JUG OSLOVE N S K E EL EZNICEZJ br. 284-60/74.

PRIRUNIKZA RUKOVANJE DIZEL-ELEKTRINIM

LOKOMOTIVAMA SERIJA 661 i 664v

DOPUNJENO I PROIRENOTREE IZDANJE

B E O G R A D1982.

I

Za ovaj prirunik nadlena je Sluba za vozna sredstva Zajednica J.

Prirunik je izradio:Dipl. in. Tomislav KOULJ

S t r u n u r e c e n z i j u o b a v i l i :Dipl. in. Dragoslav PajiDipl. in. Miljan RaSovi

Urednik:

Milan Krkovi

Tira 2.000 primeraka

Izdaje: Zavod za novinsko-izdavaku i propagandnu delatnost J11001 BEOGRAD, Nemanjina 6, potanski pregradak 498.

tampa: Birografika tamparsko preduzee J224000 SUBOTICA, Put Moe Pijade 72

Na osnovu lana 116. Samoupravnog sporazuma o udruivanju TP-a uZJ (Slubeni glasnik ZJ" br. 6-7/73), lana 52, Statuta ZJ (Slubeni glasnikZJ" br. 1/67, 1/68, 4/68, 4/69, 9/69, 1/70, 5/70 i 8/71) i lana 30 Pravilnika oobjavljivanju propisa i drugih optih akata koji se odnose na Jugoslovenske zeleznice(Slubeni glasnik ZJ" br. 4/72), generalni direktor Zajednice jugoslovenskiheleznica donosi

R E E N J E

o izdavanju strunog prirunika za rukovanjedizel-elektrinom lokomotivom serije 661

1. Izdaje se Prirunik za rukovanje dizel-elektrinom lokomotivom serije661 i odobrava se njegova primena na Jugoslovenskim eleznicama.

2. Prirunik je pripremila struna sluba Zajednice J.3. Ovo reenje objaviti u Slubenom glasniku ZJ".

ZJ br. 284-60/74. ZastupaBeograd, 10. 07. 1974. v. d. generalnog direktora

Zajednice Jdr Milorad Bibi> s. r.

SADRAJ

StranaPredgovor 13Opti opis 15Optereenje lokomotive 15O d e l j a k 1.OpSti tehniki opis 17Princip rada dizel-elektrine lokomotive 19

O d e l j a k 2.Namena i opis ureaja za rukovanje lokomotivom 272.1. Komandni sto mainovoe 272.2. Selektor-ruica 272.3. Ruica za promenu smera vonje 292.4. Ruica za reim rada motora 302.5. Mehaniko blokiranje na komandnom stolu 312.6. Prekidai na komandnom stolu 322.7. Signalne svetiljke. 332.8. Manometri vazdune konice 332.9. Konik automatske vazdune konice 332.10. Konik direktne (lokomotivxke) konice 332.11. Iskljuna slavina konika (selektor-ventil) 352.12. Ureaj za kontrolu budnosti mainovoebudnik 362.13. Kontrolna tabla dizel-motora 402.14. Izolacioni prekida 412.15. Dugmad za stavljanje u pogon (START) i zaustavljanje (STOP)

dizel-motora 412.16. Automatski prekidai osigurai 422.17. Ampermetar za kontrolu punjenja baterije 422.18. Prekida pumpe za grivo i start morora 42

Strana2.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora 442.20. Prebaciva na pomoni generatorbateriju 442.21. Topivi osigurai i poluni prekida 44

Tekui pregledi 452.22. Pregled lokomotive u depou pre posedanja 462.23. Primopredaja lokomotive u vozu 51

Rukovanje lokomotivom 512.24. Postupak pre stavljanja u rad dizel-motora 512.25. Pokretanje dizel-motora 532.26. Na ta tereba obratiti panju pre stavljanja lokomotive u pokret .. 542.27. Ukljuenje strujnih kola upravljanja 542.28. Rukovanje lokomotivom bez optereenja 542.29. Zakvaivanje lokomotive sa vozom i punjenje glavnog vazduhog voda .. 552.30. Pokretanje voza 552.31. Ubrzanje voza 562.32. Vonja preko skretnica (ukrtaja) 562.33. Kontrola klizanja tokova 572.34. Automatsko peskarenje pod optereenjem 572.35. Rukovanje konicom 572.36. Sigurnosne mere pre naputanja lokomotive 572.37. Zaustavljanje rada dizel-motora 582.38. Postupak za vreme niskih temperatura (ispod 0 C) 592.39. Rukovanje lokomotivom pri prevoenju u hladnom stanju 592.40. Vua u zaprezi 602.41. Vonja kroz vodu 602.42. Rukovanje elektrodinamikom konicom 602.43. Signalno svetio dinamike konice 622.44. Kontrola obrtanja tokova u toku dejstva dinamike konice 622.45. Autostop ureaj 642.46. Postupak sa autostopom pre polaska lokomotive na vonju 662.47. Rukovanje autostopom u toku vonje ... 672.48. Postupak sa autostopom kod vonje sa zapregom ili potiskivalicom 682.49. Radio-dispeer . . . . . 682.50. Komandna kutija lokomotivskog radio-dispeera 702.51. Postupak mainovoesa lokomotivskim radio-dispeerom pre polaska

na voz 752.52. Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispeerom u toku vonje . . . . . . 76O d e l j a k 3 .Mehanika oprema i sistemi . 793.1. Dizel-motor . .. 793.2. Princip rada dizel-motora .. 80

Strana3.3. Ugradnja dizel-motora 823.4. Regulator broja obrtaja dizel-motora (PG) 833.5. Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora 853.6. Poluga za runo regulisanje koliine ubrizganog gorive 853.7. Sistem za hlaenje 863.8. Kontrola nivoa vode za hlaenje 883.9. Zatita dizel-motora od nestanka vode za hlaenje i visokog pritiska

u karteru 893.10. Punjenje sistema za hlaenje 903.11. Pranjenje sistema za hlaenje 913.12. Sistem za podmazivanje 913.13. Pritisak ulja za podmazivanje 933.14. Kontrola nivoa ulja 933.15. Dopunjavanje sistema za podmazivanje uljem 953.16. Sistem za gorivo 953.17. Punjenje rezervoara gorivom 963.18. Pokaziva nivoa goriva 973.19. Pumpa za gorivo 973.20. Staklo za proveru protoka goriva 983.21. Prekidai za prekid dovoda goriva i zaustavljanje dizel-motora u sluaju

opasnosti 993.22. Istakanje neistoe iz rezervoara za gorivo 993.23. Sistem za grejanje goriva u rezervoaru u toku zime 1003.24. Sistem sabijenog vazduha 1023.25. Kompresor 1023.26. Regulacija rada kompresora 1053.27. Ventil za runo deaktiviranje kompresora 1063.28. Izduvavanje vazduha iz sistema sabijenog vazduha 106O d e l j a k 4 .Elektrini deo 109

S i s t e m n i s k o g n a p o n a 1104.1. Baterija 1104.2. Pomoni generator 1104.3. Regulator napona 1114.4. Kontaktori sopstvene(SF) i baterijske (BF) pobude glavnog generatora.. 1114.5. Glavni baterijski poluni prekida 1124.6. Relej motora 1124.7. Osigurai 1124.8. Releji 113

S i s t e m v i s o k o g n a p o n a 1134.9. Glavni generator . 114

7

Strana4.10. Vuni elektromortori 1144.11. Kontaktori snage . . . . . . . . . 1154.12. Kontaktori za promenu smera kretanja . 1164.13. Releji Kfoanja tokova u serijskoj sprezi (WSS) . . . . 1174.14. Releji klizanja tokova u paralelnoj sprezi v,WS) .. 1174.15. Relej uzemljenja (GR) 1184.16. Kontaktori slabljenja polja vunih motora (FS 1, FS 2) entovi 1194.17. Releji sprege 1194.18. Kontaktoii dinamike konice BKP 1, BKP 2, BKB 3, BKB 4, BK

(podserija 661-300) 1194.19. Releji dinamike konice (LKP, BR, SFT, BWR) . 1194.20. Regulator dinamike konice DBR ...-. . 1194.21. Elektrina struja kola 120422. Strujno kolo pumpe za gorivo . . . . .. * 1204.23. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora >. 1214.24. Strujno kolo za punjenje baterije .. 1224.25. Ruice za upravljanje 1224.26. Strujna kola za promenu smera vonje 1224.27. Strujno kolo upravljanja kontaktorima snage . . . . . . . . . . . . . . 1234.28. Strujno kolo pobude glavnog generatora 1244.29. Regulacija broja obrtaja dizel-motora 1254.30. Regulacija optereenja dizel-motora. 1254.31. Regulator optereenja . 1264.32. Princip rada kontrole klizanja tokova '. 1274.33. Automatsko menjanje sprege . 128O d e l j a k 5 .Generator pare , 1315.1. Rukovanje generatorom pare OK 4616 i OK 4625 1315.2. Opis rada generatora 1315.3. Postupak pre putanja u rad 1345.4. Punjenje 1385.5. Putanje u rad ~... 1385.6. Pomoni rad (STANDBY) 1395.7. Prelaz sa pomonog rada" na rad" u putnikom vozu 1405.8. Napomena za rad u toku vonje 1415.9. Iskljuivanje generatora pare 1415.10. Zatita od zamrzavanja generatora pare 141Odeljak 6.Pronalaenje i otklanjanje najosnovnijih kvarova na putu .. 1436.1. Opte o kvarovima na lokomotivi 1436.2. Kontrolna sijalica svetli 144

Strana6.3. Alarmno zvono zvoni 1456.4. Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja motora iskljuio 1466.5. Smetnje u sistemu za gorivo 1466.6. Prekidai za prekid goriva u sluaju opasnosti 1476.7. Kontrola punjenja glavnog voda vazduhom 1476.8. Dizel-motor preao na prazan hod 1486.9. Dizel-motor stao 1486.10. Dizel-motor se ne pokree pri startovanju 1496.11. Pri startovanju, dizel-motor se okree, ali nee da proradi 1496.12. Motor ne poveava broj obrtaja pri pomeranju ruice za reim rada 1496.13. Motor poveava broj obrtaja, ali lokomotiva ne kree 1506.14. Baterijski ampermetar pokazuje pranjenje 1506.15. Opti problem i postupak 151

Generator pare 1526.16. Opte o kvarovima generatora pare 1526.17. Iskljuenje motora i gorionika za vreme rada 1536.18. Motor se okree, ali gorionik ne radi 1546.19. Nepravilan pritisak u parnom vodu 155

Autos top 1556.20. Smetnje na lokomotivskom autostopu u toku vonje i postupak 1556.21. Smetnje na prunim autostop ureajima i postupak 156

Radio-di speer . . . 1576.22. Smetnje na radio-dispeeru i postupak 157

O d e l j a k 7 .Lokomotiva serije 664 159Opti tehniki opis 159

O d e l j a k 8 .Namena i opis ureaja za rukovanje lokomotivom . . . . . . . . . . . . 1658.1. Komandni sto mainovoe 1658.2. Ruica za promenu smera vonje 1688.3. Ruica za reim rada dizel-motora 1698.4. Mehaniko blokiranje ruica na komandnom stolu 1698.5. Prekidai na komandnom stolu 1698.6. Signalne svetiljke 1708.7. Manometri vazdune konice , 1708.8. Konik automatske vazdune konice 1718.9. Konik direktne (lokomotivske) konice 1718.10. Iskljuna slavina konika (selektor-ventil) 171

Strana8.11. Prekida za izbor vrste koenja 1718.12. Taster za runo peskarenje 1718.13. Pneumatski taster pitaljke i ruica sirene 1718.14. Ureaj za kontrolu budnosti mainovode budnik 172845. Ampermetar za kontrolu jaine struje kroz vune motore. 1728.16. Kontrolna tabla dizel-motora 1728.17. Izolacioni prekida 1738.18. Prekida pumpa za gorivo i start dizel-motora 1748.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP" 1748.20. Tipivi i automatski osigurai i poluni baterijski prekida 174

Tekui pregledi 175R u k o v a n j e l o k o m o t i v o m 175

8.21. Postupak pre stavljanja dizel-motora u rad 1758.22. Pokretanje dizel-motora 1768.23. Na ts treba obratiti panju pre stavljanja lokomotive u pokret 1768.24. Ukljuenje strujnih kola upravljanja 1778.25. Rukovanje lokomotivom bez optereenja 1778.26. Zakvaivanje lokomotive sa vozom i punjenje glavnog vazdunog voda 1778.27. Pokretanje voza 1778.28. Automatsko peskarenje pod optereenjem 1788.29. Rukovanje konicom 1788.30. Sigurnosne mere pre naputanja lokomotive 1788.31. Zaustavljanje rada dizel-motora 1798.32. Postupak za vreme niskih temperatura (ispod 0 C) 1808.33. Rukovanje lokomotivom pri prevoenju u hladnom stanju 1828.34. Vua u zaprezi i vonja kroz vodu 183

O d e l j a k 9.Mehanika oprema i sistemi 1859.1. Dizel-motor 1859.2. Sistem za hlaenje 1859.3. Sistem za podmazivanje 1879.4. Sistem za gorivo 1879.5. Sistem sabijenog vazduha 188OdeljaklO.Elektrini deo 197

