran u nema~ki logoru kojem je bio i u Prvom svetskom ratu.

Posle rata vratio se na svoj patrijar{ijski presto.Godine 1950. umro je i sahrawen sa svim verskim i gra-

|anskim po~astima.

Kraj

172

IZ DNEVNIKASINI[E PAUNOVI]A

Beograd, 20. januar 1937.

Iako \or|e Nikoli} vodi sve vere i sve crkve kodnas, Radoje Josimovi} me pozva rano pre podne u kancelari-ju i re~e da treba i ja da se pojavim danas na ru~ku i na ve-~eri u Patrijar{iji na slavi Patrijarha Varnave na kojoj}e prodefilovati celokupno na{e i rusko emigrantskosve{tenstvo. Danas je Sv. Jovan. Prva slava koju Patrijarhslavi u novom domu. Ja i \oka smo „ispisnici“, do{li smou isto vreme u redakciju, i prema tome, kao i svi ispisniciu svakoj drugoj profesiji, pomalo i rivali. Stid me je da topriznam, ali sam se obradovao ovom „ortakluku“. Bilo je ja-sno da je po sredi ili kvalitet napisa ili sadrìna. [tose ti~e pisawa, \oka ume lepo da pi{e, mo`da pojedinestvari boqe nego ja; zna~i, u pitawu je sadrìna: da se ma-we pomiwe dana{wa Rusija „po zlu“.

Na ru~ku je bilo preko {ezdeset sve{tenika iz Beo-grada i okoline. I, rekao bih, svi ruski arhijereji i sve-{tenici. Bila su prisutna i dva biv{a Patrijarhova u~i-teqa: dr Stevan Dimitrijevi} i prota Mihailo Petrovi}.Prisustvovali su i predstavnici sve{teni~kih udruèwa.I svi su pozdravili, kra}im ili duìm govorima, Patri-jarha. I Patrijarh je wima redom odgovarao i zahvaqivaose na ~estitkama i govorima. Stigle su i mnoge ~estitke,me|u kojima i Kneza Pavla i Kwegiwe Olge, Kraqevskihnamesnika dr Radenka Stankovi}a i dr Iva Perovi}a, pred-sednika vlade dr Milana Stojadinovi}a, ministra unutra-{wih dela dr Antona Koro{eca, ministra Dvora MilanaAnti}a, ministra po{ta i telegrafa Kalu|er~i}a, mini-stra gra|evina dr Koùla, ministra {uma i rudnika Janko-vi}a i ministra bez portfeqa dr Kreka.

Patrijarh je bio raspoloèn, ali izuzetno bled u li-cu. Kaù da se ve} nekoliko nedeqa ne ose}a dobro. Imaneke nevoqe sa èlucem. Izgleda da }e morati na neku ope-raciju.

175

Govori koje su odràli na{i sve{tenici bili su„podno{qivi“. Ali kada su se po~eli javqati Rusi, to jebilo vi{e nego sme{no. Zvu~alo je kao da pozivaju na{ucrkvu u krsta{ki rad protiv sovjeta, s tim da na ~elu budeSrpska pravoslavna crkva, odnosno Varnava. A {to je bilonaj~udnije, Varnava je u trenucima kad je otpozdravqao ina{im i emigrantskim govornicima, bio jo{ ve}i napada~komunizma i boq{evizma. U jednom trenutku, pomenuo je isvoj novogodi{wi govor protiv konkordata, sa Vatikanom,koji se priprema za zakqu~ewe, pa je nekako i to povezao sakomunizmom!

Pustio sam \oku da on napi{e sam ceo izve{taj s ru~-ka, a na ve~eru nisam ni oti{ao. Radoju sam saop{tio usme-no kako je ta sve~anost izgledala i {ta je sve na woj govo-reno. Kada sam posle podne pogledao \okin napis, bio jesav iskasapqen, a sasvim s pravom; samo na jednom mestu jeostavqena po jedna re~ „komunizam i boq{evizam“, ostaloje sve izba~eno.

Radoje mi predve~e, u prolazu, re~e:– Ovaj \oka je sasvim po{andrcao, {ta sve nije natru-

}ao u onom pozdravu ruskog vladike Germogena, a ve} onajVarnava kao da je pijan, mada znam da ne pije... Samo ono {toje kazao o Konkordatu, tu je u pravu. Kamo sre}e da je samo otome govorio, da je udario po Milan~etu i Koro{cu... Mibismo to doneli, pa nek nas i zabrane... A on poziva svet ukrsta{ki rad protiv komunizma... Sva{ta, po~eo da imiti-ra Nikolaja Velimirovi~a, Qoti}a...

Beograd, 19. jul 1937.

Beleìm ove redove na brzinu. U Beogradu je danas do-{lo do pravog okr{aja izme|u sve{tenstva i naroda s jednestrane i policije, odnosno Stojadinovi}evog reìma s dru-ge strane. Ja sam posledwa dva dana nazebao i jedva se drìmna nogama, dvaput sam tr~ao ku}i da se malo „prile~im“ ne-kim lekovima i ~ajevima, ali slaba vajda. Ipak, uletao samdanas nekoliko puta u Patrijar{iju, i{ao u redakciju daobavestim Vladu Ribnikara i Radoja Josimovi}a s kojimajedino sada i op{tim kad je u pitawu ova gu`va oko konkor-data i patrijarha... Oko dve stotine vi{eg i nièg sve-

176

{tenstva, koje je po{lo u litiju kroz varo{ – ba{ onako ka-ko su popovima poru~ivali na{i – presreli su àndarmi ina najbezo~niji na~in zaustavili. Bilo je kotrqawa kami-lavki, letewa ~ita, lomqewa krstova i ripide, otimawabarjaka, kunda~ewa vladika i hap{ewa pastve i sve{tenika.

Evo grad se jo{ trese od zvona. Biju sa svih strana i sasvih torweva. Naravno, ne u slavu ni boga ni qudi nego uznak protesta protiv onoga {to radi Stojadinovi}ev re-ìm, a {to biva sve ru`nije i tu`nije.

A me|utim Stojadinovi} nastavqa rad na sprovo|ewukonkordata u Narodnoj skup{tini:

[aba~ki vladika dr Simeun Stankovi}, kaù, ozbiq-no je povre|en i zadràn je u sanatorijumu.

U znak protesta, javqaju na{i dopisnici iz unutra-{wosti, istaknute su crne zastave {irom [umadije. A[ap~ani su, ~im je litija krenula, obave{teni telefonomi telegramima, zatvorili ~ar{iju, stavili {ume crnihbarjaka i na prestaju sa zvowewem.

@i~ki vladika dr Nikolaj Velimirovi} poslao je te-legram li~no Stojadinovi}u: „Skidajte zlo sa dnevnog reda,jer je te{ka svetosavska ruka!“ – misle}i na diskusiju okonkordatu u Narodnoj skup{tini.

Ja sam seo i bacio na hartiju sve {to se ovih dana do-ga|alo, osobito danas, i dao popovima da od{tampaju u vidubro{ure pod naslovom „Krvava pravoslavna litija u Beo-gradu“ na dan 19. jula 1937. godine. Zamolio sam Lutera –konspirativno ime ~oveka iz Patrijar{ije koji nas obave-{tava o crkvi kad su [...] da izmisli neki pseudonim. On jeprihvatio Neboj{a koje su mi predloìli direktor i Rado-je. Odneo je ve} rukopis jedan monah {tampariji u Srem-skim Karlovcima, mada }e „izdava~“ biti neko izmi{qenopreduze}e. Da bih se osigurao od policije, dva puta sami{ao ku}i i javqao se redakciji da sam bolestan i molio dame, toboè, zamene saradnici sa skup{tinske rubrike, Popi @i}a. Tako da imam odstupnicu u slu~aju istrage...

âk sam i Veri pisao da sam bolestan i, toboè, pre-pri~avao doga|aj prema onome kako su mi „pri~ali“ u~e-snici... Mo`da je sve to naivno, jer su me fotoreporterimorali uhvatiti u vi{e mahova za vreme onog najve}eg okr-{aja pred Sabornom crkvom, i naro~ito, na po~etku Knez

177

Mihailove; ali ipak boqe ma kakva „odstupnica“ negonikakva.

Luter je poslao snimke koje su mu dali na{i fotore-porteri. Pla{im se da me policajci na wima ne otkriju.Ali, {ta mogu. Nek ide kako ide...

Beograd, 27. juli 1937.

Ovako sam se ose}ao samo pre dvadeset godina, kao de-~ak, kad sam shvatio da }e nam zemqa biti pregaèna i ma-da mnogo nisam znao ni o ìvotu ni o ratovima, u~inih sveda me otac povede zajedno sa starijim bratom u beàniju...

Teror koji dana{wa vlada vr{i nad ovim jadnim naro-dom, gaze}i wegova osnovna prava, gu{e}i {tampu i slobodure~i, postaje ve} nepodno{qiva. Evo, ve~eras su nam zabra-nili, po drugi put „Politiku“ u istom mesecu. Razlog: zato{to donosi izve{taje o Patrijarhovoj bolesti i smrti.

U redakciji je danas kao na pogrebu. Svi se pitaju dali je ova zabrana samo reìmski manevar, da nas primorajuda pognemo glavu, ili su zaista re{ili da nam zatvore sa-svim usta – da ugu{e „Politiku“.

U ono {to se dogodilo i doga|alo 19. jula za vreme„krvave litije“ te{ko da }e iko jednoga dana verovati, iakosmo delimi~no mnogi od nas pojedine scene zabeleìliodmah. A {ta }e biti na pogrebu, to }emo videti. Te{ko da}e pro}i bez ve}e krvi. Toliko je narod uzbu|en i borben.

Ovih dana vi{e sam u crkvama, na raznim molepstviji-ma i slu`bama, nego kod ku}e. Pro{le no}i ostao sam u Sa-bornoj crkvi do zore. Bilo je molitvi, pevawa, govora. Cr-kva dupke puna. Zgrcao se narod iz cele zemqe. Trebalo je daidem i ve~eras. Ali, do{la je ova zabrana. Po{to devedesetdevet odsto tekstova o crkvi i wenim sukobima s reìmompi{em ja, s potpisom i vi{e bez potpisa, ~udim se kako menisu ve} uhapsili. Nego, ko zna {ta }e mi re}i posle ove za-brane. I to ne samo vlasti, nego i Joca i kompanija.

Javila mi se iz Slovenije doma}ica Beta Ravnikar.Traì novac da bi se mogla vratiti. Oti{la je vereniku navi|ewe i da ugovori dan svoga ven~awa, po{to meni vi{ene}e biti potrebna kada se i sam oènim. Posva|ala se saverenikom. On je zatucani katolik i smatra je, veli, „pra-

178

voslavnim {pijunom“. Uàs, dokle smo doterali! Mora}ujoj poslati novac i poku{ati da je nekako zaposlim negde.Dobar je radnik i sjajan karakter. @ao mi je {to nisam ustawu da je zadrìm i kad se ven~am. Vrlo je odana i mnogobi pomogla Veri dok se ne sna|e u ku}i. Ina~e, pi{e mi daje i u Sloveniji veliki nemir me|u omladinom. Sve je usta-lo protiv reìma.

Sva{ta se ve} doga|a i u crkvama i na ulicama.Ministra pravde izbacili su iz crkve. Jedva se izvu-

kao iz mase. Pobegao je kroz oltar Saborne crkve. Narodneposlanike \uri}a i [o{ki}a premlatili na ulici. Narodbojkotuje „Vreme“, kao reìmski list. Sv. Sinod odlu~iood crkve sve ~lanove vlade, poslanike i sve ostale koji suza konkordat. Crkva je odbila da govori sa dana{wom vla-dom, iako je dvaput pozivan sv. Sinod.

Pitawe novog patrijarha je na dnevnom redu, ali vi{eu narodu nego u crkvi. Pomiwu se kao kandidati Dositej,Irinej \or|evi}, Nikolaj Velimirovi} i Irinej ]iri}.Crnogorci tvrde da je vlada „kandidovala“ crnogorskog mi-tropolita dr Gavrila Doì}a, samo se on „ne}ka“ ne èlida bude reìmski kandidat nego narodni. Ina~e, kaù da jeto vrlo odlu~an i pametan ~ovek, uprkos nekim svojim na-stranostima – da voli i da udari Palicom, ako neki „ovan“nije u stawu da ne{to razume.

Ko }e od wih biti izabran, i da li }e uop{te do}i doizbora pod ovom vladom, ko bi to umeo re}i.

Uzgred re~eno, Vlada Ribnikar sve ~e{}e me zapitku-je „{ta rade popovi“, „{ta misle popovi“, „ho}e li se obru-kati“, „ho}e li nas razo~arati“. Po{to i mene interesujusva ta pitawa, a sve mawe imam te „popovske niti“ u svojimrukama, izbegavam da se sa wim sretnem, nadaju}i se da }une{to kasnije doznati i onda mu se sam obratiti sa sigur-nim podacima i sveìm vestima.

Sreo sam danas i Grigorija Boòvi}a. I on se intere-suje ~ega ima u „crkvi“ samo kod wega to zna~i: koliko ima{anse dr Nikolaj Velimirovi} da postane patrijarh?

179


Danas sam opet proveo dan u Patrijar{iji. Patrijar-{ija je postala drugi Parlament. Jo{ se ne zna {ta }e bitisa izborom novog patrijarha. Ali, sve {to slobodnije mi-sli u woj, smatra da ne}e biti izbora dok ne padne dana{wavlada. Koliko mogu, a mogu jo{ podosta, i sam podràvam tuideju. Oterati vladu, pa birati patrijarha. A vlada }e, iz-gleda, uskoro pasti. Danas se govori po kuloarima Patri-jar{ije da je podneo ostavku dr Mehmed Spaho i da je Stoja-dinovi} otputovao kod Kneza u Sloveniju. Otputovao je ve-le, i ministar Dvora Anti} istim vozom, ali, kaù, ne za-jedno s predsednikom! Ta podvojenost daje nade da u vladine{to nije u redu. Daj Boè!

Beograd je jo{ vrlo nemiran i sav u i{~ekivawu. Pohotelima, oko Patrijar{ije, po redakcijama, sve je vi{estranih novinara i „{pijuna“.

Sve je ve}i broj anonimnih i potpisanih letaka. Danasje rasturan {irom grada jedan letak protiv dr Jawi}a, dru-gi protiv Nikolaja Velimirovi}a. Letak protiv Jawi}ao~igledno poti~e iz policijskih arsenala, odnosno iz vla-dine torbe, {to }e re}i Stojadinovi}eve „propagande“ ko-nkordata. Ina~e, mada su ta~ne sve beneficije koje se u le-tku pomiwu da ih je Jawi} uìvao od reìma, samim wego-vim glasawem protiv konkordata, sam je sebe automatskisvega li{io. I to mu se upisuje u naprednim politi~kimkrugovima kao „plus“ u wegovoj ina~e ne tako slavnoj bio-grafiji. Letak protiv Nikolaja moè da poti~e i iz crkve-nih krugova. Pomiwe se i Platonovo, pa i ime dr GavrilaDoì}a, crnogorskog mitropolita; mada ja u ovo posledweapsolutno ne verujem. Ina~e, to je najobi~niji mangupluk: toje jedna slika na kojoj se vide Dobrivoje Sto{ovi} i \uraJankovi} u manastiru @i~i pre dve godine kad su ovi mini-stri posetili manastir bez ikakve veze s konkordatom. Go-vori se da se iza tog letka krije i Stojadinovi} brat Dragi.

@eli da unese pometwu me|u arhijerejima ciqaju}ina taj na~in na Nikolajevo tobo`we {urovawe s vladom izaarhijerejskih le|a.

Ve~eras me je pozvao dr Voja Jawi} na ve~eru koju jepriredio u ~ast tri bugarske vladike, koji su do{li zbog

180

ovih doga|aja u na{oj zemqi i crkvi, da se li~no obavestena licu mesta. Znaju dosta o meni. I èleli su da se sa mnomupoznaju. ûde se i krste {ta se ovo kod nas doga|a! Kolikoje to iskreno, ne bih umeo re}i, a nisam ni poku{avao da ihna neki na~in ispitam. Jer to nije moja stvar. Neka te „po-datke“ pribavqaju popovi, odnosno policajci.

Danas je stigao u Beograd i na{ dopisnik iz êhoslo-va~ke Jovanovi}. Razgovarali smo dugo o Studentima. Kaèda situacija nije nimalo ruì~asta. Po{to sam mu kazao dase uskoro ven~avam i da }u, najverovatnije, otputovati uPrag na svadbeni put, delom Dunavom brodom „Kara|or|e“obe}ao mi je pomo}i da se smestim u neki privatni pansionili stan, a i olak{ice prilikom eventualnog putovawa pounutra{wosti. On je o~igledno vrlo poslovan ~ovek.Odmah mi je dao ~itav „plan“ {ta sve mogu u Pragu da ku-pim, gde i {ta mogu da vidim kad se ti~e znamenitosti. âkmi je dao cenovnik tekstila za ène, koji je veli, tamo mno-go boqi i jevtiniji. Naro~ito mi je mnogo „sladio“ pozori-{ta, od komedije do opere.

Jovanovi} se ~udi ina~e êsima kako uquqkuju sebe uneke nesigurne „planove“ o budu}oj Evropi. Kaè da je Slo-va~ka nesigurnija kao dru{tvo, nego na{a Hrvatska...


I danas „deùram“ od ranog jutra u Patrijar{iji.Popodne, oko {est ~asova, na{ao se sa mnom u kulua-

rima i na{ skup{tinski izve{ta~ Milivoje Popovi} –Pop. Po{to su vladike bile zauzete, ostavio sam ga samakod posluìteqa, a ja otr~ao do Filozofskog fakulteta daposvr{avam neke poslove u vezi sa sahranom dr StanojaStanojevi}a, jednog od najstarijih saradnika „Politike“ imoga biv{eg profesora na Filozofskom fakultetu.

Kad sam se ponovo pojavio u kuloarima Patrijar{ije,zatekao sam Popa sama pred kancelarijama na prvom spratu.Saborska sednica je bila jo{ u toku, pa smo iza{li na uli-cu da tu sa~ekamo zavr{etak. Sednica je ina~e odràvanatoboè u najve}oj tajnosti, a me|utim, znao je ve} ~itav Be-ograd i sve se vi{e ~etilo okolo novinara i policajaca.Uzalud sam poku{avao u nekoliko mahova da makar ja pro-

181

drem gore. Sluìteqi su me u~tivo molili da im ne pravim„belaj“ i ja sam ih shvatio, odustao sam negde oko sedam, me-|utim, pojavi se prvi vladika, a za wim jo{ dvojica. Svi sume poznavali dobro, svi su me odmah primetili, ali se samo„brbqivi“ brani~evski vladika dr Vewamin okrete i po-zdravi me.

– [ta ima novo? – poletim.– Pitajte mitropolita Dositeja. On je jo{ glava!Odlazim pred Dositejevu kancelariju, a Popa uputim

na prvi sprat dr Irineju \or|evi}u, koji je ~esto posebnoqubazan s novinarima.

Samo {to se Popovi} udaqio, pojavquje se skopskimitropolit Josif Cvijovi}, nekada{wi komita, ina~eUì~anin, o kojem se sva{ta govorilo u vezi s patrijarho-vom smr}u, ovih dana je jedan od Stojadinovi}evih kandida-ta za novog patrijarha, ukoliko Dositej ne uspe da sebeustoli~i na patrijar{ijskom prestolu na kome ve} sedi kaozamenik. On ulazi gotovo u trk kod Dositeja, kao da nekogajuri ili da od nekoga beì. Kada se vrata otvori{e, ~uhpromukli ali snaàn glas vojvode Ilije Bir~anina Trifu-novi}a, predsednika Narodne odbrane. ûh, i delom mu spa-zih zajapureno lice i visoko podignutu zdravu ruku kao dadrì neki govor, dok mu rukav odse~ene ruke lepr{a okotela kao da i on ne{to protestvuje.

Ilija je moj dobar poznanik, ali samo poslovno. êstosmo se sastajali „na zajedni~kom poslu“ u Patrijar{iji.Dolazio je i u „Politiku“ kod Joce Tanovi}a i GrigorijaBoòvi}a. I tom smo prilikom mewali vesti. On je bio na-ravno, opozicija, ali je znao {to{ta i iz vladinih krugova,pre nego mnogi novinari i politi~ari. Zato se obradovahkad ga videh i dadoh mu o~ima znak da èlim da ga vidim.Ina~e, nismo se videli od onog wegovog govora na pogrebuparijarha Varnave kad je te{ko napao Stojadinovi}a i we-govu vladu.

Pro{lo je samo nekoliko minuta, i vrata se, neo~eki-vano ponovo otvori{e, ali se brzo zatvori{e, nekome nijebilo stalo da Bir~anin iza|e, i, kriju}i se iza vrata, za-tvori ih pre nego on uspe da iza|e.

U tom trenutku pojavi se pred mitropolitovim vrati-ma jedan mla|i sve{tenik iz Zagreba. êkao je da Bir~anin

182

i Josif iza|u, pa da on u|e i ne{to referi{e Dositeju. Na-jednom, vrata se ponovo otvaraju, ali sada se na wima poja-vquje crveno zahuktalo vojvodino lice. Obra}aju}i se uisto vreme i sluìtequ da me prijavi Dositeju i Bir~ani-nu, pitaju}i ga {ta ima novo, vojvoda me do~eka glasnim od-govorom: „[ta ima novo! Izdaja!...“ Onda spusti glas i re~e:„Arhijereji }e nas izdati. Umesto da su odmah iskqu~ilisve koji su glasali za konkordat, oni se spremaju da donesuneke polovi~ne mere, da ostave svakom arhijereju da sam od-lu~uje za svakog pojedinca, u dogovoru sa sve{tenikom, dali mu ulaziti u ku}u i da li ga primati u crkvu. Me|utim,po mom mi{qewu, a i celog naroda, trebalo je odmah sve od-lu~iti iz crkve i to re}i poimence sa amvona.“

Sve{tenik koji je bio pored mene, negde se izgubi. Ne-stade i sluìteq ispred Dositejevih vrata. Kad odjednomizlazi mitropolit Josif i pravo k meni i Bir~aninu.Sklopio ruke kao da ho}e s obe da uhvati onu jednu Bir~ani-novu ruku i, sme{e}i se pomalo uì~ki, „{eretski“, kaè:

– Oprosti, Ilija, ja sam te naqutio!Govore}i to, brzim korakom stiè sasvim do vojvode,

koji u~ini korak prema wemu, ali kad se na|o{e licem u li-ce, doga|a se ne{to {to me prosto zapawi. Ilija najednompobledi, udari{e mu kapqe znoja po ~elu, kao da ga je nekopqusnuo vodom, onda pocrvene i, pola kriju}i zdravu rukuda je mitropolit ne uhvati, pola zamahuju}i da ga udari, ka-è: „Nije samo da sam qut nego }u da te bijem!“

Mitropolit Josif, bez re~i, muwevito se povla~i iodlazi niz hodnik u svoj kabinet. Kad stiè negde na polahodnika, mahinalno se pipnu za zadwi xep pantalona ispodmantije; ali kroz spoqni xep mantije; kao da proverava sto-ji li mu tu revolver, od koga se, vele, ni za vreme slu`be, ucrkvi, ne odvaja.

Ja sam stajao na pola koraka od Bir~anina. U po~etkuni{ta nisam razumeo, ali sam pomislio da su se oni, mo`da,nekada ranije zbog ne~ega posva|ali, pa sada mitropolit,kao duhovnik, poku{ava da to izgladi, s obzirom na vojvodi-ne zasluge u borbi protiv konkordata. Me|utim, kad sam semalo povratio od iznena|ewa i kad se vojvoda malo smirio,on mi celu stvar sasvim druga~ije prikaza. Po ranijem do-govoru do{ao je kod Dositeja. Ovaj ga je qubazno primio.

183

On, Ilija, po~eo je da mu govori o potrebi {to hitnijegiskqu~ewa svih onih koji su glasali za konkordat, jer je na-rod po~eo da {apu}e kako su ga arhijereji napustili. U tomulazi Josif i kaè Dositeju: „Molim te da zakaè{ za ve-~eras ponovo sednicu, ja ho}u da idem ku}i, nemam vremenada se bavim ovde zbog nekih sitnica. Dosta }e biti ako re-{imo tako da ih sve{tenici mogu pose}ivati samo po do-zvoli nadle`nih arhijereja – one koje su re{ili da odlu~eod crkve.“ „Pardon, ja mislim da nije dosta“ – ume{a seo{tro Ilija. „Molim te, Ilija, da se ti ne me{a{!“ – odgo-vara jo{ o{trije Josif. „Kad je tako, ja }u da se povu~emdok ti govori{, a s tobom }u se obra~unati druk~ije i nadrugom mestu!“ – kaè mu besno Ilija i izlazi iz kance-larije.

I ostaje sa mnom do onog sukoba u hodniku.Posle sam dugo razgovarao s Ilijom, i on mi kaè da

je wegovo duboko uverewe da }e i Dositej popustiti. Takotoga trenutka doznajem da je sednica zakazana. I shvatam daje Josif ubedio Dositeja da treba sazvati sednicu.

A ko zna, mo`da mu oni, Ilija, Dositej i Josif, sveovo montiraju, da bi mu pokazali da ne èle da se Narodnaodbrana me{a u crkvene stvari.

Dok sam razgovarao s Ilijom, dolazi kod Dositejabiv{i ruski carski poslanik u Beogradu – [trandman iostaje kod wega dosta dugo. Posle nekog vremena vra}a se ionaj mladi sve{tenik iz Zagreba, i kad je ~uo od mene iIlije {ta se dogodilo s Josifom, kaè, prete}i: „Ne smejuoni to u~initi! [ta misli Josif ako mi do|u emisari(?)...“ I poziva Iliju u jednu sporednu odaju da razgovaraju...

