JOSIF FLAVIJE

JUDEJSKI

RAT

PROSVETA BEOGRAD 1967

SVETSKI KLASICI

KOLO PETO

29

Urednik MIODRAG PAVLOVI

SNPK

22.V. 09.

KOPIJA

PETA KNJIGA

I GLAVA

ME USOBNE BORBE TIRANA U JERUSALIMU.

1. Tako je Tito stigao u Kesariju na na in koji smo gore rekli, pro av i pustinju izme u Egipta i Sirije, i nameravao je da tu pripremi svoju vojsku. Jo dok je bio u Aleksandriji i svom ocu pomagao u u vr ivanju vladanja kojim je bog darivao, ustanak u Jerusalimu izbije novom snagom tako da su nastale tri stranke, koje su jedna prema drugoj neprijateljski stajale, to se mo e nazvati sre om u nesre i i delom pravde. Jer ugnjetavanje naroda od strane zilota, koje je ozna avalo po etak propasti grada, ta no je izlo eno po svojim po ecima i po svom ru ila kom nastavljanju. I nebi se pogre ilo kada bi se reklo da je to ustanak ro en u ustanku, i kao to pobesnela zver, u pomanjkanju hrane spolja, zagrize svoje vlastito meso, tako se 2. Eleazar, sin Simonov, koji je najprije zilote nagovarao da se izdvoje od naroda i zauzmu hramovni prostor, odvoji od Jovana tobo e iz ogor enja zbog njegovih zlodjela i neprestanih ubijanja, a u istinu to se nije hteo podrediti tiraninu koji je posle njega do ao, iz te nje za najvi om vla u nad svima. Zadobio je za sebe Judu, sina Helkijina, i Simona, sina Ezronova, izme u mogu nika, kojima se pridru i i Jezekija, sin Hobara, ne neznaatan ovjek. A za svakim od njih sledili su mnogi ziloti koji zauze e unutarnji hramovni zid i iznad svetih kapija, pa postavi e svoja oru ja na pro elje sveti ta. Po to su imali vrlo mnogo svetih namirnica, bili su puni smelog pouzdanja, jer su rtveni darovi osloba ali svake nevolje,1 i dr ali su da im ni ta nije nedozvoljeno. Bojali su se samo zbog toga to ih je mali broj, i zato su bili mirni, spremiv i svoje oru je. A koliko ih je Jovan bio svojom mno inom nadma avao, toliko je gubio zbog svog polo aja, jer po to su mu protivnici bili iznad glave, svaki napad na njih morao je biti skop an sa gubicima. No kako gnjev njegov nije mirovao, pa premda je vi e imao gubitaka nego to je nanosio tetu Eleazaru i njegovima, nije odustajao od napada. Sa obe strane vr eni su neprestano ispadi sa ga anjima, tako da je sveti te sa svih strana bilo oskrnavljeno krvlju ubijenih. 3. A i Simon Giorov, onaj tiranin kojega je narod bio pozvao u o ajanju jer se nadao da e mu on pomo i, i koji je dr ao gornji grad i veliki deo donjega, sada je po eo da napada Jovana i njegove kada su ih i oni odozgo napadali. I on je morao da ih napada odozgo, kao to su i oni one gore. I kako je napadan Jovan sa dve strane isto tako je lako gubio na jednoj strani, koliko je dobijao na drugoj, a koliko je radi ni eg svog polo aja prema Eleazaru bio unapre en, toliko je bio nadmo niji protiv Simona svojim vi im polo ajem. Zbog toga je razumljivo da je napad

odozgo mogao odbijati i ru nim oru jem, dok je na napade odozgo iz hrama morao odgovarati ma inama. On je, naime, raspolagao i ne malim brojem o trobaca a, katapulta i balista,2 sa kojima se nije samo branio od napada a, nego je ubijao i mnoge koji su prina ali rtve. Jer premda su eleazarovci sebi dozvoljavali svako bezbo tvo, ipak su dozvoljavali ulazak onima koji su hteli da prinesu rtvu, pretra uju i sa oprezno u i stra om doma e, a strance manje oprezno.3 I ovi kada bi pri ulasku umilostivili okrutnost zilota postajali su rtve ustanka; jer hici iz ma ina usled velike snage kojim su izbacivali, leteli su do rtvenika i hrama, pa su poga ali i sve tenike i prinositelje rtve. I mnogi koji su bili dohrlili sa krajeva zemlje da posete uveno po celom svetu mesto koje su svi ljudi po tovali, jo pre svojih rtava su padali, i rtvenik, koji su po tovali svi Grci i varvari, prskali su svojom vlastitom krvlju. Le evi doma ih stranaca, sve tenika i neposve enih (laika) bili su nagomilani jedni preko drugih, i njihova krv u svetim prostorijama pretvarala se u jezero. Da li si, o najnesretniji grade, pretrpeo ikada tako ne to od Rimljana, koji su u li u tebe samo da te o iste vatrom od bezakonja tvojih sinova. Jer bo ji grad vi e nisi bio, niti si mogao ostati, kada si postao grob telesa svojih stanovnika, a hram pretvoriv i u pokopali te rtava gra anskog rata. Mo da e opet bolje dane ugledati, ako Boga ikada, koji te je ikada razorio, umilostivi . No zakon je pisanja istorije da se obustave izrazi svoga bola, jer sada nije trenutak kukanja za otad binom, nego iznno enje toga doga aja. Zbog toga nastavljam sa izlaganjem doga aja ustanka. 4. Tako su se pocepali neprijatelji grada na tri stranke: eleazarovci su se esto borili vrlo pijani, jer su uvali i svete prinose prvina plodova, protiv Jovana, ije bande su opet plja kale gra ane i borile se sa Simonom, kojem je grad morao nabaviti namirnice za borbu protiv protivnika. Pa kad god bi Jovan bio napadnut sa obe strane, podelio bi svoje ljude, postavljao ih je u suprotne pravce i one koji su nadirali iz grada ga ao je iz tremova, dok je one koji su nadirali iz hrama ga ao kopljima, odbijao ma inama. A ako bi se katkad oslobodio napada onih iznad njega, a to se de avalo esto, kada bi pijanstvo i umor u unili nesposobnim za borbu, onda je sa ve om masom i sme o u ispadao protiv Simona. I uvek kada bi saterao dole u grad, palio je ku e napunjene itom, i ostalim svim mogu im namirnicama. A to isto je, opet, njemu inio Simon, dok bi ga gonio, kada su za ljubav Rimljana nastojali da uni te sve zalihe to je grad bio pripremio za opsadu, i da preseku ivotne ile svoje vlastite snage. Na taj na in sav prostor oko hrama bio je spaljen i grad postao pusto mesto me usobne borbe stranaka. A sve ito koje bi im pomoglo da izdr e opsadu ne malo godina, izgore u plamenu, osim malo, pa podlego e gladi to ne bi bilo mogu e da nisu sami sebi tu sudbinu priredili. 5. Dok su sa svih strana grad napadali unutra nji neprijatelji i olo odasvud sakupljen, narod u sredini njih ere en je kao veliko telo. Starci i ene u o ajanju, usred zala, molili su se za Rimljane i eljno su o ekivali spolja ni rat da bi se oslobodili unutra njih zala. Zaprepa enje i strah zavladali su stanovnicima, a pri tome su im bila oteta sva sredstva i putevi za pobolj anje polo aja, pa nisu imali ni najmanjeg izgleda na miran sporazum ili za bekstvo, ma koliko eznuli za njim. Jer sve je bilo pod stra om, pa premda su se vo e bandita uostalom me usobno borile, ubijali su kao zajedni ke neprijatelje sve one koji su te ili za sporazumom sa Rimljanima i

sumnjive da ho e da be e, tako da su u jedinom bili slo ni da ubijaju one koji su najvi e zaslu ivali da ive. Neprekidna je bila bojna vika onih koji su se borili i danju i no u, a jo je groznije bilo tiho uzdisanje o alo enih. A nesre u za nesre om donosila je sudbina i stalno je bilo uzroka za jadikovanje, ali strah je zatvorio usta za glasnu kuknjavu, i bojazan je potiskivala svako jecanje, pa su tim vi e bedni trpeli od zadr avanog jada. Niti su se na ive obazirali ro aci, niti se brinuli za sahranu pokojnika, a uzrok za oboje bilo je o ajanje koje je svakoga obuzelo. Sve one koji nisu u estvovali u ustanku bilo je obuzelo potpuno o ajanje, jer je svaki bio uveren u svoju neizbe nu propast. Stoje i na gomilama mrtvih borili su se ustanici i kao da su iz le eva pod njihovim nogama crpili novo besnilo, pona ali su se jo divljije, stalno izmi ljaju i me usobno nove nesre e, i svako re enje nemilosrdno sprovodili u delo nijednu vrstu zlostavljanja i svireposti nisu propu tali. Jovan je ak upotrebio i drva, namenjena za sveti te za pravljenje ratnih ma ina. Narod i prvosve tenici su bili ranije re ili da poja avaju temelje hrama drvima, da bi ih povisili za dvadeset lakata. Sa velikim trudom i ogromnim tro kovima bio je car Agripa dopremio gra u s Livana i ta stabla, lepo izrasla, i zboga svoje veli ine vredna su za gledanje. Kako je rat prekinuo taj rad, Jovan naredi da se prere u i naprave od njih opsadne tornjeve, jer je video da njihova visina dopire do onih koji su se borili odozgo iz hrama. Tornjeve potisne u blizinu hrama i postavi ih iza zidova prema zapadnom tremu, gde je to jedino bilo mogu e jer ostale povr ine predvorja bile su isprekidane u stepenicama u znatnoj izdu enosti. 6. I sa ovim ma inama koje su na injene grabe om od Boga nadao se Jovan da e nadvladati svoje neprijetelje, ali Bog pomrsi njegova nastojanja po to dovede Rimljane jo pre nego to je ijedan toranj bio postavljen. Jer Tito, po to je jedan deo vojske skupio sebi, a drugom delu pismeno naredio da se sa njim sastane pred Jerusalimom, krenu iz Kesarije. Na raspolaganju je imao osim tri legije, koje su ve ranije sa njegovim ocem ratovale u Judeji, jo i dvanaestu koja je nekada bila kod Cestije potu ena, a ina e se isticala hrabro u, i sada pri se anju na ono to je pretrpela tim radije je hitala da se osveti. Peta legija je bila dobila nare enje da mu se pridru i preko Amausa, a deseta da do e preko Jerihona do Jerusalima, a on sam krene sa ostalima, i njima se pridru e mnoge pomo ne trupe careva a priklju e mu se i mnogi saveznici iz Sirije. A popunio je i etiri legije iz kojih je Vespazijan odabrao ljudstvo i poslao s Municijem u Italiju, a sa onima koji su bili do li s Titom, dve hiljade izve banih vojnika iz Aleksandrije i tri hiljade od posada sa Eufrata. A izme u prijatelja naro ito se isticao Tiberije Aleksandar svojom odano u i razumom koji je ranije bio zapovednik Egipta a sada vrhovni zapovednik vojske. On je bio udostojen te asti, jer je prvi izrazio odanost novo uzdignutoj vladala koj ku i. Kao sveti primer vrednosti, svoju sudbu je vezao jo uz tamnu budu nost njezinu. Kao savetnik za sve stvari rata pratio je Tita, odlikuju i se staro u i iskustvom.

