Jordan Belfort - Vuk Iz Wallstreeta II Deo

8/13/2019 Jordan Belfort - Vuk Iz Wallstreeta II Deo

http://slidepdf.com/reader/full/jordan-belfort-vuk-iz-wallstreeta-ii-deo 1/1050

VUK IZ VOLSTRITA II deo

Dvadeset prvo poglavlje

Forma je važnija od sadržaja

Januar, 1994.

U nedeljama koje e usleditinakon debakla na parkingu tržnogentra, postalo je jasno da njihove

kontrolne kamere nisu uspele danime Denijeve registarske tablice.Meutim, prema Todovim re ima,policija mu je ponudila nagodbu ako

m bude odao informaciju ko je vozaRols Rojsa. Tod im je, naravno,ekao da jedu govna i crknu, madaam bio pomalo sumnji av da sve

poprili no preuveli ava – kako bi



postavio temelje za ekonomskuucenu. U svakom slu aju, uverio samga da u se pobrinuti za njega, a on

e za uzvrat složio da e Denijupoštedeti život.

S tim, ostatak 1993. je protekao

bez incidenta – što e rei da su Životibogatih i nefunkcionalnih nastavili dae odvijaju nesmanjenim tempom – i

otvoreno se približili kraju s javnom

ponudom Stiv Maden Šuz. Akcije sudostigle cenu preko 8 dolara, iposredstvom mojih insajderskih,edinica za premošavanje, iprikladnih trgova kih provizija uspeoam da zaradim preko 20 miliona

dolara.

Preko Božia i Nove godine, otišlimo jahtom Nadin na dvonedeljni



odmor na Karibe. Vojvotkinja i jamo se zabavljali kao rok zvezde, aa sam uspeo da spavam u svakom

estoranu s pet zvezdica izmeu SentBarta i Sent Martina. Takoe samuspeo da se pose em dok sam ronio

pod dejstvom kvaludesa, ali to je bilaamo površinska rana, i osim togaam tokom putovanja ostao

uglavnom neozleen.

Meutim, odmor se završio i sadae trebalo da se vratim poslu. Bio jeutorak, prva nedelja u januaru, i jaam sedeo u kancelariji Ajre Li

Sorkina, sedog i sa umetkom kosena vrhu glave, glavnog spoljnogpravnog referenta Straton

Oakmonta. Poput svih istaknutihužilaca, Ajk je as radio za loše



momke – as za dobre momke, uavisnosti od toga koga biste pitali,to zna i da je Ajk svojevremeno

adio kao kontrolor. Što se njega ti e,on je bio šef odeljenja Komisije zahartije od vrednosti Njujorškog

egionalnog ministarstva.Ovog trenutka on se naslonio navoj raskošni tron od crne kože, pal

eva podignutih uvis, i rekao: ”Sad bi

rebalo da ska eš od sree, Džordan!Pre dve godine Komisija za hartije odvrednosti je protiv tebe pokrenulaparnicu za dvadeset dva milionadolara i pokušala da ti zatvori firmu;ada su spremni da se nagode za tri

miliona dolara i puste firmu da radi

uz blagi ukor. To je potpuna pobeda.Ni manje ni više.”



Nasmejao sam se pokorno momhvalisavcu od advokata, mada same u dubini duše razdirao. Bilo je to

previše za prvi dan nakon što sam sevratio sa Božinog odmora. Mislim,ašto bih se tako brzo nagodio, kad

Komisija nije pronašla nikakav dokazprotiv mene? Stavili su u arhivuapise svojih parnica pre više od dve

godine, optužujui me za manipulaciju

akcijama i prodajne taktike s velikimpritiskom. Meutim, imali su malodokaza da potkrepe te tvrdnje,posebno manipulaciju akcijama, kojae bila ozbiljnija od ove druge.

Komisija za hartije od vrednostie uputila sudski poziv etrnaestorici

Stratonaca, od kojih su dvanaesttavili desnu ruku na Bibliju i slagali



kroz zube. Samo su se dvojicauspani ila i u stvari rekla istinu –priznavši da su primenjivali prodajnu

aktiku s velikim pritiskom i sli no. Au znak zahvalnosti: ”Hvala vam štote bili pošteni!” Komisija ih je

zbacila iz industrije hartija odvrednosti. (Na kraju, oni su podakletvom priznali da su pogrešno

postupali.) A kakva je užasna

udbina zadesila dvanaestoricu kojiu slagali? Ah, kakva pesni kapravda! Svi do jednog su izašli itavi idan-danas rade u Straton Oakmontu– nasmejani, okreu brojeve telefona

spremni da na klijente izvrše velikipritisak da bi prodali akcije.

Pa ipak, uprkos divnoj serijimojih uspeha u odbijanju budala,



Ajra Li Sorkin, i sam nekadašnjabudala, i dalje mi je preporu ivao daredim svoj slu aj i sve ostavim iza

ebe. Meutim, zatekao sam se uituaciji da se borim sa njegovomogikom, pošto ”to da sve ostavim iza

ebe” nije zna ilo samo da platim 3miliona dolara za kauciju i da seložim s tim da ubudue više neu

kršiti zakone o hartijama od

vrednosti; to je isto takopodrazumevalo da prihvatimdoživotnu zabranu za poslovanje undustriji hartija od vrednosti i daauvek napustim Straton Oakmont –to je još moglo da zna i, siguranam, da bih, ak i ako se desi da

umrem i potom doem na ideju da seaspnem, i dalje bio pod zabranom.



Taman sam se spremio daponudim moja dva centa kad SorkinVeliki više nije izdržao da uti.

Suština je, Džordan, da bismo ja i timogli da budemo izvrstan tim, i dapobedimo Komisiju za hartije od

vrednosti u njihovoj igri.” Klimnuo jeglavom kao da se divi mudrostivojih re i. ”Isprašiemo tu kopilad. Tri

miliona možeš ponovo da zaradiš za

mesec dana, a to ak ne podleže niporezu. Zato je nastupio as dakreneš napred u životu. Vreme je dae smiriš i da uživaš sa ženom i

kerkom.” I s tim re ima, Sorkin Velikie ozareno nasmejao i nekoliko puta

klimnuo glavom.

Nasmejao sam se neobavezno.Da li Denijevi i Kenijevi advokati



naju za ovo?” Nasmešio se zavereni ki. ”To je

triktno na Q.T., Džordan; nijedan od

ostalih advokata ne zna ništa.Pravno, naravno, ja predstavljamStraton, zato sam lojalan firmi.

Meutim, sada si ti firma, i zato samojalan tebi. U svakom slu aju,procenio sam da ti je, s obzirom naokolnosti date ponude, potrebno par

dana da razmisliš. Meutim, to je sveto imamo, prijatelju, par dana.Možda najviše nedelju dana.”

Kad smo prvi put tuženi, svakood nas je zadržao zasebnog pravnogeferenta kako bismo izbegli

potencijalne sukobe. U to vreme

matrao sam to ozbiljnim gubitkomnovca; a sada mi je drago što smo



o uradili. Slegnuo sam ramenima iekao: ”Siguran sam da njihovu

ponudu nee uskoro povui, Ajk. Kao

to si rekao, mi smo ih izmorili. Utvari, mislim da u Komisiji nema

nikoga ko uopšte nešto zna o mom

lu aju.” Bio sam u iskušenju da muobjasnim zašto sam u to tolikoiguran (moje bubice, prislušni ureaji

u konferencijskoj sali), ali sam ipak

odlu io da to ne uradim. Ajk Spajk podiže ruke u vazduh iakoluta o ima. ”Uh, zašto

poklonjenom konju gledaš u zube?Njujorški ured Komisije za hartije odvrednosti imao je ogroman obrt uposlednjih šest meseci, i moral im je

nizak. Meutim, to je ista slu ajnost, io nee trajati zauvek. Džordan, sada



i govorim kao prijatelju, a ne kaovoj advokat. Moraš da okon aš ovajlu aj jednom i zauvek, pre nego što

doe nova grupa islednika i po ne sveponovo da ispituje. Na kraju bi jedanod njih mogao nešto i da otkrije; a

onda su svi izgledi srušeni.” Klimnuo sam glavom polako iekao: ”Pametno ti je to što si sveadržao samo izmeu nas. Ako se

vesti raš uju pre nego što seobratimo trupama, mogli bi da seuspani e. Rei u ti samo da mi semisao o doživotnoj zabrani uopšte nedopada. Mislim – da više nikada netupim nogom u salu upravnog

odbora! ak ne znam ni šta da kažem

na sve to. Sala upravnog odbora jemoja životna krv i snaga. To je moj



drav razum, i isto tako moje ludilo.o je kao sve ono što je dobro, loše iužno zamotano u jedno.

”U svakom slu aju, pravi problemuopšte nee biti sa mnom; ve saKenijem. Kako u da ga ubedim da

prihvati doživotnu zabranu kad Deniostaje? Keni me sluša, ali nisamiguran da e me slušati ako mu

kažem da ode, dok Deniju bude

dopušteno da ostane. Keni zaraujedeset miliona dolara godišnje; moždaon nije najoštrije orue u kui, ali jedovoljno pametan da zna da ondaviše nikada nee moi ponovo daaradi toliki novac.”

Ajk je slegnuo ramenima i rekao:

Onda, neka Keni ostani a Denidobije zabranu. Komisiji za hartije od



vrednosti uopšte nije važno koji e odnjih dvojice da ostane a koji e daode. Nee se smiriti i biti sreni dok ne

vide da više ne posluješ. Sve što želeda urade je da u štampi objave dam Vuk iz Volstrita više ne stoji na

putu, i onda e kon ano da se smire.Da li bi bilo lakše Denija ubediti daode?”

”To nije opcija, Ajk. Keni je

prokleti moron. Nemoj pogrešno dame shvatiš, ja volim tog oveka, ali tone menja injenicu da je nesposobanda vodi firmu. Reci mi kako e se sveovo završiti ako se složimo s tim dae nagodimo.”

Ajk je zautao, kao da sabira

misli. Nakon nekoliko sekundi on jeekao: ”Ako pretpostavimo da možeš



da ubediš Kenija, onda biste obojeprodali svoje akcije Deniju i potompotpisali sudske naredbe kojima vam

e zabranjuje brokersko poslovanje.Novac za tvoju kauciju može doidirektno od firme, tako da iz svog

džepa neeš morati da platiš ni dolar.Oni e želeti da u firmu doe nezavisanevizor da izvrši pregled i da dazvesne preporuke. Meutim, to nee

biti nikakav problem; ja to mogu daredim sa tvojom službom za žalbe. Io je to, prijatelju. To je veoma

pošteno.” Ajk je dodao: ”Pa ipak, mislim da

Deniju daješ previše akcija. On jedefinitivno oštroumniji od Kenija, ali

e pola vremena drogiran. Znam dai i ti ta vrsta uživaoca, ali si barem



okom radnog vremena uvek udobroj formi. Pored toga, u zlu i udobru, postoji samo jedan Džordan

Belfort na svetu. A kontrolori to istoako znaju –posebno Marti

Kuperberg, koji sada vodi Njujorški

ured Komisije. Zato on želi da tezbaci iz posla. On možda prezire sveono za šta se ti zalažeš, ali ipak poštuje ono što si postigao. U stvari,

spri au ti smešnu pri u: Pre parmeseci sam bio na konferencijiKomisije za hartije od vrednosti, gdee Ri ard Volker – koji je trenutnoovek broj dva u Vašingtonu – pri aokako bi morali da osmisle nov skupakona o vrednosnim papirima kako

bi izašli na kraj s nekim poputDžordana Belforta. To je izazvalo



prigušen smeh slušalaca, mada on touopšte nije izgovorio na na in koji binarušio tvoj ugled, ako znaš na šta

mislim.” Zakolutao sam o ima. ”Ma da,

Ajk. Stvarno sam ponosan zbog toga

– mnogo, mnogo se ponosim tim! Utvari, zašto ne odeš i ne pozovešmoju majku da joj kažeš šta je rekaoRi ard Volker? Siguran sam da bi bila

adivljena tim strahopoštovanjemkoje njen sin budi meu vrhunskimpripadnicima nacionalne finansijskepolicije. Verovao ili ne, Ajk, nije biloako davno kad sam bio primeranevrejski de ak iz poštene jevrejskeporodice. Ozbiljno. Bio sam de ak

koji je nakon meave lopatom istioneg sa puteva da bi zaradio malo



dodatnog novca. Teško je zamislitida sam samo pre manje od petgodina mogao da uem u restoran a

da me svet ne posmatra udno.” Po eo sam da odmahujem

glavom s uenjem. ”Mislim – Isuse! –

kako sam, do avola, dopustio da celaova stvar ode tako daleko izvankontrole? Ovo nije bila moja namerakad sam osnovao Straton! Kunem se

Bogom, Ajk!” Nakon tih re i, ustaoam sa stolice i po eo kroz prozor daurim u Empajer Stejt Bilding. Nije

bilo tako davno kad sam po prvi putakora io u Volstrit kao broker

pripravnik, zar ne? Uhvatio bihekspresni autobus – ekspresni

autobus! – a u džepu bi mi preostalovega sedam dolara. Sedam



prokletih dolara! I sad mogu da seetim oseaja koji sam imao dok sam

gledao sve te druge ljude pitajui se

da li se i oni oseaju tako ogor enoto moraju da hvataju autobus za

Menhetn da bi nadoknadili za život.

Seam se kako sam se loše oseaobog starijih ljudi – što su morali daede na onim tvrdim plasti nimtolicama i udišu sva ona isparenja

od motora. Seam se kako sam seaklinjao da nikada neu sebi dopustitida tako završim, da u se nekakoobogatiti i živeti život po svom.

Seam se kako bih, izašavši izautobusa, zurio u sve one nebodere ikako sam se uplašio ogromne moi

grada, iako sam odrastao sveganekoliko milja od Menhetna.



Okrenuo sam se ka Ajku, i sanostalgijom mu rekao: ”Znaš, Ajk,nikada nisam želeo da se stvari

ovako završe. Istinu da ti kažem: kadam osnovao Straton imao sam

dobre namere. Znam da to sad ne

na i mnogo, ali, ipak… zaista je biloako pre pet godina.” Još jednomam odmahnuo glavom i rekao:Pretpostavljam da je put do pakla

poplo an dobrim namerama, kao štokažu. Mada, ispri au ti smešnu pri u:Da li se seaš moje prve žene,Deniz?”

Ajk je klimnuo glavom. ”Ona jebila dobra, lepa žena, kao Nadin.”

”Da, ona je bila dobra i lepa

ena, i to još uvek jeste. U po etku,kad sam pokrenuo Straton, re enica



koju je neprestano ponavljala bila je:Džordan, zašto ne pronaeš normalanposao u okviru kojeg eš zaraivati

milion dolara godišnje?’ Tada sam jematrao prili no smešnom, ali sadanam o emu je govorila. Znaš, Ajk,

Straton je poput kulta; mesto pravemoi. Sva ta deca su me gledala i zanajveu sitnicu. To je ono što je Denizzluivalo. Oni su me, na neki na in,

obožavali i pokušali da me pretvore unešto što ja, u stvari, nisam. To sadanam, pa ipak, onda stvari nisu bileako jasne. Li no sam iskusio kolikoe mo opojna. Nemogue je odupretioj se.

”U svakom slu aju, uvek sam se

aklinjao pred samim sobom da u,ako do toga doe, pre sam stradati i



rtvovati se za moje trupe.” Slegnuoam ramenima i nasmešio se.Naravno, isto tako znam da to može

zgledati kao romanti no stanovište,ali, ja sam jednostavno oduvek na toako gledao.

”Zato se oseam tako kao da houda izbegnem kaznu, uzmem novac ipobegnem od cele situacije, a sveostale zajebem; i sve brokere

ostavim u bespomonoj situaciji.Mislim, meni bi bilo najlakše dauradim to što si rekao; da dobijemdoživotnu zabranu i da se povu em izposla i sve svoje vreme posvetimeni i kerki. Sam Bog zna da imam

novca dovoljno za deset života.

Meutim, onda bih zajebao svu tudecu. A zakleo sam se svakome od



njih da u se boriti za ovu stvar makako loša situacija bila. Pa kako ondaada da to prihvatim i uteknem iz

grada – samo zato što mi Komisija zahartije od vrednosti daje šansu dazaem? Ajk, ja sam kapetan broda, a

on mora poslednji da napusti brod,ar ne?” Ajk je odmahnuo glavom. ”Ne, ni

u kom slu aju,” odgovorio je

naglašavajui svaku re . ”Ti ne možešda porediš svoj slu aj sa Komisijom iavanturu na moru. Jednostavnanjenica je da prihvatanjem zabraneobezbeuješ opstanak Stratona. Bezobzira kako mi zameemo trag istraziKomisije, ovu stvar ne možemo da

odugovla imo u nedogled. Zakazan jeermin parnice za manje od šest



meseci, a, veruj mi, neeš naii naprijateljsku porotu koja e biti veomanaklonjena tvom cilju. A u igri je još

hiljadu poslova, kao i bezbrojporodica ija finansijska egzistencijaavisi od Stratona. Time što eš

prihvatiti zabranu, ti eš obezbeditibudunost svih, uklju ujui iopstvenu.”

Na trenutak sam razmislio o

Ajkovoj mudrosti, koja je samodelimi no bila ta na. U stvari, ponudaKomisije me baš i nije mnogoznenadila. Na kraju, Al Abrams ju jepredvideo. To se desilo na jednomod naših mnogobrojnih sastanaka zadoru kom u restoranu Sevilj Diner. Al

e rekao: ”Ako karte budeš dobrograo, ti neeš uspeti da iscrpiš lanove



Komisije sve dotle dok ih ne svedešna to da u njihovoj kancelariji nepreostane ijedan koji nešto zna o

vom slu aju. Preokret je zapanjujui,posebno onda kad se zateknu ustrazi koja nikuda ne vodi.

”Meutim, nikada nemoj daaboraviš,” dodao je, ”da samo to štou se umirili, ne zna i da je nužnove i gotovo. Ništa ih nee zaustaviti

da se ponovo vrate kod tebe s novimlu ajem dan nakon što završe sonim starim. Zato moraš da imašnapismeno da ne postoji nijedan sluaj koji je u toku, koji je nerešen. ak ako i dalje postoji NASD s kojimmoraš da se boriš… i pojedina ne

zjave… i potom, ne daj Bože, Ameriko javno tužilaštvo i FBI… mada



postoje velike šanse da su se veumešali, ako im je to bilanamera.”

Sa mudrim re ima Al Abramsakoje su još uvek odjekivale u mojimmislima, upitao sam Ajka: ”Kako

možemo da znamo da Komisija zahartije od vrednosti ne planira dapokrene drugi spor protiv nas?”

”Ja sam to sredio u vidu

porazuma,” odgovorio je Ajk.Sporazum e pokriti sva dela dodanašnjeg dana. Pa ipak, seti se –ako Deni ni sada ne ode bez ikakvihuslova, ništa ih nee zaustaviti dapokrenu nov slu aj.”

Klimnuo sam glavom polako, i

dalje neuveren. ”A šta je s NASD… ilipripadnicima državnih organa… ili, ne



daj Bože, FBI?Sorkin Veliki se naslonio u svom

ronu i još jednom prekrstio ruke, a

onda rekao: ”Nema garancija za to.Neu da te obmanjujem. Bilo bi dobrokad bismo mogli da dobijemo nešto

napismeno, ali to se ne radi tako.Mada, ako baš hoeš da uješ mojemišljenje, rei u ti da mislim dapostoje veoma slabe šanse da bilo

koji drugi kontrolor ponovo pokrenelu aj. Zapamti, poslednja stvar kojubilo koji kontrolor želi jeste da seuklju i u slu aj koji je izgubljen. To jepravi ubica karijere. Da li si video štae desilo advokatima Komisije za

hartije od vrednosti kojima je bio

dodeljen slu aj Stratona: Svi doposlednjeg su tužilaštvo napustili



osramoeni, i mogu da te uverim danijedan od njih nije dobiovelikodušne ponude u privatnom

ektoru. Veina advokata Komisije zahartije od vrednosti su tu samo dateknu iskustvo i razviju zapisnik o

vom proteklom radu. Nakon štozgrade ime, oni prelaze u privatniektor, gde mogu da zarade zaistaolidan novac.

”Sada, izuzetak od svega toga jeAmeri ko javno tužilaštvo. Oni sumali mnogo više sree u istrazi saStratonom nego Komisija za hartijeod vrednosti. Po ele su da sedešavaju smešne stvari kad su po elida lete sudski pozivi. Svi oni brokeri

koji su dobili sudske pozive odKomisije i koji su te izvanredno



podržali… pa dobro, oni bi verovatnobez ovlašenja pobegli da su im tipozivi došli od velike porote.

”Meutim, što se toga ti e, mislimda Ameri ko javno tužilaštvo nijeainteresovano za tvoj slu aj. Straton

e daleko na Long Ajlendu, štopredstavlja Isto ni okrug. A Isto niokrug nije posebno aktivan upogledu slu aja sa nov anim

papirima, za razliku od Južnogokruga, na Menhetnu, koji prostovrvi od tih zbivanja. Dakle, to je mojanajbolja pretpostavka, prijatelju.Mislim da, ako sada središ stvari iepo napustiš sve, možeš ostatak ivota da proživiš sreno.”

Duboko sam udahnuo i potompolako izdahnuo. ”Recimo, da je



ako,” rekao sam. ”Vreme je da semirim i da sve ostano pošteno i

asno. A šta e se desiti ako se

približim sali upravnog odbora? Da lie mi se FBI pojaviti na vratima iuhapsiti me zbog toga što kršim

naredbu suda?” ”Ne, ne,” odgovorio je Ajk,odmahujui nadlanicom ruke. ”Mislimda preteruješ sa ovim stvarima i da

h iniš onakvim kakve u stvari nisu. Utvari, teoretski, mogao bi da imaškancelariju na istom spratu, u istojgradi, u Stratonu. Što se toga ti e, ti

bi mogao da stojiš u hodniku saDenijem po ceo dan i da mu daješvoje mišljenje o svakom bezna

ajnom potezu koji na ini. Neohrabrujem te ja da ti uradiš to ili



bilo šta drugo, ali to ne bi bilonezakonito. Ti jednostavno ne možešda nateraš Denija da te sluša, a ne

možeš pola svog života da provedešunutar sale upravnog odbora.Meutim, ako bi poželeo da odeš u

posetu s vremena na vreme, u tomene bi bilo ništa pogrešno.” Najednom sam bio preneražen.

Da li to zaista može da izgleda tako

ako kao što on pri a? Ako miKomisija za hartije od vrednostiabrani da se bavim tim poslom, da lia zaista mogu toliko da u estvujemu radu firme? Ako bih mogao, i kadabih to dao do znanja svimStratoncima, onda bi se oseali kao

da sam ih napustio! Pošto je sve poelo da mi postaje jasnije, upitao



prodaju, jednom re ju, možeš daadiš što god želiš. Samo ne možeš

da upravljaš brokerskom firmom.”

”Ja bih ak mogao da kupimStratonovo novo izdanje sada, zarne? Mislim, ako više nisam

egistrovani broker, onda se ogranienje više ne odnosi na mene, da liam u pravu?” tiho sam se pomolio

Svemonom.

”Verovao ili ne,” odgovorio je Ajk Spajk, ”odgovor je potvrdan. Moi ešda kupuješ onoliko akcija Stratonovenove emisije koliko ti Deni ponudi.o je suština.”

Hmmm… možda sve ovo možeda funkcioniše prili no dobro! U

uštini, mogao bih da postanem samvoj insajder, i to ne samo u



Stratonu ve i u Baltimoru i MonroParkeru! ”U redu, Ajk, mislim damogu da ubedim Kenija da prihvati

doživotnu zabranu. On je pokušavaoda me ubedi da pomognemnjegovom prijatelju Viktoru da ue u

brokerski posao, i ako se složim sim, to e verovatno zape atitidogovor. Meutim, o svemu ovome birebalo da utiš nekoliko dana. Ako

amo jedna re procuri, dogovor nevaži.” Sorkin Veliki je još jednom

legnuo snažnim ramenima, potompodigao pal eve uvis i namignuo. Re iu bile suvišne.

Budui da sam odrastao u Kvinsu,

mao sam posebno zadovoljstvo daputujem autoputem Long Ajlend,



akozvanim LIE (Long IslandExpressway), dobrih dvadeset hiljadaputa, a iz nekih neobjašnjivih razloga

ovaj udaljen put izgleda da je stalnobio izgraivan i dograivan. U stvari, nadelu kojim je moja limuzina upravo

prolazila – gde se isto ni deo Kvinsae e sa zapadnim delom LongAjlenda – izvodili su se graevinskiadovi od moje pete godine, koji se

zgleda nisu približavali kraju.Kompanija je obezbedila neku vrstuugovora o trajnoj izgradnji, a izvoa iadova su bili ili najnesposobniji

graditelji puteva u istoriji ove anstvai najprakti niji biznismeni koji sukada hodali zemljom.

Ma šta da je bilo u pitanju,njenica da sam manje od tri nauti



ke milje od Straton Oakmonta nijemala blage veze s tim kad bih tamou stvari mogao da stignem. Zato

am se udobno zavalio u svojeedište i uradio uobi ajenu stvar:

usredsredio se na Dožrdžovu lepu

elavu lobanju što me je malo utešilo.Pitao sam se šta bi Džordž radio akobi u jednom trenutku izgubio svojposao? U stvari, nije Džordž bio jedini

koga bi pogodilo ako se povu em izposla, ve isto tako i ostalamenažerija. Kad bih bio prisiljen damanjim svoje troškove u slu aju dae Deni pokaže nesposobnim da

Straton održi u poslu, to bi pogodilomnoge ljude.

Šta bi bilo sa Stratoncima? Zame Božje, svi do poslednjeg bi svoj



ivotni stil morali dramati no dapuste na niži nivo ili da se suo e sa

momentalnim finansijskim slomom.

Morali bi da po nu da žive kao savostali normalan svet – kao da novacnešto zna i, tako da ne bi mogli

ednostavno da izau i kupuju što godm padne na pamet i kad god neštopožele. Kakva nepodnošljiva misao!

Iz mog ugla, pametno bi bilo izai

z cele ove stvari – ist. Da, razumanovek bi prodao firmu Deniju poneverovatno visokoj ceni… ili kupiokancelariju preko puta ulice… iliupravljao stvarima iza scene. Bio bio još jedan slu aj u okviru kojeg bie Vuk iz Volstrita našao u ulozi Vini

Pua i isuviše esto zabadao nos u upmedom. Pogledaj samo šta se



desilo sa Deniz i Nadin: Prevario samDeniz desetak puta sve dotle dok…Ma pusti sad to. Zašto bih sad mu io

ebe tom mišlju?U svakom slu aju, nije bilo

umnje da, ako napustim posao, neu

izikovati ono što sam ve rizikovao.Neu osetiti neodoljivu potrebu daponudim svoj savet, svoje vostvo nitida se ak približim sali upravnog

odbora kako bih mojim trupamapružio moralnu podršku. Neu sepotajno sastajati sa Denijem ili, štoe toga ti e, sa vlasnicima Biltmora i

Monro Parkera. Jednostavno u išeznuti sa scene i pronai mir u kruguporodice, sa Nadin i endler, upravo

ako kao što me je Ajk posavetovao.Meutim, kako bih mogao da se



etam Long Ajlendom znajui da samnapustio brod i ostavio sve naedilu? Da i ne spominjem injenicu

da se moj plan s Kenijem vrteo okodogovora da finansiram ViktoraVanga, da mu asistiram u otvaranju

Djuk Sekjuritis. A ako Viktor saznada ja više ne stojim iza Stratona,okrenue se Deniju brže od munje.

Istina, jedini na in da to uradim

bio je da svima dam do znanja da jadalje imam neki viši smisao uStratonu i da je bilo koji napad naDenija, u stvari, napad na mene. Uom slu aju e svi ostati lojalni, osim,

naravno, Viktora, s kim u izai na krajna na in i u vreme koje meni

odgovara – mnogo pre nego štobude u stanju da zapodene rat.



Pokvareni Kinez se može kontrolisati,ve dotle dok Biltmor i Monro Parker

ostanu lojani i sve dotle dok Deni

bude razuman i ne bude pokušavaoda brzo širi krila.

Da Deni ne pokuša brzo da širi

krila: Da, to je bila važna promenljivakoja se nije smela prenebregnuti. Nakraju, on bi nesumnjivo na krajueleo da upravlja stvarima slušajui

opstvene instinkte. Za njega bi bilouvredljivo kad bih ja pokušao dakoordinišem na in na koji upravljairmom duže nego što je to potrebno.

Možda bi trebalo da postoji izvestanperiod tranzicije za koji bismo sedogovorili – period od šest do devet

meseci, tokom kojeg bibespogovorno pratio moje



nstrukcije. A onda bih mu, nakonoga, prepustio punu kontrolu.

Isto to bi važilo za Biltmor i

Monro Parker. Oni bi, takoe, primalinaredbe od mene, ali samo tokomkratkog perioda; potom bi im

upravljanje bilo potpuno prepušteno.U stvari, oni su bili toliko lojalni da bimi verovatno i dalje zaraivali istooliko novca, a da ni prstom ne

mrdnem. Nema sumnje da bi setvari tako odvijale što se ti e Alana;njegova lojalnost je bila neosporna,asnovana na doživotnom

prijateljstvu. I Brajan, njegovpartner, koji je posedovao samoetrdeset devet odsto Monro Parkera

– s obzirom da se složio s tim kaopreduslovom da se pojavim u ulozi



po etnog finansijera. Dakle, Alan jebio ovek koji bi tamo držao sve podkontrolom. A u slu aju Biltmora, Eliot

e bio onaj koji je imao dodatniprocenat. I mada on nije bio takoodan kao Alan, ipak je bio dovoljno

pouzdan.U svakom slu aju, moja imovinae bila tako ogromna da je Stratonpredstavljao samo jedan aspekt mog

inansijskog poslovanja. Tu je bioStiv Maden Šuz; potom su tu biliRoland Frenks i Sorel; a bilo je tu ina desetine drugih kompanija ukojima sam trenutno imao udeo akoje su se pripremale za javnuponudu. Naravno, Dolar Tajm je i

dalje bio potpuna katastrofa, ali senajgori deo završio.



Kad sam o svim ovim stvarimaoš jednom promislio, rekao samDžordžu: ”Zašto ne sieš s autoputa i

ne kreneš lokalnim ulicama. Moramda se vratim u kancelariju.”

Mutavac klimnu glavom dva

puta, o igledno mrzei me iz dnaduše.Ignorisao sam njegovu uvredu i

ekao: ”Isto tako, budi u blizini nakon

to me odvezeš. Danas u ru ati uendžinu. U redu?” Opet mi je utljivac klimnuo

glavom, ne izgovorivši nijednu re .Pomislite samo! Prokleti ovek nee

ni re da mi kaže, a ja se ovde brinemkakav e mu život biti bez Stratona.

Možda sam bio potpuno nerealan.Možda nisam dugovao ništa



hiljadama ljudi ija je egzistencijaavisila od Straton Oakmonta. Možda

e svi nasrnuti na mene u Njujorku –

rei mi da se nosim – ako pomisle daviše ne mogu da im pomognem.Možda… možda… možda…

Kako je ironi no bilo to što sam ueloj toj unutarnjoj debati propustioednu veoma važnu stvar: Ako višene budem morao da brinem i da

trepim od toga da kojim slu ajemne budem drogiran u kancelariji,onda me više ništa nee zaustaviti dapo ceo dan uzimam kvaludese. Iako sam potpuno nesvesno

pripremao pozornicu za predstojeiveoma mra an period. Na kraju,

edina stvar koja e me zadržavati iograni avati sada e biti jedino moj



drav razum i prosuivanje, koji sume na jedan smešan na innapuštali… posebno kad je re o

plavušama i drogi.Dvadeset drugo poglavljeRu ak u alternativnom svetu

Svaki put kad bi se vrataestorana otvorila, mnoštvoStratonaca bi umarširala u Tenždin,uzrokujui da tri japanska glavna

kuvara sušija i šest siušnihkonobarica momentalno ostave svojposao i vrisnu: ”Gongbongwa!Gongbongwa! Gongbongwa!” što naapanskom zna i dobro ve e. Potombi Stratoncima uputili dubok formalninaklon i promenili ton glasa u

piskutav: ”Yo-say-no-sah-no-seh!Yo-say-no-sah-no-she! Yo-say-no-



ah-no-she!” što sam Bog zna štana i!

Glavni kuvari bi dotr ali da

pozdrave novopridošlice, zgrabivši ihoko ru nog zgloba i ispitiva ki gledajuinjihove sjajne zlatne satove.

zgovarajui engleski sa teškimakcentom, po eli bi da ih isputuju:Koliko košta sat? Gde su ih kupili?

Kojim kolima su se dovezli? Ferari?

Mercedes? Porše? Koju vrstu palicea golf koriste? Gde igraju golf?Koliko dugo igraju golf? Koji je njihovhendikep?”

U meuvremenu bi, konobarice,odevene u ruži asto žutu kimonoodeu sa svetlozelenim ruksacima na

eima, trljale nadlanicama finutalijansku vunu ru no izraenih sakoa



Gilberto, klimajui glavama sodobravanjem i ispuštajui gugutavevuke: ”Ohhh… ahhh… kako divan

materijal… tako mekan!” A onda, kao na nekakav tajni

nak, svi bi prestali u istom trenutku

vratili se svom poslu. Što se ti eglavnih kuvara sušija, geganje iklapanje i se enje i rezanje na

kockice. U slu aju konobarica, to je

na ilo posluženje ogromnih posudaPremium sakea i piva Kirin mladim iednim ljudima, i ogromnih drvenih

unova napunjenih preterano skupimušijem i sašimijem za bogate i

gladne.I taman kad biste pomislili da ste

bezbedni, vrata bi se otvorila jošednom, i celo to ludilo bi se



njim su sedeli – kako smo ih minazivali – graani. Možda su nehotino, u potrazi za nekim tihim i mirnim

mestom gde bi mogli da ru aju uopuštenoj atmosferi, naleteli naendžin. U svakom slu aju, nema

umnje da su bili potpuno nesvesnibizarne sudbine koja e ih upravoadesiti. Na kraju, kako bi ru ak

odmicao, tako bi droga po ela da

daje svoj doprinos kompletnojatmosferi.Da, sat je upravo otkucao jedan

at i neki od Stratonaca su ve po elida se povla e. Nije bilo teško rei kojiu od njih uzeli prekomernu dozu; tou bili oni koji su stajali na stolovima,

mucajui i balavei i recitujui ratne prie. Na sreu, od asistentkinja prodaje



Blokhed je pri ao: ”…je ta anazlog zašto ti nastavljaš da zarauješoliki novac, DžB. Mislim, Viktor je

najoštroumniji i najprodorniji ovek kojeg poznajem.” On je pružio ruku ipotapšao Pokvarenog Kineza po

njegovim ogromnim leima. ”Posleebe, naravno, ali to sepodrazumeva.”