Kada je iza{ao [trandman, Ilija, bez prijave, ule}ekod Dositeja, i kako sam posle saznao, kaè mu: „Ja vam sa-op{tavam da sam svoju misiju ovde zavr{io. Vi{e u Patri-jar{iju ne}u dolaziti. Samo znajte da }ete od sada biti viarhijereji na jednoj strani sa Stojadinovi}em, a narod, cr-kva i sve{tenstvo na drugoj. I vide}emo da li }ete izabra-ti Patrijarha. Ja sam stavio na kocku sve svoje, ènu, decu,sebe, i zaloìo se za crkvu, a vi se ovako kukavi~ki pona-{ate...“

I onda mu ispri~ao {ta se desilo izme|u wega i Josi-fa u hodniku, svaquju}i za ovakvo dràwe arhijereja svu

184

krivicu na Josifa i crnogorskog mitropolita, dr GavrilaDoì}a, „li~ne Stojadinovi}eve prijateqe“.

Dositej je bio iznena|en i poku{ao je da ga ubedi da }esve biti dobro, zamolio ga da se smiri i dao mu blagoslov.Ali Ilija je izleteo iz Patrijar{ije besan kao ris. Jedvasam ga stigao niz stepenice. Tada mi re~e u poverewu: „Su-tra, mo`da i ve~eras upa{}e sa dvadeset svojih qudi iz Na-rodne odbrane u Sabor i napraviti rusvaj, ako odmah ne pot-pi{u zvani~no iskqu~ewe svih okaqanih...“ A posle mawepauze dodaje: „Danas sam razgovarao s Nikolajem i Irine-jom \or|evi}em, obojica su sigurni, ~vrsti. \or|evi} je~ak rekao da je on i za „krajwe mere“ u ovoj borbi za za{ti-tu pravoslavqa.“

Kako u to vreme izlaze, jedan po jedan, ostali arhije-reji, Bir~anin se susre}e sa vladikom Prodanovim, koji mukaè da stvari dobro napreduju. Bir~anin mu na to odgova-ra da ga to raduje, a posle meni dodaje: „Evo, ovaj je desna ru-ka Irineja ]iri}a. Pre nego {to sam drào onaj govor naVarnavinom pogrebu dolazio je i govorio mi, naravno u ]i-ri}evo ime, mada je kazao da govori u svoje ime, da treba dabudem blag u svom govoru. Odgovorio sam mu da ja ne trpimni~iju cenzuru, pa ga molim da se ne brine za mene da li }eme uhapsiti!“

U tom nailazi Irinej ]iri}. Bir~anin se pretvarada ga ne vidi i kaè mi: „Ako ovoga izaberu za patrijarha,na}i }emo nekog da mu opali {amar, a po kanonima (?) kadnekom takvom kandidatu opali vernik {amar, zna~i da jenedostojan, i mora}e da da ostavku! Plati}emo!“

Posle toga je pozvao svoga sekretara, telefonom,pred Patrijar{iju i ovaj je brzo do{ao. Ne{to su mu {apu-tali. îni mi se da su taj napad pripremali za ve~eras. I dato u~ine usred Sabora. Ja sam smatrao da je to glupost, kojane}e ni{ta pomo}i, jer verovatno ne postoji nikakav takav„kanon“ pa sam malo posle toga rekao vojvodi da bi ipaktrebalo da malo razmisli; mada sam u sebi mislio da je tekovo glupost {to mu ja govorim. Treba da pustim prevrtqiv-ce i ludake neka se tuku i brukaju. Jer {togod sam vi{e da-nas govorio s ovim robusnim ~ovekom, mada sam se u mnogo-me slagao sa onim {to on zastupa, sve mi je vi{e bivao ne-simpati~an. I pitao sam se u ~ije ime on to sve u stvari ra-

185

di, da li u ime naroda i crkve ili u ime nekog tre}eg. Po-gotovu {to sam ga sino} video kako se gotovo grli s Dimi-trijem Qoti}em, kad je ovaj iz Saborne crkve ùrio u Pa-trijar{iju, kao u svoju ku}u... Kao da je ona moja primedbapokolebala i vojvodu i wegova sekretara – izgubi{e se ne-~ujno put varo{i... Da li da se vi{e ne vrate, ili da na|uonih „dvadeset qudi“, a to }u, verovatno, tek sutra doznati,ako zaista jo{ i pukne budu}em patrijarhu {amar.

Ispri~ao mi je jedan pre~anski sve{tenik da je Ste-van ]iri}, brat Irineja ]iri}a, pozvao neke vojvo|anskesve{tenike na konferisawe, i tom prilikom im saveto-vao da rade u narodu za wegovog brata, da postane kandidatza patrijarha – da bi javnost stekla utisak da ga pastvaèli.

Na{ao sam se najzad i ja kod zamenika patrijarha, mi-tropolita Dositeja. I po{to nismo bili jo{ dobili nijed-ne jedine re~i o sednici, rekao sam mu i sa svoje strane ono{to mi je kazao i Bir~anin: da se sti~e utisak da arhijere-ji popu{taju – da izdaju narod. Jer dosada se to govorilo sa-mo o Josifu i Doì}u, a sada pomiwu i wegovo, Dositejevoime; a narod je najvi{e verovao u wegovu ~vrstinu. Napo-menuo sam mu da vlada u isto vreme sprema i nove letkeprotiv arhijereja – neke sam mu i pokazao – samo da bi ihzavadila.

– Da, ~uo sam da spremaju i protiv mene letak!– Pa on je gotov. Ja sam ga ve} video, samo mi ga nisu

policajci hteli dati! – izmislio sam to, ne trepnuv{i, ibio vi{e nego iznena|en koliko ga je to pogodilo; plakaoje kao dete. Dodu{e, nije mi bilo jasno {ta te suze zna~e, dali uvredu ili sram ali je starac ne samo plakao nego i pro-sto grcao, pokazuju}i mi rukom na vrata da drìm kvaku dokse smiri, {to ja, ne znam za{to, nisam u~inio, ve} sam od-stojao nem nekoliko minuta dok se smirio.

Ne znam {ta je on o~ekivao posle toga pla~a, ali jasam nastavio u tonu kojim sam i po~eo:

– U~ini li tu gre{ku, popusti li dana{wem reìmu,Srpska pravoslavna crkva mo`da ne}e ni tada propasti,ali }e sigurno mnogo, mnogo izgubiti. Narod }e do}i s mot-kama, vilama i motikama pred Patrijar{iju i napasti vassve od reda! Uostalom, u~inite li ma kakav kompromis, to

186

bi bio {amar i svim va{im prijateqima i listovima kojisu se zauzimali za va{u stvar, stavqaju}i sve na kocku.

On je onda zadugo }utao, a kad se najzad otvori{e vra-ta i na wima se pojavi }irica crnogorskog mitropolitaDoì}a i pozva ga da do|e kod wega – Doì}a, u kabinet,kao najstarijeg po godinama, skoro sko~i, i kao da odahnu{to }e se spasti mene i mojih te{kih re~i. Po{to je }iri-ca upotrebio re~ „hitno“ verovatno je Josif odjurio kodDoì}a i ispri~ao mu o sukobu s Bir~aninom i o wegovomupadawu u kancelariju. A mo`da se Doì} i pla{io da Bi-r~anin ne pridobije ponovo Dositeja za sebe...

Ina~e, Beograd je danas sav u i{~ekivawu promene uvladi. Boqe re}i, padu vlade. Iako je Stojadinovi} dao iz-javu stranim novinarima da ide na odmor, ne prestaju vestida }e vlada pasti. Pomiwu se ~ak i kandidati: Steva ]iri},general Mati}, ministar Dvora Anti}... U isto vreme, i da-qe se odràva vest o ostavci Mehmeda Spaha, radi ~ega je,vele, Stojadinovi} i oti{ao kod Kneza.

Pre dva dana, kaù, bile su velike demonstracije uSarajevu protiv vlade. Preko dve hiqade demonstranataokupilo se pred ku}om ministra Kalu|er~i}a. Me|u demo-strantima bilo je najvi{e, vele, muslimana. To su isto u~i-nili i pred redakcijom „Jugoslovenskog lista“ i pred fi-lijalom „Vremena“, gde su sve polupali. Pokidali su i te-lefone. Pred ku}ama koje su imale cve}e na balkonima na-pravili haos. Bacali kamenice na prozore, ako nisu imalicrne barjake na prozorima, kao znak àlosti za izgubqenimpatrijarhom, a policija nije intervenisala!

Beograd, 2. avgust 1937.

Danas mi je, novinarski dan protekao relativno mir-no. Ali sam zato imao nekoliko zanimqivih susreta i raz-govora s arhijerejima. I to sa onim najva`nijim: Dositejem,Irinejem \or|evi}em i Nikolajem Velimirovi}em.

Nikolaj je drào danas govore u Savina~koj crkvi.Vi{e politi~ki nego popovski. Na àlost, ni{ta ne moèbiti objavqeno. Vlasti su nam nezvani~no poru~ile da uop-{te ne pi{emo vi{e ni{ta o Patrijarhovoj smrti. Govor jebio sav u aluzijama.

187

Dositej mi je izjavio da }e odlu~nije „konkorda{a“ uBeogradu biti saop{teno s amvona po crkvama sad u nedequ.

Irinej \or|evi} mi je potvrdio da je on u svojoj epa-rhiji ve} iskqu~io trojicu krivaca, a koji su ba{ u ovomtrenutku sa Stojadinovi}em na politi~koj turneji po Dal-maciji: Nikola Novakovi} – Longo iz Knina, dr Vuk Vuja-sinovi} i Miqkan Areìna (~ini mi se da jedan od wih ni-je uop{te glasao, pobegao je s glasawa kao Blaì}, ali ga jekazna stigla kao {to }e sti}i i Blaì}a).

Nikolaj mi pri~a da je u svoje vreme sa jo{ dva arhije-reja bio kod Stojadinovi}a. Odneli mu memorandum povo-dom konkordata. Bilo je to, veli, jo{ u po~etku, pro{le go-dine u decembru. A on mi je odgovorio u poverewu da ga li~-no nije jo{ ni prelistao, a kamo li pro~itao. Ali je dodaodesetinu puta da treba da imaju u wega poverewa, jer je i onpotomak qudi koji su stvarali ovu zemqu, i tome sli~no.

Na saborskoj sednici kojoj je prisustvovao i Stojadi-novi} s ministrom pravde N. Suba{i}em govorio je, veli,prvo patrijarh Varnava, i u tom govoru izneo ukratko raz-loge zbog kojih je Srpska pravoslavna crkva, na ~ijem ~eluon stoji, protiv toga konkordata. Stojadinovi} je na to od-govorio da je wemu konkordat potreban da bi pridobio Ma-~eka, odnosno Hrvate. Posle wih govorio je Nikolaj, a zawim Dositej. Ali do sporazuma nije do{lo. Naprotiv,stvar se poo{trila.

Posle te sednice patrijarh Varnava je pao u kupatiluu nesvest, i vi{e se nije pojavio.

Danas je i „Pravda“ zabrawena po drugi put. Ju~e zbogslike „Pocepane zastave“, danas zbog nekoliko re~enicaNikolajevog govora u crkvi sv. Save.

Jo{ jedna zabrana. I kraj.Izgleda da se Stojadinovi} re{io da ih ugu{i. Tako

ne{to mi kaè i kwièvnik Todor – To{a Manojlovi}, ko-me je to poverio Stanislav Vinaver, zaposlen u Central-nom presbirou (koji ina~e nije uvek siguran izvor, ali ovo-ga puta, izgleda, govori istinu).

Vlada Ili}, otputovao na Bled Knezu. Zli jezici ka-ù: da se „pravda“ zbog onog dirqivog govora nad Varnavi-nim odrom i suza koje je tom prilikom prolio kao nad ne-kim najro|enijim.

188

Gotovo svi arhijereji su jo{ u Beogradu, ali se mnogispremaju da se vrate u svoje eparhije i sprovode saborske od-luke.

Jedino crnogorski mitropolit dr Gavrilo Doì}, iz-gleda i ne pomi{qa da se vrati dok ne vidi {ta }e biti saizborom novog patrijarha. Neki wegovi protivnici tvrdeda je on stvar svr{io za sebe ve} ranije sa Stojadinovi}em,samo sada traì puteve kako to najboqe da izvede, da se nezakrvi sa pastvom i da ostane uz reìm.

Popodne je opet oìvelo oko Patrijar{ije.Trebalo je da se re{i da li }e Arhijerejski sabor od-

lu~iti pobornike konkordata od crkve, ili }e, za qubav pa-trijar{ijske stolice, na}i neku pomirqivu soluciju. Uo-stalom, ovo posledwe je, kao {to znamo, ve} palo kao pred-log sa strane skopske mitropolije.

Ilija Bir~anin sastao se sino} sa Ugqe{om Jeli}em– Luterom, koji je, sve vi{e uvi|am, desna ruka NikolajaVelimirovi}a i napisao je predstavku namewenu Saboru.Pre podne je ina~e Ugqe{a obi{ao sve va`nije ~lanoveSabora (Dositeja, Jovana, Vinejamina, Damaskina) i saop-{tio im niz pretwi koje im, navodno, {aqe pastva (~itajIlija Bir~anin) ako ne odlu~e „konkorda{e“ od crkve. Upodne je trebalo da padne odluka kona~no. Me|utim, Arhi-jerejski Sabor je na neki na~in bio obave{ten da Narodnaodbrana i Sve{tenstvo pripremaju upad na sednicu, pa sepoku{alo da se taj susret izbegne, na taj na~in {to su se ar-hijereji kri{om jedan po jedan ubacivali u sve~anu salu, ane grupno kao dosad. Ali Ugqe{a je skoro na no` dospeo dosve~ane zbornice i silom ugurao sluìteqa da mu unesepredstavku Narodne odbrane svakom arhijereju ponaosob.Ta predstavka je pala kao bomba. I, posle duìh obja{we-wa i diskusije me|u arhijerejima, odlu~eno je jednoglasnoda se svi krivci udaqe iz crkve. Odluka o odlu~ewu bi}esaop{tena zaista, kao {to se ina~e dosada samo govorilo,sa amvona po svim pravoslavnim crkvama u zemqi i svetugde postoje na{e eparhije.

Popodne su sve{tenici imali svoju skup{tinu. I sa-mi doneli sli~nu predstavku u vezi sa odlu~ewem krivacaod crkve, samo wu su uputili jedino zameniku PatrijarhaDositeju.

189

Beograd, 4. avgust 1937.

Dobio sam pismo od Vere. Zamera mi {to se tolikoangaùjem u ovoj borbi protiv konkordata i oko zagonetnesmrti patrijarha Varnave.

Istina je da sam se ja, prvi put vaqda, kao ~ovek i no-vinar, na ovaj na~in ume{ao u doga|aje o kojima pi{em.Ali, nisam to ~inio ni iz kakvog oportunizma niti poli-tikanstva, ve} prosto kao ~ovek koji je protiv svakog nasi-qa i zla.

Evo {ta sam joj odgovorio:„Savetujete mi da se ne me{am u borbu koja se vodi da-

nas izme|u reìma i crkve. Hvala lepo na savetu. Samo, jase nisam ni za dlaku vi{e me{ao od svakog ~estitog gra|a-nina ove zemqe. Jedan novinar duàn je da obavesti svojuredakciju i o stavrima za koje je ~esto siguran da ih ne}emo}i objaviti u listu. Jer dobar list treba da bude obave-{ten i o stvarima o kojima se samo govori.

Priznajete da i Cigani po Ohridu govore o zagonetnojpatrijarhovoj smrti. Ja vam ne}u re}i ni da ni ne; samo }uvam ponoviti, od re~i do re~i, niz pitawa koja je meni ne-davno postavio jedan svetogorski kalu|er koji je do{ao napogreb Varnavi.

Patrijarh Varnava bio je u Karlovcu na nekoj sve~a-nosti u vremenu kada je plamtela najve}a bitka oko konkor-data. Patrijarh je posle Saborske sednice, kojoj je prisu-stvovao Milan Stojadinovi} sa dr Suboti}em, pola ~asaposle sednice, pao u nesvest u svom kupatilu, legao u poste-qu i vi{e se nije digao. On je imao u svojoj blizini godina-ma Bo{ka Bogdanovi}a, {efa odseka Centralnog presbi-roa sa kojim je jeo i pio kao sa jednim od svojih najprisni-jih qudi; stalno se vrzmao po wegovoj vili dok nije umro; akad je umro, odmah otr~ao u susednu vilu Stojadinovi}evu daga obavesti o smrti. (Dok je Varnava umirao, Milan Stoja-dinovi} je ina~e lumpovao u svojoj vili, proslavqaju}i iz-glasavawe konkordata; a wegov brat ~inio to isto kod „Za-natskog doma“ sa ostalom grupom jerezovaca poslanika).Patrijarh je za sve vreme bolesti bio u nekoj vrsti narko-ti~nosti, nekom ~udnom stawu, tako su ga zatekli i novina-ri sat pred smrt; to nije bio samrtnik nego drogiran ~ovek;

190

nije jaukao, nije se niza{ta interesovao, traìo je samo vo-de i ponavqao svome zameniku Dositeju: „Boli, otrov, otro-va{e me!...“ Patrijarh je izdahnuo na dan kada je izglasankonkordat. Patrijarhu je kratko vreme posle wegove smrtiumro jedan brat, a drugi se nalazi na samrti. Patrijarh nijepropisno balsamovan. Patrijarh nije sekciran. Me|utim, tose ~ini i sa najobi~nijim seqakom kad su ovakvi slu~ajevioboqewa i smrti. Vlada je dobro znala da se na wu baca kri-vica pa je trebalo sama to da zahteva. A balsamovawe je tre-balo izvr{iti potpuno, umesto samo u{pricavawe forma-lina u vene. Porodica pokojnikova i pojedini arhijereji na~udan na~in su odustali od sekcirawa u posledwem trenu-tku, govore}i da to ni~emu ne vodi, jer je on i tako mrtav iisuvi{e izmu~en. Patrijarha su le~ila tri lekara, a me|u-tim umrlicu su potpisala samo dvojica: Igwatovski i Boko-vala; Kobal je odgovorio da on ne}e da potpisuje falsifi-kate. Strani lekari sloìli su se sa Kobalom da je u pita-wu bolest trovawa, kakvog, to za ìvota nije utvr|eno, pa jeto trebalo u~initi bar sekcirawem. Patrijarh je i pre dvegodine bio bolestan, ostavio testament, ali taj testamentnije ni do danas na|en. Patrijarh je imao pored sebe jednogslugu, Rusa, o kome se sva{ta govori i ni do danas nije utvr-|eno kako je on stigao u Patrijar{iju i ko ga je preporu~ioVarnavi. Patrijarh je bio snaàn i vrlo zdrav ~ovek, i mo-è se re}i, mlad. Patrijarh je imao u Saboru velikih pro-tivnika, koji su se sada pokazali ponovo kao neprijateqi,paktiraju}i s jerezovcima i dr Stojadinovi}em. Neki odwih u stawu su da u~ine ve}e grozote nego Van~a Mihailov,to potvr|uju qudi koji su s nekima od wih ~etovali...

Ja li~no nisam pristalica ni onih koji krive Stojadi-novi}a, Hrvate, Papu – bez ispitivawa stru~nog i po{te-nog. Ali sam pristalica svih onih koji veruju da je po sredizaista trovawe. Da li je to slu~ajno ili je po sredi zlo~in,kaèm treba stru~no ispitati, a ne ~ak to i spre~avati.“

Beograd, 16. decembar 1939.

I danas mi je bio Predrag u boksu. Do{ao je, sav ne-sre}an, i o~igledno, umoran. Jo{ jednako se bori s pitawemsvoga „{efovstva“. Sedeo je pored mene, a ja sam }utao i

191

nisam hteo ni{ta da ga pitam. [ta sam imao, mislim, rekaosam mu. Vidim da mu nije lako i ne}u da mu i sam stajem namuku. On je uzimao engleske listove, prevrtao ih, okretao,ali ni jedan skoro nije ~itao. âk je iz jednoga isekao jedan~lanak, ali ga je brzo bacio. Nervozan je. Nekako je prostoostario za ovih nekoliko dana.

U jednom trenutku u|e Pavle Cerovi} i pita ga:– [ta je, je li svr{eno, ja sam ~uo da je gotovo?– Nije ni{ta gotovo – kaè Predrag tu`no kao da ga

Pavle pita je li izre~ena smrtna presuda.Ulazi posle Bata Vukadinovi}:– Jesi li ti danas cenzor ili pisac?– Izvini, Bato, nisam mogao ni{ta da napi{em. Ce-

log dana sam leteo oko ove moje stvari.Posle malo u|e i @ivko Mili}evi}. Kad vide Pre-

draga, zadrà se.– Ja sam, g. Mili}evi}u, otkazao tamo onom ministru

(mislio je o~igledno na Konstantinovi}a). Rekao sam mu daja nisam za to, da sam doznao da ima i drugih kandidata izredakcije. A on meni: „Znate g. Milojevi}u, malo je nezgod-na stvar. Vi ste i onda govorili predsedniku sve tako kaoda vam je ciq da srozate sebe. Znate, kad ste mi rekli da vamje èna Nemica, on me posle pita: da nije, bre, wegova ènaHitlerova ro|aka?“

– Pardon, Predraè, to su ovde izneli. Ne da je Hi-tlerova ro|aka, nego nekog tamo ministra! – kaè @ivko.

– Koje{ta. I znate {ta mi kaè ovaj ministar. Situ-acija je vrlo nezgodna, ja ne znam mo`da je predsednik ve}kazao i Knezu za va{e naimenovawe. A treba, veli, da znateda je to Kneèva ideja da se Presbiro preuredi. Molim vasda mi ostavite vremena dvadeset i ~etiri ~asa. A onda mi seobratio, i pogledao me: „Ama recite mi g. Milojevi}u,iskreno, vama kao da nije do ovog mesta, da nemate voqe?“ –„Kad me iskreno pitate, re}i }u vam iskreno. Nemam voqei mislim da nisam za to.“ „E, to je zaista nezgodno. Ono misve to moramo da proveravamo, da vidimo“. Posle Predragpri~a kako je smatrao da je time stvar svr{ena, a kad je do-{ao u redakciju i kazao Jovanu Tanovi}u da je otkazao, onmu je rekao, sasvim suprotno od onog prekju~e: „Boga mi, ni-je trebalo da odbijete. To je nacionalna stvar“.

192

I onda dodaje: „Doznao sam da su pitali ponovo redak-ciju i da je Vlada rekao da on nema ni{ta protiv!“ Uàsnazapetqancija. Danas su me zvali kod predsednika i dok samja stigao tamo, on je iza{ao. Rekao sam onoj wegovoj sekre-tarki Obradovi}evoj, da mi javi kad se vrati i, evo, jo{ mene zovu!

– Pa, Predraè, ako je takva situacija, mora}e{ da seprimi{. Drugo ti ne ostaje. ûo sam da su danas ~ak pitalii ne{to u vezi sa podacima za ukaz.

– Da, to je pitala gospo|ica Obradovi}. ûdno mi je,jer sam mislio da je to propalo.

Kada je @ivko oti{ao, ja sam ga upitao {ta }e u~ini-ti s onim bagaòm ako se pobuni kada ih bude otpu{tao.

– Eto, to je ono {to oni ho}e da ja tako|e svr{im. Asem toga, taj Presbiro treba da se razvije u neko ministar-stvo za propagandu.

Posle smo razgovarali jo{ o mnogim stvarima i ondaje Predrag, nervozan oti{ao ku}i, a mene zamolio da ga iz-vestim ako ga ko bude traìo... Evo, ve} je skoro devet, a jo{ga niko nije traìo.

Beograd, 16. decembar 1939.

U broju „Pravde“ 12615 od 17. decembra 1939. godinepro~itao sam malo~as jedan napis koji je datiran pod 16. de-cembrom 1939. Zagreb, a glasi:

„Sastanak S. D. S. u Zagrebu – g. Ve}eslav Vilder tu-ma~i smisao posledweg govora g. dr Ma~eka – i odgovara napisawe „Srpskog glasa“.

Izme|u ostalog, u tome odgovoru se kaè i ovo:„“G. Vilder prelazi, zatim, na sporazum postignut iz-

me|u g. dr Ma~eka i g. Cvetkovi}a. Govori o posledwem ru~-ku odrànom u Beogradu i Patrijar{iji, na kome su bili nesamo srbijanski ministri ve} i g. dr Ma~ek sa ostalimhrvatskim ministrima. – Do kakvog je prijema do{lo u Pa-trijar{iji? – pita g. dr Bilder. Sjajno. Veliko. Ni{ta nijebilo name{teno. On je od ogromnog zna~aja. G. dr Ma~ek ni-je iz neke kurtuazije do{ao u Patrijar{iju, ru~ao i oti-{ao. G. dr Ma~ek nije takav i ne moè mu se re}i da je on izkurtoazije, kao potpredsednik vlade, oti{ao na ru~ak u

193

Patrijar{iju. G. dr Ma~ek je skroman. On kaè da nije go-vornik, da nije pisac. Ni{ki episkop g. dr Jovan odrào jegovor i na kraju spomenuo [trosmajera. [ta }e na toMa~ek re}i? upitali su se svi. Zbuni}e se. Episkop g. Jo-van spomenuo je kako je [trosmajer dolazio u Beograd nekao sremski biskup, ve} da brine brigu za malenu Srbiju.Svi su se pitali {ta }e sad Ma~ek re}i. Taj separatistaMa~ek, samo Hrvat Ma~ek. I on je progovorio:

„Mi se Hrvati nikada nismo borili protiv Srba, pro-tiv Slovena, ve} samo za priznavawe svoje individua-lnosti“.

Gospodi, isti~e g. Vilder, mo`da i sam g. dr Ma~ek ni-je ni slutio da je otkrio tu veliku logiku i istinu. Zaje-dqivci to moraju priznati. Sada smo na{li podlogu i te-meq. G. dr Ma~ek je rekao velike re~i. Balkan treba da pre-stane da bude plen intriga. Mi moramo napred putem koji jeukazao dr Ma~ek.

Daqe g. Vilder iznosi posledice sporazuma, pa kaèda smo mi pro{li fazu opasnosti i da sad imamo da se bori-mo za opstanak.

– Da nema sporazuma ne bismo imali opravdawa da ta-ko govorimo.

