Јован И. Ракиџићиздвојени предели

октобар-новембар 2011.

Jovan I. RakidžićIsolated Landscapes

Јован И. Ракиџићиздвојени предели

2

Јова

н И

. Ра

киџ

ић

„Ракиџић нас својим видом ангажованости не удара директно. Он покушава да нас уразуми покушавајући да каже да страва може бити опојна.“

(С. Ћелић, Јован Ракиџић, Галерија КНУ, 1969)

За већину својих слика из последњих двадесетак година рекао бих да су имагинарни предели. Циклус „Над Студеницом“, настао средином деведесетих година, представља засебну целину, али у суштини припада поетици асоцијативних предела.

Будући да постоји прилична временска дистанца, мислим да сам најбоље радове остварио крајем осамдесетих и почетком деведесетих година. Најчешће сам им давао исти назив „Косовски предео“ и „Српски предео“. О њима је доста писано (Катарина Амброзић, Зоран Маркуш, Ђорђе Кадијевић, Никола Кусовац, Љубица Миљковић, Василије Сујић, Братислав Љубишић и други), а ја бих додао да су плод прочишћене и јасне идеје, чистог и сведеног ликовног језика утемељеног на искуству енформела и на спознаји поетика Марка Ротка и уметника који припадају поетици минимализма.

Сматрам да је моја основна идеја јасна и директна те захтева читљив и једноставан исказ. Композицијама доминира велика, густо сликана, тмаста мрља која захвата горњу ивицу платна и обе стране осим доњи појас где се одвија оно што је битно за евентуално тумачење садржаја и поруке. Иако нисам сигуран да је овим сликама, поред њихове јаке пластичне супстанце, потребан још неки садржај и евентуална порука, стално наилазим на овај клизав терен наративног исказа, што покушавам да сведем на минимум. Зато то додатно појашњавање првонастале идеје код мене заузима тек сасвим мало поље и не руши основно дејство сликаног простора/призора. Поменута мрља обезбеђује компакност и лапидарност. Бољим увидом у њену структуру и те како се осећа сложена сликана материја, њена вибрантност и динамичност.

Зашто „Издвојени предели“?

„Суморни предео“ настао је 2007, заједно са низом слика средњег и мањег формата, које сам исте године представио у Галерији „Атријум“ Библиотеке града. Тој самосталној изложби дао сам прилично обавезујући назив „Студијe за нове пределе“. Међутим, чини ми се да већина слика нису имале снажнију енергију и довољно убедљив емотиван набој. Отуђивши их готово све, приметио сам да сам сачувао једну која се у доброј мери издвајала одмереном, избалансираном композицијом и јаком, али укроћеном експресивношћу. Њену доминантну геометризовану, пиктурално засићену површину носи разређена мрежа обојених, врцавих и треперавих линија. Уочивши основна својства ове мени драгоцене слике, првобитни назив „Суморни предео“ преиначио сам у „Издвојени предео“. За њом је уследио период обнављања варијанти на тему из циклуса „Косовски предели“ и „Над Студеницом“, по неки сликарски излет који бих искрено могао да дефинишем као неуспешан. Речју – било је то ходање по слепим улицама. Пут је био затворен.

Тих година, уз сликарска посртања, пратила ме је и лична драма, о којој сам склон да отворено причам али не у овом тренутку. Она је, неспорно, знатно утицала на мој рад.

3

Изд

воје

ни

пр

едел

и

Једини начин за преокрет и обнову слике посрнуле у сопственој декоративности и довољне себи самој био је повратак цртежу. Код мене је од цртежа увек све и почињало. У њему нема лажи, нема преваре: или је истина или лаж, нема средине, све се јасно чита и препознаје.

Али оставимо цртеж. О њему ћемо неком другом приликом. Вратимо се „Суморном пределу“ или „Издвојеном пределу“ из 2007. године. Требало је више од две године лутања да бих схватио да управо он представља иницијалну капислу за циклус који ће настати, који још увек траје, који ме чврсто држи и заокупља тако да овога тренутка не могу да му сагледам крај. Видим само да тај наизглед прост и сажет облик садржи неограничен низ могућих варијација и начина да се искажу различите емоције, расположења, емотивна и духовна стања аутора, све што утиче на сликани призор.

Имам дубок утисак да новоуспостављеном иконографијом могу прилично чврсто да контролишем степен и ниво емоционалног у односу на рационално и тиме у доброј мери успоставим равнотежу унутар слике. Емоционалност и експресивност се огледају у говору сликане материје, у сочним наносима боја и њиховом избору – од јарких и необузданих, преко неутралних и смирених, до суморних и туробних, са наглашеном намером да управо овим својствима делују на ауторовог саучесника – у овом случају гледаоца. Мрежа обојених линија, њихова количина и сплетови дају слици равнотежу, успостављају меру у сагласју са доминантном, ромбоидном површином попуњеном јаким, масним и једрим, каткад тешким бојеним наносима.