Nasmejao sam se izvešta eno i

ekao: ”U redu, Bože moj, Keni,hvala ti na poverenju!” Viktor se prigušeno nasmejao

diotizmu njegovog prijatelja, a ondami uputio jedan od onih njegovihodvratnih osmeha, u inivši da mu seo i toliko suze da gotovo nestanu s

ca.Keni, meutim, nikada u stvari



nije savladao koncept ironije. to jea posledicu imalo da je na mojuahvalnost reagovao tako što je sada

prosto zra io ponosom. ”U svakomlu aju, kako ja to shvatam, bie

potrbno samo etirsto hiljada ili

otprilike toliko po etnog kapitala dae stvari potpuno obnove. Ako želiš,možeš da mi ih daš u gotovomnovcu, a ja u ih Viktoru proslediti u

manjim iznosima preko mojemajke”– njegove majke?– a ti ak nemoraš ni da se brineš da e to ostavitioš trag u vidu nekakvog zapisa?”–lošrag u vidu nekakvog zapisa? – ”zatoto moja majka i Viktor zajednomaju neku nekretninu, tako da to

mogu opravdati na taj na in. Potome nam biti potrebno nekoliko klju nih



brokera da nam pomognu oko togada pumpanje cena krene i, što jenajvažnije, velika raspodela nove

emisije. Na in na koji sam to izraunao je…”

Brzo sam se isklju io. Keni jepotpuno odlepio od uzbuenja, i svakae koja mu je sišla s usana bila jesta glupost.

Ni Viktor ni Keni nisu bili svesninagodbe koju mi je ponudilaKomisija za hartije od vrednosti. Neum to ni rei narednih nekoliko dana, io ne sve dotle dok se dobro ne

oznoje pri ajui o divnoj budunostiDjuk Sekjuriti koju je Straton

Oakmont video kao gotovonepotrebnu. Tek tada u im rei.



Tog trenutka sam kraji kom okanakratko pogledao Viktora, i po eo daga analiziram. Ve samo posmatranje

pokvarenog Kineza na gladan stomak probudilo je u meni želju da gapojedem! Zašto je taj masivni Kinez

zgledao tako so no uvek me jebunjivalo, mada je to verovatnonajviše bilo u vezi s njegovomkožom, koja je bila nežnija nego kod

novoroen eta. Ispod te satenskekože nalazilo se nekoliko desetinalojeva raskošnog kineskog sala,

koje bi bilo odli no za kuvanje; aspod toga se nalazilo još nekolikodesetina slojeva neuništivih kineskihmišia, koji su bili odli ni za jelo; a na

površini svega toga, bila je nijansakineske najnežnije boje, koja je bila



upravo boja meda od lista kau ukatupelo).

Krajnji rezultat je bio da sam,

vaki put kad bih ga pogledao,Viktora Vanga video kao prase,kojem sam gurnuo jabuku u usta,

natakao ga na ražanj i bacio naoštilj da se pe e u slatkom i ljutomosu i potom pozvao prijatelje da ga

pojedu – u luau stilu! (FUSNOTA:

Luau je havajska gozba.)”…i Viktor e uvek ostati lojalan,” nastavio je Blokhed, ”a ti eš zaraditiviše novca od Djuk Sekjuritis negood Biltmora i Monro Parkeraajedno.”

Slegnuo sam ramenima, a onda

ekao: ”Možda, Keni, ali to u ovomlu aju nije najvažnija stvar koja me



brine. Nemoj pogrešno da mehvatiš – planiram ja da zaradim

mnogo novca. Mislim, na kraju

krajeva, zašto svi ne bismo zaradilimnogo? Meutim, ono što je meniada najvažnije, što nastojim da

postignem, jeste da obezbedim tvojuViktorovu budunost. Ako budemuspeo u tome i ako u isti mahbudem zaradio par dodatnih miliona

godišnje, onda u celu stvar smatratiogromnim uspehom.” Uutao sam napar trenutaka da bi lakše uspeli dahvate moje gluposti i pokušao da na

brzinu pro itam kako su primili mojuznenadnu promenu stava.

Do sada stvari teku dobro,

pomislio sam. ”U svakom slu aju, zamanje od šest meseci mi emo imati



parnicu s Komisijom za hartije odvrednosti, i ko zna kako e se sve toavršiti? Prema tome kako dobro

tvari budu izgledale, možda enastupiti trenutak u kojem e bitiazumno da se slu aj razreši. A ako

doe taj dan, želim da se pobrinem davako ima spremne i overene izlaznevize. Verovali ili ne, ja sam u stvarieleo da pomognem da Djuk po ne

da funkcioniše i da neko vremeupravljam njim, ali mi je problem okomojih akcija Džudikejta stalno visionad glavom. Ja i dalje ne mogu da ihprodam za još dve nedelje, tako dave što radimo od sada mora bititrogo u tajnosti. Ja prosto ne mogu

dovoljno da naglasim koliko je tovažno. Da li je jasno?”



Viktor je klimnu svojompandinom glavom da mu je sveasno, i rekao: ”Nikom neu rei ni re .

A što se ti e mojih akcija Džudikejt,do njih mi ak nije ni stalo. Svi emobiti u situaciji da zaradimo toliko

novca na obveznicama Djuk da minije stalo ak i da ne prodam nijednuakciju.”

U ovom trenutku, u razgovor se

ubacio Keni: ”Vidiš, DžB – rekao sami! Viktor razmišlja na pravi na in; one potpuno u skladu s programom.” A onda je još jednom podigao ruku ipotapšao Kineza po ogromnim leima.

Viktor je potom rekao: ”Isto tako,elim da znaš da ti se zaklinjem na

o da u ti biti potpuno odan. Samo mieci koje akcije želiš da kupim i ja u



da ih kupim koliko god treba. Nikadaneeš videti nijednu sve dotle dok je tine zatražiš.”

Nasmejao sam se i rekao:Upravo zato se i slažem s tim,

Viktore, zato što ti verujem i znam

da eš uraditi pravu stvar. I, naravno,ato što mislim da si prodoran ipronicljiv ovek, ti eš to pretvoriti uveliki uspeh.” Kako su re i jeftine,

pomislio sam. U stvari, svo ovoalaganje za Viktora bila je pravaglupost, a ja sam bio spreman da sekladim u sopstveni život za to. Kineznije bio u stanju da bude lojalan bilokome, posebno ne sebi, jednom reu, ovek koji bi nehoti no pokvario

ve samo da bi zadovoljio gladopstvenog izopa enog ega.



Prema planu, Deni se pojaviopetnaestak minuta nakon što smoeli, što je bio, prema mom prora

unu, prikladan vremenski period zaKenijev trenutak slave koje Deni nebi narušio svojim prisustvom i

obaveznom paradom kojom bi sveobasuo. Na kraju, on je dubokouvredio Denija što mu je preuzeomesto mog oveka broj jedan.

zostavljanje Kenija je bilo neštobog ega sam se oseao loše, štoam, meutim, jednostavno morao da

uradim. Pa ipak, bila je sramota toto je on morao da pretrpi padajedno s Viktorom, posebno zatoto sam bio siguran da je Keni

verovao svakoj re i koju mi je rekao– o tome kako e mi Viktor ostati



odan, i sve ostalo. Meutim, Kenijevalabost je bilo to što je Viktora i dalje

gledao o ima tinejdžera. I dalje ga je

obožavao kao uspešnog dilerakokaina, dok je on u stvari dilovaomarihuanu, što je bio niži nivo u

ancu dilovanja droge.U svakom slu aju, ja sam ve seoporazgovarao sa Denijem kad same vratio u Straton nakon sastanka

a Ajkom – objasnivši mu plan donajsitnijeg detalja, i zadržavši zaebe veoma malo informacija. Kadam završio sa izlaganjem, reagovaoe onako kako sam i o ekivao.

”Po mom mišljenju,” rekao je on,ti eš uvek posedovati Straton, i

ezdeset centi od svakog dolara euvek biti tvoje. A na tebi je da li eš



uzeti kancelariju negde u istoj ulici ilieš ploviti svojom jahtom oko sveta.”

Sada, sat vremena kasnije, on je

tigao u Tendžin, i odmah je sebinasuo veliko šolju sakea. Potom jeponovo napunio tri naše aše i

podigao njegovu, kao da hoe danazdravi. Deni je rekao: ”Zaprijateljstvo i odanost, i za ve erašnjeudovanje sa Prvoklasnim akcijama.”

”Ovamo, ovamo!” viknuo sam, inas etvorica smo se kucnuli belimporcelanskim ašama. Potom smospili vrue pivo.

Obratio sam se Keniju i Viktoru:Slušajte, ja u stvari nisam

porazgovarao s Denijem o tome šta

e dešava s Djuk”– laž – ”zato midopustite da mu sve ukratko ispri am



ako da bude u toku, u redu?” Viktor i Keni su klimnuli glavom, i

a sam brzo po eo sve detaljno da

mu izlažem. Kad sam prešao naemu gde bi Djuk trebalo da budeociran, okrenuo sam se ka Viktoru i

ekao: ”Dau ti par opcija: Prva je dade u Nju Džersi, odmah preko mostaDžodž Vašington, i da se tamo otvoriirma. Najbolje bi bio Fort Li, ili

možda Hakensek. U svakom slu aju,amo neeš imati problema dapronaeš nove ljude. Moi eš da privueš decu iz celog Severnog Džersija ione koji e redovno putovati izudaljenijih delova, decu koja žive naMenhetnu i kojima je više dojadilo da

ade tamo. Druga opcija bi bila otiina sam Menhetn; ali je to ma s dve



oštrice. S jedne strane, tamo imamilion dece, tako da neeš imatiproblema da ih privu eš, ali e ti, s

druge strane, tamo biti teško dazgradiš odnose koji bi se zasnivali naodanosti.

”Jedna od klju nih stvari uStratonu je to što smo mi jedina igrau gradu. Mislim, pogledaj samo ovajestoran, na primer.” Pokazao sam

glavom u pravcu svih stolova. ”Svekoje vidiš ovde – to su sve samiStratonci. Dakle, ono što imaš,Viktore, jeste zatvoren društvenikrug” – odoleo sam potrebi daupotrebim re k u l t , koja je bilaprikladnija – ”u okviru kojeg oni ne

uju alternativno gledište. Otvoriš likancelariju na Menhetnu, tvoji



momci e ru avati sa brokerima izhiljadu razli itih firmi. To možda sadane izgleda bitno, ali, veruj mi, u

budunosti to e i te kako biti važno,posebno ako u štampi dospeš na lošglas ili ako akcije po nu da ti padaju.

U tom slu aju, ti eš biti veoma sreanto si na mestu gde tvojim brokerimaniko nee moi da šapue negativnetvari. U svakom slu aju, ja sam ti to

ekao, ali eš ipak sam na initi izbor.” Viktor je polako klimnuo svojomglavom pande, kao da je u svojimmislima odmeravao sve razloge za iprotiv. To mi je bilo veoma smešno, obzirom da su šanse da se Viktorloži s izborom da kancelarija bude u

Nju Džersiju bile veoma slabe i ravnenuli, i kao što se obi no kaže, tako



male da je izbor unapred bio oekivan. Viktorov džinovski ego nikadamu ne bi dopustio da izabere Nju

Džersi. Na kraju, država nije bila ukladu s bogatstvom i uspehom i, štoe najvažnije, nije bila pravo mesto

a igra e. Ne, Viktor e želeti da otvorivoju firmu u samom srcu Volstrita,bilo to razumno ili ne. S im sam se jalagao. Utoliko e biti lakše uništiti ga

kad za to nastupi pravi as.Istim re ima sam se obratiovlasnicima Biltmora i Monro Parkera,od kojih su svi u po etku želeli daotvore firme na Manhetnu. Zato jevlasnik Monro Paker postavljen daljeu unutrašnjost Njujorka i zato je

Biltmor sa sedištem na Floridi odlu ioda drži kancelariju na odstojanju od



Magot Majla u Boki Raton, što je bilome koje je štampa dala ogrankuužne Floride gde su bile smeštene

ve brokerske firme.Na kraju, sve se svelo na

spiranje mozga, koji je imao dva

zdvojena aspekta. Prvi aspekt je bionastaviti s jednom te istom pri omznova i iznova publici koja jeprisiljena da sluša. Drugi aspekt je

bio pobrinuti se da budeš jedini kojiuopšte nešto pri a. Nije moglo bitikonkurentnih gledišta. Naravno,tvari bi daleko olakšalo ako pri aš

ono što bi slušaoci želeli da uju, kaoto je bio slu aj u Straton Oakmontu.

Dvaput dnevno, i tako svakog dana,

a bih stao u za elje sale upravnogodbora i rekao im da e, ako me budu



lušali i radili ta no ono što im jabudem rekao, imati daleko višenovca nego što su i mogli da sanjaju

da e tu biti predivnih mladihdevojaka koje e im se prosto bacatipred noge. I upravo se to i desilo.

Nakon dobrih deset sekundipauze, Viktor je odgovorio: ”Shvatamuštinu, ali mislim da mogu veoma

dobro da poslujem na Menhetnu.

amo ima toliko puno dece da nemogu da zamislim da neu uspeti dapopunim firmu za dve sekunde.”

Blokhed je potom dodao: ”Moguda se kladim da bi Viktor mogao daodrži sastanke na kojima bi ih dobromotivisao. Tako e svako zavoleti to

to radi upravo za njega. U svakomlu aju, ja mogu Viktoru da



pomognem u tome. Ja sam praviobeleške na svim tvojim sastancima,ako da mogu da ih primenim

ajedno s Viktorom i mi možemo…” Oh, Isuse! Brzo sam se isklju io i

po eo da zurim u džinovskog pandu,

pokušavajui da zamislim šta bi mogloda se zbiva unutar tog njegovogzopa enog mozga. On je, u stvari,bio prili no pametan ovek, i umeo je

da razmišlja. U stvari, pre tri godine,on je za mene veoma dobro obavljaoposao…

To je bilo odmah nakon što mee napustila Deniz. Nadin se tada jošnije zvani no doselila, i s obzirom dau to vreme nisam imao ženu, odlu io

am da unajmim slugu koji bi kodmene radio puno radno vreme.



Meutim, ja sam želeo da angažujemlugu koji je bio homoseksualac,

onakvog kakvog sam upravo video u

eriji Dinastija – ili se možda zvalaDalas? U svakom slu aju, suština jebila da sam želeo upravo jednog

akvog slugu, kojeg sam, budui daam bio bogat, smatrao da iaslužujem.

Tako je Dženet nastavila da

raga kako bi mi pronašla sluguhomoseksualca, što joj je ubrzo ipošlo za rukom. Njegovo ime je biloSluga Patrik, a bio je tako žestok homosekusalac da mu se zadnjicaprosto pušila. Patrik mi je izgledao uedu, uprkos injenici da je ponekad

bio malo pripit, ali ja na to nisamobraao pažnju, tako da uopšte nisam



nao kakav je u stvari.Kad se Vojvotkinja uselila, brzo

e preuzela kontrolu nad

domainstvom, i po ela da zapažanekoliko stvari – kao, na primer, tuda je Sluga Patrik bio okoreli alkoholi

ar koji je menjao partnere jednog zadrugim, o emu se i sam jednomprilikom poverio Vojvotkinji, kad mue pod dejstvom Valijuma i alkohola i

am Bog zna ega još razvezao jezik.Nije prošlo dugo i to mu se obiloo glavu. Sluga Patrik se gadnoprevario kad je pretpostavio da e mie Vojvotkinja pridružiti u kui mojihoditelja prilikom Pashe, pa je tako

odlu io da priredi homoseksualne

orgije za dvedeset jednog prijatelja,koji su formirali lanac oko moje



dnevne sobe i potom u mojojpavaoj sobi nagi izigravali spiralu.

Da, to je stvarno bio pravi prizor na

koji je Vojvotkinja (kojoj je tada bilodvadeset tri) naišla: svi tihomosekusalci pribijeni jedan uz

drugog – zadnjica do testisa –napaljeni do ludila poput životinja unašem malom ljuavnom gnezdu naMenhetnu, na pedeset treem spratu

Olimpijskih kula.U stvari, Viktor je na kraju pustioSlugu Patrika da visi s prozora togstog sprata, kada se obelodanilo dau Patrik i njegova gomila ukrali

50,000 dolara gotovog novca iz mojedonje fioke. Mada, u Viktorovu

odbranu, on je obesio Patrika da visikroz prozor tek nakon toga što mu je



nekoliko puta ponovio da vratiukradene stvari. Naravno, njegoviahtevi su bili propraeni desnim

krošeima i levim direktima, što seokon alo s polomljenim Patrikovimnosem, napuknutim kapilarima u oba

oka, i polomljena tri ili etiri rebra.Mogli biste da pomislite da je Patrik ešio da ostane ist i da je vratio

novac, zar ne?

Pa dobro, on to nije u inio. Utvari, Deni i ja smo bili svedociViktorovog divljaštva. Deni je bio,više od svih ostalih, onaj koji ga jeiledžijski ispitivao – sve dotle dok

mu Viktor nije zadao prvi udarac idok Patrikovo lice nije najednom

zgledalo kao sirovo meso, na šta jeDeni otr ao u kupatilo i po eo da



povraa.Nakon izvesnog vreena, izglealo

e kao da Viktor malo zaneo i u

ednom trenutku bio na ivici daPatrika baci kroz prozor. Zato sam gaubazno zamolio da ga povu e

nazad, što je predstavljalo zahtevkoji je Viktora veoma rastužio, ali kojie, meutim, ipak poslušao. Kad seDeni pojavio iz kupatila, sav zabrinut

pozeleneo, objasnio sam mu daam pozvao policajce i da upravodolaze da uhapse Sobara Patrika.Deni je bio zapanjen mojomhrabrošu da pozovem policiju nakonto smo Patriku naneli povrede.

Meutim, ja sam im objasnio da u

policiji ta no ispri ati šta se desilo, štona kraju i jesam u inio. I da bih se



uverio da su dva policajca ispravnohvatila zna enje mojih re i, ja samvakome od njih dao po hiljadu

dolara u gotovom novcu, nakon egau samo klimnuli glavom, izvadili

pendreke iz svojih pojaseva, a onda

oš jednom ubili boga u Patriku.Tog momenta je ušao mojomiljeni konobar da bi primio našuporudžbinu. Ja sam se nasmejao i

ekao: ”Dakle, reci mi, Masa, šta imadobro–” Meutim, Masa me prekide u pola

e i i upita: ”Zašto danas vozitemuzinu? Gde je Ferari? Don

Džonson, zar ne? Vi ste kao DonDžonson?” na šta su dve konobarice

uzviknule: ”Ohhh, Don Džonson… one Don Džonson!”



Nasmejao sam se mojimapanskim obožavateljkama, koje supokazivale moj beli Ferari Testarosa,

koji je zaista bio model koji je DonDžonson vozio kada je igrao uloguSonija Kroketa u seriji Poroci

Majamija. To je bio još jedan primerostvarenja mojih adolescentnihantazija. Poroci Majamija je bila

moja omiljena serija uz koju sam

odrastao, i zato sam kupio beliestarose istog momenta kad samaradio svoj prvi milion. Osetio same pomalo neprijatno kad su me

uporedili s Džonom Džonsonom, paam odmahnuo rukom i zavrteo

glavom, a potom rekao: ”Dakle, šta

e na meniju–” Meutim, Masa me je prekinuo još



ednom. ”Vi ste isto tako i DžemBond! Imate Aston Martina, kao iBond. On ima igra ke u kolima…

ulje… eksere!” na šta su konobaricepovikale: ”Ohhh, on je Džems Bond!On je kiss-kiss bang-bang! Kiss-kiss

bang-bang!” (FUSNOTA: ” Kiss-kissbang-bang” je naziv istoimenogilma, komedije koja predstavlja

parodiju na krimie, u kojoj glavnu

ulogu igra Robert Dauni. Film jeprikazan 2005.)Na te re i smo svi prasnuli u

meh. Masa je upuivao na jednu odnajveih grešaka koje sam ikada nanio. To se desilo pre gotovo godinudana, i ja sam na registru objavio

novu emisiju od 20 miliona dolara.Sedeo sam u kancelariji s Denijem,



kada je kvaludes upravo po eo dadeluje, u kojem trenutku sam upravokrenuo da trošim novac. Pozvao sam

mog dilera egzoti nih automobila ikupio Deniju crni Rols-Rojs Korniš spokretnim krovom, za 200,000

dolara, a potom sebi kupio trka kaelena kola model Aston MartinViraž, za 250,000 dolara. Meutim, tome nije zadovoljilo, i ja sam i dalje

oseao potrebu da potrošim još višenovca. Tako mi je diler egzoti nihautomobila predložio da mojautomobil Aston Martin pretvorim uprava Džems Bond kola – kompletnoa naftnom mrljom (oil slick), ometa

em radara, registarskim tablicama

koje se uvuku da bi izbacileaslepljujuu svetlost i zaustavile



progonitelje, kao i kutiju saekserima, koja bi se na pritisak prekida a otvorila i po ela da prosipa

eksere i klinove po putu ili malemine, u slu aju da pronaem dilereoružja koji bi mi ih prodali. Cena:

100,000 dolara. U svakom slu aju,odlu io sam da ugradim sve tedetalje, a posledice su bile da je sveo crpilo toliko energije iz baterije

automobila da ona više nikada otadanisu funkcionisala kako treba. Utvari, kad god bih odlu io da ih

vozim, ona bi otkazivala. I sadaamo stoje u garaži, i izgledaju bašepo.

Rekao sam Masi: ”Hvala na

komplimentu, ali mi smo trenutnousred poslovnog razgovora,



prijatelju.” Masa se uz dužnopoštovanje naklonio, izracitovaopisak specijaliteta i zapisao našu

porudžbinu. Potom se još jednompoklonio i otišao.

Rekao sam Viktoru: ”U svakom

lu aju, vratimo se temi finansiranja.Nisam zadovoljan time da ti Kenijevamajka napiše ek. Ne interesuje meda li ste vas dvoje zajedno u poslu,

nepovezano ili povezano. To skreepažnju, zato to nemojte da radite. Jau vam dati etiri stotine hiljada ugotovom novcu, ali ne želim da ti senovac priliva od Gledis. A šta je svojim roditeljima? Da li bi mogao

njima da daš novac a da oni tebi

napišu ek?” ”Moji roditelji nisu takvi,”



odgovorio je Viktor, dok mu je izglasa izbila skromnost, što sedešavalo veoma retko. ”Oni su obi ni

udi i ne bi to razumeli. Meutim,mogao bih nešto da smislim sanekim inostranim ra unima kojima

mam pristup na Istoku.” Deni i ja smo krišom izmenjalipoglede. Prokleti Kinez je pri ao onostranim ra unima i pre nego što je

otvorio vrata sopstvene brokerskeirme? Kakav je to izopa eni manijak bio! Postojala je izvesna logi naprogresija u nizanju krivi nih dela, avrsta prestupa na koja je Viktor bioupuen privodila se kraju, nakon štoi zaradio svoj novac, ne pre toga.

Rekao sam Viktoru: ”To skree pažnjuna nekoliko razli itih na ina, a ti



upozoravajui signali su podjednakoopasni. Dozvoli mi dva, tri dana da oome razmislim, a ja u ve smisliti na

n na koji u ti proslediti novac. Moždau ti pozajmiti jednog od mojihnsajdera. Ne direktno, ve preko tree

trane. Osmisliu sve, zato o tomenemoj da brineš.” Viktor je klimnuo glavom. ”Kako

i kažeš, ali ako ti je potreban pristup

mojim inostranim ra unima samo midaj do znanja, u redu?” Uputio sam mu bezizražajan

osmeh, a potom postavio zamku: ”Uedu, javiu ti ako mi to budeatrebalo, ali ja se ne upuštam utvari te vrste. U svakom slu aju, klju

na stvar o kojoj želim da razgovarameste kako eš upravljati trgovinskim



kontom Djuk. Postoji dva razli ita nana: Možeš da izabereš otvorenupoziciju ili nepokrivenu, praznu

poziciju. Oba na ina imaju svojeprednosti i mane. Sada neu zalaziti udetalje, ali u ti izložiti njihove

uštinske principe.” Uutao sam narenutak nasmejavši se svojoj igri rema, koja uopšte nije bila namerna.U svakom slu aju, ako budeš

rgovao zauzevši otvorenu poziciju,aradieš više novca nego da trguješz prazne, nepokrivene pozicije. Kadkažem trgovanje zauzimanjemotvorene pozicije, pod timpodrazumevam da eš držati velikeblokove akcija na trgovinskom kontu

Djuk; da možeš da podigneš cene ida ostvariš zaradu na onim akcijama



koje držiš. Suprotno, ako budešrgovao uz pomo nepokrivene

pozicije i cena akcija sko i, onda eš

zgubiti dosta novca. (FUSNOTA:” Trade from the long side or thehort side” zna i tip trgovanja razli

tim finansijskim instrumentima.Long position” – finansijskinstrument zna i da diler posedujehartije od vrednosti bez ograni enja i

predstavlja neto-poziciju – poziciju urgovini hartijama od vrednosti,obom ili valutom u kojoj

posedovanje premašuje prodaju, jerdiler o ekuje porast cena; situacijakada kupovna opcija nije izvršena ilioj nije dozvoljen istek, otvorena

pozicija. Dok ”short position” jestergovanje pomou



nepokrivene/prazne pozicije i oznaava situaciju kada je koli ina prodatihhartija od vrednosti vea od koli ine

koju diler stvarno poseduje; prodajahartija od vrednosti koje prodavacoš ne poseduje – ova tehnika se

koristi kada investitor prodaje hartijeod vrednosti koje ne poseduje, jer oekuje pad cena na tržištu, otudapostaje špekulant na pad kurseva.

Re nik bankarstva i finansija, BiljanaSimurdi, Beograd, 2006.) I tokomprve godine cena svih tvojih akcija birebalo da ska e, tako da bi trebalo

da ih držiš što duže, ako želiš daaradiš mnogo novca. Mislim, akoaista želiš da uješ zvu ni signal

egistra. Dakle, neu da poreknem dabi za to trebalo malo da imaš jaja –



a ekao da vidim da li e Blokhed dahvati injenicu da sam Viktoru

upravo dao najgori trgovinski savet u

storiji Volstrita. Istina je bila da jergovanje zauzimanjem otvorene

pozicije bila recept za katastrofu.

Držanjem akcija na trgovinskomkontu firme, vi ste rizikovali sve.Gotov novac je bio kralj Volstrita, aako vam je trgovinski konto bio

vezan za akcije onda ste isuvišeanjivi za napad. Na neki na in, tunije bilo druga ije nego u bilo kojemdrugom poslu. ak i vodoinstalaterkoji bi pretovario svoj inventaratekao bi se u situaciji da mu

nedostaje gotov novac. A kad

nastupi trenutak da plati ra une – štona i zakupnina stana, telefon, platni



pisak – on ne bi bio u stanju daajmodavcima plati dugovanja svojim

vodoinstalaterskim zalihama. Ne,

gotovina je kralj u poslovanju, aposebno u ovom poslu, u kojem bivaš inventar preko noi mogao postati

prakti no bezvredan.Ispravan na in trgovanja je bioonaj zauzimanjem nepokrivene,prazne pozicije, koji vam je

omoguavao stalan priliv gotovognovca. Iako je ta no da biste izgubilinovac kako bi cene akcija sko ile, toe bilo ekvivalentno plaanju premijeosiguranja. Na in na koji sam jaupravljao trgovinskim kontomStratona, sastojao se u tome što

am dozvoljavao da firma uporno trpigubitke u svakodnevnom trgovanju,



to joj je omoguavalo da zadržipoložaj koji joj je obezbedio stalanpriliv gotovog novca i ravnotežu da

na registru objavi novu emisiju. Uuštini, ja sam gubio milion dolara

mese no tako što sam trgovao

auzimajui nepokrivenu, praznupoziciju, ali sam s druge straneobezbedio da zaradim i po desetmiliona dolara s obzirom na to da su

moj delokrug bile prve korporacijskeponude akcija u javnosti. Za mene jeo bilo toliko o igledno da nisam

mogao ni da zamislim da nekoposluje na drugi na in.

Pitanje je bilo da li e Blokhed iKinez uspeti to da prozru – ili e

Viktorov ego uleteti u trgovanjeauzimajui otvorenu poziciju? ak i



Deni, koji je bio vrlo oštrouman,nikada u potpunosti nije shvatio ovajkoncept, ili možda jeste, ali je bio

oeni kockar u tolikoj meri da je biopreman da rizikuje i zdravlje firme

kako bi zaradio dodatnih par miliona

dolara godišnje. To je bilo nemogueutvrditi.Ta no na znak, Deni se uklju io u

azgovor i rekao mi: ”Istinu da ti

kažem: Ja sam u po etku bio uvek nervozan kad si zauzimao glavneotvorene pozicije, ali s vremenom…mislim… kad sam video takav prilivdodatnog novca” – po eo je daodmahuje gavom, kao da još istaknevoje gluposti– ”da… to je stvarno

neverovatno. Meutim, za to jetvarno potrebno imati jaja.”



Keni, moron: ”Da, zgrnuli smobogatstvo trgujui na taj na in. To jedefinitivno na in na koji bi trebalo da

adiš, Vik.” Kakva ironija, pomislio sam.

Nakon svih tih godina Keni i dalje

nije imao ni najblažu predstavu oome kako sam uspeo Straton daodržim da ostane finansijski zdrav,utprkos svim problemima koji su

skrsavali. Nikada nisam trgovaoauzimajui otvorenu poziciju –nijedan jedini put! Osim, naravno, nadan nove emisije, kad bih ostavio dairma zadrži otvorenu poziciju

nekoliko pažljivo izabranih minuta,dok su cene jedinice vrtoglavo rasle.

Meutim, ja sam uvek znao da eogroman talas kupovnih karti naii



narednog trenutka. Viktor je rekao: ”Meni uopšte ne

predstavlja problem da u životu

izikujem. Po tome se odraslimuškarci razlikuju od de aka. Svedotle dok znam da cene akcija rastu,

a ulažem do poslednjeg centa. Koništa ne rizikuje, ništa ne može ni dadobije, zar ne?” S tim re ima, pandae nasmešio, a onda su mu o i još

ednom iš ezle s lica.Potvrdno sam klimnuo glavom upravcu Kineza. ”O tome se radi, Vik.Osim toga, ako se ikada naeš unevolji, ja u uvek biti tu da tepodržim sve dotle dok ponovo netaneš na noge. Gledaj na mene kao

na svoju polisu osiguranja.” Podigli smo aše i svi još jednom



nazdravili.Sat vremena kasnije, pomešanih

oseanja sam šetao salom upravnog

odbora. Do sada je sve išlo premaplanu, ali šta e biti s mojombudunošu? Šta e postati Vuk iz

Volstrita? Na kraju, celo ovo iskustvo– moja divlja vožnja – postae dalekauspomena, nešto o emu u jednogdana pri ati endler. Ispri au joj o

ome kako je, jednom davno, njenotac bio pravi igra na Volstritu, kakoe posedovao jednu od najveihbrokerskih firmi u istoriji, i kako suva ta deca – deca koja su sebe

nazivali Stratoncima – krtsarili LongAjlendom, trošei basnoslovne sume

novca na najraznovrsnije besmislenetvari.



Da, eni, Stratonci su se ugledalina tvog oca, i nazivali ga Kraljem. Ia to kratko vreme, otprilike onda

kada si se ti rodila, tvoj tatica je,aista, bio poput kralja, i on i tvoja

majka su živeli kao kralj i kraljica, i

vi su ih, gde god bi krenuli, tretiralikao kraljevska viso anstva. A sada jevoj tatica… ko je on, do avola? Pa

dobro, možda bi tata mogao da ti

pokaže neke ise ke iz štampe, moždae ti to objasniti stvari… ili… pa dobro,možda nee. Bilo kako bilo, sve što seada pri alo o tvom tati su gole laži,

eni. Sve same gole laži! Štampa uvek aže; znaš i to sama, endler, zar ne?Pitaj samo tvoju baku, Suzan; ona e

i rei! Oh, ekaj, zaboravio sam, nisive dugo videla svoju baku; ona je u



atvoru s tetka Patrišom, zbog pranjanovca. Ups!

Kako je to bilo mra no

predskazanje! Isuse! Duboko samudahnuo i odagnao ih što dalje.mao sam trideset jednu godinu, a

ve na dobrom putu da postanembivši. Opominjua pri a! Da li jeuopšte mogue da neko tako mladbude bivši? Možda se ja nisam

azlikovao od one dece glumaca kojiu kad su odrasli postali ružni imeteni. Kako beše ime onog malogiokosog iz The Partridge Family?

Deni Bona-daš-beg ili nešto sli no?Pa ipak, zar nije bilo bolje ikada bitineko i nešto nego nikada to ne

postati? Teško je to rei, zato što jepostojala druga strana nov ia, naime,



da kad jednom nau iš da živiš i da seaživiš s ne im onda nadalje ne

možeš da živiš bez toga. Ja sam bio

u stanju da živim bez dobrobiti monebuke koja me je nadahnjivala prvihdvadeset šest godina mog života, zar

ne? Meutim, sada… pa dobro, kakobih uopšte mogao da živim bez toganakon što je to postalo veliki deomoje li nosti?

Udahnuo sam duboko i eli io se.Moram da se usredsredim na decu –Stratonce! Oni su bili karta! Imaoam plan kojeg u se držati: da

postepeno usporavam završnu fazu;da ostanem iza scene; da održimrupe hadnokrvnim; održavam mir

meu brokerskim firmama; i zadržimpokvarenog Kineza pod kontrolom.



Kako sam se približavao stoluDženet, spazio sam smrknut izraz nanjenom licu koji je nagovestio

nevolju. O i su joj bile otvorene širenego obi no a usne blagoazdvojene. Sedela je na ivici stolice,

a onog trenutka kad su nam se o irele, ona je ustala i krenula pravoka meni. Pitao sam se da nije moždaaznala neke informacije o tome šta

e dešavalo sa Komisijom za hartijeod vrednosti. Jedini ljudi koji su oome nešto znali bili su Deni, Ajk i ja,

ali, s obzirom na to da je Volstrit bioako udno mesto, vesti su umele da

procure i da se rašire neverovatnobrzo. U stvari, postoji jedne stara

zreka u Volstritu: ”Dobre vestiputuju brzo, ali loše vesti



momentalno.” Ona je stisnula usne. ”Primila

am poziv od Vizual Imidž, i oni su

mi rekli da moraju s tobom odmahda razgovaraju. Rekli su da je veomahitno da s tobom popri aju još ovog

popodneva.” ”Ko je, do avola, Vizual Imidž?Nikada ak nisam ni uo za njih!”