G. Vilder se ponovo osvr}e na govore u Patrijar{iji,pa kaè:

– Na toj genijalnoj re~i koja je proistekla iz du{eepiskopa g. dr Jovana i g. dr Ma~eka i tog srpskog seqaka (?)mi treba da gradimo. Imamo mi ekstremiste i na jednoj i nadrugoj strani. Na jednoj strani je Qoti}. On je protiv Ba-novine Hrvatske. Po wemu se u Zagrebu koqe i ubija. Na na-{oj strani imamo tako|e ekstremista. Oni su doma}e biq-ke zalivene tu|om ideologijom. To ne sme da nas zaustavi una{em radu. To nas mora podsta}i na ìvqi rad.Govore}i o radu vlade g. Vilder veli:

– O radu vlade moèmo ve} sada dosta re}i. Imamo ve-liku vladu kakvi smo i mi. Ona nije ni boqa ni gora. Mismo rekonvalescenti. Mi jo{ nismo prohodali. Vlada bii{la i daqe, ali je ratna opasnost oko nas.

U daqem tekstu svoga govora g. Vilder govori o „Srp-skom glasu“ (Organ Srpskog kulturnog kluba: izlazio u Be-ogradu 1939.; zabrawen 13. juna 1940.; ure|ivao ga Dragi{a

194

Vasi}; iznosio politi~ke poglede i shvatawa srpskih bu-ròaskih krugova okupqenih oko Srpskog kulturnog kluba– S. P. po M. E.Prosveta, 1969.) Tim povodom on kaè:

– Porodio se u Beogradu „Srpski glas“, pod tendenci-jom: ugroèno srpstvo, Srbi na okup... Od koga da brani? Odbanovine Hrvatske?

G. Vilder iznosi kako je urednik tog lista, koji, powegovim re~ima, harangira protiv banovine Hrvatske, oti-{ao u jedno srpsko selo i razgovarao s jednim srpskim seqa-kom. Izneo mu sve i upitao ga {ta on misli. „Ostavi briguoko Srpstva, odgovorio mu je seqak, za Srpstvo se ne bri-ni“. Seqak je otkrio veliku istinu i odgovorio tako da toimponuje.“

Po{to sam ja bio u Patrijar{iji na tom ru~ku u ime„Politike“ i nisam mogao, niti je to meni u ovom trenutkuu novinama dopu{teno da objavim kako je taj ru~ak prote-kao, i kako je do{lo do ovog govora, hteo bih da zabeleìmsve va`nije pojedinosti. Mo`da }e nekad potrebati.

Uve~e uo~i ru~ka javio mi je @ivan Mitrovi}, poli-ti~ki saradnik „Politike“ iz Predsedni{tva vlade da je~uo od nekog kolege da }e sutra biti ru~ak u Patrijar{ijiza sve ~lanove Sabora i Vlade, i skrenuo mi pa`wu da vi-dim da li je istina da je Sabor dao nekom beogradskom li-stu Boì}wu poslanicu koju Patrijarh ima da uputi u imecelog Sabora (vernima) a kojoj se pridaje i izvesno poli-ti~ko zna~ewe s obzirom na Uredbu o naknadi (re~ je o ma-terijalnoj naknadi izme|u Srpske pravoslavne crkve i dr-àve, o oduzetoj crkvenoj imovini i sli~no – S.P.) koju jo{ne daju za javnost iako je, tvrdi se, uglavnom gotova, i s ob-zirom na spoqnu i unutra{wu situaciju zemqe i na odnos,vladike Nikolaja prema Patrijarhu i Saboru. Za mene jebilo va`nije ono {to se odnosilo na poslanicu, i pojuriosam da proverim. S te{kom mukom dobio sam telefonsku ve-zu sa skopskim mitropolitom Josifom, podpredsednikomSinoda i Patrijarhovom „desnom rukom“, i upitao ga {ta jesa Poslanicom. Rekao mi je da se tek ~ita korektura. Ondasam mu uzgred dodao da znam da }e sutra biti ru~ak i za Vla-du i da }u i ja do}i po obi~aju...

– Do|ite, vrag vam materi novinarskoj...– Do}i }u da vas malo slikujem...

195

To je bilo izme|u 9 i 9 i po uve~e.Kad je malo kasnije do{ao @ivan Mitrovi} u „Poli-

tiku“, saop{tio mi je da je on tu vest o prisustvovawu Vla-de na sutra{wem ru~ku u Patrijar{iji dao da iza|e u „Po-litici“. Nisam mu ni{ta rekao, ali mi nije bilo pravo. Jasam nau~io da se sam koristim materijalom iz Patrijar{i-je, blagodare}i svojim vezama sa arhijerejima, ali po{tonisam verovao da }u mo}i da u|em na ru~ak, pustio sam daiza|e ta vest. I tako sam sutra zatekao u kabinetu (Patri-jarhovom) {efa Du{ana Doì}a, fotografa „Pravde“ – Ro-gli}a i „Vremena“ – Ciganovi}a. Malo posle nai{ao sam ina stenografa „Vremena“ \oku Isakovi}a i na jednog mla-dog reportera iz „Pravde“. Uskoro su do{li i fotorepor-teri iz Centralnog presbiroa Zlatko Mirkovi} i [ali, aonda i fotoreporter „Politike“ Andra Ilija{.

Vide}i da se napravila ve}a gu`va nego {to sam o~e-kivao, pozvao sam i ja na{eg stenografa Vatroslava Glava-danovi}a, koji je, uzgred re~eno, katolik.

Sakupili smo se bili u hodniku patrijar{ijskihapartmana, odmah onde vizavi mitropolitskih stanova nadrugom spratu. Dok smo mi sedeli, {ef kabineta Patrijar-{ije prolazio je „va`no“ pored nas a za wim momci nosiliiz kabineta vermut i rakiju. Za mene i sve ostale to je bioznak da su ve} bili do{li i ~lanovi Vlade i arhijereji. Ne-gde, pred jedan ~as pro{ao je pored nas episkop ba~ki Iri-nej, a malo posle mitropolit Josif.

– @urite, gospodine mitropolite, ve} su svi do{li –obratio se mitropolitu Patrijarhov }irica Milutin.

– Po{to ti i „spava{“ ovde u Patrijar{iji, kaì ne-ka nam donesu ne{to za pi}e – rekao je \oka Isakovi} me-ni. I vidi {ta ti tamo rade !?

Ja sam se digao i po{ao, za mnom se uputio po svomobi~aju i Rogli}.

– Sedi – ti tu! Nema smisla da vodim i tebe, a da osta-vim svoga fotoreportera! – rekao sam Rogli}u.

Nije mu bilo pravo, ali me je ostavio.Ja sam onda na{ao u bifeu Doì}a i pitao ga mogu li

da „privirim“ u trpezariju.On se, qut i vaàn, vratio novinarima i rekao

svima:

196

– Gospodo, samo }e mo}i da u|u fotoreporteri, a novi-nare }e primiti Predsednik na kraju ru~ka i dati im izja-vu. To je èqa Patrijarhova.

I onda je po{ao natrag. Ja za wim.– Slu{aj, Du{ane, svejedno je da li je to rekao Patri-

jarh, ili si ti izmislio, ali stani, molim te, da ti objasnimne{to!

– Beì, ~ove~e, nemoj da me davi{! Ne sme. To je ru~aksamo za wih i ne}ete vaqda sad i vi tamo da sednete da slu-{ate {ta oni govore!?

– Kako ho}e{, ali je sme{no da ti kao eksponent arhi-jereja radi{ ono {to nikako ne moè koristiti Crkvi, ve}joj moè smetati. Sve {to se ovde danas izgovori, bilo laìli istina, treba da se ~uje i u javnosti, ba{ s gledi{ta Cr-kve (pravoslavne). Vladi je mo`da boqe da krije svoja obe-}awa, da ne objavquje Uredbu o naknadi i tako daqe, a Srp-skoj pravoslavnoj crkvi je, mo`da, od ìvotnog interesa dabude sasvim obratno – da se sve ~uje javno. I evo, zato vam sedaje, kao nikad, ova mogu}nost. Ta va{a Uredba ne{to se ionako te{ko kuva, pa ako ne{to jo{ i ovi ne izjave danas,sva{ta moè biti. Boqe re}i ni{ta od svega ovog. Trebalobi da nas vi prosto gurate silom unutra i da molite da ovouradimo na velika zvona. Tim pre {to na tom ru~ku sedi idr Ma~ek i ostali hrvatski ministri.

– Ama, ne bulazni bre! Teì si mi ti nego sav ovajnarod!

Kad se Doì} ponovo pojavio u hodniku, dobacio sam mune{to, ne se}am se vi{e {ta, a on se nasmejao. Odmah sam po-jurio za wim i opet ga okupio da u|emo. On je nastavio put,ali vi{e se nije onako uporno branio. Mi smo onda iskori-stili tu priliku i pri{li u drugi deo hodnika pred samu tr-pezariju. Dok su momci unosili i iznosili sudove i jela (bioje posan ru~ak) nai{ao je upravnik Patrijar{ije prota Kalu-|erovi}, jedan neobi~no po{ten i simpati~an Crnogorac.

– Proto, ni{ta meni bez vas, da mi javite kad po~nu dagovore ovi bogovi!

– Ho}u, evo moje re~i!– Novinari da ostanu tu, a fotoreporteri napred! –

pojavio se malo posle Doì}.I onda oti{ao u bife.

197

Umesto da u~inimo kako je on hteo, ja sam, uz pomo} |a-kona Branka Petrovi}a, poveo sve kroz bife (jer se pokaza-lo da jo{ nije vreme ni za fotoreportere, Doì}ev poziv jebio samo znak za pripremu). I u{li smo. Nastalo je grozni-~avo slikawe: Patrijarha i Dragi{e Cvetkovi}a, predsed-nika vlade, i dr Vlatka Ma~eka, potpredsednika vlade s jed-ne strane; zagreba~kog mitropolita Dositeja, skopskog mi-tropolita Josifa, i drugih.

Ve} su bili kod prène ribe. Svi su bili veseli, iglasni. Dr Lazica Markovi} ne{to je obja{wavao prekostola, mitropolit Josif se grohotom smejao a sa wim i drKrek. Damaskin je tiho razgovarao sa dr Mihailom Kon-stantinovi}em, ministrom bez portfeqa.

– [ta }emo mi ovde da stojimo kao pritke? Nek foto-grafi slikaju a mi }emo posle do}i – kaè mi \oka Isako-vi} i ho}e da iza|e.

– Ne! Ti ne poznaje{ ove prilike. Sedi tu gde si. Uo-stalom, moj stenograf }e ostati.

U tom nas spazi Du{an Doì} i napravi uàsno lice.A onda mi pri|e i re~e:

– Dobro, dobro, pravi mi ti komedije. To je skandal.Kaè ti se da ne ulazi{, a ti kao june! ... Vide}e{ da ne}eskoro zdravica.

Ja sam ga, toboè, poslu{ao i iza{ao. Ali samo {tosmo se obreli ponovo u hodniku, iza{ao je prota Kalu|ero-vi}, i kao da sam ga ja nagovorio da to u~ini uinat Doì}u,pozvao nas natrag:

– Govori}e Patrijarh! – rekao je i nasme{io se bla-gim svojim licem.

Patrijarhov govor je bio kratak i i{ao te~no. Zahva-lio se Vladi na razumevawu interesa Srpske pravoslavnecrkve i obe}ao da }e Crkva znati da to po{tuje i da }e se idaqe zauzimati i `rtvovati za kraqa i otaxbinu. Na krajuje pozvao prisutne da uskliknu Kraqu i Narodu. Svi su pri-hvatili.

Malo posle govorio je predsednik vlade Dragi{aCvetkovi}.

Wegov govor li~io je na wega. Sutra }e, naravno, bitiobjavqen na prvim stranama listova. I kod nas.

198

Ru~ak se o~igledno privodi kraju. Boqe re}i, pred-sednikov govor je to ozna~io.

Ipak, u vazduhu se ose}ala neka napetost. Svi su se ne-kako pogledali, ali niko nije govorio tu op{tu re~enicu:„A Hrvati?“. A Hrvati su se vrteli, ~ak i sam Ma~ek, kaoda jedva ~ekaju da ustane Patrijarh i Cvetkovi} da bi i sa-mi mogli da se dignu sa ovog skupa koji im svakako nije pa-dao lako, bez obzira {ta su uistinu mislili.

Pomalo i meni je cele ove gu`ve bilo ve} dosta. Sta-jao sam kod vrata prekoputa Damaskina i skoro saàqevaoove Hrvate koje su, u~inilo mi se u jednom trenutku, ovi na-{i popovi i politi~ari doveli ovamo, uglavnom, da „us-kliknu kraqu i otaxbini“.

I ba{ u tom trenutku neko mi re~e polu{apatom:– Hteo bih ne{to da vas upitam!Okrenuo sam se. Preda mnom je stajao vr{a~ki vladika.– Molim!? – rekao sam i po{ao u stranu.– Neka, moèmo o tome i posle razgovarati! – re~e

glasno kao da se upla{io od svoga pitawa.Me|utim, ja ga nisam pustio.– Izvolite, gospodine episkope!– [ta mislite, da li treba pozdraviti Ma~eka?– Kako da ne!? Pravo da vam kaèm, ja kao novinar to

sam najvi{e i o~ekivao. Kad ga pozdravite i on }e vas po-zdraviti.

U tom se Patrijarh digao i ru~ak je bio zavr{en. Pre-{li su u kafecimer. Patrijarh je seo sa Ma~ekom, a mitro-polit Josif, u drugoj sobi, sa [utejom i nekim episkopima.

Ostali episkopi i ministri sedeli su u drugim uglo-vima ili stojali levo-desno i razgovarali.

– [ta mislite, da li vredi da ga ovde ~ovek pozdravi?!– obratio mi se ponovo Damaskin, kao da traì „sukrivca“za svaki slu~aj.

– Kako da ne vredi! I treba! Kad ste ve} tamo propusti-li priliku, napred bar ovde! Jer danas nije va`no {ta }ete viarhijereji da kaète, {to ste hteli, obe}ano vam je (misliosam na Uredbu i wenu neizvesnost jo{ i pored obe}awa), aeto, ba{ i zbog uredbe, potrebno je da se ~uje wihova re~, ma-da je uredba najmawi motiv... To samo, izgleda, va{ Du{an Do-ì} to ne razume. Nego jo{ zabrawuje novinarima da u|u...

199

– Pa u~inite nam dobrotu, idite i na neki na~in ka-ìte to vi mitropolitu Josifu. On vas posebno ceni...

– E, to je granica koju ja ne mogu da pre|em ni kao ~o-vek ni kao novinar. Ja mislim da vi treba da ga pozdravite,a ne mitropolit.

– Ne, ja nisam to mislio, da se ja me{am, ja sam do{aoiz Amerike i ne poznajem jo{ prilike. Ja sam govorio na-~elno, da li ga treba pozdraviti. Vi ste mi ovde nekako naj-podesniji ~ovek ~ije bih mi{qewe hteo da ~ujem, da ga upo-redim sa svojim: ja nisam ni za jedno ni za drugo, ili boqere}i lomim se i privatno i zvani~no.

Pri{ao sam mitropolitu Josifu, i u trenutku kad jeJuraj [uteq razgovarao sa nekim drugim arhijerejima, upi-tao ga {apatom {ta on misli o Damaskinovom pitawu.

– Neka ga pozdrave, samo ja ne}u.Oti{ao sam onda Dionisiju, patrijarhovom vikaru.– Znam, ali }e onda re}i da govorim u Patrijarhovo

ime, po{to sam ja jo{ wegov vikar, sve dok ne odem u Ame-riku. Nego ako kaè{ da to treba da bude, i ako je dobro, daidem da pitam Patrijarha.

– Ja kao novinar mislim da treba da se ~uje i hrva-tska strana Vlade, a da li je dobro ili ne, u to ne èlim daulazim.

U tom je nai{ao predsednik vlade Cvetkovi}, koji jeimao da pregleda de{ifrovani zvani~ni stenogram zdravi-ce, koju je stenografisao Isakovi}. Dionisije je pri{aoCvetkovi}u i upitao ga.

– Dabome, treba neko da ga pozdravi svakako, nego kako!U me|uvremenu, ja sam pri{ao tuzlanskom episkopu dr

Nektariju i pitao ga da li bi on govorio.– Bih, ali ono {to bih mu ja rekao, svi biste se u krug

okretali!I ose}aju}i da to nije moj li~ni „poziv“ prosto je

pobegao.– Da zovemo Irineja ]iri}a? – upitao sam Dionisija,

koji je postajao ve} nervozan, ne znam zbog ~ega.– Ne}e hteti.Nai{ao je Du{an Doì}. Dionisije mu je ve} bio u

me|uvremenu ispri~ao da se pojavila ideja da se pozdraviMa~ek.

200

– Idi pa pitaj Patrijarha – rekao je Dionisiju.Dionisije je oti{ao i pitao Patrijarha, koji je u tom

trenutku sedeo sam s Ma~ekom i razgovarao. Dionisije muje, naravno, {apnuo pitawe na uvo. Patrijarh je klimnuoglavom i rekao glasno: „Razume se, nego kako!“

Patrijarh me je primetio u trenutku kad sam se ja slu-~ajno na{ao nedaleko od wihovog stola, i zadovoqan, po-zvao me:

– Kako si?– Dobro sam, Va{a Svetosti, novinari{em.I onda sam mu pri{ao ruci.– Ovo je Sini{a Paunovi}, saradnik „Politike“. On

me prati kao senka, svuda.– Mi smo, gospodine predsedni~e, bili svakodnevno,

~itav mesec, zajedno u beogradskoj bolnici, kad je leào po-kojni Radi}.

– A, da sa Cigom Golubovi}em... Da, se}am vas se...Tada se ve} vratio Cvetkovi}, i seo izme|u Patrijar-

ha i Ma~eka. Pri{ao je i Boà Maksimovi} i seo s desnestrane Patrijarha.

– Prinesi, molim te, tu stolicu Dositeju, da sedne dosvoga sugra|anina Ma~eka! – rekao je Dionisije meni.

Nije mi bilo prijatno, ali sam uzeo jednu stolicu i met-nuo je. Boè moj, vladika me moli, i to ameri~ko-kanadski.

– [ta misli{, da ga pozdravi Dositej? – upitao meneko, vi{e se ne se}am ko, ali je sigurno bio zna~ajnijali~nost.

– Pa ne bi bilo lo{e, ali ipak to bi bilo drugo. Onisu tamo svakodnevno u blizini. Koliko znam, Ma~ek mu je,~ini mi se, i sused. Da na|emo drugog.

– Pa koga }e{ drugog?! – pita ve} sasvim zabrinuto iDu{an Doì}.

– Evo, ni{kog vladiku dr Jovana! – kaèm.– E, fino! Sila si! – skoro kliknu gospodin {ef ka-

bineta Wegove Svetosti i wegov ro|eni sinovac.Pri{ao sam Jovanu i „objasnio mu stvar“. On se sav za-

crveneo. – Otkud ba{ mene na|o{e?! Evo ovih mla|ih!– Ne, treba neki [umadinac. ôvek koji ume da govo-

ri. A vi ste ju~e u crkvi na molepstviju divno govorili.

201

Sem toga, vi ste se sjajno dràli za vreme konkordatskeborbe, niste se nimalo i nikad kompromitovali. To }e od-jeknuti kad ga vi pozdravite.

Lice vladike Jovana po~elo se gr~iti. Izgledalo jekao da }e da zapla~e. Crvenelo je i bledelo.

– Nemijte ba{ mene, molim vas!– A ja vas molim da u~inite za op{tu stvar. Zar vam

~ovek na noge ovde, a vi ga pustite da vam ne kaè ni re~i.Me|utim, to vam je potrebno sada vi{e nego ikad, da svi jo{jednom potvrde svoja obe}awa (ja sam stalno sad udarao naUredbu, a znao sam da Ma~ek ako ga neko pozdravi, ne moèizbe}i da ne odgovori, makar {ta, i mo`da }e, da bi izbegaomnogo pri~a o uredbi, govoriti, za novine o mnogo va`ni-jim stvarima).

Pri{ao je onda i Du{an Doì} i po~eo i on da nava-quje. Najzad je i on shvatio situaciju.

– Ama, zovite brani~evskog Venijamina.– Ho}ete li vi, vladiko – upitao sam tek onako Veni-

jamina?– Taman posla, ja da govorim. Vi bar znate moj stav!Pravio sam se lud i odgovorio:– Pa isti stav ima i vladika Jovan.Sad se on napravio lud i rekao:– Pa ipak, on }e to boqe re}i.Pre}utno, „igra“ je bila „srbovawe“, ali niko nije

imao kuraì da to i kaè.– Nema vam spasa, vladiko, vi i niko drugi!– Vi opet na mene navalili!– Mora}ete! – upade sad sasvim odlu~no Doì}. Zami-

slite, mi obavestili i predsednika i Patrijarha, a nikoipak ne ustade da pozdravi! – upola slaga Doì}. – Nego uime Boga, napred! Vide}ete da se ne}ete kajati. Vi }ete tosjajno izvesti. Samo bez straha. Uzdignite se iznad svih nas.I govorite, kao da ste pred svojom pastvom...

– Samo hrabro! – javih se ponovo.Siroti ~ovek nas pogleda bolno, ali se ipak osmeh-

nuo, no taj je osmeh pre li~io na pla~. Ipak, u wegovom dr-àwu daqe, videlo se da smo ga ubedili da treba neko daprogovori, a mo`da jo{ vi{e je shvatio da samog Ma~eka,po svaku cenu, treba izazvati da ne{to kaè, a ma {ta kaè

202

ne}e biti nezanimqivo, ne{to }e se iz toga „zakqu~iti“.Onda jo{ sav crven-bled ustade dostojanstveno kao {to seuvek drì, i kad ide i kad govori, i laganim hodom, istinamalo s le|a, pristupi Ma~eku i stade kraj wegove stolice.Ma~ek je gledao u Patriarha dok je razgovarao s Cvetkovi-}em, a stenografi su to beleìli; mada su pre toga uzeli ijednu kratku izjavu od predsednika. I jednom i drugom pri-sustvovao sam i ja (u trenutcima kad nisam bio u akciji „vr-bovawa pozdravqa~a“).

Govor vladike Jovana ministri su slu{ali od po~et-ka do kraja s velikom pa`wom, naro~ito Cvetkovi} i Ma-~ek. Arhijereji, me|utim, u po~etku su krivili lice neka-ko zlurado, ali kad je govor ispao i smi{qeniji i aktuel-niji, imao ne~eg „op{tenarodnog“, bili su svi zadovoqni.

A ve} kad je Ma~ek ustao da govori, sve su o~i bileuprte u wega. A Ma~ek je ustao naglo, okrenuo se Jovanu i,metnuv{i ruke malo iza sebe, odrào govor koji je doveosve do neverovatnog veseqa.

I sam Ma~ek bio je o~igledno sre}an {to je govo-rio. A govorio je sve, videlo se, iskreno. Ali se, reklo bise, pobojao da se ne nastave pozdravqawa pa da mora opet isam da govori – ~im je zavr{io odgovor vladici Jovanu, pru-ìo je ruku Patrijarhu i oprostio se preko wega sa svima.

Ja sam bio neobi~no sre}an, naro~ito zbog toga {to jeu svojoj re~i spomenuo i „moje Bugare“. I pomi{qao sam damu pri|em i ~estitam, po{to je ovo bio „program“ van pro-grama. Nisam to u~inio, ali su mu, dok je i{ao ka izlazu, je-dan za drugim svi stezali ruku.

Posle toga sustigao sam, slu~ajno, dr Konstantinovi-}a, koji je iz mog kraja, i uzgred mu rekao:

– Jeste li videli kako se organizuju govori?!– Slu~ajno sam ja tu ideju dao, a ne vi! – odgovorio mi

je skoro qutito, da sam se ja malo zbunio, i neverovatno iz-nenadio, ne o~ekuju}i od jedne li~nosti takvog tempera-menta ovakvu reakciju.

– Pardon, nije re~ o ideji, ali ako je i o tome re~, me-ni je vladika Damaskin, koji je sedeo do vas, rekao da ba{nije mogao da mi uputi pitawe za mi{qewe da li treba po-zdraviti Ma~eka „zbog kom{ije“, misle}i, o~igledno pri-tom na vas. Vi se sigurno se}ate da me je on oslovio? Po{to

203

je krio od vas, mislio sam da je to „popovska“, wegova idejao kojoj nije imalo smisla da s vama diskutuje, s obzirom daste i vi deo vlade. I kad sam ga posle nagovarao da on budetaj koji }e pozdraviti Ma~eka, rekao mi je: „Ja sam samo daoideju da ga treba pozdraviti, ali nisam ni pomislio da ga japozdravqam“. Me|utim, moje je uverewe bilo da i to ne go-vori iskreno, ve} ga je bilo, vaqda, sramota od drugih vla-dika, da ne pomisle da sam sebe gura.

– E, ovako je kako sam vam ja rekao. Ja sam kazao Dama-skinu da bi ga trebalo pozdraviti.

– Molim, ja sam samo govorio o „organizaciji“; i, ~i-ni mi se, da sam zaista sam to izveo. Ovo vam kaèm ne da se-be pohvalim, nego da vam pokaèm kako na{i arhijereji neumeju da osete situaciju, i {ta sve ~ovek treba da u~ini daih uveri ~ak i kad su u pitawu wihova vlastita dobra.

– Molim, molim, samo ovako je kao {to ja kaèm.– Moram re}i arhijerejima da ste vi dali ideju, a ~ija

je „organizacija“ i kako je ona tekla, to oni najboqe samiznaju, od vikara do Patrijarha.

– Nije to potrebno, nije to potrebno?!– Kako nije!? Govorimo o istorijskoj istini... Moram,

moram svima re}i.I rekao sam, ali samo jednom, ili dvojici, onim najbe-

zna~ajnijim. U stvari, nijednom arhijereju, ve} popovima. Ja-ko cenim ovog ~oveka, on je jedan od onih mojih zavi~ajnikakojima se ja ponosim i uvek mi je milo kad ga sretnem. Zatomi je ào {to je ovaj na{ dana{wi „dijalog“ ostavio, bar umeni, ne{to ~ega ~ovek ne voli da se se}a. ûdim se kako dajedna takva pamet nije mogla da oseti obe strane medaqe, akose tako moè re}i, – medaqe koja ima dva istovetna lica.

Kad je Patrijarh prolazio iz kafecimera u svoj kabi-net, bio je veoma raspoloèn, imao raskop~anu sve~anu odo-ru, malo zaba~enu belu kamilavku, levu ruku u xepu, a uustima cigaretu, nije nosio palicu, kora~ao je sna`no ikretao se brzo – sav je sijao.