II GLAVATITO STI E PRED JERUSALIM. NAPAD JUDEJACA NA DESETU LEGIJU NA MASLINOVOM BRDU. 1 . Na elu Titove borbene sile bile su carske i ostale pomo ne snage. Za ovima su i li graditelji puteva i mernici logora, zatim prtljag oficira, a iza za tite njegove te kim oru anicima, sam Tito, sa svojim najodabranijim trupama, naro ito kopljanika, iza kojih je i la konjica koja je pripadala pojedinim legijama i koja je jahala ispred ma ina. Iza ovih su bili tribuni sa svojim trupama i zapovednici kohorti, a iza ovih ratnih znaci sa orlom u sredini, a na elu njihovom truba i a posle njih bojna sila, postrojeni po estoro u redu. Iza svake legije sledila je njena komora koja je vozila njen prtljag. Zavr etak celog stroja sa injavali su najamnici, pokriveni uvarima stra njeg bojnog reda. Takvim poretkom, uobi ajenim kod Rimljana, pro ao je Tito kroz Samarjansku zemlju sve do Gofne, koju je ve ranije njegov otac bio zauzeo i onde postavio posadu. Tu provede jednu no , i u zoru produ i dalje, i posle jednodnevnog mar a podi e logor na mestu koje Judejci na svom jeziku zovu dolina trnja, kod sela koje se zove Gavat Saul to zna i Saulov breg, koje je udaljeno oko trideset stadija od Jerusalima. Uzev i oko 600 konjanika krene na put da osmotri grad i njegova utvr ena a ujedno i raspolo enje Judejaca, ne e li se mo da predati iz straha kada ga ugledaju, ipak, i bez borbe. Bio je, naime, ube en, kao to je i bila istina, da narod ugnjetavan od ustanika i razbojnika udi za mirom, no da je nepokretan zbog toga to je preslab za otpor. 2. Dok je jahao pravo putem, koji je vodio gradskim zidovima, niko se nije pojavljivao ispred kapija, ali kada je skrenuo kod kule Psefina i po ao s vojskom pokrajnom stazom iznenada nasrnu e bezbrojni neprijatelji kod takozvane kule ena, kroz kapiju koja je prema spomeniku Jelene5, i preseko e vod konjanika, baciv i se protiv onih koji su se nalazili jo na glavnom putu i spre i e ih da se spoje sa onima koji su ve bili zaokrenuli, i tako odseko e Tita sa nekoliko njegovih pratilaca. Da prodre napred bilo je nemogu e. Bili su, naime, iskopani jarci, po ev i od zdova, radi nasada, a popre no su bili vrtovi sa mnogim ivikama. A video je da je zatvoren povratak svojima usred mno ine neprijatelja. I na kraju njegovi ljudi, ne slute i za opasnost Cezara6 nego misle i da e i on sa njima da se vrati udari e u galop. I on uvidev i da njegovo spasenje zavisi od njegove li ne hrabrosti, okrene konja i povikav i svojim pratiocima da idu za njim, baci se usred neprijatelja da bi sebi prokr io put do svojih. Tu se najvi e mo e spoznati da i spu tanje tezulje ratne vage, kao i opasnosti koje prete carevima bivaju rukovo eni Bogom. Jer premda su tolike strele bile odapete na Tita, a nije imao ni kacigu ni oklop, jer je bio iza ao, kako je re eno, ne kao ratnik nego kao osmatra , nijedna mu se ne dota e tela, nego su sve letele bez dejstva pokraj njega kao da su namerno htele da proma e svoj cilj. Ma em je kr io sebi put kroz Judejce koji su napadali sa strane i, gaze i noge koji su se protiv njega bacili, na konju je jurio preko neprijatelja koji su le ali na podu. Na tu s an ost Cezara, podigo e Judejci veliku viku raspaljuju i gnjev protiv njega, ali gde god je konjem nagazio tu su se u divljem bekstvu raspr ali. A njegovi pratioci koje su poga ali meci i odostrag i sa strane, tesno su se sabijali oko njega, jer su uvi ali da im je jedina konada za spasenje ako pror e put Titu pre nego to bude opkoljen. Dvojica od poslednjih u eti

pado e, jedan je bio opkoljen na konju i kopljem ubijen, a drugi opet, kada je sko io s konja. I njegovog konja odvedo e kao plen. A sa ostalima se Tito spase u logor. Kod Judejaca ovaj prvi uspeh u sukobu, ta trenutna sre a, izazva ludu nadu i veliko samopouzdanje za budu nost. 3. A Cezar, po to se po no i sa njim sjedinila legija iz Amausa, krene po danu odande na mesto zvano Skopos. Odatle se ve ukazivao Jerusalim i sjajna veli anstvenost gra evine hrama, i zbog toga je ta visoravan koja se pru ala na severu prema gradu vrlo dobro prozvana Skopos (izgled pogled). Sedam stadija daleko od grada zapovedi da se podigne logor za dve legije zajedno, a za petu tri stadija unatrag, jer je smatrao, po to su vojnici bili jo umorni od no nog mar a, da su zaslu ili da budu za ti eni kako bi bezbri no mogli da grade. Tek to su bili po eli da podi u logor ve sti e i deseta legija iz Jerihona, Gde su bili ostavili odred te kih oru anika da bi uvao taj prilaz koj i je Vespazijan bio osvojio. Njima je bilo nare eno da se ulogore est stadija od Jerusalima na nakozvanoj Maslinovoj Gori, koja je sa isto ne strane prema gradu, a od njega je odeljena dubokom uvalom koja se zove Kedron. 4. Tek sada nastade kraj me usobnom trvenju stranaka koje su se glo ile u gradu, kada se pojavi rat koji je iznenada i sa silom nastupao izvana. Sa zaprepa enjem su ustanici posmatrali Rimljane kako podi u logore na tri mesta i slo i e se iz zlih namera, pa reko e jedni drugima ta ekaju i ta trpe da im se sa tri rova zatvaraju vazdu ni otvori i dok se tamo neprijatelj nesmetano utvr uje oni kao posmatra i nekih dobrih i korisnih stvari sede iza zidova skrstiv i ruke a oru je pokriva pra ina. I junaci smo zaista, ali protiv sebe samih, povika e dok e Rimljani iz na e sva e bez kapi krvi zadobiti grad. Takvim re ima ohrabri e jedni druge i zgrabiv i oru je na ini e iznenadni ispad protiv desete legije pojuri e kroz dolinu uz zaglu enu viku i napado e Rimljane, koji su bili zauzeti gra enjem. A ovi zbog posla bili su podeljeni u grupe i radi toga mnogi su odlo ili oru je, jer nisu pretpostavljali da bi Judejci imali hrabrosti da ih napadnu, ili , ako bi to i eleli, bili bi spre eni zbog svojih me usobnih sva a, pa zbog nenadanog napada me u njima nastade pometnja. Jedan deo ostavi posao i povu e se odmah, a mnogi koji pojuri e za svojim oru jem jo pre nego to su i mogli da se usprotive neprijatelju bili su ubijeni. A Judejcima su stalno pridolazili mnogi novi oskoljeni pobedom prvih, a kako ih je sre a poslu ila, dr ali su da su mnogobrojni nego to ih je uistinu bilo pa i od neprijatelja. A kod vojnika, koji su navikli na vojni red i da se bore u zatvorenim redovima, najgore deluje nered izazvan smeteno u. Tako i sad uzmako e Rimljani napadnuti prepadom. A koliko bi puta stali okrenuli bi se, i Judejci bi se zaustavili i ranjavali neprijatelje pri njihovom neopreznom proganjanju. A kada se mno ina gonitelja sve vi e pove avala, to je i pometnja kod Rimljana postajala sve ve a tako da su bili potisnuti iz svog logora. Izgledalo je da je cela legija izgubljena da joj nije Tito, obave ten o tome, dojurio u pomo . Mnogo ih krene zbog kukavi luka, prisili one to su be ali da se okrenu, udari na Judejce sa krila, nanese im te ke gubitke u mrtvima a jo vi e u ranjenima, sve ih natera u bekstvo i satera u dolinu. I ne obaziru i se na velike gubitke koje su Judejci pretrpeli uz strmi obronak, okreto e se im su popeli na drugu stranu, i produ i e borbu sa Rimljanima, za ti eni provalijom. Sve do pola dana su se borili, a kada se ve po elo smrkavati po alje legionare da produ e rad na

gra enju na vrhu brega, a trupe koje je doveo u pomo , kao i druge kohorte spomenute legije, ostavi u bojnim redovima radi za tite od eventualnih novih ispada. 5. A Judejci su upravo to smatrali kao bekstvo i njihov osmatra , koga su bili postavili na zidu, potresanjem ogrta a to nazna i, nagrnu nova eta s takvom estinom da je njegova trka li ila na trku najdivljijih zveri. Nijedan koji je bio u bojnom redu nije izdr ao njihov nalet, nego kao da ih je pogodili kameno ule tako je linija Rimljana probijena, i svi pobego e na breg. Smo je Tito ostao u sredini brega s nekolicinom i prijatelji koji su iz po tovanja prema zapovedniku ostali pokraj njega, i pokraj opasnosti, mnogi su ga ube ivali da izmakne od Judejaca koji su tra ili smrt, i da ne stavlja svoj ivot na kocku zbog onih koji su bili du ni da njega za ti uju. On treba da se seti koje, i da kao vrhovni zapovednik u ratu i kao gospodar vaseljene ne uzima na sebe slu bu obi nog vojnika i ne izla e sebe tako o evidnoj opasnosti od koje sve zavisi. No izgledalo je da on to i ne uje, i sna no se odupirao onima koji su se protiv njega uspinjali na vis, obarao je one koji su sa silom nadirali, bacao se na strmom obronku protiv guste mase neprijatelja i potiskiva e ih natrag. A ovi prestra eni odlu no u i njegovom hrabro u ipak ne pobego e u grad, nego zavi e od njega na obe strane za drugima koji su gore be ali. A ovaj i na taj njihov napad onemogu i napav i ih s boka. A i vojnike koji su gore gradili logor, kada ugleda e one dole kako be e, ponovo uhvati strah i zaprepa enje, pa se cela legija rasu, jer su svi smatrali da je nemogu e odbiti navalu Judejaca, pa da je i sam Tito u bekstvu, jer drugi ne bi mogli be ati da je on ostao na mestu. I tako pani nim strahom zahva eni, raspr a e se na sve strane, dok neki ne ugleda e vojskovo u usred boja i jako upla eni za njega ne obavesti e velikom vikom celu legiju u kakvoj se opasnosti on nalazi. A njih sve preobrazi stid, pa prebacuju i jedni drugima bekstvo, a jo vi e to su napustili Cezara, udari e svom snagom na Judejce i, kada su ovi po eli da uzmi i, satera e ih u dolinu. A ovi su se borili jo i pri povla enju, no Rimljani su bili u prednosti zbog svog vi eg polo aja i sabi e ih sve u provaliju. A Tito je produ io da goni one koji su njega napali, dok je legiju ponovo poslao da pod e logor, a sam je sa trupama koje su ranije sa njim bile odbijao neprijatelja. A ako treba istinu re i, bez uveli avanja iz dodvoravanja, i bez umanjivanja i zavisti, Cezar sam spasao je dva puta ugro enu legiju i omogu io da ona sagradi sebi logor.

III GLAVANOVI NEMIRI U JERUSALIMU. NOVI PORAZ RIMLJANA.

1. Dok je nastalo zati je, za kratko vreme pred kapijama, sva e unutra se ponovo probudi e. Nastajao je praznik bezkvasnih lebova etrnaestoga u mesecu ksantiku, kada Judejci proslavljaju po etak oslobo enja iz ropstva egipatskoga. Eleazarove pristalice otvori e kapije i pusti e narod unutra, koji je hteo da se pomoli Bogu, no Jovan zloupotrebi praznik da bi izveo podla ko delo. On naime snabde tajnim oru jem one svoje ljude koji su bili manje poznati, a ve ina od njih bili su ne isti, po alje ih sa ostalim da u u u sveti te. A ovi im su stigli unutra, zbaciv i gornju ode u

pokaza e se iznenada te ko naoru ani. Odmah nastade u hramu najve a uzbuna i zaprepa enje, jer je narod, koji je stajao izvan strana kih borbi, smatrao da je taj napadaj uperen protiv svih bez razlike, dok su ziloti verovali da je samo protiv njih, pa ne staraju i se vi e za uvanje kapije i ne upu taju i se u borbu pre nego to bi stigli u ruke, poskaka e sa zidova i pobego e u podzemne hodnike sveti ta. A narod koji se dr u i sabijao oko rtvenika i hrama bio je zga en ili ubijen ko evima i ma evima. Mnogi mirni gra ani popada e kao rtve iz osvete i mr nje scojih neprijatelja koji su ih poubijali kao pripadnike druge stranke. Svaki koji je nekada uvredio nekoga od ustanika, odmah je bio predstavljen kao zilot, a ako ga je njegov neprijatelj prepoznao, u mukama je zavr io ivot. Po to su zlikovci na nedu nima bili zasitili svoje besnilo, odobrili su krivcima primirje, i pusti e ih da slobodno odu kada su bili izi li iz podzemnih hodnika, a oni sami domogli su se i unutra njeg sveti ta i svih zaliha u njemu, pa su se jo vi e osokolili za borbu protiv Simona. Na taj na in nastado e od triju ranijih ustani kih stranaka samo dve. 2. Tito je, me utim , bio re io da primakne logor sa Skoposa bli e gradu, pa radi za tite postavi odabrane konjanike i pe ake koliko je mislio da je dovoljno, a celoj vojsci naredi da izravna sav me uprostor sve do zidiva. Sve ivike i ograde kojima su stanovnici bili ogradili svoje ba te i vo nake bile su poru ene, sve vo ke u celom prostoru pose ene, i time su bili ispunjena sva udubljenja i rupe, a stenovita ispup enja pomo u eleznog oru a uklonjena. Tako su izravnali sebi put od Skoposa do sppomenika Irodova, u blizini takozvanog Zmijskog jezera. 3. U te dane postavi e Judejci klopku Rimljanima na ovaj na in. Najsmeliji me u ustanicima izi o e izvan takozvanih kapija ena, tobo e kao da su ih isterali miroljubivi gra ani, pa navodno od straha od napada Rimljana i li su sabijeni i nastojali se sakriti jedan iza drugoga. A njihovi drugovi na zidovima, pretvaraju i se kao da su narod, izvikivali su za mir i molili za sporazum i zvali Rimljane obe avaju i da e im otvoriti kapije. Dok su to vikali, nabacivali su se ujedno na svoje drugove kamenjem kao da ih ho e odagnati od kapija. A ovi opet pretvarali su se kao da ho e silom da u u, pa po e e one unutra opet moliti, tr karali su Rimljanima i vra ali se stalno tobo e od straha. A to njihovo lukavstvo kod vojnika nije ostalo bez dejstva. Pa po to su bili uvereni kao da jedne ve imaju u rukama za ka njavanje, a da e im drugi otvoriti grad, odmah pre o e na delo. No Titu se u inilo sumnjivim to ga sada prizivaju kada ih je dan pre bio pozvao preko Josifa na predaju, pa se niko nije odazvao, i zbog toga zapovedi vojnicima da ostanu na svojim mestima. No neki, koji su sasvim napred radili, zgrabiv i oru je potr a e kapijama. A oni koji su tobo e bili isterani, najpre se pred njima povuko e, ali kada su se vojnici na li izme u tornjeva kapija, drugi jurnu e napred, opkoli e ih i napado e odostrag. A mno ina koja je bila na zidovima obasu ih tu om kamenja i drugim raznim hicima, tako da brojni izgibo e, a ve ina ih je bila ranjena. Jer nije bilo lako uma i od zidova zboga onih koji su nadirali odostrag, a s druge strane neposlu nost prema nare enju zapovednikovom kao i strah od kazne terali su ih da u injenu pogre ku i dokraj e.. Zbog toga su izdr avali do krajnosti i uspeli su, zadobiv i od Judejaca brojne rane, a i oni opet isto tako mnoge njima zadav i, da na kraju odbiju one koji su ih bili oplkolili. A pri povratku Judejci su ih progonili hicima sve do dpomenika Jeleninog.