S i s t e m n i s k o g n a p o n a 19810.1. Akumulatorska baterija 19810.2. Pomoni generator 19810.3. Regulator napona pomonog generatora 19810.4. Kontaktori sopstvene(SF) i baterijske(BF) pobude glavnog generatora 200

10

Strana10.5. Glavni baterijski poluni prekida 20010.6. Relej motora (ER) 200'10.7. Osigurai 20010.8. Releji 203

S i s t e m v i s o k o g n a p o n a 20410.9. Glavni generator 20510.10. Vuni elektromotori 20510.11. Kontaktori snage 20610.12. Kontaktori za promenu smera kretanja 20610.13. Releji klizanja tokova (WS) 20610.14. Relej uzemljenja (GR) 20610.15. Kontaktori slabljenja polja vunih motora 20710.16. Releji sprege 20710.17. Elektrina strujna kola 20710.18. Strujno kolo pumpe za gorivo 21110.19. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora 21210.20. Strujno kolo za punjenje baterije 21310.21. Ruice za upravljanje 21310.22. Strujno kolo za promenu smera vonje 21310.23. Strujno kolo upravljanja kontaVtorima snage 21310.24. Strujno kolo pobude glavnog generatora 21410.25. Regulisanje broja obrtaja dizel-motora 21510.26. Regulisanje optereenja dizel-motora 21510.27. Regulator optereenja ; 21610.28. Kontrola klizanja tokova 21610.29. Automatsko aktiviranje kontaktora slabljenja polja vunih motora ora

(FS 1 i FS 2) entiranje 217

O d e l j a k 11.Tabele i Seme lokomotiva serija 661 i 664 218

Tablice optereenja 7A i 7B lokomotive 661 218Tablice optereenja 7A i 7B lokomotive 664 219ema br. 1 Sistem za hlaenje vodom dizel-motora i kompresora

(za sve podserije)ema br. 2 ema sistema za podmazivanjeema br. 3 ema sistema za gorivoema br. 4a ema sistema z? hlaenje vodom dizel-motora i kompresora sa

ugraenim sistemom za grejanje goriva u rezervoaru za gorivokod lokomotiva serije 661-000 i 100

11

ema br. 4b Sistem za zagrevanje goriva u rezervoaru pomou rashladne vodeiz motora ili pare kod lokomotive 661-200

ema br. 5 Vazduni sistem lokomotiva serije 661-000;, 100 (sa ugraenimstatikim budnikom)

ema br. 6 Vazduni sistem lokomotiva serije 661-200, 300 i 400 (sa ugra-enim Alertorom")

ema br. 7 Kompletna ema delcvanja lokomotive podserije 661-100 (000)(GM broj 8305927)

ema br. 8 Kompletna ema delovanja lokomotive podserije 661-200(GM 8381873)

ema br. 9 Kompletna ema delovanja lokomotive podserije 661-300 (GMbr. 6944128) (Lokomotivska fizika ema ima broj 6944128)

ema br. 10 Mehaniki deo generatora pare OK-4616 i 4625ema br. 11 Elektrina ema generatora pare (izvedbena i kompletna ema veza)ema br. 12 Tabela brojeva obrtaja i aktiviranje solenoida u PG regulatoru

dizel-motora 567 C i E lokomotive serije 661ema br. 12a Tabela brojeva obrtaja i aktiviranje solenoida u PG regula-

toru dizel-motora 16-645 E na lokomotivi serije 664ema br. 13/1 deo I. Elektrina ema delovanja lokomotive serije 664ema br. 13/II deo II. Elektrina ema delovanja lokomotive serije 664ema br. 14 Vazduni sistem lokomotive serije 664ema br. 15 Sistem za hlaenje vodom dizel-motora i kompresora lokomoti-

ve serije 664

12

PREDGOVOR

treem izdanju prirunika za rukovanje lokomotivamaserija 661 i 664

Lokomotive serije 661 saobraaju u naoj zemlji ve dve decenije.Kako su nabavljene u vie navrata, to je zbog raznih usavravanja do-lazilo do manjih razlika, to je oteavalo obuku i odravanje. Velikibroj lokomotiva, pomenute razlike medu njima i nedostatak pogodnedokumentacije, nametnuli su potrebu za izdavanjem Prirunika za ruko-vanje lokomotivom serije 661 namenjenog lokomotivskom osoblju, licimakoja se bave odravanjem tih lokomotiva i obuci u kolskim centrima.Prirunik koji je izaao 1974. godine sadri opis svih ureaja ugraenihna lokomotivi i princip njihovog rada, opis rukovanja lokomotivom, sasvim varijantama, zatim rukovanja generatorom pare, kao i preglednajeih kvarova na lokomotiqj, sa nainom njihovog otklanjanja. Pri-runik i ranije objavljeni udbenik Lokomotiva serije 661 elektrinideo" ine jednu celinu, dovoljnu za sticanje znanja i obuku osoblja kojese njome bavi.

Kako je prvo izdanje Prirunika brzo rasprodalo, a potranja jei dalje postojala izdato je drugo, preraeno i dopunjeno izdanje. Dopunesu se odnosile na objanjenja i podatke koji u prvom izdanju nisu dovoljnodobro ili su nepotpuno definisani. Drugo izdanje je bilo neto pobolj-ano i upotpunjeno prvo izdanje, s tim to je proireno poglavljima kojasu se odnosila na lokomotivu serije 664.

Kako na J ima vei broj lokomotiva serije 664, koje su skoro isto-vetne sa lokomotivom serije 661, to se ovaj prirunik moe primenitii na tu lokomotivu.

Lokomotiva serije 664 ima dizel-motor model 16-645 E. Po spoljnimdimenzijama, rasporedu sastavnih elemenata i izgledu ovaj motor jeistovetan sa motorom 16-567 C ili E na lokomotivama serije 661.

13

Razlike postoje samo u sklopovima snage (vei prenik cilindrai klipa)) drugaijem broju obrtaja po pozicijama, veoj snazi, uz jo nekemanje razlike.

Ostala mehanika oprema (vazduni sistem, konice, postolja itd.)identina je sa lokomotivom serije 661.

Na elektrinom delu su jo manje razlike.Na ovoj lokomotivi postoji samo paralelna" sprega vunih motora

i dva enta, uz skoro potpunu istovetnost elektrinih maina.Razlike su uglavnom u izgledu i razmetaju pojedinih elemenata

za rukovanje i nekih sklopova, to ne predstavlja neku posebnost.Na kraju Prirunika dati su tehniki podaci lokomotive serije 664

i objanjenja samo onih elemenata za rukovanje koji se razlikuju od ure-aja lokomotive serije 661. Takoe su date elektrina ema delovanjai ema vazdunog sistema lokomotive serije 664 kako bi posluile oso-blju kod iznalaenja kvarova i obuke.

Prema iznetom, Prirunik se moe primeniti na obe lokomotive posvim poglavljima, te je u stvari Prirunik za rukovanje lokomotivomserije 661 i 664.

Tree izdanje ovog Prirunika sadri poboljane tekstove prva dvaizdanja. Proireno je poglavljima za novougraene ureaje autostopai radiodispeera.

Obzirom da se u nekim vanrednim situacijama moe traiti odmainovode da odluuju o optereenju lokomotiva, data su u ovom izdanjuneophodna objanjenja i tabele koje e im olakati odluku.

Pored starih jedinica za merenje odurnih veliina koje su ispisanena lokomotivama i na koje je osoblje navmb, date su (u zagradi) i jedi-nice koje su po meunarodnim i naim propisima sada obavezne.

14

2464LOKOMOTIVA SERIJE 661

O P T I O P I SPrirunik se odnosi na lokomotive svih podserija i to: 661-000,

661-100, 661-200, 661-300 i 661-400.Proizvoa lokomotive je firma GENERAL MOTORS" USA,

kod koje nosi oznaku model G-16.Lokomotiva je namenjena za vuu svih vrsta teretnih i putnikih

vozova. Na nekim lokomotivama ugraeni su generatori pare proizvod-nje firme VAPOR" USA, tip OK 4616 ili OK 4625, pomou kojihje omogueno grejanje putnikih vozova u zimskom periodu.

Lokomotive navedenih podserija u sutini su iste i meusobnose malo razlikuju. Razlike se uglavnom odnose na nain startovanja izaustavljanja dizel-motora, na konstrukciju dizel-motora (model 567 Cili 567 E), zatim postoje razlike u vunim motorima (D 47 B i D 77 B),izmeu glavnih generatora (D 22 L i D 32 L), kod rezervoara za gorivoi vodu, kao i druge manje izmene. Takoe, jedna podserija (661-300)poseduje elektrodinamiku konicu, dok je ostale nemaju. Sve ovo neutie na poseban tretman podserije u pogledu vunih osobina i, prematome, za eksploataciju to je u stvari jedna lokomotiva.

OPTEREENJE LOKOMOTIVETeina voza koji lokomotiva (zavisno od namene) moe da vue

data je propisom za svaku relaciju pruge gde se predvia rad ovelokomotive.

Kako se u nekim vanrednim situacijama moe zahtevati od mai-novoe da odluuje o optereenju lokomotive, date su u prilogu tabele7A i 7B iz Uputstva J 52, na bazi kojih se odreuje teina voza (7Aza pravu horizontalu a 7B za uspon) zavisno od mogue brzine i otporapruge (uspona) izraenog u daN/t.

15

O d e l j a k 1

OPTI TEHNIKI OPISZa prenos snage proizvedene pomou dizel-motora na pogonske

tokove dizel-lokomotiva serije 661 (slika 1.1, 1.2, 1.3. i 1.4.) koristielektrini ureaj. Svrha dizel-motora je da pokree glavni elektrinigenerator i vazduni kompresor, kao i pomone ureaje, da bi se pro-izvela elektrina energija i komprimirani vazduh. Elektrina energijaproizvedena pomou glavnog elektrinog generatora prenosi se prekokablova i odgovarajuih razvodnih sklopki do vunih elektromotora.

^ 'LJ"***^***^

Slika 1.1 Izgled lokomotive 661-000, 100 i 200

17

Slika 1.2 Izgled lokomotive 661-3000 = otpornici dinamike konice

18

Slika 1.3 Izgled lokomotive 661-400

Tri vuna motora postavljena su u svako obrtno postolje. Vunimotori su povezani preko zupanika za osovine po sistemu jedan motorza jednu osovinu, ime se postie okretanje osovina i tokova lokomo-tive. Elektrina energija se proizvodi i koristi samo po potrebi. Kadasnaga nije potrebna za pogon tokova, dizel-motor radi na praznomhodu, a broj obrtaja i snaga dizel-motora su uvek pod komandom ma-inovoe.

PRINCIP RADA DIZEL-ELEKTRINE LOKOMOTIVE

1. Pumpu za gorivo pogoni jedan elektromotor koji koristi elek-trinu struju iz akumulatorske baterije. Ova pumpa prenosi gorivoiz rezervoara smetenog ispod lokomotive, kroz filter do brizgaljkina glavama cilindera dizel-motora.

2. Dizel-motor se pokree (startuje) pomou direktno spojenogglavnog generatora, koji se privremeno koristi kao motor pokreta.Akumulatorka baterija daje elektrinu struju za pokretanje glavnoggeneratora, te e on pokrenuti i dzel-motor koji e proraditi.

3. Kada dizel-motor radKon daje mahaniku snagu, preko vra-tila i spojki, za direktan pogon cfra elektrina generatora (glavni i po-moni), kompresora za vazduh, gh^vnog ventilatora i dva ventilatoraza hlaenje vunih motora.

4. Glavni generator snabdeva vune elektromotore lokomotivestrujom visokog napona, ime se postie vuna sila lokomotive. Po-moni generator puni akumulatorske baterije i daje struju niskog na-pona za komandne ureaje i elektrino osvetljenje.

5. Pomou komandi u upravljanici uspostavljaju se strujna kolaniskog napona za aktiviranje raznih kontaktora, prekidaa i releja uodeljku elektrine komande, kao i regulatora dizel-motora.

6. est vunih elektromotora nalaze se ispod lokomotive i svakije direktno povezan zupanikim prenosom sa pogonskim osovinama.Ovi elektrini motori su smeteni u. dva obrtna postolja, koja prenosei raspodeljuju teinu lokomotive na pogonske tokove.

7. Ruica za reim rada dizel-motora omoguuje elektrino ak-tiviranje regulatora montiranog na motoru, koji kontrolie broj obrtajai snagu motora. Preko glavnog generatora mehanika snaga motorapretvara se u elektrinu koja se tada predaje vunim elektrb-motorimapreko strujnih kola uspostavljenih pomou raznih ukljunih mehaniza-ma (releja i kontaktora) u odeljku elektrine komande.

19

8. Regulator optereenja upotrebljen je da zatiti dizel-motorod preoptereenja ili nedovoljnog optereenja i time omogui ujedna-enu snagu u svakom poloaju ruice za reim rada motora.

9. Kompresor sabija vazduh pod pritiskom u rezervoare, koji setada koristi prvenstveno za vazdune konice, kojima rukuje mainovoapreko pogonskog mehanizma u upravljanici.