– Sad sam zasluìo dve „bogorodice!“ – rekao sam mu,dok se on zadovoqno sme{io na mene, misle}i pri tom naono {to sam danas „organizovao“ i na neke ikonice koje ondeli deci, pa je i meni obe}ao za neku decu ~iji su me rodi-teqi molili da potraìm.

204

– Zasluìo si. Fino je bilo. Iako sam „}orav“ videosam ja kroz ove moje |ozluke sve {ta ti radi{, kako {ije{,{ije{... ovi moji junaci...

Ne znam na koga je mislio, kad je upotrebio ovu nima-lo pastirsku re~ iako je u pitawu „stoka“, ali osetih daprosto pobeè da ne bi rekao i ne{to gore. Tek kad stièdo vrata, okrete se i doviknu:

– Pa do|i!... I pozdravi sve u „Politici“!...

Beograd, 31. decembar 1939. godine

Obratio sam se telefonom skopskom mitropolitu g.Josifu, potpredsedniku Sinoda, i zamolio ga da mi omogu-}i prijem kod Patrijarha Gavrila. Rekao sam mu da èlimda ~ujem od Patrijarha {ta misli o slu~aju ohridsko-bi-toqskog episkopa g. Platona, odnosno o govoru koji je odr-ào u bitoqskoj crkvi napadaju}i ì~kog episkopa g. drNikolaja. Mitropolit g. Josif obe}ao mi je vrlo qubaznoda }e poku{ati da mi izdejstvuje prijem ali me je odmah za-molio da ne objavqujem svoj razgovor s Patrijarhom. „Mo-ète saop{titi redakciji, da ona bude informisana, a {tose ti~e pisawa, ostavite to, dosta je bilo, i mi vodimo otom slu~aju ra~una, i ne{to }emo u~initi. Ja mislim da jeuop{te dosta u javnosti o tome govoreno. Jer, ovo po~iwe daga|a srpsku pravoslavnu crkvu, a ne Platona i dr Nikolaja.Dakle, zamolite redakciju da vi{e ne pi{e o tome, a ja }ugovoriti s Patrijarhom za va{ prijem. Do|ite ta~no u po-la ~etiri“.

Iako me je Patrijarh skoro uvek qubazno do~ekivao iprimao ranije, kadgod sam èleo zvani~an prijem, moraosam dugo da ~ekam i obi~no do tog prijema nije dolazilo on-da kad sam ja èleo, nego kad je kabinet nalazio za shodno.Ovoga puta bilo je druga~ije. Do{ao sam u Patrijar{iju ne-{to posle pola ~etiri. Pred kabinetom skopskog mitropo-lita g. Josifa do~ekao me je wegov momak i odmah me upitaogde sam. Ali, brzo se trgao i poku{ao da me uveri da se onli~no interesuje za mene ne mitropolit. Pravio sam se dane ose}am wegovu nesmotrenost. Pitao sam ga ima li kogakod mitropolita, a on je odgovorio da ima, ali da ni{ta nesmeta da i ja u|em! „Vi znate da mitropolit voli s vama da

205

razgovara. Evo, sad }u ja da mu kaèm“. Mitropolit me je, za-ista, i ranije uvek rado primao, ali sam i kod wega ~esto~ekao po sat dva na prijem. Zato sam sada bio iznena|enovom velikom qubazno{}u.

Sluìteq je u{ao kod mitropolita i odmah zatimotvorio vrata i pozvao me unutra. Kod wega je bila ona sta-ra gospo|ica – Darinka Nikoli}, iz Dru{tva „Majke Jevro-sime“. Mitropolit me je ponudio da sednem i produìo sawom da razgovara. „Idite sami kod wega, odre{i}e vam ke-su, neka odre{i, on ima vi{e para nego ja. Tu je u hodniku“– govorio je mitropolit gospo|ici Nikoli}. Video sam dase odnosilo na Patrijarha, ali nisam u po~etku razumeo ot-kud mitropolit ba{ zna gde se Patrijarh nalazi u tom tre-nutku. Me|utim, nekoliko minuta zatim bilo mi je jasno.Patrijarh me je ve} poduè ~ekao u hodniku pred svojimapartmanima u susednom krilu Patrijar{ije, i ~im je bioobave{ten da sam do{ao, pojavio se kod mitropolita kaoslu~ajno. Pri{ao je mitropolitu i rukovao se, a onda seobratio meni i upitao me: „Ene, {ta }e{ ti ovde?!“ Odgo-vorio sam: „Mislim da vam je gospodin mitropolit saop-{tio moju èqu i molbu. Zbog toga sam i do{ao. I vrlo do-bro {to ste ovako slu~ajno nai{li. Mo}i }emo vi{e darazgovaramo ovde“. Patrijarh je jedno vreme }utao. Seo je namoju fotequ i gledao nekud ustranu. A onda je dodao: „[taimamo mi da razgovaramo“. „Va{a svetosti“ – produìo samja – ako smem da vas pitam, {ta mislite Vi o ovom slu~ajuepiskopa Platona? Patrijarh je }utao jo{ neko vreme, a on-da je dodao: „evo ti Josifa, on zna boqe da govori.“ „Ja nemislim da o tome pi{em, ako vi ne dopustite, ili boqe è-lim da pi{em samo ono {to ne bi smetalo ni vama ni Cr-kvi. Bilo bi dobro, ipak, da ne{to kaète. Kao {to i samiznate, govor episkopa Platona bio je ovih dana predmet ì-vih komentara i u {tampi i u narodu.“ Ume{ao se onda Jo-sif: „Ama, pi{ite prosto da }e sveti Sinod preduzeti po-trebne korake odmah posle Boì}a. Obrazova}e komisiju ivide}e ko je kriv. Mi imamo ve} jedno izvesno nezvani~noobave{tewe o tome govoru. U onom malom razmaku vremena,otkad je iza{la g-ca Nikoli}, pa dok nije do{ao patrijarh,mitropolit Josif mi je nabrzinu ispri~ao da je on pre dan-dva bio u manastiru Matki na nekoj sve~anosti i da mu je ta-

206

mo ban Vardarske banovine rekao da ima izve{taj iz Bito-qa od upravnika grada {ta je Platon govorio. A to {to jegovorio vrlo je nepovoqno po dr Nikolaja, ali smetati mo-è samo Platonu. Josif mu je potraìo taj izve{taj, ali jeban odbio da ga zvani~no da, jer se, veli, pla{i da mu se neprebaci da on na taj na~in stvara jo{ dubqi jaz izme|u Pa-trijarha i dr Nikolaja. A onda ga je ban upitao, u poverewu,da to nije samo Patrijar{ija udelila da Platon tako govo-ri. Josif se revoltirao i odbio ovakvu pretpostavku, pa jezamolio bana da mu da samo prepis toga izve{taja iz Bito-qa bez overavawa. Ban mu je dao taj prepis i on ga je odneoSinodu i pro~itao. Josif je samo dodao da je ~uo od bana ka-ko je Platon donekle bio i izazvan, jer su dr Nikolaja qu-di neki nagovarali, neki wegov ro|ak koji je tamo na slu-`bi, i profesori neki bili pripremili demonstracijeprotiv Platona, pa su mu ~ak spremali i lupawe u kante.Ina~e, Josif je odmah dodao da Platon treba da odgovara najedan takav govor i da nije trebalo tako da govori.

– Ama, slu{aj ~ove~e, obratio mi se posle toga Patri-jarh. Nema toga ~oveka – je li Josife? U ovoj zemqi, ni gra-|anina, ni sve{tenog lica koji }e odobriti Platonove re-~i u odnosu na dr Nikolaja. Pa zar se on borio dvadeset go-dina za ruske emigrante i za Rusiju, a sada da mu kaù da jeprotiv Rusije. Samo ima jedna stvar, ja sad mogu to da vamkaèm, nismo ni mi predlagali Platona, ni za vladiku ni-ti za Bawa Luku. Ako }ete istinu da znate, wega je prvopredloìo dr Nikolaj, u svoje vreme, a posle na drugom gla-sawu prihvatio ga je i Varnava. I ako bi se to poteralo,ima arhijereja koji tvrde da je wegov izbor bio uop{te ne-pravilan. Falsifikovan je jedan glas. ali, o tome sad netreba govoriti. [to se ti~e wegovog odlaska u Bawa Luku,ja vam dajem svoju ~asnu re~ da pojma nisam imao da }e da è-li Bawa Luku, sve dok nije do{ao u Sabor i sam izjavio.[tavi{e, bio sam tom wegovom èqom iznena|en, kao imnogi drugi arhijereji. Pred sednicu on je bio kod mene, aja sam mu savetovao da ide u [tip, ali je on rekao da ne}e.Kad je isterao svoju kandidaciju za Bawa Luku glasovi su sebili toliko podelili da se moralo ponovo glasati, i tek jejedva na ponovno glasawe pro{ao.

207

– Va{a Svetosti, ja govorim ovoga puta i kao glas pu-blike, pastve. Smatra se da bi tu stvar trebalo {to pre i{to brè likvidirati. Vi ste svakako, ~uli {ta misle Ba-walu~ani o dolasku Platonovu, a o tome je onomad pisalo iu novinama.

– Da, ~uo sam, i mi }emo preduzeti korake odmah sadaposle boì}nih praznika. Samo, kaèm vam, ni{ta ja nisamkriv za taj wegov odgovor.

Ne mogu ja Platonu zavezati usta...A onda je za}utao pa, mahnuv{i nervozno rukom, dodao:– [ta mogu ja, ako sam Patrijarh, ipak mi ne dolazi

naitija svetog Duha da mi kaè {ta }e koji episkop govori-ti, a najmawe {ta }e Platon govoriti. Vidite da se sve ras-pojasalo i u dràvi, ne zna se ko je ko, i ko je {ta, pa je ta-ko i u crkvi. Ja ~inim sve {to mogu, ali nisam ni ja svemo-gu}i.

– Ama i Grigorije nije trebalo ba{ da udara na ono-lika zvona. Ina~e, kao ideja, to je dobro {to je on pokrenuoto pitawe. Jer, treba da se ra{~iste u crkvi izvesne stva-ri. To je i za nas boqe. Treba da se izvesni nepokorni ele-menti u crkvi zauzdaju. Grigorije nije r|av ~ovek, i ja mu ve-rujem...

Ovo je govorio mitropolit Josif, a ja sam ga u jednomtrenutku prekinuo:

– Visokopreosve}eni, vi, svakako, a verujem i WegovaSvetost, ne sumwate u dobre namere gospodina Boòvi}a.On je i nacionalan i ispravan ~ovek, ali }ete razumeti dawega, koji je ceo svoj ìvot posvetio Jugu i crkvi, bole ta-kve re~i, koje je izgovorio episkop Platon.

Patrijarh je rekao:– Ta~no je to, samo je nesre}a {to wegovo pisawe svet

druga~ije tuma~i. A {to se ti~e moga slu~aja sa dr Nikola-jem, Platona sa dr Nikolajem, to je prolazna stvar. Pa zarse ne se}ate {ta je sve radio [ari} sa Stepincem i sve senajzad sti{alo. Mi }emo se razumeti...

– Mnogo se zamera Patrijar{iji zbog sve{tenikaSretenovi}a koga je crkveni sud osudio.

Patrijarh je sko~io:– Evo, neka ti kaè Josif, ja sam Sretenovi}a primio

i savetovao ga kao sina da po|e jednom pravim putem, da ne

208

pravi gluposti, a on je, me|utim, i posle toga produìo daradi koje{ta. I sve ove krivice za koje je osu|en nastale suposle toga sastanka. Ako bi mi ispitivali wegove ranijekrivice, {to je i{ao po Bosni bez dopu{tewa i tome sli~-no, to bi bilo mnogo teè. Uostalom, u Velikom crkvenomsudu sede qudi koji su bili na toj tamo wegovoj strani, sedii Dositej, pa neka mu on presudi. Ja sam i crkvenom sudu re-kao: „sudite samo po zakonu, pa ma ko to bio, ne obaziritese ni na koga, pa ni na mene“. Vidite, molim vas, povisio jeponovo glas Patrijarh – govore da je Sretenovi} osu|enzbog toga {to je vodio konkordatsku borbu a ja vam kaèmdo}i }e vreme kada }e cela ta konkordatska borba izgleda-ti druga~ija. Istorija je ta koja }e kazati svoju re~. Vide}ese ko je pokrenuo pitawe Konkordata, ko se prvi borio pro-tiv Konkordata.

– Meni je, Va{a Svetosti, poznato da ste vi prvi do-bili ta~ne informacije o Konkordatu i o tome govorili usvoje vreme u Saboru...

– Pa to vam kaèm, vide}e se jadnoga dana, daj Boè,samo zdravqa.

U jednom trenutku ja sam poku{ao da kaèm Patrijar-hu o izvesnim glasovima koje se prenose i o odlasku episko-pa Nikolaja Jokanovi}a s Cetiwa u Mostar. Me|utim, Pa-trijarh me je prekinuo i rekao Josifu da su mu pisali izMostara i molili ga da {to pre do|e ako je mogu}no jo{ prehirotonisawa. Naravno da sam ja posle toga u}utao.

– On je wihov Hercegovac, pa neka se tamo nosi s wi-ma – rekao je Patrijarh, daju}i mi do znawa, na jedan zaobi-lazan na~in, da ne treba obra}ati pa`wu na glasove koji go-vore o nekome negodovawu prema ovom izboru.

Posle toga patrijarh me je odveo u svoj kabinet i po-klonio mi nekoliko starih drvenih krsti}a i ikonica, ko-je mi je obe}ao jo{ na Rijeci za moju i Qubinu kolekciju.Pri rastanku poèleo mi je sre}ne praznike i zamolio meda isporu~im wegov blagoslov i svima wegovim ostalim po-znanicima u redakciji „Politike“.

Oti{ao sam ponovo kod mitropolita Josifa i razgo-varao jo{ neko vreme s wim. On je tom prilikom rekao da jewegova èqa bila uvek da do|e do pomirewa izme|u dr Ni-kolaja i Patrijarha, da su oni na tome mnogo puta radili.

209

Pa i ovaj izbor Valerijana Pribi}evi}a bio je jedna vrstana{eg pribliàvawa dr Nikolaju. A {to se ti~e Platona,on je dobio eparhiju ba{ kao Nikolajev ~ovek. Jer, poznatoje da je Platon bio veliki prijateq sa dr Nikolajem, dr Ni-kolaj nije izlazio iz patrijar{ijske {tamparije u Karlov-cima, kada je u woj bio upravnik Platon. A {to su se sad po-sva|ali tome mi nismo krivi.

Onda mi je mitropolit ispri~ao da je Platon pisaoneka pisma episkopima pre zasedawa ovog posledweg Sabo-ra i u wima molio episkope da glasaju za wega u Saboru upogledu bawalu~ke eparhije. Nisam razumeo {ta je u timpismima pisano, ali sam dobio utisak, da je tu bilo ne{tosa ~im se patrijar{ija ne slaè.

– Gospodine Mitropolite, mi smo uvek otvoreno raz-govarali, dopustite da vam uputim jedno specijalno pitawe.Vi mi ne}ete zameriti. Vi mi stalno govorite da radite natom pomirewu izme|u Patrijarha i dr Nikolaja. A otkud seuvreìlo mi{qewe da ste ba{ vi taj koji smetate tom po-mirewu. Ima qudi koji veruju da je i ovo, dopustite da se ta-ko izrazim, va{e maslo, {to je Platon ovako govorio u Bi-toqu i {to je uop{te pravio te gluposti u ohridsko-bitoq-skoj eparhiji. Izvesni qudi misle da je vama stalo bilo dase Platon kompromituje ba{ kao biv{i prijateq dr Niko-laja, da se zavadi sa dr Nikolajem i tako daqe.

Mitropolit je pobledeo, prvi put otkada ga ja znam,pokazao je nervozu i nekim promuklim, dubokim glasom, od-govorio:

– To nije istina! Bog mi je svedok. Uvek sam radio sa-mo na tome da se izmire. Evo, pitajte ba{ vladiku dr Jova-na da li sam ja kazao u Saboru: „Pa dokle }ete vi, gospodo,tako? Jedni me optuùju, mislio sam na Platona, da radimza dr Nikolaja, drugi me optuùju, da radim za Patrijarha.Za{to se jednom ne izmirite pa da gledamo pre~a posla... Ievo, da vam kaèm, ba{ ne{to {to ina~e nisam mislio davam kaèm. Ju~e je ovde kod mene bio arhimandrit dr JustinPopovi}. Vi znate da je on i glavom i bradom Nikolajev ~o-vek. Ja sam se za~udio kad je do{ao, ina~e, nikad nije dola-zio. Razgovarao sam s wim o op{tim stvarima i u tome je na-i{ao Patrijarh, ba{ ovako slu~ajno, kao sada vi. Patrijarhse drì stra{no ponosito ponekad. Skoro ga nije ni pogle-

210

dao, ali kad mu je arhimandrit Justin pri{ao ruci on se ma-lo otkravio. A vidite da meni nije stalo do toga izmirewaja bih kazao Justinu, izvini molim te, i ostao bih sam sa Pa-trijarhom.

Iz onoga {to mi je o ovom susretu Patrijarhovom sadr Justinom mitropolit Josif rekao, dobio sam utisak da jeJosif i ovaj susret nekako udesio. Hteo je, izgleda, da sePatrijarh sastane s Justinom, ali da to ne izgleda zvani~-no ve} slu~ajno.

Op{ti utisak iz ovog moga razgovora s Patrijarhom iJosifom bio bi ovaj: nije im prijatno da se govori o rasce-pu u Crkvi, ali vole {to je pokrenuto pitawe Platonovo,pa mi se ~ak ~ini da misle da }e iza ovoga pitawa do}i nared i neko drugo pitawe. Na primer, pitawe dr Nikolaja,ali tako da tuìlac bude Platon. Iz razgovora s Josifomdobio sam utisak da se smatra da je Platon zavr{io svoju ka-rijeru i da }e morati da ide u penziju, ali pre toga da }e sepomo}u toga wegovog slu~aja ra{~istiti jo{ neke stvari.

Beograd, 3. februar 1940.

Sino} sam bio kod mitropolita Josifa zbog Okru-`nice koju je Patrijarh uputio arhijerejskim namesnicima,odnosno sve{tenstvu povodom politi~kih doga|aja u zemqii na strani. Zatekao sam tamo i Patrijarha. Bio je tu iarhijerejski namesnik iz Skopqa, prota Pe{i}.

Pitao sam Patrijarha {ta }e biti s Platonom. On mije odgovorio da prema saslu{awima, koja je doneo vladikaNektarije, „ne stoji“ da je Platon govorio da je Nikolaj je-retik, a sem toga i drugi iskazi nisu onakvi kao {to se tvr-dilo u novinama. Ipak, Platonova stvar vozi}e se jo{ dugo.Uostalom, to i mora, jer je wegov ukaz zadràn u Dvoru.

– Pripisuju Platonu da je u vezi i sa mnom i Josifom,da smo ga mi nagovarali da napadne Nikolaja. To nije ta~no.Ako ho}ete da znate, on u ovim svojim saslu{awima napadai nas, da nismo èleli da ga pomognemo u nekim stvarima uvezi s Nikolajem. Platon je tvrdio, to je sada utvr|eno, daje Nikolaj bio protiv Rusije, a mi ovde znamo da je Nikolajbio za Rusiju. Meni je milo {to je utvr|eno da ono {to jePlaton govorio o jeresi nije bilo upu}eno Nikolaju ve} je

211

imalo op{ti smisao. Jer, znate, da se to odnosilo na Nikola-ja, lupio bi on prvo nas, po glavi. Svet bi se pitao: pa kakoste vi tog jeretika trpeli me|u sobom dvadeset godina? Tre-balo je da Platon bude vladika jo{ pre trideset godina a ni-je to bio samo zato {to je bio tako ludija, voli da kaè. Uo-stalom, sve {to on sada govori protiv Nikolaja pisao je onto po novinama jo{ pre toliko godina, kad je bilo re~ da Ni-kolaj postane vladika. On zamera Nikolaju da nema fakulte-ta, pa nema fakulteta ni dr Jovan. Oni, ako nisu svr{ilina{ bogoslovski fakultet, svr{ili su na{u bogosloviju.

– A, Platonu zameraju da nije bio najkorektniji zavreme posledwe okupacije! – kaèm ja.

– Pa zna{ u ~emu je ta wegova krivica? – kaè Josif.Napisao je pokojnom mitropolitu Dimitriju otvorenu ka-rtu u kojoj je rekao: „[ta se mlatite tamo po Francuskoj,{to ne do|ete ovamo da se izmirite s ovim qudima (Austri-jancima)?“

– Ama, brate, ako }emo tako, ima i na drugim stranamatakvih qudi koji su sumwivi iz vremena okupacije. Milo{Leskovac, obesio je devet Crnogoraca, pa je posle posetiogeneralnog {efa policije za celu Bosnu i Hercegovinu.Crnogorci su ga posle rata tukli, a on je sada sila u Sara-jevu, potpredsednik op{tine. Pa Voja Veqkovi} bio je ov-de sila za vreme Austrijanaca, a kako je posle lepo prola-zio kad su do{li na{i. Ima ih puno takvih – kaè Patri-jarh. Ja sam to kazao i ministru pravde dr L. Markovi}u.

Beograd, 1. mart 1940.

Razgovarao sam sa protom dr Stevanom Dimitrijevi-}em i on mi re~e da je preduzeta akcija da se izmire patri-jarh Gavrilo i dr Nikolaj Velimirovi}. Istoga dana na{aosam proto|akona Saborne crkve Ugqe{u Jeli}a i razgova-rao o tome s wim. On mi je ispri~ao da je prota Dimitrije-vi} pokrenuo to pitawe na ru~ku u Patrijar{iji, koji jeprire|en na dan slave Patrijar{ijske kapele (Simeon Mi-roto~ivi). On je o tome razgovarao sa nekim sve{tenicimai sloìli su se da Savez udruèwa eparhijskih pozove zva-ni~no Nikolaja, s tim da im Patrijarh potpi{e taj poziv.Prota Dimitrijevi} je posle toga bio kod Patrijarha i do-

212

bio saglasnost a onda je do{ao kod wega Ugqe{a i traìoda on privoli predstavnike saveza, protu Magazinovi}a,Isakovi}a i jo{ neke. „Ja sam morao da pristanem. Ali samodmah rekao da od toga ne}e biti ni{ta, ako se pre toga nesrede izvesne va`ne stvari“ – kaè Ugqe{a. Poziv koji sa-vez treba da uputi Nikolaju nije da do|e Patrijarhu li~nona podvorewe, ve} u Beograd, da odrì propoved na Nedeqipravoslavqa, a onda da se tu sretne s Patrijarhom.

Istoga dana prota Dimitrijevi} je si{ao u Kraqevu.Na dan 29. uve~e, ja sam bio kod mitropolita Josifa i save-tovao mu da Patrijarh napi{e li~no pismo Nikolaju i po-zove ga da odrì propoved. Josif mi je rekao da i on sam mi-sli, kao ve}ina patrijarhovih prijateqa, da Patrijarh tone treba da radi jer se dosta poniàvao ranije. Ispri~aomi je da je on 1938. (?) i{ao kod Nikolaja i poku{ao da ganagovori da do|e u Beograd, ali ovaj je to odbio. Rekao mi jeda smo mi svr{ili Martin posao, a Marijin nismo mogli(Po Bibliji: Marta je kuvala ru~ak, Marija je slu{alaHrista). Posle toga i{ao je vladika Raji} u Kraqevo da po-zove Nikolaja, ali ga ovaj nije primio. Uo~i proslave naKosovu, Patrijarh je poslao doktora Jovana, ni{kog epi-skopa, sa pismom da ga pozove na Kosovo. Nikolaj je ismejaoJovana. Rekao mu je: „Ti, Jovane, otsluì danas slu`bu, a jaimam ne{to posla u Vrwa~koj Bawi“, i dunuo te se provo-zao po Bawi, a Jovana ostavio da sluì slu`bu mesto wega.I ni{ta opet nije bilo. Niti je do{ao na Kosovo, niti jeodgovorio na pismo. Me|utim, stalno vi~e kako on nema ni-{ta protiv Gavre. Na protiv, koga onda ima?!... Evo, Patri-jarh je sada doveo za namesnika wegovog ~oveka, Kostu Luko-vi}a, pa je doveo za stare{inu Saborne crkve Du{ana Vasi-}a. To je u svoje vreme, izme|u ostalog, traìo Nikolaj dase ispuni, pa da on do|e. Pomiwe stalno narod, kako trebanarod zadovoqiti, onaj narod koji je stradao za vreme kon-kordata. Pa mi na tome radimo koliko moèmo. Neka do|eovde pa }emo gledati zajedno {to se moè.

Prvo da vam kaèm, Patrijarh je uvek za to da se izmi-re. Ja, me|utim, mislim da treba da se izmire, ali ne da sePatrijarh poniàva. Ba{ tu skoro rekao mi je da to ve}treba nekako da se sredi, a ja sam mu predloìo da on ode po-stima u Kaleni}, a Nikolaj u Qubostiwu, pa neka se sastanu

213

tamo na granici svojih eparhija. Neka sede tamo sedam dana,pa ako ho}e neka porazbijaju sebi glave.