”Jesi; oni su snimili tvoje ven

anje, da li se seaš? Ti si ih odvezaoavionom u Angvilu; bilo ih je dvoje,muškarac i žena. Ona je imala plavukosu, a on smeu. Ona je bilaodevena–”

”prekinuo sam dženet. ”Da, da,ada se seam. Ne treba mi tako

detaljan opis.” Odmahnuo samglavom udei se kako je Dženet



neverovatno pamtila detalje. Da jenisam prekinuo, verovatno bi mi ispriala koje su boje bile pantalone koje

e nosila ta žena. ”Ko je zvao:muškarac ili žena?”

”Muškarac. I on je zvu ao

nervozno. Rekao je da e iskrsnutiveliki problem, ako s tobom ne budepopri ao u narednih nekoliko sati.”

Problem? Šta je sad, do avola?

Ništa mi nije bilo jasno! O emu binimatelj sa moje svadbe mogaoahtevati da tako hitno

porazgovaramo? Da nije nešto što sedesilo na mom ven anju? Po eo daam preispitujem sve detalje iz

prošlosti kojih sam se seao… Pa

dobro, to je stvarno krajnjeneverovatno, uprkos tome što sam



dobio upozoravajui signal sa malihkaribskih ostrva Angvile. Ja samamo avionom odvezao tri stotine

mojih najbiližih prijatelja (prijatelja?)na odmor na kojem im je sve biloplaeno, i to u jednom od najboljih

hotela na svetu: Maliouana. To mee koštalo preko milion dolara, a prikraju nedelje, predsednik ostrva mie dao do znanja da je jedini razlog

to nisu svi pohapšeni zbogposedovanja droge bio taj što samm napravio tako mnogo posla da sue zauzvrat barem pretvarali da ne

vide ništa. Pa ipak, uverio me je da evi posetioci biti na spisku onih na

prismotri i da bi bilo bolje da, ako

kada odlu e da se vrate na Angvilu,ne pomišljaju da ponesu drogu sa



obom. Mada je to bilo pre trigodine, tako da je postojala malaverovatnoa da je to u vezi s tim – ili

da nije možda upravo to?Rekao sam Dženet: ”Pozovi

oveka telefonom. Preuzeu vezu u

mojoj kancelariji.” Okrenuo sam se iuputio ka kancelariji, a onda sam jojpreko ramena rekao: ”Uzgred, kakoe on zove?”

”Stiv. Stiv Barstin.” Par sekundi kasnije, zazvonio jeelefon na mom radnom stolu. Brzoam se pozdravio sa Stivom

Barstinom, predsednikom Vizualmidž, malom radnjom negde naužnoj obali Long Ajenda.

Stiv je rekao zabrinutim glasom:Uh… pa dobro… ja ne znam kako da



vam to kažem… mislim… vi ste bilitvarno dobri prema meni i mojojeni. Vi… ste nas tretirali kao goste

na vašem ven anju. Vi i Nadin nistemogli biti ljubazniji prema nama. I toe bilo stvarno najlepše ven anje

koje sam ikada video–“Prekinuo sam ga. ”Slušaj, Stiv,drago mi je što ti je moje ven anjepri inilo takvo zadovoljstvo, ali ja sam

ada veoma zauzet. Reci mi o emue zapravo radi.” ”Dobro,” odgovorio je on, ”ovde

u danas bila dva agenta FBI iatražili mi kopiju video filma vašeg

ven anja.” I istog trena, znao sam da mi

ivot više nikada nee biti isti.Dvadeset tree poglavlje



Savršen takti ar na granicizmeu dva razli ita sveta

Devet dana nakon što sam

primio onaj otrovni poziv od straneVizual Imidž-a, sedeo sam u uvenomestoranu Rao’s u Isto nom Harlemu,

udubljen u debatu sa legendarnimslednikom Ri ardom Bo Dietlom,vojim prijateljima poznatim podednostavnim imenom Bo.

Mada smo sedeli za stolom zaosmoro, ove ve eri e nam sepridružiti samo jedna osoba, naime,pecijalni agent Džim Barsini iz FBI,

koji je bio povremeni Boov prijatelj ikoji e, nadajmo se, postati isti takavprijatelj i meni. Bo je ugovorio ovaj

astanak, i Barsini je trebalo datigne za petnaest minuta.



Ovog trenutka, Bo je pri ao a jaam slušao, ili, preciznije re eno, Boe držao predavanje a ja sam ga

lušao i pravio grimase. Tema je bilanspirisana zapažanjem da sampokušao da prisluškuje FBI, što je,

prema Bou, bila jedna od najneobinijih stvari koje je ikada uo.Bo je pri ao: ”…i to jednostavno

nije na in na koji bi trebalo da gledaš

na stvari, Bo.” Ina e, Bo je imaoudnu naviku da svog prijateljaoslovljava imenom Bo, koja me jeponekad zbunjivala, posebno kadam bio pod dejstvom kvaludesa. Nareu, ve eras sam ga pažljivo pratio,ato što sam bio trezven poput

udije, što se inilo poželjnim stanjemprilikom prvog susreta s agentom



bilo nešto što je esto radio za ovihpetnaestak minuta koliko smo sedeli.Druga stvar je da ne pokušavaš da

podmiuješ njihove sekretarice – ilibilo koga, u tom pogledu.” Nakon tihe i, opet je po eo da odmahuje

glavom neprestano se udei. ”I nemojda pratiš njihove agente,pokušavajui da saznaš nekakvegluposti iz njihovog privatnog života.”

Ovog puta je odmahnuo glavombrzo, a onda po eo da prevre o i, nana in na koji to ini osoba kad uje danešto u tolikoj meri nema blage veze

logikom da mora da se otreseutiska.

Zurio sam kroz prozor restorana

kako bih izbegao Boov plamteipogled, kada sam se zatekao kako



netremice gledam u mra ni svod Istonog Harlema pitajui se kako to da jezbor za lokaciju najboljeg

talijanskog restorana u Njujork Sitijumogao da padne na jedno ovakoneugledno mesto. Meutim, onda sam

e setio da Rao’s radi ve preko stogodina, od kasnih 1800-ih, kada jeHarlem bio potpuno druga iji kraj.

A injenica da smo Bo i ja sedeli

nasamo za stolom za osmoro bio jedaleko zna ajniji posao nego što seo inilo – s obzirom na injenicu da jeezervaciju za ve eru u restoranu

Rao’s trebalo srediti pet godinaunapred. Mada je, u stvari, dobijanjeezervacije u ovom udnom malom

anahronizmu bilo gotovo nemogue.Svih dvanaest stolova restorana su



b i l i u vlasništvu, ”zasebna celinakoje je posedovalo nekoliko Njujorana, koji su osim toga što su bili

veoma bogati, bili još i veoma dobropovezani.

Fizi ki, Rao’s nije bio ništa naro

to. Ove ve eri, restoran je bioukrašen za Boži, što nije imalonikakve veze s injenicom da je 14.anuar. U avgustu bi restoran bi bio

ukrašen isto kao za Boži. Tako sutvari stajale u restoranu Rao’s., ukojem je sve podsealo naednostavnija vremena, gde se hranalužila u porodi nom stilu, atalijanska muzika iz pedesetih sviralaz džuboksa u uglu. Kako bi ve e

proticalo, Frenki Pelegrino, vlasnik estorana, na kraju bi zapevao za



goste, dok bi se ljudi od ugledakupili u baru, pušili i pozdravljaliedni druge u mafijaškom stilu, a

ene ih posmatrale s divljenjem, nana in na koji su to inile u zlatnimtarim vremenima, kad god da su se

odigravala. Muškarci bi ustali savojih stolica i naklonili se ženamakad god bi odlazile u toalet, na na inkako su to radili u zlatnim starim

danima, kad god da su se onaodigravala.Svake ve eri, pola restorana bi

bilo puno sportista, najpopularnijihimskih zvezda, i glavnih ljudindustrije, dok je druga polovina bilapuna lanova organizovane bande.

U svakom slu aju, Bo je bio tajkoji je posedovao sto, a ne ja, i ta



nije re eno, na spisku velikog brojailmskih zvezda koje su bile redovni

gosti ovog restorana, Bo Dietls je bio

ovek ija je slava sve više rasla. Saamo etrdeset godina, Bo je bio živaegenda. Nekada, u njegovo vreme,

redinom 1980-ih, on je bionajodlikovaniji policajac u istorijiNjujorške policije – uspeo je dauhapsi preko sedam stotina

prestupnika, i to u nekim odnajozloglašenijih krajeva Njujorka,uklju ujui Harlem. On je od sebe nanio veliko ime tako što je rešio sluajeve koje niko nije mogao da reši,da bi kona no dospeo u žižu javnostiešivši jedno od najgnusnijih krivi nih

dela ikada po injenih u Harlemu:liovanje belkinje kaluerice od strane



dvojice prijatelja koji su ostali beznovca.

Mada, na prvi pogled, Bo nije

delovao tako opasno i strogo, jer jemao de a ki lepo lice, savršenoreenu bradu i svetlo smeu boju

kose, koju je ešljao unazad prekookruglaste lobanje. On nije biokrupan ovek – visok možda oko stoedamdeset pet, težak sto kilograma

– ali su mu ramena bila široka, avrat tanak, koji e, meutim, kasnijepostati kao u gorile. Bo se odevaokod najboljih kreatora u gradu,plaajui po 2,000 dolara za svilenekravate i uštirkane bele košulje sarancuskim manžetnama i visokim

okovratnicima. Nosio je zlatan satežak dovoljno da ostavi udubljenae



oko zgloba i prsten sa ruži astimdijamantom velikim poput kockiceeda.

Nije bila tajna da je veliki deoBoovog uspeha što se ti e rešavanjalu ajeva bio u vezi sa okolnostima u

kojima je odrastao. On se rodio iodrastao u delu Ozon Parka, uKvinsu, gde je, s jedne strane biookružen lanovima organizovane

bande a policajcima, s druge. To jeezultiralo njegovom jedinstvenomposobnošu savršenog takti ara na

granici izmeu dva potpuno razli itaveta – koristei u rešavanju slu ajeva

koji se nisu mogli rešitiradicionalnim metodama poštovanje

koje je stekao meu lokalnimpredvodnicima mafije. S vremenom,



on je razvio reputaciju oveka kojivoje kontakte drži poverljivo i kojinformacije koje dobije koristi samo

ato da bi suzbio uli ni kriminal, kojimu je izgleda više od svega ostalogprosto ušao pod kožu. Bio je voljen i

enjen od strane prijatelja, aomrznut od strane njegovihneprijatelja kojima je ulivao strah ukosti.

Budui da više nije mogao dazdrži i da toleriše birokratskegluposte, Bo se povukao iz njujorškepolicije u tridesetoj petoj godini iubrzo svoju visoku reputacijupretvorio (i još više veze) u jednu odprivatnih bezbednosnih agencija koje

u se munjevitom brzinom razvile unajugledniju firmu tog tipa u Americi.



z tog razloga sam pre dve godineprvo potražio Boa i angažovaonjegovu servisnu službu – da

provede i održava prvoklasnubezbednosnu operaciju unutarStraton Oakmonta.

Više puta sam morao dapozovem Boa da otera osrednjeiledžije koji bi s vremena na vreme

pogrešili usudivši se da nasilu probiju

igurnosni sistem Straton Oakmonta.Zaista nisam siguran šta Bo timudima ta no rekao. Sve što samnao bilo je da bi ih on pozvao dasednu i porazgovaraju”, nakon egah više nikada u životu ne bih uo.Mada mi je jednom prilikom stigao

ep buket cvea.)Na višim nivoima mafije preutno



e podrazumevalo, nezavisno odBoa, da se njihovim elnim ljudima,umesto probijanja sigurnosnog obru

a Straton Oakmonta, daleko višesplati da nam pošalju svoje ljude daade za nas kako bi se prikladno obu

i. Potom, nakon godinu ili nešto višedana, ove mafijaški izdanci bi tihoodlazili – u stvari, gotovo poputdžentlmena – kako ne bi dalje

ometali rad Straton Oakmonta.Potom bi otvorili od strane mafijepodržane brokerske firme premanalozima svojih glavnih ljudi.

U poslednje dve godine, Bo seuklju io u sve aspekte Stratonovogobezbeenja – ak i u proces

preispitivanja kompanija iju bismoprodaju akcija javno objavili, brinui



e na taj na in da ne budemoprevareni od strane nepoštenihoperatora. I za razliku od njegovih

konkurenata, Bo Dietl i saradnici nisudolazili do nekakvih generi kihnformacija koje bi svaki haker

mogao da izvu e sa Lexis/Nexis. Ne,Boovi ljudi su u potragu zanformacijama išli direktnim putem,prljajui ruke i otkrivajui stvari za koje

ovek nikada ne bi mogao da posmislida je mogue. I mada njegova usluganije bila nimalo jeftina, zauzvrat steaista dobijali kvalitet koji je vredeoog novca.

U stvari: Bo Dietl bio je najbolji uvom poslu.

Još uvek sam zurio kroz prozorkad mi je Bo rekao: ”Šta ti misliš,



Bo? Tako zuriš kroz taj prokletiprozor kao da eš na ulici pronai nekeodgovore.”

utao sam na trenutak,azmišljajui da li bi trebalo da mu

kažem ili ne da je jedini razlog zbog

kojeg sam razmatrao mogunost daprisluškujem FBI bio taj što sam uome ve imao mnogo uspeha sa

Komisijom za hartije od vrednosti,

to je predstavljalo nešto što binehoti no navelo na put da gaupoznam sa bivšim ljudima CIA kojiu mi dali prislušne ureaje iza

njegovih lea. Jedna od buba jezgledala poput elektri nog utika a, ibila je zaka ena na udubljenje u zidu

konferencijske sobe gotovo godinudana, napajajui se strujom iz samog



utika a, tako da su joj se baterijetalno dopunjavale. Bila je divan malizum!

Pa ipak, odlu io sam da nije pravias da podelim s Boom ovu maluajnu. Rekao sam: ”Re je upravo o

ome da sam duboko ozbiljan unameri da prevaziem celu ovu stvar.Da, zaista nemam nameru da seprevrnem naglava ke i izigravam

mrtvaca zato što se neki agent FBIastr ao naokolo ispitujui ljude omeni. Ovo je igra s velikim ulozima,a u sve to je uklju en izuzetno velikibroj ljudi da bi tek tako izašli odavde.Dakle, s obzirom na to da sibezbrižan, reci mi šta si sve saznao,

u redu?” Bo je klimnuo glavom, ali pre



nego što mi je odgovorio, podigao jeveliku ašu viskija i ispio ga, umesto uri ili etiri gutljaja, jednim velikim

gutljajem kao da je obi na voda.Potom je skupio usne. ”Uhhhhh- ovee! Ovo se zove dobra kapljica!” Kona

no je nastavio da pri a dalje: ”Za poetak, istraga je još uvek u po etnojazi, a sve je pokrenuo ovek koji seove Koleman, specijalni agent

Gregori Koleman. Niko drugi u uredunije bio zainteresovan za to; svimisle da je to gubitni ki potez. I štoe ti e Ameri kog tužilaštva, oni istoako uopšte nisu zainteresovani.

Pomoni ogranak Tužilaštva jeangažovao oveka po imenu Šin O’Še,

a prema onome šta sam ja saznao,on je prili no pošten, a ne nekakav



ološ od državnog tužioca.”Postoji izvestan advokat po

menu Greg O’Konel, on mi je dobar

prijatelj, a uzgred, on je radio sa ŠinO’Šeom. On je stupio u kontakt saŠinom na moju molbu, i prema

Gregu, Šin nije mogao da kaženijednu bogovetnu re o tvom slu aju.i si u pravu kad kažeš da oni tamo

nemaju mnogo slu ajeva u vezi s

nov anim papirima. Oni su višeupueni na slu ajeve koji se ti umafije, zato što pokrivaju Bruklin.Zato u tom pogledu imaš sree.Meutim, njega bije glas da je veoma,veoma uporan ovek. O tebi pri a kaoo nekoj velikoj zvezdi. On te izuzetno

poštuje i ceni, i to ne na na in nakoji ti želiš. Zvu i kao da je pomalo



opsednut celom stvari.” Odmahnuo sam glavom s

velikom ozbiljnošu. ”U redu, to je

tvarno mnogo, mnogo lepa prokletavest! Opsednuti FBI agent! Odaklee on odjednom stvorio? To mora biti

da je u vezi sa pogodbom koju jeponudila Komisija za hartije odvrednosti. Ti nitkovi vode dvostrukugru sa mnom.”

”Smiri se, Bo. Nije to tako lošekao što ti se ini. Ovo nema nikakveveze sa Komisijom. Radi se o tomeda si zaintrigirao Kolemana. I toverovatno više zbog svega onoga štotampa piše o tebi, i sve u vezi selom tom stvari oko Vuka iz

Volstrita.” Po eo je da odmahujeglavom. ”Sve te pri e o drogi i



kurvama i raskalašnom trošenju. Toe prili no uzbudljivo i zanosno zamladog agenta FBI koji zarauje

etrdeset hiljada dolara godišnje. A tajovek Koleman je mlad, u ranimridesetim, mislim; nije stariji od

ebe. Zato pomisli samo na surovutvarnost ovog mladog oveka kadvidi tvoju poresku prijavu i shvati dai zaradiš više za sat vremena nego

to on zaradi za godinu dana. A ondai još vidi i ženu kako se sva ponosnapojavljuje na televiziji.”

Bo je slegnuo ramenima. ”Uvakom slu aju, želim da ti kažem da

bi trebalo da se potrudiš da štampamanje piše o tebi i da se na neko

vreme povu eš. Uzmi duži odmor iliako nešto, što izgleda sasvim



azumno s obzirom na tvoju nagodbuKomisijom za hartije od vrednosti.

Kada e to biti zvani no objavljeno?”

”Nisam sto posto siguran,” odgovorio sam. ”Možda za nedelju ilidve.”

Bo je klimnuo glavom. ”U redu,dobre vesti su da je Koleman stekaoeputaciju prili no dobrog strelca. On

nije kao agent koga eš ve eras

upoznati, koji je zaista prokleto lud ineobuzdan. Mislim, ako bi DžimaBarsinija imao za vratom – pa dobro,o bi bile veoma loše vesti. On je

ubio ve dvoje ili troje ljudi – jednoga puškom i to nakon što je krivac

podigao ruke uvis. Bila je to jedna od

onih stvari kad on kaže: ’FBI –beng!–Stani! Ruke uvis!’ Shvataš šta hou da



i kažem, Bo?” Isuse! Pomislio sam. Da li mi je

edini spas iz ove situacije da iscrpim

agenta sa prstom na obara u?Bo je nastavio: ”Dakle, nije sve

ako loše, Bo. Taj ovek Koleman ne

pripada tipu ljudi koji e da izmislidokaz protiv tebe i ide naokolo dapreti Stratoncima doživotnimatvorom, a isto tako nije ovek koji bi

šao da ti plaši i maltretira ženu.Meutim–” Prekinuo sam Boa veoma

abrinutim glasom: ”Kako to misliš,plaši i maltretira moju ženu? Kako onmože da u sve ovo uvu e Nadin?Ona nije u inila ništa, osim što troši

velike sume novca.” Ve samapomisao na to da bi mogli da uhvate



moju ženu u inila je da potpunoklonem duhom.

Boov glas je momentalno

poprimio ton psihijatra koji se obraapacijentu koji stoji na ivici prozora nadesetom spratu. ”Smiri se, Bo.

Koleman nije tip oveka koji je sklonuznemiravanju drugih. Pokušao samda mu kažem da nije nepoznata pri ada agent izvrši pritisak na muža tako

to po ne da mu juri ženu. Meutim,o se ne odnosi na tvoju situaciju,ato što Nadin nije uklju ena ni uedan tvoj posao, zar ne?”

”Naravno da nije!” Odgovorioam s velikom sigurnošu, a ondaam brzo pretresao moje poslovne

poduhvate da proverim da li samekao istinu. I tako došao do tužnog



aklju ka da nisam bio u pravu.Istina je da sam obavio parransakcija u njeno ime, ali ništa

oše. Njena odgovornost je ravnanuli. Meutim, ja nikada ni ne bihdozvolio da doe do toga, Bo. Pre bih

e izjasnio krivim i pustio ih da metrpaju u zatvor na dvadeset godinanego što bih im dopustio da optužemoju ženu.”

Bo je polako klimnuo glavom iodgovorio: ”Kao i svaki pravimuškarac. Meutim, ja sam hteo da tikažem da oni znaju i za to, i da tomožda vide kao slabu ta ku. Jošednom, mi sada previše žurimo unašoj analizi. Istraga je u po etnoj

azi, trenutno više lov u mutnomnego bilo šta drugo. Ako budeš imao



ree, Koleman e se spotai nanabasati na nešto drugo… na nekilu aj koji nema veze s tvojim slu

ajem… i tako e izgubiti interesovanjea tebe. Samo budi oprezan, Bo, ive e biti u redu.”

Klimnuo sam glavom. ”Možeš daa unaš na to.” ”Dobro. Dakle, Barsini bi trebalo

da naie svakog sekunda, pogledajmo

ato par osnovnih pravila. Prvo,nemoj iznositi svoj slu aj. To nije tavrsta susreta. To e biti u stiluokupljanja prijatelja koji askaju iupetaju gluposti. Nema govora ostrazi ili bilo emu sli nom. Po ni takoto eš s njim uspostaviti prijateljski

odnos i razvijati ga povremenimusretima. Zapamti, mi ne



pokušavamo od ovog oveka dazmamimo informacije koje ne smeda ti da.” Odmahnuo je glavom da

naglasio svoje re i. ”Istina je da akoe Koleman zaista zainteresovao zavoj slu aj i želi da motri na tebe, u

om slu aju Barsini ne može ništa dau ini. Samo ako Koleman nema ništaprotiv tebe, a on je stvarno obi ankreten –onda Barsini bi mogao da

kaže: ’Hej, ja znam tog oveka i onuopšte nije loš, zašto ga ne ostavišna miru?’ Zapamti, Bo, poslednjatvar za koju bi želeo da budeš

optužen jeste podmiivanje agentaFBI. Za to bi te bacili u zatvor dazdržavaš dugogodišnju kaznu.”

Potom je Bo podigao obrve, idodao: ”Meutim, s druge strane,



postoji informacija koju možemodobiti od Barsinija. Vidi, istina je dapostoje neke stvari koje Koleman

možda ž e l i da znaš, i može daskoristi Kolemana kao kanal. Kona? Možda eš se sprijateljiti s

Barsinijem. On je prili no dobarmomak, u stvari. On je jedan ludak,pa ipak, ko od nas nije, zar ne?”

Složio sam potvrdno klimnuvši

glavom. ”Pa dobro, ja nisam tip kojiprosuuje o drugim ljudima. Mislim dau oni najgori ljudi, zar se ne slažeša mnom po tom pitanju?”

Bo se usiljeno nasmejao. Verujmi na re kad ti kažem da Barsini nijeipi an agent FBI. On je bivši

pripadnik SEAL (FUSNOTA: SEAL jeakronim za Sea Air and Land, to su



pecijalni odredi ratne mornarice, ijiu pripadnici obu eni za poseban vidatovanja – za borbe na moru, u

vazduhu i na kopnu.) – ili moždaPomorskog izvia kog odreda – nisamiguran gde je pripadao. Meutim,

ednu stvar koju bi trebalo da znaš oBarsiniju je da je on strastvenonilac, tako da vas dvojica imate

nešto zajedni ko. Možda bi mogao da

ga pozoveš na jahtu ili nešto sli no,posebno ako se itava stvar okoKolemana ispostavi kao nešto beznaajno. Imati prijatelja u FBI nikadanije loša stvar.”

Nasmejao sam se Bou jedva seuzdržavši da ne sko im preko stola

da ga izljubim. Bo je bio pravi ratnik,oliko dragocen da se to nije moglo



proceniti. Koliko sam mu plaao,zmeu Stratona i osoblja? Preko polamiliona dolara, možda i više. I vredeo

e svaki peni. Upitao sam ga: ”Štaovaj ovek zna o meni? Da li zna daam pod istragom?”

Bo je odmahnuo glavom. ”Ne, nena apsloutno ništa. Ja sam ispri aoveoma malo o tebi. Samo da si misto tako dobar klijent koliko si mi i

dobar prijatelj. I obe ove izjave subile ta ne – što je, uostalom, razlogbog kojeg ovo radim, Bo, pre svega,ato što sam ti prijatelj.”

Spontano sam mu odgovorio: ”Inemoj misliti da ja to ne cenim, Bo.Neu zaboraviti–”

Bo me je prekinuo u pola re i.Evo ga, stiže.” Pokazao je prema



prozoru, etrdesetogodišnji muškaraculazio je u restoran. On je bio visok otprilike sto devedeset centimetara,

ežak preko sto kilograma, i saveoma kratkom ošišanom frizurom uportskom stilu. Imao je oštre, lepe

rte lica, prodorne smee o i, ineverovatno etvrtaste vilice. U stvari,on je izgledao poput slike sa posterakoji objavljuje regrutaciju za desni

arske paravojne jedinice.”Veliki Bo!” uzviknuo jenajneverovatniji agent FBI. ”Mooojove e! Šta to do avola smeraš i gdei samo pronašao ovaj restoran?

Mislim – Isuse Hriste, Bo – ovajumarak je idealno mesto za

vežbanje u gaanju u nišan!” Nagnuoe glavu u stranu i podigao obrve,



kao da je time želeo da naglasiogiku njegovog zapažanja. Potom jedodao: ”Hej, to me uostalom ne

brine. Ja pucam samo u pla kašebanaka, zar ne?” Taj poslednji ludaki komentar bio je upuen meni,

propraen srda nim osmehom, kojeme specijalni agent Barsini potomdodao: ”A vi, mora biti da ste viDžordan. Drago mi je što smo se

upoznali, drugar! Bo mi je ispri ao damate strašnu jahtu – ili brod, utvari – i rekao mi je da volite daonite. Da se rukujemo.” On mi je

pružio ruku. Na to sam i ja brzopružio ruku ka njemu i iznenadio sekad sam video da je njegova ruka

duplo vea od moje. Nakon što mi jegotovo istrgao ruku iz ramena, on je



kona no pustio da izvu em ruku izog snažnog stiska, a onda smo svieli.

Upravo sam se spremao danastavim razgovor na temu ronjenja,ali mi se za to nije ukazala prilika.

Specijalni agent MedmenFUSNOTA: Madmen zna i ludak.)e istog momenta po eo da pri aprazne pri e. ”Znaš šta,” rekao je

namorasto i jetko, ”ovaj kraj je pravoprokleto smetlište.” Odmahnuo jeglavom s gaenjem, naslonio se natolicu i prekrstio noge, usled ega se

otkrio ogroman revolver za pojasom.”Dakle, Bo,” rekao je Bo

Barsiniju, ”svakako se slažem s

obom što se toga ti e. Znaš li kolikoam ljudi uhapsio dok sam radio u



ovom kraju? Ne bi mi verovao da tikažem. A pola njih su bili isti ljudikoje sam prethodno hapsio i koje

am morao ponovo da uhapsim!Seam se jednog oveka, koji je bioogroman poput gorile. On mi se

prikrao iza lea sa poklopcem odkante za ubre i raspalio me po glavi,od ega sam se gotovo ošamutio.Potom je krenuo za mojim

partnerom, i hladnokrvno ga udariood ega se ovaj onesvestio.” Podigao sam obrve i rekao: ”I šta

e desilo s tim ovekom? Da li steuspeli da ga uhvatite?”

”Da, naravno da sam gauhvatio,” odgovorio je Bo, gotovo

uvreeno. ”Mene nije nokautirao, veme je samo uzrujao. Kad sam naišao



on je još uvek tukao mog prijatelja,ali sam ja onda zgrabio taj poklopacod njega i udarao ga po glavi

nekoliko minuta. Meutim, on je imaoednu od onih posebno tvrdihobanja, kao prokleti kokos.” Bo je

legnuo ramenima, a potom jeavršio pri u re ima: ”On jepreživeo.”

”Dakle, to je prosto sramota,”

odgovorio je federalni agent. ”Ti sipreviše mekan, Bo. Ja bih mu išupao dušnik i nahranio ga njime.Znaš, postoji na in da to uradiš a dani ruke krvlju ne uprljaš. Sve je utisku ru nog zgloba. To proizvede

neku vrstu pucketavog zvuka,”–

ederalni agent je pristisnuo vrhezika na gornje nepce i pritisnuo



obraze da bi se potom za ulo –ŠKLJOC!”

Tog asa je vlasnik restorana,

Frenk Pelegrino – takoe poznat kaoFrenki Ne, zato što je ljudima koji bivali da rezervišu sto uvek govorio

ne – ušao da se predstavi agentuBarsiniju. Frenk je bio odeven takogizdavo, sve je na njemu biloavršeno uklopljeno, sveže

speglano, da bih mogao da seakunem da je upravo izašao sahemijskog išenja. Nosio je tamnoplavo odelo iz tri dela sa tankimvetlosivim prugicama. Iz levog

džepa na grudima mu je virila belamaramica, savršena, briljantna, kako

e to samo ovek poput Frenkijamogao da postigne. Izgledao je kao



bogati šezdesetogodišnjak, doteran igodan, a imao je i jedinstveni dar

da se ponaša na takav na in da se

vaka osoba u restoranu Rao’soseala kao kod kue.”

”Vi mora biti da ste Džim

Barsini,” rekao je srda no Frenk Pelegrino. On mu je pružio ruku. ”Bomi je ispri ao sve o vama. Dobrodošliu Rao’s, Džim.”

Na te re i, Barsini je ustao satolice i po eo da se rukuje trzajuimu ruku iz ramena. Fascinirano samposmatrao kako je Frenkovaavršeno o ešljana seda kosa ostala

na istom mestu dok se ostatak njegovog tela tresao kao da je

krpena lutka.”Isuse, Bo,” rekao je Frenk



pravom Bou, ”ovaj ovek ima stisak uke kao grizli! On me podsea na…” itim re ima, Frenk Pelegrino je po

eo da izlaže jednu od njegovihmnogobrojnih pri a o muškarcimakoji nemaju vrat.

Momentalno sam se isklju io, iosmehujui se s vremena na vreme,brzo prionuo na zadatak koji je biopreda mnom: Šta bih uopšte mogao

da kažem, uradim ili da, što se togai e, dam specijalnom agentuBarsiniju da bih ga naveo da kažepecijalnom agentu Kolemanu da me

ostavi na miru? Najlakše bi bilo da,naravno, jednostavno podmitimBarsinija. Nije izgledao kao ovek

visokog morala, zar ne? Mada ga jemožda cela ta stvar što je bio vojnik



plaenik u inila nepotkupljivim, umislu da bi mu uzimanje novca izste pohlepe izgledalo ispod asti.

Pedeset hiljada godišnje? Koliko ovek a te pare može sebi da priušti daoni? Ne mnogo. Uz to, ovde se

pominje ronjenje i tamo sepominje ronjenje. Bio bih spremanda platim prili no veliku svotu damam anela uvara unutar FBI, zar

ne?Koliko bih, s tim u vezi, biopreman da platim agentu Kolemanu

da zauvek izgubi moj broj telefona?Milion? Svakako! Dva miliona?Naravno! Dva miliona supredstavljala malu sumu u susret

državnoj optužbi i mogueminansijskom slomu!



Eh, koga sam ja tu zavaravao?Sve te misli su bile ista utopija. Utvari, mesto poput restorana Rao’s

lužilo je kao jasna opomena da sedržavi nikad ne može verovati naduge staze. Pre samo tri ili etiri

decenije mafijaši su radili šta im sehtelo: Potplatili su policiju; potplatiliu politi are; potplatili su sudije; zame božje, potplatili su ak i u itelje!

Meutim, onda su došli Kenedijevi,koji su i sami bili mafijaši i koji su umafiji videli konkurenciju. Oni nisuodržali obeanje i izvršili svojudužnost u pogledu svih stvari – svaona divna pravila usluga za uslugu –… pa dobro, ostalo je istorija.

”…i na taj na in se tadanagodio,” rekao je Frenki Ne, kona



no završavajui svoju pri u. ”Mada on,u stvari, nije kidnapovao glvnogkuvara; samo ga je neko vreme

držao kao taoca.” Na te re i, svi, kao i ja sam, po

eli smo histeri no da se smejemo,

uprkos injenici da sam propustiodevedeset odsto onoga što je ispriao. Meutim u restoranu Rao’s,propuštanje pri e je sporedna stvar.

Na kraju krajeva, tako je to kadmnogo istih takvih pri a slušate izdana u dan.

Dvadeset etvrto poglavljePredaja bakljeDžordž Kembel, moj nemi šofer,

amo što je dovezao limuzinu polako

e zaustavivši kod bo nog ulazaStraton Oakmonta, kad me je



doslovno oborio s nogu prekinuvšiamonametnuti zavet utanja i

upitavši me: ”Šta e sada da se desi,

gospodine Belfor?”Dobro, dobro, dobro! Kucnuo je

as da se stari avo okane tog zaveta i

uputi mi par re i! I mada je njegovopitanje moglo da se u ini poprili nonejasno, ono je, u stvari, pogodilouštinu stvari. Na kraju, za manje od

edam sati, u etiri sata popodne ja utajati u prednjem delu saleupravnog odbora, i održati oproštajnigovor armiji izuzetno zabrinutihStratonaca, od kojih su se svi, poputDžordža, pitali kakva ih budunosteka, finansijski i uopšte.

Nisam ni sumnjao da e se upredstojeim danima pojaviti mnoga



gorua pitanja u umovima Stratonaca.Pitanja kao što su:

Šta e se desiti sada kad Deni

bude vodio posao? Da li e u narednihest meseci i dalje raditi za svojimadnim stolom? I ako budu radili, da

e se prema njima odnositi pošteno?li da li e favorizovati svoje stareprijatelje i nekoliko klju nih brokera skojima je koristio kvaludese? I kakva

udbina o ekuje brokere koji su bili uprijateljskijem odnosu s Kenijemnego s Denijem? Ili, da ne budukažnjeni, tretirani kao graani drugogeda? Da li e brokerski Diznilend

opstati? I da li e Straton pasti u rukeobi ne firme, ni bolje ni gore od

drugih?Odlu io sam da ne podelim s



Džordžom nijednu od ovih misli, i sveto sam rekao bilo je: ”Džordž, nemaazloga da o bilo emu brineš. Ma šta

da se desi, o tebi u uvek da sebrinem. Dženet i ja emo pronaikancelariju u blizini, a postoji hiljadu

tvari zbog kojih e biti potreban meniNadin.” Nasmejao sam se širokimosmehom i progovorio pobedni kimonom: ”Posmisli samo, jednog dana

eš mene i Nadin voziti na endlerinoven anje. Možeš li to da zamisliš?” Džordž je klimnuo glavom i

nasmejao se srda no, otkrivajuivoje prvoklasne zube, a potom je

ponizno odgovorio: ”Ja izuzetnovolim svoj posao, gospodine Belfort.