4. Posle toga Judejci na prosta ki na in izrazi e svoju obest zbog uspeha, sprdali su se Rimljanima to su se dali prevariti, skakali su okolo udaraju i titovimai pocikivali su od radosti. A vojnike su o ekivale prete e re i centuriona i gnev Cezara, koji im re e da Judejci, koje u borbi rukovodi o ajanje, ine sve dobro promi ljeno i oprezno, postavljaju zamke i zasede i da ih zahvaljuju i njihovoj poslu nosti, drugarskoj povezanosti i vernosti, prati sre a. A Rimljani, naprotiv, koje zbog njihovog vojnog poretka i poslu nosti prema zapovednicima uvek be e pratila sre a, sada stradaju zbog suprotnih svojstava i bivaju pobe eni zato to ne znaju da obuzdaju svoj nagon za radom, i to je najgore, usu uju se da se bore bez vo stva, kada je prisutan Cezar. U velikom bolu, stenja e ratni zakoni, u velikom bolu i moj otac, kada bude uo za ovaj poraz, velim, koji je osedeo u ratovioma ali nikada nije pretrpeo ovakav poraz, zakoni koji uvek ka njavaju smr u i lak e povrede vojnog poretka, a sada su morali videti celo odelenje vojske kako je napustilo svoje redove i poredak. No svojevoljni borci moraju odmah spoznati da je ak ne asna i pobeda koja je izvojevana neposlu no u prema nare enima. Ove o tre re i upu ene oficirima jsno su pokazivale da e on protiv svih postupati po zakonu. Krivcima klonu e du e, jer su ve gledali zaslu enu smrt pred o ima. A legije okru i e Tita mole i ga za milost prema svojim drugovima i da nepromi ljeni postupak nekolicine oprosti zbog poslu nosti svih, jer e oni sigurno nastojati da ubudu e poprave u injenu pogre ku hrabro u. 5. I Cezar usli i molbe, a i zbog svoje koristi. On je mislio da se kazna prema pojedincu mora ocenjivati premu njegovom delu, ali da se kazna prema mnogima mora ceniti da li je svrhishodna. Vojnicima, dakle, oprosti po to ih je mnogo posavetao da ubudu e budu oprezniji. Sam je pri tome i razmi ljao na koji bi na in mogao Judejcima da se osveti za njihovu prevaru. Kada je posle etiri dana bio izravnat sav prostor do zidova, Cezar, nastoje i da prtljag i ostali deo vojske sigurno sprovede, postroji najodabraniji deo vojske du zidova u sedmostruku liniju od severa prema zapadu. Napred su bili pe aci, iza njih konjica, svaki odred u tri linije. Sedmi red su sa injavali strelci, postavljeni u sredini izme u oba roda vojske. Tim poredkom bilo je onemogu eno svako provaljivanje Judejaca, a tegle e ivotinje i komora triju legija mogle su da pro u bez opasnosti. Sam Tito se ulogorio oko dva stadija od zida na jednom njegovom uglu, nasuprot Psefinove kule, gde je deo okruglog zida, koji je gledao prema severu, zavijao zapadu. Ostali deo vojske ulogori se kod takozvane Hipikusove kule, isto tako dva stadija od grada. Deseta legija, me utim, ostade na svom polo aju na Jeleonskoj gori.

IV GLAVAOPIS JERUSALIMA 1. Grad je bio utvr en trostrukim pojasom zidova, izuzimaju i one strane gde je bio okru en nepristupa nim provalijama, jer na takvim mestima bio je samo jedan zid. Sagra en je na dva brega, koji le e jedan prema drugom, izme u kojih se prote e dolina u koju su dopirale ku e sa obeju strana. Od bre uljaka bio je onaj na kojem je bio gornji grad mnogo vi i i vi e izdu en. Zbog svoje

vrsto e nazvao ga je car David, otac Solomonov, prvi graditelj hrama, Kula, a mi ga zovemo Gornji trg. Drugi breg nazvan Akra, na kojem je stajao donji grad, bio je lu no zavijen. Njemu nasuprot bio je i tre i bre uljak po prirodi ni i od Akre, koji je ranije bio odeljen od prvoga irokom dolinom. No u kasnije vreme, kada su vladali Asmoneji, oni zatrpa e dolinu da bi povezali grad sa hramom, a i vrh Akre srubi e tako da ga u ini e ni im, da bi hram i njega nadvisivao. A dolina koja se zove Tiropojon7, za koju rekosmo da rastavlja gornji grad od donjega, prote e se sve do Siloama. Tako nazivamo, naime, slatkovodni izvor, bogat vodom. Spolja su bila oba bregas grada opkoljena dubokim provalijama i zbog strmih obronaka nikada mu se nije moglo pri i. 2. Od tri zida najstariji se mogao vrlo te ko zauzeti zubog provalija i brega iznad njih na kojem je bio podignut. Njihova prirodna vrsto a bila je jo poja ana, po to su se David i Solomon kao i carevi poslije njih takmi ili u izvo enju toga dela. Po inju i na severu od takozvane Hipikove kule, protezao se do Ksista, pa se zatim nadovezivao na Savet i zavr avao se na zapadnom tremu sveti ta. A sa druge, zapadne strane, zapo injao je kod iste kule, prolaze i kroz trg nazvan Betso, do kapije Esena, a zatim je zaokretao na jug preko Siloamskog izvora i ponovo zavijao na istok do Solomonovog ribnjaka i protezao se sve do takozvanog Trga Ofla i nadovezivao se na isto ni trem hrama. Drugi zid po injao je kod kapije koju su nazivali Genat, a koja je bila jo u prvom zidu, opasuje severnu stranu od Akre i prote e se do kule Atonije. A tre i zid je po injao kod kule Hipika, odakle je najprije i ao u severnom pravcu do Psefinusove kule, a zatim nasuprot nadgrobnom spomeniku Jelene, carice Adijabene, i majke cara Izatesa, zaokretao je prema carskim grobovima i zavijao kod kule na uglu koja se zvala Spomenik suknara, zatim se povezivao sa starim zidom i zavr avao se u dolini nazvanoj Kedronska. Ovaj tre i zid bio je povukao Agripa oko novosagra enog dela grada, koji je bio potpuno otvoren. Jer kako se stanovni tvo doseljavalo, za kratko vreme, Jerusalim se bio protegao i pove ao izvan zidova, pa se stvorio novi deo grada n severnoj okolini hramovnog brega koji se toliko ra irio da je bio nastanjen i na etvrtom bregu, koji se zove Bezeta, a le ao je nasuprot Antoniji, i od nje je bio odvojen dubokim rovom, koji je namerno bio podignut da se ne bi temelji gra evine povezali sa bre uljkom i bili tako lako pristupa ni, i da bi se povisio. Jer dubina rova davala je kulama veliku visinu. Novopodignuti deo grada na doma em jeziku nazvan je Bezetha, to bi se na gr kom jeziku dalo prevesti Kajnopolis (Novi grad). Kako je i njima bila potrebna za tita, to je otac sada njeg cara, koji se isto tako zvao Agripa, zapo eo s podizanjem pre spomenutoga zida. A pla e i se da kod Cezara Klaudija ne izazove sumnju zbog veli anstvenosti gra evine, da on snuje otpadni tvo i pobunu, prestade sa zidanjem po to je samo temelje postavio. A da je bio podigao zidove kako je zapo eo, grad bi sigurno postao neosvojiv. Jer zid je bio gra en od kamenih blokova, dvadeset lakata duga kih i deset lakata irokih, koji se ne bi mogao lagano potkopati eleznim napravama za ru enje, niti ma inama uzdrmati. On sma bio je deset lakata irok, a visina njegova svakako bi nadvisila irinu da nije revnost onih koji su zapo eli delo bila nai la na zapreke. Kasnije je, i pokraj revnosnog nastojanja Judejaca, postigao visinu od dvadeset lakata, i kako su do li jo prsobrani od dva lakta, i zup asti otvori od tri, sva je visina iznosila dvadeset i pet lakata.

3. iznad zidova uzdizale su se kule, dvadeset lakata iroke i dvadeset visoke, etvorougaone i vrsto zidane kao zidovi. A skladnost zidanja i lepota kamenja ni ta nije zaostajala od hramovnog. Iznad visine osnovne gra evine kula, koja je bila dvadeset lakata, bile su vrlo lepe prostorije, a iznad ovih jo gornje sobe s mnogobrojnim cisternama za ki nicu, u koje su vodile mnoge i iroke stepenice. Takvih kula imao je tre i zid devedeset, a me uprostor izme u dve kule iznosio je oko dvesta lakata. Na srednjem zidu bilo ih je etrnaest, a na starom esdeset kula, podeljenih. Opseg celog grada iznosio je trideset i tri stadija. Ve je sav tre i zid bio vredan divljenja, a jo vi e bila je za u enje Psefinusova kula na severoisto nom uglu u ijoj je blizini podigao logor Tito. Sa te kule koja se uzdizala u visinu od sedamdeset lakata mogla se videti Arabija pri sun anom izlasku i krajnji delovi zemlje Judejaca, sve do mora. Bila je osmougaona. Nasuprot ovoj bila je Hipikova kula i pokraj nje jo dve koje je car Irod bio podigao na starom zidu. Po veli ini, lepoti i vrsto i nije bilo sli nih u vaseljeni. Jer njegovom po prirodi uro enom smislu za veli anstvenost, i njegovoj brizi za grad ovim veli anstvenim gra evinama, car je hteo da d izraza i svojim najne nijim ose anjima i ljubavi trima najdra im osobama, ijim je imenima nazvao kule: bratu, drugu i eni, kojima ovekove i pomen. Ovu poslednju, kako smo ve napred rekli, ubio je iz ljubomore, drugu dvojicu je izgubio u ratu gde su se juna ki borili. Hipik, tako nazvan po njegovom prijatelju, bio je etvorougaon, dvadeset i pet lakata irok i dug, trideset lakata visok, sav masivan. Iznad ovog osnovnog sprata, koji je bio na injen od blokova stena, nalazila se dvadeset lakata duboka cisterna za primanje ki nice, a iznad nje stambene prostorije dvadeset i pet lakata visoke, podeljene u razne odaje. Iznad ovih bio je tornji dva lakta visok i prsobrani tri lakta visoki, tako da je celokupna visina kule iznosila osamdeset lakata. Druga kula koju je nazvao po bratu Fazailu bila je etrdeset lakata duga i iroka, a visina, ukoliko je bila masivna, bila je oko etrdeset. Iznad nje je i ao naokolo trem deset lakata za ti en prsobranima i ispustima, a u sredini trema uzdizala se druga kula, podeljena u sjajne odaje, pa i kupatila, tako da je kula izgledala potpuno kao carski dvor. Njen vrh je bio jo bogatije ukra en zub astim otvorima i tornji ima od one pre toga opisane. Njena celokupna visina iznosila je oko devedeset lakata. Po svom spolja njem izgledu bila je sli na svetioniku na Farosu ispred Aleksandrije, ali opsegom bila je mnogo ve a od njega. Tada je slu ila kao tvr avica tiranu Simonu. Tre a kula, Maarijamne, tako se, naime, zvala carica, bila je masivna, u visini od dvadeset lakata, njena du ina i irina iznosila je isto po dvadeset lakata. Odaje za stanovanje, koje su bile gore u njoj, bile su jo skupocenije i raznovrsnije ure ene nego u drugim kulama, jer je car smatrao da treba vi e da ukrasi gra evinu prozvanu po jednoj eni od onih koje su nosile imena mu karaca. Zbog toga su one prevazilazile, po vrstini, Marijamninu kulu. Celokupna njezina visina iznosila je dvadest i pet lakata. 4. Ta tri tornja, toliko po veli ini, izgledala su jo mnogo vi a zbog mesta na kom su se nalazila. Jer stari zid, na kojem su bili, bio je podignut na visokom bre uljku, i uzdizao se iznad njega kao kupa oko trideset lakata, tako da su tornjevi to su se nalazili na njemu morali izgledati jo mnogo vi i. Za divljenje je bila i veli ina kamenih blokova. Jer oni nisu bili od obi nog kamena ili od komada stene koje ovek mo e da nosi, nego od obra enog belog mramora, a svaki je bio dvadeset lakata dug, deset lakata irok i pet lakata visok, a bili su jedan s drugim tako sastavljeni da je svaka kula izgladala kao jedna stena izrasla iz zemlje, pa tek onda su joj umetni ke ruke dale