Ipak ja mislim da bi trebalo da Patrijarh napi{ejo{ jedno pismo Nikolaju i pozove ga na Nedequ pravosla-vqa. Znate li Vi {ta je mitropolit Dositej obe}avao svenarodu, kako se drào za vreme konkordatske borbe sa naro-dom, pa je u jednom trenutku, da bi sa~uvao celinu crkvepri{ao Patrijarhu Gavrilu, poqubio mu papu~u i i{ao sawim po Crnoj Gori. U tim danima on je bio ravan po ugledu,pa mo`da i po poloàju, Patrijarhu Gavrilu. Bio je pro-tivkandidat prilikom izbora novog Patrijarha, bio je doizbora zamenik Patrijarha Varnave, bio je vo|a pobuwenogpravoslavnog naroda zbog nepravednog konkordata, ipak jeostavio Nikolaja i pri{ao novoizabranom poglavaru cr-kve. Da nije on onda do{ao Patrijarhu, ve} ostao sa Niko-lajem, ko zna {ta bi bilo do sada. Dositej je onda narod osu-|ivao a osu|uje ga jo{, ali ko zna da jednog dana ne}e bitito wegov najve}i i najrealniji test s obzirom na celinu cr-kve. „Onda sam mu ispri~ao kako je pokojni kraq Aleksan-dar, koji je znao da Grigorije Boòvi} ne miri{e 7. januar,jednom na higijenskoj izlo`bi ostavio sve pa prosto uhva-tio Boòvi}a za ruku da bi sa wim razgovarao i pridobioga za sebe. Znao je {ta Boòvi} zna~i u Makedoniji i uop-{te u na{em narodu. A on, kraq, nije smatrao to za poniè-we. „Tako i Patrijarh treba ponegde i da poklekne na ma-wim stvarima, da bi uspeo na op{tim. Samo za trenutak tobi izgledalo neko poniàvawe, posle toga slika bi biladruga~ija. Ko zna da li bi posle toga Nikolaj imao taj ugledkoji danas ima, a srpska pravoslavna crkva dobila bi mno-ge, naro~ito u odnosu na druge vere koje se raduju dana{wojneslozi arhijereja Srpske pravoslavne crkve.“

Izgleda da su moje re~i imale dejstva na Josifa. Onme prosto prijateqski najurio, da mi ne bi odgovarao daqejer nije izgleda ni imao vi{e {ta da odgovori.

„Vi }ete biti veliki vladika ako izmirite Patrijar-ha i Nikolaja. Vi to treba da u~inite. Star ste ve} ~ovek i{ta nama drugo treba nego da u~inite jo{ jedno veliko deloza crkvu i narod. Savetujte Patrijarhu da napi{e pismo.“

„Lukavi ste vi â~ani. Hajde tamo vrag ti materi“ –nasmejao se mitropolit i pozvao nekog svog zemqaka, koje-

214

ga sam ja bio „isterao“ u hodnik dok sam sa mitropolitomrazgovarao.

Razgovarao sam s Grigorijem Boòvi}em i ispri~aomu {ta sam rekao mitropolitu Josifu i {ta mi je on odgo-vorio. Grigorije mi kaè: „Idi kod patrijarha i savetuj muda objavi pomen kraqu Aleksandru na Oplencu i da pozovesve vladike pa i Nikolaja, a posle odatle sa svima vladika-ma da ode u @i~u da odrì besedu Svetom Savi. Ja se primamda sa Nikolajem udesim stvar da on sa Oplenca ode hitno uKraqevo i sa narodom, sa prangijama, kowicom i barjacimado~eka Patrijarha i arhijereje i odvede u @i~u. To }e bitijedna nacionalna manifestacija. A ako Nikolaj odbije dado|e na Oplenac ja }u napisati ~lanak i objasniti se sawim, Nikolajem. Mogu da izdadu i jednu poslanicu iz @i~eili sa Oplenca, ali da ne bude popovska, ve} patriotska.

Beograd, 2. mart 1940. godine

Razgovarao sam danas pre podne sa Ugqe{om Jeli}em,proto|akonom Saborne crkve. Pri~ao mi je da je bio saostalim predstavnicima saveza anarhiskih udruèwa kodPatrijarha. Izme|u ostalih bio je Du{an Vasi}. Saop{ti-li su Patrijarhu da ho}e da pozovu Nikolaja na „Nedequpravoslavqa.“ Patrijarh je primio tu ideju blagonaklono,ali im je posle govorio {ta je on sve primio da se „Nikolajopameti“ i do|e u Sabor. âk im je ~itao i pismo koje jevladika Jovan bio odneo kao poziv Nikolaju da do|e na Ko-sovo. Patrijarh je toliko govorio da oni nisu mogli ni{tada kaù. Rekao im je da to po{aqu Nikolaju {to su napisa-li, a on }e prethodno potpisati, ali su mu oni odgovorilida }e li~no odneti poziv. Patrijarh se i s tim sloìo.Ugqe{a posle kaè da mu je vrlo te{ko da ide zbog toga kodNikolaja, pla{i se prosto pogleda Nikolajeva. Sumwa da}e Nikolaj primiti i sam misli da Nikolaj ne treba daprimi poziv. Wegov dolazak treba da bude sve~an, jer bi nataj na~in bili zadovoqni i oni koji su se borili uz Niko-laja protiv konkordata.

Ja sam mu posle napomenuo da mu je dr Vojislav Jawi}rekao danas u kwiàri Gece Kona da je i on mi{qewa daNikolaj treba da do|e, jer je Gavrilo u~inio sve {to je

215

mogao da u~ini, da zadovoqi Nikolaja. Ugqe{a mi na toodgovori:

„Voju mi vi{e ne smatramo za borca, on ho}e da sedi nadve stolice. Nikolaj ga odgurnuo od sebe, a kod Patrijarhane moè da se plasira. Ba{ nam je Patrijarh rekao: „Voja jedobar ~ovek, ali ja znam da ne treba mnogo uzimati ozbiq-no, ono {to on govori i radi“.

Posle mi Ugqe{a govorio da je i on mi{qewa da tre-ba da se srede prilike, da se izmire Patrijarh i Nikolaj,ali s obzirom da Nikolaj ima narod sa sobom, da se izmirekao ravan s ravnim.

Pomenuo sam mu ideju koju mi je Grigorije dao ju~e,mole}i me da je kaèm i Patrijarhu. On mi je odgovorio daje on ve} govorio ne{to sli~no s mitropolitom Josifomkada je posledwi put bio kod wega, ali se Josif izgovaraoda ne moè to da bude – jer nema nikakvog praznika do Sa-bora koji bi se mogao iskoristiti za jedan sastanak naOplencu.

Gonio me je Ugqe{a posle da odem kod Patrijarha i damu saop{tim Grigorijevu ideju. Dopala mu se. Ja sam oti-{ao ne ba{ s naro~itom voqom, ali nisam mogao do}i doPatrijarha.

Ugqe{a mi je rekao da }e deputacija Saveza i}i u po-nedeqak ili utorak u @i~u.


Saop{tio sam Grigoriju moj razgovor s Platonom. Onmi je rekao da sam ta~no izjavio da bi on sve Platonove gre-{ke pre}utao samo da nije bio u pitawu Gizdavi}, za kogamisli da je opqa~kao manastir sv. Naum. Rekao mi je da tojo{ jednom saop{tim Platonu ili da mu pi{em. Molio meje da mu kaèm da je i Mirko Pavlovi} jedan od qudi koje ontreba {to pre da ukloni.

Grigorije mi nije odgovorio da li bi se on, eventual-no, sastao sa Platonom, ali mu je bilo milo {to je Platonipak pokazao izvesnu popustqivost i bio gotov da priznaizvesne gre{ke svojih pot~iwenih.

216

Napomiwem da sam ja Grigoriju malo „cenzurisao“svoj razgovor s Platonom i govorio mu samo ono {to bi mo-glo da stvari sti{a.


U{ao sam u sekretarijat Patrijarhovog kabineta,upravo kabineta wegovog {efa. Hteo sam, po obi~aju, dasvratim prvo kod {efa kabineta Du{ana Doì}a, ali su miskrenuli pa`wu da ima nekog kod wega. Ja sam ipak otvoriovrata i video nekog studenta da stoji pored {efa, a desno jepromakao vladika Platon, Du{an me je pogledao i rekao mio~ima da ne moè momentalno da me primi, po{to je tu vla-dika. O~igledno bojao se moga susreta sa vladikom, s obzi-rom da sam ja iz „Politike“. Malo kasnije pojavio sam seponovo na vratima s profesorom Rad. Medenicom koji je ta-ko|e ~ekao na prijem, i dao Du{anu o~ima znak da bi treba-lo da nas pozove unutra „na po jednu rakiju“. Du{an je toprihvatio. Vladika je ustao:

– Evo, ovo je taj zloglasni Sini{a, vladiko, {to pi{eo nama po „Politici“.

– Znam ja g. Paunovi}a.– Pa nije on Gligorije da ga tako predstavqa{ vladi-

ci – rekao je u {ali Medenica.Malo po malo, i pre{li smo na vladi~in slu~aj.– Moje je uverewe, vladiko, da Grigorije ne bi nikada

napisao o vama ono da nije bio posredi stare{ina sv. Nau-ma – Gizdavi}. O tome Gizdavi}u kruè vrlo r|avi glasovi.Kaè se da je upropastio sv. Naum, da je nezgodan ~ovekuop{te.

– Molim vas, ako je re~ o Gizdavi}u koji je bio u Gra-~anici – ja se onda ne ~udim {to vas je napao Grigorije –upao je skoro besan Medenica. Toga treba najuriti odmah. Jase u te stvari ne me{am, ali treba samo da vidite {ta je ra-dio onaj wegov brat u Jerezi, pa kako se taj arhimandrit po-na{a prema qudima kad do|u u manastir.

– Ja ne znam da li je on {to ukrao, ali da je materija-lista, to sam ube|en. Ali ja ne mogu sad wega da uklonim najedan Grigorijev ~lanak. Ja Grigorija dobro i ne poznajem.Kad je bio ìv Varnava, on mu je rekao da mu je milo {to sam

217

izabran, i posle toga video sam ga nekoliko puta. Mislimda je on alkoholi~ar i kad pije, napi{e po tu|oj glavi. Towega bu{ka Nikolaj.

– To nije ta~no. Grigorije se vrlo retko vi|a s Niko-lajem i ne odràva nikakve naro~ite veze. Sve je to on pi-sao {to je hteo da spase sv. Naum od Gizdavi}a i Bitoq odMirka Pavlovi}a, biv{eg namesnika, koji trguje samo va-{im fotografijama. Grigorije ako ima {to protiv vas nebi napisao ba{ zato {to ste vi vladika. Radi dobra crkve.Ali je morao kad vi niste hteli da se spasete tih sumwivihqudi.

– Pa dobro, dajte mi vi nekoga za sv. Naum, ja }u ga su-tra dovesti.

– Molim vas, taj Gizdavi} je meni pri~ao da mu je jedanvladika – pravio je aluzije na Nikolaja – traìo 50.000 di-nara, pa kad mu on nije dao, po~eo je da besni.

– Ne, 50.000, nego 100.000 dinara – upao je Platon, alinisam znao da li ponavqa Gizdavi}eve re~i ili i on totvrdi.

– Ako je Nikolaj i traìo, traìo je sigurno za @i~u– kaèm ja. Li~no Nikolaj nema novaca.

– E, to vi ne znate – kaè Platon.– Ja mislim da ste vi sve te stvari mogli da svr{ite i

ra{~istite s Grigorijem i Nikolajem.– Kako da ra{~istim kad Nikolaj misli da je meni

stalo do ohridsko-bitoqske eparhije, a me|utim mene je ta-mo poslao Sabor. Ja sam, iako mi je dobro u Bitoqu traìo,Bawa Luku, samo da mir bude u crkvi, a oni su mi i to one-mogu}ili. Vi ne znate {ta Nikolajev sestri}, koji je u Bi-toqu, radi meni tamo. Oni pi{u pesme protiv mene, nekakalu|erica tamo vrbuje popove da ne pomiwu u slu`bi mojeime, ve} Nikolajevo itd. Mogu li ja to da trpim? Napadajume, ja moram da se branim. Nije ta~no da mene narod tamo nevoli. Naprotiv, oni misle da sam ja jedan dobar vladika ~i-stih ruku itd. Ovo {to Nikolaj radi i {to Grigorije pi{e,to ide samo na {tetu crkve. Eto, molim vas, sad o Boì}u~estita mi praznik profesor Venkov iz Sofije. Za{to?Milo Bugarima {to se mi sva|amo.

– Trebalo bi da vi li~no nekako uredite odnose s Ni-kolajem i Grigorijem.

218

– Meni je te{ko, ja sam pomi{qao da tuìm i Grigori-ja, ali za dobro crkve i miroqubqa ja sam gotov i da popu-stim, samo ne èlim da se poniàvam. Ako vi moète neka-ko to da udesite, da se moje dostojanstvo episkopa sa~uva, ida se te stvari smire, ja sam gotov. Dajem vam odre{ene ruke.


Bio sam danas kod protojereja Stavrofora Nikole Jo-si}a, biv{eg arhijerejskog namesnika za vreme patrijarhaVarnave, koji je pre neki dan postavqen kraqevim ukazomza vrhovnog inspektora ratni~kih grobqa. On mi pri~a.

– îm si ti objavio onaj ~lanak u „Politici“ da sampostavqen u Ministarstvu pravde patrijarh me pozvao kodsebe. Odem tamo, a on sav ùt i uzdrhtao po~eo da vi~e namene:

– Ko je smeo tebe da postavi bez moje saglasnosti?!^lan 20. je jasan. Ja }u da obaram, ne moè to tako. Jesi liti molio za to mesto?

Molbu nisam pisao, ali sam molio.– Ja }u tebe da optuìm.I onda dunu u drugi salon.Ja zaustih da mu ne{to kaèm, ali se on ne povrati.

Postajah malo pa iza|oh.Me|utim, on je pri~ao kako me je izbacio iz kabineta!Ugqe{a Jeli} pri~ao je meni da je Patrijarh rekao

~lanovima Saveza koji su bili do{li radi odlaska kodNikolaja, da }e da optuì Josi}a.

Beograd, 5. mart 1940. god.

Jutros sam bio kod mitropolita Josifa.– [ta ho}e{ – do~ekao me je po obi~aju.– Traìm vas ve} tri dana, uvek ste na sednicama

Sinoda.– Pa da, mi radimo, ne bazamo.– Ima li ~ega novog?– Ima, oti{li su svi tvoji jednomi{qenici kod Ni-

kolaja da ga zovu na Nedequ pravoslavqa, a on, {eret, ose-tio to, pa zakazao u isti dan neki bogomoqa~ki skup.

219

– Ima li {to za pisawe?– Ima. Bio sam kod Vewamina u Poàrevcu da mu vi-

dim taj eparhijski dvorac {to zida. Pravio mu je planoveKorunovi}, zapo~eo jednu toliku zgradu da je ~udo bo`je.Ista je kao patrijar{ijski dvor u Karlovcima i ve}a. Do-veo je do krova, a sada ne zna kud }e daqe bez para. Traì odnas 3.000.000 od ovih para koje nam je dràva dodelila naime naknade. Pisao mi je, pisao. Ja mu nisam odgovarao, ne-go odoh da vidim li~no. Ne znam {ta mu to treba u onoj pa-lanci. Napravio neke rupe kao na arnautskim kulama, veli-ki ulaz kao da }e svakog dana imati sve~ana primawa. A naj-vi{a li~nost tamo je srpski na~elnik i kmet. Sme{an ~o-vek. Sem toga, napravio zgradu na vrlo nezgodnom mestu.Svakog ~asa pi{ti mu voz za u{ima. Zgradu okruùje onapruga {to ide za Ku~evo. Dosad je potro{io milion i dve-sta hiqada dinara, kaè, ali ja mislim vi{e. [ta }e ~ini-ti, ne znam. Od nas novac ne moè dobiti. Iako on nastoja-va na tome, tvrde}i da su wegovi manastiri dali najvi{erazloga za naknadu. Ja mu kaèm da ta naknada nije pojedi-na~na, nego op{ta.

Posle mi je mitropolit pri~ao o naslednicima poko-jnog Varnave.

– Molim te lepo, evo i ovi Varnavini naslednici, ma-da po zakonu nemaju pravo na avaizman, ja sam onomad jednojèni rekao da }e dobiti avaizman po{to ju je sud oglasio zazakonita naslednika. I da }emo svima koje su oglasili zanaslednike – tre}inu dati. Me|utim, oni uzeli neke advo-kate, lud svet. Ja im kaèm da se batale toga posla sa advo-katima i da sve to svr{e s nama. Jer stvar je u na{im ruka-ma. Mi moèmo da vozamo ako ho}emo pedeset godina. I ko}e izgubiti, oni. Mo`da }emo i mi ne{to izgubiti, jer mise ~ini da se na{ i wihov advokat sporazume{e, pa }e sad danas polako sankaju i muzu.

Ispri~ao mi je zatim jedan svoj doìvqaj iz konkor-da~ke borbe.

– Vra}am se ja od svoje sestre uve~e. Na tramvajskojstanici ~ekam poduè tramvaj, kad odjednom idu dva pijanaseqaka i pravo k meni: „Blagoslovi pope!“ – kaù oni i qu-qaju se. „Bog vas blagoslovio“ – odgovaram ja, a nekako minije toplo oko srca. Ba{ tih dana pojavila se ona karikatu-

220

ra na kojoj ja ne{to {apu}em patrijarhu Gavrilu. Gavrilo uàndarmskom odelu, a ja u seqa~kom. Mislim ovi me pozna-li pa }e biti belaja.

Sre}om oni pro|o{e. Ja odahnuh i povukoh se malo umrak. Kad, ne lezi vraè, oni se povrati{e. Gledaju me obo-jica. Da bih nekako popravio situaciju, pitam ih: „A odakleste vi, bra}o?“ „Ja iz Dalmacije“ – kaè jedan. „A ja iz To-plice“ – dodaje drugi.

U sebi mislim: Lepo dru{tvo, ko vas sastavi...!Najednom }e ti onaj Dalmatinac:– A je li, pope, ima{ li ti kod sebe neku od onih sli-

ka gde su nacrtali patrijarha? – „[ta }u sad da od boga na-|em?“ – mislim u sebi, pa onda: „Ja nemam, ali ima kod Pa-trijarha i Koro{eca na xakove“.

Oni oseti{e da ih zavitlavam i taman se spremi{e dami ne{to odgovore, a sre}om, tramvaj stiè i ja utekoh.

Pri~am posle to Patrijarhu, a on se quti {to sam ta-ko odgovorio.

– A {to, pa ti si vaqda, naredio da se pokupe iz varo-{i da te ne brukaju, a Koro{ec ih ima jer ih on rastura.


Ve~eras sam sreo slu~ajno na Terazijama tuzlanskogepiskopa Nektarija i ni{kog Jovana. îm su me primetili,qubazno su me pozvali u svoje dru{tvo.

– Gde si ti, Sini{a, ja bio u Sofiji, a ti se ne inte-resuje{!? – kaè mi simpati~ni Nektarije.

– Stalno ste na sinodskim sednicama. Hteo sam malo ikod Patrijarha da mu isporu~im neku poruku Grigorija Bo-òvi}a u vezi s Nikolajem Velimirovi}em. Nego, evo vamova dva pisma koja su stigla redakciji, jedno se odnosi naneke nepravilnosti u va{oj eparhiji, drugo na Beograd.Pro~itajte ih, to vam {aqe Grigorije. Boqe, mislim da vito re{ite, nego da o tome, eventualno, na{ list raspravqa.A ovo pismo koje je neki sudija iz Sombora uputio ministruVelizaru Jankovi}u, povodom zbora koji su zakazali Hrva-ti u Subotici, molim, pokaìte Patrijarhu. Pro~itajte ga,naravno, prvo vi... Pa, kako ste se proveli u Bugarskoj, uSofiji!

221

– Lepo, brate! Oni umeju boqe da organizuju do~ekenego mi...

– Boqe, boqe! – sloìo se vladika Jovan.– Razgovarali smo o {tampawu bogoslu`benih kwiga,

i sloìli se da {tampamo pola kod nas, pola kod wih! – ve-li Nektarije. Bili smo ina~e i kod Cara, kod kraqa Bori-sa. Do~ekao nas je lepo. Bili smo samo ja, novosadski Iri-nej ]iri} i Boris. Ostali smo ~itav sat. Boris se intere-sovao o na{oj zemqi. Pitao za Hercegovinu i Crnu Goru.Pomiwao kraqa Aleksandra. Onda svoga oca... Vidi se da jevrlo verziran i da èli da bude jo{ verziraniji. Govorilismo pola srpski pola bugarski, ukoliko nismo mogli da sesporazumemo svojim jezicima, pomagali smo se nema~kim...Odlikovao me je ordenom za gra|anske zasluge prvog reda, aIrineja ]iri}a, koji je imao ve} taj orden, darivao jejednom slikom. Kraqeva je èqa bila da ga posetimo, kakokaù Bugari „po vi{eto èlanije“.

– Kakav je va{ utisak o kraqu Borisu? U Bugarskoj ikod nas bije ga glas da je lukav ~ovek.

– Jeste, jeste, to je i moj utisak. Lisica.– Biti vladar a ne biti lukav, zna~i biti budala. Da

nije lukav zar bi mogao da se odrì u tu|em narodu toliko!?U narodu koji ga u osnovi ne voli, iako mu „kli~e“!

– Sofija mi se dopada, ali je nekako mrtva! Samo, ~i-ni mi se da svet tamo vi{e ~ita, jer sam na sve strane videokwige i kwiàre. Beograd prema Sofiji, daleko je ìvqii evropskiji grad. Ina~e, jasno je odmah da su Bugari siro-ti danas, da nemaju novaca...

– Kako su vas do~ekali arhijereji?– Pa ne sva|amo se samo mi, ne podvajaju se samo na{i

arhijereji, ose}a se to i kod wih, mada oni poku{avaju da toprikriju od javnosti i stranaca. Kad smo s wima razgovara-li, u jednom trenutku, pomenuli smo i Makedoniju, a uz to iAltiparmakovi}a, na{eg ministra. Ja sam rekao jo{ ne-{to, a neko je od wih odmah upitao: „Je li to onaj na{ neka-da{wi oficir?“ – „Jeste, va{ biv{i oficir, a na{ sada-{wi ministar!“ – odgovorio sam ja mirno. Nismo ina~ei{li nikuda van Sofije. Bili smo u poseti i kod IvanaPopova, ministra spoqnih poslova. On je odli~no verzirano na{im prilikama. Poznaje mnoge qude i li~no. Pomenuo

222

je u nekoliko mahova i tebe kao prevodioca i ~oveka kojivoli Bugarsku... i èli da je u {to boqim odnosima s na{omzemqom.... Pozdravio je preko nas sve svoje poznanike u Ju-goslaviji... U jednom trenutku, rekao je ~ak da bi bio sre}-niji da je jo{ u Beogradu... Kad sam poku{ao da mi to maloboqe objasni, mahnuo je rukom i kazao: „Kakva razlika u od-govornosti!“


Za vreme ~etrdesetodnevnog pomena generalu PetruMartinovi}u video sam Patrijarha Gavrila prvi put poslenekoliko dana. Bio je za desnom pevnicom sa mitropolitomJosifom skopskim. Kad sam se ja probio kroz svet i do{ao,po obi~aju, za levu pevnicu, Patrijarh me je primetio i od-mah ne{to {apnuo mitropolitu, koji me je pogledao zna~aj-no. Bio sam uveren da se razgovor odnosio ba{ na mene, aliverovatno dvostruke prirode, {aqiv i ozbiqan. Patrijarhje sigurno rekao Josifu da je boqe da me „zapope“ i obukumi mantiju, nego da se svuda vrzmam oko wih bez ode`de ibrade, od pevnice do oltara – kako je on to i ranije vi{e pu-ta i meni u o~i govorio u {ali. A onda mu je kazao, svakako,i povod moga dana{weg dolaska. Jer kad sam se pre neki dansreo s episkopom Nektarijem i Jovanom na Terazijama, za-molio sam ih da isporu~e Patrijarhu jednu poruku {to jeGrigorije Boòvi} {aqe preko mene. Episkop Jovan ga jesutradan pitao, ali nije dobio odre|en odgovor: „[ta imamja da govorim sa wim?!“ – rekao je Jovanu Patrijarh. [ta ho-}e od mene Boòvi}?! Nemam ja nikakva posla s wim!

Patrijarh je mislio da Boòvi} ho}e sa wim da govo-ri o vladici Platonu, koji je bio napao neke arhijereje usvojoj besedi, a izgleda da je tako tu poruku shvatio i vladi-ka Jovan... Zato je tako i reagirao. Ali, kad sam ja Jovanu re-kao da se ti~e Nikolaja, on je rekao da }e razgovarati s Pa-trijarhovim {efom kabineta Du{anom Doì}em, da on tajsastanak udesi sa mnom, a ja da se javim Du{anu posle petminuta. I ja sam se javio, ali sam dugo ~ekao na telefonudok sam dobio vezu s Du{anom, {to ina~e ranije gotovo ni-kad nije bio obi~aj, odmah su me povezivali s kabinetom~im ~uju moje ime. Izgleda da je Du{an, posle razgovora s

223

Jovanom, odmah razgovarao s Patrijarhom, da bi znao {ta }emi odgovoriti kad mu dadu telefonisti vezu sa mnom. Kadsam najzad do{ao u vezu s Du{anom, on je, toboè, vikao nanekoga: „Pa daj mi ~ove~e, tu vezu sa Sini{om!“ – o~igled-no èle}i da ja to ~ujem i da to bude kao neko opravdawepreda mnom za toliko ~ekawe. Odmah me je „prekoreo“ {tosam ja wega obi{ao ovoga puta za taj sastanak i radio na to-me preko vladike Jovana. Rekao mi je da je najboqe da taj mojsastanak s Patrijarhom bude, kao i ve}ina mojih sastanakate vrste s Patrijarhom, uzgred, slu~ajno, posle slu`be, kadse sretnemo. Sloìo sam se i do{ao danas na parastos gene-ralu Martinovi}u koji je dràn posle slu`be. Du{an mi jeina~e rekao da ne}e ni{ta govoriti Patrijarhu o tome {taje wemu rekao Jovan, a najmawe da mu spremam novu „novi-narsku zasedu“. Ali, meni je odmah bilo jasno da ga je do de-taqa obavestio unapred.

îm se zavr{io parastos, po obi~aju ja sam se uputioza Patrijarhom. Kad smo bili kod stepenica koje vode zawegove apartmane od glavnog ulaza, Patrijarh je, ne okre}u-}i se, rekao mitropolitu Josifu: „Hajdemo gore, da popije-mo po jednu kafu“!

Ja sam to jedva do~ekao, i mada ne pijem kafu, usko~io:– Vaqda }e, Va{a Svetosti, biti i za moju gre{nu du-

{u jedna?!– Ene, {ta }e{ ti, nema za â~ane kafe! – rekao je Jo-

sif u {ali.– [ta traì{ ti, Sini{a, otkud ti opet za mnom? –

okrenuo se Patrijarh nasmejan.– Pa vi znate da Vas ja uvek pratim...Ispeli smo se gore. Najednom, preko obi~aja, Josif je

okrenuo desno u hodnik za apartmane Patrijarhove, a zawim i vladika Arsenije, a Patrijarh je u{ao na ulaz kojivodi za crveni salon, preko puta Kabineta. Ja sam usporiohod, zadrào se kod ulaza dok je Patrijarh skinuo svoj man-til, bio sam u nedoumici da li da u|em, ali sam se brzo sna-{ao, odlu~no u{ao sam u salon. Patrijarh je odmah seo. Jasmesta pravo pred wega.