Vi ste najbolji gazda kojeg sam ikadamao. Gospoa Belfort, isto tako. Svi



vas vole. Tužno je što morate daodete odavde. To više nikada nee bitisto mesto. Deni nije poput vas. On

e prema ljudima ne ponaša dobro.Ljudi e otii.”

Prvi deo Džordožve izjave me je

oliko zbunio da se nisam potpunokoncentrisao na onaj drugi deo. Da je on to rekao da voli svoj posao? I

da me vo l i? U redu, moram da

priznam, cela stvar o ljubavi je bioneverovatno slikovit govor, ali nijemoglo da se porekne da je Džordžupravo rekao da voli svoj posao i dame poštuje kao gazdu. Što jezgledalo ironi no nakon svega krozta je sa mnom prošao: ”kurve…

droga… ponone vožnje kroz CentralPark sa striptizetama… strunja e



ve pomahnitao! Okrenuo sam se kaDžordžu i za momenat posmatraokako on na to reaguje, ali on uopšte

nije izgledao šokiran. On je malonagnuo glavu u stranu i imao izrazca koji kao da je govorio: ”Ne mogu

da do ekam da vidim kako e celu tutvar povezati s akcijama!” ”Vidite,” nastavio je Deni, u

ivom odelu na štraftice i s lošom

kopijom nao ara kakve su navodnonosili anglosaksonski protestanti,ono što su otkrili jeste da deset

odsto itave muške populacije inepravi homoseksualci.” I sada jenapravio pauzu kako bi postigao jošnažniji utisak i na taj na in omoguio

da bolje shvate re i koje je izgovorio.Evo još jedne parnice! Pogledao



am po prostoriji… i video mnogobunjenih pogleda, kao da je svako

pokušavao da poveže uzroke i

posledice i shvati šta je rekao. Za uloe i par kikota ali ne i otvoren smeh.

O igledno, Deni nije bio

adovoljan sa reakcijom publike – pae sa zadovoljstvom nastaviozlaganje: ”Kažem još jednom,” nastavio je ovek kojeg je Komisija za

hartije od vrednosti smatrala manjimod dva zla, ”studija je ustanovila dadeset odsto muške populacije voli daga prima u zadnjicu! Da, deset odstoupražnjavaju analan seks! To jeogroman procenat! Ogroman! Svi timuškarci ga primaju u zadnjicu!

Puše kurac! I–” Deni je bio prisiljen da prekine sa



vojom praznom pri om budui da seala upravnog odbora izobli ila u

pravi pakao. Stratonci su po eli da vi

u i urli u i aplaudiraju i kli u. Sada jepola sale bilo na nogama: mnogi suazmenjivali tradicionalni pozdrav

pljesnuvši uzajamno ruku o ruku.Meutim, u prednjem delu, u odeljkugde su sedele asistentkinje prodaje,niko nije stajao. Sve što sam mogao

da vidim bila je gomila plavih dugihkosa nagnutih pod oštrim uglom,budui da su mlade žene sedelenaslonjene unazad na naslonetolica i šaputale nešto jedne

drugima na uvo, odmahujui glavomaprepašeno.

Tog trenutka je Džordž rekaobunjenim tonom: ”Ne razumem.



Kakve to ima veze sa berzom? Zaštoon razgovara o homoseksualcima?”

Ja sam slegnuo ramenima i

ekao: ”Komplikovano je to, Džordž,mada u svemu tome ne postojinijedan drugi razlog osim da

pokušava da stvori zajedni kogneprijatelja, onu vrstu kakvu je Hitlertekao tridesetih godina.” I samo

pukim slu ajem, pomislio sam, da

ad nije osuo paljbu na crnce. Tamisao me je podstakla da dodam: ”Uvakom slu aju, ne moraš da slušašve te gluposti. Zašto se ti lepo ne

vratiš krajem dana, oko pola etiri, uedu?”

Džordž je klimnuo glavom i

otišao, bez sumnje, nervozniji negokada.



Dok sam tu stajao, posmatrajuiutarnju pobunu, morao sam da seupitam zašto je Deni sve svoje

astanke na kraju svodio na seks. Ogledno, želeo je da dobije pareftinih osmeha, ali su za to postojali

drugi na ini, na ini koji nisi imalinikakve veze sa slanjem skriveneporuke. Skrivena poruka je bila dae, uprkos svemu, Straton Oakmont

egitimna brokerska firma kojapokušava da zaradi novac svojimklijentima – a jedini razlog što im nijearaivala novac bila je zlobna zaveranvestitora koji su ugovarali prodajuhartija od vrednosti koje nisuposedovali jer su o ekivali pad cena

na tržištu i koje su zbog toga mu ili,poput skakavaca, širei zlobne glasine



ea!” Odjednom su glave po ele da se

okreu sumnji avo. ak i male plave

asistentkinje prodaje po ele suumnji avo da kruže pogledom

naokolo. U prostoriji se za uo žamor,

koji nisam mogao da razaberem.Meutim, poruka je bila jasna:Pronaite ih i lin ujte ih!”

Posmatrao sam s velikim iš

ekivanjem kako se hiljade vratovazvijaju tamo-amo… optužujuepoglede stotine ljudi… njihove mlade,nažne ruke koje su se pružale uvim pravcima upirui prstom naumnjive. A onda je usledilo nasumi

no izvikivanje njihovih imena:

”Teskovic” je homi!” ”O’Rajli” je prokleto nastran!



Ja nisam pušio Irvu! To je samo–” Deni ga prekide u pola re i

gromoglasnim zvukom koji je

odjeknuo iz zvu nika: ”Dosta, Skot,dosta! Što to više budeš poricao, toeš ostaviti utisak da si više kriv. Zato

prekini s tim. Samo mi je žao tvojeupruge i dece, koji e se stideti što sii takav.” Deni je odmahnu glavom s

gaenjem a potom se okrenuo od

Skota. ”U svakom slu aju,” nastavioe novi izvršni direktor Stratona, ”tajgnusni in ima više veze sa moi negoa seksom. I Irv nam je sad dokazao

da je zaista moan ovek – tako što jenaterao mlae brokere da mu puše.Dakle, ceo slu aj je razrešen, a Skotu

e oprošteno.”A sada kada sam vam



”Ovog puša a kurca trebapremazati katranom i nalepiti nanjega perje!”

”Pazite na svoje pie! On epokušati da vas siluje!”

U redu, pomislio sam, završio se

ovaj jutarnji sastanak, sazvanprepodne u svrhu potpunog ludila. Ita je ovaj sastanak postigao, ako je

uopšte išta doprineo? Nisam bio

asvim siguran da je rezultirao ne imdrugim osim što je naslikao jednustinski groznu sliku onoga što odutrašnjeg dana po inje da se zbiva

u Straton Oakmontu.Zbog ega bi trebalo da budem

znenaen?

Sat vremena kasnije, ja samedeo za svojim radnim stolom i sa



ovih sedam re i se tešio, dok sam usti mah slušao kako se PobesneliMaks obrušava na Denija i mene

bog ugovora o kupovini kontrolnognteresa u kompaniji, što je bilaamisao mog ra unovoe, Denisa

Gaita, iji je nadimak bio Kuvar, a kojie stekao zbog svoje ljubavi premaalsifikovanju ra una, takozvanoginansijskog kulinarstva u okviru

kojeg je umeo fantasti no da zakuvatvari finansijske prirode.FUSNOTA: Ovde je u pitanju igrae ima koja se pojavljuje u

engleskom idiomu ”cook the book”.Ovaj termin ozna ava falsifikovanjea una ili izveštaja o dogaaju, naj

eše finansijskom. Na prvi pogled, ovakombinacija se može u initi neobi



nom, ali se ona po prvi put pojavilaredinom XVII. veka, i otada se

nalazi u upotrebi. To je metafora

kulinarskog ina, pri emu se sastojcimenjaju, prekrajaju i unapreujuprocesom. Finansijski izveštaji takoe

mogu biti modifikovani u koristkuvara’.) Ukratko, ugovor jeziskivao da mi Straton mese nosplauje milion dolara, i da to traje

petnaest godina, s tim da mi se svesplauje pod uslovima ugovora onekonkurentnosti, što je zna ilo dae slažem s tim da se ne takmi im sa

Stratonom u brokerskom poslu.Pa ipak, uprkos tome što je na

ovaj ugovor par ljudi reagovalo

podizanjem obrva, on u stvari nijebio nezakonit (na površini), a ja sam



mao prilike da uspešno zaplašimadvokate firme da ga odobre bezobzira na to što je kolektivna

mudrost govorila u prilog tome da onpak nije prošao prakti nu proveru.

Ovog trenutka u mojoj kancelariji

nalazila se i etvrta osoba, naimeVigvam, koji do sada nije mnogo priao. To, meutim, nije bilo iznenaujue.Na kraju, Vigvam je proveo vei deo

voje mladosti ve eravajui u mojojkui, tako da je bio veoma svestanposobnosti Pobesnelog Maksa.

Pobesneli Maks je govorio: ”…ivas dvojica morona ete dopustiti davam odseku sise zbog ovoga.Kupovina od sto osamdeset miliona

dolara? To je kao da pljujete direktnou lice Komisije za hartije od



vrednosti. Mislim – Isuse Hriste!Kada ete vas dvojica jednom venešto da nau ite?”

Slegnuo sam ramenima. ”Smirie, o e. Nije to tako loše kao što ti seni. To je gorka pilula koju sam

morao da popijem, a sto osamdesetmiliona služi kao podmazivanje.” Malo i previše likujui, Deni je

dodao: ”Maks, ja i ti emo da radimo

dugo, pa zašto onda ovo ne bismopripisali iskustvu, eh? Na kraju, tvojin e dobijati novac! Šta bi tu moglo

biti loše?” Pobesneli Maks se okrenuo na

petama i Deniju uputio uporanpogled. Uvukao je prvoklasni dim iz

igarete i skupio usta u malo O.Snažnim izdahom, on se usredsredio



uobli ivši tok dima u laserski snop upre niku od jednog i po centimetra, iopovskom snagom ga izbacio u

pravcu Denijevog iscerenog lica.Potom, dok je Deni još bio obavijenoblakom dima, on je rekao: ”Da ti

kažem nešto, Poruš. Ja ti neu ukazatineko novo poštovanje samo zato štomoj sin sutra odlazi. Jer sepoštovanje mora, pre svega,

aslužiti, a ako je jutarnji sastanak nekakav pokazatelj, možda bi zamene najbolje bilo da iz ovih stopaodem u zavod za zapošljavanje i dae prijavim kao nezaposlen. Da linaš koliko si zakona prekršio sa

onim svojim smešnim i neverovatnim

programom? Samo ekam poziv onogdebelog nitkova, Dominik Barbare.



o je onaj mladi ludak koji e se obraunati sa ovim glupostima.”

Potom se okrenuo ka meni i

ekao: ”I zašto si odabrao da uugovor o otkupu bude navedena renekonkurentan? Kako eš biti

konkurentan kad si ve podabranom?” Još jednom je uvukaodim cigarete. ”To ste ti i onapropalica Gaito zakuvali ovaj

pokvareni plan? To je prokletaparodija, i ja odbijam da budem njendeo.” S tim, Pobesneli Maks seuputio ka vratima.

”Dve stvari, o e, pre nego štoodeš,” rekao sam, podigavši ruku.

Sa siktanjem: ”Koje?”

”Prvo, advokati firme su upotpunosti odobrili ugovor. A jedini



azlog zbog kojeg glasi na stoosamdeset miliona dolara je taj štokao nekonkurentan mora biti otpisan

na preko petnaest godina tako da nezgubimo naknadu od ukupnogporeza. Straton e mi plaati milion

dolara mese no, odnosno petnaestgodina po milion mese no iznosi stoosamdeset miliona dolara.”

”Poštedi me brze matematike,”

odgovorio je odse no. ”uopšte nisammpresioniran. A što se pravilnika oporezima ti e, ja sam toga i te kakovestan, ma koliko ga tvoji i Gaitovi

buka i zanemarivali. Zato nemoj dame ubeuješ i obmanjuješ, gospodineove e. Još nešto?

Neobavezno sam na to dodao:Danas ve eru moramo da pomerimo



na šest sati. Nadin želi da dovedeendler kako biste je ti i mama videli.” Ukrstio sam prste i sa ekao da ime

endler o ara Pobesnelog Maksa, iji sezraz lica na samo spomenuto imeedine unuke odmah ublažio.

Sa velikim osmehom i blagimengleskim akcentom, ser Maks jeekao: ”Ohhh, kakvo divnoznenaenje! Tvoja majka e se veoma

obradovati što e videti endler. Uedu, onda važi. Pozvau mamu iaopštiti joj lepe vesti.” Ser Maks je

nakon toga izašao iz kancelarije sosmehom na licu i poskakujui uhodu.

Pogledao sam u Denija i Vigvama

slegnuo ramenima. ”Postoje izvesneklju ne re i koje ga smiruju, a endler



e najpouzdanija od svih, U svakomlu aju, morate ih nau iti ako neelite da dobije sr ani napad u

kancelariji.” ”Tvoj otac je dobar ovek,” rekao

e Deni, ”I ovde se za njega ništa

nee promeniti. Ja ga gledam kaooca, i on može da kaže i uradi štogod želi dokle god ne bude spremanda ode u penziju.”

Nasmejao sam se, oseajui seahvalnim zbog Denijeve lojalnosti.”Meutim, još važnije od tvog

oca,” nastavio je, ”što ve imamproblema sa hartijama od vrednostiDjuk. Uprkos tome što je Viktor uposlu samo tri dana, on ve širi

glasine da je Straton na dobromputu da bude izba en iz posla i da je



Djuk sledea velika stvar. On još uvek nije pokušao da ukrade brokere, alio samo što nije uradio, siguran sam.

aj debeli kreten je isuviše lenj daobu i svoje brokere.”

Pogledao sam u Vigvama. ”Šta ti

maš da kažeš na sve ovo?” ”Mislim da Viktor ne predstavljaneku veliku pretnju,” odgovorio jeVigvam. ”Djuk je mala firma; oni

nemaju ništa da ponude drugima.Oni nemaju nikakvih sopstvenihposlovnih poduhvata niti bilo kakavkapital, a nemaju ni zapisnik oproteklom poslovanju. Mislim daViktor ima samo duga ak jezik kojine ume da kontroliše.”

Nasmejao sam se Vigvamu, kojie samo potvrdio ono što sam ve



”Meutim, kod Djuka, to nepostoji. Svaki oštrouman i prodoranovek može da ue i dobije prolaz. To

e realnost. To je jedna od prednostikoju mala firma ima u odnosu naveliku, i to ne samo u ovoj industriji,

ve u bilo kojoj. S druge strane, mimamo stabilnost i imamo zapisnik poslovanja. Ljudi ne brinu da li edobiti svoje plate na dan isplate, i

naju da je nova emisija akcija navidiku. Viktor e pokušati da potcenie stvari, što je uostalom i razlogbog kojeg sada širi tu vrstu glasina.

Slegnuo sam ramenima. ”U svakomlu aju, ja u to spomenuti danas na

popodnevnom sastanku, i to je nešto

to bi ti, Deni, trebalo da po neš dapodsti eš tokom tvojih sastanaka,



ako možeš da mimoieš sve onegluposti s napadima nahomosekusalce. Mnogo toga e biti

atna propaganda – mada e to unaredna tri meseca biti sporna ta ka

Viktor e morati da se oporavi.”

Nasmejao sam se pouzdano. ”Dakle,ta ima osim toga?” ”Neke od manjih firmi nas

nasumice napadaju,” rekao je

Vigvam, svojim uobi ajenim setnimonom. ”Pokušavaju da nam ukradunekoliko poslova, brokera tu i tamo.Siguran sam da e to proi.”

”To e proi samo ako se tipobrineš da proe,” odse no sam muodgovorio. ”Neka samo procuri

nformacija da emo tužiti svakog kood Stratona pokuša da ukrade



U jedan sat popodne, pozvaoam Dženet da bih je malo razvedrio.

Poslednjih nekoliko dana izgledala je

veoma uznemireno. Danas se iniloda je na granici da zapla e.

”Slušaj,” rekao sam tonom oca

koji se obraa kerki, ”postoji mnogotvari na kojima možemo bitiahvalni, draga. Ne kažem da ne

postoji osnov za tvoju zabrinutost, ali

i bi na vo trebalo da gledaš kao nanov po etak, a ne kao na kraj. Mimo još mladi. Možda emo na sve toa par meseci gledati daleko

opuštenije, ali e sve nakont togakrenuti nabolje.” Nasmejao sam srdano. ”U svakom slu aju, za sada emo

pronai rešenje izvan kue, što jeavršeno, zato što te smatram delom



porodice.”Dženet je po ela da govori kroz

nos gutajui suze. ”Znam. Samo…

adi se samo o tome da sam ja ovdeod samog po etka, da samposmatrala kako izgrauješ ovu firmu

ni iz ega. Bilo je to kao da mi se predo ima odigravalo udo. Tada sam sepo prvi osetila”– voljenom? Pomislioam– ”ne znam. Kad se ti prema

meni ponašaš… tako kao što bi otaco inio…ja…” i nakon tih re i, Dženete briznula u histeri an pla .

Oh, Isuse! Pomislio sam. Šta liam sad uradio pogrešno? Moj cilj je

bio da je utešim, a ona eto sad pla e.Moram pozvati Vojvotkinju! Ona je

bila ekspert za te stvari. Možda biona mogla da doe i povede Dženet



vidi endler – i ja sam morao da seupitam u kakvo nas stanje dovodevi ti životni potresi, kad samo istota

nevinost deteta može da nas ispunimirom.

Proteklo je petnaest minuta

otkako sam zapo eo svoj oproštajniugovor kad mi je sinulo da samdržao sve an govor na sopstvenojahrani. Pa ipak, sa vedrije strane,

akoe mi se pružila jedinstvenaprilika da se li no uverim kakve sueakcije svih onih koji e prisustvovati

mojoj sahrani.Pogledajte ih samo kako sede,

upijajui svaku moju re ! Tako mnogoushienih izraza… tako mnogo

adoznalih i požudnih pogleda… takomnogo divno izvajanih tela ljudi koji



pet godina dosledne lojalnosti idivljenja, a s druge u isti mah i daljeaticao sebe kako se pitam da li je

rebalo ili ne da opalim još višeasistentkinja prodaje. Šta li su gvorileo meni? Da li me je to inilo slabim?

li je bilo sasvim prirodno što sameleo da ih sve opalim? Na kraju,emu smisao posedovanja moi ako jene upotrebljavaš za seksualne

užitke? Istina. Nisam iskoristio tajaspekt moi onoliko koliko sammogao, ili ne barem onoliko koliko jue Deni iskoristio! Da li u jednogdana zbog toga žaliti? Ili sam moždapostupio ispravno? Zrelo! Odgovorno!

Sve te bizarne misli tutnjale su

mi kroz glavu brzinom tornada petekategorije, dok su mi se sebi ne re i



vesnog… ili su možda re i kuljale izmonog izvora iste navike. Na krajukrajeva, koliko sam samo sastanaka

održao u proteklih pet godina?... Dvadnevno za pet godina… dakle, sarista radnih dana u godini, to iznosi

1,500 radnih dana, puta dvaastanka dnevno, što je jednako3,000 sastanaka ukupno, minusonoliko sastanaka koliko je održao

Deni, što je otprilike deset odsto odukupnog zbira, oduzeto od ukupnogbroja od 3,000 sastanaka, i broj2,700 mi sam od sebe pade napamet, ali su male perlice sebi nemudrosti nastavile da se kotrljaju samojih usana dok sam ja ra unao…

…i kad sam se naglo vratioadašnjem tenutku, zatekao sam se



gde objašnjavam kako envesticiono-bankarska firma StratonOakmont sigurno opstati – sigurno

opstati! – zbog toga što svojom velinom prevazilazi svakog pojednca ivaku pojedina nu stvar. A onda sam

osetio potrebu da ukradem re enicupredsednika Frenklina Ruzvelta– kojie, uprkos tome što je biodemokrata, ipak izgledao kao sasvim

normalan ovek, mada sam nedavnoaznao da mu je žena bila lezbejka –po eo sam da objašnjavam

Stratoncima kako nemaju ni ega dae plaše osim samog straha.

U ovom trenutku sam osetioneodoljivu potrebu da još jednom

naglasim kako je Deni sposoban daupravlja firmom, posebno kad je



neko tako prodoran i snažan kao štoe Vigvam na njegovoj strani. Papak, avaj, u sledeem trenutku sam

mao priliku da se uverim da jehiljadu ljudi po elo da prevre o i nae re i, dok ih je isto toliko

odmahivalo glavom.Zato sam osetio da jeneophodno da pekora im granicuspravnog prosuivanja. ”Slušajte, svi:

njenica što mi je zabranjeno da sebavim poslovanjem sa hartijama odvrednosti ne može da me spre i daDeniju dajem savete. Mislim –tvarno! Ne samo da mi zakon

dozvoljava da ga savetujem, ve istoako mogu da savetujem Endija

grina, Stiva sandersa, vlasnikeBiltmora i Monro Parkera, i, u tom



prosto para izlazila iz prokletih ušiju.Zbog ega je on uopšte bio tolikoabrinut? Svi su se primili na ovaj

glupi govor! Kako to da seednostavno nije pridružio opštemeselju i radosti? Odoleo sam potrebi

da iz toga izvu em o igledan zakljuak da je moj otac druga ije reagovaoato što je bio jedina osoba u sali

kojoj je istinski stalo do mene i da je

bio donekle zabrinut posmatrajuikako mu sin ska e sa litice oli ene ukontrolnim državnim organima.

Radi Pobesnelog Maksa, dodaoam: ”A sada, naravno, to e bitiamo savet, a ve po tome šta se podom re i podrazumeva to ne zna i da

e moje sugestije nužno moraju ilediti!” na štaje Deni uzviknuo iz bo



nog dela sale: ”Da, to je ta no, aliašto neko ko je pri zdravoj pameti

ne bi sledio savet Džordana

Belforta?” Još jednom, gromoglasan aplauz!

Raširio se salom poput virusa ebole,

ako da je ubrzo cela sala bila nanogama, dajui ranjenom Vuku treeovacije tog popodneva. Podigao samuku za malo tišine, kada sam

uhvatio prijatan pogled Keri odoš,edne od brokerki u Stratonu, koja jeakoe bila i moja omiljena.

Keri je bila srednjih tridesetih, štoe u Stratonu u inilo prakti noantikom. Pa ipak, ona je još uvek bila lepotica. Ona je bila jedna od

prvih Stratonovih brokerki – kada jedošla bez prebijene pare, i sa stru



nošu koja se sastojala u njenojavršenoj zadnjici. U to vreme, onae tri meseca zaostala sa plaenjem

tanarine, a njen Mercedes je biopod ugovorom o otkupu zbog ega jebila pod pritiskom.

Bio je to savršen prelazak,pomislio sam, u Djuk Sekjuritis ipotom u otvaranje mogunosti istrageFBI. Da, bolje je sada napraviti

aluziju na FBI, gotovo predvidetistragu, kao da je Vuk video kako seve vreme približavala i kako je do

ekao spreman kako bi odbio napad.Još jednom sam podigao ruku da

bi se utišali. ”Slušajte, svi – neu ovdeda vas lažem. Nagodba sa Komisijom

a hartije od vrednosti bila je jednaod najtežih odluka koju sam ikada



uopšte nije bitno u kojoj ste porodicioeni, ili koju ste školu pohaali, ili da ste ili niste bili okarakterisani kao

uspešni u srednjoškolskomgodišnjem dnevniku. Ideja Sratonae da onda kad doete ovde i po prvi

put kro ite u salu upravnog odbora,vi po injete život iz po etka. Onogrena kad proete kroz vrata iavetujete se na to da ete biti lojalni

irmi, postajete lan porodice, ipostajete Stratonac.” Duboko sam udahnuo i pokazao

u pravcu Keri. ”A sada, svi znate Keriodoš, zar ne?”

Sala je odjekula kricima ipovicima i mjaukanjem.

Podigao sam rukom i nasmejaoe. ”U redu, to je veoma lepo. U slu



aju da neko od vas to ne zna, Keri jebila jedna od prvih brokera Stratona,edna od prvih osam. I kad

azmišljamo o Keri, mi o njojazmišljamo onakvoj kakva je ona

danas – lepa žena koja vozi novi

Mercedes; koja živi na Long Ajlenduu divnom stanu iji je vlasnik; kojanosi komplete Šanel od tri hiljadedolara i haljine Dol e Gabana od šest

hiljada dolara; koja svoj zimskiodmor provodi na Bahamima a leto uHemtponsu; poznajete je kao nekogko na ra unu u banci ima Bog znakoliko novca” – verovatno ništa, akobih morao da pogodim, zato što je tobio Strtonov metod – ”i, naravno, svi

naju Keri kao jednu od najplaenijihena izvršnih rukovodilaca na Long



mi volimo Keri, i ne volimo da jevidimo kako pla e.”

Keri je podigla ruku i rekla,

mrkui: ”Ja sam–Ja sam dobro.zvini.”

”U redu,” odgovorio sam, pitajui

e koji prikladan odgovor da uputimasplakanoj Stratonki tokomoproštajnog govora. Da li takavprotokol uopšte postoji? ”Poenta koju

am ovom pri om hteo da vamaopštim je da ako mislite da prilikaa brz napredak više ne postoji – dae zato što je Straton tako velik i zatoto se njim tako dobro upravlja vaš

put ka vrhu blokiran – u istorijiStratona nikada nije bilo bolje vreme

a nekoga da napreduje u rangu i dadospe do samog vrha. A to je,



prijatelji, injenica!”Jednostavna injenica je da,

ada kad odlazim, ostaje velika

praznina koju bi Deni trebalo dapopuni. I odakle e je popuniti? Iznekog spoljnog izvora? Iz nekog

zvora na Volstritu? Ne, naravno dane! Straton se unapreuje iznutra! Ioduvek je tako bilo! Dakle, ušli viamo kroz ova vrata, ili ostali ovde

pet meseci i upravo premašili svojedmi milion, ili da ste ovde godinudana i da ste zaradili svoj prvi milion,danas je vaš srean dan. KakoStraton nastavlja da raste, uvek ebiti prepreka od strane regulativa. Iupravo poput Komisije za hartije od

vrednosti… svi ih mi isto takoprevazilazimo. Ko zna? Možda e



ledei put biti NASD… ili državniorgani… ili možda ak TužilaštvoSjedinjenih država. Ko može

pouzdano da tvrdi? Na kraju, svakavelika firma na Volstritu jedanputprolazi kroz to. Meutim, sve što bi vi

rebalo da znate je da e Straton tozdržati do kraja i da e se nesrean sluaj preobratiti u pravu priliku. Možda eDeni sledei put stajati ovde, i predati

baklju jednom od vas.” Uutao sam kako bi im daovremena da malo razmisle o mojime ima i da shvate njihovo dublje zna

enje, a onda sam po eo govor daprivodim kraju. ”Zato želim sreu,vima vama, i da nastavite da nižete

uspehe. Molim vas za samo jednuuslugu: da sledite Denija onako kako



te sledili mene. Zavetujte mu se naodanost na na in na koji ste to u iniliprema meni. Budui da je od ovog

momenta Deni glavni rukovodilac.Sreno, Deni! Znam da eš stvari podiina novi nivo.” I s tim re ima, podigao

am mikrofon uvis da pozdravimDenija i dobio ovacije života.Kad se družina kona no smirila,

dobio sam oproštajnu estitku. Bila je

dimenzija sedam i po cetimetara sapetnaest, i na jednoj strani, velikimrvenim slovima, pisalo je Najboljemefu na svetu! Na obe strane su bile

napisane poruke – simbolomprikazani zagrljaji svakog od mojihStratonaca – kojim su mi zahvaljivali

to sam im tako dramati nopromenio život.



Kasnije, nakon što sam otišao umoju kancelariju i zatvorio vrata poposlednji put, morao sam da se

upitam da li e mi se tako zahvaljivatiza pet godina od današnjeg dana.

Dvadeset peto poglavlje

Pravi pravcati kvaludeKoliko puta ovek mora da gledaponovno prikazivanje serijeDžiligenovo ostrvo pre nego što odlu

da sebi stavi pištolj u usta i povu eobara ? (FUSNOTA: Džiligenovoostrvo je istoimena komedijaituacije koja se na ameri kojeleviziji CBS prikazivala tri sezone,

od 26. septembra 1964. do 4.eptembra 1967. Serija je pratila

komi ne avanture sedambrodolomnika dok su pokušavali da



prežive i kona no uspeli da pobegnua prethodno nenaseljenog ostrva uoj blizini su doživeli brodolom i na

koje su se nasukali. Serija seastojala iz 98 epizoda. Danas je

glavni junak Džiligen opštepoznat

kao komi an lik ameri ke popularnekulture.)Bila je sreda, ledeno jutro, i

uprkos tome što je bilo jedanaest

ati, ja sam i dalje ležao u krevetu,gledajui televiziju. Prisilno povla enje,pomislio sam – nije to prokleti piknik.

U poslednje etiri nedelje sammnogo gledao televiziju – i previše,prema mišljenju potišteneVojvotkinje – i, takoe po tome kako

e ona videla stvari, postao samopsednut Džiligenovim ostrvom.



Za to je postojao i razlog:Gledajui seriju Džiligenovo ostrvo,došao sam do šokantnog otkria da ja

nisam bio samo Vuk iz Volstrita. Namoje veliko razo arenje, postojao jeneki ovek koji je sa mnom podelio ne

ako po asnu distinkciju, a slu ajnoe zadesilo da je on trapavianglosaksonski protestant koji je biodovoljno zle kobi da se nasu e na

Džiligenovo ostrvo. Njegovo ime jearston Hauel III, i, avaj, on jeaista bio idiotski anglosaksonski

protestant. I kako je obi aj njegoveklase nalagao, on je oženio ženukoja je takoe pripadala njegovomplemenitom rodu, groznu plavušu po

menu Lovi, koja je bila gotovo istiakav idiot kao i on, samo ne baš



akav. Lovi je smatrala da jeneophodno da nosi vuneni komplet,balske haljine opto ene ukrasima, i

da joj lice bude upadljivonašminkano, uprkos injenici da jeDžiliganovo ostrvo bilo negde u

užnom Pacifiku, najmanje pet miljaudaljeno od najbliže maršrute zabrodove gde bi je retko ko mogaovideti. Meutim, anglosaksonski

protestanti preteruju u odevanju.Pitao sam se da li je samo pukimlu ajem prvobitni Vuk iz Volstrita bioedan trapavi moron ili je mojnadimak imao blaže zna enje –poredei inteligenciju DžordanaBelforta sa inteligencijom starog

anlosaksonskog kretena iji keoficijentne prelazi šezdeset pet i koji nou



mokri u krevet. Možda, mislio sammrzovoljno, možda.

Sve je bilo vrlo tužno i veoma,

veoma depresivno. Sa vedrije stranegledano, provodio sam mnogovremena s endler, koja je upravo

progovorila. Sada je postalo kristalnoasno da su moje po etne sumnjebile potvrene, moja kerka je biladokazani genije. Odoleo sam potrebi

da je posmatram iz fizi kog ugla –budui da sam dobro znao da u gajiti inegovati i njen poslednji molekul makako izgledala. Meutim, ostala jenjenica da je bila apsolutnobožanstvena i da je svakim danomve više i više li ila na svoju majku.

Na sli an na in, otkrio sam da jekako joj se karakter razvija tako sve



dublje i dublje volim. Ona je bilaatina devoj ica, i retko bi prošao dan

da sa njom nisam proveo tri ili etiri

ata, u ei je nove re i.U meni su bujala snažna

oseanja, oseanja kakva mi do sada

uopšte nisu bila poznata. U dobru ilu, došao sam do spoznaje danikada nikoga nisam voleobezuslovno – uklj ujui i moju ženu i

oditelje. I tek sada, po evši odendler, ja sam kona no razumeopravo zna enje re i ljubav. Po prviput, uspeo da shvatim zašto su mojioditelji oseali moj bol – doslovno

patei zajedno sa mnom – posebnookom mog tinejdžerskog doba, kada

e igledalo kao da sam rešio daprotraim svoje darove. Kona no sam



azumeo suštinski razlog zbog kojege moja majka plakala, i znao sam uja isto tako proliti suze ako moja

kerka na kraju bude krenula mojimtopama. Ispunio me je oseaj krivicebog svog onog bola koji sam naneo

mojim roditeljima, znajui da mora bitida ih je to pogodilo do srži. Tu je bilae o bezuslovnoj ljubavi, zar ne? Toe bila naj istija ljubav od svih, a ja

am je sve do sada samo primao.Ništa od svega toga nije oslabilomoja oseanja prema Vojvotkinji.Umesto toga, to me je navelo da seupitam da li bih ikada mogao datignem do te ta ke, do tog nivoa

podrške i poverenja na kojem bih

mogao da položim svoje odbrambenemehanizme i da je volim bezuslovno.



Možda kad bismo imali i drugo dete,pomislio sam. Ili možda kada bismoostarili zajedno – zaista ostarili – i

kad bismo oboje prešli tu granicunakon koje fizi ki element više nemaakav diktat. Možda bih tada kona no

u nju imao bezgrani no poverenje.Kako su dani prolazili, takopostajao svestan da u endler tragama oseajem spokoja, oseajem

tabilnosti i životnim smislom.Pomisao na odlazak u zatvor iazdvojenost od nje bilo je nešto što

mi je stalno bilo u glavi poput mrtvogereta, kojeg neu moi da se otarasimve dotle dok agent Koleman neavrši sa svojom istragom i ne otkrije

ništa. Tek tada u moi da odahnem ida se opustim. I dalje sam ekao



Boove vesti o tome da li je došao donekih podataka od specijalnogagenta Barsinija, ali je on imao

problema da ga u tom smislupridobije.

A onda je tu bila Vojvotkinja.