oblik i uspravile, tako se nisu nikako prime ivale fuge sastava. Na tri kule koje su severno stajale nadovezivala se carska palata za koju nema dosta re i, jer po svojoj rasko i i ure enju zasenjivala je sve postoje e. Bila je za ti ena unaokolo trideset lakata visokim zidom, koji je u jednakim me uprostorima nosio bogato ukra ene kule. U unutra njosti imala je veli anstvene odaje i trpezarije sa stotinama po ivaljki za goste. U njima je bila nesravnjiva raznolikost retkog kamenja, donetog odasvud i ovde upotrebljenog, a stropovi sala zbog du ine greda i sjaja izrade predstavljali su prava remek-dela. Palata je imala mno inu prostorija, a po ure enju sa hiljadama raznolikosti, i sve su bile potpuno name tene i u svima najve i deo posu a od srebra i zlata. Tremova je bila mno ina u krug, svaki sa razli itim poredkom stubova, a to je bilo slobodno od gra evine pod vedrim nebom, svve je bilo u zelenilu. Tu je bilo raznovrsnih nasada sa stazama za etnju koje su ih presecale, a pokraj njih duboki bazeni i na mnogim mestima jezera s mnogim umetni kim delima od bronze, kroz koje je izlazila voda, i mnogi torni i oko ve ta kih jezera za pitome golubove. No ipak nije mogu e dostojno izlo iti tu carsku palatu, tu palatu ije opusto enje vatrom jo i danas budi bolne uspomene. Jer to nisu inili Rimljani nego doma i neprijatelji, kako su naprijed rekli, na po etku ustanka, kada je vatra koja je bila podmetnuta u Antoniji pre la na carsku palatu i uni tila i gornje delove triju kula.

V GLAVAOPIS HRAMA I ANTONIJE

1 . Hram je bio, kako je ve re eno, podignut na pove em bre uljku. U po etku jedva je vrh bio dovoljan za hram i za rtvenik jer je bre uljak bio vrlo strm sa svih strana i odse en. No ve je car Solomon, koji je i podigao hram, isto ni deo podzidao i na tom podzidu podigao trem sa stubovima, dok je sa ostalkih strana hram bio jo slobodan. U slede im vekovima narod je bio pro irio gornju povr inu bre uljka stalnim zemljanim radovima tako da se mogao podi i i severni zid, pa se toliki prostor dobio koliko je kasnije bio zauzimao sav ogradni zid hramovnog prostora. Po to je zatim bre uljak od njegovog podno ja bio podzidan na tri dtrane i tako izvr eno delo koje je nadvisilo sva o ekivanja, za koje je trebalo niz vekova, moralo je biti upotrebljeno sve sveto hramovno blago iz riznica u koje su tekla zavetna dobra iz cele vaseljene, koja su slata Bogu, podigao se i gornji zid i okru en je prostor sveti ta koji je bio ni i. Podzid na najni em delu bio je visok trista lakata a na nekim mestim i vi e. No cela dubina ovog temelja nijese videla jer je najve im delom udubljenje bilo nasuto da bi se dovelo u istu visinu sa ulicama grada. Komadi stena koji su upotrebljeni za podzid bili su visoki etrdeset lakata. Izobiljem novca i takmi enjem naroda unaprije en je poduhvat na neverovatan na in, tako da se vremenom i istrajno u uspelo izvesti delo za koje se ranije nikada nije moglo nadati da e se mo i izvesti.

2. Dostojna je bila takvih temelja i gra evina koja se iznad njih podigla. Svi tremovi bili su dvostruki i po ivali su na stubovima visokim dvadeset i pet lakata, koji su bili monoliti od najbeljeg mramora, a pod im je bio od kedrovine. Njihova skupocenost materijala, lepa obrada i harmoni na slo enost pru ale su nezaboravni pogled, premda ih spolja nije ukra avala ni slikarska ve tina niti dleto skulptora. irina tremova iznosila je trideset lakaata, a sva povr ina njihova, uklju iv i i Antoniju, est stadija. Sav nepokriveni prostor bio je poplo an mozaikom raznovrsnog kamenja. Pro av i kroz ovo, dolazilo se do drugog hramovnog predvorja koje je bilo ogra eno kamenom ogradom visokom tri lakta, vrlo lepo ura enom. Na njoj su bili stubovi u jednakim razmacima na kojima su bili sa gr kim i latinskim natpisima propisi o isto i, da ne smije ni jedan stranac u i u unutra njost sveti ta, kako se zvao drugi hramovni prostor, a ulazilo se u njega iz prvoga sa etrnaest stepenica, a koje se uzdizalo u obliku etvorougaonika i bilo odvojeno naokolo zidom. Njegova visina spolj, premda je bila etrdesetalakata, bila je zakrivena stepenicama, pa je zid iznutra izgledao da ima samo dvadeset i pet lakata, po to je bio podignut na vi em prostoru na kojem su bile stepenivce, a u svom unutarnjem delu zakarivalo ga je uzvi enje, pa se nije mogao videti u potpunoj svojoj visini. Izme u najvi e, etrnaeste stepenice i zida nalazio se prostor od deset lakata, potpuno ravan. Odavde je opet vodilo pet stepenica do kapija, kojih je bilo svega osam: prema jugu i severu na svaku stranu po etiri, a prema istoku, po nu di, dve. Jer je na toj strani bio zidom ogra en zaseban prostor za ene da bi mogle da vr e svoje pobo nosti, pa je bila potrebna i zasebna kapija koja je otvarala zid nasuprot prvoj. A i sa drugih strana, naime, sa juga i severa vodila je po jedna kapija u predvorje ena. Kroz ostale kapije ulazak enama nije bio dozvoljen, niti su smele prelaziti pregradu kada bi u le u svoje. To mesto bilo je dozvoljeno i doma im i stranim judejskim enama za vr enje njihove pobo nosti. Zapadna strana zida nije imal kapije, nego je zid tu bio neprekinut. A tremovi koji su bili izme u kapija sa unutarnje strane zidova i vodili prema riznicama, bili su od izvanredno lepih i velikih stubova, bili su jednostruki u redu, ali ni u emu nisu zaostajali iza onih u donjem predvorju, osim veli ine. 3. Kapije, devet ih je bilo, sa svih strana bile su oblo ene zlatom i srebrom. Kako vrata, tako i dovratnici i nadvratnici, a jedna spolja nja vrata samoga hrama, bila su od korintske bronze, mnogo skupocenija od posrebrenih i pozla enih. Svaka kapija imala je po dva krila od vrata, trideset lakata visoka, a petnaest lakata iroka. Odmah iza ulaska irio se unutarnji prostor na obe strasne pomo u udubljenja, irokih tridesetalakata a etrdeset visokih, od kojih je svako bilo na dva stuba iji je opseg bio dvanaest lakata. Sve kapijesu imale jednaku visinu, dok je ona nad korintskom, koja se od predvorja za ene sa istoka otvarala nasuprot kapiji hrama, bila mnogo ve a. Bila je, naime, petnaest lakatavisoka, a vrata iroka etrdeset lakata, ukra ena mnogo bogatije i oblo ena masivnim srebrom i zlatom, a tome sli no dao je na initi na devet kapija Aleksandar, otac Tiberijev. Petnaest stepenica vodilo je toj ve oj kapiji od predvorja ena. One su zbog toga bile i ni e nego pet stepenica koje su vodile ostalim kapijama. 4. Sam hram le ao je u sredini sveti ta i u njega se ulazilo sa dvanaest stepenica. Sa ela je bila zgrada jednako visoka i iroka, po sto lakata, dok je pozadina bila za etrdeset lakata u a

jer je prednja gra evina izlaziladesno i levo krilima sa po dvadeset lakata izvan same gra evine. Prva njegova kapija, koja je bila sedamdeset lakata visoka i dvadeset pet iroka, nije imala vrata, jer je trebalo da predstavlja neizmernu daljinu otvorenog neba. Njena prednja strana bila je sva pokrivena zlatom iznutra, dok se kroz nju videlo predvorje hrama u svoj svojoj veli ini, a sva zidna povr ina oko unutarnje kapije odbljeskivala je o ima blistavim zlatom. Unutra njost hrama delila se u dva sprata, dok se predvorje, i samo ono, videlo u punoj njegovoj visini, od devedeset lakata, a u du ini od pedeset i u irini od dvadeset lakata. Kapija koja je u njega vodila bila je sva oblo ena zlatom, kako je re eno, kao i zid koji je nju okru ivao. Iznad nje je bila zlatna vinova loza sa koje su visili grozdovi zlatni u ove ijoj visini. Po to je sm hram bio sa dva sprata, unutra njost je bila ni a nego to se spolja ukazivalo, pa su bila od zlata i krila vrata koja su u njih vodila, samo pedeset i pet lakata visoka i petnaest lakata iroka. Ispred njih je visila zavesa jednake visine, vavilonski ilim, aroliko izvezen od hijacinta, visona, skerleta i purpura, divno izra ena i sa nevi enom me avinom materija, a trebalo je da predstavlja sliku sveta. Skerlet je predstavljao vatru, vison zemlju, hijacint vazduh, a plavi purpur more. Dve materije, vison i purpur, ve svojom bojom ali i svojim poreklom podse aju na odgovaraju e im elemente, jer jednu proizvodi zemlja, a drugu more. Vez na ilimu je predstavljao itav nebeski svod, osim slika zodijaka. 5. Kada se pro e taj ulaz, dolazilo se u unutra njost, u ni i deo hrama. Taj je bio esdeset lakata visok i isto toliko duga ak, a dvadeset lakata irok. Po svojoj du ini delio se opet u dve prostorije. U prvoj, koja je imala etrdeset lakata bila su tri najdivnija i u celom svetu uvena umetni ka dela: sve njak, sto i oltar kadioni8. Sedam kandila koja su se granala iz sve njaka ozna avali su sedam planeta, a dvanaest hlebova na stolu krug zodijaka i godinu, a kadioni oltar, s trinaest vrsta tvari za ka enje koje su se uzimale iz mora i iz nenastanjene i nastanjene zemlje, ozna avao je da je sve od Boga i da Bogu pripada. Najunutarnjija prostorija merila je po dvadeset lakata, a bila je odeljena od prednje prostorije istom takvom zavesom. U njoj se nije ni ta nalazilo, niko u nju nije smeo ulaziti niti se doticati niti gledati, a zvala se Svetinja nad svetinjama ( Najsvetije sveti te). Sa strane je bila donja prostorija okru ena novim prostorijama, me usobno povezanim na tri sprata, u koje se moglo ulaziti sa obe strane kapije. Gornja prostorija nije imala takve odaje sa strana, tako da je izgledala u a, a nadvi avalo je donju za etrdeset lakata i bila je jednostavnije ura ena. Ako se pribere tih etrdeset sa esdeset od podno ja, to je onda cela visina iznosila sto lakata. 6. Spolja nji izgled hrama ni ta nije propu tao to bi srce i o i moglo odu eviti. Sa svih strana oblo en jakim zlatnim plo ama, ble tao je, kada bi ga prvi zraci izlaze eg sunca pogodili, u najvatrenijem sjaju i zaslepljivao je o i onoga koji se prisiljavao da gleda, tako da ih je morao okretati kao da gleda u samo sunce. A strancima koji su dolazili u Jerusalim, iz daljine se ukazivao kao snegom pokriven bre uljak, jer tamo gde nije bio pozla en, svetlio je kao sneg beli kamen. Njegov krov imao je na sebi zlatne ipke koje su prelazile u iljak da se ne bi ptice spu tale na njega i one i avale ga. Blokovi upotrebljeni za njegovo zidanje bili su etrdeset lakata dugi, pet lakata visoki i est iroki. Ispred njega je stajao rtvenik koji je bio petnaest