10. Izuzev runog okretanja komandi u upravljanici, rukovanjelokomotivom potpuno je automatsko. Razne naprave za uzbunu i si-gurnost upozorie mainovou ako doe do ma kakve potekoe.

Tehniki podaci lokomotive serije 661P r o i z v o a General Motors CoOznaka modela proizvoaa G-16Maksimalna snaga za vuu 1342 kW (1800 KS)Maksimalna snaga dizel-motora 1454 kW (1950 KS)Maksimalna snaga dizel-motora na

probnom stolu 1640 kW (2200 KS)Minimalna trajna brzina 17,4 km/hMaksimalna brzina 124 km/hM o d e l d i z e l - m o t o r a :

kod podserije 661-000, 661-100 16-567 Ckod podserije 661-200, 661-300 i400 . . . . 16-567 E

Broj cilindara 16Tip motora V", 45 izmeu osa cilindraPrenik cilindra 216mm(8,5")Hod klipa 254mm(10")Stepen kompresije 16:1Ukupna zapremina cilindra 148,841 (9072 cola3)Maksimalni broj obrtaja 835 o/minBroj obrtaja pri praznom hodu 275 o/minBroj obrtaja dizel-motora neophodan

za pokretanje 75100 o/minK o m p r e s o r

tip WBObroj cilindra 3hlaenje vodeno

20

K a p a c i t e tpri 275 o/min 2,18 m3/minpri 835 o/min 6,65 m3/min

Glavni generator za jednosmernustruju, model D 22 i D 32 L

(D 22 L kod 661-000 i 100, D 32 kod661-200,300,400)...

Snaga generatora D 22 L 1275 KWNominalni napon 600 VTrajna maksimalna struja 2400 APomoni generator za jednosmernu

struju, model A8 102A1; A8102 A2Snaga 18 KWRadni napon 74 VKapacitet akumulatorske baterije .. 200 AhNapon baterije 64 VDva obrtna postolja sa po tri elektro-

motoraTip elektromotora kod 661-000 i 661-100 D 47 B konstruktivna snaga 427 KWTip elektromotora kod 661-200, 661-

-300 i 400 D 7 7 B konstruktivna snaga 534 KWOstvarena snaga u vui (max) 212 KWP r i b l i n e t e i n eLokomotiva u slubi (potpuno namirena)

661-000 108,71661-100 112,7t661-200 113,71 (248.960 Lbs)661-300 111,71 (244.500 Lbs)661-400 107,91 (237.700 Lbs)

O s o v i n s k i p r i t i s a k l o k o m o t i v a661-000 18,7t/os.661-100 18,6 t/os.661-200 18,8 t/os.661-300 18,5 t/os.661-400 17,9 t/os.

21

S a n d u k l o k o m o t i v e

661-000 28 000 kg661-100,200,300,400 29 700 kg

Obrtna postolja 2 kom. (sa osovi-nama ali bez vunih motora) 27 442 kgGlavni generator 7025 kgVuni motori D 47 bez zupanika 6

komada 16 050 kg

G e n e r a t o r p a r e

OK4616 1920kg(4200Lbs)OK 4625 2500 kg (5500 Lbs)

Z a l i h e

Ulje za podmazivanje 7571 (200 US gal)Voda za hlaenje 795 1(210 US gal)Voda za generator pare

kod 661-000 3028 1 (800 US gal)661-100 i 200 50341 (1350 US gal)

G o r i v o

Kod lok. 661-000 3028 1(800 US gal)661-100 i 200 34001 (900 US gal)661-300 i 400 60461 (1600 US gal)

P e s a k 545 kg-0,34m3(12 kub. st.)

22

Generator pare OK 4616 OK 4625Kapacitet generatora 765 kg/h 1240 kg/hRadni pritisak pare 5 at(5,l bar).. 5at(5,l bar)

Sigurnosni ventili za paru podeeni da otvore pri 8,4 i 8,7 at 8,4 i 8,7 at

(8,57 i 8,87 bar) (8,57 i 8,87 bar)Potronja goriva puno optereenje 76 l/h 110 l/hRadni pritisak vode pri najmanjem i najveem opte-

reenju 16-24,5 at . . . . 16-24,5 at(16,32-24,99 bar) (16,32-24,99 bar)

Sigurnosni ventil za vodu podeen da otvori pri 38,5 at 38,5 at

(39,27 bar) . . . . (39,27 bar)Regulator pritiska goriva podeen na 10,5 at 10,5 at

(10,71 bar) (10,71 bar)Regulator pritiska vazduha

za rasprivanje podeen na 2,1 -2,5 at 2,8-3 at(2,14-2,55 bar) (2,86-3,06 bar)

Kontrola pregrejanosti pare stupa u dejstvo pri 226 C 226 C preporuena podeenost za

Evropu 232 C 232 C

Kontrola temperature izduvnih gasova visoka temperatura

prekida otvara 482 C 482 C niska temperatura

prekida zatvara 149 C 149 CRelej gaenja vreme zadravanja 43-47 s 43-47 sBroj obrtaja motor-pretvaraa

pri maksimalnom optereenju 1750-1800 1750-1800o/min o/min

23

1. Odbojnikl.Kono poluje3.3- osov/nsko obrtno postolje4.Gavni rezervoar za vazduh br. /5. // br26.Sanduk sa akumulatorskim baicrijoma7. Rezervoar vode za generator pareS.Otvor za purjenje rezervoarag.Pokaz/va koliine gorivo, u rezervoaru

tO. Rezervoar* za gorivoH.Peskami2.Oprema vazdune koniceflGenerator pareH.Pomerijivo sedite15. KonikOrman sa elektrinom opremomVentilator vunih motora i obrtnog postoljal!Pomoni generatorf&dlavni eiektro-generator2QPreci$ta vazduha sa uljanim kupatilom

JH.Izduvni kolektorZSp'izeL- motor21Hladr\JQK ulja24JRe2ervaat* vode za hlaenje 32.Reflektor25.Preista ulja 33.fiuna konica26.ReQulator optcrecetyoL 34.Qrqj lokomotive

(Z7yompresor 35.eoni svetlosn'i signal2Q.Vraiilo za pogon ventilatora hladnjaka 56.Truba29.Hladnjak vode 37PoklopacSO.Ventilator hladr\jaka VodedlZupasti prenosnik za pogon ventilaiora hladnjaka

oooo oooooooo oooo

2

8 9 / 0

SI. 1.4 Raspored sastavnih delova lokomotive serije 661-000Napomena: Kod podserija 661-100 i 200 rezervoar za vazduh br. 1 smeten je u

prostoriju generatora pare a rezervoari za vodu i gorivo su poveani.Kod podserije 661-300 umesto generatora pare smeteni su ventila-tor i otpornici dinamike konice.Kod podserije 661-400 kuite generatora pare je sputeno a pove-an rezervoar za gorivo.

Broj obrtaja ventilatora pri maksi-malnom optereenju 2750-2800 2500-2550

o/min o/minBroj obrtaja troklipne pumpe za vodu

pri maksimalnom optereenju 970-995 o/min 940-970/minNapon napajanja generatora pare .. 74 V 74 VJaina struje napajanja 30-40 A 45-55 A

D i m e n z i j e

Razmak od eonog nosaa obrtnogpostolja do ose stoera 2,997 m (9'10")

Razmak izmeu osa stoera obrtnihpostolja 11,272 m (3710")

Razmak izmeu eonih nosaa obrt-nih postolja 17,272m(56'8")

Razmak izmeu krajnjih osovinaobrtnog postolja 3,70 m (12'2")

Maksimalna irina lokomotive 2,819 m(9'3")Ukupna visina 3,960m(13'0")Prenik novih tokova 1,016 m (40")Rukavac valjkastih osovinskih lea-

jeva 140x245 mm (5Va"x 10")Minimalni prenik krivine koju loko-

motiva savlauje (21 krivine) 83,5 m (274).

26

O d e l j a k 2

NAMENA I OPIS UREAJAZA RUKOVANJE LOKOMOTIVOM

2.1. Komandni sto mainovoe

Ruice za rukovanje lokomotivom mogu se videti na slici ko-mandnog stola mainovoe (slike 2.1. i. 2.2.). Postoji pet ruica, i to:selektor-ruica (samo je ima podserija 661-300), ruica za reim radamotora, ruica za promenu smera kretanja, ruica konika za automatskukonicu i ruica konika za direktnu (lokomotivsku) konicu.

2.2. Selektor-ruica (slika 2.2.)Selektor-ruica postoji samo kod lokomotive podserije 661-300

poto ova lokomotiva ima ugraenu elektrodinamiku konicu.Poloaj selektor-ruice odreuje da li e lokomotiva odavati vunu

silu ili raditi kao dinamika konica, a to se vidi na osvetljenom otvoruna komandnom stolu.

Selektor-ruica ima tri poloaja:,,B" za dinamiko koenje,OFF" iskljueno,1" za vonju.Poloaj B" koristi se za uspostavljanje elektrinih kola za dina-

miko koenje. Mehaniki ureaj u stolu podie breg na dobou regu-latora da bi iskljuio radne i ukljuio koione prekidae. Ruica za reimrada motora moe se tada slobodno pomeriti radi kontrole sile koenja.

27

Poloaj ,,OFF" koristi se za iskljuivanje svih komandnih strujnihkola kada je lokomotiva bez nadzora.

Poloaj 1" ili poloaj za vonju koristi se za rad lokomotive privui.

Slika 2.1 Koman-dni sto mainovoe661-000, 100, 200 i

400

OD = manometri konice;(2) = signalne svetiljke;(3) = operativni prekida;d) = reostat za pode-avanje jaine rasvete ustolu i brzinomeru; = ruica za reim

rada dizel-motora;(0) = pokaziva pozicije

ruice za reim rada;(2) = ruica za smer kre-

tanja;(B) = ruica sirene;(g) = prigunica pita-

ljke konice; = ruica za runo

peskarenje;(0) = papua statikog

budnika; = prekida za ref-

lektore ;@ = prekida za izbor

vrste koenja;@ = registrujui brzi-

nomer Hasler"; = grejalica na toplu

vodu

Selektor-ruica je snabdevena jednom oprugom koja dozvoljavada se ruica pomera u skokovima i istovremeno opruga osiguravaruicu u pojedinim poloajima.

28

Slika 2.2 Koman-dni sto mainovoe

661-300

(I) = selektor-ruica; = ruica konika au-

tomatske konice;(3) = ruica konika di-rektne (lokomotivske) ko-nice ;(3) registrujui hidra-ulini brzinomer Chica-go Pneumatic"

2.3. Ruica za promenu smera vonje

Ruica za promenu smera vonje (slika 2.1, 2.2. i 2.3) ima tri polo-aja: napred", neutralni" i nazad". Postavljanjem ove ruice u po-loaje napred" ili nazad" odreuje se pravac kretanja lokomotive.Kada je ruica u neutralnom poloaju ,vuna sila se ne proizvodi aki ako se povea broj obrtaja dizel-motora.

29

Ruicu pomerati samo kada lokomotiva nije u pokretu.Ruica za promenu smera se moe izvaditi iz svog leita na ko-

mandnom stolu samo kada se nalazi u neutralnom poloaju (srednjem),dok se ruica za reim rada nalazi u poloaju ,,IDLEC% a selektor ru-ica u iskljunom poloaju ,,OFF". Vaenjem ruice za promenu smerablokiraju se ruice ostalih komandi. Stoga je mainovoa duan daobavezno izvadi ovu ruicu pri naputanju lokomotive.Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugraen autostop ureaj, pomeranjem

ruice u poloaj napred" aktivira se i ovaj ureaj za dati smer kretanja.

UATDAG

MAPREO

Slika 2.3 Poloaj ruice zapromenu smera vonje

Ruice za promenu smera treba poskidati sa komandnih stolovalokomotiva koje vuku druge lokomotive.

2.4. Ruica za reim rada motora

Ruica za reim rada motora (slika 2.1,2.2 i 2.4) regulie broj obrta-ja motora pri normalnom radu. Poloaj ove ruice vidi se u osvetljenomotvoru iznad nje. Ova ruica ima deset poloaja i to:

STOP" stoj, IDLE" prazan hod, osam poloaja za vonju (18).Poloaj STOP" postie se izvlaenjem ruice u njenom pravcu

a zatim daljim pomeranjem pored IDLE"-poloaja udesno sve dokraja mogueg hoda. Time e se zaustaviti dizel-motor.

30

Poloaj IDLE" je krajnji poloaj pomeranja ruice za reimrada bez izvlaenja iz leita. U tom poloaju dizel-motor radi na paz-nom hodu sa 275 o/min.

Slika 2.4 Poloaj ruice za reimrada dizel-motora

Broj obrtaja dizel-motora u poloaju 1" je isti kao i u poloajuIDLE" i slui za uspostavljanje pojedinih elektrinih kola.

Ostalih sedam poloaja za vonju, od 2 do 8, poveavaju brojobrtaja dizel-motora za po 80 o/min sve dok se ne postigne maksimalanbroj obrtaja od 835 o/min.

Ruica za reim rada moe se prebaciti u poloaj IDLE" jed-nim pokretom u sluaju preke potrebe, ali normalno je treba pomeratipostepeno iz jednog u drugi poloaj.