– Va{a Svetosti, imao bih da vam prenesem jednu po-lunovinarsku poruku!

224

– Ne}u da ~ujem nikakve poruke. Ne}u! – odgovorio mije malo qut i crnogorski odlu~no.

– Va{a voqa...Patrijarh je malo pobledeo, i zatraìo od svog }irice,

koji je bio jo{ u garderobi, cigaretu, kao da bi da se malo smi-ri. Nekoliko trenutaka zatim pojavio se i mitropolit Josif,a za wim je stigao i vladika Arsenije. Pojavio se za wima ivladika Vladimir. Poru~ili su kafe. Patrijarh je, ne nude}ime da sednem, po~eo da pri~a ne{to o generalu Martinovi}u.Ali, pre nego {to je zavr{io svoje pri~awe, na vratima se po-javio dr Voja Jawi}, bez zimskog kaputa, s jednom crnogorskomkapom na glavi, kakve nose crnogorski sve{tenici.

– Ene, {ta }e{ ti?! [ta ti je to na glavi? Ti nema{pravo da to nosi{! – nasmejao se Patrijarh.

– Ja ulazim po propisu! – odgovorio je Jawi} i seo naprvu stolicu.

Patrijarh me pogleda polunasme{en i re~e:– Sedi, moj gonitequ, sedi Sini{a!Josif se obratio Patrijarhu:– [ta te laè ovaj Draga~evac? – pokazuju}i na mene

nasmejana lica.– Ene, zar si i ti iz Draga~eva?– Otac mi je iz Kotraè, iz Belog Kamena...– Pa ti si iz Mora~e!– Kako?– Pa svi ste vi Draga~evci iz Mora~e. Kad sam ja bio

u Celgedu u ropstvu za vreme rata, bio je sa mnom apotekarTajsi}. Veseo, dobar ~ovek. Prosto nam je du{u galio svojomveselo{}u i vedrinom. Jednog dana mi spremili nekog jadada slavimo. Bila je moja i wegova slava, Aran|elovdan, a on}e ti meni, da smo mi Mora~ani i vi Draga~evci bra}a...

– Po ~emu?! – pitam ga ja.– Pa slavimo istu slavu.– Ali to jo{ ne zna~i da smo isto pleme.– Ama jesmo, brate, zna{ po ~emu?– !!?– Po tome {to smo i jedni i drugi lopovi.Posle toga Patrijarh je pri~ao kako su neki Vasoje-

vi}i hteli da dokaù pokojnom patrijarhu Dimitriju da jei on Vasojevi}.

225

– Bilo je to – pri~a patrijarh Gavrilo – za vreme Di-mitrijevog ustoli~ewa u Pe}i. Sedimo ja, pokojni kraqAleksandar, kraqica Marija, Quba Davidovi} i patrijarhDimitrije. Najednom neko mi donese jednu ceduqicu na ko-joj mi Cemovi} pi{e i pita da li je ta~no da je patrijarhDimitrije Vasojevi} od nekih \uki}a. Ja ~itam onu cedu-qicu a Kraq se naè da vidi {ta ~itam. Ja pruìh patri-jarhu Dimitriju onu ceduqicu. On pro~ita, a onda se okre-te i re~e: „Jest, kaù da sam od nekih \uki}a tamo“. Ali tose posle pro~ulo, pa Vasojevi}i navalili na Dimitrija daiskoriste svoga saplemenika, ali on, kako ga je Bog dao,brzo se sna{ao, okrenuo i viknuo: „Nije to ta~no, haj’dodatle!...

Po~elo se ne{to o „srpstvu“. Kad su upitali mene {tasam, odgovorio sam da sam Jugosloven, i pomenuo ne{to iBugare. A Partjarh }e na to:

– E, niko boqe nije rekao nego kraq Boris... mo`da suto i izmislili, ali je dobro... Navodno, on je rekao: „Ja sam,vequ, anglofil, moja vlada je germanofilska, a narod mi jerusofil...“

– Boris je meni napravio kod pokojnog kraqa Alek-sandra veliku nepriliku – kaè Voja Jawi}.

– Meni je kraq Aleksandar pri~ao o tome. @alio mise na tebe i Nikolaja Velimirovi}a. Kad je ono dolazio u[abac. Objasnio mi je za{to je morao onako da govori saBorisom... Kaè da je hteo da ga razuveri da nije ta~no da miho}emo da damo Bugarima i{ta... A ti si tamo obe}avao ne-ke srezove... kad si bio kod Borisa...

– Nije ta~no, ja sam govorio ne{to drugo Borisu. Re-kao sam mu da je gospodar Balkana onaj ko ima Vardarsku do-linu i put za Solun. Mi smo u Makedoniji, nama se ne ti~eko je na levoj, ko na desnoj strani Vardara, mi moramo da dr-ìmo tu dolinu...

– Pa ti si govorio o nekim srezovima, tamo, o Cari-brodu, i ne znam {ta jo{. A ja sam rekao i kraqu Aleksan-dru da od toga posla nema ni{ta – upada mitropolit Josif,stari komita.

– Vala taj Caribrod ja bih im dao da nije u pitawustrategija i da su oni sigurna nacija, ovako! – javqa seNektarije.

226

– Pro~itao sam onu tvoju kwigu {to si je preveo s bu-garskog, pri~e Elina Pelina „Rod ro|eni“. Mnogo li~imojedni na druge, pa ipak...

– Ta se kwiga u originalu zove: „Ja, ti, on“.– Pa da, to smo svi, oni i mi... pa ipak.– Sad sam preveo i jedan roman „îfluk kraj granice“

od wihovog Bore Stankovi}a – Jordana Jovkova, koji jeumro pre godinu-dve. U tome romanu se opisuje Dobruxa.Vredelo bi taj roman svi da pro~itate...

– E, vala, ta Dobruxa je zaista bugarska, ne treba du{ugre{iti! – kaè Josif i prekrsti se.

– Bugarska je i trebalo bi da je imaju, ali je nevoqa {tos obzirom na dana{we prilike, nismo u stawu da ih u tome dokraja pomaèmo-upada Patrijarh koji je celo vreme budnopratio svaku re~ {to je re~ena o Bugarima i Bugarskoj.

Posle toga Patrijarh je pri~ao o svom zamona{ewu.Bilo mu je jedva osamnaest godina kada je postao |akon u se-lu Si}evu kod Ni{a. Svete}i vodicu hteo je u po~etku da„{vercuje“ ~itaju}i molitve, ali kada je video da onaj svetzna sve te molitve napamet zastideo se, i vi{e nikad ni re-~i nije preskakao. Samo, posle toga, umesto da svr{i za je-dan dan trideset-~etrdeset vodica, jedva bi svr{io i deset.Usta bi ga zabolela...

Doneo je onda jednu svoju fotografiju iz toga doba.Mlad, lep monah, koji jedva da ima ikakve sli~nosti s ovimdana{wim Gavrilom Doì}em. Ne{to malo vidi se samojo{ u o~ima. I {to je zanimqivo, na toj mladala~koj foto-grafiji, izgleda mala rasta a danas je pravi xin.

– Boè, da vi znate samo {to je mene jednom istukaoovaj moj prota dr Stevan Dimitrijevi}. Naravno, on to da-nas ne priznaje. Izlupao ja neke svoje drugove, a on mene po-zvao u kancelariju, pa onako ogroman i snaàn, udri po me-ni! Ina~e, taj Steva, to vam je Boìji ~ovek. Taj se preobla-~io skoro svako drugo ve~e u arnautsko odelo i i{ao uvijenu beo ~ar{av kao musliman da svr{ava izvesne poverqivestvari u tursko vreme... Ja ga mnogo volim...

– E, ja moram sada da po|em. Treba da idem u Kumanovoda odrìm jedno predavawe povodom „Nedeqe pravosla-vqa“. @elim da vam to saop{tim i zvani~no! – kaè VojaJawi} Patrijarhu.

227

– Idi, samo nemoj tamo da mi govori{ politi~ki!...– Pa, moram malo. Ali ja }u da uzmem za temu jednu ide-

ju mitropolita Josifa. O srpstvu! Spremili smo je ja i mojbrat Kirilo, o dvanaestini... To }e biti dobro, mislim da}e dvanaestine biti usvojene... ali o tome }u Vam govoritikad budemo sami...

– Pa da mi onda idemo! – kaè u {ali mitropolit Jo-sif, mada se iz wegovih o~iju ~ita da je upoznat o svemu, jeron je glavni „kuvar“ svega srbovawa u Makedoniji, mo`davi{e nego i sam Nikolaj, koga oni najortodoksniji Make-donci ne mogu da smisle.

– Ne mora{ da ide{, mitropolite, jer ja nemam vi{evremena, ùrim na jedan vaàn sastanak, ali }u do}i na pa-rastos kasnije! – kaè Voja.

– E, ja bih ba{ sada da {apu}em malo s wegovom Sve-to{}u upadam ja i gledam u Josifa.

Uì~anin je odmah ukop~ao {ta èlim: da ostanem ida me ostave samog s Patrijarhom.

– Onda mi svi da idemo. Hajde, kupite se! – gotovo vik-nu mitropolit, kao da je jo{ ~etnik, pa juri svoje „~upavce“negde u planini da se povuku.

I, bez re~i, svi se smesta digo{e i napusti{e salon.– Va{a Svetosti, ja }u i pored Va{e zabrane da ne go-

vorim o nekim stvarima, da poku{am da Vam saop{tim onuideju, jer se i meni svidela, a svidela se i svima drugima ko-ji su je ~uli. Vi ne sumwate, nadam se, u moju dobroname-rnost... Ja nisam nikakav politi~ar ali me interesuje i kao~oveka i kao novinara {ta se zbiva u ovoj na{oj jadnoj ze-mqi, a malo ~ega je dobrog u woj danas. Malo ~as u razgovo-ru, Vi ste rekli da se i sami ~udite kako se te partije ve}jednom ne okupe, naro~ito one koje su izvan vlasti. A mi senepoliti~ari ~udimo kako se vi u crkvi ve} jednom ne oku-pite, kad vidite kuda je krenuo svet?! Sve se quqa i sve sekoleba! [to ne okupite bar srpski narod, bez obzira napartije, ali ne na na~in kako to propovedaju razni Jovano-vi}i i Vasi}i... Qoti}i... Ve} na bazi jugoslovenstva, jedna-kosti,... prava i obaveza.

Pre toga Patrijarh me je, u jednom trenutku, iznenadaupitao {ta ima novog u zemqi. Odgovorio sam mu da Ma~ekima velikih nevoqa u Zagrebu, Patrijarh se okrenuo Josi-

228

fu i rekao: „Jesam li vam ja rekao da }e do}i skoro vremekad }emo mi morati da branimo Ma~eka od raznih separati-sta, od wegovih Hrvata tu|ih pla}enika?!“

Nastavio sam:– Evo vidite {ta se radi u Hrvatskoj i u Srbiji, vi bi-

ste morali da pogledate situaciju i sa zemqe, ne samo sa po-zicije vere.

Patrijarh me je dugo gledao. ]utao, }utao. A onda mije rekao:

– Slu{ajte, Sini{a, meni su vi{e puta rekli moji po-povi i neki gra|ani da se ~uvam svih vas iz „Politike“, jerste svi komunisti. Pa ipak ja sam sa „Politikom“ dobro,naro~ito s tobom. Samo, hteo bih da ja tebi ne{to posave-tujem: „âk i da prihvatim predlog koji mi ve} poduè sta-vqaju pod nos, da odem na Oplenac i u @i~u, {ta ja mogu kaosve{teno lice, vi se iz „Politike“ ~uvajte toga, naro~itotoga va{eg izlapelog popovskog ~ankoliza Grigorija Bo-òvi}a! Pa, bre ~ove~e, zar vi ne vidite, zar ti, Sini{a, nevidi{, da se iza svega toga kriju pipci Dimitrija Qoti}a...Taj ~ovek je meni pisao nekoliko puta, on to tamo ne{to utom smislu petqa, mada ja iza svega toga vidim Nikolajeveprste, a {ta ja o wemu mislim, ve} sam ti nekoliko puta re-kao“ – „pametan po kwizi, lud po glavi“, kako on to kaè zaponeke na{e qude od pera koje ne voli. Ja i da ho}u da pra-vim te wihove bogomoqa~ke parade, koje su meni uvek bilesme{ne, ne bih sad mogao. Uskoro imam patrijar{ijski sa-vet, imam „kuvawe mira“, post mi dolazi, a zatim nije to vi-{e pitawe moga i Nikolajevog odnosa, mirewa prekoOplenca i @i~e, nego op{te crkveno pitawe. Ja znam Ni-kolaja. On je bio vazda takav, ambiciozan, sujetan, sebi~an,egocentri~an, ne mnogo iskren ni prema svojim najbliìm;mada je sigurno lepa na{a pamet. Pitawe je wegovog, Niko-lajevog odnosa prema Saboru. Mi moramo da ~uvamo sabor-nost. ^lanovi Sabora traè da on do|e u Patrijar{iju, aposle }e i}i sve lako. Mogli bismo se do mile voqe {eta-ti i po @i~i i po Oplencu, koje Gligorije i sli~ni wego-vi savetnici predlaù za susret i na{e mirewe. Ako bi ondo{ao u Patrijar{iju, samim tim sve bi bilo likvidiranoza dan. I svi bi popovi bili zajedno i ceo srpski narod bibio zajedno...

229

Bio sam sav crven u licu. Osetio sam ~ak i da se zno-jim. Najednom mi je puklo pred o~ima da ovde nije u pitawu,zaista, samo odnos Nikolaj–Patrijarh, nego i neka sumwivapolitika.

– Molim Vas, {ta ho}e taj Qoti} ovde?! – upitao samPatrijarha. – Bio je ovde kuvan i pe~en za vreme konkordat-ske borbe, a nikako mi nije bilo jasno {ta on èli...

– Pa ti, Sini{a, ili pojma nema{ o politici, ili sepravi{ naivan. Pravo da ti kaèm, poznaju}i te kao dobrai po{tena novinara, malo sam se iznenadio kad su mi kaza-li da si se ti primio da mi prenese{ od Gligorija tu vest,kako da se mirim s Nikolajem jer je to, znao sam i ranije,misao i Dimitrija Qoti}a.

– Va{a Svetosti, hvala Vam mnogo! Meni je ta neslav-na du`nost pala kao saradniku „Politike“. Gligorije jeblizak prijateq s Jocom Tanovi}em, i obojica su vam slalipreko mene istu poruku. îm odem odavde, oti}i }u direk-toru Vladi Ribnikaru i ispri~ati mu sve. I zamoli}u ga dakaè Boòvi}u da me po{tedi ubudu}e takvih poruka, a naj-mawe u duetu s Jocom Tanovi}em, koji mene ionako ne moèda smisli; a da budem iskren, ni ja wega... Samo, moram vamre}i, kad se ti~e sre|ivawa prilika u Srpskoj pravoslav-noj crkvi, op{te je mi{qewe u „Politici“ da to treba {topre kako-tako srediti i to pre sastanka Sabora, do kojegaina~e ima dosta vremena...

– E, ne moè ni tako, ja nemam prava da pozivam vladi-ke tek tako da sre|ujemo crkvene i personalne stvari...

Patrijarh se, iz nekog razloga, i sam najednom oznojioi zacrveneo u licu, nije mi bilo jasno da li iz nekog stida{to ovakve razgovore vodi s nekim tu „novinar~i}em“ ili{to bi hteo da kaè i neke teè re~i o svom „rivalu“, mo-`da i da ga „opsuje“.

Onda je rekao:– Vidi{, ti, Sini{a? meni je jasno da ova zemqa ide

put te{kih isku{ewa. Ja sam bio, kaù, prijateq s Mila-nom Stojadinovi}em, li~no kao ~ovekom jesam, a jedva dasam se s wim slagao u nekim dana{wim problemima i jedanodsto. Kaù za mene da sam politi~ar. Ja to jesam, ali samotoliko koliko ne èlim da mi neko baca pra{inu u o~i, ida me ne pravi budalom. Zar ti misli{ da bih ja mogao da

230

aminujem ono {to je Stojadinovi} hteo, a kamo li ovo {toQoti} i sli~ni zagovaraju... Pa ipak ja bih èleo da se iz-mirim i sa tim „ludakom“ kojega nikada nisam posebno vo-leo, ali sam daleko bio od svake mr`we. Ti zna{ da sam ja~ovek koji moè i danas da udari, jednom sam to u~inio ikao patrijarh pred tobom, udario sam palicom onoga mogabandoglavog vikara Dionisija u Rakovici zbog wegovih glu-posti; ali nikoga nisam u stawu da mrzim... Pa ipak ne mo-gu ni da se poniàvam. [to se ti~e susreta s Nikolajem, me-ni su pomiwali i Kaleni}, da se tamo sastanemo, ali sam jaodbio. Ja i Nikolaj se dobro ina~e znamo, ~estitamo ~akjedan drugom i danas praznike, ali drugi arhijereji ho}ejednu ~istu situaciju s wegove strane... s kim je on, s Qo-ti}em ili sa nama...

– Ipak bi trebalo da se izmirite.– Dobro.– O tome zna i Nikolaj. On nije rekao ni da ni ne. Ali

ako biste ga vi pozvali na Oplenac, verujem da bi do{ao, ato bi bilo u Va{oj eparhiji... Razmislite, jer vreme leti,doga|aji se unutra i spoqa gomilaju i komplikuju.

– Ama da vam kaèm, vi ih napoqu sami komplikujete.Eto, za Platona su krivi samo Grigorije Boòvi} i LazicaMarkovi}. Grigorije {to je pisao protiv wega, Lazica {toje zadrào taj ukaz o wegovom odlasku. Ja sam Lazici rekao„Da si ti pustio ukaz, wemu bi bila upra`wena eparhija uBitoqu, a u Bawa Luku ne bi smeo da ide, i do sada bi biove} u penziji...“ Taj Gligorije pravi ~uda... [ta mu to tre-ba? Molim te, sin takvog sjajnog oca, pokojnog Vukajla Bo-òvi}a, a tako r|av ~ovek.

– Va{a Svetosti, dopustite mi da po|em. Hvala Vamina~e {to ste mi malo otvorili o~i. Ja }u, rekao sam Vam,re}i o ovome svemu ne Grigoriju i Tanovi}u, nego direkto-ru Vladi Ribnikaru i {efu redakcije Radoju Josimovi}u,da i oni znaju da se iza toga krije Dimitrije Qoti}. Aliideja pomirewa nije r|ava... Vi biste uistinu mogli da naovaj na~in sredite bar donekle i crkveni i takozvani „srp-ski problem“ podvojenosti...

– Ajd, budi blagosloven, zbogom!...

231


Danas oko 11 ~asova pre podne pojavio sam se u Patri-jar{iji. Hteo sam da vidim {ta ima novog i da, eventualno,upadnem i kod Patrijarha. Kako zadugo nisam bio u stawu dadospem do kojeg bilo ~lana Sinoda, jer su u to vreme bili nasednici, na{ao sam se pred vratima mitropolita Dositeja,koji je doputovao ju~e iz Zagreba, ali je bio bolestan. Po-sluga mi je rekla da je i on zauzet. Kod wega su trenutno triposetioca: inspektor Ministarstva pravde prota BrankoPopovi} i jo{ neka dva sve{tenika. Kad su oni iza{li,upao je pomo}nik ministra finansija hrvatski, a za wim jeu{ao neki od slu`benika Patrijar{ije. Ja sam se zato po-vukao u „zaladak“ – ~ekao na stepeni{tu kod lifta dok sesvi izre|aju, da bi i sam bio primqen kod mitropolita.

U jednom trenutku, po svojoj novinarskoj radoznalostiot{krinuo sam ne~ujno vrata koja vode za drugi deo arhije-rejskih stanova, a u~inio sam to i zato {to sam pretposta-vqao da je u to vreme odmor i da bi se tu mogli na}i arhije-reji na pu{ewu, a me|u wima mo`da i sam Patrijarh, kojistoji na ~elu Sinoda. Samo {to sam pomolio glavu, na mojusre}u ili nevoqu, na{ao sam se o~i u o~i sa Patrijarhom,koji me je, izgleda, iako kratkovid, jedini primetio. Bio jesamo u svom mantilu, s kamilavkom na glavi, na kojoj nije bi-lo panakamilavke – bele „marame“. Mantil mu je bio raskop-~an, desnu ruku drào je, po obi~aju u xepu, a kamilavka je,kao i u ve}ini slu~ajeva kad je u ku}i, bila zaba~ena. Krenuoje uz stepenice, ali je nekako izuzetno zabacio ~itavo svojeogromno telo nazad, poku{ao da me „ ne pozna“. On ina~e, vr-lo slabo vidi i s nao~arima, a bez nao~ara mu je potrebnodosta napora da razlikuje lice i da ga pozna. Gledao me je,gledao, ali me, o~igledno nije mogao „identifikovati“. Jasam mu se klawao, i tek kad sam se oglasio: „Dopustite, Va-{e Svetosti, da vas pozdravi Sini{a Paunovi}!“ – On sko-ro obradovan uzviknu: „Ene, opet ti! [ta }e{ sad?!“

I hteo je da mi pruì ruku da je celivam, ali sam se jamalo zbunio, {to me nije odmah poznao i, umesto da mu pri-|em ruci, rekao mu pravo da bih èleo da mi kaè malo po-drobnije o razgovorima u Patrijar{ijskom savetu, o kojemsastanku mi je on ve} ranije napomenuo.

232

– Nema ni{ta! To ide kod onoga {to ovde vedri iobla~i, ti zna{ koji je to... kod ovoga Josifa.

A onda mi je ipak ukratko rekao {ta zna~i ovaj sasta-nak Patrijar{ijskog saveta.

U tom je nai{ao Josif.– Evo ti ga, hvataj wega! – rekao mi je veselo Patrijarh.– Boè sa~uvaj! Nema{ ti sa mnom ni{ta, ni{ta ja ne

znam! – odgovorio je Josif i pro{ao pokraj nas.– Do}i }u ja ipak na ~a{icu razgovora – dobacio sam

ja za wim, a Patrijarh se naglas nasmejao.Patrijarh je onda po{ao ka svojim apartmanima gde ga

je ve} ~ekao {ef kabineta Du{an Doì}. ]irica Milutinve} nas je ~uo i otvorio nam vrata.

– Va{a Svetosti, dobro je da sam Vas video danas, ma-kar i ovako slu~ajno. Hteo bih da Vam skrenem pa`wu najednu aktuelnu stvar, koja se moè ticati i crkve. Meni jeto, na neki na~in, i naloèno da vam kaèm, mada su meniovakve stvari prili~no neugodne. Pitawe upravnika gradaBeograda opet se postavqa. Neki moji stariji drugovi, no-vinari, misle da bi i vi oko toga trebalo da se zainteresu-jete. Ina~e, opet }e Koro{ec dovesti svoga ~oveka. I, ko-liko je nama novinarima poznato, on ba{ sada na tome radi.

– Pa {ta ja mogu tu?! Ko mene pita?!– Moète, vi ste poglavar najve}e veroispovesti u ze-

mqi, va{e je pravo da se interesujete ko }e do}i za uprav-nika policije u prestonici. Nije va`no koje }e on vere bi-ti, ali da bude ~ovek bez mrqa. A kad je u pitawu Srbin kan-didat vi treba wega dobro da poznajete. Dok vi ~ekate da vasneko odozgo pozove, Koro{ec }e opet dovesti svoga ~oveka,i to ne Slovenca ili Hrvata, nego ba{ Srbina, ali taj }ebiti kao i ovaj, koji kaù ba{ ni{ta ne vaqa... Ina~e, sadse govori o dvojici ozbiqnijih kandidata: @ivoti Simi}ui Peri Popovi}u...

– Ja znam Rada Popovi}a iz Pe}i. On je dobar i po-{ten ~ovek, ali {ta ja mogu tu.

– Vi kaète da ne}ete da se me{ate u politiku, pa do-bro, ali ovo nije ipak ona vulgarna politika. Ovo je pita-we koje direktno zaseè vas... Postoje ~etiri lica koja re-feri{u direktno Kruni: predsednik vlade, predsednik Se-nata, {ef Centralnog presbiroa i upravnik grada Beograda.

233

Ali upravnik grada je na takvom poloàju da moè, ne samoumesto sve ove trojice nego i o wima da referi{e Kruni,pa i umesto vas i o vama... Govori se da je ovaj upravnik sva-kodnevno o svemu prvo obave{tavao Koro{eca pa tek osta-le, ukqu~uju}i i Krunu...

Patrijarh je planuo:– Ama, qudi, ja, verujte mi, nikada nisam imao nikakve

mr`we ni prema kojoj drugoj veri, ni prema katoli~koj, alisam uvek govorio da je taj Koro{ec na{e zlo. On sad opetradi za sebe da bude predsednik vlade, govori protiv maso-na, hvali ove, one, poku{ava ~ak da on okupi Srbe! A, me|u-tim, podmetao je svima redom nogu, i Milanu Stojadinovi-}u je podmetnuo, i ovom i onom, pa }e podmetnuti i Dragi-{i Cvetkovi}u, upamti... Eto, mene su napadali da sam pri-jateq Milana Stojadinovi}a, bio sam i jesam i danas; ali ion je mislio da zna sve i da je najmo}niji, da nema tog ~ove-ka koji ga moè odvojiti od Kneza. Ja sam mu skretao pa`wuna Koro{ecovo lukavstvo, a on ni da ~uje! A {ta je poslebilo i kako, to smo videli svi!... Ja se samo ~udim ovim na-{im radikalima, za{to se nekako ne izmire. Treba obrazo-vati jedan blok i istupiti sna`no. Ona kombinacija s Mi-{om Trifunovi}em i Dragi{om Cvetkovi}em propala.Sad rade s Acom Stanojevi}em. Mi smo imali jednu vred-nost – Qubu Davidovi}a, koji je bio dobar ~ovek ali nerea-lan, no ipak koristan, on je umro. Sad je ostao Aca Stanoje-vi}. Ja sam mu nedavno poslao svoj blagoslov i zakleo ga daradi samo za dobro otaxbine, Kraqa i naroda i da se ne oba-zire ni na kakve li~ne momente. Treba napraviti jedanblok i okupiti, pre svega Srbe...