lakata visok, i po du ini i irini po petnaest lakata. Bio je na injen etvorougaono i njegovi uglovi su izlazili u obliku rogova napolje, a sa ju ne strane imao je blagi uspon na njega. Na injen je bio bez ikakve upotrebe gvo a, eljezo ga nikada nije dotaklo. Okru avala je hram i rtvenik kamena ograda izra ena umetni ki, po prilici oko lakat visine, koja je delila narod od sve tenika. Onima kojima je teklo seme (gonorei arima) i gubavcima (leproznima) bio je zabranjen ulazak u sav grad, a enama dok su imale vreme, bio je zabranjen pristup u hram, no one nisu smele, ni kada su bile iste, da pre u njihovu, gore ozna enu granicu. Mu kaarcima koji nisu potpuno isti bio je zabranjen pristup u unutarnje dvori te, a isto tako sve tenici koji su bili u stanju ne isto e nisu smeli ulaziti u njega. 7. Svi oni iz kolena sve te4ni kog koji zbog telesne mane nisu smeli vr iti bogoslu enje, bili su zajedno sa punopravnim sve tenicima u unutarnjem dvori tu i primali su delove rtve koja im je pripadala po ro enju, no bili su odeveni u svoju obi nu ode u, jer su svete ode de smeli da obla e samo sve tenici koji su slu ili. rtveniku i u hram smeli su pristupaati samo oni sve tenici koji su bili bez ikakve mane, uvijeni u vison (tanko platno uzvedeno). Najstro e im je bilo zabranjeno da piju vino, iz strahopo tovanja prema slu bi bo ijoj, pre slu be, da ne bi ne to pogre ili pri vr enju slu be. Prvosve tenik je sa njima ulazio u hram, ali ne uvek, nego samo subotom i za novomese je, ili ako se slavio neki ota ki praznik ili svenarodna sve anost tokom godine. Kada je on slu io, morao se opasati ubrusom oko bedara da potpuno pokrije sramne delove, zatim je obla io donju ode u od platna, pa preko toga gornju ode du boje plavog hijacinta, koja je dopirala do lanaka i pokrivala celo telo, a na njoj su bile i rese. Na resama su visili zlatni praporci i granati, naizmeni no, ozna avaju i gromove praporci, a munje granati. Pojas koji je u vr ivao gornju ode du na prsima bio je u pet redova tkan od zlata, purpura, skerleta, visona i hijacinta, dakle, od istih materija od kojih su, kako rekosmo, bile izatkane i hramovne zavese. Imao je od istih materija i ode du prekoramenicu, no kod nje je vi e preovla ivalo zlato. Ona je imala, kako joj i ime kazuj, oblik oklopa, a spojena je bila dvema zlatnim kop ama, i u njih su bili upasovani vrlo lepi i veliki sardoniksi, i na njima ispisana imena plemena naroda. Sa prednje strane visilo je drugih dvanaest dragih kamenova pore anih po tri u etiri reda: sard (karneol), topaz, smaragd; rubin, jaspis, safir; ahat, ametist, ilibar; oniks, beril, hrisolit. Na svakom od njih ponovo je bilo ispisano ime plemena . Glavu je pokrivala tijara od visona, izvezena hijacintom, a oko nje je bio obavijen drugi zlatni venac, ispisan svetim slovima, a to su etiri glasa. Te ode de nije smeo obla iti, osim u odre eno vreme, ina e je obla io jednostavnije, nego samo kada je ulazio u Najsvetije sveti te. A ulazio je u njega samo jedanput godi nje, u dan kada je sav narod postio Bogu. O gradu, hramu i sa tim vezanim obi ajima i odredbama kasnije emo pri ati op irnije, jer o njima preostaje jo mnogo toga da se ka e. 8. A Antonija je stajala u uglu dva trema, zapadnog i severnog, prvog hramovnog predvorja, i bila je podignuta na steni visokoj pedeset lakata, strmenitoj sa svih strana. Ona je bila delo cara Iroda, u kojoj je najvi e pokazao svoju naklonost prema veli anstvenom. Najpre je stena bila od podno ja oblo ena ugla anim kamenim plo ama, i zbog lepote a i zbog toga da bi se svaki okliznuo koji bi poku ao da se na nju popne ili spusti. Ispred same kule bio je, zatim, zid tri lakta visok u kojem se sama Antonija uzdizala etrdeset lakata uvis. Unutra njost njena imala je prostorije i ure enje kao carske

palate, jer je bila podeljena u odaje razne vrste i odre enja, u sale, kupatila i prostrana kasarnska dvori ta, tako da je li ila na neki grad po to je imal sve udobnosti, a po dragocenosti iniko se da je carski dvor. Izgledala je sva kao kula a na uglovima imala je opet etiri kule, od kojih su dve bile visoke pedest lakata, a druge dve, ju na i isto na po sedamdeset lakata, tako da se sa njih mogao pregledati sav hramovni prostor. Onde gde se kula grani ila sa tremovima hrama, u svaku je vodilo stepeni te, kojim su silazili stra ari rimske legije koja je bila stalno u Antoniji, da bi podeljeni po tremovima sa oru jem pazili za praznike na narod da se ne bi pobunio. Jer kao to je hram gospodario nad gradom, tako je Antonija gospodarila hramom. I dok je posada u Antoniji osiguravala to troje, gornji grad je imao jo svoju vlastitu, carsku tvr avu, carski dvor Iridov. Odvojeni breg od Antonije, Bezeta, kako je ve spomenuto, bio je najvi i od svih bre uljaka i tek u poslednje vreme pripojen gradu i vezan s jednim delom novoga grada. On je jedini zakrivao pogled na hram ako se dolazilo sa severa. A kako nameravam o gradu i zidovima da govorim dalje jo op irnije, to neka je za sada dosta to se reklo.

VI GLAVAO SIMONU I JOVANU - TITO UBRZAVA RADOVE NA OPSADI.

1. U gradu je bilo ustani kih boraca, ne ra unaju i Idumejce, 10 000 pristalica Simonovih, i tih 10 000 imalo je pet vo a, no on je bio vrhovni gospodar svega. Idumejaca, koji su sa njim dr ali, bilo je 5 000 na broju, a stare ina je bilo deset i od njih su se nesumnjivo najvi e isticali Jakov, sin Sosa, i Simon, sin Katlesa. Jovan opet, koji je bio zauzeo hram, imao je 6 000 te kih oru anika sa po dvadesetkom stare ina. Njemu su se pridru ili i ziloti posle prestanka sukoba a bilo ih je 2 400, pod njihovim ranijim zapovednikom Eleazarom i Simonom, sinom Arijevim. A dok su se borile dve glavne stranke, kako rekosmo, narod je morao pla ati cenu borbe, jer narod koji nije bio s njima obe su plja kale. Simon je dr ao gornji grad i veliki zid sve do Kedrona i od starog zida onaj deo koji savija kod Siloamskog izvora na istok sve do dvora Monabazijeva. Ovaj je bio car Adijabeni ana, preko Eufrata. Simon je dr ao i izvor i Akru, to je donji grad, sve do palate Jelene, Monobazijeve majke. Jovan je opet dr ao sveti te i sav prostor oko njega, ne neznatan, i Oflu i dolinu koja se zvala Kedronska. A popaliv i delove grada me u njima, dobili su prostor za svoje borbe. Jer ak kada su se i Rimljani ulogorili ispred zidova , me usobna borba nije prestajala, jer za kratko vreme to su se bili opametili posle prvog ispada, ponovo se obezumi e i pocepa e, me usobno se napadaju i, i inili su ba sve ono to su opsa iva i samo po eleti mogli. Pa i sami nisu od Rimljana imali gore zlo da pretrpe, koliko su jedni drugima zadavali, niti je grad, posle toga, imao neke novije muke da podnese, jer je pre svoga pada ve pretrpeo mnogo te e, tako da su osvaja i samo pobolj ali njegovo stanje. Jer ka em, kao to je gra anski rat upropastio grad, tako su Rimljani u inili kraj gra anskom ratu. Sva nevolja mo e se pripisati doma ima, a pravo, iz dobrih razloga, Rimljanima. No neka svako stvara zaklju ke na osnovu rasu ivanja injenica.

2. Dok su tako stvari stajale u gradu, Tito je sa odabranom etom konjanika spolja obilazio da bi osmotrio najzgodnije mesto odakle bi se grad mogao napasti. No odasvud su se pokazivale te ko e, jer se ni s jedne strane nije moglo pribli iti zidovima od provalija, a sa drugih strana, gde je bio prvi zid, on se pokazivao i suvi e jak za ma ine, pa na kraju re i da kod spomenika prvosve tenika Jovana po ne napadati. Na tome mestu bio je, naime, prvi zid ne to ni i, dok drugi zid ovde nije imao nikakav priklju ak jer se na utvr ivanje u novom gradu na mestima koja su bila nastanjena slabije obra ala pa nja. Odavde se lagano moglo do i i do tre eg zida kroz koji je mislio da zauzme i Antoniju i hram. Za vreme toga jahanja oko grada bio je ranjen strelom u levo rame jedan egovih prijatelja po imenu Nikanor, kada je u pratnji Josifovoj bio poku ao da se pribli i zidu da bi predlo io mir onima koji su bili na zidu, jer im nije bio nepoznat. Iz toga je saznao Cezar njihov prkos, kada nisu tedeli ak ni one koji su radi njihovog spasenja hteli da stupe sa njima u vezu, pa poo tri opsa ivanje, dozvoli legijama da pusto e okolinu grada i zapovedi da se skuplja materijal za podizanje nasipa. Razdeli vojsku na tri dela za rad i postavi u me uprostoru nasipa pra lka e i strelce, a ispred njih o trobaca e, katapulte i baliste da bi odbijali ispade neprijatelja na poslove, kao i onih sa zidova koji bi poku avali da spre avaju rad. Dok je bli a okolina grada se om drve a ubrzo ogolela i stabla se nosila na nasipe, i sva vojska bila zaokupljena radom, ni Judejci nisu stajali besposleni. Narod koji je bio poda stalnom plja kom i ubistvima sada se ojuna i. Nadali su se kada njihovi ugnjeta i budu zaokupljeni borbom sa spoljnim neprijateljima da e slobodnije dahnuti i da e mo i krivce kazniti ako Rimljani pobede. 3. Jovan nije inio ispade na neprijatelje napolju iz straha od Simona, Premda su njegovi ljudi plamteli eljom za ispadom. A Simon nije bio besposlen po to se bli e nalazio radovima na opsadi, nego postavi na zid oru a koja su ranije bila oteta Cestiju kao i ona koja su bila dobijena pri zauzimanju Antonije. No premda ih je mnogo bilo, slabu je korist od njih imao. Jer je bilo malo njegoviharatnika koji su sa njima znali da barataju, pa samo nekolicina, koji su to nau ili od prebega, oku a svoju ve tinu na ma inama ali su vrlo zlo ga ali. Ga ali su mnogo bolje bacanjem kamenja i strelama sa zidova radnike na nasipu, i inili ispade u grupama i nanosili im gubitke. A radnici su protiv hitaca bili za ti eni pleterom na ko evima, a protiv ispada njihovim oru jem. Sve su legije bile njime snabdevene, no naro ito se isticala Deseta legija sa svojim dalekometnim katapultima i vrlo velikim baca ima kamenja koji su im omogu avali ne samo da suzbiju Judejce koji su ispadali napolje nego da oteraju one sa zidova. Komadi stena koji su izbacivani bili su talantima te ki i leteli su po dva i vi e stadija u daljinu tako da nisu samo poga ali neprijatelje u prvim redovima nego i dalje, one iza njih. S po etka su Judejci znali da se uvaju stene; bila je, naime, bela pa je nije samo um odavao nego se i po svetolosti unapred videla. Osmatra i koji su bili na kulama i pazili kad god je bila ma ina ispaljena i stena letela i to su ozna avali doma im jezikom vi u i: Dolazi hitac. Odmah bi se razbe ali oni prema kojima je bila uzela pravac i legli bi dole, a stena bi pala na zemlju. Kada se tako pazilo ostajala je ve inom bez dejstva . No Rimljani do o e na misao da je prema u crnom bojom, pa po to se vi e nije mogla unapred primetiti, ga ao je svaki hitac i jednim pogotkom ubijala je mnoge. Rimljanima opsa eni nisu davali mira pri podizanju nasipa, i pokraj teta koje su imali, pa su i danju i no u nastojali da ih u tome spre avaju svakim lukavstvom i sr ano u. 4. Kada su radovi bili gotovi, izmeri e graditelji odstojanje do zidova baciv i s nasipa olovo vezano na konopcu, jer da su druga ije postupali, ga ali bi ih odozgo. Na lo se da jar evi mogu dopreti do