Kod podserije 661-300, koja je opremljena elektrodinamikomkonicom, ruica za reim rada postaje komandna ruica konice uperiodu koenja.

2.5. Mehaniko blokiranje na komandnom stoluRuice na komandnom stolu su meusobno blokirane, tako da:1. Ruica za promenu smera vonje moe se pomeriti samo ako

je ruica za reim rada u poloaju IDLE". Kod podserije

31

661-300 pomeranje ruice za smer uslovljeno je i poloajemselektor-ruice, koja treba da bude u poloaju 1" ili OFF".

2. Ruica za promenu smera moe se skinuti sa komandnog stolasamo ako je ruica za reim rada motora u poloaju IDLE"^a kod podserije 661-300 zavisi i od poloaja selektor-ruice,koja mora biti u OFF".

3. Kod podserije 661-300 selektor-ruica moe se pomerati izmeuOFF" i poloaja 1" samo ako je ruica za reim rada u IDLE"ili ,,STOP"-poloaju.Selektor-ruica moe se postaviti u poloaj ,,B" koenjesamo ako je ruica za reim rada u poloaju IDLE", a ruicaza promenu smera u poloajima napred" ili nazad".

4. Ruica za reim rada dizel-motora moe se postaviti u poloaj,STOP" kada se ruica za smer nalazi u ma kom poloaju. Istoje i kod podserije 661-300, gde takoe ovo pomeranje ruice zareim rada nije uslovljeno poloajem selektor-ruice.

5. Ruica za reim rada motora u poloaju, STOP" blokira pome-ranje ruice za smer.Kod podserije 661300 selektor-ruica moe se pomerati uma koji poloaj ako je ruica za smer u poloaju napred"ili nazad".

2.6. Prekidai na komandnom stolu

Komandna tabla mainovoe prikazana je na slikama 2.1. i 2.2.Ova tabla sadri sve prekidae potrebne za rukovanje lokomoti-

vom. Natpisna ploica ispod svakog prekidaa oznaava njegovu funk-ciju. Da bi se dizel-motor stavio u rad i regulisao njegov broj obrtajapomou ruice za reim rada, prekida za kontrolu i pumpu za gorivo"mora biti u ukljunom poloaju (ON). Da se lokomotiva pokrene,prekida za pobudu glavnog generatora i prekida rad motora" mo-raju biti u ukljunom poloaju. Kod podserije 661-000 i 100, gde po-stoji izolacioni prekida", on takoe mora biti postavljen u poloajpogon".

Automatski ureaj za peskarenje (ako se eli koristiti) ukljuujese pomou prekidaa automatsko peskarenje".

32

2.7. Signalne svetiljkeSignalne svetiljke nalaze se na komandnoj tabli komandnog stola

mainovoe (slika 2.1. i 2.2).To su: signalne svetiljke releja uzemljenja, upozorenja na preg-

rejan motor, klizanje tokova, pneumatski kontrolni prekida (kojikontrolie dopunjavanje glavnog vazdunog voda) i kvar generatorapare.

Kod podserija 661-300 svetiljka kvar generatora parecc koristise za kontrolu jaine struje kroz vune motore pri dinamikom ko-enju.

Kod lokomotiva koje imaju ugraen autostop ureaj, postavlje-na je posebna kutija sa kontrolnim sijalicama koje signaliziraju po-jedine faze rada ovog ureaja.

2.8. Manometri vazdune konice

Manometri prikazani na slici 2.1. i 2.2. su standardni, izuzev toimaju duplu skalu za oznaavanje pritiska u PSI (Lib/in2)i at (kp/cm2). Namena svakog manometra jasno je naznaena naploici iznad njega.

2.9. Konik automatske vazdune konicetip konika 26 C (slika 2.5)

Konik automatske konice je samopodesiv. Ruica konika imaest poloaja (slika 2.6):

I poloaj punjenje, vonja i potpuno otkoivanje II poloaj minimalno koenje III poloaj postepeno koenje i otkoivanje IV poloaj priguni V poloaj vaenje ruice i zapreni VI poloaj brzo koenje.U sluaju vie spregnutih lokomotiva, ruice automatskih konika

vunih lokomotiva osim eone treba da se postave u poloaj V za vaenjeruice.

2.10. Konik direktne (lokomotivske) konice (slika 2.5)Konik direktne konice je takoe samopodesivog tipa. Ima

dva poloaja: otkoeno i postepeno koenje i otkoivanje. Izmeudve krajnje take, otkoeno i puno koenje, kretanje ruice preko ovog

3 33

sektora daje proporcionalno poveanje ili smanjenje pritiska u koio-nom cilindru. Pritiskanje ruice ovog konika nadole prouzrokujebrzo otkoivanjc konice lokomotive ukoliko je bila aktivirana pro-dunom (automatskom) konicom.

Slika 2.5 Konici vazdune konice0 = konik automatske (produne) konice;(2) = konik direktne (lokomotivske) konice;

= iskljuna slavina konika (selektor ventil);= prekida za izbor vrste koenja;= regulator za podeavanje pritiska u glavnom

vodu voza.

34

Pri sprezanju vie lokomotiva, vozne lokomotive i potiskivalice,tj. one koje nisu eone, treba da imaju ruice produne konice postav-ljene u peti poloaj, lokomotivske u prvi, a iskljunu slavinu (selektor),u poloaj iskljueno".

Slika 2.6 Poloaj ru-ice konika produne

konice

2.11. Iskljuna slavina konika (selektor-ventil)(slika 2.7)

Iskljuna slavina konika (selektor-ventil) smetena je na postoljukonika automatske konice (slika 2.5).

Ruica iskljune slavine konika ima tri poloaja: ISKLJU-ENO (CUT-OUT), UKLJUENO (PUTNIKI-PASS) I TE-RETNI (FRT). Da bi se ruica postavila u eljeni poloaj, potrebno jenajpre utisnuti ruicu unutra i potom je okrenuti prema eljenom po-loaju.

3* 35

Kod nas se koriste samo dva poloaja: ISKLJUENO (CUT--OUT) i UKLJUENO (PUTNIKI-PASS). Srednji poloaj ruiceTERETNI (ERT) slui za konice koje imaju jednostepeno otkoi-vanje. Kako kod nas ima veoma malo vagona sa ovakvom konicom,to je ova) poloaj zabranjen za upotrebu.

Slika 2.7 Iskljuna slavinakonika (selektor ventil) po-stavljena u poloaj ukljueno"

putniki

Pri vui vozova sa dve lokomotive i potiskivalicom ruice isklju-nih slavina konika treba da su postavljene:

kod zaprene (eone) lokomotive u poloaj UKLJUENO(PUTNIKI-PASS);

kod vozne lokomotive i potiskivalice u poloaj ISKLJUENO(CUT-OUT).

2.12. Ureaj za kontrolu budnosti mainovoe budnikS t a t i k i b u d n i k

Ovaj tip budnika zahteva od mainovoe da stalno dri pritisnutupedalu koja se nalazi na podu ispred komandnog stola (slika 2.1).Pritiskivan je pedale nije potrebno jedino kada je lokomotiva zaustav-ljena, a konice aktivirane (pritisak 2.1 at i vie u koionom cilindru).Ukoliko voz nije ukoen, a nona pedala se otpusti, nastupie brzokoenje uz piskav zvuk opomene.

36

R i t m i k i b u d n i kPostoje dva tipa ugraenih ritmikih elektronskih budnika,

Alertor" (slika 2.8) i Elektroproizvod" (slika 2.9), koji omoguava-ju mainovoi izbor dva naina deaktiviranja: kod lokomotiva sa Aler-torom" mainovoa je duan da u toku 20 sekundi dodirne neki metalnipredmet u kabini (konik, oplatu, itd.), ili ako ga je drao, da ga kratko-trajno pusti, na to e se budnik deaktivirati i otpoeti novi ciklus akti-viranja za isti period vremena. Ukoliko mainovoa iz bilo kog razloga tone uini (posle navrenih 20 sekundi) aktivirae se alarmni piskav ipromenljiv zvuni signal upozorenja i migajue crveno svetio. Akomainovoa u toku narednih 10 sekundi od poetka ovih opomena neizvri deaktiviranje ureaja, nastupie brzo koenje.

Slika 2.8 Elektronski budnik Alertor"(D = kutija alertora; = alarmna kutija; (S) = signalna lampa; (D = dugme za deaktiviranje;

= prekida za izbor komandnog stola

Ureaj se moe deaktivirati i pomou dugmeta na alarmnoj kutijiovog ureaja, montiranoj na koniku.

Komandni sto sa kojeg e se rukovati budnikom bira se pomouprekidaa montiranog pri tavanici kabine.

Budnik Alertor se automatski iskljuuje pri koenju lokomotivekada pritisak u konim cilindrima dostigne 1,76 at (1,78 bar).

Pri stajanju, aktiviranjem lokomotivske konice, iskljuuje sebudnik.

37

Kod drugog tipa budnika Elektroproizvod" domae proizvod-nje, deaktiviranje se vri samo pomou tastera za ruku (slika 2.10) ipedale za nogu (slika 2.11), montiranih kod svakog komandnog stola.

Slika 2.9 Elektronski budnik Elektroproizvod0 = kutija budnika; (2) = signalna lampa

cc

Slika 2.10 Taster za rukubudnika Elektroproizvod"

38

Vremena aktiviranja su sledea: u otputenom poloaju tastera posle 2,5 sekunde javlja se zvuni

signal opomene; u pritisnutom poloaju nakon 30 sekundi javlja se opominjui

signal, prvo svetlosni u trajanju 2,5 sekundi, pa zvuni istogtrajanja, posle ega nastupa brzo koenje.

Slika 2.11 T a -ster za nogu bud-nika Elektropro-

izvod"

(D = taster za nogubudnika

Maino voa dri stalno pritisnuti taster te nakon priblino 30sekundi (ili u momentu opomene) kratkotrajno ga otpusti i potomponovo piritisne. Ukoliko je taster bio otputen u momentu opomene,treba ga odmah pritisnuti.

Pri brzini kretanja manjoj od 20 km/h ili stajanju, budnik Ele-ktroproizvod se automatski iskljuuje.

Postupak pri stupanju budnika u dejstvo

Ako nepanjom mainovoe budnik stupi u dejstvo i voz se zakoi,da bi se budnik deaktivirao, treba uraditi sledee:

Kod statikog budnika najpre pritisnuti papuu (pedalu) bud-nika, a potom ruicu konika produne konice postaviti u IV polo-aj priguni, pomou koga se vazduh iz glavnog rezervoara dovodiu ureaj ivotne kontrole (pneumatski deo.) Pri tome e se spustiti klipu njemu, zatvoriti izlaz u atmosferu i ureaj e se ponovo napunitivazduhom, te e doi do otkoivanja.

39

Po deaktiviranju ruicu konika vratiti u I poloaj i nastaviti vo-nju.

Kod Alertora" izvriti deaktiviranje budnika na ve opisaninain (dodirom metalne oplate ili pritiskom na dugme alarmne ku-tije), a zatim ruicu konika produne konice postaviti takoe uIV poloaj. Po izvrenom deaktiviranju vratiti ruicu u I poloaj.

Kod Elektroproizvoda" razlikujemo dva sluaja:Kod nekih budnika postoji ugraen poseban taster ("moe da

bude i plombiran), kojeg treba kratkotrajno pritisnuti, pa tek ondaprebaciti ruicu konika u IV poloaj.

Kod budnika koji nemaju ovaj taster deaktiviranje se vri na veopisani nain, pritiskanjem odnosno otputanjem runog tastera bud-nika ili pedale, a potom postavljanjem ruice konika u IV poloaj.

Po deaktiviranju konice ruicu konika vratiti u I poloaj.

2.13. Kontrolna tabla dizel-motora

Kod podserija 661-000 i 100 ova tabla ima izgled kao na slici2.12. Smetena je pozadi mainovoe, na zidu ormara sa relejima.

Na njoj se nalazi: dugme za pokretanje dizel-motora START",dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP", izolacioni prekida,ampermetar za kontrolu punjenja akumulatorske baterije i razni auto-matski osigurai za zatitu komandnih strujnih kola.

Slika 2.12 Kontrolna tabladizel-motora661-000 i 100

= izolacioni pre-kida ;

= dugme zaSTART";

= dugme za za-ustavljanje(STOP)dizel-motora;

= automatski pre-kidai-osigurai;

= ampermetar zakontrolu pu-njenja baterije

40

Kod podserije 661-200, 300 i 400 izgled ove table je drugaijii dat je na slici 2.13. Smetena je na zidu ormara sa relejima, pri tava-nici. Na ovoj kontrolnoj tabli su:

ampermetar za kontrolu punjenja baterija, prekida pumpa za gorivo i start dizel-motora" dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP", prebaciva pomoni generatorbaterija".

2.14. Izolacioni prekida

Izolacioni prekida postoji samo kod podserija 661-000 i 661-100.Ovaj prekida ima dva poloaja, i to: stavljanje u pogon dizel-motora START" (ruica u verti-

kalnom poloaju), vonja RUN" (ruica u horizontalnom poloaju).U poloaju prekidaa za stavljanje u pogon START" ukljuena su

samo komandna strujna kola koja uestvuju u pokretanju dizel-motoraa dizel-motor moe da radi samo na praznom hodu. Dizel-motor nereaguje na komandu ruice za reim rada. Kontaktori snage nee sezatvoriti kada se komandne ruice pokrenu.