– E, kad tako gledate, ba{ zato treba da se zainteresu-jete ko }e do}i na poloàj upravnika grada Beograda. Samo,mislim da ~ovek kojega vam ja spomiwem za taj poloàj, biobi Jugosloven...

– Pa, da, pa da! Samo, kaèm ti, {ta ja tu mogu?! Ko me-ne pita?! A ja ne èlim nikome da se name}em. Eto, pre ne-ki dan, moje vladike i{li su kod Kneza, po povratku iz So-fije. Bili i razgovarali. Ja ih posle pitam bi li kakvihdrugih razgovora sem o va{oj poseti Bugarskoj povodom{tampawa zajedni~kih bogoslu`benih kwiga, a oni vele,ne. Ni re~i. Eto kako ti je to. Pa {ta onda mi moèmo...?

234

– Moète, Vi ste Patrijarh, druga veli~ina u zemqi,i treba da se ~uje i Va{e mi{qewe kad god je u pitawu ne-ki problem kao {to je slu~aj upravnika grada prestonice.Da to nije va`no, zar bi se i mi novinari u to me{ali...

– E, hajde, zbogom, pa vide}emo – rekao je i pruìo miruku, pa u{ao u svoje apartmane, po{to je pre toga bio samzatvorio vrata da bismo razgovarali u ~etiri oka.

Beograd, 29. mart 1940. god.

Jelisije Popovi} ispri~ao mi je danas kako je prote-kla skup{tina Udruèwa svr{enih i biv{ih bogoslovaSrpske pravoslavne crkve, koje je osnovano 1937. godine, zavreme konkordatske borbe. Skup{tina je odràna u hotelu„Nacional“. Na àlost, ja nisam mogao prisustvovati, jersam morao da budem na godi{woj skup{tini Srpske kraqev-ske akademije. Mesto mene bio je neki mali Buzganovi}, no-vi saradnik.

– Ciq ovog udruèwa je da ispuni prazninu central-nog sve{teni~kog udruèwa, koje su vladike razbile stva-raju}i eparhijska udruèwa. Ovo udruèwe nije odobrioSinod. Odobrio ga je ministar unutra{wih dela, s obziromda u wemu ima gra|anskih lica, svr{enih bogoslova. Patri-jar{ija gleda na wega nerado, {to vi{e misli da su to Ni-kolajevi qudi. Skup{tina je odràna popodne izme|u pet i{est ~asova. Bojali smo se da ne}e biti pose}ena. Me|utim,ve} oko ~etiri sata sala je bila puna. Dosad je ovo udruè-we vodio dr Vojislav Jawi}. Po{to se on izmirio s Patri-jarhom, izgledalo je da }e se udruèwe ugasiti. Zato je celauprava dala ostavku, i protiv dràvnih pravila. Pravilane predvi|aju kolektivnu ostavku uprave, ve} ispadawe po-jedinih ~lanova. Stara uprava motivisala je svoju ostavkuèqom da do|u sve{tenici na ~elo uprave, a civili daostanu samo toliko da se zadrì polusvetovni karakter.Skup je otvorio Branko \or|evi}, ranije potpredsednik.Objasnio je ostavku stare uprave i upitao ho}e li da se za-drì udruèwe. Svi su izjavili da ho}e. Podnesen je izve-{taj. Najinteresantniji izve{taj je bio onaj koji je podneosve{tenik Milan Sretenovi}, urednik „Pastirskog glasa“.U wemu se govori, pre svega, o velikoj borbi da se list

235

odrì u ìvotu. List je ina~e organ ovog udruèwa. Izneoje imena saradnika, ~iji broj iznosi oko sto pedeset li~no-sti iz svih dru{tvenih redova na{e zemqe.

Poslat je telegram Kraqu.Postavqeno je pitawe da li da se po{aqe telegram i

Patrijarhu. Nastao je tajac. Onda se javilo nekoliko povi-ka: „Ne treba svima slati! Ono moèmo tako svima!!!

Stigao je telegram Nikolaja Velimirovi}a, uì~kogi Venijamina, brani~evskog, pojedinih sve{tenika i nekihgra|anskih lica.

Ustao je prota Drag. Tufegxi} i rekao:– Po{to treba da odgovorimo na telegrame Nikolaja

i Venijamina, red bi bio da pozdravimo i Patrijarha, i od-mah pro~itao tekst telegrama. Skup{tina je odobrilatekst, jer se u wemu apelovalo na Patrijarha da poradi naizmirewu u Crkvi, po{to je on zato najpozvaniji.

Telegrami Nikolaja i Venijamina govorili su daskup{tina treba da donese sve svoje odluke na korist naro-da i Crkve.

Odgovor koji je upu}en Nikolaju: pozdravqaju najdo-stojanstvenijeg sina Srpske pravoslavne crkve i nasledni-ka prestola sv. Save.

Odre|eni su qudi koji }e da kandiduju novu upravu.Izabrani su jednoglasno: Quba Bogi}evi}, prota, dr JustinPopovi}, Branko \or|evi}, sekretar Patrijar{ije, Drag.Tufegxi}, prota Aleksa Todorovi}, biv{i sve{tenik izKraqeva, Stevan Lalkovi}, trgovac iz Beograda, Sveta Raj-kovi}, kwiàr iz Beograda, Dragi} Te{i}, profesor i jo{nekolicina.

Donesena je i rezolucija, koja je upu}ena Patrijarhu.U woj se apeluje na Patrijarha da u~ini sve da se srede pri-like u crkvi {to pre, {to je preko potrebno s obzirom navreme u kojem ìvimo. Podvu~eno je da ako postoji nekihna~elnih razmimoilaèwa u vrhovima crkve, da to treba ina~elnim putem raspravqati i do}i do saglasnosti. Da seradi na tome da se ubudu}e izbegnu li~ne uvrede sli~ne oni-ma koje su do{le od strane vladike Platona prema vladiciNikolaju, itd.

236

Evo jednog dela te rezolucije:Udruèwe svr{enih i biv{ih bogoslova srpske pra-

voslavne crkve odràlo je 22. februara (6. marta) ove 1940.godine u Beogradu svoju godi{wu skup{tinu i na woj done-lo sede}u rezoluciju:

„Vo|eni qubavqu prema svojoj crkvi i iskrenom bri-gom za sudbinu svetosavskog naroda i na{e dràve, razmo-trili smo svestrano i objektivno na{u op{tu crkvenu i na-rodnu situaciju, jasno uo~avaju}i sve opasnosti koje namprete, i do{li smo do neoborivog zakqu~ka, da je na{oj cr-kvi danas vi{e nego ikad, potrebno jedinstvo – jedinstvopogleda i istovetnost delatnosti.

1 – Luksuz nejedinstva i nesloge mogu sebi dozvolitii opet u znaku rizika – samo veliki i bezbedni narodi.

Na{ narod je na izloènom mestu, a na{a crkva izme-|u dve internacionale, rimokatoli~ke i komunisti~ke, ko-je se odnose neprijateqski prema pravoslavnoj crkvi i sve-tosavskom nacionalizmu.

Na{a crkva ima po svom geografskom poloàju uloguprve odbrambene linije pravoslavnog Balkana a po istorij-skom sticaju prilika, od Ruske revolucije pa ovamo, i vode-}u ulogu u pravoslavnom svetu uop{te.

Sva ta saznawa o wenom poloàju i stawu, o opasno-stima koje jo{ prete i o wenoj specifi~noj misiji, neodlo-`no joj nalaù, da sa punom ozbiqno{}u ~istom save{}u isna`nom sve{}u, pristupi definitivnom sre|ivawu svo-jih unutra{wih prilika i dostizawu tako potrebnogjedinstva.

2 – Crkvi, me|utim, nije potrebno makakvo jedinstvo,ve} jedinstvo zasnovano na istini i pravdi. Bez istine ipravde, jedinstvo ne bi imalo moralne osnove ni moralnogopravdawa, nigde, a u crkvi ponajmawe.

Crkva mora da ima onaj moralni autoritet, koji je, uovom imenu od preke potrebe na{em narodu; a moè ga ima-ti samo u tom slu~aju ako zastavu istine i pravde podignevisoko.

Nikakvo mehani~ko, administrativno, spoqa{we je-dinstvo...

237

PRILOZI

NETA^NOSTI U ^LANKU S. PAUNOVI]A„KAD SU LETELE KAMILAVKE“

Krajem pro{le i po~etkom ove godine „NIN“ je iz„novinarske bele`nice“ Sini{e Paunovi}a objavio wego-va se}awa na vreme „Kad su letele kamilavke“.

Paunovi} je poku{ao da opi{e „sukob izme|u vrhovaSrpske pravoslavne crkve i Stojadinovi}eve vlade okoKonkordata“.

Budu}i da nam Paunovi} ni{ta novo nije rekao u svomfeqtonu, jer je o Konkordatu ve} dosta pisano, ne bi smo seni obazirali na obnavqawe wegovih „se}awa“. Me|utim, uwima ima dosta neta~nosti i o wima èlimo da kaèmo ne-koliko re~i.

Opisuju}i bdenije u beogradskoj Sabornoj crkvi uo~iNove godine 1937., Paunovi}, izme|u ostalog kaè: „I samacrkva bila je sve~ano opremqena. Tepisi. ûdotvorne sta-re ikone. A arhijereji i sve{tenstvo bili su odeveni u naj-sve~anije odore“ („NIN“ – 20. decembar 1981, 62). Sabornabeogradska crkva nije imala pre rata, a nema ni danas, ni-kakvih ~udotvornih ikona. To je ~ista fantazija Sini{ePaunovi}a. U Pravoslavnoj crkvi, pa i u na{oj Srpskojpravoslavnoj crkvi, ta~no se zna koje su ikone ~udotvorne igde se one nalaze. To bi trebalo da zna i jedan predratni be-ogradski novinar. Koga je to sve od arhijereja Paunovi} vi-deo na pomenutom bdeniju, jer je poznato da je, sem patrijar-ha Varnave, sluìo te ve~eri samo vikarni episkop srem-ski Savo (Glasnik Srpske pravoslavne patrijar{ije, Srem-ski Karlovci 1937., 20)?

O patrijarhu Varnavi „pokretqivom ~oveku i neu-mornom radniku“, Paunovi} kaè: „On je svoju „mar{–rutu“i daqe drào kao kada je nekada bio monah i arhijerej u Ma-kedoniji“ („NIN“ – 20. decembar 1981., 61). Patrijarh Var-nava kao monah nikada nije slu`bovao u Makedoniji. On je,

241

posle svojih studija, iz Rusije do{ao 5. avgusta 1905. godineu Carigrad i tu je ostao do svoga izbora za episkopa.

Dr Milan Stojadinovi}, predsednik vlade, za vremesvoje posete ~lanovima Svetog arhijerejskog sabora, 1. juna1937. godine, po Paunovi}u, rekao je: „^udim se arhijereji-ma {to se bune protiv Konkordata, kada i sami nemaju svojUstav“ („NIN“ 20. decembar 1981., 62). Zar je mogu}e da je-dan predsednik vlade ne zna da je vaspostavqena Srpska pa-trijar{ija dobila svoj Ustav 16. novembra 1931. godine, ko-ji je obnarodovan i u Slu`benim novinama br. 275 –LXXXVI od 24. novembra 1931. godine? Na ekspoze MilanaStojadinovi}a odgovorio je, po Paunovi}u, „kao najstarijipo godinama slu`be i `ivota, mitropolit dabrobosanskiPetar“ (Isto). Me|utim, mitropolit Petar nije bio naj-stariji arhijerej u Saboru po godinama. Mitropolit bawa-lu~ki Vasilije je bio od wega stariji {est godina.

„Krvavu litiju“ Paunovi} opisuje kao o~evidac. Molep-stvije za obolelog patrijarha Varnavu u beogradskoj Sabornojcrkvi, „jo{ od mla|ih sve{tenika, jero|akon Patrijar{ijeSimon, istr~ao je na amvon i pozvao narod da iza|e na ulicu zaarhijerejem...“ („NIN“ – 27. decembar 1981., 59). Pre svega, sve-{tenik je sve{tenik, a |akon je |akon. To je znao svaki pred-ratni gimnazijalac, a drugo, nikakav jero|akon Simon nije uto vreme, a ni posle toga, postojao, u Patrijar{iji.

„NIN“ od 10. januara 1982. godine donosi jednu foto-grafiju i ispod we slede}i tekst: „Krvava litija pred Sa-bornom crkvom: sleva na desno: sve{tenik Branko \or|e-vi}, policajac Mija Petrovi}, sve{tenik Vasa Jovan~i},novinar „Politike“ i autor na{eg feqtona Sini{a Pau-novi} i policajac Sava Cvetojevi}“. Branko \or|evi} ni-kada nije bio sve{tenik, ve} svetovno lice i sekretar pa-trijarha Varnave. To }e biti neko drugi. Pravo prezimesve{tenika Vase, ~lana Crkvenog suda u Beogradu je Jovan-~evi}, a ne Jovani}, a onaj iza wega nije Sini{a Paunovi},„autor na{eg feqtona“ ve} Mirko Zekovi}, pripravnikCrkvenog suda u Beogradu (umro 29. maja 1970. godine).

Jero|akon „Simon“, po Paunovi}u, poziva „narod daiza|e na ulicu za arhijerejem“ („NIN“ – 27. decembar 1981.,59), a nedequ dana ranije }e Paunovi} u „NIN“-u (20. de-cembar 1981, 63) re}i da je u „Krvavoj litiji“ bilo „dva ar-

242

hijereja u sve~anim ode`dama“. Me|utim nije mu ta~no nijedno, ni drugo. U litiji su u~estvovala tri arhijereja: {a-ba~ki Simeon, sremski Sava i moravi~ki Platon.

Govore}i o Bo{ku Bogdanovi}u, uredniku „Vremena“i wegovoj poseti Patrijar{iji, 1. juna 1937., Paunovi} ve-li: „Iako se ju~e pojavio posle duge pauze, i ovoga puta je„trknuo“ u kuhiwu. To su mnogi primetili i svako je na svojna~in komentarisao. To je primetio i Varnava“ (Isto, 62).Kako je patrijarh Varnava mogao primetiti ko ulazi u pa-trijar{ijsku kuhiwu kada svako zna da se ona ne nalazi naistom spratu gde i Patrijarhove odaje?

Za Paunovi}a, episkop zvorni~ko-tuzlanski Nekta-rije je, 1937. godine, mitropolit. Me|utim, on je postao mi-tropolitom dabrobosanskim tek 1951. godine.

Slaèmo se sa Paunovi}em da je za vreme Konkordat-ske borbe na{a zemqa bila preplavqena literaturom pro-tiv Konkordata, ali se ne slaèmo sa wim da je on autorbro{ure „Krvava pravoslavna litija u Beogradu“, na kojojje pseudonim – Neboj{a. O toj bro{uri Paunovi} kaè:„Tekst koji sam napisao imao je dvadesetak stranica kance-larijskog formata. Pisan je namerno „popovski“ i „srpskipravoslavno“. Neka mesta sam dopunio podacima koji sustigli redakciji od drugih na{ih saradnika – svedoka suko-ba naroda i policije. Ne{to su „popovi“ sami dopisali. Bro{uru je doneo, preko Ostru`nice, u Beograd jedan tipo-graf, mislim da se zvao Bora Vukoti}...

Zanimqivo je da se dogodilo ono {to smo mi samopretpostavqali: da }e svet pomisliti kako se iza toga pse-udonima krije pop Jawi}. Ne samo svet, nego i mnogi arhi-jereji i sve{tenici, koji nisu bili upu}eni, verovali su uto {to je i sam Jawi} ve} prvog dana prisvajao tu bro{urukao svoje „delo“ i wome se ponosio.

Ja kao pisac, ose}ao sam se ~udno... bio ponosan i qutna Jawi}a, boqe re}i {to mi otima „slavu“ („NIN“ – 10. ja-nuar 1982., 61).

Krajem 1961. godine, Bora Vukoti}, biv{i faktorManastirske {tamparije u Sremskim Karlovcima i velikipo{tovalac episkopa Platona (on je pokrenuo inicijativuda se odmah posle rata obeleì grob Platona u Bawa Luci)pri~ao mi je o vladici Platonu kao vrsnom crkvenom ùr-

243

nalisti i piscu bro{ure „Krvava pravoslavna litija u Be-ogradu“. [tampawe bro{ure episkop Platon poturio je re-ìmskoj {tampariji „Vreme“ u Beogradu, a potpisao ju jepseudonimom „Neboj{a“. Bro{uru je {tampao u Manastir-skoj {tampariji, na ~ijem ~elu je on stajao, a za {tampaweje koristio poverqive radnike. Vladika Platon je, uzgredbudi re~eno, imao nekoliko pseudonima: „Neboj{a“, „StariNeboj{a“, „Sg. Bogoqub“, „M. Bogoqub“, „Flavijan“ i „§“.

Na vest o mu~eni~koj smrti episkopa Platona, na{vredni i neumorni istori~ar prof. dr Qubomir Durkovi}je prikupio podatke o ìvotu i radu episkopa Platona uPatrijar{ijskoj i Dràvnoj arhivi, kopije wegovih pisa-ma, koncepte i bele{ke iz wegove korespodencije i kwi-èvnog rada. Na osnovu te gra|e, prof. Durkovi} je jo{1941. napisao kwigu pod naslovom „Platon Jovanovi}, epi-skop bawalu~ki“, koja je ugledala sveta u Exvortu, Pensil-vaniji, 1978. godine, a u izdawu Srpske pravoslavne eparhi-je isto~noameri~ke i kanadske.

Evo, {ta kaè prof. Durkovi} u svojoj kwizi o epi-skopu Platonu i wegovom u~e{}u u Konkordatskoj borbi:„U tim te{kim danima ep. Platon se na{ao na poloàju ko-ji mu je najboqe odgovarao. Bio je upravnik Manastirske{tamparije u Srem. Karlovcima. Wegov ratoborni duh isposobnosti organizacije do{li su do punog izraàja natom poloàju. U borbi protiv konkordata on je iskoristio,do maksimuma, te svoje sposobnosti. Iz [tamparije izno-{eni su paketi za paketima ot{tampanog materijala, kojise rasturao, i sa wim obave{tavan narod o pravom stawu pokonkordatskom pitawu. Platon je bio organizovao takopropagandu protiv konkordata, da mu ni dràvne vlasti ni-su mogle ometati. Iz [tamparije, kojom je on upravqao, ~u-li su se vapaji za slobodom i pravdom, a koji se nisu mogli~uti u na{oj ostaloj {tampi. Ep. Platon, iskusni borac{tampao je u Karlovcima protiv konkordata bro{ure,~lanke i letke. Ono {to mu nije cenzura dozvoqavala on jesvojom dovitqivo{}u ilegalno {tampao (Kravava litija,Beograd 1937.). Neke bro{ure i letke podmetao je {tampa-rijama, koje su bile uz vladu, kao na primer {tampariji„Vreme“, koja je najve}u borbu vodila u korist konkordata.Ovim je stvarana zabuna u javnosti, i nije mogla da razume

244

{ta se sve doga|a. Ta ista {tamparija {tampa i za i protivkonkordata. Ovo je jo{ vi{e zbuwivalo, kada se znalo da jeona uz vladu. Bio je u Karlovcima pokrenut i list „StariNeboj{a“, koji je trebalo da izlazi u formi letka. Iza{aoje samo prvi broj, i to 28. avgusta 1937. godine“ (121-122).Svi su, dakle, arhijereji i iskreni saradnici Srpske pra-voslavne crkve znali ko je autor te bro{ure. Niko i nika-da tu bro{uru nije pripisivao onima koji su pre rata zna-li „najboqe ujdurisati sa svojim prijateqima popovima“(„NIN“ – 13. decembar 1981., 62), a posle rata predstavqa-ti se kao prijateqi Crkve i pojedinih ~lanova vi{e jerar-hije. Koliko se Sini{a Paunovi} znao dobro „ujdurisati sasvojim prijateqima popovima“ vidi se iz wegovih re~i, ko-je smo, kao poslasticu, ostavili na kraju: „Nije bilo dana danisam makar na pet-{est minuta navra}ao u vilu u kojoj jeleào bolestan patrijarh, ali sam prvi put poku{ao dau|em kod bolesnika tek onda kada su lekari po~eli davatineke nade na ozdravqewe. Dolazio sam tako obi~no uz arhi-jereje ili uz simpati~nog upravnika Patrijar{ije, Crno-gorca, protu Kalu|erovi}a („NIN“ – 10. januar 1982., 62).

Upravnik Patrijar{ije (ta~nije re~eno upravnik Pa-trijar{ijskog dvora) za vreme patrijarha Varnave bio jeprotojerej Arsenije [equhajev. U vreme bolesti i smrti pa-trijarha Varnave (1937) protojerej Ivan Kalu|erovi}, ì-veo je na Cetiwu. Zato je i mogao „Glasnik, slu`beni organSrpske pravoslavne patrijar{ije“, Beograd 1938. godine, nastrani 346 u Slu`benom delu objaviti ovo: „Postavqen zaupravnika Patrijar{ije. – Wegova Svetost Patrijarh Srp-ski Gospodin Dr Gavrilo odlukom svojom P. Br., 307 od14/27. maja 1938. god., blagoizvoleo je postaviti za upravni-ka Patrijar{ijskog dvora u Beogradu protojereja Ivana Ka-lu|erovi}a, Arhijerejskog zamenika na Cetiwu u penziji“.

Kako moèmo, posle svega ovoga, verovati Paunovi}e-vim izlagawima o „natezawima“ izme|u patrijarha Varnavei pojedinih arhijereja raznim nepovoqnim „vestima“ o po-jedinim arhijerejima i svemu onome ~ime je po~astio na{enajboqe arhijereje izme|u dva rata.

Ep. Sava

(Pravoslavqe, 1. mart 1982, str. 3)

245

246

O RUKOPISU*

âst mi je da dam svoje mi{qewe o rukopisu kwièv-nika Sini{e Paunovi}a koji se odnosi na poku{aje jugoslo-venske vlade da sa Sv. Stolicom sklopi konkordat pre dru-gog svetskog rata. Ovaj rukopis ima slede}e dobre osobine:

1. Koliko je meni poznato – a ja nisam specijalista zaistorijsko razdobqe o kome je re~ – doga|aji su prikazaniverno i u celini odgovaraju istorijskoj istini.

2. Rad je napisan nepristrasno i bez obzira na to {tose ponekom ~itaocu moè u~initi druk~ije.

3. îtav Paunovi}ev spis zasnovan je na ìvopisnompripovedawu i svojim stilom odgovara zahtevima savreme-ne istorijske publicistike.

4. Bilo bi dobro da autor u jednoj uvodnoj i dosta op-{irnoj napomeni stavi do znawa ~itaocu na koji na~in jenastao wegov spis i koji su izvori wegovog pripovedawa.

Sigurno je da bi ~itala~ka publika s radoznalo{}uprihvatila jedan tekst ovakve sadrìne i stila.

Beograd, 3. marta 1981. Radovan Samarxi}

* * *

Rukopis Sini{e Paunovi}a, kwièvnika i novinara„Kad su letele kamilavke“ /160 {lajfni/ pro~itao sam sa oso-bitim interesovawem i zadovoqstvom. Materijal koji nampisac pruà na osnovu svojih svakodnevnih dnevni~kih bele-àka pruà jednu sasvim novu sliku doga|aja vezanih za kon-kordatsku borbu i „krvavu litiju“ u Beogradu 1937., 19. jula.

U posledwe vreme taj se doga|aj na{e me|uratne poli-ti~ke i crkvene istorije sve ~e{}e pomiwe, naj~e{}e is-krivqeno i tendenciozno. Bilo bi zato potrebno {to preobjaviti ovu kwigu. Korist bi bila vi{estruka.

247

————————

* Sini{a Paunovi} je osamdesetih godina pro{log veka traìo izdava~aza rukopis „Kad su letele kamilavke“ pa je pribavio preporukeistori~ara i profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu drRadovana Samarxi}a i dr Jovana Marjanovi}a.

248

Po potrebi, bio bih voqan da napi{em i posebnustru~nu recenziju za eventualnog izdava~a, ako budem po-zvan, kako bi i dubqe objasnio sve zna~ajne podatke koji seu ovom delu nalaze.

U Beogradu 1977. 1 maja. Jovan Marjanovi} s. s.

Sini{a Paunovi}Redakciji sedmi~nog ~asopisa „NIN“

BelgradMakedonska 29*

^lanak „Kad su letele kamilavke“ napisan je sa dostafakti~nih podataka o situaciji za bolesti patrijarha Var-nave i za borbu protivu Konkordata srpskog pravoslavnognaselenija. Me|utim, autor Sini{a Paunovi} u svojoj novi-narskoj bele`bici propustio je da navede i jedan vaàn de-taq, naime „dan pogreba patrijarha Varnave“, a o ~emu ja udaqem izlagawu pi{em:

Ruta pogrebne povorke na dan pogreba patrijarha bi-la je (dan ranije) objavqena. Ona, t.j. pogrebna povorka, po-red ostalog, imala je da krene ulicom „Terazije“, poredKraqevog dvora, oficirskog doma i da do|e i zaustavi seispred plostada „Slavija“, gde je bilo predvi|eno da jedangovornik bude sve{tenik ili da civil odrì opro{tajnigovor. Na plostadu „Slavija“ je bio postavqen jedan podi-jum, na kome je trebalo da se postavi kov~eg sa preminulimpatrijarhom.

Po{to se moj stan nalazio blizu „Slavije“, to ja i mo-ja supruga re{ili smo da izbliza posmatramo pogrebnu po-vorku, pa smo po{li „na lice mesta“, nedaleko od restora-na-pivnice „Kod Rudni~anina“, na oko stotinak metara od„mesta proiz{estvija“, gde je trebalo da se vr{i molep-stvije i govor iznad kov~ega pokojnika.

Na trotoaru kod „Rudni~anina“ bilo je uli~nih ban-dera, ali je bilo i nekoliko podebqih drveta (lipe, bagre-mi ili sl.), te ja i moja supruga smo zastali iza jednog ta-kvog drveta, da u slu~aju potrebe – zlu netrebalo – se za-{titimo, drè}i se ~vrsto o wemu.