Stari su s njom u vezi išle izuzetnodobro. U stvari, sada kad sam imaododatno vreme, otkrio sam da mi jedaleko lakše da od nje sakrijem

moju sve ukorenjeniju naviku dauzimam drogu. Razradio sam sjajanprogram da ustanem u pet satiujutro, dva sata pre nje, i uzmemkvaludes na miru. Potom bih prošaokroz sve etiri faze lebdenja uoblacima – zujanje u ušima, nejasno

zgovaranje, balavljenje i gubitak vesti – i pre nego što bi ustala.



Nakon buenja, pogledao bih parepizoda Džilinganovog ostrva i l i Mojan o Dženi, a potom se sat

vremena igrao s endler. U podne bihu ao s Denijem u Tendžinu, gde su

mogli da nas vide svi Stratonci.

Nakon što bi se tržište zatvorilo,Deni i ja bismo se opet sastali, priemu bismo zajedno uživali kvaludes.o bi bio moj drugi let u oblacima

okom dana. Obi no bih kui stigaooko sedam – nakon što bi potpunoprošla moja faza balavljenja – i veerao s Vojvotkinjom i endler. I madaam bio siguran da Vojvotkinja

odnekud zna šta radim, ona sezgleda pretvarala da sve to ne vidi –

ahvaljujui, možda, tome što sam sebarem potrudio da ne balavim pred



rne kožne izme koje su joj dosezaleznad kolena, dok je u isti mah kijala,otežano disala, kašljala i ešala se

usled uporne alergije na konje.edina osoba koja me je zaistaazumela bila je endler, i možda

Gvin, od kojih me je ova malo prepomenuta poslužila doru kom ukrevetu i ponudila mi kvaludes za bolu leima.

Rekao sam Dženet: ”U redu,budan sam, zato ohladi malo sa timvojim prokletim izlivima. Upravo na

programu gledam vesti iz svetainansija.”

Dženet, skeptik: “”Oh, stvarno? Ia isto. I šta ovek javlja?”

”Odjebi, Dženet. Šta želiš?” ”Alan emtob je na telefonu; kaže



da je nešto važno u pitanju.” Alan emtob, takoe poznat kao

Alan Kemikal-tob, moj verni diler

kvaludea, bio je pravi gnjavator. Nijebilo dovoljno samo da platim ovojdruštvenoj pijavici pedeset dolara za

kvalude i pustim ga da ide svojimputem. Oh, ne! Ovaj posebni dilerdroge želeo je da bude omiljen ilivoljen ili ma šta u tom smislu.

Mislim, ovaj debeli nitkov dao jenovo zna enje frazi vaš prijateljskinastrojen diler droge iz kraja. Papak, slu ajno se desilo da on zaistama najbolji kvaludes u gradu: štopredstavlja relativan izraz u svetuavisnosti od kvaludesa, u kojem je

najbolji kvaludes dolazio iz zemaljagde je zakonitim kompanijama za



proizvodnju lekova i dalje bilodozvoljeno da ga proizvode.

Da, bila je to tužna pri a. Kao što

e slu aj sa najja im okrepljujuimekovima, kvaludes je jedno vremebio legalan u Sjedinjenim Državama,

ali je naknadno proglašennezakonitim nakon što jeMinistarstvo zdravlja uo ilo da je navaki zakonski napisan recept, bilo

to lažnih. Tako su sada samo dveemlje na svetu proizvodile kvaludes:Španija i Nema ka. I u obe te zemljekontrole su bile tako rigorozne da jebilo gotovo nemogue nabaviti neštomalo veu koli inu…

…što i jeste razlog zbog kojeg mi

e srce lupalo kao zecu kad sampodigao slušalicu a Alan Kemikal-tob



ekao: ”Džordane, neeš mi verovati,pronašao sam apotekara u penzijikoji ima dvadeset originalnih

pakovanja kvaludea od proizvoa aLemons, koje je držao zaklju ane uefu gotovo petnaest godina.

Pokušao sam da mu tu zalihuznudim još pre pet godina, ali nikadanije na to pristao. Sada svojoj decimora da plati školarinu, pa je

preman da ih proda po ceni odpetsto dolara po tableti, zato sampomislio da bi mogao da budešaint–”

”Naravno da sam zainteresovan!Osetio sam potrebu da ga nazovemmoronom što mi je uopšte postavio

o pitanje, ali sam joj odoleo. Nakraju, postojao je kvaludes i



kvaludes. Brend svake kompanije jemao malo druga ije formulisan naziv, na isti na in, bio razli ite snage. A

niko nikada nije proizveo originalnijikvaludes od genija iz Lemonarmaceutikals, koji su marketinški

predstaili svoj proizvod pod nazivomLemon 714. Lemon, kako su ih zvali,bili su legendarni, ne samo ponjihovoj snazi ve i po sposobnosti da

device iz katoli kih škola pretvori ukraljice pušenja. Što je za sobompovuklo posledicu da su dobilenadimak širiteljke nogu. ”Sve u ihuzeti!” rekao sam odse nim glasom.U stvari, reci tom oveku da u mu

dati hiljadu dolara po piluli ako mi

proda etrdeset, ako mi ih proda sto,a u mu dati hiljadu petsto po



komadu. To je sto pedeset hiljadadolara, Alan.” Milosrdni Bože,pomislio sam, Vuk je bogat ovek!

Pravi Lemoni! Paladini su smatranipravim kvaludeima, zato što su biliproizvedeni u legitimnoj kompaniji

ekova u Španiji, dakle ako su pilulekompanije Paladin smatrani pravim,onda su Lemonovi bili… pravipravcati!

Kemikal-tob je odgovorio: ”On ihma samo dvadeset.” ”Sranje! Da li si siguran? Da

neeš neke da prigrabiš za sebe?” ”Naravno da neu,” odgovorio je

Kemikal-tob. ”Ja te smatramprijateljem, a ja to nikada ne bih

uradio prijatelju, zar ne?” Kakv prokleti gubitnik, pomislio



am. Meutim, moj odgovor sedonekle razlikovao: ”Svakako da selažem s tobom, prijatelju. Kad

možeš da doeš ovde?” ”Taj ovek nee biti kod kue pre

etiri sata. Ja mogu da budem u Old

Brukvilu oko pet.” S tim re ima,ponudio sam mu cenu. Ptom sampustio slušalicu i izbrojao 12,000

dolara kao dete koje je upravo

osvojilo nagradu u FAO Švarcu.Otišao sam do kupatila i otvorioormari s lekovima i izvadio kutiju nakojoj je pisalo Flit Enema.FUSNOTA: Flit enema je laksativ.)

Otvorio sam je, potom spustio mojebokserice niz kolena i tako energi no

stisnuo sadržaj te bo ice u zadnjicuda sam osetio kako je ogrebala ulaz



u crevo. Tri minuta kasnije, itavadržaj mog donjeg digestivnograkta je bio izba en. Bio sam prili no

iguran da to nee poveati intenzitetmog izmenjenog stanja svesti, ali,pak, to mi je i dalje izgledalo kao

mera opreza. Potom sam strpao prstduboko u grlo i ispovraao jutarnjidoru ak.

Da, pomislio sam, uradio sam

ono što bi svaki razuman ovek uradio pod tako izuzetnimokolnostima, možda uz izuzetak daebi dam enemu pre nego štozazovem povraanje. Meutim, ja samdobro oprao ruke s vrelom vodom, iako se pro istio za malu tabletu.

Potom sam pozvao Denija i rekaomu da uradi kao i ja, što je, naravno,



uradio.U pet sati popodne, Deni i ja smo

grali bilijar u mom prizemlju,

nestrpljivo o ekujui Alana Kemikal-oba. Igrali smo sa osam loptica, i

Deni me je ve trideset minuta

pobeivao. Dok su se loptice sudaraleodbijale jedne o drugu, Deni jeosuo paljbu na Kineza: ”Ja sam stoposto siguran da su akcije dolazile od

Kineza. Niko ih nema u tolikoj kolini.” Akcije na koje je Deni upuivao

bila je najnovija emisija, M. H.Mejerson. Problem je bio što sam sea, kao deo moje usluge za uslugu saKenijem, složio da Viktoru dam velike

blokove istih. Naravno, akcije su dateuz jasne instrukcije da ih ne proda



Oh, Isuse! Pomislio sam. Zaštoon ne bi mogao da bude kao i svakidrugi obi an diler, da lepo stoji na

uglovima ulica i prodaje droguacima? Zašto je toliko želeo da sevidi drugima? ”Oh, ona je odli no,”

odgovorio sam srda no, a sad možešda mi predaš proklete lemonse?Kako su Marša i deca?”

”Oh, Marša kao Marša,” odgovori

on, meljui vilicom kao pravi kokainskiprijatelj, ”ali deca su dobro”. Jošednom je po eo da melje vilicom.Znaš, zaista bih voleo da otvorim ra

un mojoj deci, ako je to u redu.Možda fond za koledž ili nešto slino?”

”Da, svakako.” A sad mi predajkvaludese, ti debeli kretenu! ”Pozovi



Denijevu asistentkinju i ona e se zao pobrinuti, zar ne, Deni?”

”Apsolutno,” odgovorio je Deni

kroz stisnute zube. Imao je izraz licakoji kao da je govorio: ”Predajproklete lemonse i snosi posledice!”

Petnaest minuta kasnije, Alan jekona no predao kvaludese. Izvadioam jedan i pregledao ga. Bio jeavršeno okrugao, samo nešto malo

vei, i imao je ispup enje poput oraha.Bio je snežno bele boje… veomastog izgleda… i neverovatno se sijao,to je služilo kao lako uo ljiv

podsetnik da je, uprkos tome što je lio na Bajerov aspirin, bio neštopotpuno suprotno. S jedne strane

pilule je bio plitko izgraviran nazivbrenda, Lemon 714. S druge strane



e bila tanka linija koja je pilulupresecala na pola. Oko oboda pilulebio je ugraviran zaštitni žig.

Kemikal-tob je rekao: ”One suvrhunskog kvaliteta, Džordane. Mata da uradiš, nemoj uzeti više od

edne. One nisu kao Paladin; one sumnogo ja e.” Uverio sam ga da to neu uraditi…

, deset minuta kasnije, Deni i ja smo

bili na putu do raja. Svaki od nas jeprogutao po jedan pravi pravcatikvalude, i sada smo bili u gimnastikoj sali u prizemlju, okruženiogledalima od poda do plafona. Salae bila opremljena sportskomopremom Sajbeks i sa dovoljno

egova i štangli i ben klupa dampresionira Arnolda Švarcenegera.



sto, ali su dve sprave za vežbanjeedna od druge bile udaljene metar iosamdeset tako da smo bili izvan

domašaja.”Odli an pokušaj,” rekao je Deni,

erekajui se.

”Barem sam dao sve od sebe!” uzvratio sam cerei se poput njega.Dva idiota koji su smejali kao ludi

nazdravili su jedan s drugim u

vazduhu i ispili sake.Tog trenutka se otvoriše vrata, ieto je, stvorila se ispred nas:Vojvotkinja od Bej Ridža, u svomvetlo zelenom odelu za jahanje.

Zakora ila je agresivno ka nama iauzela pozu, zastavši s glavom

nagnutom u stranu, rukamaprekrštenim ispod grudi i nogama



me još jednom pozovi Vojvotkinja,Deni, i ja u ti taj sake prosuti poglavi.” Potom, ka meni: ”Ui unutra.

Želim o ne emu da porazgovaram sobom.” Nakon tih re i, okrenula se

na petama i uputila ka drugoj strani

prizemlja, ka prekrivenom kau u. One nalazio odmah preko putaunutrašnjeg terena za tenis, koji jenedavno pretvoren u izložbenu salu

a odeu u znak podrške njenojnajnovijoj aspiraciji: majka dizajner.Deni i ja smo je pokorno sledili.

Šapnuo sam mu na uvo: ”Da li jošnešto oseaš?”

”Ništa,” odgovorio mi je šapatom. Vojvotkinja je rekla:

Razgovarala sam da nas sa HederGold, i ona misli da je sad idealno



da su njih dve sada pri ale kako eendler divno izgledati na konju, ulatkom malom kompletu za jahanje,

koji je Vojvotkinja poru ila da seašije po Bog zna kojoj ceni.

Osetivši priliku, šapnuo sam

Vojvotkinji da u, ako poe sa mnom ukupatilo i ako mi bude dopustila da jeavijem preko lavaboa, biti veomarean i da u sutra sa zadovoljstvom

otii do štale Zlatna Obala i kupitikonja, i to im se završi epizodaDžiliganovo ostrvo koja po inje uedanaest sati, na šta je onaapnula: ”Sada?” na šta sam ja opet

potvrdno klimnuo glavom i tri putabrzo rekao: ”Molim te,” a onda se

Vojvotkinja nasmešila i složila s tim.Nas dvoje smo se izvinili na trenutak



potom udaljili.Uz malu predigru, savio sam je

preko lavaboa i uleteo u nju bez

malo podmazivanja, na šta je onaekla: ”OU!” a potom se još jednomakašljala i kinula. Rekao sam:

Blagoslovena si, ljubavi!” potomam dvanaest puta brzo ušao izašao iz nje, ulazei u nju poputakete. Od po etka do kraja, za celu

adnju je bilo potrebno oko devetekundi. Vojvotkinja je okrenula svoju

epu malu glavu i rekla: ”To je to? Da si svršio?”

”Uh-uh,” odgovorio sam, trljajuiuku o ruku i dalje ne oseajui

ujanje u ušima. ”Zašto ne deš gorene upotrebiš svoj vibrator?”



I dalje savijena preko lavaboa,Vojvotkinja je rekla: ”Zašto želiš dame se otarasiš što pre? Znam da ti i

Deni nešto smerate? Šta je upitanj?”

”Ništa; samo poslovni razgovor,

draga. To je to.” ”Jebi se!” odgovorila jeVojvotkinja. ”Lažeš, ja to dobronam!” I jednim hitrim pokretom,

ona se laktovima odgurnula odavaboa tako da sam poleteo unazadsnažno se udario o vrata kupatila.

Potom je podigla svoje pantalone zaahanje, pogledala se na trenutak uogledalo, namestila kosu, odgurnulau stranu i izašla.

Deset minuta kasnije, ja i Denimo bili u prizemlju, i dalje trezni da



rezniji nismo mogli biti. Odmahnuoam glavom ozbiljno i rekao: ”Oneu toliko stare da im je dejstvo

oslabilo. Mislim da bi trebalo dauzmemo drugu.”

To smo i uradili, i trideset minuta

kasnije: ništa. ak ni zujanje u ušima.”Da li možeš da zamisliš ovoranje?” rekao je Deni. ”Petsto

dolara po piluli, a ona orak. Pa to je

kriminal! Da pogledam rok trajanjana bo ici.” Dodao sam mu bo icu.Pogledao je na nalepnicu.

Decembar ’81!” uzviknuo je. ”Njimae istekao rok!” Odvrnuo je poklopacizvadio još dva lemonsa. ”One više

nemaju nikakvo dejstvo. Hajde dauzmemo još po jednu.”



me na ovaj broj. Imaš li olovku kodebe?”

”Da li ima nešto novo?” upitao

am. ”Da li si razgovarao s Bar–” Bo me je prekinuo u pola re i:

Ne preko ovog telefona, Bo.

Meutim, kratko re eno, da , imamneke informacije za tebe. Uzmiodmah olovku.”

Minut kasnije, ja sam bio u svom

malom belom Mercedesu, smrzavajuie. U žurbi sam zaboravio da obu emkaput. Napolju je bilo veoma hladno– nije moglo biti više od pet stepeni– a u sedam sati uve e u zimskodoba, u ovo vreme se ve smrklo.Pokrenuo sam automobil i krenuo ka

prednjoj kapiji. Skrenuo sam ulevona Pin Oak Kort, iznenadivši se što



am video tako veliki broj kola u nizuobe strane ulice. O igledno je neko

u mom kraju priredio zabavu. Divno!

Pomislio sam. Upravo sam spiskao10,000 dolara na najgori kvalude ustoriji, a neko prireuje prokleto

lavlje!Moj cilj je bio da platim telefon uklubu Brukvil Katri. On je bio udaljenvega nekoliko stotina metara uz

put, i tridesetak sekundi kasnije jaam krenuo prolazom za automobile.Parkirao sam ispred kluba i popeo seuz dvanaestak stepenica od crvenihigli, prošavši kroz par belih

korintskih stubova.Unutar kluba se nalazio niz

elefonskih govornica oka enih o zid.Podigao sam slušalicu na jednoj od



njih, okrenuo broj koji mi je Bozdiktirao, potom ubacio mojukarticu. Nakon nekoliko poziva

usledile su užasne vesti: ”Slušaj,Bo,” rekao je Bo s druge straneakoe iz telefonske govornice, ”malo

pre me je pozvao Barsini, i rekao mie da si predmet poodmakle istrage uvezi s pranjem novca. O igledno onajovek Koleman misli da si prebacio

dvadeset miliona dolara uŠvajcarsku. On tamo ima svojunutrašnji izvor koji mu dostavljanformacije. Barsini nije otkriodetalje, ali je nagovestio da siulovljen u okviru nagodbe nekogdrugog, kao da ti prvobitno nisi bio

njihova meta, ali da te je Kolemanad u inio glavnim predmetom svoje



nekakva greška.” ”Molim?” upitao je Bo. ”Nisam

azumeo šta si rekao. Možeš li to da

ponoviš?” Negodujui, ponovio sam:

Kažem, ja vemam ihahav nofac u

Svazarskoj!” S nevericom, Bo je rekao: ”Šta jetobom, ti si drogiran? Ne razumem

nijednu re koju si rekao!” Potom mi

e, iznenada, užurbanim tonom,ekao: ”Slušaj me, Džordan – needaj za volan! Reci mi gde si i ja u

poslati Roka po tebe! Gde si, drugar?Reci mi!”

Najednom me je prožeo oseajblaženstva koji kao da je izvirao iz

mog moždanog stabla, kao da su minekakvi prijatni žmarci prostrujali



kroz svaki molekul mog tela.elefonska slušalica mi je još uvek

bila pored uveta i ja sam želeo da

kažem Bou da pošalje Rika po meneu klub Brukvil Kantri, ali nisammogao da pomerim usne. Bilo je to

kao da moj mozak šalje signale, alida su oni prekidani ili haoti ni. Osetioam da sam paralizovan. Preplavio

me je predivan oseaj. Zurio sam u

jajnu metalnu površinu telefona inagnuo glavu u stranu, pokušavajuida pronaem svoj odraz… Kako divnoelefon izgleda!... A onda je

odjednom telefon po eo sve više iviše da se udaljava… Šta sedešava?... Gde ode taj telefon?... Oh,

ranje!... Ja sam sada padao nazadna lea, stropoštavajui se poput



drveta kada ga poseku… UVAJ,PADA!... a onda TRAS! Ležao samavno na leima, u polusvesnom

tanju, zurei netremice u plafonkluba. Plafon je bio obložentiroporom, kakav možete da vidite u

kancelarijama. Prili no kitnjasto zakantri klub! Pomislio sam. Oviprokleti anglosaksonski protestantiu štedeli na sopstvenom plafonu!

Duboko sam udahnuo i proverioda nisam nešto polomio. Sve jezgledalo u redu. Pravi pravcatikvalude me je zaštitio od ozleivanja.Ovim malim zajebantima je bilopotrebno devedeset minuta da po nuda deluju, ali kad su po eli… AU! Za

ili as sam iz faze zujanja u ušimaprešao direktno u fazu balavljenja. U



tvari, otkrio sam i novu fazu, negdezmeu balavljenja i nesvesnogtanja. Bilo je to… šta li je to bilo?

ome je trebalo nadenuti nekakvome. Bila je to faza cerebralneparalize! Sa! Moj mozak više nije bio

u stanju da šalje jasne signale mommuskulatornom sistemu. Kakvadivna nova faza! Mozak mi je radioasno, ali nisam imao kontrolu nad

elom. I previše dobro! Previšedobro!S velikim naporom, pružio sam

vrat i ugledao kako slušalica još uvek visi klatei se napred i nazad navetloj metalnoj žici. Mislim da sama uo Boov glas kako vi e: ”Reci mi

gde si i ja u poslati Roka!” mada jeo verovatno bio plod moje mašte.



ebi ga! Pomislio sam. Da li je uopštemalo svrhe da pokušavam da doemdo slušalice? Ja sam izgubio prakti

no mo govora.Nakon pet minuta provedenih na

podu, palo mi je na pamet da se

Deni mora biti nalazi u istom stanju.Oh, Isuse! Vojvotkinja se verovatnovrti po celoj kui tražei me i pitajui segde sam se izgubio! Morao sam da

e vratim kui. Do mog imanja bilo jevega par stotinak metara, u pravojniji. Mogao bih da se odvezem, zar

ne? Ili bih možda mogao da odempeške? Meutim, ne, za to je bilo ipreviše hladno. Verovatno bih umrood promrzlina.

Okrenuo sam se na sve etiri ipokušao da ustanem, ali bez uspeha.



po etku kotrljalo sporo… podkontrolom…a onda…oh, sranje!...Otkortljah se!...Brže…brže…bum…

bum…bum… i tresnuh iz sve snagena parking uz tup udarac.

Meutim, opet me je pravi

pravcati kvalude zaštitio od povrede,trideset sekundi kasnije sam sedeoa volanom sa upaljenim motorom i

kolima u pokretu dok mi je brada bila

naslonjena na volan. Na in na kojiam bio povijen, sa o ima koje suedva mogle da gledaju prekoblatobrana, izgledao sam poput onihplavokosih starih žena koje su vozileevom stranom puta, vozei dvadesetna sat.

Izvukao sam se sa parkinga,kretajui se brzinom od jedne milje na



at i molei se Bogu. O igledno, On jebio pun ljubavi i milosti, baš kako uBibliji piše, jer sam minut kasnije bio

parkiran ispred moje kue, i to uednom komadu. Pobeda! Zahvalioam se Gospodaru što je Gosodar, i

nakon što sam uložio poslednji atomnapora, dopuzio sam u kuhinju, i uom trenutku postao svestan daurim u lepo lice Vojvotkinje…Uh-Oh!

Sada sam to osetio!... Koliko je bilauta? To je nemogue opisati. A onda sam najednom shvatio

da nije bila ljuta. Ona je, u stvari,histeri no plakala. Sledea stvar kojuam razaznao bila je da je u nula i

po ela da me ljubi po celom licu i

glavi, dok je u isti mah pokušavalada progovori kroz suze: ”Oh, hvala



Bogu što si kui stigao bezbedno,dragi! Mislila sam da u te izgubiti…a…ja”– nije mogla ni da izgovori re i

– ”Toliko te volim. Mislila sam da sie negde slupao s kolima. Bo je

pozvao ovde i rekao mi da je

azgovarao s tobom telefonom i da sie ti onesvestio. Onda sam ja sišla iDeni je puzio naokolo na rukama ikolenama, udarajui u zidove. Hajde,

dopusti mi da ti pomognem, mili.” Podigla me je, dovela dorpezarijskog stola i postavila na

kuhinjsku stolicu. Sledee sekundeam glavom udario o sto.

”Moraš prestati s tim,” preklinjalame je. ”Doi eš samom sebi glave,

dragi. Ja… ja ne mogu da te izgubim.Molim te, pogledaj samo svoju



kerku, ona te voli. Umreeš ako budešnastavio ovako.”

Pogledao sam u endler, naši

pogledi su se sreli i ona mi senasmejala. ”Tata!” rekla je. ”Zdravo,ata!”

Nasmejao sam se kerki i tamane spremao da joj promrmljam:Volim te, kad sam iznenada osetiokako me dve snažne ruke povla e sa

tolice i vuku me uz stepenice.Roko iz none smene jeekao:”Gospodine Belfort, vi morate

da legnete u krevet i odmah dapavate. Sve e biti u redu.”

Roko iz dnevne smene na to jedodao: ”Ne brinite, gospodine

Belfort. Mi emo se za sve pobrinuti.” O emu oni to, do avola, govore?



eleo sam da ih upitam, ali nisammogao da izgovorim ni re . Minutkasnije bio sam sam u krevetu, i

dalje potpuno odeven ali pokriven poglavi i s isklju enim svetlima. Dubokoam udahnuo, pokušavajai sebi da

azjasnim šta se to desilo. Ironi no jebilo to što je Vojvotkinja bila takoina prema meni, iako je pozvala

uvare da dou i da me odnesu gore,

kao da sam bio nevaljalo dete.Dobro, jebi ga! Pomislio sam.Kraljevska postelja je bila veomaudobna, i sada sam mogao do milevolje da uživam preostali deo fazeerebralne paralize, plutajui meu

naborima kineske svile.

Tog trenutka, svetla u sobi su seupalila. Trenutak kasnije neko je



povukao moj svileni pokriva , i jaam po eo da žmirkam usled

prejakog svetla baterlampe.

”Gospodine Belfort,” rekao mi jenpoznati glas, ”ser, da li ste budni?”

”Ser?... Ko me to, do avola, zove

e r ? ”… Nakon nekoliko sekundi,moje o i su se privikle na svetlo iubrzo sam to saznao. Bio je topolicajac – njih dvojica, u stvari – iz

policijskog odeljenja Old Brukvil. Biliu uniformisano i pod punomopremom – revolveri, lisice, sjajnena ke, ceo arsenal. Jedan od njih je

bio visok i debeo sa opuštenimbrkovima; drugi je bio niži i žilav,rvene kože poput tinejdžera.

Najednom sam osetio kako senad mene nadnosi užasan taman



oblak. Ovde nešto užasno nije bilo uedu. Agent Koleman je verovatnoadio mnogo brzo! Ja sam ve bio

uhapšen, a istraga je tek po ela! Ata se desilo s onim nepisanim

pravilom da je pravda spora ali

dostižna? I zašto bi agent Kolemankoristio policiju Old Brukvila da mehapsi? Oni su bili poput igra akapolicajaca, za ime Božje, a njihova

policijska stanica je bila kao MejberiRFD. Zar je to na in da se ljudihapse zbog pranja novca?

”Gospodine Belfort,” rekao jepolicajac, ”da li ste vi upravljalivojim kolima?”

U h - o h ! Budui da sam bio

drogiran, moj mozak je po eo daalje znak za opasnost mom



govornom aparatu – izdajui muuputstva da uti. ”Ja ne vnam fta viri ate,” rekao sam.

O igledno da taj odgovor nijenaišao na dobar prijem, i sledeatvar koju znam bila je da sam

proveden niz moje spiralnetepenice sa rukama koje su pozadibile vezane lisicama. Kad sam došaodo prednjih vrata, debeli policajac je

ekao: ”Vi ste imani sedam razli itihaobraajnih nesrea, gospodineBelfort: šest od njih su se desileupravo ovde na Pin Oak Kortu, a onadruga je direktan sudar na putu ikenVeli. Žena koja je upravljala drugimvozilom je sada na putu u bolnicu sa

lomljenom rukom. Vi ste uhapšeni,gospodine Belfort, zato što ste vozili



adnjeg dela. Strana suvoza a, ukoju sam sad gledao, bila je potpunodrobljena, a zadnji to ak je bio

ulubljen pod neverovatno kosimuglom. Prednji deo kola je izgledaokao harmonika, dok je zadnji

blatobran visio na zemlji. Odjednomam osetio da sam pospan… kolenau mi poklekla… i sledea stvar kojee seam je… tras!... Ponovo sam se

našao na zemlji, gledajui gore unono nebo.Dva policajca su se nagnula

nada mnom. Onaj debeli je rekaoabrinutim glasom: ”Gospodine

Belfort, na emu ste, ser? Recite namna emu ste kako bismo mogli da

vam pomognemo.” Dobro, pomislio sam, ako biste



bili tako ljubazni da odete gore ipogledate u moj ormari s lekovima,u ete pronai plasti ne kesice s dva

grama kokaina. Molim vas, donesitemi to i dozvolite da ga ušmrknemnekoliko puta kako bih uopšte mogao

da izaem, ina e ete me odneti upolicijsku stanicu kao dete! Meutim,moje dobro rasuivanje je pobedilo, ive što sam rekao bilo je: ”Vi zimat

ogrešnog zoveka!” Vi imatepogrešnog oveka.Dva policajca su pogledala jedan

u drugog i slegla ramenima. Podigliu me uhvativši me ispod pazuha i

odveli me do policijskih kola.U tom trenutku je istr ala

Vojvotkinja, vrištei svojim britanskimakcentom: ”Gde vi, do avola, mislite



voli.Usledila je kratka vožnja do

policijske stanice Old Brukvil, koja je

po svemu više podseala na nekuneobi nu privatnu kuu. Ona je bilabela, sa zelenim prozorskim kapcima.

Delovala je, u stvari, više umirujue.o bi bilo sasvim solidno mesto,pomislio sam, da prespavam sveaze lošeg konzumiranja kvaludea.

Unutra su bile dve zatvorskeelije, i ja sam se ubrzo našao uednoj od njih. U stvari, ja nisamedeo; ve sam ležao na podu s

obrazom naslonjenim na beton.Nejasno sam seao da sam prošaokroz uobi ajenu proceduru –

uzimanje otisaka prstiju,otografisanje, i, u mom slu aju,



videotraka – kao dokaz ekstremnogtanja opijenosti.

”Gospodine Belfort,” rekao je

policajac kome je stomak iznadpojasa s revolverom visio kaoalama, ”morate nam dati uzorak

urina.” Seo sam – najednom shvativšida više nisam drogiran. Prava lepotaovih pravih pravcatih kvaludea još

ednom je zasijala, i sada sam bioavršeno trezan. Duboko samuzdahuo i rekao: ”Ja ne znam šta viudi mislite da radite, ali ako

momentalno ne dobijem telefon, vasdvjica ete biti u velikoj nevolji.”

To je izgleda zapanjilo kopile, i

on je rekao:: ”Dobro, vidim da je onona emu ste bili kona no izgubilo



dejstvo. Sa zadovoljstvom u vaspustiti iz elije, bez lisica, ako obeateda neete pobei.”

Klimnuo sam glavom. On jeotvorio vrata elije i pokazao mielefon na malom drvenom stolu.

Okrenuo sam kuni broj mogadvokata – oduprevši se potrebi dazvu em zaklju ak zbog ega njegovbroj telefona znam napamet.

Pet minuta kasnije ja sammokrio u posudu, pitajui se zašto mie Džo Fahmegeti, moj advokat,ekao da ne brinem zbog pozitivnihezultata testiranja na drogu.

Vratio sam se u eliju, i sedeo napodu kad mi je policajac rekao: ”Pa

dobro, gospodine Belfort, isto za sluaj da pitate, testovi su se pokazali



pozitivnim na kokain, metakalon,benzodiazepin, amfetamine, MDMA,opijate i marihuanu. U stvari, jedina

tvar koju vaši testovi nisu pokazaliesu halucinogene droge. Šta s njimanije u redu, ne volite ih?”

Nasmejao sam bezizražajno iekao: ”Da ti kažem nešto,gospodine milicioneru. Što se ti eele ove stvari oko vožnje, vi ste

uhapsili pogrešnog oveka, a što seesta na drogu ti e, uopšte me nenteresuje. Imam bolesna lea, i sveto uzimam prepisao mi je lakar li

no. Zato odjebi!” On je zurio u mene s nevericom.

Onda je pogledao u svoj sat i

legnuo ramenima. ”Pa dobro, uvakom slu aju, isuviše je kasno za



nono suenje, zato emo vas odvesti uCentral Buking u Nasau Kaunti.Mislim da tamo nikada niste bili, zar

ne?” Odoleo sam potrebi da ponovo

kažem tom debelom kopiletu da

odjebe, i zato sam se okrenuo iatvorio o i. Nasau Kaunti zatvor jepravi pakao, ali šta sam mogao dauradim? Pogledao sam u sat na zidu:

ek što nije otkucalo jedanaest sati.suse! Ja u provesti no u zatvoru.Kakva prokleta neprijatnost!

Još jednom sam sklopio o i ipokušao da zaspim. U tom trenutkuam za uo kako me neko zove pomenu. Ustao sam i pogledao kroz

ešetke – i ugledao zaista bizaranprizor. To je bio jedan star elavi ovek



u prugastoj pižami koji je zurio umene.

”Da li si ti Džordan Belfort?

upitao je, sav uzbuen.”Da, zašto?” ”Ja sam sudija Stivens. Ja sam

prijatelj prijatelja. Pretpostavljam dae ovo tvoja optužba. Pretpostavljamda si spreman da se odrekneš pravana savet, zar ne? Namignuo je.

”Da,” odgovorio sam revnosno.”U redu, shvatiu to kaozjašnjenje da nisi kriv ili ma za štada si optužen. Oslobaam te naosnovu tvog sopstvenog priznanja.Pozovi Džoa da sazna kad je datumvoje parnice.” Na te re i, on se

nasmejao, okrenuo i otišao izpolicijske stanice.



nevolji što se ti e testa urina, Džo.spostavilo se da sam na sve

pozitivan.”

Moj advokat je slegnuoamenima. ”Što se ti brineš? Misliš

da te pogrešno usmeravam? Oni te u

tvari nisu uhapsili u kolima, zar ne?Pa kako onda mogu da dokažu da sue droge bile u tvojoj krvi dok si

vozio? Koja osoba e rei da ti nisi

ušao u kuu i uzeo par kvaludea iušmrkao malo kokaina? A uopštenije nezakonito da imaš drogu uvom sistemu? Nezakonito je da je

poseduješ. U stvari, mogu da sekladim da u celu ovu stvar okouenja odbaciti na osnovu toga što

Nadin, pre svega, ni u jednomrenutku nije dala dozvolu policiji da



ue na imanje. Moraeš da platiš zatetu koju si na inio drugom

automobilu – mogu da te optuže i da

i naplate samo za jednu saobraajnunesreu, zato što u drugima nije bilovedoka – i onda eš morati da platiš

malo novca ženi koja je polomilauku kako bi je na taj na in uutkao.Cela stvar te nee koštati više od stohiljada.” On je slegnuo ramenima,

kao da kaže: “Sitniš!” Klimnuo sam glavom. ”Gde sinašao onog starog ludog sudiju?Kakav je to životni spasilac!”

”Nema potrebe da to znaš,” odgovorio mi je advokat, prevrnuvšio ima. ”Recimo samo da je prijatelj

prijatelja.” Ostatak vožnje protekao je u



išini. Kad smo stigli na imanje, Džoe rekao: ”Tvoja žena je u krevetu,prili no je potresena. Zato s njom

budi pažljiv. Ona je satima plakala,ali mislim da se sad u velikoj merimirila. U svakom slu aju, Bo je ovde

njom gotovo cele noi, i bio je odvelike pomoi. Otišao je pre okopetnaest minuta.”