Dugmad za START" i STOP" dizel-motora dejstvuju samokada je izolacioni prekida u poloaju START".

Izolacioni prekida mora biti u poloaju pogon-vonja" da bilokomotiva mogla da razvije snagu.

2.15. Dugmad za stavljanje u pogon (START)i zaustavljanje (STOP) dizel-motora

Kod podserije 661000 i 100 dugmad za stavljanje u pogon i zazaustavljanje dizel-motora postavljena na kontrolnoj tabli dizel-motora,mogu se aktivirati samo ako se izolacioni prekida nalazi u poloajustavljanja u pogon (START). Prilikom putanja u rad dizel-motoradugme odreeno za to treba utisnuti i tako drati sve dok dizel-motorne pone da radi, ali ne due od 15 sekundi. Da bi se dizel-motor zausta-vio, dugme za zaustavljanje treba utisnuti i tako drati sve dok dizel-

41

-motor ne prestane da radi. Ova radnja ne ograniava vreme trajanja,a izolacioni prekida mora biti u poloaju stavljanja u pogon (START)

I kod ovih podserija dugme za zaustavljanje dizel-motora STOPosposobie se tako da dejstvuje kao kod podserija 661-200, 300 i 400,tj. kratkotrajno.

2.16. Automatski prekidaiosigurai

Na kontrolnoj tabli prekidai su postavljeni do izolacionog pre-kidaa i dugmadi za stavljanje u pogon i zaustavljanje dizel-motora(slika 2.12). Kod podserije 661-200, 300 i 400 smeteni su na tablisa relejima u razvodnom ormaru. Kod ovih podserija dodati su joautomati za budnik i kod podserije 661-400 automat za brzinomer.

Takoe su naknadno ugraeni automati autostop" i radio--dispeer" ukoliko su ugraeni ovi ureaji.

Automatski prekidai-osigurai namenjeni su zatiti sledeih struj-nih kola:

1. za spoljne svetiljke2. za unutranje svetiljke3. za osvetljenje manometra4. za eone svetiljke5. za lokalnu komandu6. za strujna kola komande7. za pumpu za gorivo.8. za budnik, brzinomer, autostop i radio dispeer.

2.17. Ampermetar za kontrolu punjenja baterijeAmpermetar za kontrolu punjenja baterije, prikazan na slikama

2.12. i 2.13. pokazuje punjenje i pranjenje akumulatorske baterijelokomotive. Kada dizel-motor radi, treba da pokazuje nulu ili malopunjenje (zeleno polje).

2.18. Prekida pumpe za gorivo i start motora

Postoji samo kod podserija 661-200, 300 i 400.Ima tri poloaja. Postavljanjem ruice prekidaa u levi poloaj

puta se u pogon pumpa za gorivo. Prekida treba drati u ovom po-

42

loaju nekoliko sekundi (dok se ne napuni instalacija za gorivo a-ica za kontrolu goriva je puna, slika 2.14).

Slika 2.13 Kontrolna tabla dizel-motora 661-200, 300 i 4000 = ampermetar za kontrolu punjenja baterija; = prekida pumpa za gorivo i start motora";(B) = taster za zaustavljanje motora; (D = prekidaprebaciva za napajanje pumpe za gorivo

u sluaju kvara pomonog generatora

Slika 2.14 Putanje u rad pumpe za gorivo

Prebacivanjem ruice u desni krajnji poloaj startuje se dizel-mo-tor (slika 2.15).

43

Po izvrenom startovanju prekida se otpusti i sam se vraa usrednji poloaj, gde trajno ostaje.

2.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motoraKod podserije 661-200, 300 i 400 ovo dugme na kontrolnoj tabli

dizel-motora koristi se pri zaustavljanju dizel-motora. Ovde trebasamo kratkotrajno pritisnuti i otpustiti dugme, a ureaj povezan sa njimzaustavie dizel-motor. Znai, tu nije potrebno trajno pritiskanjedugmeta dok motor ne stane kao kod prve dve podserije.

Slika 2.15 Start dizel-motora

2.20 Prebaciva na pomoni generatorbaterijuPostoji kod podserija 661-200, 300 i 400. Slui da omogui na-

pajanje motora pumpe za gorivo iz akumulatorske baterije u sluajukvara pomonog generatora.

U normalnim uslovima stalno treba da stoji u poloaju, normalnipogon". U sluaju kvara prekida pomonog generatora treba pre-baciti u poloaj pomoni pogon".

2.21. Topivi osigurai i poluni prekida

Slike 2.16, 2.17. i 2.18. prikazuju topive osigurae i poluni pre-kida baterije kod podserija 661-000-100 i 661-200-300-400.

44

Pre startovanja dizel-motora, baterijski prekida mora biti podignut--zatvoren i svi topivi osigurai provereni i utisnuti u odgovarajue le-ite. Ovakvo stanje ostaje za sve vreme rada dizel motora i lokomotive.

Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugraen autostop i radiodispeer u elektrinom ormaru su smeteni i automatski prekidai--osigurai autostop" i radiodispeer" koji slue za ukljuenje i na-pajanje ovih ureaja.

i-

Slika 2.16 Elektriniormar 661-000 i 100

(leva polovina)

CD = topivi osigurai;(2) = poluni baterijski pre-

kida ;(3) = sijalica za kontrolu

osiguraa i rasvetu;($) = relej tranzicije T R ; = relej pobude S F ;(g) = pomoni releji;(2) = automatski osigura bu-

dnika

TEKUI PREGLEDIUspean rad lokomotive ne zavisi samo od redovnih tekuih

pregleda osoblja koje vri odravanje ,^ ve i od strunosti osoblja kojerukuje lokomotivom.

Prilikom pripreme lokomotive za slubu, treba obaviti sledeetekue preglede:

45

2.22. Pregled lokomotive u depou pre p ose danjaMehaniki deo

1. Pregledati izvetaj mainovoe o eventualnim neispravnostimai otkloniti ih.

2. Proveriti nivo ulja i po potrebi doliti, i to kod: dizel-motora (uz kontrolu pritiska ulja), kompresora, regulatora broja obrtaja,

Slika 2.17 Elektriniormar 661-000 i 100

(desna polovina)(D = releji klizanja;() relej uzemljenja GR;(0) = pomoni relej;(D = vremenski relej peska-

renja T D S ; = topivi osigura-grejali-

ca kabine; = otpornici za podea-

vanje relej a tranzicije

46

brzinomera, preistaa duvaljki, reduktora ventilatora.

3. Proveriti rad u pogledu abnormalne lupe, umova i curenjakod: dizel-motora (izduvni gasovi), kompresora, reduktora i glavnog ventilatora, ventilatora vunih motora.

Slika 2.18 Elektrini ormar 661-200, 300 i 400

automatski osigurai; topivi osigurai i poluni baterijski prekida; = otporniciza podeavanje releja tranzicije; () razne usmerae i otpornici

4. Proveriti ukljuenje glavnog ventilatora, aluzina i zvona.5. Proveriti temperaturu i nivo vode za hlaenje.6. Vizuelno pregledati donji stroj vozila, i to:

ram obrtnih postolja sa oprugama, tokove,

47

koiono poluje i kone papue podeenost (slika 2.19),osovinske sklopove,zupanike kutije,harmonike za hlaenje vunih motora,poklopce vunih motora,vunu i odbojnu spremu.

Slika 2.19 Pregled donjeg stroja lokomotive i podeenost papua

7. Proveriti snabdevenost vozila: peskom, gorivom, vodom za grejanje (sezona grejanja), vatrogasnim aparatima (sa plombama), inventarom.

8. Proveriti ispravnost rada produne i lokomotivske konice, uzkontrolu rada manometara.

9. Proveriti ispravnost sirene, brisaa stakla, kalorifera, peskara.

10. Izduvati glavne rezervoare za vazduh.

48

Elektrini deo

11. Proveriti rad elektrinih maina u pogledu abnormalne lupe,umova i mirisa.

12. Proveriti osvetljenje lokomotive.13. Proveriti punjenje baterije.14. Proveriti ispravnost budnika i elektrinog brzinomera.

15. Proveriti stanje kontaktora i releja.16. Proveriti rezervne osigurae i sijalice.

Slika 2.20 - Kontrolaprotoka goriva

= staklo za kontrolu pro-toka goriva u dizel-motoru(mora biti napunjeno i bezmehuria);(2) = staklo za kontrolu za-puenosti finih preistaa zagorivo (mora biti prazno);(3) = kuite za smetaj finih

preistaa za gorivo;(3) = slavina za isputanje

49

Dinamika konica

17. Proveriti prekopavanje za dinamiko koenje.

Generator pare (sezona grejanja)18. Proveriti ispravnost rada generatora

izduvni generator.

Autostop ureaj19. Proveriti ispravnost autostop ureaja (ako je ugraen).

Slika 2.21 Raspored elemenata konice (prostor generatora pare)(D = elektromagnetni ventili za peskarenje; = elektromagnetni ventili konice; (g> = pneu-matski prekidai;

2.23. Primopredaja lokomotive u vozu1. Usmeno saoptenje stanja rada lokomotive.2. Provera nivoa ulja uz kontrolu rada:

dizel-motora (uz kontrolu pritiska), kompresora, regulatora broja obrtaja, brzinomera, preistaa duvaljki.

3. Provera ukljuenja, uz kontrolu rada: glavnog ventilatora, aluzina, alarmnog zvona.

4. Proveriti temperaturu i nivo vode za hlaenje.5. Vizuelno pregledati postolje lokomotive.6. Proveriti snabdevenost vozila:

gorivom, vodom za grejanje, vatrogasnim aparatima.

7. Proveriti ispravnost rada produne i lokomotivske konice;provera rada peskara.

8. Izduvati glavne rezervoare.9. Proveriti rad elektrinih maina u pogledu buke i umova.

10. Proveriti osvetljenje lokomotive.11. Proveriti punjenje baterija.12. Proveriti prekopavanje za dinamiko koenje (661-300).13. Proveriti ispravnost generatora pare (izduvati ga).14. Oistiti kabinu mainovoe.

RUKOVANJE LOKOMOTIVOM

2.24. Postupak pre stavljanja u rad dizel-motoraTreba obaviti sledee postupke prilikom stavljanja u rad dizel-

-motora ukoliko nije radio due vreme:1. Kada se lokomotiva ne kree, postaviti konik direktne (lo-

komotivske) konice u poloaj punog koenja.

A* 51

2. Proveriti poloaj svih ventila i ispunih slavina na sistemuza hlaenje, podmazivanje i rezervoarima za vazduh.

3. Proveriti nivo vode za hlaenje dizel-motora.4. Proveriti stanje ulja:

a) dizel-motora, -LOCOHOtb) regulatora dizel-motora,c) kompresora, -/t -~?d) reduktora za pogon ventilatora,e) preistaa ROOT-duvaljki (slika 2.22).

Slika 2.22 Kontrola nivoa ulja u preitaima Root (Rut) duvaljki

5. Kod podserija 661-000 i 100 postaviti izolacioni prekida upoloaj START.

6. U odeljku ormara svi topivi osigurai moraju biti u svojimseditima, poluni baterijski prekida mora biti zatvoren, a automatskiprekida-osigurai komandnih strujnih kola podignut (ON). Kod pod-serije 661-200, 300 i 400 oni se nalaze u ovom ormaru, dok su kod pod-serije 661-000 i 100 smeteni na kontrolnoj tabli motora.

7. Ruica za promenu smjera vonje mora biti u srednjem polo-aju, a ruica za reim rada motora u IDLE-poloaju.

52

8. Na komandnom stolu mainovode prekida kontrola i pumpaza gorivo" i prekida rad motora" postaviti u ukljueni poloaj (ON).

9. Proveriti da li su epovi na otvorima za ispitivanje cilindara(dekompresioni vijci) zatvoreni (slika 3.1a i 3.1b).

2.25. Pokretanje dizel-motoraPo zavrenom postupku iz prethodne take dizel-motor se moe

pustiti u rad na sledei nain:1. Proveriti proticanje goriva kroz kontrolno staklo na preistau

goriva postavljeno na boku prednjeg dela dizel-motora (slika 2.20).2. Proveriti poloaj iskljune ruice za kontrolu maksimalno doz-

voljenog broja obrtaja dizel-motora (slika 3.5).3. Proveriti poloaj dugmeta iskljunog mehanizma za sluaj

pada pritiska ulja ispod minimalnog, na PG-regulatoru, ureaja zakontrolu nestanka vode za hlaenje i natpritiska u karteru (slike 3.4.i 3.6).

4. Kod podserija 661-000 i 100: sa izolacionim prekidaem upoloaju pokretanja START", utisnuti dugme START" za stavljanjedizel-motora u pogon i drati ga sve dok dizel-motor ne pone nor-malno da radi (ali ne due od 15 sekundi).

Kod podserije 661-200, 300 i 400: prekida pumpa za gorivo istart motora" postaviti najpre u levi poloaj da bi se aktivirala pumpaza gorivo i napunila sistem za gorivo (puna aa za kontrolu protokagoriva), a zatim prebaciti na desno i drati dok motor ne proradi (aline due od 15 sekundi).