zidova pa ih tamo dovuko e. A da bi spre io da im onemogu e dejstvo, naredi Tito da se i baca i postave bli e zidova, pa zapovedi da se po ne sa udaranjem. A kada je sa tri strane u gradu zagrmeo stra an tresak, stanovnici od straha udari e u dreku a i ustanici se ispuni e stravom, vide i svi zajedni ku opasnost pomisli e i na zajedni ku odbranu i dovikivali su jedni drugima, razdvojeni, da ine sve to je korisno neprijateljima, a ve ako im Bog ne da trajnu slogu, da bi se barem za sada morali pomiriti i pomagati jedni drugima protiv Rimljana. I Simon im zagarontava bezbednost da iz hrama mogu do i na zidove. A Jovan pristade, iako s nevericom. Zaboraviv i mr nju i razmirice, postali su jedno telo hitaju i na zidove, sa njih su bacali glavnje na ma ine i ga ali su bez prekida strelama poslu no osoblje oko jar eva. Odva niji su u gomilama skakali napolje, skidali za titne krovove na ma inama, skakali na Rimljane ispod njih i pri tome su pobe ivali ne toliko svojom nadmo no u koliko svojom ludom smelo u. No Tito je stalno sam pomagao onima koji su radili, i pri svakoj od ma ina postavljene konjanike i strelce podbadao da odbijaju one koji su bacali vatru i one koji su ga ali s kula, i tako jar evi po e e ponovo da deluju. No zid nije popu tao pod udarcima, osim to je jarac Petnaeste legije malo o tetio ugao jedne kule, ali zid ostade neo te en, jer nije ni mogao s kulom biti povre en po to je ona bila mnogo isturena pa nije mogla sa sobom da povu e ne to od gradskog zida. 5. Judejci za kratko vreme obustavi e ispade i posmatrali su pa ljivo Rimljane kako su se raspodelili na posao i po logorima, po to su muslili da su strah i iscrpenost prisilili Judejce da budu mirni, ali ovi najedared ispado e sa svom silom kroz sakrivena vrata blizu Hipikusove kule, zapali e radove i pripremali su se da napadnu Rimljane i dospeju do logorskih nasipa. Na viku ovih, oni koji su bili bli e brzo se sabra e, a oni daljni su hitali. Ali smelost Judejaca bila je br a od poretka Rimljana i po to su prve na koje su nai li naterali u bekstvo, nasrnu e na one koji su se sakupljali. Oko ma ina razvi se stra na borba izme u onih koji su nastojali da ih zapale i onih koji su nastojali da to spre e. Vika je bila na obe strane umesto komande, i mnogi u prvim redovima pado e. Judejci nadvlada e smelo u, i radove zahvati vatra pa je nastala opasnost da svi izgore s ma inama, da se nije ve ina od aleksandrijskih odabranih trupa odupirala, kasnije i njima nerazumljivim borbenim naporom kojim su ovoj borbi nadma ili i najslavnije legije, sve dok se nije Cezar sa svojim najhrabrijim konjanicima bacio na neprijatelja. Dvvanaestoricu u prvim redovima sam ubije, njihova sudbina pokoleba i ostalu mno inu, a on ih je progonio i saterao natrag u grad i sa uvao radove da ne budu potpuno spaljeni. U ovome boju dogodi se da je bio uhva en iv neki Judejac, za koga Tito zapovedi da se razapne na krst ispred zidova da bi se ostali, gledaju i njega, podstakli na popu tanje. Poslije povla enja bio je i Jovana, vo u Idumejaca, dok je na zidu razgovarao sa ppoznatim vojnikom, pogodio u prsa neki arapski strelac i na mestu umre, na najve i jad Idumejaca i alost ustanika, jer je on bio i po juna tvu i po razboritosti odli an.

VII GLAVAZAUZIMANJE PRVOG ZIDA, NAPAD NA DRUGI. JUNA TVO LONGINA I LUKAVSTVO KASTORA JUDEJCA.

1 . U slede oj no i bili su Rimljani iznenada vrlo jako uznemireni . Jedan od tri tornja, od petnaest lakata, koje je Tito bio zapovedio da se naprave na nasipima da bi ove za titio od napada sa zidova, sru io se sam od sebe oko pola no i. Pri u asnom tresku koje je njegovo ru enje proizvelo, svu vojsku uhvati strah i svi pojuri e za oru jem misle i da su neprijatelji provalili. Velika zabuna i zbrka nastade u pojedinim legijama, pa po to niko nije znao da stvar objasni, lebdeli su dugo u mu noj neprilici, iako se nijedan neprijatelj nije pojavljivao, pla ili su se sami sebe, tako da je svaki boja ljivo tra io od onoga do sebe lozinku, kao da su se Judejci bili u uljali u logore. Pani nim strahom bili su obuzeti, dok Tito, na kraju, nije saznao ta se zbilo pa zapovedio da se to razglasi svima, i jedva se umiri e od straha. 2. Judejci su juna ki izdr avali sve ostale napade, no veliko zlo su im nanosili tornjevi, jer su ih odatle ga ali i lak im ma inama i baca ima kopalja, strelama i kamenjem. Oni sami nisu ih mogli dohvatiti zbog visine, niti zauzeti, jer ih zbog velike te ine nisu mogli sru iti, niti su ih mogli zapaliti zbog gvozdenog oklopa. A po to su se povukli od hitaca, bili su potpuno nemo ni za napade jar eva koji su svojim neprekidnim udaranjem ipak ne to postizali. Ve su zidovi bili po eli da popu taju pod udarcima Nikona - sami su Judejci sami prozvali najve eg jarca Rimljana, jer je pobe ivao sve prepreke. Odavno ve iscrpeni borbama i no nim stra arenjem, koje su morali dr ati daleko od grada, bilo iz lakomislenosti bilo iz potpune nepromi ljenosti, u veri da je uvanje zida potpuno suvi no s obzirom na injenicu da su iza njega bila jo dva zida, mnogi se ve ranije povuko e s polo aja. I kada se Rimljani pope e na mesto koje je Nikon bio o tetio, svi stra ari napusti e svoja mesta i pobego e iza drugoga zida, a Rimljani, pre av i, otvori e kapije i pusti e unutra svu vojsku. I tako Rimljani zavlada e prvim zidom petnaestog dana opsade, a be e sedmi dan meseca artemisiosa. Veliki deo zida poru i e, kao i severni deo grada, kako je ve ranije bio u inio i Cestije. 3. A Tito premesti logor unutar zida kod takozvanog logora Asiraca, po to je pre toga zaposeo sav prostor sve do potoka Kedrona, a kako je bio od drugog zida udaljen samo za domet hica, odmah pre e u napad. Razme teni Judejci po zidovima pru ali su sna an otpor i to Jovanovi ljudi sa Antonije i severnog trema i nadgrobnog spomenika cara Aleksandra, A Simonove trupe su bile zaposele ulaz kod spomenika prvosve tenika Jovana i branili su prostor sve do kapije kojom je i ao vodovod za Hipikusovu kulu. esto provaljuju i iz kapija sukobljavali su se s neprijateljima, ali su uvek bili potisnuti iza zidova, i po to nisu bili vi ni rimskoj vojnoj ve tini uvek su u otvorenoj borbi gubili, dok su nadvla ivali pri borbi na zidovima, Kod Rimljana je, naime, odlu ivala snaga i iskustvo, kod Judejaca je to re avala luda smelost i prirodna izdr ljivost u nesre ama, a pri tome je jo bila i nada na spasenje, a kod Rimljana da e brzo nadvladati. Ni tamo ni ovde nije ni ta odlu ivao umor, nego su bili neprekidni napadi, borbbe oko zidova, ispadi manjih grupa, preko celog dana, i nije se propu tala

nijedna vrsta borbe. im je no pro la, ve su borbe zapo injale sve do mraka, a no je bila obojima bez sna i jo te a od dana. Judejcima, to su se morali pla iti da e napasti na zidove, a ovi, opet, da e Judejci provaliti u logor. Na obe strane no i su se provodile sa oru jem, a im je svanulo bili su spremni za borbu. Kod vJudejaca su se svi takmi ili ko e se prvi izlo iti opasnosti i tako se imiliti vo ama, a najvi e su se Simona i bojali i cenili ga, jer su mu njegove pristalice bile toliko odane da bi svaki samo na njegov mig s najve om prpravno u na mestu digao ruku na sebe. A Rimljane su, opet, podsticali na hrabrost navika da uvek nadvladaju a nikada da ne budu pobe eni, a zatim stalna vojna ve ba, neprestano obu avanje u oru ju, i veli ina imperije, ali pre svega li nost Titova koji je bio svuda prisutan i svima pri ruci. Jer se smatralo za sramotu da se uva onde gde je prisutan Cezar i koji se zajedno borio, jer onome koji se hrabro borio, on je bio prisutan svedok, i koji nare uje. Bio je naime ve dobitak da Cezara upozna nekoga kao junaka. Zbog toga su mnogi pokazali sr anost koja je prevazilazila njihove snage. Tako, na primer, kada su se jednoga dana Judejci postavili u bojni red ispred zidova i jo izdaleka vojske jedna drugu ga ale, neki konjanik Longin ijuri iz rimskog bojnog reda u sredinu judejske linije, i svojim naletom, raspr av i ih, ubije dvojicu najhrabrijih Judejaca, jednome koji se usprotivio probiv i lice, a drugome, izvukav i koplje iz prvoga, probode grudi kada se okrenuo da be i. Posle toga pobedonosno dojaha iz sredine neprijatelja. To je bila naro ita sr anost, i mnogi su revnovali da se izjedna e s njegovom hrabro u. No Judejci se nisu obazirali na gubitke koje su bili pretrpeli, njihova sva misao i nastojanja su bila da nanesu neprijatelju to vi e gubitaka. Smrt je njima izgledala kao najve a sitnica ako su sa sobom mogli odmah da povuku u smrt i nekoga od protivnika. No Cezaru je bilo isto toliko stalo do njegovih vojnika koliko i do pobede, pa je nazivao ludo u neoprezno nasrtanje, a hrabrost je smatrao samo onda kada se promi ljeno istupa, i da se sebi ne na kodi. Zbog toga je zapovedio da svoju hrabrost ne pokazuju srljaju i u opasnosti. 4. Pod njegovim rukovodstvom postavljen je jarac uz srednju kulu severnog zida, u kome je le ao u zasedi neki prepredeni ovek po imenu Kastor sa jo desetoricom sli nih, dok su ostali bili pobegli ispred strelaca. Neko vreme oni su u u e em polo aju mirno le ali iza prsobrana. No kada je kula po ela da podrhtava, podigo e se na raznim mestima, i Kastor, ispru iv i ruke kao da moli za milost, dozivao je Cezara i mole ivim glasom molio milost. Poverovav i mu Tito, iz prostosrda nosti i ponadav i se da su se Judejci ve pokajali, naredi da se obustavi udaranje jarca, zabrani strelcima da pucaju na molioce i zapovedi Kastoru da govori ta ho e. A kada je ovaj izjavio da ho e da si e da bi se predao, Tito mu odgovori da mu estita za njegovu pametnu odluku i da e se radovati ako svi budu takvog mi ljenja, i da e onda pru iti gradu ruku radi izmirenja. Petorica, od njih deset, pridru i e se Kastorovoj podla koj molbi dok su ostali vikali da oni nikada ne e biti robovi Rimljana sve dok mogu da umru kao slobodni ljudi, i dok su se oni me usobno obja njavali bio je napad obustavljen, a Kastor to iskoristi da javi Simonu da se oni u miru savjetuju o potrebnim pripremama, jer e on jo neko vrijeme rimskog zapovjednika vu i za nos. U isto vrijeme kada je to javio, pretvarao se kao da ho e da nagovori na predaju i one to se nisu slagali. A oni tobo e kao ogor eni, podigo e izvu ene ma eve iznad prsobrana, probodo e svoje oklope i sru i e se na zemlju kao da su se sami proboli. u enje obuze Tita i njegovu okolinu zbog odlu nosti tih ljudi, pa po to nisu mogli da ta no vide ta se doga alo, divili su se njihovoj sr anosti i sa aljivali ih zbog njihove sudbine. U tome pogodi neko Kastora strelom pokraj nosa, a on odmah izvu e strelu i pokaza je Titu ale i se na nepravedni postupak. Tito, naljutiv i se na

onoga koji je streljao, posla Josifa koji je biuo kraj njega da Kastoru pru i desnicu. No ovaj re e da ne e i i jer molioci ne snuju ni ta dobro, a zadr a i prijatelji koji su bili po li. A neki od prebega, Enej, sam re e da e da ide, naro ito jo kada je Kastor vikao da neko do e da primi i novac koji on ima kod sebe, pa jo ustrije poleti, zadr avaju i nabore ode e na prsima. A Kastor dograbiv i komad stene baci na njega, ali ga ne pogodi, nego rani drugog vojnika koji je bio pri ao zidu. A Cezar sada spozna prevaru i uvide da samilost u ratu mo e biti samo od tete, a o trije dr anje da manje podle e lukavstvu. Razlu en zbog pretrpljene poruge sa jo ve om snagom po e udarati u zidove s jarcem. A kada je kula po ela da podle e, Kastor je zapali i drugovi kroz plamen poskaka e u tajni hodnik ispod nje, a kod Rimljana ponovo izazva e divljanje njihovom juna tvu, jer su mislili da su oni bacili u vatru.

VIII GLAVAZAUZIMANJE DRUGOG ZIDA.