Слике које сам помињао, настале пре двадесетак година, чијим се ликовним вредностима штедро и нештедимице враћам у циклусу „Издвојени предели“, насликао сам у оним данима када је започело финале историјске драме на Косову, које се истински претворило у једну од највећих балканских трагедија. Косовски циклус у међувремену није старио, он је и данас једнако актуелан и млад, али још трагичнији и потреснији. Међутим, глава ми се у међувремену охладила, мисли су се средиле и успоставиле равнотежу у односу на емоције. Исто се догодило и са сликом. Драма и трагедија нису нестали, али јесу последњи трагови већ помињане нарације која је уступила место контемплацији и реду, потреби за успостављањем праве мере и настојању да се снагом дејства „чистих“ ликовних елемената успостави највиши могући пластични баланс. У том контексту враћам се констатацији Стојана Ћелића, мог уваженог професора, мудрог човека и, надасве, значајног уметника, коју сам одабрао за мото, али и за завршетак овог текста: „Ракиџић нас својим видом ангажованости не удара директно. Он покушава да нас уразуми покушавајући да каже да страва може бити опојна.“

Јован И. Ракиџић

4

Јова

н И

. Ра

киџ

ић

БИОГРАфИЈА

Јован И. РакИџИћ

Рођен 1944. у Добрици. Завршио Академију ликовних уметности у Београду у класи професора Љубице Сокић 1968. Постдипломске студије на истој академији завршио у класи професора Стојана Ћелића 1970. године. Редовни професор на Академији уметности у Новом Саду. Приредио педесет самосталних изложби у земљи и иностранству. Излагао на бројним заједничким изложбама.Добитник преко двадесет награда и признања.

СаМоСТаЛнЕ ИЗЛоЖБЕ

2011. Нови Сад, Платонеум, слике Београд, Продајна галерија Косанчићев венац, слике и цртежи2007. Лазаревац, Модерна галерија, слике и цртежи Београд, Библиотека града Београда, слике2004. Београд, Галерија „’73 “, слике Зрењенин, Духовни центар „Преподобни Рафаило Банатски“, цртежи Нови Сад, Галерија „Златно око“, цртежи2003. Београд, Галерија „Хаос“, цртежи2002. Врање, Галерија Народног музеја, слике2001. Ужице, Градска галерија, слике Нови Сад, Галерија огранка САНУ, слике Београд, Ликовна галерија Културног центра Београда, слике1999. Београд, Ликовна галерија културног центра Београда Петнаест година касније реконструкција изложбе из 1984, цртежи и инсталације1998. Зрењанин, Галерија КПД, слике1996. Београд, Галерија Зептер, цртежи и слике1995. Врњачка Бања, замак културе, слике Приштина, Галерија Културног центра, слике и цртежи1994. Сомбор, Галерија Народног музеја, цртежи1992. Зрењанин, Савремена галерија, слике Кикинда, Галерија „Terra“, слике1991. Београд, Галерија УЛУС, слике Чачак, Уметничка галерија „Надежда Петровић“, слике и цртежи1989. Нови Сад, Велика галерија Културног центра, слике Сремска Митровица, Галерија Лазар Возаревић, слике и цртежи Зрењанин, Свремена галерија, слике1988. Беч, Културно-информативни центар СфР Југославије, цртежи и акварели1987. Земун, Галерија “Стара капетанија”, цртежи и акварели Штудгарт, Културно-информативни центар СфР Југославије, цртежи и акварели1985. Пожаревац, Мала галерија, цртежи Париз, Културни центар СфР Југославије, цртежи (са М. Бланушом, Д. Стојановићем, Н. Вукосављевићем) Ris-Orangis Centre Robert Desons1984. Београд, Ликовна галерија Културног центра Београда, цртежи и цртежи-инсталације1981. Апатин, Галерија Културног центра, цртежи Панчево, Центар за културу “Олга Петров”, слике и цртежи

1980. Нови Сад, Ликовни салон Трибине младих, цртежи1977. Београд, Ликовна галерија Културног центра Београда, слике1976. Нови Сад, Мали ликовни салон “Радивој Ћирпанов”, слике Зрењанин, Салон Народног музеја, слике и цртежи1975. Сечањ, Гимназија “Вук Караџић”, слике1974. Нови Сад, Галерија УЛУВ, слике1973. Лесковац, Галерија Дома ЈНА, слике1972. Зрењанин, Мала галерија УК Ечка, слике Суботица, Галерија “Ликовни сусрети”, слике и цртежи Београд, Галерија Коларчевог народног универзитета, слике1969. Зрењанин, Мала галерија, УК Ечка, слике и цртежи Београд, Галерија коларчевог народног универзитета, слике