Ukoliko motor ne pone da radi, saekati desetak sekundi i po-novo pokuati pokretanje.

5. Poto dizel-motor pone da radi, proveriti pritisak ulja zapodmazivanje, nivo ulja u karteru i nivo ulja u PG-regulatoru.

6. Lokomotivu ne treba pokretati sve dok dizel-motor ne do-stigne normalnu temperaturu (zelena boja na termometru za kontrolurashladne vode).

Napomena: Ukoliko u momentu startovanja doe do iskakanja dugmeta za kontrolunestanka vode, pritisnuti dugme i drati ga tako do 5 s ako je potrebno.Pokretanje hladnog motora pri spoljnoj temperaturi 0C ili nioj,znatno je oteano i treba izvriti predgrevanje.

53

2.26. Na Sta treba obratiti panjupre stavljanja lokomotive u pokret

1. Nikad ne stavljati lokomotivu u pokret sopstvenom snagombez prethodnog proveravanja da li se koione papue pravilno akti-viraju i otputaju.

2. Proveriti pritisak vazduha u glavnom rezervoaru.3. Runu konicu popustiti i ukloniti sva eventualna blokiranja.4. Temperatura vode za hlaenje dizel-motora treba da je u

oblasti zelenog polja na kontrolnom termometru.

2.27. Ukljuenje strujnih kola upravljanjaDa bi se omoguilo poveanje broja obrtaja dizel-motora i uklju-

ivanje ostalih strujnih kola upravljanja, treba uraditi sledee:1. Prebaciti izolacioni prekida" u poloaj RUN

kod podserija 661-000 i 100 gde je ugraen.2. Zatvoriti prekida na komandnom stolu rad motora"

kod svih podserija.

2.28. Rukovanje lokomotivom bez optereenja

Posle ukljuenja strujnih kola upravljanja treba postupiti nasledei nain:

1. Postaviti prekida pobuda generatora" na komandnom stoluu ukljuni poloaj.

2. Utisnuti ruicu za promenu smjera vonje u njeno leite ipostaviti je u eljeni poloaj. Ova ruica se srne pomerati samo kadalokomotiva stoji.

3. Kod podserije 661-300 selektor-ruicu prebaciti u poloaj I".4. Otkoiti lokomotivu.5. Da bi se lokomotiva pokrenula, postepeno pomerati ruicu

za reim rada dizel-motora u prvi, drugi i vie poloaje, prema po-trebi brzine kretanja.

54

2.29. Zakvai van je lokomotive sa vozom i punjenjeglavnog vazdunog voda

Posle zakvaivanja lokomotive sa vozom proveriti da li su kvailapravilno spojena i zategnuta; takoe izvriti proveru ispravnosti spa-janja vazdunog voda.

Da bi se izvrilo punjenje vazdunog voda voza, treba postupitina sledei nain:

1. Prekida pobuda generatora" postaviti u iskljuni poloaj.2. Ruicu za promenu smera vonje postaviti u neutralni poloaj.3. Iskljunu slavinu konika postaviti u poloaj ukljueno".4. Ruicu produne konice postaviti u I-poloaj (punjenje, vonja

i potpuno otkoivanje). Za vreme punjenja glavnog voda svetleesijalica na komandnom stolu uz piskav ton.

5. Kad pritisak u glavnom rezervoaru padne na vrednost koja jepriblina pritisku u glavnom vodu, a da bi se ubrzalo punjenje glavnogrezervoara sabijenim vazduhom, iskljunu slavinu konika postaviti upoloaj iskljueno" a ruicu za reim rada motora u etvrti ili petipoloaj.

Ovaj postupak ponavljati sve dok se glavni vod napuni.6. Prekida za izbor vrste koenja (slika 2.5) postaviti u eljeni

poloaj: putniki jako", putniki slabo" ili teretni slabo". Pomouovog prekidaa omoguava se lokomotivi da moe koiti po uslovimaza koenje brzog, putnikog ili teretnog voza.

2.30. Pokretanje voza

Pokretanje voza zavisi od vrste, duine i teine voza, uspona,vremenskih uslova i pritegnutosti kvaila voza. Kako lokomotiva imaveliku polaznu vunu silu, vano je da konice voza budu potpunootkoene u momentu polaska.

Lokomotiva serija 661 konstruisana je tako da ima relativno brzo,ali ipak postupno poveanje vune sile.

Kada je sve spremno za pokretanje voza, treba postupiti nasledei nain:

1. Selektor-ruicu (kod podserije 661-300) staviti u poloaj vonje,pa zatim ruicu za promenu smjera kretanja postaviti u eljeni smervonje.

2. Otkoiti vazdune konice.

55

3. Postaviti ruicu za reim rada motora u poloaj br. 1 ili 2,sa pauzom od jedne do dve sekunde izmeu svakog pomeranja ruice.Na lako polaznom terenu lokomotiva e povui voz, ali kao to ne po-stigne sa ruicom reima rada u poziciji 1 ili 2, treba je postaviti upoziciju 3, ili jo viu, sve dok se ne doe do pokretanja. Iskustvo izahtevi vonje odredie najbolji nain pokretanja voza iz mesta.

4. Poto se voz pokrene, ruicu za reim rada pomerati u viepozicije sve dok se ne postigne eljeno ubrzanje.Napomena: Pri pokretanju esto dolazi do klizanja tokova, na to e se paliti

signalna svetiljka na komandnom stolu. Tada ruicu za reim radatreba vratiti za jedan podeok i klizanje e prestati. Po potrebikoristiti pesak da sprei klizanje tokova (runo peskarenje) ili uk-ljuiti prekida za automatsko peskarenje. Tek kada se klizanje smiripomerati ruicu za reim rada u vie pozicije.

Iako pri pokretanju iz mesta obino nije potrebno zatezati voz,pojavie se sluajevi gde je to poeljno uiniti, poto se prethodnoproveri da li su sve konice u vozu otputene. Teak voz treba po-kretati iz mesta sa ruicom za reim rada u najnioj moguoj poziciji,pri emu se mora voditi rauna da se brzina lokomotive odrava naminimumu sve dok se voz ne zategne. Ponekad je preporuljivo dase ruica za reim rada motora vrati za jednu ili dve pozicije u mo-mentu pokretanja lokomotive, da bi se izbegle neeljene oscilacijevoza. Mainovoa mora oceniti veliinu ubrzanja i uslove pod kojimavoz kree iz mesta.

Kada se lokomotiva dovoljno pomerila da se voz zategne, ruica zareim rada moe se pomerati u vie pozicija. Ravnomerno ubrzanjepostie se pomeranjem unapred ruice za reim rada, poziciju popoziciju, ali ne suvie brzo jer bi dolo do klizanja tokova.

2.31. Ubrzanje vozaKada ruica za reim rada doe u osmu poziciju, voz e dobijati

odreeno ubrzanje automatski bez uea mainovoe, s tim to eovaj paziti da ne prekorai odreenu brzinu, i u datom momentu vratitiruicu za reim rada u niu poziciju.

2.32. Vonja preko skretnica (ukrtaja)Prilikom prelaska lokomotive preko skretnica, ruicu za reim

rada motora treba vratiti najmanje u petu poziciju i ostaviti je u tompoloaju sve dok tokovi lokomotive ne preu preko njih. Ovim ese smanjiti varnienje izmeu etkica i komutatora vunih motora.

56

2.33. Kontrola klizanja tokovaKada tokovi jedne osovine ponu da klize, odmah e zasvetliti

kontrolna lampa. im doe do klizanja, automatski se smanjuje snagalokomotive, to se odraava na smanjenje sile koja se ostvaruje na obodutoka, ime se spreava dalje klizanje. Po prestanku klizanja auto-matski se ponovo uspostavlja normalna vuna sila.

Obino nije potrebno vraati unatrag ruicu za reim rada umomentu kada pone klizanje tokova. Runo peskarenje se moeupotrebiti da se sprei ponovno klizanje tokova, do kojeg moe doikod vrlo loeg stanja ina u pogledu adhezije.

2.34. Automatsko peskarenje pod optereenjemLokomotive serije 661 opremljene su ureajem za automatsko

peskarenje, ime se spreava klizanje tokova. Posipanje ina peskomvri se automatski u momentu aktiviranja releja za klizanje tokova;u isto vreme se smanjuje i odavanje snage glavnog generatora.

Trajanje peskarenja posle poetka klizanja tokova kontrolievremenski relej peskarenja (TDS). Prekidaem na komandnom stolumainovoa ukljuuje ili iskljuuje automatsko peskarenje.

Ukljuenjem prekidaa za automatsko peskarenje retko je po-trebno vraanje ruice za reim rada na nie pozicije da bi se izbegloponavljanje klizanja tokova. Runim peskarenjem na pojednim deo-nicama mainovoa deluje preventivno da do klizanje tokova ne doe.

2.35. Rukovanje konicomKada se pojavi potreba za koenjem voza, ruica za reim rada

motora mora se najpre vratiti u poloaj IDLE", pa tek onda ruicavazdune konice moe da se pomera u poloaj koenja.

2.36. Sigurnosne mere pre naputanja lokomotive1. Ruicu z;a reim rada motora vratiti u poetni poloaj IDLE".2. Ruicu za promenu smera vonje postaviti u neutralni poloaj

i izvaditi je.3. Kod podserije 661-300 selektor-ruicu postaviti u iskljuni

poloaj (OFF), a zatim ruicu za promenu smera vonje izvatiti izkomandnog stola.

57

4. Kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekida postaviti upoloaj START", a zatim dugme za zaustavljanje dizel-motoraSTOP" utisnuti i drati ga tako sve dok se dizel-motor ne zaustavi.

Kod podserija 661-200, 300 i 400 treba samo kratkotrajno priti-snuti taster STOP", posle ega e se motor zaustaviti.

5. Sve prekidae na komandnom stolu mainovoe i automatskeosigurae u elektrinom ormaru postaviti u iskljuni poloaj OFF(nadole).

6. Otvoriti poluni prekida baterije, koji se nalazi u ormaru sasklopkama.

7. Zategnuti runu mehaniku konicu lokomotive.8. Ako lokomotiva stoji na otvorenom prostoru, a postoji opas-

nost od jake kie ili nevremena, treba pokriti otvor izduvnih cevi.9. Pri niskim temperaturama, u sistemu vode za hlaenje predu-

zeti potrebne mere protiv smrzavanja.

2.37. Zaustavljanje rada dizel-motoraPostoje tri naina zaustavljanja rada dizel-motora: n o r m a l n o , za v r e m e vonje, u s l u a j u o p a s n o s t i .Normalno zaustavljanje rada dizel-motora primenjuje se kada

lokomotiva stoji u mestu ili je garirana. U ovakvom sluaju delujese preko dugmeta STOP" na kontrolnoj tabli dizel-motora, na nainkoji je ve opisan.

Za vreme vonje, kada se ukae potreba, dizel-motor se moezaustaviti pomou ruice za reim rada motora ako se ona prebacina polazni poloaj IDLE", zatim povue sebi i malo gurne udesno,u poloaj STOP".

U sluaju opasnosti, a kada lokomotiva stoji u mestu, dizel--motor se moe zaustaviti pomou prekidaa na boku lokomotive.Podigne se ploica (slika 3.17) i pritisne dugme (prekida). Kod pod-serija 661-000 i 100 dizel-motor e se zaustaviti tek kad se utroi gorivou instalaciji. Aktiviranjem bonih prekidaa kod pomenutih podserija,samo se prekida rad pumpe za gorivo. U okviru obima rada GR oviprekidai e se osposobiti i za zaustavljanje dizel-motora.

Kod podserija 611-200, 300 i 400 ugraeni su odgovarajui tasteri,ijim kratkotrajnim pritiskanjem brzo dolazi do zaustavljanja motora.

58

2.38. Postupak za vreme niskih temperatura(ispod 0C)

Za vreme niskih temperatura moraju se preduzeti naroite mereda se voda u lokomotivi ne smrzne kada ona iz bilo kojeg razloga neradi.

Za vreme niskih temperatura, kada ne postoji mogunost zagre-vanja, treba uraditi sledee:

1. Kod sistema za hlaenje dizel-motora: ispustiti vodu iz sistema (otvara se slavina smetena u ni-

vou frema lokomotive do prednjeg kraja motora si. 3.18); izvaditi cevasti ep na dnu desnog kuita pumpe za vodu; na vodu grejaa kabine odviti (kljuem od 16 mm) ep i

ventil; izduvati vazduhom vodove grejaa kabine i vodove gre-

jaa goriva u rezervoaru za gorivo.2. Kod sistema za vazduh lokomotive:

otvoriti leptirastu navrtku na nosau konika te ispustititalog;

ispustiti vodeni talog iz filtera (odvajaa vode) na voduvazduha za spojnicu ventilatora i pokretaima aluzina;

izduvati glavne rezervoare (ispod frema lokomotive i uprostoriji generatora pare);

ispustiti vodu iz meuhladnjaka kompresora.

2.39. Rukovanje lokomotivom pri prevoenju u hladnom stanju1. Ruicu konika direktne (lokomotivske) konice postaviti u

poloaj otkoeno, a ruicu automatske (produne) konice u poloajV za vaenje ruice i zapreni.