Klimnuo sam glavom, bez re i.

Džo je dodao: ”Seti se samo,Dožrdan: Slomljena ruka je jednatvar, ali niko ne može da sredi stvari

kad neko izgubi život. Razumeš šta tigovorim.”

”Da, Džo, to je sporna ta ka.Završio sam jednom zauvek s tim

ranjem.” Rukovali smo se, i to jebilo to.



Gore na spratu, u glavnojpavaoj sobi, zatekao sam

Vojvotkinju kako leži u krevetu.

Nagnuo sam se i poljubio je u obraz,potom se brzo svukao i legao ukrevet pored nje. Zurili smo u belu

vilenu nadstrešnicu, dok su se našanaga tela dodirivala ramenima ibokovima. Zgrabio sam joj ruku idržao je u mojoj ruci.

Nežnim glasom, rekao sam: ”Niega se ne seam, Nad. Onesvestioam se, mislim da sam ja–”

Prekinula me je. ”Pssst, negovori, dragi. Samo lezi ovde i opustie.” vrše mi je stegla ruku, i takomo ležali izgleda veoma dugo.

Stegao sam joj ruku. ”Nad,prestau više s tim. Kunem se. I vog



puta sam mrtav ozbiljan. Mislim, akoovo nije znamenje od Boga, onda nenam šta jeste.” Okrenuo sam se ka

njoj i poljubio je u obraz. ”Pa ipak, jamoram nešto da preduzmem što sei e bola u leima. Ja tako više ne

mogu da živim. Nepodnošljivo je. Toe po elo da se uplie u ostale stvari.” Duboko sam udahnuo i pokušao dae umirim. ”Želim da odem na

Floridu da posetim doktora Grina. Onamo ima specijalisti ku kliniku zabolesti ki me, i poznati su pozuzetnim rezultatima u le enju.Meutim, ma šta da se desi, obeavami da sam zauvek završio sabletama. Znam da kvalude ne

predstavlja nikakvo rešenje; znamda e on na kraju izvršiti poguban



uticaj.” Vojvotkinja se okrenula na

tranu licem ka meni, stavila mi ruku

preko grudi i nežno me zagrlila.Potom mi je rekla da me voli.Poljubio sam njenu plavu kosu i

duboko udahnuo miris kojim jeodisala. Nakon toga sam joj rekao dae volim i da mi je žao zbog svegato se desilo. Obeao sam joj da se

više nikada nee desiti ništa sli no.I ispalo je da sam bio u pravupovodom toga.

Desie se nešto gore.Dvadeset šesto poglavljeMrtav ovek ne pri a pri eNakon dva jutra, probudio me je

elefonski poziv ovlašenog brokera zanekretnine sa Floride Keti Grin,



upruge svetski poznatogneurohirurga doktora Barta Grina. Jaam angažovao Keti da za mene i

Vojvotkinju pronae mesto gde emoiveti dok ja budem prolazio kroz

etvoronedeljni program le enja u

bolnici Džekson Memorial.”Ti i Nadin ete prosto obožavatindian Krik Ajlend”, rekla je srda no

Keti. ”To je jedno od najmirnijih

mesta za život u Majamiju. Tako jemirno i spokojno. Oni ak imaju ivoju policiju – a s obzirom na to

koliko se ti i Nadin obazirete nabezbednost, to je dodatna prednost.”

Mirno i spokojno? U redu, ja samnastojao da pobegnem od svega, zar

ne? Pa kakvu bi štetu mogao daprouzrokujem za kratke etiri nedelje,



posebno u dosadnom i mirnommestu poput Indian Krik Ajlenda? Umestu u kojem u biti izolovan od

pritisaka hladnog, okrutnog sveta,naime: Kvaludea, kokaina, kreka,marihuane, ksanaksa, valijuma,

ambijena, metamfetamina,morfijuma i, naravno, agentaKolemana.

Rekao sam: ”U redu, Keti, to mu

vu i upravo onako kao što mi jedoktor preporu io, posebno zbog togato je mesto toliko mirno. Kakva je

kua?” ”Kua je takva da prosto oduzima

dah. To je bela kua mediteranskogipa s krovom od crvenog crepa, a tu

e i mesto dovoljno veliko za jahtu oddvadeset etiri metra…” Ketin glas se



nedelje! I zašto bih onda uzeo uobzir da kupujem drugu jahtu kadam ionako prezirao onu koju ve

mam? Rekao sam: ”Isskreno da tikažem, Keti, ja sada ne želim dakupim kuu, barem ne na Floridi. Da li

misliš da bi je vlasnik iznajmio namesec dana?” ”Ne,” rekla je utu eno Keti Grin,

je su se nade i snovi o šest

procenata provizije od prodajenekretnine vredne 5,5 miliona dolaraupravo raspršile pred njenimkrupnim plavim o ima. ”Ona je samona prodaju.”

”Hmmm,” odgovorio sam, neasvim ubeen u injenicu. ”Zašto ne

ponudiš tom oveku sto hiljada zamesec dana i ne sa ekaš odgovor?”



Prvog aprila na dan šale, ja same useljavao, a doti ni vlasnik seseljavao – poskakujui i pevušei, bez

umnje, sve vreme do hotela u SautBi u gde e odsesti mesec dana. Osimoga, dan šale je bio savršen datum

a useljenje, s obzirom na mojeotkrie da je Indian Krik Ajlend bilouto ište za malo poznatu i ugroženuvrstu zvanu plavokosi anglosaksonski

protestanti, koja je, kako je na toKeti prethodno ukazala, bila živahnaotpilike kao puž.

S vedrije strane gledano, umeuvremenu od moje saobraajnenesree do odlaska u bolnicu za leenje bolesti lea, uspeo sam da

odletim avionom do Švajcarske i dae tamo vidim sa Sorelom i



majstorom falsifikatorom. Moj cilj jebio da saznam kako je FBI saznalaa moje švajcarske ra une. Na moje

znenaenje, ipak, izgleda da je svebilo u redu. Vlada Sjedinjenih Državae nije raspitivala – tako da su me

obojica, i Sorel i majstor falsifikator,uverili da bi oni bili prvi koji bi za toaznali.

Indian Krik Ajlend je bilo samo

na petnaest minuta vožnje kolima odklinike za bolesti lea. I tamo nije bilooskudice u kolima, Vojvotkinja je sveo sredila – pa je transportovala

potpuno novi Mercedes za mene iRend Rover za sebe. Gvin je takoedošla u Majami kako bi mi pomagala,

a njoj je takoe bio potrebanautomobil. Zato sam joj kupio novi



Leksus, od lokalnog dilera izMajamija.

Naravno, došao je i Roko. On je

bio kao lan porodice, zar ne? I Rokuu bila potrebna kola, pa me je Ri

ard Bronson, jedan od vlasnika

Biltmora, poštedeo glavobolje dakupujem još jedna kola i pozajmio mivoj crveni Ferari s pokretnim

krovom na mesec dana. Tako smo

vi bili pokriveni.Sa mnoštvom kola od kojih sammogao da biram, moja odluka daznajmim jahtu od osamnaestmetara kako bih išao i vraao se nakliniku postala je smešna. Bilo jepotrebno 20,000 dolara nedeljno za

ahtu s etiti smrdljiva dizel motora,dobro opremljenu kabinu u koju



nikada ne bih ni kro io, i gornjupalubu bez nadstrešnice, što biuzrokovalo da dobijem opekotine

reeg stepena na ramenima i vratu.ahta bi mi bila iznajmljena zajednoa starijim sedim kapetanom, koji bi

me prebacivao do klinike i nazadplovei prose no brzinom od petvorova.

U ovom trenutku, mi smo bili na

putu izmeu dvaju obala, ploveieverno na našoj ruti ka Indian Krik Ajlendu u povratku sa klinike. Bila jeubota, nešto malo pre podneva, i

naši motori su brektali ve dobrih satvremena. Sedeo sam na gornjojpalubi sa izvršnim direktorom Dolar

ajma, Gari Delukom, koji jeneverovatno li io na predsednika



Grover Klivlenda. Gari je bio elav,irokih ramena, namrgoenog lica,

etvrtastih vilica i užasno maljav,

posebno na torzou. Sada smoobojica poskidali košulje i sun ali seuživajui na suncu. Ja sam bio trezan

ve gotovo mesec dana, što je veamo po sebi bilo udo.Rano ovog jutra Deluka mi se

pridružio na jutarnjoj vožnji jahtom

do klinike. To je za njega bilo vremeda sa mnom bez prekida maloporazgovara, tako da je naš razgovorbrzo krenuo u pravcu zajedni keadikovke oko Dolar Tajma, ija jebudunost, kako smo se složili, bilabeznadežna.

Meutim, nijedan od neuspehaDolar Tajma nije bio prouzrokovan



Delukinom krivicom. On je stigaokada su stvari ve krenule svojimokom – kao deo razraenog tima – i

okom poslednjih šest meseci sepokazao kao prvoklasan izvršnidirektor. Ja sam ga ve ubedio da

pree u Njujork i postane izvršnidirektor kompanije Stiv Maden Šuz,kojoj je o ajni ki bio potreban nekonjegovih operativnih sposobnosti i

skustva.Mi smo o svemu tomeazgovarali ranije ovog jutra, dok mo putovali u pravcu juga. Sada,

dok smo putovali ka severu, mi smoaspravljali o ne emu što sammatrao beskrajno problemati nijim,

odnosno, o tome šta on misli o GariKaminskom, glavnom finansijskom



direktoru Dolar Tajma – istom onominansijskom direktoru koji me je

upoznao sa Žak Sorelom i majstorom

alsifikatorom pre gotovo godinudana.

”U svakom slu aju,” Deluka je pri

ao, o iju potpuno zaklonjenih iza naoara za sunce, ”postoji nešto udno uvezi s njim što mi je prosto nedokuvo. Kao da ima potpuno razli it

progra rada koji nema nikakve vezeDolar Tajmom. Kao da mu je rad uDolar Tajmu samo fasada. Mislim,ovek njegovih godina bi trebalo dazgubi glavu oko kompanije kojapropada, pa ipak, on ni okom nijerepnuo zbog toga. On pola dana

provodi objašnjavajui mi kako bismomogli da rasporedimo naš profit u



vajcarskoj – što u meni budi željuda otkinem onaj njegov prokletiumetak kose, s obzirom na nemamo

nikakav profit koji bismo mogli daasporeujemo.” Gari je slegnuoamenima. ”Bilo kako bilo, pre ili

kasnije, saznau ve ja šta to kopilemera.” Klimnuo sam polako glavom,

hvativši da su moji prvi instinkti o

Kaminskom bili ta ni. Vuk je bio vrloukav što nije dopustio tom kopiletu sperikom da se uvu e u moje poslovea inostranstvom. Pa ipak, ja nisam

bio sto odsto siguran da Kaminskinije namirisao insajdera, pa samodlu io da izbacim probni balon u

pravcu Deluke. ”Definitivno selažem s tobom. On je potpuno



opsednut sa celom tom stvari okobanaka u Švajcarskoj. U stvari, onvoje strelice upuuje ka meni.”

Napravio sam pauzu, kao da bih seetio još ne ega. ”Pre možda godinu

dana, mislim. U svakom slu aju, ja

am otišao tamo s njim da sve toproverim, ali mi se to u inilo kaomnogo više problema nego što jevredelo, zato sam prešao preko

vega. Da li je nekada spomenuonešto o tome?” ”Ne, ali znam da tamo i dalje ima

gomilu klijenata. On drži jezik zaubima o svemu tome, mada je poeo dan u telefonskoj vezi s

Švajcarskom. Ja uvek proverim ra un

a telefon, i da ti kažem, on mora bitibarem šest puta dnevno zove



elefone u inostranstvu.” Deluka jena to ozbiljno odmahnuo glavom.Ma šta da radi, bolje je da bude na

oprezu – jer ako to ne bude slu aj, anjegov telefon bude prisluškivan,onda e se nai u gadnoj nevolji.”

Uglovi mojih usana su se spustilinadole i ja sam slegnuo ramenima,kao da hou da kažem: ”Dobro, to jenjegov problem, a ne moj!” Meutim,

stina je bila da sam ja, ako je onaista bio u stalnom kontaktu saSorelom i majstorom falsifikatorom,u velikoj nevolji. Rekao samneobavezno: ”Zanima me isto izadoznalosti, zašto ne uzmeš listing i

ne pogledaš da li stalno zove jedne

e iste brojeve. Jer, ako to radi,okreni te brojeve kao slu ajno i



od najoštroumnijih ljudi u industrijiobue – u stvari, najoštroumniji.Samo ga moraš pronai u pravo

vreme – onda kad re i ne izgovaranejasno, kad ne dahe, ne muca iliplati kurvi deset hiljada da u ne na

takleni sto i vrši veliku nuždu nanjemu dok on masturbira.” Po prvi put sam ugledao Eliota

Lavinja pre etiri godine, dok sam bio

na dmoru na Bahamima s KenijemGrinom. Ja sam ležao pored bazenau hotelu Kristal Palas i Kasino kad jeKeni dojurio do mene. Seam se kakoe vrištao nešto u stilu: ”Požuri!Moraš odmah da odeš do kasina iproveriš ovog oveka! Kocka se s

milion dolara, a nije nimalo stariji odebe.”



Uprkos tome što sam bio skeptian u pogledu Kenijeve verzijeelokupnog dogaaja, ustao sam iz

moje ležaljke i uputio se u kasino.Usput sam ga upitao: ”Kojim se tajovek poslom bavi?”

”Pitao sam jednog od ljudi izkasina,” odgovorio je Blokhed, u ijeme niku engleskog jezika nisu

postojale re i kao što su diler,

nadzornik kasina, ili krupije, ”i oni sumi rekli da je on predsednik nekevelike kompanije Garment Center.”

Nakon dva minuta ja sam zurio umladog predsednika Garmenta, utanju potpunog šoka i neverice.

Kada se sad setim svega toga, teško

e rei šta me je više oborilo s nogu:prizor žestokog mladog Eliota – koji



ne samo da se kladio u 10,000dolara po ruci, ve je pred sobom natolu imao ceo blekdžek i igrao na

edam karata odjednom, što zna i dae rizikovao 70,000 dolara pri svakomdeljenju – ili njegove žene, Elen, koja

zgleda nije imala više od trideset petgodina, a koja je poprimila izgledkakav nikada ranije nisam video,odnosno, izgled basnoslovne

bogatašice i u isti mah užasnozgladnele osobe.Ostao sam bez re i. Zurio sam u

ove dve anomalije dobrih petnaestminuta. Izgledali su kao veoma udanpar. On je bio oniži, veoma zgodan,zuzetno guste smee kose koja mu je

dopirala do ramena i stila koji je bioako neverovatan da je mogao da se



eta naokolo u pelenama i s leptirmašnom, a da biste vi mogli bitiigurni da je to nešto najmodernije

na svetu.Ona je, s druge strane, bila niska

imala je usko, mršavo lice, uzan

nos, upale obraze, izblajhanu plavukosu, preplanuli smežurani ten, o ikoje su bile preblizu, i telozmršavljeno gotovo do savršenog

zgleda. Došao sam do zaklju ka dae ona jedna od onih izvanrednihosoba – žena puna ljubavi i podrškea svog muža. Na kraju, šta je to što

bi ovog zgodnog mladog oveka kojie kockao u velikom stilu i s poletom

agenta 007 uopšte privuklo njoj?

Bio sam malo neprecizan.Sledeeg dana, ja i Eliot smo se



reli kod bazena. Odmah smo po eliveselo da askamo i brzo prešli naemu našeg životnog zanimanja, na

o koliko zaraujemo i kako smo stiglido ove ta ke u životu.

Eliot je, kako se ispostavilo, bio

predsednik Peri Elisa, jedne odglavnih kompanija muške odee uokviru Garmentovog ogranka. On utvari nije posedovao kompaniju; to

e bilo odeljenje Salanta, javnekompanije koja je trgovala naNjujorškoj berzi. Dakle, Eliot je bioaposleni koji je primao platu. Kad mie rekao kolika mu je plata umalonisam pao sa stolice: Bila je samomilion dolara godišnje, plus mali

bonus par stotina hiljada dolara, naosnovu profibatilnosti. Bila je to mala



uma, u odnosu na moje zapisnike –posebno kad se uzme u obzirnjegova sklonost ka visokim

kockarskim ulozima. U stvari, on jezgleda stavljao na kockudvogodišnjuplatu svaki put kad bi seo za sto sa

blekdžekom! Nisam bio siguran da lida budem impresioniran ili prezriv.Odlu io sam se pre da budemmpresioniran.

Pa ipak, on je nagovestio dodatnizvor prihoda sa Peri Elisom –nagradu, da tako kažem, u vezi saproizvodnjom sve anih muškihkošulja, koje su se izraivale unostranstvu, na Istoku. I mada nijebio posebno precizan u opisima, ja

am brzo pro itao izmeu redova: one na neki na in uzimao gotov novac



od fabrika. Pa ipak, ako je uspevaoda prikupi 3 ili 4 miliona dolaragodišnje, to je bio samo deo onog

to sam ja zaraivao.Pre odlaska, mi smo razmenili

brojeve telefona i obeali jedno

drugom da emo se uti kad sevratimo u Ameriku. Pri tome ni uednom trenutku nismo na eli temu odrogi.

Nedelju dana kasnije smo seastali na ru ku, u jednom veomamodernom restoranu. Pet minutanakon što smo seli, Eliot je posegnuoukom u svoj unutrašnji džep odakoa i izvukao malu plasti nu kesicu

punu kokaina. Okovratnik njegovog

Peri Elis odela ostao je unutra;ednim energi nim pokretom ju je



prineo nosu i jednom ušmrknuo.Potom je proces ponovio još jednom,pa još jednom, i onda još jedanput.

Pa ipak, on je to uradio takopontano – i tako nonšalantno – dao nije primetila nijedna živa duša u

našem okruženju.Onda mi je ponudio kesicu.Odbio sam je, rekavši: ”Da li si tiud? Da uzmem to usred dana!” na

ta je on odgovorio: ”Umukni i uradio,” a onda sam ja odgovorio:Svakako, zašto da ne!”

Minut kasnije ja sam se oseaodivno, a etiri minuta kasnije sam seoseao jadno, nekontrolisano škripeiubima i o ajni ki žudei za

valijumom. Eliot se sažalio na mene.On je posegnuo rukom u džep od



pantalona i izvukao dva kvaludea sameim šarama, i rekao: ”Evo, uzmi

ove; oni su prošvercovani, tako da

maju valijum u sebi.” ”Da sada uzmem kvalude?”

upitao sam s nevericom. ”Tek tako,

usred dana?” ”Da,” odse no mi je odgovorio,zašto da ne?” Ti si gazda. Ko e moi

bilo šta da kaže na to?” a onda je

zvukao još par kvaludea i progutaopilule s osmehom. Onda je ustao i poeo da skakue usred restorana da biubrzao proces delovanja. Uzeo samvoja dva kvaludea, budui da jezgledalo da on ta no zna šta radi.

Par minuta kasnije, dežmekast

ovek je ušao u restoran, privukavšiveliku pažnju. inilo se da je u



ezdesetim, i odisao je bogatstvom.Eliot mi je rekao: ”Ovaj ovek jevredan pola miliona. A pogledaj kako

mu je samo ružna kravata.” S tim,Eliot je podigao nož i prišao krupnojverki, zagrlio ga, a onda mu

odsekao kravatu, usred prepunogestorana. Onda je skinuo spstvenukravatu, koja je bila predivna, iokrenuo nagore okovratnik krupne

verke, stavio mu svoju kravatu okovrata, i vezao je u savršen Vindsorvor za manje od pet sekundi, nakonega ga je ovaj zagrlio i zahvalio mu.

Sat vremena kasnije mi smoobojica bili u društvu prostitutki, sim što me je Eliot upoznao sa

mojom prvom Prvoklasnomprostitukom. I uprkos injenici što



am zbok kokaina imao užasanproblem s penisom, Prvoklasnaprostitutka je neverovatno odradila

voju oralnu magiju, tako da samubrzo postao silovit i agresivan –plativši joj 5,000 dolara zbog njenih

problema, u kom trenutku mi je onaekla da sam zgodan i da je ona,uprkos injenici što je kurva, i dalje zaudaju, ako sam zainteresovan.

Ubrzo potom, Eliot je ušao uobu i rekao: ”Hajde! Obuci se –demo u Atlantik Siti! Kasino šaljehelikopter po nas i kupie svakome odnas po zlatan sat,” na šta sam jaekao, ”Ja imam samo pet hiljada

kod sebe,” a on je na to odgovorio:

Razgovarao sam s kasinom, oni e tiobezbediti kredit u vrednosti od pola



miliona.” Pitao sam zašt su spremni da mi

unapred daju toliko novca, s obzirom

na to da ja nikada u životu nisamprokockao više od 10,000 dolara.Meutim, sat vremena kasnije ja sam

e zatekao kako igram blekdžek ukockarnici Tramp Kastl igrajuiempom 10,000 dolara po deljenju,

kao da to nije neka suma. Krajem ve

eri ja sam izašao etvrt miliona dolarabogatiji. Bio sam upecan.Eliot i ja smo po eli zajedno da

putujemo oko sveta; ponekad sauprugama, ponekad bez njih. Od

njega sam na inio mog prvognsajdera, tako da mi je vratio

milione gotovog novca – koristeinovac koji je prokrijum ario iz Peri



Elisa, kao i novac koi je osvojio ukasinima. On je bio prvoklasankockar, tako da je svojim godišnjim

prihodima redovno dodavaominumum dva miliona dolara.

Potom je usledio moj razvod od

Deniz – a onda moja moma kaabava u ast predstojeem braku sNadin. To e obeležiti prekretnicu uivotu Eliota Lavinja. Zabava je bila

prireena u Las Vegasu u hoteluMiraž, koji se upravo beše otvorio imatrao elitnim mestom. Tu sejatilo stotine Stratonaca, u pratnji

pedesetak kurvi i droge dovoljno daumiri Nevadu. Okupili smo jošrideset kurvi s ulica Vegasa, a

doletelo je i par njih iz Kalifornije.Doveli smo šestoricu njujorških



policajaca zajedno s nama, one istekoje sam podmiivao Stratonovimnovim emisijama. I kad su jednom

u dospeli, njujorški policajci su seubrzo povezali s lokalnim policajcimaz Vegasa, tako da smo unajmili i

nekoliko njih.Moma ko ve e se odigralo uubotu uve e. Eliot i ja smo sišli dole,delili blekdžek sto; okružila nas je

gomila nepoznatih ljudi, kao i dostaelohranitelja. On je igrao pet odmoguih sedam ruku; ja sam igraodruge dve. Oboje smo se kladili u10,000 dolara po ruci; oboje smo biliagrejani i ouzeti zanosom. Ja sam

uzeo pet kvaludesa i ušmrkao ne

manje od osam gomila kokaina; one takoe uzeo pet kvaludea i



ušmrkao kokaina dovoljno da uestvuje na skijaškim skokovima. Jaam zaradio 700,000, a on 2 miliona

dolara. Kroz stegnute zube ikrgutave vilice, ja sam rekao: ”Da

kažemo da odustajemo, pa da

odemo gore i proverimo na drugimmestima.” Naravno, Eliot je razumeo

kvalude jezik dobro kao i ja, pa je

klimnuo glavom i mi smo se uputiligore. U tom trenutku sam bio tolikodrogiran da sam znao da sam završio kockanjem za to ve e; rešio sam

da napravim pauzu, zastao kod pultatražio isplatu do milion dolara.

Ubacio sam gotov novac u plavi

Miraž ranac i prebacio ga prekoamena. Meutim, Eliot još nije



avršio s kockanjem, pa je svojeetone ostavio na stolu, pod

naoružanom stražom.

Gore, na spratu, krenuli smodugim hodnikom, na kraju kojeg sue nalazila ogromna dupla vrata. S

obe strane vrata se nalazio po jedanuniformisani policajac, uvajui ulaz.Oni su nam otvorili vrata, i mi smoe ubrzo našli usred prostorije gde je

moma ka zabava ve uveliko bila uoku. Eliot i ja smo ušli i sledili se:Bila je to reinkarnacija Sodome iGomore. Zid u dnu prostorije je bioav od stakla i gledao je na Strip.

Prostorija je bila puna ljudi koji sugrali i divljali. Samo što se plafon

nije srušio; pod je izgledao kao da sepodiže; miris seksa i znoja se



pomešao sa oštrim mirisom veomaake marihuane. Muzika je treštalaako glasno da mi je odjekivala kroz

eludac. Šestorica njujorškihpolicajaca je nadgledalo sve, starajuie pri tom da se svi ponašaju

prikladno.U zadnjem delu sobe, odvratnakurva s narandžastom kosom i licembuldoga je sedela na barskoj stolici,

potpuno gola i prekrivena tetovažom.Noge su joj bile široko razmaknute,dok je niz od dvadeset Stratonacaekao u redu da je opali.

U tom trenutku mi se smu ilo sveto sam u životu zastupao. Bio je to

nov Stratonski zakon. Jedino rešenje

e bilo da siem u svoj apartman iuzmem pet miligrama ksanaksa,



dvadeset miligrama ambiena irideset miligrama morfijuma. Potomam zapalio džoint i utonuo u dubok

an bez snova.Probudio sam se onog trenutka

kad mi je Eliot Lavinj snažno

prodrmao rame. Bilo je rano jutro ion mi je hladnokrvno objašnjavaokako momentalno moramo dakrenemo u Las Vegas, zato što je

ve isuviše dekadentno. Sav sreanto kona no dolazim, brzo sampakovao svoje torbe. Meutim, kadam otvorio sef, on je bio prazan.

Eliot je doviknuo iz dnevne sobe:Prošle noi sam morao da pozajmim

malo novca od tebe. Pretrpeo sam

veliki gubitak.” Ispostavilo se da je izgubio dva



miliona. Nedelju dana kasnije, on,Deni, i ja otišli smo u Atlantik Sitikako bi mogao da nadoknadi svoje

gubitke, i on je izgubio još jedanmilion. Tokom nekoliko narednihgodina on je nastavio da gubi… i

gubi… sve dotle dok na kraju nijezgubio sve. Koliko je, u stvari,zgubio, i dalje je bio predmetnagaanja, mada je prema veini ra

una gubitak iznosio negde izmeu 20 i40 miliona dolara. U svakom slu aju,Eliot je sebe doveo do bankrota. I topotpuno. Zaostajao je u isplatiporeza, dugovanja prema meni i fiziki postao prava olupina. Nije imaoviše od pedeset osam kilograma, a

koža mu je postala iste onemekaste boje kao i njegov kvalude



bog ega mi je bilo drago što sam japak uzimao samo farmaceutskikvalude. (Uvek sam na njima tražio

rebrnu liniju.)I tako sam sad sedeo u dvorištu

kue na Indian Krik Ajlendu,

posmatrajui Bilkejn Bej i nebo iznadMajamija. I to za stolom zajedno sEliotom Lavinjijem, Gari Delukom iEliotovim bliskim prijateljem, Arturom

Vinerom, koji je bio pedesetihgodina, elav, bogat i narkoman kojie konzumirao kokain.

Pored bazena se nalazila zanosnaVojvotkinja, koštunjava Elen, i SoniViner, Arturova supruga. Do jednogata popodne, bilo je trideset dva

tepena, a na nebu nije bilo nijednogobla ka. Ovog trenutka, Eliot je



pokušavao da mi odgovori na pitanjekoje sam mu postavio u pogleduoga koji bi Stiv Maden trebalo da

ma cilj u okviru posla sakompanijom Macy’s, koja je izgledaprijem iva za ideju da pokrene lanac

prodavnica Stiva Madena.”Klju na ztvar je da ze odMazena zahteva da se otvara zednapo zedna,” rekao je nasmejani Eliot

Lavinj, koji je uzeo pet kvaludea i uzo pijuckao hladan Hajneken.Rekao sam Geriju: ”Mislim da je

pokušao da kaže da bi kompanijiMacy’s trebalo da pristupimo sapozicije prednosti i da im kažemo damožemo da otvaramo jednu po

ednu prodavnicu. To bi trebalo dauradimo od regiona do regiona,



majui pri tome cilj da budemo uvim prodavnicama širom zemlje.”

Artur je dodao: ”Dobro re eno,

Džordan; to je bio dobar prevod.” Ubacio je kaši icu duboko u posudicua kokainom i sadržak ušmrknuo u

evu nozdrvu.Eliot je pogledao u Deluku,klimnuo glavom i podigao obrve, akoda hoe da kaže: ”Eto vidiš, nije me

ako teško razumeti.” Tog trenutka jevrejski kostur odene je otišla do svog supruga iekla: ”Eliot, daj mi jedan kvalude;

meni je ponestalo.” Eliot jeodmahnuo glavom i pokazao jojrednji prst.

”Ti si stvarno prokleto kopile!” odse no je odgovorila gnevna



zmršavljena žena.”ekaj samo, videeš ti kad ti sledei

put ponestane. I ja u tebi rei da

odjebeš!” Pogledao sam u Eliota, ija se

glava sad klatila i mahala. To je bio

asan znak da je upravo trebalo danapusti fazu nejasnog izgovaranja iue u fazu balavljenja. Rekao sam:Hej, El: Da li želiš da ti pripremim

nešto za jelo da se malo pribereš?” Eliot se nasmejao široko iodgovorio: ”Napravi mi frvoklasnizburger!”

”Nema problema!” rekao sam,ustao sa stolice i uputio se ka kuhinjida mu napravim prvoklasni izburger.

Vojvotkinja me je zaustavila ugosstinskoj sobi, na sebi je imala



plavi brazilski bikini koji je bio velik poput konopa za zmajeve.

Kroz stegnute zube, rekla je odse

nim glasom: ”Ne mogu da podnesemElen više nijednog sekunda! Ona jebolesna u glavi, i ne želim je više u

mojoj kui. Ona nejasno izgovara re iušmrkava kokain, i cela atmosferae prokleto odvratna! Ti si sada vegotovo mesec dana trezan i ne želim

da budeš okružen takvim ljudima. Tonije dobro za tebe.” Ja nisam uo pola stvari koje je

Vojvotkinja rekla. Mislim – uo sam javaku re , ali sam bio isuviše zauzet

gledajui njene grudi, koje je upravouveala na korpu veli inu C. Izgledale

u božanstveno. Rekao sam; ”Draga,miri se; Elen nije tako loša. Osim



oga, Eliot je jedan od mojihnajbliskijih prijatelja, zato nemojmo oome diskutovati.” I kako su mi

poslednje re i skliznule s usana, znaoam da sam pogrešio. Nije prošla niekunda, a Vojvotkinja je zamahnula

da me ošamari. Bio je to snažanamah desnicom i to otvorene šake.Meutim, budui da sam bio

rezan, imao sam reflekse poput ma

ke, tako da sam s lakoom uspeo dae eskiviram. Rekao sam: ”Ohladimalo, Nadin. Hm, nije me lakoošamariti kad sam trezan?” Uputioam joj avolast osmeh, na šta se

ona široko nasmejala, a onda mi sebacila u naru je obavivši me rukama

rekla: ”Tako se ponosim tobom.Sada kao da si postao nova osoba.



ak i lea po inju da te prolaze, zarne?”

”Malo,” odgovorio sam. ”Sada su

delimi no bolje, ali i dalje nijeavršeno. U svakom slu aju,

kvaludea mi je stvarno dosta i s tim

am završio. I volim te više od svegana svetu.” ”I ja tebe volim,” rekla je ona,

napuivši usne. ”Ja sam samo

poludela zato što su Eliot i Elen zli.On na tebe užasno uti e, i ako onovde ostane predugo… pa dobro,naš o emu govorim.” Poljubila me je

vlažnim usnama, a onda se pripila uzmene oblinom svog stomaka.

Iznenada, sa tri pinte krvi koja je

urnula u moje slabine, shvatio samda je Vojvotkinjino gledište daleko



ogi nije. Rekao sam joj: ”Slušaj mead: Ako se slažeš da budeš mojeksualni rob sledeeg vikenda, onda

u Eliota i Elen da smestim u hotel –dogovoreno?”

Vojvotkinja se nasmejala široko i

dodirnula me na pravo mesto.Dogovoreno, dragi. Tvoja želja jemoja zapovest; samo ih izbaciodavde i ja sam potpuno tvoja.”

Petnaest minuta kasnije Eliot jebalavio svoj izburger, dok sam jaelefonom razgovarao s Dženet,amolivši je da za njega i Elenezerviše hotelsku sobu u luksuznomestoranu otprilike tridesetak minuta

udaljenom od nas.

A onda iz ista mira, usta punihzburgera, Eliot naglo sko i sa stolice i



aroni u bazen. Nekoliko sekundikasnije se pojavio na površini dauzme vazduh i mahnuo mi pozivajui

me na podvodnu trku. To je bilonešto što smo uvek radili – kladei sekoji e od nas više puta pod vodom

preplivati stazu. Eliot je bio odli anpliva , budui da je odrastao poredokeana, tako da je imao blaguprednost u odnosu na mene.

Meutim, s obzirom na njegoveokolnosti, pomislio sam da mogu daga pobedim. Osim toga, ja sam kaoinejdžer bio spasilac na plaži, tako

da sam i sam bio dobar pliva .Obojica smo preplivali etiri puta:

nerešeno. Vojvotkinja je došla i

ekla: ”Kada ete vas dvojica kretenave jednom da odrastete? Meni se ne



dopada kad igrate tu igru. To jeglupo. I jedan od vas dvojice e takoednom i da se povredi.” Potom je

dodala: ”A gde je Eliot?” Pogledao sam na dno bazena.

Bacio još jednom pogled zažmirivši.

Šta li on to radi? On leži na svojojtrani? Oh, sranje! Odjednom, povuen ozbiljnošu i težinom ove situacije,eagovao sam automatski i ne

azmišljajui zaronio na dno bazenada ga izvu em. Nije se pomerao.Zgrabio sam ga za kosu – i snažnimrzajem desne ruke i najsnažnijimahvatom kojim sam mogao da ga š

epam, otrgnuo sa dna i uputio se kapovršini. Njegovo telo je bilo prakti

no bez težine u vodi. im smo sepojavili na površini, ja sam gr evito



rgao ruku udesno, a Eliotovo telo jezletelo iz vode i spustilo se na ivicubazena, na beton. On je bio mrtav.

Mrtav!”Oh, Bože moj!” vrisnula je

Nadin, najednom je brizula u pla .

Eliot je mrtav! Spasi ga!” ”Brzo zovi hitnu pomo!” povikaoam. ”Požuri!”

Stavio sam dva prsta na njegovu

vratnu žilu. Nije bilo pulsa. Zgrabioam mu ru ni zglob i oslušnuo puls.Ništa. Moj prijatelj je mrtav, pomislioam.