награде (избор):

1995. Пожаревац, Grand Prix, на 6. Бијеналу „Милена Павловић Барили”1994. Врњачка Бања, 1. награда на фествалу пејзажа1993. Зрењанин, откупна награда на Југословенском бијенали акварела Пријепоље, плакета „Бели анђео“ Уметничке колоније Милешева1992. Београд, награда Студија Б на изложби „Од априла до априла“ Чачак, откупна награда на Меморијалу „Надежда Петровић“ Сомбор, Гранд Приx бијенала Савременог југословенског цртежа на XXXIII ликовној јесени1985. Београд, Златна игла на пролећној изложби УЛУС-а Београд, на 6. изложби „НОБ у делима лаковних уметника Југославије“ медаља и награда за сликарство галерије ЈНА Цетиње, откупна награда Југословенске ауторске агенције на Ликовном слону „13. Новембар“1980. Београд, I откупна награда ЈНА на VII изложби цртажа „Свет у коме живимо“ Ријека, VII Међународна изложба цртежа, откупна награда Музеја савремене уметности1979. Београд, награда на изложби „Цртеж и мала пластика“ Нирнберг, III награда на I интернационалном Тријеналу младих „Цртеж данас“1978. Београд, награда за цртежна 19. Октобарском салону1977. Београд, „Златна палета УЛУС“ Београд, II награда за цртеж на изложби „Свет у коме живимо“1970. Београд, награда АЛУ на 11. Октобарском салону

5

Изд

воје

ни

пр

едел

и

6

Јова

н И

. Ра

киџ

ић

7

Изд

воје

ни

пр

едел

и

8

Јова

н И

. Ра

киџ

ић

9

Изд

воје

ни

пр

едел

и

10

Јова

н И

. Ра

киџ

ић

11

Изд

воје

ни

пр

едел

и

12

Јова

н И

. Ра

киџ

ић

13

Изд

воје

ни

пр

едел

и

BIOGRAPHY

Jovan I. RakIdžIć

Born in Dobrica in 1944. Graduated from the Academy of Fine Arts in Beograd, the class of Professor Ljubica Sokić in 1968. Postgraduate studies completed at the same Academy, the class of Professor Stojan Ćelić in 1970. Full time professor at the Academy of Arts in Novi Sad. He has staged fifty one-man exhibitions both at home and abroad. He also has taken part in many collective exhibitions. Won more than twenty awards and prizes.

14

Јова

н И

. Ра

киџ

ић

“Rakidžić with his vision of engagement will not hit us directly. He tries to reason with us expressing that horror can be intoxicating.” (Stojan Celić, Jovan Rakidžić, the Gallery KNU, 1969)

Most of the paintings I made over the last twenty years I would qualify as imaginary landscapes. The cycle of paintings called “Over Studenica” created in the mid-nineties represents a separate entity, but it is in fact also a part of the associative landscape poetics.

Looking back, bearing the considerable time distance in mind, I am convinced that my best works were created during the late eighties and early nineties. I usually gave them the same title “Kosovo landscape” or “Serbian landscape”. Many reviews were written on them (Katarina Ambrozić, Zoran Markuš, Djordje Kadijević, Nikola Kusovac, Ljubica Miljković, Vasilije Sujić, Bratislav Ljubišić and others) and I could only add that they were the fruit of purified and crisp idea, of the clear and reduced artistic expression based on experience of the Informal and on the understanding of poetics of Mark Rothko and of other Minimalists.

My basic idea is clear and direct therefore requires a readable and simple expression. The compositions are dominated by large, densely painted, murky spots, capturing the upper edge and both sides of the canvas, leaving free the lower part containing whatever might be of some importance for eventual interpretation of the content or message of the painting. Although I am not so convinced that these paintings, next to their strong, plastic substance need some more content or messages, I am constantly facing a slippery terrain of narrative utterance that I am trying to minimize. Therefore, I use only a small field of my painting to add any other interpretation of the primary idea without destroying the basic action of the painted space/scene. The above-mentioned stains and spots provide lapidary compactness. Taking a better insight in its structure, we can feel the complex painted matter, its vibration and dynamism. Why “Isolated landscapes”? “Gloomy landscape” created in 2007, as well as series of paintings of medium and small size, were presented at the “Atrium” (gallery of the City Library of Belgrade) that same year. I chose a binding title - “Study for new landscapes” for that solo exhibition. However, it turned out that most of the paintings did not have enough vigor nor sufficiently convincing emotional charge. Almost all of them were alienated but I noticed afterwards that a special one was left, striking by its balanced composition and intense, but tamed expressiveness. Its dominant geometrical and pictorially saturated surface is carried by a network of painted sparkling and twinkling lines. Recognizing the basic qualities of this precious painting, the original name “Gloomy landscape” suddenly turned into “Isolated landscape.” This was followed by a period of re-establishing variations on the theme from the series “Kosovo landscapes” and “Over Studenica”, followed further on by a random trip in painting that I honestly could define as a failure. In short - it was like walking in a dead end street. This road was closed.