2. Selektor-ventil postaviti u poloaj ISKLJUENO (CUT--OUT).

3. Postaviti slavinu u prostoriji parnog generatora u poloaj zavonju hladnom lokomotivom (slika 2.21).

4. Izvaditi ruicu za promenu smera vonje.5. Staviti izolacioni prekida u poloaj stavljanja u pogon

(START") kod podserija 661-000 i 100.6. Svi prekidai na komandnom stolu i kontrolnoj tabli moraju

biti iskljueni.

59

Napomena: Ako je potrebno da za vreme prevlaenja lokomotive dizel-motor radina praznom hodu, automatski prekidai strujnog kola za kontrolu",lokalnu kontrolu" i pumpu za gorivo" moraju biti ukljueni; istotako i prekidai kontrola" i pumpa za gorivo" na komandnom stolui glavni baterijski prekida moraju biti zatvoreni. Pri prevoenju uhladnom stanju lokomotiva moe koiti sa 2,8 at max (2,86 bara).

2.40. Vua u zaprezi

Pre poetka vue u zaprezi, na drugoj voznoj lokomotivi ili potiskiva-li ci iskljuiti automatsku konicu preko konika automatske (produne)konice, postavljanjem selektor-ventila u poloaj ISKLJUENO(CUT-OUT), a ruicu konika automatske konice postaviti upeti poloaj. Ruicu konika direktne konice postaviti u otkoen po-loaj. Ruicom za reim rada rukuje se posebno za svaku lokomotivu,dok se konicom rukuje samo sa eone lokomotive. Mainovoa druge(vozne) lokomotive, u sluaju opasnosti, moe aktivirati konicu po-mou konika automatske konice prebacujui ga u poloaj brzogkoenja. Takoe moe otkoiti konicu lokomotive pritiskajui nadoleruicu lokomotivske konice.

Ako su lokomotive razliitih maksimalnih brzina, smeju vozitiu sprezi manjom maksimalnom brzinom.

2.41. Vonja kroz voduLokomotiva ni pod kojim uslovima ne srne prei kroz vodu toliko

duboku da ona prodre u vune motore kroz otvore za hlaenje. Pri-likom prolaska kroz vodu uvek treba voziti malom brzinom ko-rakom (35 km/h).

Voda dublja od 8 cm iznad gornje ivice ine moe prouzrokovatikvar na vunim motorima.

2.42. Rukovanje elektrodinamifcom konicomLokomotive podserije 661-300 raspolau i elektrodinamikom

konicom.Elektrodinamika konica je ureaj namenjen za pretvaranje

jednog dela proizvedene snage glavnog generatora i ive sile voza uefektivnu usporavajuu silu. Ovo se postie elektrinim putem, pret-varenjem vunih elektromotora u generatore. Iako se dinamika ko-

60

nica ne moe koristiti kao zamena direktne (lokomotivske) konice,usporavanje voza slino je kao kod primene lokomotivske konice,posto deluje samo na lokomotivu.

Postupak rukovanja dinamikom konicom je sledei:1. Ruica smera vonje mora biti postavljena u poloaj koji od-

govara kretanju lokomotive.2. Ruice za reim rada mora biti postavljena u poloaj IDLE"

(prazan hod).3. Selektor-ruicu prebaciti iz poloaja I " u poloaj ,,OFF",

a zatim pauzirati nekoliko sekundi pre prebacivanja u poloaj ,,B".4. Selektor-ruicu prebaciti u poloaj B". U poloaju B" strujna

kola dinamikog koenja su delimino uspostavljena i, zavisno odbrzine voza, moe se postii dovoljna kona sila da se voz sabije. Uovom poloaju selektor-ruice koni kontaktori se prekopaju za ko-enje (Brake).

Aktiviranjem kontaktora u poloaj koenja odvajaju se namotajirotora vunih motora od namotaja magnetnog polja elektromotorai vezuju za reetkaste otpornike dinamike konice. Namotaji elektro-magnetskih polja vunih elektromotora se spajaju u seriju sa glavnimgeneratorom lokomotive.

5. Poto se voz sabije, ruica za reim rada motora moe se po-meriti unapred da bi se pojaalo koiono dejstvo. Broj obrtaja dizel--motora se poveava sa 275 o/min na 435 o/min im se ruica za reimrada pomeri iz poloaja IDLE".

6. Struja koenja je automatski ograniena regulatorom dina-mike konice bez obzira na brzinu lokomotive ili poloaj ruice zareim rada.

7. Ako je potrebno maksimalno koenje, ruicu za reim radatreba pomeriti u njen maksimalni poloaj. Ruicu treba uvek poste-peno pomerati da bi se spreio nagli porast jaine struje, preko maksimal-no dozvoljene struje koenja. Opte uzev, ako se ruica postepenopomera unapred sve do svog maksimalnog poloaja, regulator koniceograniie struju na maksimalno dozvoljenu veliinu bez stavljanja udejstvo signalnog ureaja za kontrolu koenja. Meutim, ako se sig-nalno svetio konice upali, dalje pomeranje ruice unapred treba pre-kinuti sve dok se signalno svetio ne ugasi.

Ako se signalno svetio ne ugasi posle nekoliko sekundni, ruicutreba vraati prema poloaju minimalnog koenja da bi se smanjilastruja koenja, sve dok se signalno svetio ne ugasi. Poto se signalno

61

svetio ugasi, ruica za reim rada moe se opet postepeno pomeratiunapred prema poloaju maksimalnog koenja. Ako se signalno svetioopet pojavi, ni pod kojim okolnostima ne srne se dozvoliti da takoostane. U takvom sluaju ruica se ne srne pomerati preko poloajapri kojem se signalno svetio pali.

8. Kada je potrebno, produna vazduna konica voza moe seupotrebiti u zajednici sa dinamikom konicom. Elektrino blokiranje ustrujnom kolu dinamike konice spreava istovremenu primenu vazdu-ne konice lokomotive. Ukoliko se brzina voza smanji ispod 10 km/h,dinamika konica postaje manje efikasna. Kada se brzina dalje smanji,treba sasvim otpustiti dinamiku konicu pomeranjem ruice za reimrada u poloaj IDLE", a selektor-ruicu u poloaj OFF", ili I",dok istovremeno treba aktivirati lokomotivsku konicu da se spreinaglo istravanje lokomotive.Napomena: Najefikasnija upotreba dinamike konice je pri brzinama izmeu 20

i 40 km/h. Na padovima se ne srne dozvoliti da se brzina povea nepa-ljivim rukovanjem konicom. Dinamika konica je najkorisnija nadugim padovima.

2.43. Signalno svetio dinamike koniceSignalno svetio na komandnoj tabli mainovoe upozorava na

suvie jaku struju kienja, koja se javlja povremeno, poto regulatorstruje dinamike konice automatski reducira struju koenja na maksi-malno dozvoljenu vrednost.

2.44. Kontrola obrtanja tokova u toku dejstvadinamike konice

Releji koji kontroliu klizanje tokova za vreme vue takoe sekoriste za vreme dinamikog koenja, pri tendenciji jedne osovineda se okree manjim brojem obrtaja usled loeg stanja ine.

Kada jedna osovina pone da se okree sporije od druge, smanjujese sila koenja vunih motora koji su u sprezi. Pobuivanje baterijskogpolja glavnog generatora, automatski se smanjuje. Kada se sila koenjavunih motora smanji, i tendencija osovine da se sporije okree je otklo-njena. Poto ova osovina ponovo dostigne normalan broj obrtaja,sila koenja vunih motora se vraa (povea se) na potrebnu vrednost.Pesak se takoe upotrebljava kada doe do smanjivanja sile koenjavunih motora.

62

gis&ss^spsp^

2.23 Kutija autostopa sa podignutim poklopcem = prekiopnik za izborreima vonje

A i ^ ^^VtUjiH^uuT^ ^ui i\Uu>\ti^V ^ ^ ^^VvVui jy. ur* ^ i \ \ ^ ' " ^ V '^ * i \Vv*^^ Vi*^ iiHiUiuUilUiiUluiildUiUiV'

SI. 2.24Lokomotivska prijemna glava autostopa

63

2.45. Autostop ureda) (tip 1-60)Autostop ureaj slui za poveanje bezbednosti eljeznikog i

saobraaja u sluajevima kada mainovoda ne primeti ili ne preduzmeodgovarajue mere za smanjenje brzine ispred signalnog znaka Ogra-niena brzina", odnosno za zaustavljanje voza ispred signalnog znakaStoj".

Ispravan autostop mora biti ukljuen.Autostop reaguje na prune signalne balize sledeih frekfencija:

500 Hz, 1000 Hz i 2000 Hz. Prijem signala vri se preko lokomotivskeprijemne glave smetene na obe bone strane lokomotive.

Rukovanje autostopom vri se preko preklopnika za izbor reimavonje, tri tastera (prekidaa), tri signalne sijalice ugraene na koman-dnom stolu mainovoe, kao i posrednim komponentama: automatskimosiguraem-prekidaem autostop" i slavinom autostopa.

1. P r e k l o p n i k za i z b o r r e i m a v o n j e (si. br. 2.23)Ugraen je na kutiji autostopa koja je smetena u prostoriji glav-

nog ventilatora dizel motora. Reim vonje se odreuje prema maksi-malnoj brzini voza (lokomotive), prebacivanjem preklopnika u jedan odtri eljena poloaja prema sledeoj tabeli:

Reimvonje

1

2

3

Brzina voza(km/h)

100124

80100

080

Vreme Granina brzina poslesmanjenja prolaska balizebrzine (sec) 1000/2000 Hz 500 Hz

20

2634

90 km/h 65 km/h

65 km/h 50 km/h50 km/h 40 km/h

Reim 1 (gornji poloaj) koristi se kod brzine kretanja vozapreko 100 km/h. Ovaj reim obavezuje mainovou da posle prolaskasignala Ograniena brzina" sa aktiviranom prunom baliziom od 1000Hz, smanji brzinu voza (lokomotive) u toku narednih 20 sec. ispod gra-nine brzine" od 90 km/h i dalje nastavi smanjenje brzine do ispod65 km/h pri prolasku pored aktivne balize 500 Hz. Ova baliza ima za-datak dopunske provere brzine kretanja voza na udaljenosti 150 250metara ispred ulaznog signala koji pokazuje signalni znak Stoj" ilisignalni znak Ograniena brzina".

Ako su brzine vonje vee, bilo u periodu vremenske kontrolebrzine, bilo kod prolaska balize 500 Hz, nastupie prisilno koenje.

64

Reim 2 (srednji poloaj) po istom principu koristi se za brzinekretanja voza izmeu 80 i 100 km/h i obavezuju mainovou da posleprolaska aktivne balize od 1000 Hz u toku narednih 26 sekundi smanjibrzinu kretanja ispod granine brzine od 65 km/h i dalje nastavi smanje-nje do ispod 50 km/h pri prolasku balize od 500 Hz.

Resim 3 (donji poloaj) koristi se za brzine kretanja voza do80 km/h. Analogno prethodno datim objanjenjima, posle 34 sekundeod prolaska aktivirane balize 1000 Hz, mora se brzina smanjiti ispod50 km/h i dalje smanjivati do ispod 40 km/h.

2 . S i g n a l n e s i j a l i c e a u t o s t o p aNa komandnim stolovima mainovoe ugraene su posebne ku-

tije sa tri signalne sijalice (dve plave i jedna uta), koje slue za indika-ciju rada autostopa.

Prebacivanjem preklopnika za izbor reima rada autostopa upoloaj 1, automatski se pale plave signalne sijalice br. 1 i broj 2 (po-smatrajui redosledom sa leva na desno).

Kod reima rada 2, pali se samo plava sijalica broj 1, a pri postav-ljanju preklopnika u reim 3, pali se samo plava sijalica br. 2.

uta signalna sijalica broj 3 slui za vizuelno upozorenje maino-voe na budnost. Pali se samo na pritisak tastera Budnost".

3. T a s t e r i za r u k o v a n j e a u t o s t o p o m u t o k u v o n j eIspod prednjeg prozora u kabini mainovoe ugraene su u poseb-

noj kutiji tri tastera-prekidaa koji slue za rukovanje autostopom u tokuvonje i to:

Taster Vonja po nalogu" sa mogunou zabravljenja Taster Razreenje" Taster Budnost"

4. A u t o m a t s k i o s i g u r a i s l a v i n aNapajanje autostopa strujom niskog napona vri se preko auto-

matskog osiguraa-prekidaa autostop", smetenog u elektrinom orma-ru lokomotive.

Povezivanje autostopom sa glavnim vazdunim vodom voza (loko-motive) ostvareno je preko posebne slavine za runo prebacivanje sadva poloaja: ukljueno" (dole) i iskljueno" (gore).

Slavina je zajedno sa kutijom autostopa smetena u prostorji glav-nog ventilatora.

5 65

5 . R e g i s t r a c i j a r a d a a u t o s t o p an a l o k o m o t i v i u t o k u v o n j e

Rukovanje autostopom u toku vonje u svim fazama rada, uklju-enje i iskljuenje, registruje se posebnim znacima na traci registrujuegbrzinomera Hasler". Na taj nain je omoguena naknadna kontrolarada autostopa u svim fazama rada i pravilnost postupka mainovode.