Te sekunde sam za uo piskavvuk; bila je to Elen Lavinj. ”Oh,

Bože, ne! Molim te nemoj uzeti mog

muža! Molim te! Spasi ga, Džorda!Spasi ga! Ne možeš dopustiti da



umre! Ne mogu da izgubim mogmuža! Imam dvoje dece! Oh, ne! Neada! Molim te!” Po ela je

nekontrolisano da rida.Postao sam svestan gomile ljudi

koja me je okružila – Gari Deluka,

Artur i Soni, Gvin i Roko, ak i dadilja,koja je zgrabila endler iz de jegbazena i pojurila da vidi kakav je tometež. Ugledao sam kako Nadin tr i

ka meni, vraajui se nakon što jeelefonom pozvala hitnu pomo, i re ikoje su mi neprestano odjekivale uušima – Spasi ga! Spasi ga! Želeoam da Eliotu dam vešta ko disanje,

baš kao što su me nekada davnoome u ili.

Ovaj ovek je bio kazna mogivota – on me je ponovo upoznao s



arima kvaludea, i to nakon tolikogodina tokom kojih ga nisam uzimao,navukao me je na kokain, a onda je

krenulo loše po mene u insajderskojgri, što se na kraju svelo na kraumog novca. A sve je to bilo da bi

podsticao kockarsku naviku… injegova zavisnost od droge… injegovi problemi sa federalnomporeskom administracijom. Agent

Koleman nije budala, on e istražiti telabosti, posebno probleme saporeskom administracijom, u vezi sm je Eliotu pretio doživotnimatvorom. Onda bi Eliot saraivao

protiv mene i otkrio informacije.rebalo je samo da ga pustim da

umre, za ime božje, zato što… mrtavovek ne pri a pri e…



Meutim, u pozadini su svi plakali:Nemoj prestati! Nemoj prestati!

Nemoj prestati!” Iznenada mi je palo

na pamet: Ve sam pokušao da gavratim u život! Dok je moj svesni umpo eo da raspravlja o stvarima –

nešto beskrajno monije je ve kliknulou meni i preplavilo mi misli.I u tom momentu sam se

atekao kako Eliotu dajem vešta ko

disanje usta na usta, izbacujuivazduh iz mojih u njegova plua, aonda sam podigao ruku i po eo dapumpam Eliotove grudi ritmi nimpokretima. Zastao sam i za momenatda pogledao.

Ništa! Sranje! I dalje nije davao

nake života! Kako to može biti? Sveam radio kako treba! Zašto nije



mogao da doe k sebi?Odjednom sam se setio lanka o

Hajmliševom manevru koji sam

ednom pro itao i toga kako je on bioprimenjen u slu aju spasavanjadeteta koje se udavilo, zato sam

Eliota okrenuo na stomak i obaviouke oko njega. Stegnuo sam ganekliko puta što sam god ja emogao. Krc! Škljoc! Krc!... U tom

renutku sam shvatio da sam muverovatno slomio vei broj rebara.Zato sam ga ponovo okrenuo na leada vidim da li je po eo da diše, ali ondalje nije davao znak života.

Bilo je sve gotovo. On je biomrtav. Pogledao sam u Nadin, i sa

uzama u o ima, rekao sam: ”Nenam šta da radim! On ne može da



e povrati!” A onda sam za uo Elenin vrisak,

koji se ponovo prolomio iz njenih

plua: ”Oh, Bože moj! Moja deca! Oh,Bože! Molim te, Džordan nemojprestati! Moraš da mi spaseš muža!”

Eliot je potpuno pomodrio, iz ou mu se gubio i poslednji sjaj. Zatoam se tiho u sebi pomolio i

udahnuo što sam dublje mogao. I

poslednjim deliem mojih plua, ponvoam po eo da mu dajem vešta kodisanje, i osetio sam kako mu setomak naduvao poput balona. A

onda se najednom pojavio izburger, ion ga je povratio u moja usta. Po eoam da grcam.

Posmatrao sam kako po injeplitko da diše, a onda sam zabo



glavu u bazen i isprao usta. Ponovoam pogledao u Eliota i primetio da

mu je lice manje plavo. Ponda je

opet prestao da diše. Pogledao samu Garija i rekao: ”Preuzmi sad timoju ulogu,” na šta je Gari pružio

dlanove ka meni i odmahnuoglavom, kao da kaže: ”Ne dolazi uobzir!” i odstupio dva koraka unazadda bi naglasio svoje re i. Onda sam

e okrenuo ka Eliotovom najboljemprijatelju, Arturu, i zamolio ga dauradi to isto, na šta je on reagovaokao Gari. Zato više nisam imaozbora ve da sam uradimnajodvratniju stvar na svetu. Polioam vodom Eliotovo lice kad je

Vojvotkinja stupila u akciju i o istilapovraeni sadržaj s obe strane



njegovih usta. Potom sam strpaouku unutra i izvukao delimi novaren izburger, gurajui mu jezik

nadole kako bih pro istio prolaz zavaduh. Ponovo sam po eo da mudajem vešta ko disanje usta na usta

da mu ubacujem novu koli inukiseonika, dok su svi ostali stajalileeni pred tim prizorom.

Kona no, za uo sam zvuk sirene,

nekoliko trenutaka kasnije pomonomedicinsko osoblje je dotr alo donas. Za manje od tri sekunde, oni supustili cev icu niz njegovo grlo i po

eli da mu pumpaju kiseonik u plua.Pažljivo su ga postavili na nosila iodneli ga do bo nog dela kue, pod

drvo gde je bio hlad, gde su mu uuku zaboli intravensku inekciju.



Sko io sam u bazen i oprao ustaod povraenog sadržaja, i daljenekontrolisano grcajui. Vojvotkinja je

dotr ala, držei u ruci etkicu za zube ipastu, i ja sam istog momenta,nasred bazena, po eo da perem

ube. Potom sam isko io i uputio seka mestu gde je Eliot ležao nanosilima. Do tog trenutka tu, poredosoblja hitne medicinske pomoi, ve

e bilo šest policajaca. Oni su se oajni ki borili da srce po ne da mukuca normalno, ali bez uspeha.edan od bolni ara je pružio ruku ka

meni i rekao: ”Vi ste herojgospodine. Vi ste svom prijateljupasili život.”

I teg trnutka mi je puklo pred oma: Ja sam ispao heroj? Ja! Vuk iz



Volstrita! Heroj! Kako su samo divnovu ale te tri re i! O ajni ki mi je bilo

potrebno da ih ponovo ujem, zato

am rekao: ”Izvinite, nisam uo štate rekli. Možete li to da ponovite?”

Bolni ar mi se nasmejao i rekao:

Vi ste heroj, u pravom smislu te re Ne bi mnogo ljudi umelo da uradiono što ste vi izveli. Odli no,gospodine. Vi ste pravi heroj.”

Oh, Isuse! To je bilo zaistapredivno. Meutim, meni je bilopotrebno da mi to kaže Vojvotkinja,a svojim oblim bokovima i novim

grudima, koje e sad biti moje, baremu sledeih nekoliko dana, zato štoam ja, njen muž, bio heroj, a nema

e žene koja bi odbila seksualneprednosti heroja.



Zatekao sam Vojvotkinju kakoama sedi u salonskoj fotelji, još

uvek u stanju šoka. Pokušao sam da

pronaem prave re i koje bi jenspirisale da me nazove herojem.Odlu io sam da bi bilo najbolje da

pribegnem obrnutoj psihologiji –uputivši joj kompliment na tome štoe ostala tako pribrana i hladnokrvnašto je pozvala hitnu pomo. Na taj

na in e osetiti neodoljivu potrebu dami uzvrati kompliment.Seo sam pored nje i zagrlio je.

Hvala Bogu što si pozvala hitnupomo, Nad. Mislim, svi su se sledili itajali kao ukopani, osim tebe. Ti sinažna žena.” ekao sam strpljivo.

Ona se vrše pribila uz mene inasmejala se tužno. ”Ne znam,”



ekla je. ”Mislim da je to bio instinkt.Vidiš, ovakve stvari vidiš u filmovima,ali nikada ne misliš da e ti se nešto

li no desiti. Znaš na šta mislim?” Ovo je prokleto neverovatno! I

nije me nazvala herojem! Moram da

budem samo malo precizniji. ”Znamna šta misliš. Pomisliš da ti se takonešto ne može desiti, ali kad se desi,ednostavno te obuzme instinkt.

Pretpostavljam da sam i ja upravoato reagovao na taj na in na kojiam reagovao.” Alo, Vojvotkinjo! Aad poklon – udeli mi kompliment, zame Božje!”

O igledno, to je i uradila, zato štome je zagrlila i rekla: ”Oh, Bože moj!

i si bio neverovatan! Ja nikadanisam videla nešto tako. Mislim… re i



prosto ne mogu opisati koliko sibriljantan bio! Svi su se paralisali ai…”

Isuse! Pomislio sam. Obasula mee bujicom re i, ali je odbila da kažeupravo onu magi nu!

”…a ti si… mislim… ti si heroj,dragi!” Eto, to sam o ekivao od nje!Mislim da nikada nisam bila tako

ponosna na tebe. Moj muž, heroj!”

Dala mi je najvlažniji poljubac koji semože zamisliti.Tog trenutka sam shvatio zašto

vako dete želi da bude vatrogasac.stog trenutka sam video kako Eliota

odnose na nosilima. ”Hajde,” rekaoam, ”idemo do bolnice da se

uverimo da nisu slu ajno propustilida urade pravu stvar nakon što sam



e toliko trudio da Eliotu spasemivot.”

Dvadeset minuta kasnije mi smo

bili u sobi za hitne slu ajeve u bolniciMaunt Sinai, i prve prognoze su bileužasne: Eliot je pretpreo ošteenje

mozga. Da li e ostatak života živetipoput biljke ili ne još uvek nije biloasno.

Na putu do bolnice, Vojvotkinja

e pozvala Barta. Sada sam ga pratiodo sobe za intenzivnu negu, koja jeodisala atmosferom smrti. Tu su bilaetiri doktora i dve bolni arke, dok jeEliot ležao ravno na leima na stolu zapreglede.

Mount Sinai nije bila Bartova

bolnica, pa ipak njegova reputacija jeu inila svoje. Svaki doktor u prostoriji



e znao ko je on. Jedan visoki bolniar u belom laboratorijskom odelu jeekao: ”On je u komi, doktore Grin.

On ne može da diše bez aparata.Funkcije mozga su mu oslabile, i imaedam slomljenih rebara. Dali smo

mu epinerfin, ali on nije reagovao.” Doktor je pogledao Barta pravo u o ipolako odmahnuo glavom, kao da

hoe da kaže: ”On nee uspeti da se

zvu e.” Potom je Bart grin uradio najudniju stvar. Sa neverovatnimamopouzdanjem je prišao pravo

Eliotu, zgrabio ga za ramena,naslonio usta na njegovo uvo, inažnim glaom viknuo: ”Eliote!

Probudi se ovog trenutka!” Po eo jenažno da ga drmusa. ”Ovo je doktor



Bart Grin, Eliote, kažem ti daprestaneš da se zajebavaš i otvori o imomentalno! Tvoja žena je napolju i

eli da te vidi!” I kao dlanom o dlan, uprkos

poslednjim re ima o tome da Elen

eli da ga vidi – pri emu bi veinamuškaraca odabrala smrt – Eliot jeposlušao Bartovu naredbu i otvorio o Trenutak kasnije njegove moždane

unkcije su se vratile u normalu.Pogledao sam po sobi, svi do jednogdoktori i bolni ari su bili zapanjeni.

Kao što sam i ja ostao nem predovim prizorom. Bilo je to udo,zvedeno od strane udesnog doktora.Po eo sam da odmahujem glavom

adivljen takvim udom, i kraji komoka spazio veliki špric ispunjen



bistrom te nošu. Zažmirio sam kakobih pro itao šta piše na nalepnici.Morfijum. Vrlo zanimljivo, pomislio

am, da daju morfijum oveku naamrti.

Najednom me je obuzela užasna

potreba da zgrabim iglu morfijuma ida sebi ubrizgam tu inekciju uadnjicu. Zašto se to desilo, nisam

bio siguran. Sada sam bio trezan ve

mesec dana, ali mi to sad nijezgledalo tako važno. Obazreo same po sobi i svi su lebdeli i obigravali

oko Eliota, i dalje zadivljeni ovimneverovatnim preokretom. Prišaoam ivici metalnog sto ia,

nenametljivim pokretom zgrabio

pric, i gurnuo ga u džep od šorca.Trenutak kasnije osetio sam da



mi se džep zagreva sve više… iv i š e … Oh, Isuse! Morfijum jeprogoreo rupu u mojim

pantalonama! Morao sam ga odmahebi ubrizgati! Rekao sam Bartu:Ovo je najneverovatnija stvar koju

am video u svom životu, Bart. Idemnapolje da svima javim dobre vesti.” Kad sam grupi u ekaonici

aopštio sa se Eliot na udesan na in

oporavio, Elen je po ela da pla e odree i bacila mi se u naru je.Odgurnuo sam je i rekao joj damoram hitno u kupatilo. Dok samodlazio, Vojvotkinja me zgrabila zauku i rekla: ”Da li je s tobom sve uedu, dragi? Ne izgledaš mi dobro.”

Nasmejao sam se ženi i rekao:Da, dobro sam. Samo moram do



kupatila.” im sam skrenuo iza ugla,

umakao sam brzinom svetskog

printera. Otvorio sam vrata, ušao uedan od toaleta, zaklju ao se, aonda izvukao špric, svukao šorc i

pognuo se leima, izbacivši zadnjicu.Upravo sam se spremao da sebiubrizgam špric kad se umalo nisamrušio od iznenaenja.

Špric nije imao mehanizam zaubrizgavanje.Bio je jedan od modernijih

bezbednih špriceva, koji nije mogaoda se ubrizga a da se prvo ne stavi umehanizam za ubrizgavanje. Sve štoam imao bila je bezvredna ampula

morfijuma s iglom na kraju. Bio samopustošen. Za momenat sam



posmatrao tu iglu. Sijalica!Obukao sam šorc i otr ao do

prodavnice poklona i kupio lilihip, a

onda ponovo odjurio do toaleta.Zabo sam iglu u zadnjicu. Onda samuzeo štapi lizalice i gurao ga kroz

redinu šprica dok nisam ubrizgao doposlednje kapi morfijuma. Odmaham osetio da je u meni eksplodiralo

bure baruta, prodrmavši do srži.

Oh, Isuse! Pomislio sam. Morabiti da sam pogodio venu, zato štoam munjevitom brzinom zapao uzmenjeno stanje svesti. Za tili as, jaam se našao na kolenima a usta su

mi bila užasno suva, dok sam u istimah imao oseaj da su mi unutrašnji

organi potopljeni u vrelu penu zakupanje, da su mi o i usijano



ugljevlje, uši zvone poput Zvonalobode, a da je analni miši stezaešnji od bubnja, i to mi se dopalo.

I eto, tako sam ja, heroj, sedeona podu kupatila, sa šorcen svuenim ispod kolena i iglom

abodenom u zadnjici. Meutim, ondami je palo na pamet da seVojvotkinja možda ve zabrinula zamene.

Minut kasnije ja sam bio uhodniku, nazad na putu doVojvotkinje, kad sam za u kako staraevrejka kaže: ”Izvinite, gospodine.”

Okrenuo sam se ka njoj.Nervozno se smešila i pokazala miprstom na šorc. Onda mi je rekla:

Vaša zadnjica! Pogledajte, vašaadnjica!”



Ja sam išao hodnikom saabodenom iglom koja je str ala izadnjice, kao ranjenom biku koga je

matador upravo probo. Nasmejaoam se ljubaznoj ženi i zahvalio joj,

potom odstranio iglu iz zadnjice,

bacio je u kantu za ubre, i uputio seu ekaonicu.Kad me je Vojvotkinja ugledala,

ona se nasmešila. Meutim, onda je

prostorija po ela da postaje sveamnija i… Oh, sranje!Probudio sam se u ekaonici,

edei na plasti noj stolici. Iznadmene je stajao doktor srednjihgodina u zelenom hirurškom odelu. Unjegovoj desnoj ruci je držao

mirišljave soli. Vojvotkinja je stajalado njega, i više se nije osmehivala.



Doktor je rekao: ”Vaše disanje jeotežano, gospodine Belfort. Da nisteuzeli neki narkotik?”

”Ne,” rekao sam, pokušavši nailu da se nasmešim Vojvotkinji.Pretpostavljam da je biti heroj

veoma stresno, zar ne, dragi?” Potom sam se ponovo onesvestio.Probudio sam se na zadnjem

edištu Linkoln limuzine dok je ulazila

u Indian Krik Ajlend, gde se nedešava ništa uzbudljivo. Moja prvamisao je bila da bi trebalo daušmrknem malo kokaina da bih sevratio u ravnotežu. To je bio mojproblem sve vreme. Ubrizgatinekciju morfijuma bez nekakvog

agensa koji e povratiti ravnotežu biloe glupo. Nau io sam lekciju da to



više nikada ne pokušam i potom seahvalio Bogu što je Eliot poneo

kokain sa sobom. Zgrabiu ga iz

njegove sobe i utoliko smanjiti sumuod 2 miliona dolara koju mi duguje.

Pet minuta kasnije, gostinska

oba je izgledala kao da je desetak agenata CIA provelo tri sata tražeiukradeni mikrofilm. Odea je bilaazbacana na sve strane, a svaki

komad nameštaja je bio izvrnut utranu. I dalje kokainu nije biloraga! Do avola! Gde može biti?

Nastavio sm da tragam – tragajuipre sat vremena, sve dotle dok mi, utvari, kona no nije palo na pamet:

Bio je to onaj odvratni pacov, Artur

V iner! On je najboljem prijateljuukrao kokain!



Oseajui se prazno i usamljeno,popeo sam se na sprat da se izvalimu spavaoj sobi i psovao Artura

Vinera, sve dotle dok nisam zaspaonom bez snova.

Dvadeset sedmo poglavlje

Samo dobri ljudi umiru mladiJun 1994.inilo se da je jedino prihvatljivo

ešenje bilo da kancelarije Stiv

Maden Šuz imaju oblik kao kutije zaipele. U stvari, tu su bile dve kutijea cipele: jedna u pozadini, koja je

bila devet sa osamnaest metara iopremljena malom fabrikom, koja seastojala od brojnih antikvarnih

mašina za proizvodnju obue sa

osobljem od dvanaestak zaposlenihkoji govore španski, od kojih svi dele



miris kanabisa, i celokupnaatmosfera – desetak telefona koji suneprestano zvonili, dizajniranje

bezbroj novih modnih stilova obue ipovršno znanje tradicionalnoodevenih lidera koji su izvodili

itualno išenje – odavala je utisak dave funkcioniše kako treba. Jedinatvar koja je nedostajala bila veštica

koja izvodi vudu magiju, mada sam

bio siguran da e to biti sledea ta kadnevnog reda.U svakom slu aju, ispred malo

pre spomenute prednje kutije cipelanalazila se još manja kutija cipela –ova je bila otprilike tri sa šest metara– gde je Stiv, takoe poznat i kao,

Obuar, imao svoju kancelariju. A uposlednje etiri nedelje, od sredine



maja, to je bilo mesto gde sam i jaakoe imao svoju kancelariju. Obuar ia smo bili smešteni jedan preko

puta drugog za crnim laminantnimtolom, koji je, kao i svi ostali delovi

na ovom mestu, bio prekriven

ipelama.Ovog trenutka sam se pitaoašto svaka tinejdžerka u Americiudi upravo za ovim cipelama, koje

u, prema mom ukusu, bileodvratne. U svakom slu aju, nije semoglo porei da je ovo bila kompanijakoja se rukovodila najveompotražnjom za odreenim proizvodom.Posvuda su bile cipele, posebno uStivovoj kancelariji, gde su bile

azbacane po podu, visile s plafona ibile naslagane na jeftinim stolovima



na rasklapanje i belim laminantnimpolicama, koje su inile da izgledajuoš mnogo ružnije.

Još vei broj cipela se nalazio nadasci prozora iza Stiva, i to takovelika gomila da sam jedva uspevao

kroz taj sumoran prozor da bacimpogled na isto tako sumoran parking,koji se, uostalom, mora se priznati,avršeno uklapao sa sumornim

krajem Kvinsa, odnosno, saumornim svodom Vudsajda. Nalazilimo se dve milje isto no od

Menhetna, koji je oveku mogdonekle” prefinjenijeg ukusa daleko

više odgovarao.Pa ipak, novac je novac, iz nekog

neobjašnjivog razloga, ova malakompanija je bila na pragu ogromne



arade. Dakle, to e biti mesto gdeemo ja i Dženet pronai uporište udoglednoj budunosti. Ona je bila na

kraju hodnika, u privatnoj kancelariji., da, ona je, takoe, bila okruženaipelama.

Bio je ponedeljak ujutro, i Obuarja smo sedeli u našoj kancelarijiprepunoj cipela, pijuckajui kafu.Pridružio nam se i Gari Deluka, koji

e, od danas, bio novi operativnidirektor kompanije, ne zamenjujuinikog posebno, zato što jekompanijom do sada upravljaoautopilot. U sobi je takoe bio DžonBasil, kompanijin dugogodišnjidirektor proizvodnje, koji ju je

udvostru io kao direktor prodaje.Bilo je ironi no, pomislio sam, ali



na in na koji smo bili odeveni bio jeakav da nikada ne biste pretpostavili

da smo mi u procesu izgradnje

najvee kompanije ženske obue navetu. Bili smo odeveni kao rulja – jaam bio odeven kao profesionalni

gra golfa; Stiv je bio obu en kaokitnica; Gari je bio odeven u stilukonzervativnog biznismena; i DžonBasil, debeljko srednjih tridesetih, sa

okruglastim nosem, elav i debelih,oblih crta, bio je odeven kao raznosapice, u otrcanim farmerkama ikesastoj majici. Ja sam prostoobožavao Džona. On je bio pravialenat, i uprkos tome što je katolik,

krasila ga je protestantska radna

etika – ma šta to zna ilo – i dar datvari sagleda u celini i predvidi tok



bivanja na osnovu dubokih uvida.Meutim, avaj, on je takoe bio i

prvoklasni pljuva – što zna i da bi

kad god je bio uzbuen – ili kad jeednostavno pokušavao nešto dastakne – bolje bilo da na sebi imate

kišni mantil ili da se naete bilo gdebarem pod uglom od trideset stepeniu odnosu na njegova usta. I obi nobi njegovo pljuvanje bilo propraeno

preteranim gestkuliranjem ruku, odkojih su veina bila u vezi s tim kakoe Obuar ispao prokleta pi kica štonije želeo da udesi dovoljno velikuporudžbinu s fabrikama.

Ovog trenutka je bio usredsticanja suštine svog iskaza: ”Mislim,

kako emo druga ije do avola izgraditiovu kompaniju, Stiv, ako mi ne



budeš dao da ureujem porudžbine zaproklete cipele? Kako mogu da jezgradim”– Sranje! Pljuva evo B

FUSNOTA: Pitanje koje je DžonBasil , ili kako kasnije dobija nadimak ,Pljuva , postavio, na engleskom

eziku glasi: ”How the fuck can Ibuild?” A imao je problema upravopri izgovaranju slova B.) je bionajubita niji suglasnik, i upravo mi je

alepio pljuva ku na elo! – ”vezu sprodavnicama kada nemam proizvodda ga isporu im?” Pljuva je uutao zarenutak i pogledao me ispitiva ki,

pitajui se zašto sam glavu nasloniona ruke tako kao da mirišemopstvene dlanove.

Ustao sam sa stolice i stao izaStiva, kako bih pronašao zaklon od



pljuva ke, i rekao: ”Istina je da jahva tam o b e tvoje poente. Ne

postoji razlika izmeu toga i

brokerskog poslovanja: Stiv želi dagra na konzervativan na in i da negomila mnogo cipela u inventaru, a ti

eliš da poveaš proizvodnju i da jeuskladištiš tako da imaš proizvode naprodaju. Shvatam. I odgovor je –obojica i jeste i niste u pravu, u

avisnosti od toga da li se cipeledobro prodaju ili ne. Ako se prodajudobro, onda si genije, i mi emoaraditi brdo para, ali ako nisi – ondamo najebali, i mi sedimo na

bezvrednoj gomili stvari koje nemožemo nikome prodati.”

”To nije ta no,” usprotivio sePljuva . ”Mi uvek možemo da isporu



mo cipele Maršalu ili TDž. Maksu iliednom od drugih lanacaprodavnica.”

Stiv se okrenuo na stolici iobratio mi se: ”Džon ti ne predstavljaelovitu sliku. Da, mi možemo da

prodamo sve cipele koje želimoudima poput Maršala i TDž. Maksa;ali da onda uništimo naš posao saobnim kuama i ekskluzivnim

prodavnicama.” Sada je Stivpogledao Pljuva a pravo u o i i rekao:Mi moramo da zaštitimo brend,

Džon. Tebi to kao da nije jasno.” Pljuva je rekao: ”Naravno da

hvatam. Meutim, mi isto takomoramo da razvijamo brend, a to ne

možemo da uradimo ako našemušterije odu u robne kue i ne



mogu da pronau naše cipele.” Sadae Pljuva prezrivo suzio o i i zurio upravcu Obuara. ”A ako to prepustim

ebi,” odse no je odgovorio Pljuva ,mi emo zauvek ostati mali

privrednici. Prokleti sitni igra i i

vrdice, i ništa manje.” Stiv je rekao: ”Džon, da li ti znaškoliko je kompanija ispalo iz poslaadei na na in na koji ti želiš? Mi

moramo kršiti prihvaene standardeposlovanja iz opreza sve dotle dok nebudemo imali više prodavnica kojeposeduje kompanija; onda možemoniziti cene na prvobitne, fabri ke, a

da ne ugrozimo brend. Ne postoji nan da me ubediš da stvari druga ije

unkcionišu.” Pljuva se nerado vratio i seo na



tolicu. Moram priznati da me je Stivviše nego impresionirao svojomefikasnošu, ne samo danas, ve u

poslednje etiri nedelje. Da, Stiv jeakoe bio Vuk u jagnjeoj koži. Uprkos

njegovoj spoljnoj pojavi, on je bio

oeni lider – obdaren svim darovimakoje priroda oveku može dati,posebno sposobnošu da probudiojanost meu zaposlenima. U stvari,

kao i u Stratonu, svako se kod StivMadena ponosio sobom i time što jedeo kulta. Najvei problem Obuara,pak, bio je njegovo odbijaje dadelegira autoritet – pa, otuda injegov nadimak, Obuar. U Stivu je idalje postojala jedna li nost – onaj

mali staromodni obuar, koji je, istina,bio i njegova najvea prednost i



najvea slabost. Kompanija je do sadaaradila samo pet miliona dolara,ako da je i dalje mogao da nastavi

na taj na in. Meutim, kucnuo je pravias da to promeni. Pre samo godinudana kompanija je zaraivala svega

milion dolara. Mi smo imali cilj daledee godine zaradimo 20 milionadolara.

Na to sam se suredsredio

poslednje etiri nedelje. AngažovanjeGarija Deluke je bio tek prvi korak.Moj cilj je bio da kompanija stane navoje noge, bez ijednog od nas.

Dakle, meni i Stivu je bilo potrebnoda izgradim prvoklasan dizajnerskiim i operativno osoblje. Meutim,

uraditi previše stvari prebrzo bio jeecept za propast. Osim toga, prvo je



rebalo da steknemo kontrolu nadoperacijama, koje su bile pravakatastrofa.

Okrenuo sam se ka Gariju iekao: ”Znam da ti je ovo prvi dan,

ali me interesuje da ujem šta misliš.

Reci mi svoje mišljenje, i to iskreno,bez obzira da li se slažeš sa Stivom iline.”

Na te re i, Pljuva i Obuar su se

obojica okrenula ka novom direktoruoperacija. On je rekao: ”U redu,hvatam obe ta ke gledišta” – ahhh,

odli no, veoma diplomatski – ”ali jena in na koji ja gledam na to više izoperativnog ugla. U stvari, vei deovega je, rekao bih, pitanje marže

dobiti, odnosno razlike izmeuveleprodajne i maloprodajne cene –



nakon sniženja cena, naravno – i nana na koji se to odnosi prema brojuperioda godišnje kada planiramo da

obavimo inventar.” Gari je klimnuoglavom, impresioniran svojommudrošu. ”Ovde postoje kompleksni

problemi u vezi s modalitetimasporuke, kao i toga kako i gdeplaniramo da isporu ujemo našuobu – koliko putnih pravaca

vazdušnim saobraajem, da takokažem. Naravno, ja u to morati daobavim detaljnu analizu naših pravihroškova prodate robe, uklju ujui

dužnost i vozarinu, što ne bi trebaloprevideti. Imam nameru da touradim odmah i sastavim detaljan

prora un na tabeli, koji možemo dapogledamo na našem sledeem



astanku upravnog odbora, koji birebalo da se održi u…”

Oh, Isuse Hriste! On nas je

prosto zasipao podacima! Ja nemamolerancije prema operativnimudima i svim onim bezna ajnim

glupostima do kojih oni tako drže.Detalji! Detalji! Pogledao sam uStiva. On je bio još netolerantniji odmene u tim stvarima, tako da je

ada o igledno ve utonuo u svoj svetzgubivši i poslednji atomainteresovanosti za njegovu pri u.

Brada mu je klonula tik iznad klju nekosti, a usta su mu bila otvorena.

”…što je više od svega ostalog,” nastavio je da nas obasipa re ima

Drizler, ”funkcija efikasnosti našeoperacije izbora, pakovanja i



sporuke. Klju na stvar je–” FUS N OTA : Gari Deluka nosi

nadimak Drizzler zato što ujedna

enim, ravnomernim tonomagovornike zasipa re ima poput

kiše, što je u osnovi engleske re i

drizzle, koja zna i sipiti, rominjati,itna kiša.)Istog trena Pljuva je ustao sa

tolice i prekinuo Drizlera. ”O emu ti

o, do avola, govoriš? Brecnu sePljuva . ”Ja samo želim da prodamproklete cipele! Baš me briga kako ešh ti dopremiti do prodavnica! I nereba meni nikakva tabela koja e da

mi kaže da u ja, ako proizvodimipele po dvanaest a prodajem ih po

rideset dolara, zaraditi novac.suse!” Sada je Pljuva krenuo pravo



ka meni u dva džinovska koraka.Kraji kom oka sam spazio kako seStiv usiljeno mseška.

Pljuva je rekao: ”Džordane, tiovde moraš doneti osluku. Ti si jedinikojeg e Stiv poslušati.” Uutao je i

obrisao pljuva ku koja mu je krenulaz usta i slivala se niz zaobljenubradu. ”Ja želim da razvijem ovukompaniju za tebe, ali su mi ruke

vezane iza–” ”U redu!” Rekao sam, presekavšiPljuva a. Okrenuo sam se ka Drizleru

rekao: ”Idi i zamoli Dženet dapozove Eliota Lavinjija telefonom. One u Heptonsu.” Okrenuo sam se kaStivu i rekao: ”Želim da ovo preuzme

Eliot pre nego što donesemo odluku.Znam da na to pitanje postoji



odgovor, a ako ga iko ima, onda jeo Eliot.” A, uzgred, pomislio sam,

dok budemo ekali da ga Dženet

pozove i prosledi vezu, pružie mi seansa da vam ponovo ispri am svoju

herojsku pri u.

Avaj, ni u jednom trenutku mi senije pružila šansa. Drizler se vratio zamanje od dvadeset sekundi, i nakonpar sekundi zazvonio je telefon.

Zdravo, drugar, kako si?” rekao jeEliot Lavinj kroz spikerfon.”Ja sam dobro.” Odgovorio je

njegov heroj. ”Meutim, što je jošvažnije, kako si t i , i kako tvojaebra?”

”Oporavljam se,” odgovorio je

Eliot, koji je sada bio trezan ve šestnedelja, ime je zaista oborio li ni



ekord. ”Nadam se da u se vratiti naposao za nekoliko nedelja. Šta imanovo?”

Brzo sam krenuo u detalje, pazeipri tome da mu ne kažem ko zastupakoji stav – kako ne bi stvorio

predrasude u pogledu odluke. Ironino, to se nije odrazilo na odgovor.Kada sam mu izneo problematiku, one ve znao odgovor. ”Istina je,” rekao

e trezveni Eliot, ”da cela ova idejada neeš biti u stanju da prodaš svojbrend firmi koja eskontuje višepredstavlja samozavaravanje negoto je realna. Svi veliki brendovizbacuju inventar kroz lanacdiskonta. To je pravilo broj jedan. Ui

u radnje TDž Maks ili u bilo kojuprodavnicu Maršal i tu eš videti sve



velike marke – Ralf Lorena, KelvinaKlajna, Donu Karan i Peri Elis, takoe.Ne možeš da opstaneš bez diskonta,

osim ako imaš sopstvene radnje, štoe za vas momci još preuranjeno.Meutim, moraš biti oprezan kad

posluješ s njima. Prodaji im robu uerijama, zato što eš, ako budu znalida eš ih konstantno snabdevati,najverovatnije imati problema.”

”U svakom slu aju,” nastavio jeopravljeni Garmento, ”Džon jeuglavnom u pravu; ne možete da seazvijate ukoliko nemate proizvod

koji prodajete. Vidi, robne kue vasnikada nee shvatiti ozbiljno osim akone budu bile sigurne da možete da

m isporu ite robu. A pošto stenovoformirani – a vi znate da jeste –



kupci nee napraviti korak napredosim ako ne budu uvereni da možeteda im isporu ite cipele, a trenutno je

vaša reputacija takva da vi to nemožete da uradite. Vi morate dausredsredite svoje aktivnosti i da

delujete brzo. Znam da je to jedanod razloga zbog kojeg ste angažovaliGarija, i to je definitivno korak udobrom pravcu.”