Those years of stumbling and struggling with my work were followed by a personal drama, on which I am inclined to talk openly but not at the moment. It has, undoubtedly, greatly influenced my work.

15

Изд

воје

ни

пр

едел

и

The only way to change and renew my painting which had fallen back on its own decoration and self-sufficiency was to turn back to drawing. For me, everything starts with drawing. A drawing does not contain a lie, nor fraud: either true or false, there is no middle way, everything can be clearly read and recognized.

But let us leave drawing. We will talk on it on some other occasion. Let us go back to “Gloomy landscape,” or “Isolated landscape” of 2007. It took me more than two years of wandering to realize that it represented the trigger for the cycle to be brought about, which is still ongoing, that grips me tight and preoccupies me so much that I can not see its end. All I can see right now is this, at first sight, simple and concise form containing an unlimited number of possible variations and ways to express different emotions, moods, emotional and spiritual conditions of the author, all which could affect the painted scenery.

My deep impression is that this recently established iconography could be successfully used to control the degree and level of emotion and ratio and thus to enable to a great extent the balance within the paintings. Emotionality and expressiveness are reflected in the language of the painted matter, in layers of juicy colours and their selection - from bright and unrestrained, over neutral and calm, to gloomy and bleak colours, with emphasized intention so that these qualities affect the author’s accomplices - in this case the viewers. The network of coloured lines, their quantity and combination give balance to a painting, establishing a norm in accordance with the dominant, rhomboid surface filled up with strong, greasy, compact and at times heavy coloured layers.

The mentioned paintings made twenty years ago (their artistic values attract me lavishly and unsparingly turn me back to the cycle “Isolated landscapes”), were created when the historical drama at Kosovo reached its finals, turning into one of the biggest Balkan tragedies. The Kosovo cycle in the meantime has not faded out but it is still vital and acute, and even more tragic and distressing. However, my head has cooled down in the meantime; thoughts cleared out and have established balance in relation to my emotions. The same has happened with painting. Drama and tragedy have not disappeared; above mentioned last traces of narration have given way to contemplation and order. I am trying to achieve the right relations, striving to accomplish the highest possible plastic balance using the effects of the “pure” art elements action. Therefore, I return to the ascertainment of Stojan Celic, my respected teacher, a wise man and, above all, a significant artist. I chose his words as the motto, but also as a rounding up of this text: “Rakidžić with his vision of engagement will not hit us directly. He tries to reason with us trying to say that horror can be intoxicating. “

Jovan I. Rakidžić

EXHIBITION SUPPORTED BY SECRETARIAT FOR CULTURE OF THE CITY OF BELGRADE

PUBLISHERGALLERY «BEOGRAD»

Kosančićev venac 19, Belgrade, Serbia+ 381 11 30 33 923+ 381 11 32 87 325

pgb.gal@sbb.rswww.galerijabeograd.org

For the publisherMihailo M. Petković, director

CuratorJelena Krivokapić

Catalogue EditorDragica Vuković

Art CouncilOlga Jančić

Branko RakovićAleksandar Leka Mladenović

Goran Desančić

Text in CatalogueJovan I. Rakidžić

DesignŽolt Kovač

TranslationSlavica Rakidžić

PhotographsVladimir Popović

Printed byGRID studio, Belgrade

Print run200

ИЗЛОЖБА РЕАЛИЗОВАНА СРЕДСТВИМА СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА КУЛТУРУ ГРАДА

БЕОГРАДАИЗДАВАЧ

ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА «БЕОГРАД»Косанчићев венац 19, Београд, Србија

Тел/факс 011 30 33 923Тел 011 32 87 325

pgb.gal@sbb.rswww.galerijabeograd.org

За из�авачаМихаило М. Петковић, директор

Кус�осЈелена Кривокапић

Уре�ник из�ањаДрагица Вуковић

Уме�нички саве�Олга Јанчић

Бранко РаковићАлександар – Лека Младеновић

Горан Десанчић

Текс� у ка�алогуЈован И. Ракиџић

Дизајн Жолт Ковач

Прево�Славица Ракиџић

Фо�ографијаВладимир Поповић

Ш�ампаГРИД студио, Београд

Тираж200 примерака

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

корице / Cover

www.galerijabeograd.org