1 . Na tome mestu zauze Cezar zid, peti dan otkako je bio zauzeo prvi. I kada su Judejci pobegli sa njega u e sa hiljadu te kih oklopnika i svojom odabranom pratnjom onde gde su u novom gradu bile trgovine s vunom i kova nice i trg ode e. Ulice su se koso spu tale prema zidu i da je on odmah poru io ve i deo zida, ili, po ratnom obi aju, da je zauzeti deo grada razorio, mislim da bi onda pobedio bez ikakvih gubitaka. No nadaju i se da e raspolo enje Judejaca mo i ubla iti izostavljanjem svih o trijih mera koje je imao u svojoj mo i, nije ulaz toliko pro irio koliko bi bilo potrebno ako bi do lo do nekoga povla enja, jer je mislio ako im u ini naro ita dobro instva da mu onda ne e stvarati zasede. Zbog toga je bio zabranio svako ubijanje ma kojeg uhva enog ili spaljivanje ku a, pa je ak i ustanicima dozvolio da produ e borbu na svoju ruku, samo da narod pri tome ne trpi nikakvu tetu, pa je ak obe ao narodu da e mu nadoknaditi i svu njegovu imovinu. Najvi e mu je, naime, bilo stalo da za sebe spase grad a narodu hram. Ljudi su bili raspolo eni da prihvate njegove predloge, dok oni borbeni shvati e njegovo ovekoljublje kao slabost i smatrali su da se Tito ose a suvi e slabim da zauzme ostale delove grada, pa zbog toga to predla e. Pretili su gra anima smr u ako i jednom od njih padne na um misao o predaji, pa ako je neki samo zucnuo o miru, toga su ubijali. Po eli su napadati i Rimljane koji su ulazili, a neki su napadali na njih po ulicama, a neki iz ku a, dok su drugi ispadali na gornju kapiju protiv onih koji su bili izvan zidova. Stra ari koji su bili po zidovima, zabrinuti za njih, pojuri e sa kula natrag u logore. Nastala je vika i onih koji su bili unutra sa svih strana okru eni neprijateljima, kao i onih napolju koji su se bojali za svoje odse ene drugove i najgorega. Kako se broj Judejaca sve vi e pove avao, i kako im je prevlast pove avalo ta no poznavanje ulica, ranili su veliki broj, i nezadr ivo ih potiskivali natrag. Prisiljeni nevoljom, Rimljani su se odupirali, jer im je bilo nemogu e u ve oj mno ini da be e kroz uski otvor na zidu, i izgledalo je da e svi propasti koji god su bili u li, da nije do ao Tito u pomo . On je, naime, rasporedio strelce po uglovima ulica, a sam se bacio u naj e u gu vu i potisnuo neprijatelje masom hitaca, a pokraj njega Domicije Sabin, koji se i u ovom okr aju pokazao kao dobar junak. Cezar

je bez prekida ga ao sa strelcima tako da je Judejcima spre avao pribli avanje, sve dok se svi njegovi vojnici nisu bili povukli. 2. Rimljani su tako bili natrag odba eni po to su ve bili zauzeli drugi zid, a Judejcima koji su bili vrlo borbeni jo vi e je porasla smelost, pa su zbog uspeha gordo o ekivali da se Rimljani ne e vi e usuditi da u u u grad, niti da e mo i pobediti ako do e do borbe. Jer Bog im je bio pomra io razum zbog njihovih zlo ina, pa nisu uvi ali da su preterane ete bile samo mali deo rimske sile, niti kako im se pribli ava glad. Oni su se jo mogli nasititi od bede gra ana i piti krv grada. No dobri su ve odavno trpeli oskudicu i mnogi su umirali, jer su im bile nestale najneophodnije ive ne potrebe. No ustanici su smatrali uni tavanje naroda samo kao olak icu za sebe misle i da su samo oni vredni da se odr e koji nisu hteli ni ta da znaju za mir i koji su hteli da ive samo zbog toga da bi se borili s Rimljanima. Mno inu naroda, koja nije tako mislila, smatrali su za teret, i radovali su se njihovom umiranju. Takvi su bili prema svojim vlastitim zemljacima. Rimljane koji su nastojali da ponovo prodru, odbijali su i ispunili su bre u na zidu svojim telima. Kroz tri dana oni su se tako juna ki odupirali, ali etvrtoga ne mogo e odoleti sna nom napadu Titovom, bili su odba eni i povuko e se u svoje ranije polo aje. On opet zavlada zidovima, i odmah poru i itav njegov severni deo. U kule s ju ne strane postavi stra are i po e da razmi lja o osvajanju tre ega zida.

IX GLAVATITO POMO U JOSIFA NAGOVARA JUDEJCE NA PREDAJU.

1 . Re i, ipak, da za kratko vreme prestane sa opsjedanjem, da pru i ustanicima vremena za razmi ljanje da mo da ne e postati popustljiviji posle ru enja drugoga zida i straha od gladi, po to im plja ka nije mogla vi e za du e vreme da stv ori dovoljno sredstava za ivot. A prekid korisno iskoristi. Po to je predstojalo vreme kada je trebalo vojnicima isplatiti vojnicu, zapovedi oficirima da vojska izmarpira na mesto koje je bilo vidljivo neprijateljima, i da se isplati vojnicima srtebro. A svi, kako je bio obi aj, nastupi e sa isukanim ma evima u potpunoj spremi, dok su konjanici vodilisvoje ukra ene konje na uzdi. Nadaleko je pred gradom blje tao od srebra i zlata, i za Rimljane ni ta nije bilo toliko odu evljavaju e kao taj pogled a za neprijatelje zastra uju e. Sav stari vzid uzdu , kao i severna strana hrama, bili su na i kani gledaocima, a i krovovi ku a mogli su se vidjeti kako su prepuni radoznalaca i nije bilo mesta u gradu koje nije bilo puno ljudi. U asan strah obuze sada najprkosnije kada su videli svu vojnu silu okupljenu na jednom mestu, i krasotu oru ja i dobar poredak ljdstva, i pri tom pogledu, mislim, da su ustanici morali promeniti svoje gledi te da nisu izgubili nadu da ih Rimljani ne e pomilovati zbog svih zala koje su naneli narodu. Po to im je, po njihovom mi ljenju, predstojala smrt ako obustave borbu, to su vi e voleli da nju pretrpe u ratu. A i mo sudbine tra ila je da nevini poginu s krivima, i sa ustanicima i ceo grad.

Judejci nisu nikakve predloge u inili za mir, Toto podeli legije na dva dela od kojih je prvi trebao da pravi nasipe prema Antoniji, a drugi kod spomenika Jovanovog. Odavde je nameravao da zauzme gornji grad, a hram od Antonije, jer sve dok ne zauzme hram nije se moglo misliti na nesmetani posed grada. Na oba ta mesta trebalo je podi i po dva nasipa, svaka legija po jedan. I one koji su radili kod Jovanovog spomenika ometali su ispadima Idukejci i te ki oru anici Simonovi, a one ispred Antonije, jovanovci i grupa zilota. Judejci su, pri tome, imaliu prednost ne samo svojim ru nim oru jem, kojim su mogli ga ati sa vi eg polo aja, nego to su se izve bavali da rukuju i ma inama, jer su njihovu poslugu bili ve obu ili, po to ih je svakodnevna ve ba za kratko vreme u inila ve tima. Imali su trista o trobaca a i etrdeset baca a kamena, kojima su dosta ometali Rimljane pri podizanju nasipa. No Tito je bio svestan da spasavanje grada zna i dobitak, a njegova propast da je gubitak. Pokraj opsade nije propu tao ni derugu zada u, naime, da pokrene Judejce na promenu mi ljenja. Radove je me ao sa savetovanjem, i po to je znao da se esto mnogo vi e posti e re ima nego li oru jem, nije samo sam pozivao opsednute da predaju ionako skoro zauzeti grad, i tako da ga spasu, nego im posla i Josifa da on na njihovom jeziku snjima razgovara, smatraju i da e mo da njihov zemljak lak e mo i da nai e kod njih na popu tanje. 3. Josif, obi av i grad, potra i mesto gde e biti siguran od dometa strela, a gde e ga dobro uti, pa im mnogo stavi na du u da se smiluju na same sebe i na narod, da se smiluju na ota ki grad i hram i da ne budu prema svemu tome ravnodu niji od stranaca. I dok su Rimljani po tovali svetinje neprijatelja i sve do sada su od njih ruke daleko dr ali, dotle svi koji su u njima odrasli i koji bi bili jedini njihovi vlasnici u slu aju da se odr e, sve ine da ih upropaste. Jer su videli da su najja i zidovi ve pali, a preostao je kjo samo jedan koji je mnogo slabiji od onih koji su osvojeni. Oni su ve upoznali da je rimska snaga neodoljiva, a slu enje njima da im nije nepoznato. Pa iako je lepo boriti se za slobodu, trebalo je to initi ranije. A kada su ve jedared podjarmljeni i trpeli tako dugu tu insku vlast a zatim poku avali da zbace jaram, to da nije te nja za slobodom nego za smr u. Pokornost bi se mogla uskratiti neznatnim gospodarima ali na onima koji ve dr e sve pod svojom vla u. Jer ta je moglo uma i Rimljanima sem onoga to nema za njih vrednosti zbog vru ine ili hladno e. Njih je stalno sre a pratila, i Bog koji daje da pojedini narodi vladaju svetom, sada je dao da je vlast u Italiji. A najsna niji zakon, koji postoji i kod zveri, va i i za ljude da se mora pokoravati onome koji je ja i, i da su pobednici oni ije je oru je sna nije. Zbog toga su se i njihovi preci pokorili Rimljanima, premda su i du evno i telesno i ostalim svojstvima bili nadmo niji od svojih potomaka to oni, sigurno, ne bi u inili da nisu bili uvideli da je Bog bio sa ovima. A njima opkoljenima ta daje snage za otpor? Najve i deo grada ve je zauzet, a njima unutra, kada bi zid i ostao, bilo bi gore nego ratnim zarobljenicima. Nije Rimljanima nepoznata ni glad koja je u gradu, od koje sada pati samo narod, no koja e uskoro sti i i borce. Ako bi ovi i prestali sa opsadom i prodiranjem u grad s ma evima, to im na grba i sedi unutarnji neprijatelj s kojim se ne mo e boriti, koji svakim satom postaje sve ja i. Jer protiv gladi ne mogu se boriti oru jem, ili zar su oni mo da jedini koji bi tu nevolju mogli nadvladati? Oni bi zbog toga najbolje u inili ako promene svoje mi ljenje pre nego to teta postane neizle iva, i da misle na svoje spasenje dok jo ima vremena. Rimljani im se svakako ne e svetiti za ono to se dogodilo, ako samo ne teraju dokraja. Jer su oni, kada nadvladaju, po prirodi blagi, i svoje prednosti isti u vi e nego da zadovoljavaju svoju osvetu. A to ne mo e da bude ako zauzmu grad pust bez ljudi, niti pustu zemlju. Zbog toga Cezar ho e sada da

im pru i rukuz. A ako grad mora da zauzme silom, i oni ne budu hteli primiti njegove dobre predloge, to on onda ne e nikoga po tediti. A da e i tre i zid uskoro pasti, pru a dokaz zauzimanje prva dva, pa ak kada bi ta tvr ava bila neosvojiva, to e se onda glad boriti za Rimljane. 4. Dok im je Josif to govorio, mnogi su mu se sa zidiva rugali, drugi psovali, a neki ga ga ali. Po to ih nije mogao tim jasnim izlkaganjem da uveri pre e na istoriju svog naroda i povi e:O, nesretnici, ne se aju i se svojih vlastitih saboraca borite se oru jem i svojim protiv Rimljana.Koga smo na taj na in ikada pobedili?Zar nije bio Bog,koji je stvorio Judejce,osvetnik,kada im se inila nepravda. Pogledajte na pro lost da bi mogli videti u koga se mora uzdati u borbi,i kakvog ste uzvi enog saborca uvredili.Zar se ne se ate udnih dela u vreme va ih otaca,i kolike je neprijatelje ovo sveto mesto uni tilo.Mene obuzima strava kada moram da govorim o delima bo ijim nedostojnim u ima; ali ipak poslu ajte da bi spoznali da se vi ne borite samo protiv Rimljana nego i protiv Boga. Jer kada je nekada car Egipta Nehao, koji se ina e nazivao i Faraon do ao sa hiljadama ratnika u na u zemlju i ugrabio kneginju Saru, pramater na eg naroda, ta je u inio njezin suprug Avram, na praotac? Da li se osvetio obesnome sa oru jem, premda je imao pod sobom 318 knezova od kojih je svaki imao bezbroj vitezova? Ili je smatrao da je napu ten ako Bog ne bude sa njim? Podigav i svoje iste ruke na mestu koje vi sada poganite, dobio je sebi nepobedivog pomo nika. Zar nije odmah, zatim, ve druge ve eri kneginja biva netaknuta vra ena svom mu u, a Egip ani, pomoliv i se na mestu koje ste vi oskrnavili bratoubila kom krvlju, i sav u strahu zbog no nih vi enja, pobe e, obdariv i srebrom i zlatom od Boga ljubljene Jevreje. Da li da govorim o preseljenju na ih praotaca u Egipat gde su ih ugnjetavali i pritiskivali strani carevi 400 godina, ali umesto da su se branili oru jem i rukama, kako su mogli, zar nisu poverili sebe Bogu. Ko ne zna kako se Egipat ispunio svima ivotinjama i kako su svemogu e bolesti nai le, kako je zemlja postala neplodna, a Nil izgubio vodu, i deset nevolja koje su sledile jedna za drugom, zbog kojih su na i oci bili otpu teni sa sigurnom pratnjom, bez prolevanja krvi, bez opasnosti, jer je Bog vodio one koje je odredio za svoj hram. I kada su Sirci bili zarobili na sveti kov eg, zar nije cela zemlja Filisteja stenjala, sa idolom Dagonom i sav narod koji ga je zarobio, po to su se irevi u njoj pojavili na njihovim sramnim delovima, a utrobe im ispadale zajedno sa hranom. I natrag ga povrati e rukama koje su ga zarobile, uz zvuke cimbala i bubnjeva, i o isti e svetinju bezbrojnim rtvama. Bog je bio taj koji se za na e oce tako borio, jer su oni njemu prepustili da odlu i, a da se nisu la ali oru ja. Da li je car asirski Senahirim pao od ljudske ruke kada je bio opkolio ovaj garad s trupama naroda cele Azije? Nikako, jer su se bez oru ja odmarali i bili na molitvi, no an eo bo iji u jednoj no i pobi nebrojenu vojsku i kada je Asirac ujutru ustao na e 185000 mrtvih, i pobe e sa ostatkom svoje vojske od nenaoru anij Jevreja, koji ga nisu ni gonili? Poznato vam je i ropstvo u Vavilonu, gde je narod bez otad bine morao iveti sedamdeset godina i niko nije pomi ljao na osloba anje, dok ih Kir, u slavu Boga, nije dobrovoljno dao slobodu i uz pomo njegovu bio ponovo obnovljen hram. Uop te nema slu aja u kojem bi na i oci samo oru jem ne to postigli, ili da bi pretrpeli, neuspeh i bez oru ja kada bi se obratili Bogu. Jer kada bi ostajali kod ku e, pobe ivali su, kako je odredio, bo anski sudija, a kada bi se borili, bili su uvek tu eni. Tako na primer, kada je car Vavilonjana bio opsedao ovaj grad, i na car Sedekija upustio se u borbu i pokraj odvra anja proroka Jeremije, on sam je bio zarobljen i video je kako je grad sa hramom razoren. A ipak, koliko je onaj car bio pravedniji od na ih vo a, koliko bolji njegov narod od vas? Jer niti car, niti narod, nisu ubili Jeremiju kada je vikao da su pali u nemilost kod Boga zbog svojih grehova i da e