2.46. Postupak sa autostopom pre polaska lokomotivena vonju

Pred polazak lokomotive na vonju, postupiti na sledei nain:1. Preklopnik za reim vonje prebaciti u eljeni poloaj.2. Proveriti da li je slavina za povezivanje sa glavnim vazdunim

vodom postavljena u poloaj ukljueno".3. Postaviti automatski osigura autostop" u poloaj ukljueno."4. Prebaciti ruicu za smer vonje lokomotive u poloaj FOR-

-napred radi Ukljuenja pored ostalog i strujnog kola za napa-janje autostopa.

5. Proveriti na komandnim stolovima da li se pale odgovarajuesignalne sijalice autostopa.

6. Ukoliko se kod ukljuenja autostopa ne upale odgovarajueplave signalne sijalice, proveriti ispravnost prebacivanja prek-lopnika reima vonje u drugi poloaj ili proveriti ispravnostsijalica metodom zamene.Ukoliko provera pokae i dalje neispravnost, oglasiti defektautostopa.

7. Kod ispravnog autostopa, pokrenuti lokomotivu do mestaprovere aktiviranja autostopa, vonjom preko ugraene aktivi-rane prune balize 2000 Hz i prekontrolisati stupanje u dejstvokonog sistema lokomotive.Mesto ugraene balize nalazi se na izlazu iz depoa i mora bitividno i propisno obeleeno.

8. Ukoliko provera potvrdi ispravnost rada ureaja, lokomotivaje sposobna za vonju a u protivnom, oglasiti defekt.

66

2.47. Rukovanje autostopom u toku vonjeRukovanje autostopom u toku vonje svodi se na pritiskanje

ugraenih tastera autostopa prema sledeem redosledu:1. Taster Budnost" mainovoa mora pritisnuti u roku od 4 se-

kunde po prolasku lokomotive pored signala kojim se signalieogranienje ili smanjenje brzine.

Pritiskom na taster Budnost" javlja se zvuni signal izasvetli uta signalna sijalica autostopa. Zvuni signal prestajeotputanjem tastera budnosti. Kontrolna sijalica svetli sve dokse ne izvri vremenska provera brzine, nakon ega se gasi.

Pritiskom na taster Budnost" mainovoa potvruje da jeuoio signalni znak pri kojem je aktivirana pruna baliza od1000 Hz te time privremeno odlae delovanje autostopa na ko-nicu lokomotive.

Ukoliko mainovoa u vremenskom intervalu predvienimza reim rada u koji je autostop postavljen ne smanji brzinukretanja lokomotive ispod granine brzine", autostop e otvo-riti glavni vazduni vod i izvriti koenje lokomotive (voza).

2. Taster Vonja po nalogu" mainovoa koristi ako je glavnistanini ili pruni signal u kvaru, ne osvetljen ili pokazuje si-gnalni znak Stoj" a treba ga izuzetno proi po odredbama Pravil-nika 61 i 62. Pritiskanjem ovog tastera ukljuuje se zvuni sig-nal opomene i ujedno spreava prinudno koenje.

Otputanjem ovog tastera, autostop se dovodi u osnovno(prvobitno) stanje.

U sluaju da voz ulazi ili izlazi iz stanice na signalni znakOprezan ulazak ili izlazak iz stanice"(znaci broj 12a,i 12b),mainovoa je duan da bez posebnog nareenja pritisne ovajtaster.U svim ostalim sluajevima, upotreba ovog tastera je zabranje-na.

Napomena: Taster Vonja po nalogu" moe se blokirati u poloaju ukljueno"i dok je u tom poloaju, aktivirane prune balize 2 000 Hz nemajunikakvog uticaja na autostop ureaj. Pri tome zvuni signal opomeneautostopa ostaje neprekidno ukljuen sve dok traje blokada ovog tastera.

3. Prisilno automatsko koenje autostop zavodi se u sledeim slu-ajevima:a. Ako taster Budnost" nije posluen u vremenu od 4 sekunde

nakon prolaska lokomotive pored signala sa signalnim znakomOgraniena brzina".

5* 67

b. Kod prolaska lokomotive preko aktivirane prune balize2000 Hz, odnosno pored glavnog signala sa signalnim zna-kom Stoj", signala za Oprezan ulazak ili izlazak iz stanice"(signali broj 12 a i 12 b) ako nije pritisnut taster Vonja ponalogu", odnosno pored neosvetljenog glavnog signala.

c. Ako nakon posluivanja tastera Budnost" brzina voza nebude smanjena za odreeno vreme ispod Granine brzine"odreene poloajem peklopnika za reim vonje.

d. Kod prolaska lokomotive preko aktivirane prune balize od500 Hz, kada brzina nije svedena ispod vrednosti odreenepoloajem preklopnika za reim vonje.

Napomena: U momenu kada nastupi prisilno koenje, maino voa je duan dapostavi konik produne konice u poloaj brzog koenja.

4. Taster Razreenje" koristi se pri deaktiviranju autostopaukoliko doe do prinudnog koenja. Zakoenjem lokomotive,aktivira se i zvuni signal.

Pritiskom (ukljuenjem) tastera Razreenje" ureaj sedeaktivira i dovodi u prvobitno stanje nakon 57 sekundiposle pranjenja glavnog vazdunog voda.

2.48. Postupak sa autostopom kod vonje sa zapregomili potiskivalicom

Kod vonje sa zapregom, autostop u voznoj lokomotivi treba isklju-iti a u eonoj ukljuiti.

Ako je autostop eone lokomotive u kvaru, izvriti izmenu mestalokomotiva.

Kod potiskivalice autostop ureaj mora biti iskljuen bez obziradali je u slubi zakvaena sa vozom ili otkvaena.

2.49. Radio-dispeer

Radio-dispeerski (RD) sistem omoguava neprekidnu radio-vezu govorom ili nalozima u obliku signala izmeu dispeerskog cen-tra i lokomotive (voza) u pokretu, unutar zatvorenih dispeerskih otse-ka glavnih pruga.

Svakom dispeerskom centru pripada u proeku oko 100 kmduine pruge.

68

Radio-saobraaj se odvija u punom dupleksu, koji omoguujeistovremeni prijem i predaju govornih i signalnih informacija.

Prenosna frekvencija sistema je 460 MHz.Radio-kanal za svako podruje ubeleen je u red vonje za pruge

gde je postavljen ovaj sistem ili je to posebno regulisano.Svaki razgovor sa radio-dispeerskim centrom snima se na magne-

tofonsku traku u tom centru.U vanrednim situacijama dispeerski centar moe da se obrati

svim lokomotivama na svom podruju, da izvri saoptenje putnicimau putnikom vozu, a mainovoi je omoguen poziv nekog telefonskogbroja u gradu ili eljeznikoj ustanovi.

Lokomotivski radio-dispeer sastoji se iz sledeih elemenata:1. Antene, postavljene na krovu lokomotive za primopredaju

radio-signala;2. Primopredajnog ureaja sa niskofrekventnim delom, koji slui

za prijem i predaju svih informacija;3. Komandne kutije pomou koje se vri rukovanje sa radio-dis-

peerom u lokomotivi;4. Mikrotelefonske (MT) kombinacije za primopredaju govor-

nih informacija;5. Zvunika za prijem svih informacija koje dolaze iz radio-dis-

peerskog centra;6. Napojnog ureaja, koji pretvara napon baterije lokomotive u

konstantni napon od 24 V potreban radio-dispeeru lokomotive.Za rukovanje radio-dispeerom na lokomotivi, najvanija je ko-mandna kutija.

2.50. Komandna kutija lokomotivskog radio-dispeeraIzgled komandne kutije dat je na slici 2.25.Ugraena je na posebnom drau u kabini mainovoe tako da se

sa njom moe rukovati sa oba komandna stola.1. R e i m r a d a r a d i o - d i s p e e r a

Da bi se ukljuio radio-dispeer na lokomotivi, pored podizanja(ukljuenja) automatskog prekidaa radio-dispeer" u elektrinom orma-ru ime se ukljuuje komandna kutija, potrebno je pritisnuti jedan od4 tastera A, B, C, D upisanih belom bojom na plavoj podlozi, ime seomoguuje sledei reim rada:

Taster A" daje ureaju najvee mogunoti rada:

70

Omoguava prenos govornih poruka u punom dupleksu i signalnihnaloga izmeu mainovoe i radio-dispeerskog centra, kao i sa drugimeleznikim organima.

Prilikom govora nije potrebno pritiskati taster na rukohvatu mi-krotelefonske kombinacije, obzirom da se istovremeno moe govoritii sluati.

Ova vrsta rada se najee koristi. Taster B" omoguava uspostavljanje samo govorne veze tako-

de u dupleksu izmeu mainovoe i radio-dispeerskog centra i posre-dno sa drugim eljeznikim organima.

U toku razgovora nije potrebno pritiskati taster na mikrotelefon-skoj kombinaciji, obzirom da se istovremeno moe govoriti i sluati.

Taster ,,C" iskljuuje lokomotivu iz radio-dispeerskog sis-tema i omoguava samo govornu vezu u simpleksu u lokalnoj mrei.

Prilikom govora obavezno se pritie taster mikrotelefonske kom-binacije, a kod sluanja mora se otpustiti.

Taster D" omoguava prenos podataka na raunare i ne moguse ostvariti govorne veze.

Ovaj taster se ne upotrebljava.

2 . I z b o r k a n a l a

Radio-kanal, na kome lokomotivski dispeer radi na nekoj deoni-ci, postavlja se na dvobrojnom brojaniku u levom gornjem uglu.

Broj radio-kanala koji treba postaviti ubeleen je za svaki deopruge u knjiici reda vonje ili je to regulisano na drugi nain.

Prilikom naputanja jedne dispeerske deonice i prelaska u drugu,runo se mora postaviti novi broj radio-kanala.

3 . I d e n t i f i k a c i j a s i g n a l n i h n a l o g aPostoji 8 polja sa odgovarajuim simbolima koji se iz radio-dispe-

erskog centra mogu aktivirati.Da je izdat neki nalog upozorava paljenje sijalice na odgovarajuem

tasteru i kratkotrajni zvuni signal. Nalog 1 (slualica) znai: Javi se na telefon".To je znak da saobraajni dispeer eli razgovor sa mainovoom. Nalog 2 (A) znai: Vozi bre".

71

Daje se mainovoi nalog da vozi bre. Ovaj nalog se obino izdajena prugama opremljenim telekomandom, gde saobraajni dispeerima uvid u kretanje voza.

Nalog 3 ( V) znai: Vozi sporije". Nalog 4 (g) znai: Popusti konice".Ovim nalogom se upozorava mainovoa da u vozu postoje zako-

ena kola. Ovakvu informaciju dostavljaju dispeeru otpravnici ilimainovoe prolazeeg voza.

Nalog 5 (PN) znai: Oekuj posebno nareenje".Ovaj nalog se izdaje mainovoi ako se uskoro oekuje zaustavlja-

nje a da to nije predvieno ili slino, posle ega sledi govorna informaci-ja.

Nalog 6(X) znai: Oekuj ukrtanje ili izuzetno zaustavlja-nje".

Daje se radi vanrednog ukrtanja ili zaustavljanja. Nalog 7 (Km) znai: Javi svoj poloaj".Daje se mainovoi radi odreivanja to tanijeg mesta voza

kilometra" radi boljeg planiranja ukrtanja ili slinog. Nalog 8 (0 0) znai: Zaustavi odmah daljnja vonja zabra-

njena".Daje se mainovoi kada mora odmah i neodlono zaustaviti voz

posle ega sledi objanjenje.Ova komanda se moe povezati sa budnikom i na taj nain automat-

ski omoguiti zakoenje voza bez uea mainovoe. Povezivanje ese naknadno izvriti.

Nalog 9 (bez simbola-pojavljuje se broj 9) znai: Ukljuiozvuenje u vozu".

Daje se mainovoi kada saobraajni dispeer eli direktno da sa-opti informaciju putnicima.

Mainovoa je duan da pritisne taster sa ucrtanim zvunikom,odmah po dobijanju ovog naloga.

Ovaj nalog se primenjuje samo kod vozova gde je izvreno posebnopovezivanje i ozvuenje.

Nalog 10 (bez simbola) znai: Rezervni nalog za naknadne po-trebe.

Napomena: Ispod reda se nalozima postoje i dva pokazivaa naloga, od kojih edesni pokazivati broj datog naloga od 18 koji je tog trenutka dat.

72

4. B r o j v o z aTo je brojanik sa est cifara. Podeava se runo. Broj se upisuje

prema knjiici reda vonje za voz koji dotina lokomotiva vue.Napomena: Najpre treba pomeriti u desno polugu za blokiranje brojanika, po-

staviti broj voza i vratiti u levo polugu radi mehanike blokade broj-anika. Broj voza slui za identifikaciju.

5 . T a s t e r i s a p o s e b n o m n a m e n o m

Ispod tastera za reim rada radio-dispeera, postavljen je red tas-tera (5 komada) sa posebnom namenom:

Taster Bela slualica na crvenoj podlozi".Upotrebljava se kod reima rada A i B kada je radio-kanal zauzet

nekim drugim razgovorom, a postoj