Nai{la je pogrebna povorka, a sa wom i masa sveta,vi{e simpatizera, malko seir|ije, te ~itavi prostor od

249

„Oficirskog doma“ do restorana „Rudni~anin“ napunio sequdima, ènama i decom, i to tako gusto da od jednog (zida),ivice jednog trotoara, do ivice (zidne) suprotnog trotoarabilo „dupke puno“ sveta, da ~ovek nije se mogao zaokrenutina svom mestu.

U povorci je bilo i raznih patriotskih udruèwa: sasvojim barjacima; na suprot mesta, gde smo moja supruga i jastajali, nalazili su se Srpski ~etnici (vaqda Pe}an~evi),naoruàni „do zuba“ sa svojim barjacima.

Na samom plostadi „Slavija“ nalazilo se nekoliko de-setina àndarma, koji su se dràli podaqe od pogrebnog pi-jedestala (u susednim ulicama je bilo jo{ vi{e àndarma).

Sve{tenstvo je postavilo kov~eg na spomenuti pije-destal i sad se o~ekivalo da po~ne crkveno pojanije i dapo~ne predvi|en opro{tajni govor.

U tom trenutku ~uo se jedan snaàn tresak ! To zacelonikako nije od ispaqenog pu{~anog metka. To je bio prasakod polomqenog stakla susednih vitrina du}ana, ili od nekepale na podu lestvice, jer tu je bilo i qudi koji su donelisa sobom dvokrake lestvice da bi mogli sa visine posmatra-ti „sobitanije“, ili ne{to sli~no. Usled ovog praska narodse uskome{ao. Videli smo kako su ~etnici podigli svojebarjake, i ~ovek bi pomislio, da oni kre}u napred, premakov~egu pokojnika. Me|utim svi ~etnici, kao po komandi,napravili su jedan „nalevo krug“ i po~eli su da beè „na-zad“, prenose}i svoj strah ostalom okolnom naroda. Nasta-lo je jedno strahovito bezglavo beàwe, sva masa sveta seustalasala, po~ela da gura i gazi sve pred sobom i tako be-è}i rep ove povorke, koji je bio negde do Oficirskog do-ma, pobegao je ~ak do palate „Albanija“. Beàlo je nekoli-ko hiqada qudi, a mo`da ~ak 10 hiqada qudi.

Ja i moja supruga uhvatili smo se ~vrsto za „na{u li-pu“, i s obzirom da ispred nas nije bilo mnogo (beè}eg)sveta, jer smo bili na po~etku povorke, „Kod Rudni~anina“,uspeli smo da se uspe{no suprostavimo pritisku gomile iostali smo na svojim mestima!

Kad je posle desetak-petnaestak minuta prestalo be-àwe, mi smo ostali sami na „boji{tu“, a oko nas je bilo si-jaset maramica, mu{kih i ènskih kapa, rukava od xempera,ènskih cipela i dr.

250

Na plostadu „Slavija“ ostao je samo pokojni patrijarhu svom kov~egu na podignutom podijumu i – oko wega – dva-desetak naoruànih àndara. Ni sve{tenstva nije bilo!Srpski patrijarh ostao je sam, napu{ten od svoje pratwe, na„vetrometini“ kod „Slavije“, a dva-tri tuceta àndara bi-li su u ~udu, da umesto borbe i mla}ewa sa publikom, doì-ve takvo kukavno beàwe! Ukoliko izvedba onog (pu{~a-nog) praska kod „Rudni~anina“, nije bila prethodno smi-{qena policijska ujdurma!

Posle dvadesetak minuta, kada se situacija na „bojnompoqu“ kod „Slavije“ sti{ala, prikupilo se sve{tenstvo idruga pogrebna pratwa i wih stotinak qudi, a ne hiqadama,kojih je bilo na po~etku procesije na „Slaviji“, odveli supokojnog patrijarha na wegov ve~ni po~inak. Uz put opet suse nakupili vernici-simpatizeri, te na koncu ispred gro-ba, ve} ih je bilo nekoliko stotina!

Ovo je bio jedan detaq sa pogreba patrijarha Varnave.Gospodin Sin. Paunovi} bi mogao ovo da radi istini-

tosti teksta proveri!

Skopje.18-ú-1982 Nikolev Stojan

251

————————

* Pismo je prona|eno u zaostav{tini S. Paunovi}a, koja se ~uva u wego-vom legatu u Gradskoj biblioteci u â~ku.

252

Drug Sini{a Paunovi}

BEOGRAD

Druè Paunovi}u*,

NIN je objavio na{ kratki feqton „Kad su letelekamilavke“, u ~etiri nastavka, po~ev od 13. XII. 1981., povo-dom KONKORDATA i smrti patrijarha Varnave. Tada samto ~itao sa osobotim zadovoqstvom.

Me|utim, ne{to kasnije mi pada u ruke „PRAVOSLA-VQE“ i u broju od 1. marta 1982. pro~itam ~lanak episkopaSAVE: „NETA^NOSTI u ~lanku S. Paunovi}a „Kad su le-tele kamilavke“. I to sam pro~itao sa osobitim zadovoq-stvom.

Ali sam sada u dilemi u ~emu je sada istina i kome daverujem.

Vreme je prolazilo, a ja sam ìveo u nadi da }e posletoga napisanija episkopa Save svakako taj na{ novinar Pa-unovi} reagirati i ne{to napisati, u atar ISTINE i svo-ga obraza. Koliko ga ja poznajem na ovome se ne bi smeloostati.

Me|utim, ni{ta od toga do danas.Zato vas ovim putem molim da se upoznate sa tim napi-

som episkopa SAVE i date svoju ocenu. Ukoliko to ne biu~inili, ostaje kao istina ono {to je sve rekao episkop Sa-va, a ne vi u NINU. Vi bi mnogo izgubili u o~ima svojih ~i-talaca i po{tovalaca.

Danas ba{ ~itam u „Politici“: „Koji gradovi mogu dapodignu spomenik Titu“. O tome veoma va`nom pitawu od-lu~ilo je PREDSEDNI[TVO SK SSRNJ. Pored glavnihgradova republika i pokrajina to }e mo}i i gradovi kojinose Titovo ime. Tako }e na{i narodi i narodnosti bitioboga}eni za jo{ 16 spomenika drugu Titu. Mo`da }e to za-traìti naknadno i Biha} i Jajce da ponesu wegovo ime ka-ko bi i sebi obezbedili mogu}nost podizawa takvog spome-nika.

————————

* Anonimno pismo prona|eno u zaostav{tini Sini{e Paunovi}a.

253

Radio danas javqa da je „FANI“ – Kavadarci zakatan-~en kao proma{ena i nerentabilna investicija. Tako jepropala jo{ jedna velika ideja „Fabrike radnicima“. Po-ne{to nam ba{ ne ide od ruke... Najva`nije je da {tafetakru`i Jugoslavijom i da su nam rentabilni Memorijalnicentar u Beogradu i Spomen podru~je Kumrovec-Treb~e.

Srda~no, va{N. N.

P.S. – „Ku}a smrti“, biv. logor na Bawici, kao i da nepostoji.

Sini{a Paunovi}, Prota Stevan Dimitrijevi} i|akon Dositej

SINI[A PAUNOVI] ‡ SVEDOK ISTORIJE

Te{ko je re}i o Sini{i Paunovi}u u malo re~i ono{to je najva`nije i najvrednije u wegovom radu, jer tolikocelovitih oblasti delovawa retko kad mogu da stanu u jedanqudski vek, pa makar on bio i tako dug kao {to je bio wegov.I kao novinar, i kao kwièvnik, prevodilac sa bugarskogjezika, kolekcionar likovnih dela, ali i razne dokumentar-ne gra|e, Paunovi} je ostavio zanimqive i zna~ajne tragove,koji, svaki ponaosob zahtevaju posebno prou~avawe.

Ro|en je u â~ku 25. avgusta 1903. u siroma{noj i mno-go~lanoj porodici Svetozara Paunovi}a, biv{eg kafexije, apotoweg priu~enog telefoniste na po{ti i èleznici.Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io je u rodnom mestu, a1922. godine upisao se na Gra|evinski fakultet u Beogradu,da bi posle dve godine studirawa (i poloènih ispita sa vi-sokim ocenama) zakqu~io da ga daleko vi{e privla~i kwi-èvnost i pisawe kojim se ve} bavio i pre dolaska u Beograd.Povremena saradwa u „Politici“ pretvorila se u stalno za-poslewe 1926. koje je trajalo do 1971, a honorarni saradnikovog lista je ostao i po odlasku u penziju. Uporedo sa novi-narskim radom studirao je na Filozofskom fakultetu isto-riju i kwièvnost i diplomirao 1933. godine. Pred Drugisvetski rat je bio dopisnik „Politike“ iz Bugarske. U nemo-gu}nosti da se vrati u zemqu, no{en ratnim vihorom, na{aose prvo u Rusiji, da bi zatim preko Turske i Sirije stigao uPalestinu, u Jerusalim i pridruìo se izbegli~koj kraqev-skoj vladi, u nadi da }e se wegova odiseja okon~ati odlaskomu London. Umesto toga, zbog nesuglasica sa Jovanom \onovi-}em, vladinim delegatom na Sredwem Istoku, interniran jena jug Afrike, u Kejptaun, gde je ostao do kraja rata.

Po zavr{etku rata vratio se u Jugoslaviju i, na pred-log direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara, obreo seponovo u svojoj redakciji na mestu urednika Beogradske

255

hronike. Od tada, neumorno pi{e o mnogim li~nostima itemama iz sveta kulture, nauke i umetnosti, odràvaju}iprisne veze sa brojnim umetnicima, kulturnim i javnimradnicima. Takav je bio i posle penzionisawa, sve do smrti– 9. aprila 1995. godine.

U „Politici“ ure|ivao je, tako|e, i rubrike „Vi pi-tate“, „Iz starog Beograda“, a najduè, i danas popularnurubriku „Me|u nama“. Osim uredni~kog posla, Paunovi} jekao novinar proputovao ~itavu Evropu, Afriku i deo Azi-je o ~emu svedo~e zanimqivi putopisi i drugi tekstovi. Dr-ào se vlastitog na~ela: „Uvek kada sam odlazio u neku tu-|u zemqu, èleo sam da napi{em i ne{to radi ~ega nisamtamo po{ao.“

Gotovo je nemogu}e nabrojati pisce kojima je wegovapa`wa bila zaokupqena i kojima se vra}ao vi{e puta, odIva Andri}a, Veqka Petrovi}a, Isidore Sekuli}, Brani-slava Nu{i}a, Bore Stankovi}a, Rada Drainca, do RastkaPetrovi}a, Jovana Du~i}a, Aleksandra Beli}a i drugihkwièvnika.

Svoje interesovawe za likovnu umetnost izraàvao jekroz brojne tekstove o, na primer, Qubi Ivanovi}u, PjeruKriàni}u, naivnim slikarima i vajarima, naro~ito o Bo-gosavu @ivkovi}u i Janku Bra{i}u, ali i mnogim drugim,kao {to su Petar Lubarda, Marko êlebonovi}, Jovan Zo-wi}, Milo Milunovi} i drugi.

Zaqubqenik u pozori{nu umetnost, Paunovi} je pasi-onirano pisao o velikanima srpskog glumi{ta: DobriciMilutinovi}u, Iliji Stanojevi}u, Brani Cvetkovi}u, Mi-livoju @ivanovi}u, Qubi{i Jovanovi}u, Miri Stupici idrugima. Sini{u Paunovi}a, novinara, odlikuju tekstovikoji ne ìve samo jedan dan, jer, li{eni svakog senazacio-nalizma, pisani s namerom da obaveste i pou~e, nisu izgubi-li na aktuelnosti i zato su zanimqivi i danas.

Kao i ve}ina pisaca, kwièvni rad zapo~eo je obja-vqivawem pesama u ~asopisima („Venac“, „Polet“, „@ivoti rad“, „Misao“, „Srpski kwièvni glasnik“), kao i pesni~-kim kwigama. Ogledao se i u proznim formama: eseju, pri-poveci i romanu, koje su nai{le na razli~it prijem kodkwièvne kritike. Kwiga pripovedaka „Oni i mi“ i roma-ni „Pusta zemqa“ i „Srbija koje nema“ su u velikoj meri au-

256

tobiografskog karaktera i obiluju autenti~nim podacimao zbivawima u â~ku u vreme wegovog detiwstva i ranemladosti. Najvi{e uspeha postigao je sa kwigama dokumen-tarne proze u kojima je kombinovao novinarski intervju,dnevni~ke bele{ke i esejisti~ki pristup odre|enim tema-ma. To su kwige: „Pisci izbliza“, „Tragom wihovog detiw-stva“, „Dobrica govori“, „Drainac pesnik i boem“ i „BoraStankovi} i Branislav Nu{i} iza zavese“.

Sini{a Paunovi} se rano, jo{ u detiwstvu, zaintere-sovao za bugarski jezik i, nau~iv{i ga, za bugarski narod,wegovu kwièvnost i likovnu umetnost. Ta qubav u~inilaje da je stekao bliske prijateqe me|u piscima i slikarimajo{ pre Drugog svetskog rata. U èqi da i na{oj kulturnojjavnosti budu poznata kwièvna i likovna dela ovih umet-nika, po~eo je sa prevo|ewem i objavqivawem wihovihostvarewa u raznim listovima i ~asopisima i prikupqa-wem slika za svoju kolekciju. Kao prevodilac se afirmisaojo{ u periodu izme|u dva rata. Ono po ~emu }e ostati upam-}en kao prevodilac jesu kwige: „Bajo Gawo“ (dva izdawa)Aleka Konstantinova, „Pod igom“ Ivana Vazova, „Divqepri~e“ i „Tri jedno~inke“ Ivana Hajtova, „Bugarske de~jepri~e“, „Ispod Vito{a“ (antologijski izbor 21 pripoveda-~a), „Rod ro|eni“, „Zemqa“ i „Geraci“ Elina Pelina, „î-fluk kraj granice“, „Zlatija“ i „Kladenac“ Angela Kara-lij~eva, „Dete“ i „Crni ne pobele{e“ Vladimira Poqano-va, „Carevi}“ Nikolaja Rajnova, „Golemanov“ Stefana L.Kostova, „Nekr{ten dan“ Jordana Radi~kova, „Septembar“Gea Mileva i „Prelomno vreme“ Antona Don~eva.Svojim zanimawem za bugarsku kulturu i naporom da je {tovi{e pribliì jugoslovenskoj javnosti Paunovi} je u toku{est decenija upornog rada odigrao ulogu kulturnog po-srednika izme|u dve zemqe, pa i u vremenima kada su poli-ti~ke prilike bile ozbiqna prepreka za to.

Sini{a Paunovi} je bio strastan kolekcionar likov-nih dela. Jo{ kao mlad novinar, iako sa malim prihodima,po~eo je da nabavqa slike i crteè, tako da je posle Drugogsvetskog rata imao ve} solidnu zbirku slika naivnih sli-kara, ali i akedemskih, {to mu je omogu}ilo da otvori„Malu galeriju Sini{e Paunovi}a“. Zanimqiv je podatak daje za „Malu galeriju“ Paunovi} podigao zgradu u sopstvenom

257

dvori{tu, nabavqao eksponate, organizovao izlo`be u sa-moj galeriji, ali i gostuju}e, ~ak i u inostranstvu, i sve toizdràvao iz li~nih sredstava, a posete su bile besplatne.Opremio je on i deo ku}e za galerijski prostor i tu je pri-re|ivao izlo`be akademskih slikara, a u „Maloj galeriji“– naivnih slikara, ili samoukih, kako ih je on nazivao. We-gova dragocena kolekcija slika sadrì i vi{e posebnihzbirki najpoznatijih umetnika, kao {to su: Pjer Kriàni},Quba Ivanovi}, Milo Milunovi}, Petar Lubarda, JovanBijeli}, Mi}a Popovi}, Pe|a Milosavqevi}, Ivo Ku{a-ni}, Zuko Xumhur, Vladimir @edrinski, Janko Bra{i},Cvetin Beli}, Milo{ Vu{kovi}, Nikola Graovac, Sava[umanovi}, Mili} od Ma~ve i drugi. Kolekcija sadrì ivi{e od sto wegovih portreta koje su uradili razni slika-ri i vajari, kao i dela bugarskih i slova~kih umetnika.

Izuzetno vredna kolekcija slika „Male galerije“ bi-la je nezaobilazna kada su prire|ivane pojedine izlo`be uzemqi ili inostranstvu, o ~emu svedo~e mnogi reversi opozajmqenim slikama. Naro~ito ~esto su pozajmqivaneslike „Kolo“ Janka Bra{i}a i „Svadba“ Cvetina Beli}a,ali i mnoge druge.

U bogatoj zaostav{tini Sini{e Paunovi}a koja se~uva u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petkovi} Dis“ uâ~ku vidno mesto zauzimaju wegovi dnevnici koje je vodiopreko pedeset godina, kao i neobjavqeni rukopisi, kwièv-ni i dokumentarni, nastali naj~e{}e na osnovu wegovih re-dovnih, gotovo svakodnevnih beleèwa o qudima i doga|a-jima, pisanih u nameri da se nekada u budu}nosti objave. Pi-sao je „za daleka neka pokoqewa“ kako je imao obi~aj da ka-è. To su zanimqivi rukopisi o Ivi Andri}u, Veqku Pe-trovi}u, Isidori Sekuli}, o wegovim izbegli~kim danimaza vreme Drugog svetskog rata, o konkordatskoj krizi 1937.i drugi maweg obima.

Preuzimawem legata Sini{e Paunovi}a Bibliotekase obavezala u dogovoru sa porodicom Paunovi} da, pored~uvawa uspomene na ovog zna~ajnog zavi~ajnog stvaraoca na-stoji da objavquje pojedine wegove rukopise. Do sada je pu-blikovana zbirka stihova „Priseni“ (2003) u ediciji „Vre-la“, a ove godine objavquje se wegov rukopis „Kad su letelekamilavke“, koji prdstavqa jedno novinarsko svedo~ewe o

258

krvavim doga|ajima nastalim posle usvajawa dokumenta okonkordatu u Narodnoj skup{tini 1937. u Beogradu. O Pau-novi}evom aktivnom u~estvovawu u op{tenarodnom prote-stu protiv konkordata svedo~i i bro{ura „Krvava pravo-slavna litija u Beogradu na dan 19. jula 1937“, koju je on pot-pisao pseudonimom Neboj{a, kao i jedan letak sa istim pot-pisom pod naslovom „Atak zlikovaca na pravoslavqe“ ko-jima je obave{tena javnost o policijskom napadu na litijupredvo|enu sve{tenicima, organizovanu kao molepstvijeza zdravqe patrijarha Varnave, a koje se pretvorilo u krvo-proli}e. Paunovi}eva kwiìca o tom doga|aju, ba{ zato{to je anonimna pruàla je kasnije mogu}nost mnogima daprisvoje weno autorstvo. Ipak, u „Srpskoj bibliografiji.Kwige 1868–1944“ razre{en je pseudonim Neboj{a i naslov„Krvava pravoslavna litija“ svrstan je pod odrednicu Pau-novi} Sini{a. O mogu}im prisvajawima autorstva „Krvavepravoslavne litije“, pa i komi~nim situacijama koje su na-stajale povodom toga, svedo~i i Paunovi}ev zapis u jednomwegovom neobjavqenom autobiografskom tekstu:

„Za to moje delo znali su samo nekolicina, me|u wimai Vlada Ribnikar, tako da su tu diskretnost koristili raznibeogradski hvalisavci i, ~esto, u mom prisustvu, tvrdili ka-ko su oni tu bro{uru napisali. Jedan od wih bio je i biv{iministar vera Vojislav Jawi}, koji je meni li~no pri~ao na-duga~ko i na{iroko kako je i kad napisao tu kwigu.“

Izvesno je da je bro{ura „Krvava pravoslavna litija“pisana i {tampana na brzinu, da je u tom momentu moralabiti anonimna i da je sastavqena od materijala koji je Pa-unovi} tada imao. Kasnije, na jednom primerku sa~uvanom uwegovoj biblioteci, on je olovkom obeleìo mawe delovekoje je napisao Ugqe{a Jeli}, |akon Saborne crkve u Beo-gradu i vladika Platon, a pored pseudonima Neboj{a napi-sao je svoje ime. îwenica da su u tekstu kori{}eni i cita-ti drugih autora, dala je mogu}nost razli~itog tuma~ewaautorstva publikacije.

Marija ORBOVI]

259

NAPOMENE

Zavi~ajna biblioteka Vrela pokrenuta je 1983. godi-ne sa namerom da se u woj objavquje rukopisna zaostav{ti-na stvaralaca kojima je â~ak mesto ro|ewa. Kao sedmukwigu u ediciji, Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi}Dis“ izdaje vi{eslojno svedo~ewe Sini{e Paunovi}a okonkordatskoj krizi 1937. godine i prilikama u zemqi.Ovaj vaàn istorijski doga|aj „vi|en“ je o~ima novinarakoji je bio posmatra~, izve{ta~ ali i u~esnik, ~ovek izazavese, ~ak i {apta~ ideja i veza izme|u sve{tenstva i kru-gova oko lista Politika. U kwizi Kad su letele kamilav-ke objavqena su ne samo Paunovi}eva se}awa, ve} i druga-~ija mi{qewa o konkordatu izre~ena od drugih li~nosti uduèm vremenskom periodu od 1937. do danas.

îtalac }e mo`da posle ~itawa kwige biti u dilemi,jer ponu|eno {tivo ne daje odgovore na brojna pitawa. Najednoj strani ima}e li~ni sud novinara i svedo~ewe o~e-vidca, na drugoj sud episkopa Save, mi{qewe nauke... Zva-ni~no Srpska bibliografija kwiga 1868-1944. daje Sini{iPaunovi} autorstvo za kwigu Krvava pravoslavna litija uBeogradu, dok episkop Sava tvrdi da je bro{uru pisao vla-dika Platon (Jovanovi}), episkop bawalu~ki. Episkop Sa-va osporava jo{ neka Paunovi}eva vi|ewa, ali to nije po-kolebalo izdava~a da objavi i ovo mi{qewe, ne opredequ-ju}i se pri tom ni na jednu stranu.

Izdava~ Kamilavki je nastojao da {to mawe interveni-{e u rukopisnoj zaostav{tini Sini{e Paunovi}a koja se ta-loìla skoro pola veka. Otuda nedoslednosti u pravopisu iupotrebi velikog slova u tri izvora wegovih se}awa: Krvavalitija, rukopisu Kad su letele kamilavke i Dnevniku. Sma-trali smo da bi ispravqawe i ujedna~avawe pravopisa o{te-tilo autenti~nost Paunovi}evog rukopisa. Jedino se odstu-pilo od tog principa u pismu Stojana Nikoleva iz Skopqa,

261

jer je pisano na me{avini srpskog i makedonskog jezika, dostane~itko i nejasno.

Namera Gradske biblioteke, koja ba{tini od 2002. go-dine Paunovi}ev legat, jeste da ovom „otvorenom“ kwigomosvetli vreme pred Drugi svetski rat, odnosno jedan va`andoga|aj u istoriji Srpske pravoslavne crkve. Mo`da i za-pita: da li smo nau~ili lekcije iz kojih smo u pro{lostidobili lo{u ocenu? I – koliko smo kao narod odgovorniprema sebi, svojoj zemqi, veri, jeziku i kulturi ….

Urednik D.O.

262

SADR@AJ

Prilog razumevawu vremena . . . . . . . . . . . . . . . . 5Svedo~ewe iz smutnog vremena . . . . . . . . . . . . . . . 9Krvava pravoslavna litija . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Kad su letele kamilavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Iz dnevnika Sini{e Paunovi}a . . . . . . . . . . . . . 173Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

Neta~nosti u ~lanku S. Paunovi}a„Kad su letele kamilavke“. . . . . . . . . . . . . . . 241O rukopisu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247Pismo Stojana Nikoleva iz Skopqa. . . . . . . . . 249Anonimno pismo Sini{i Paunovi}u . . . . . . . . 252

Sini{a Paunovi} – svedok istorije . . . . . . . . . . . 255Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

————

Sini{a PAUNOVI]

KAD SU LETELE KAMILAVKE

Prvo izdawe

Izdava~iGradska biblioteka

„Vladislav Petkovi} Dis“www.cacak-dis.org.yue-mail: [email protected]

iporodica Paunovi}

Za izdava~aDanica OTA[EVI]

dr \or|e PAUNOVI]

[tampaGrafika JURE[

Tira`400

CIP-Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Beograd

322(497.1)“1937/1940“(093)271.222(497.11):272“1937/1940“(093)94(497.1)“1937/1940“(093)

PAUNOVI], Sini{aKad su letele kamilavke / Sini{a Paunovi} ; [predgovor

Vladimir Dimitrijevi}]. - 1. izd. - â~ak : Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“ : Porodica Paunovi}, 2006 (â~ak :Grafika Jure{). - 262 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Zavi~ajna bib-lioteka „Vrela“ ; kw. 7)

Tira` 400. - Str. 5-7 : Prilog razumevawu vremena / SlavenkoTerzi}. - Svedo~ewe iz smutnog vremena : str. 9-23. - Str. 255-259:Sini{a Paunovi} - svedok istorije / Marija Orbovi}. - Sadrìautorove tekstove : Krvava pravoslavna litija u Beogradu na dan 19jula 1937 godine ; Iz dnevnika.

ISBN 86-83375-36-6

a) Srpska pravoslavna crkva - Katoli~ka crkva - 1937-1940 -Istorijska gra|a b) Crkva - Dràva - Jugoslavija - 1937-1940 -Istorijska gra|a c) Konkordat - Jugoslavija - 1935 - Istorijskagra|a d) Beograd - Politi~ke prilike - 1937-1940 - U uspomenama

COBISS.SR-ID 136865804

http://www.cacak-dis.org.yu

mailto:[email protected]

KAD SU LETELE KAMILAVKE...SVEDO^EWE IZ SMUTNOG VREMENA (Sini{a Paunovi}: Kad su letele...

Documents

Transcript of KAD SU LETELE KAMILAVKE...SVEDO^EWE IZ SMUTNOG VREMENA (Sini{a Paunovi}: Kad su letele...