biti odvu eni u ropstvo ako ne predaju grad. A vi, da ne spominjem zlo ine koje vi inite tu unutra, jer nemam dosta re i da ih mogu opisati, grdite mene koji elim da vam spanosni savet i ga ate ljuti to vas podse am na ove va e grehe, i ne ete ni da ujete da se govori o oneome to svaki dan inite. Kada je Antioh, nazvan Epifanes, posle mnogih zlo ina prema Bogu ovaj grad ugrozio, na i praoci izi o e protiv njega oru jem da bi postigli da oni sami budu potu eni u boju, grad su neprijatelji oplja kali, a sveti te opusto eno za tri godine i est meseci. A ta treba da govorim o ostalom? A ko je kriv da su Rimljani zavojevali na ovu zemlju? Zar nije uzrok bila bezbo nost stanovnika? I ta je bio prvi povod za podjarmljivanje? Zar nije bio gra anski rat na ih predaka kada je manija tvo Aristobula i Hirkana i neprijateljstvo izme u njih dovelo Pompeja protiv grada, i Bog odredio Rimljanima narod koji nije bio dostojan slobode. Posle tromese ne opsade predali su se, premda se oni nisu ogre ili o zakon i hram, koliko vi; a raspolagali su mnogo ve im sredstvima za rat nego vi. Dobro nam je poznat i kraj Antigona, Aristobulovog sina, za ijeg carevanja Bog ponova udari gre ni narod ropstvom, Jer Irod, sin antipatrov, dovede Sosija, a Sosije rimsku vojsku, koja je opkolila Jerusalim i est meseci ga opsedala dok njegovi gra ani, za kaznu zbog svojih grehova, nisu bili pokoreni i grad neprijatelji oplja kali. Kao to se vidi, Bog nikada nije dao na em narodu oru je u ruke, jer ako se upu tao u borbu, svaki put je propadao. Po mom mi ljenju morali bi stanovnici svetoga mesta sve prepustiti Bogu da on presudi, a potpuno se odre i ljudske sile, kada sami nastojite da zadobijete najvi eg sudiju. Da li ste vi ikoji zakonski propis izvr ili za koji je zakonodavac vezao blagoslov, a ta ste propustili od onoga za koje je zapretio kletvom? A koliko ste vi bezbo niji od va ih otaca koji su br e od vas pali. Tajni gresi su za vas maleni, kra a, podlost i brakolomstvo; takmi ite se u plja kanju i ubijanju i utirete put za nove zlu. Hram je postao sabirali te svega, i ruke doma ih u inile su ne istim mesto posve eno Bogu, koje su i sami Rimljani samo iz daljine po tovali, po to su zbog va ih zakona napu tali svoje navile. I pokraj svega toga o ekujete da e se sa vama boriti onaj prema kome ste toliko sagre ili. Pa, dakle, i da uzmemo da ste pravedni molitelji i istim rukama se molite za bo iju pomo kao to je nju izmolio na car protiv Asiraca, tako da je onu veliku vojsku jedne samo no i Bog pobio, no da li se po etak Rimljana mo e uporediti sa Asircima, pa da se i nadate istoj pomo i? Zar nisu Asirci uzeli od cara na ega novac da ne bi razorili grad pa zatim, protivno zakletvi, do li da spale hram? A Rimljani naprotiv tra e samo uobi ajene dad bine koje su na i o evi davali njihovim o evima, pa ako njih dobiju niti e grad razoriti, niti sveti te dota i, a daju nam sve, na e porodice, u ivanje na ih imanja i tite na e svete zakone. Samo ludost mo e o ekivati da e se Bog pokazati i prema pravednicima onako kao prema nepravednima. A osim toga on zna brzo pomo i kada je potrebno . On je Asirce razbio ve prve no i kada su se bili ulogorili, pa ako je on smatrao da na a generacija zaslu uje slobodu a da Rimljani zaslu uju da budu ka njeni, to bi on, sigurno, kao nekada to je istupio protiv Asiraca, isto tako u inio i protiv Rimljana, kada je Pompej stavio ruku na narod, i kada je Sosije do ao, kada je Vespazijan pusto io Galileju i na kraju sada kad se Tito pribli io gradu. No naprotiv, ni Magnus ni Sosije ne samo da nisu bili potu eni nego su juna ki zauzeli i grad, a Vespazijan je ratom protiv nas zadobio i carevanje. A sada i izvori daju obilnu vodu koju vam ranije nisu davali. Pre njegovog izbora, kao to je poznato, bili su Siloamski izvor i svi izvori izvan grada presu ili, tako da se voda morala kupovati na meru, a sada tako obilno daju vodu va im neprijateljima da ne pru aju vodu samo njima i stoci nego i za zalevanje vrtova. A taj udnovati znak poznat vam je ve i od ranijeg osvajanja iz vremena , naime, kada je napred spomenuti Vavilonac

bio grad osvojio i hram spalio, premda, mislim, da niko tada nije bio u inio tolika bezakonja, kao vi sada, tako da smatram da je bo anstvo pobeglo iz svetinje i da je stalo na stranu onih protiv kojih se vi sada borite. Pa ako estit ovek be i iz poro ne ku e i aca se od njezinih uku ana, zar verujete da e Bog ostati kod vas pri va em gre nom ivotu, koji vidi sve, pa i ono to je sakriveno i pre utano uje? A ta se kod vas jo pre utkuje i sakriva? Zar to ve i neprijatelj nije doznao? Vi se ponosite svojim preziranjem zakona. Svakodnevno se takmi ite ko je najgori, i iznosite svoja sramna dela na videlo kao da su vrline. No ipak i pokraj svega preostaje vam put spasenja, samo da ga koristite ako ho ete, a Bog rado pra ta onima koji priznaju i kaju se. O, vi ljudi, u eleznom oru ju, odbacite sva naoru anja i obucite smilovanje za grad svojih otaca koji je ve upola razoren, okrenite se i pogledajte kakvu lepotu, kakav grad, kakvo sveti te, kakve darove naroda ho ete da izgubite. Ko mo e da na njih takve stavi plamen, ko bi mogao hteti da oni vi e ne budu? I ta je dostojnije od njih da bude spaseno? Okoreli, neosetljiviji od kamena, A ako su ve va e o i za sve to otupele, onda se smilujte na svoje porodice, pa neka svakome pred o i izi u deca i ena i roditelji, koje e, zakratko, progutati ili glad ili rat. Znam da je u istoj opasnosti i meni mati i ena, i ne neznatan rod, i od davnina uveno koleno, ili mislite da zbog njih ovo savetujem. Ubijte njih, moja krv neka vam bude cena za va e spasenje, jer i ja sam spreman da umrem ako vas moja smrt ho e urazumiti.

X GLAVAU NARODU POKRET ZA BE ANJE. NASILJA I GLAD. 1. Josif im je tako sa suzama dovikivao, ali ustanike nije mogao da podstakne na popu tanje niti da stvori ube enje kod njih da e biti sigurni ako se predaju, dok kod naroda nastade pokret za be anje. Neki prodado e svoja imanja u bescenje, drugi svoje dragocenosti i proguta e primljene zlatnike da ih razbojnici ne otkriju, i pobego e Rimljanima, a kad im zlato ponovo izi e, dobro im je do lo za potrebe, Tito ih, naime, ve inu pusti da idu u mesta u unutra njost, gde god je koji hteo. Time je jo ve a volja za be anjem nastajala, jer se tako izmicalo nevoljama u gradu, a nije se padalo u rimsko ropstvo. Jovanovci i simonovci nastojali su da spre e to be anje iz grada ve om revno u nego to su spre avali upade Rimljana, pa kao je na nekoga pala samo senka sumnje, bio je odmah ubijen. 2. Za imu ne je i ostajanje u gradu bilo isto tako pogubno kao i bekstvo, jer pod izgovorom da ho e da pobegne mnogi je zbog imetka bio smaknut. A sa gla u raslo je i besniklo ustanika i obe muke postajale su svaki dan sve groznije. Ve nigde javno nije bilo ita, zbog toga su provaljivali u ku e i pretra ivali ih. Kada bi zatim ne to na li, zlostavljali su uku ane to su slagali, a ako ne bi na li, stavljali su doma e na muke to su tako dobro sakrili. Da li je ko imao zalihe namirnica ili ne, ocenjivali su po telesnom stanju nesre nika. Jer ako je neko izgledao jo dobro uhranjen, pretpostavljalo se da ima sakrivene namirnice, a izmr avele su pu tali jer su dr ali da je suvi no ubijati one koji e ionako uskoro umreti od gladi. Mnogi koji su bili bogatiji davali su sve svoje imanje za jednu mericu p enice, a siroma niji za mericu je ma, pa su se zatim zatvarali u najskrivenije uglove ku e i i neki su u svojoj

velikoj gladi jeli ito nesamleveno, a neki su ga pekli, ve prema tome kako im je nevolja i strah dozvoljavao. A vi e se nije postavljao sto, nego se jo sirovo jelo vadilo iz vatre i po udno gutalo. 3. Bedna je bila hrana, a suza vredan pogled, kada su mo niji sebi pribavili i grabili hranu a slabijima je ostajalo jadikovanje. Kako glad potiskuje sve ose aje, to ona ni ta toliko ne uni tava koliko strahopo tovanje. Jer na to se ina e moralo obazirati, u gladi se to ne smatra ni za ta , ene otimaju mu evima, deca roditeljima, i to je naj alosnije, majke odoj adi, zalogaj hrane iz usta, i dok su najdra i na rukama umirali, one se nisu ustru avale da im oduzmu zadnju kap mleka. Ali kod tog na ina utoljavanja gladi nije to izmicalo vrebaju em oku ustanika, koji su svuda vrebali da im i to oplja kaju. Gde god bi primetili zatvorenu ku u, to im je bio znak da uku ani unutra ne to jedu, iznenada bi provalili vrata, jurnuli unutra i otimali im gotovo iz grla jelo. Starce koji su vrsto dr ali hranu tukli su, ene naokolo vukli su za kosu, ako su nastojale da sakriju ta su u rukama dr ale. Ni staro ni mlado nije moglo ra unati na samilost, nego su ak i desu s prsiju grabili i bacili o pod. A ako je neko progutao, da preduhitri razbojnike to mu je trebalo biti oteto, sa njim su postupali jo groznije kao d je njima oteto njihovo pravo. Najstra nije su muke izmi ljali da bi samo prona li hranu. Za epili bi nesretnicima, gra kom, otvore na sramnim delovima, gurali im o tre tapove u stra njice. Mnogi je morao podneti u asne i ne uvene muke da bi odao jedan hlebac ili pregr t sakrivenog bra na. No mu itelji nisu oskudevali , jer da su bili prisiljeni nu dom njihovo pona anje sigurno ne bi bilo tako grozno, nego su samo eleli da ve baju svoj bes, i da se snabdeju zalihom namirnica za slede e dane. Ako su na nekoga nai li koji se no u do unjao u blizinu rimskih stra ara da sakupi divljeg zelja i povr a, to bi mu sve oduzimali ba onda kada bi mislio da je izbegao neprijateljima, pa ma koliko da ih je on molio i preklinjao