Pogledao sam u Garija da vidimda li je procvetao od ovih re i, ali tonije bio slu aj. Njegovo lice je i daljebilo skamenjeno, beživotno. Oni sutvarno udna sorta, ti operativci;

kao da su od elika, i stalno težeednom cilju, trudei se da u svom

perfekcionizmu postignu nedostižno.Ve i sama pomisao na to da budem



edan od njih je bila dovoljna dapoželim da padnem na sopstveni ma

Eliot je nastavio da razrauje ovuemu: ”U svakom slu aju, pod

pretpostavkom da svoje operacije

dovedete u red, Džon je ipak samupola u pravu. Stiv ovde mora daagleda celinu, što zna i da zaštitivoj brend. Ljudi, ne zavaravajte se

– kad se sve uzme u obzir, brend jeuština. Ako tu nešto zabrljate,gotovi ste. Mogu da vam dam nadesetine primera brendova koji su uednom trenutku dostigli vrh, a ondae upropastili tako što su svoje

proizvode prodavali diskontima. Sada

e brendove možete da pronaete nabuvljoj pijaci.” Eliot je uutao, kako



bismo bolje shvatili njegove re i.Pogledao sam u Stiva koji se sav

nuždio na stolici – ve sama pomisao

na to da ime Stiv Maden – njegovoopstveno ime! – postane sinonim zae i buvlja i pijaca doslovno su ga

nokautirale i oduzele mu dah.Pogledao sam u Pljuva a; on senagnuo napred u svojoj stolici, kaoda se pripremao da sko i i proe kroz

elefon da zadavi Eliota. A onda sampogledao Garija, koji je i dalje sedeopotpuno ravnodušan.

Eliot je nastavio: ”Tvoj krajnji ciljbi trebalo da bude da ime Stiv Madendobije licencu. Onda možeš daedneš i prikupljaš novac. Prva stvar

bi trebalo da budu kaiševi i tašne,onda kreni na sportsku odeu,



armerke i nao are za sunce, anakon toga sve ostalo… poslednjatanica na tom putu neka ti bude

parfem, gde ve po inješ da dostižešam vrh indiustrije. A ti nikad neeštii tamo ako Džon bude u svemu

adio na svoj na in. bez uvrede,Džon, ali radi se samo o prirodiivotinje. Ti razmišljaš u okviruadašnjosti, sada kad si novajlija.

Mada eš se ti na kraju ohladiti, ikada budeš najmanje o ekivaonešto nee imati prou, a ti eš završitina kolenima s nekim cipelamaetardiranog modela koje niko izvan

kampa nee hteti da nosi. Onda ešbiti prisiljen da kreneš onom mra

nom stranom i staviš cipele tamogde ne pripadaju.”



U ovom trenutku Stiv ga jeprekinuo: ”To je upravo poenta nakoju sam ukazivao, Eliot. Ako

dopustim Džonu da radi na svoj nan, on e završiti u magacinu punomipela i bez novca u banci. Ja neu da

budem sledei Sem i Libi.” Eliot se nasmejao. ”To jeednostavno. Iako ne znam mnogo ovašem poslu, spreman sam da se

kladim da velika koli ina proisti e izaznih modela cipela – tri od etirimodela, ta nije – i da to nisu onemešnog izgleda sa štiklama od

osamnaest centimetara i metalnimnitnama i cipzarima. To su oni modelikoje ste osmislili na misti an na in –

amislivši kao da ste vi mladi i urendu i sve te gluposti. Meutim, u



tvarnosti ste verovatno teže prodalie f a kok ta cipele, osim možda

zvesnu koli inu onim nakazama dole

u Grini Vilidžu i u vašoj kancelariji.Ono na emu zaista zaraujete jesuednostavni – osnovni modeli, kao u

tilu Meri Lu i Merilin, zar ne?” Pogledao sam Stiva i Pljuva a,koji su oboje nagnuli glavu u stranu,kupili usne i širom otvorili o i. Nakon

nekoliko sekundi tišine, Eliot jeekao: ”Da li ovaj muk da shvatimkao da?”

Stiv je rekao: ”U pravu si, Eliote.Mi ne prodamo mnogo onih šašavihmodela, ali su to upravo one pokojima smo poznati.”

”Tako i treba da bude,” rekao jeEliot, koji pre šest nedelja nije



mogao da poveže dve re i bezbalavljenja. ”To se u suštini neazlikuje od onih luckastih modela

koje vidite na modnim pistamaMilana. Niko u stvari ne kupuje tegluposti, ali je to upravo ono što

tvara imidž. Zato je odgovor daamo krenete napred u proizvodnjionih konzervativnih modela – i toamo u najmodernijim bojama.

Govorim o onim cipelama za kojenate da e lako osvojiti tržište, onekoje prodajete iz sezone u sezonu.Meutim, ni po koju cenu nemojteizikovati da uložite ozbiljan novac na

budalaste, navodno avangardnemodele, uprkos tome što to volite da

adite – i uprkos tome što su imaliprou u vašim ispitivanjima tržišta.



Uvek budite oprezni s ne im što nijedokazani pobednik. Ako se neštoaista prodaje, a vi imate male zalihe

u inventaru, to e ih u initi utolikoraženijim. Pošto vi ljudi proizvodite u

Meksiku, i dalje možete da pobedite

konkurenciju na ponovnimporudžbinama.”I u retkim prilikama, kad sebi

acrtate nerealan, nedostižan cilj i

prevarite se – onda isporu ite svojeipele diskontima i odmah hrabropodnesite gubitak. Vaš prvi gubitak e ujedno i onaj najbolji u ovomposlu. Poslednja stvar koju želite jemagacin pun bekorisnog inventara.sto tako, trebalo bi da po nete da

klapate partnerstva s robnimkuama. Stavite im do znanja da vi



garantujete za kvalitet i potražnjuvaših cipela na tržištu, da ete im, ako

h ne prodaju, dati po sniženoj

eni.Onda oni mogu da stave da sevaše cipele prodaju i da daljeodržavaju njihove marže. Uradite to,

videete da e vam robne kueprodavati bezvrednu robu.”S druge strane, trebalo bi da

zbacite vaše prodavnice Stiv Maden

to je brže mogue. Momci, vi steproizvoa i, tako da dobijateveleprodajnu i maloprodajnu maržu.A to je takoe najbolji na in dauklonite svoj mrtav inventar – ipustite stvari u prodaju u vašimprodavnicama. Onda ne rizikujete da

upropastite brend. I to je odgovor,” ekao je Eliot Lavinj. ”Vi momci



kreete ka zvezdama. Samo pratiteprogram i ne možete izgubiti.”

Pogledao sam po sobi, svi supotvrdno klimnuli glavom.

A zašto i ne bi? Ko bi mogao da

e raspravlja s takvom logikom? Biloe tužno, pomislio sam, da takopronicljiv ovek poput Eliota protraivoj život na drogu. Ozbiljno. Pa

nema tužnije stvari od protraenogalenta, zar ne? Oh, Eliot je sada biorezven, ali nisam sumnjao da e im

mu se rebra oporave, ponovo krenutistim putem zavisnosti. To je bioproblem s nekim poput Eliota, kojinije hteo da prihvati injenicu da je

droga nagrizla najbolji deo njegove linosti.



U svakom slu aju, imao samdovoljno stvari na dnevnom redu dapet ljudi u inim zaposlenim. I dalje

am vodio proces rušenja ViktoraVanga; i dalje sam morao da radim sDenijem, koji je upravljao

Stratonom; imao sam probleme sGari Kaminskim, koji je, kako sespostavilo, proveo pola danaazgovarajui telefonom sa Sorelom,

u Švajcarskoj; i dalje sam za vratommao specijalnog agenta GregoriKolemana koji je radio oko sudskihpoziva. Zato mi je usredsreivanje naEliotovu trezvenost bilo pravo traenjevremena.

Morao sam sa Stivom da

porazgovaram za ru kom o nekimneodložnim stvarima, a onda sam



uhvatio helikopter i krenuo u pravcuHemptonsa da vidim Vojvotkinju iendler. Pod tim okolnostima, morao

bih da kažem da je adekvatna dozametakalona trebalo da bude mala,možda 250 miligrama, ili jedan

kvalude, koji sam uzeo sada, tridesetminuta pre ru ka, tek tako da mipruži oseaj pravog zujanja dok uživam u pasti i da mi omogui da

zmaknem otkriu Obuara, koji je biorezan ve pet godina. Kvarilacaspoloženja.

Potom sam ušmrkao par linijakokaina pre nego što sam seo zakontrolne ureaje helikoptera. Nakraju krajeva, uvek sam pod

dejstvom kvaludea izvrsno upravljaohelikopterom, što nije bio slu aj sa



kokainom, od kojeg sam upadao utanje paranoje, pri emu sam imao

oseaj kao da izlazim iz sopstvene

kože.Ru ak pod jednim kvaludeom!

Neškodljivo zujanje tokom ru ka u

parteru Korone, u Kvinsu. Poputveine italijanskih krajeva grada, ovdee i dalje ostalo mafijaško uporište, au svakom od njih nalazio se po jedan

talijanski restoran koje je posedovaookalni ” ovek od najveeg ugleda”. I,bez odstupanja, on je imao najboljutalijansku hranu u krugu od nekolikomilja. U Harlemu, to je bio Rao’s. UKoroni je to bio restoran Park Sajd.

Za razliku od restorana Rao’s,

Park Sajd je bio ogroman, i imao jeveliki spektar uslužnih delatnosti. Bio



e veoma lepo dekorisan s gomilomoraha, zatamnjenih ogledala,akrivljenim staklima, rascvetalim

biljkama i savršeno ukrašenompaprati. Bar je bio sam za sebe pravamafijaška scena (doslovno!), a hrana

akva da ovek za nju i umredoslovno!).Park Sajd je bio vlasništvo Tonija

Federi ija, koji je u pravom smislu te

e i bio ovek od ugleda. Nimaloznenaujue, on je uživao reputacijupo ovome i onome – ali u mojojknjizi ništa više osim najboljegdomaina u pet delova Njujork Sitija.Obi no biste Tonija mogli daateknete kako šetka po restoranu u

kecelji glavnog kuvara, držei u jednojuci bokal crvenog vina Keante, a u



drugoj poslužavnik s pe enompaprikom.

Obuar i ja smo sedeli za stolom u

odeljku gde se nalazila predivnabašta. Ovog trenutka smo pri ali oome da on zameni Eliota u svojstvu

mog glavnog insajdera.”U osnovi, nema problema što sei e mene,” rekao sam pohlepnom

Obuaru,koji je postao opsednut

nsajderskom igrom, ”ali me brinudve stvari. Prva je kako nameravašda mi proslediš nazad sav taj gotovnovac, a da o tome ne postojinikakav pismeni dokaz? To je dostaprokletog novca, prijatelju. A drugatvar koja me brine je to što si ti ve

nsajder Monro Parkera, a ja neelim da im stanem na prste.”



Odmahnuo sam glavom da bihnaglasio suštinu. ”Insajder je vrlo lina stvar, i zato bih to prvo morao da

as istim s Alanom i Brajanom.” Obuar je klimnuo glavom.

Razumem šta hoeš da kažeš, i što

e ti e prosleivanja gotovog novca,u nema problema. To mogu dauradim preko akcija Stiva Madena.Kad god prodam akcije koje držim za

ebe, ja u ti uvek preplatiti. Na papiruu ti dugovati preko etiri milionadolara, tako da imam legitimanazlog da ti napišem ekove. I na

kraju celog procesa, brojke e bitiako velike da ionako niko nee biti utanju da prati njihov trag, zar ne?”

To i nije tako loša ideja, pomislioam, posebno ako sklopimo neku



vrstu konsalting ugovora da mi Stivplaa svake godine što mu pomažemda upravlja kompanijom Stiv Maden

Šuz. Meutim, injenica da je Stiv mojnominalni vlasnik akcija kompanijeStiv Maden Šuz u vrednosti od 1,5

miliona dolara povla ilo je za sobomoš neka mnogo vea i spornijapitanja – naime, to što Stiv prakti nonije bio vlasnik nijedne akcije svog

preduzea. To je bilo nešto što jeada zahtevalo ispravku, kako to nebi stvorilo probleme usput kada Stivhvati da ja zaraujem desetine

miliona, a on samo nekoliko miliona.Zato sam se nasmejao i ekao:Moraemo nešto da smislimo u vezi s

nsajderskim poslom. Mislim da jekorišenje Madenovih akcija prili no



dobra ideja, barem za po etak, ali tovodi ka važnijoj temi, odnosno kaome što ti nemaš dovoljno velik

udeo u vlasništvu kompanije.Moramo da ti nabavimo još akcijapre nego što stvari zaista po nu da

kripe. Ti imaš samo trista hiljadaakcija, zar ne?” Stiv je klimnuo. ”I pravo na to da

kupim nekoliko hiljada akcija; to je

ve.” ”U redu, kao tvoj partner ugeneralnom planiranju, pre svega tiavetujem da sebi odobriš pravo na

milion akcija po pedeset odsto nižojeni u onosu na tekue tržište. To je

najispravnija stvar koju sada možeš

da uradiš, posebno zbog toga štoemo ih ti i ja deliti po pola, što je u



vemu najpoštenija i najpravednijatvar. Mi emo ih držati na tvommenu kako NASDAQ ne bi na to po

eo da motri, a kad doe as da seprodaju, ti eš mi to proslediti zajednoa svim ostalim.”

Majstor Obuar se nasmešio ipružio mi ruku. ”Ne mogu dovoljnoda to se zahvalim, DžB. Nikadanisam rekao ništa, ali mi je to dosta

metalo. Znao sam da emo, kad zao doe pravo vreme, zajednouspešno izvesti.” Potom je ustao satolice, kao i ja, i mi smo se zagrlili u

mafijaškom stilu, što nije izazvaloleganje ramenima nijednog jedinog

gosta.

Kad smo ponovo seli, Stiv jeekao: ”A zašto, umesto toga, ne



bismo sredili da iznos bude milion ipo? Po sedamsto pedeset hiljadavakome?”

”Ne,” rekao sam, oseajui kako mideset prstiju prijatno bride, ”ne volimda radim s neobi nim brojkama. To

e loša srea. Zaokružimo sumu nadva miliona. Osim toga, lakše e bitia praenje – pravo na milion akcijaa svakog od nas.”

”Dogovoreno!” složio se Obuar.A budui da si ti veinski vlasnik akcijakompanije, trebalo bi da zaobiemovau na sastanku upravnog odbora.o je sve strogo legitimno, zar ne?”

”Pa, dobro,” odgovorio sam,eškajui se po bradi zamišljeno, ”kao

voj partner u generalnomplaniranju, savetujem te da se



uzdržiš od upotrebe te re i legitimno,osim u slu aju najgorih okolnosti.Meutim, kad si ve pustio zlog duha iz

boce, ja u istupiti kao lan i dau ovojransakciji srda an znak pal evima

nagore. Osim toga, to je nešto što

mi moramo da uradimo, tako da tonije naša greška. To emo pripisatioseaju fer pleja.”

”Slažem se,” rekao je ozareni

Obuar. ”To je izvan naše kontrole. Uovom poslu postoje udne sile koje sudaleko monije od poniznog ikromnog Obuara i ne takokromnog Vuka iz Volstrita.”

”Dopada mi se na in na kojiazmišljaš, Obuare. Pozovi advokate

kad se vratiš u kancelariju i reci imda zapisnik s prethodnog sastanka



odbora vrate u preašnje stanje. Akoi budu pravili probleme, reci im dae jave meni.”

”Nema problema,” rekao jeObuar, koji je upravo poveao svojulog za etirsto procenata. Potom je

nizio glas i promenio tonprogovorivši poput zaverenika.Slušaj – ako želiš, o ovome ak ne

moraš ni da kažeš Deniju.”

Nasmejao se avolasto. ”Ako me pita,ei u mu da su sve moje.” Isuse! Kako je ovaj spreman da

abode nož u lea! Da možda ne mislida ga zbog toga više poštujem!Meutim, zadržao sam za sebe ovumisao. ”Iskreno da ti kažem,” rekao

am, ”Nisam zadovoljan time kakoDeni trenutno upravlja stvarima. On



e kao Pljuva što se ti e držanjanventara. Kad sam napustio Straton,irmi je falilo par miliona dolara u

akcijama. Sada su u suštinipaušalne. To je stvarno sramota.” Odmahnuo sam glavom ozbiljno. ”U

vakom slu aju, Straton sada zaraujeviše nego ikada, što se dešava kadrguješ pomou otvorene pozicije.

Meutim, Deni je sada ranjiv.”

Slegnuo sam ramenima. ”Bilo kakobilo. Više se za to ne brinem. Papak, bez obzira na to, ja i dalje nemogu da ga isklju im.”

Stiv je slegnuo ramenima.Nemoj pogrešno da shvatiš to štoam rekao” – Oh, zaista? A kako bi

o trebalo da shvatim, ti prokleti ovee koji si spreman da drugima



abodeš nož u lea!” – re je samo oome da emo ja i ti sledeih pet

godina provesti zajedno i za to

vreme izgraivati kompaniju. Znaš,Brajan i Alan takoe nisu oduševljeniDenjem. Isti slu aj je i sa

Lovensternom i Bronsonom. Baremam tako uo iz nezvani nog izvora. Tieš na kraju morati da ih pustiš dakrenu svojim putem. Oni su ti

oduvek bili lojalni, ali oni žele daapo nu samostalan posao, dalekood Denija.”

Tog trenutka sam ugledao kakonam prilazi Toni Federi i, odeven ubelo odelo glavnog kuvara kako nosibokal vina Keante. Zato sam ustao

da ga pozdravim. ”Hej, Toni, kakoi?” Da li si ubio nekog nedavno?



Pomislio sam.Okrenuo sam se Stivu i rekao:

Toni, želeo bih da te upoznam s

mojim veoma bliskim prijateljem:Ovo je Stiv Maden. Mi smo partneri ukompaniji obue preko u Vudsajdu.”

Stiv je momentalno ustao satolice, i sa srda nim osmehomekao: ”Hej, Opasni Toni! Toni

Korona! uo sam za vas! Mislim,

odrastao sam na Long Ajlendu, ali jeak i tamo svako uo za Opasnogonija! Drago mi je što smo se

upoznali!” S tim re ima, Stiv je pružiouku svom novom prijatelju,

Opasnom Toniju Koroni, koji je izdna duše mrzeo taj nadimak.

Pa dobro, postojalo je mnogo nana da odemo, pomislio sam, a ovaj



e bio jedan od njih. Možda e Tonibiti ljubazan i dopustiti Stivu da odedostojanstveno sa testisima pri

vršenim na telo, tako da mogu da gaahrane s njima.

Pogledao sam kako koštata,

bleda ruka Majstora Obuara lebdi uvazduhu, iš ekujui da je prihvati rukadruge strane, koje nije bilo ni navidiku. Potom sam pogledao u

onijevo lice. On se naizgled smešio,mada je to više bio osmeh koji biadisti ki stražar u zatvoru uputio

osueniku na smrt s pitanjem: ”Štabiste želeli za svoj poslednji obrok?”

Kona no, Toni je pružio ruku,mada mlitavo. ”Da, drago mi je što

mo se upoznali,” rekao je gotovobezglasno Toni. Njegove tamne o i



u se zatamnile, a onda mu je uputioubita an pogled.

”I meni je drago što smo se

upoznali, Opasni Toni,” rekao jeObuar kome se sve više i više crnopisalo. ”Ja sam uo sve najlepše o

vašem restoranu, i planiram da ovdeesto dolazim. Ako pozovem daezervišem mesta, ja u im samo rei

da sam prijatelj Opasnog Tonija

Korone! U redu?” ”U redu!” rekao sam nervozno seosmehnuvši. ”Mislim da bi bolje biloda preemo na posao, Stiv.” Potomam se okrenuo Toniju i rekao:Hvala ti što si došao da se pozdravišnama. Drago mi je što te vidim,

kao i uvek.” Prevrnuo sam o ima iodmahnuo glavom, kao da hou da



kažem: ”Nemoj zameriti momprijatelju; on ima Turetov sindrom.”

Toni je dvaput napravio tik

nosem a onda otišao svojim putem,verovatno do lokalnog kluba maloniže u istoj ulici, gde e pijuckajui

espreso usput naru iti Stivovuegzekuciju.Seo sam i odmahnuo glavom

mrknuto. ”Šta je to, do avola, s

obom, Obuaru? Njega niko ne zoveOpasni Toni! Niko! Mislim, sad sitvarno mrtav ovek.”

”O emu pri aš?” odgovorio jeObuar, nemajui blagu predstavu oome što pri am. ”Ja sam simpati anom oveku,zar ne?” Potom je

nervozno nagnuo glavu u stranu idodao: ”Ili sam ja ovde totalno



neobavešten?” Tog trenutka mi je prišao

Alfredo, gorostasni domain hotela.

Imat telefonski poziv,” rekao jeGorostas Alfredo. ”Vezu možete dapreuzmete pored bara. Tamo je tiho.

Nema nikoga okolo.” Nasmejao se.Uh -oh ! Oni su me smatraliodgovornim za prijateljevoponašanje! Ovo je ozbiljna mafijaška

tvar, ije nijanse ja, kao Jevrej, nemogu da shvatim. Mada sam ja, uuštini, time što sam doveo Obuara

u ovaj restoran, na neki na in, jem ioa njega zbog ega u sad snositi

posledice za njegovu uvredu.Nasmejao sam se Gorostasu Alfredu

zahvalio mu. Potom sam se izvinioto se udaljavam od stola i uputio se



ka baru – ili, možda, hladnjaku zameso.

Kad sam došao do telefona

astao sam i obazreo se naokolo.Alo?” upitao sam skepti no, o ekujuivuk telefonskog signala i potom

napravu za davljenje oko mog vrata.”Zdravo, ja sam,” rekla jeDženet. ”Zvu iš mi udno; šta sedesilo?”

”Ništa, Dženet. Šta želiš?” obratioam joj se osornije nego ina e.Možda je kvalude prestao da deluje.

”Izvini što sam prokleto živa!” ekla je preosetljiva Dženet.

Sa uzdahom: ”Šta želiš, Dženet?Pozvala si ovde u nezgodan as.”

”Viktor Vang je na telefonu, ikaže da je hitno. Rekla sam mu da si



zašao na ru ak, ali je on rekao da eda sa eka dok se ne vratiš. Mislim dae on kreten, ako baš želiš da znaš

moje mišljenje.” Koga-je-briga-za-tvoje-prokleto-

mišljenje-Dženet! ”Ma da, u redu,

porazgovarau s njim,” rekao sam,mešei se sopstvenom odrazu uatamnjenomogledalu iza bara. Ja ak

nisam izgledao ni drogirano. Ili

možda nisam ni bio drogiran.Posegao sam rukom u moj džep izvukao španski kvalude, pregledajuiga par trenutaka, a onda progutao –na suvo.

Sa ekao sam uspani en glasPokvarenog Kineza. Izbegavao sam

ga tako kao da sam potpunoaboravio na njega gotovo ve



nedelju dana, i Djuk Sekjuritis je bioatrpan akcijama do grla. Da, na

Viktora su bukvalno pljuštale akcije

poput kiše, i on je sada tražio mojupomo, koju sam baš nameravao damu pružim… na neki na in.

Tog asa se za uo glasPokvarenog Kineza. Srda no me jepozdravio i po eo da objašnjava kakoposeduje više akcija od te jedne

kompanije nego što ih uopšte fizi kipostoji. U stvari, on je imao 1,5milion akcija u opticaju, a u stvari jeposedovao 1,6 miliona akcija.

”…a akcije i dalje pristižu,” rekaoe Brbljivi Panda, ”i ja uopšte nenam kako je to mogue. Znam da

me je Deni zajebao, ali bi ak i njemuad trebalo da ponestane akcija!”



Kinez je delovao potpuno zbunjen –nesvestan toga da ja imam posebana un kod Bear Sternsa, koji mi je

omoguio da prodajem onoliko akcijakoliko moje malo srce poželi, bilo dah posedujem ili ne ili da li mogu da

h pozajmim ili ne. To je bila posebnavrsta ra una koja se zove primarnibrokerski ra un, i koja zna i da moguda trgujem posredstvom bilo koje

irme na svetu. Nije bilo šanse daKinez odgonetne ko je prodavaoakcije.

”Smiri se,” rekao sam. ”Ako imašproblema s kapitalom, Vik, ja sam tuda ti pomognem – sto posto. Ako birebalo da mi prodaš tri ili etirsto

hiljada akcija, onda mi reci samoednu re .” Eto kako sam sad bio



preman da trgujem pomounepokrivene, prazne pozicije, ali samu poziciju zauzimao pri višim

enama; dakle, ako Viktor budedovoljno glup da mi proda akcije, jau ih blokirati uz ogroman profit – a

onda se okrenuti i ponovo trgovatinjima iz otvorene pozicije. Pre negoto završim s tim, akcijama e sergovati u penijima, a Kinez e raditi

na Mot stritu, prodajui kineskeknedle. (FUSNOTA: Mott Street jeglavna ulica u Kineskoj etvrti uNjujork Sitiju.)

’Da,” odgovorio je Brbljivi Panda,to bi mi stvarno pomoglo. Meni

ponestaje kapitala, a akcije su ve

pale ispod pet dolara. Ne mogu sebida priuštim da padnu još više.”



”Nema problema, Vik. Samopozovi Keni Koka u Mejersonu; on eotkupljivati blokove od pedeset

hiljada akcija od tebe svakih nekolikoati.”

Viktor mi se zahvalio, a onda

am spustio slušalicu i odmahokrenuo Kenija Koka, ija je žena,Filis, bila mati ar na mom ven anju.Rekao sam Keniju: ”Pokvareni Kinez

e da te zove svakih nekoliko sati dai proda blokove od pedeset hiljadaakcija ti znaš ega” – ja sam vepodelio svoj plan s Kenijem, tako dae on bio svestan da sam zapodenuoajni rat protiv Kineza – zato sada idi

odmah prodaj i drugih pedeset

hiljada akcija, pre nego što u stvarikupimo ijednu akciju od njega. A



onda nastavi da prodaješ blokove odpedeset hiljada akcija svakihdevedeset minuta ili otprilike u tim

vremenskim razmacima. Obaviprodaju putem prikrivenih ra una,ako Viktor nee znati odakle poti u.”

”Nema problema,” odgovorio jeKeni Kok, koji je bio glavni trgovac uM. H. Mejersonu. Ja sam upravopodigao 10 miliona dolara za njegovu

kompaniju koja se po prvi putpojavila u javnoj ponudi, i zato sammao ovlašenje na neograni enurgovinu s njim. ”Ima li još nešto?”

”Ne, to je to,” odgovorio sam.Samo drži prodaju na malo, u

blokovima od pet ili deset hiljada.

Želim da pomisli da dolaze odnasumi nih špekulanata na pad



kurseva.” Ahh, sijalica. ”U stvari,lobodno to uradi i sam za svoj ra un

koliko god želiš, zato što e akcije

pasti na prokletu nulu!” Spustio sam slušalicu, potom

otišao dole u toalet da uzmem malo

kokaina. Nema sumnje da sam toaslužio nakon Oskara – za moju odlino odigranu, pobedni ku ulogu saViktorom. Nisam osetio ni trunku

griže savesti zbog uspona i padaDjuk Sekjuritis. Poslednjih nekolikomeseci, on se u potpunosti pokazao idokazao u svojoj ulozi PokvarenogKineza. Krao je brokere Stratona podzgovorom kao da navodno više needa rade na Long Ajlendu; ponovo je

prodavao sve akcije Stratonovihnovih emisija koje je posedovao i



naravno to poricao; i otvorenonapadao Denija, ukazujui na njegakao na ”lakrdijaša koji lupeta” i koji

nije sposoban da upravljaStratonom.

E pa ovako je morao da plati.

Ušao sam i izašao iz toaleta zamanje od jednog minuta, unevšietvrt grama kokaina u etiri dubokaušmrkavanja. Dok sam se vraao

penjui se uz stepenice, srce mi jeupalo brže nego u zeca a ptirisak mie bio viš nego kod žrtve sr anogudara, i to mi se dopalo. Moj mozak e funkcionisao u povišenom stanjuvesti i sve sam držao pod

kontrolom.

Na vrhu stepenica sam seatekao kako zurim u Gorostasa



Alfreda. ”Imate još jedan telefonskipoziv.”

”Stvarno?” Rekao sam,

pokušavajui da zadržim vilice namestu.

”Mislim da je to vaša žena.”

Isuse! Vojvotkinja! Kako onaamo to radi? Ona izgleda kao dauvek zna kad nameravam da uradimnešto što nije dobro! Mada, s

obzirom na to da sam ja to uvek adio, zakon proseka je diktirao daspadne da ona uvek zove upogrešno vreme.

Pognute glave, ušao sam u bar ipodigao slušalicu. Morau da blefiram.Halo?” rekao sam kao da ne znam

ko me zove.”Zdravo, dragi. Da li si dobro?”



Da li sam dobro? Kakvo zajedljivopitanje! Veoma je podmukla, ovamoja Vojvotkinja. ”Da, draga, dobro

am. Upravo ru am sa Stivom. Štama novo?”

Vojvotkinja je uzdahnula, a onda

ekla: ”Imam loše vesti” TetkaPatriša je upravo preminula.” Dvadeset osmo poglavljeOvekove iti mrtve

Pet dana nakon smrti tetkaPatriše vratio sam se u Švajcarsku, iada sam sedeo u drvetom obloženoj

gostinskoj sobi kue MajstoraFalsifikatora. Bilo je to prijatnomesto, otprilike dvadeset minuta odŽeneve, negde u švajcarskom selu.

Upravo smo završili s nedeljnim rukom, i žena Majstora Falsifikatora



uzgred, nadenuo sam joj imeMajstorica Falsifikatorka) je na nizak takleni sto upravo iznela posluženje,

ve deserte koji strašno goje –antasti no aranžirane švajcarske

okolade, francususke kola e,

hranljive pudinge i sireve koji su širilinažan miris.Stigao sam pre dva sata, želei da

to pre prionem na posao, ali su

Majstor falsifikator i njegova suprugansistirali na tome da me nakljukajua švajcarskim poslasticama kojih je

bilo toliko da bi se od njih podavila igomila švajcarskih planinskih pasa.Ovog trenutka, Falsifikatori su sedelipreko puta mene, udobno naslonjeni

u par kožnih fotelja s naslonimanagnutim unazad. Oboje su bili



odeveni u dobro uklopljene siverenerke, zbog kojih su me svojimzgledom podsetili na dirižabl, ali su

bili izvanredni domaini i dobrog srca.Otkako je Patriša pretrpela

moždani udar nakon kojeg je

preminula, Roland i ja smo imaliamo jedan kratak telefonskiazgovor – iz telefonske govornice u

Ekvestrijan Centru na Zlatnoj Obali,

a ne iz kluba Brukvil Kantri, koji jezgleda bio proklet. Rekao mi je dane brinem, da e se on o svemupobrinuti. Meutim, on je odbio dazloži detalje preko telefona, što je, sobzirom na prirodu naših poslova,bilo razumljivo.

To je, uostalom, i bio razlog zbogkojeg sam prošle noi doleteo u



vajcarsku – da sednem s njim lice uce i uradim suštinsku stvar.

Ovog puta, meutim, bio sam

pametan.Umesto da letim putni kim

avionom i izložim se riziku da me

uhapse zbog toga što sam spopaotjuardesu, leteo sam privatnimmlaznim avionom, luksuznimGalfstrimom III. Deni je takoe

doleteo ovde, i sada me je ekao uhotelu, pri emu sam devedesetposto siguran da je ponovio isticenario s etiri švajcarske kurve.

I eto me ovde, s osmehom nacu i nezadovoljstvom u srcu, dok am posmatrao kako Roland i

njegova žena tamane slatkiše satola.



Kona no sam izgubio strpljenje, iekao najljubaznijim tonom: ”Znate,

vi ste izvanredni domaini. Prosto ne

mogu dovoljno da vam se zahvalimna tome. Meutim, nažalost, jamoram avionom da se vratim nazad

u Sjedinjene Države, pa, ako je to uedu, možemo li sada da preemo naposao?” Podigao sam obrve inasmešio se sramežljivo.

Majstor Falsifikator se nasmejaoiroko. ”Naravno, prijatelju.” Okrenuo se ka ženi. ”Zašto ne odešda pripremiš ve eru, draga?”

Ve eru? Pomislio sam. Bože moj!Klimnula je glavom revnosno i

zvinila se, a tom prilikom je Roland

pružio ruku ka niskom staklenom stolu i zgrabio još dve okoladnom



glazurom obložene jagode, dvadesetprvu ili dvadeset drugu po redu, akome pamenje dobro služi.

Duboko sam udahnuo i rekao: ”Sobzirom na Patrišinu smrt, Rolande,najviše me brine kako u podii novac

a tih ra una. I, onda, nakon toga,edna od stvari koja me je donekleutešila bilo je to što mogu daupotrebim Patrišino ime. Ja sam joj

aista verovao. I voleo sam je. Ko biekao da e tako brzo da umre?Odmahnuo sam glavom i dubokouzdahnuo.

Majstor Falsifikator je slegnuoamenima i rekao: ”Naravno, veomae tužno što je Patriša umrla, ali

nema potrebe da brineš. Novac jepreba en u dve druge banke, od



kojih obe nikada nisu videle PatrišuMelor. Napravljeni su svi moguidokumenti, a na svima se nalazi

originalni Patrišin potpis, ili sve onoto bi ih u inilo potpuno validnim.

Dokumenti su vraeni na adekvatne

datume, naravno, pre smrti. Tvojnovac je bezbedan, prijatelju. Ništae nije promenilo.”

”Pa ipak, ije je ime na njima?”

”Naravno, Patriše Melor. Nemaboljeg nominalnog vlasnika od mrtveosobe, prijatelju. Niko ni u jednoj oddve banke nikada nije video PatrišuMelor, a novac je na ra unima tvojihkorporacija s akcijama na donosioca,u kojima držiš serttifikate.” Majstor

Falsifikator je slegnuo ramenima,kao da kaže: ”Nijedan od tih poslova



nije bog zna šta u svetualsifikovanja.” Potom je rekao:Jedini razlog zbog kojeg sam

prebacio novac iz Junion Banke je tajto Sorel tamo više ne uživa

blagonaklonost. Što je sigurno,

igurno je – bolje to nego da posleažalimo, pomislio sam.” Majstore Falsifikatore! Majstore

Falsifikatore! Ispostavilo se da je

ovaj ovek ispunio sva moja oekivanja. Da, Majstor Falsifikator jebio zlata vredan, i to velike gomilelata. Pa ipak, on je uspeo da mrtve

preobrazi u… žive! I to je upravo onoto je želela tetka Patriša. Njeno ime

e živeti zauvek u zloglasnoj utrobi

vajcarskog bankarskog sistema. Uuštini, Majstor Falsifikator ju je



ovekove io. S obzirom na na in nakoji je umrla… tako brzo… njoj senije pružila šansa ni da se oprosti.

Oh, ali sam siguran da je uposlednjim mislima bila pomaloabrinuta da e njena neo ekivana

mrt prouzrokovati probleme njenomomiljenu neaku.Majstor Falsifikator se nagnuo

napred i uzeo još dve okoladom

obložene jagode, dvadeset treu ilidvadeset etvrtu po redu, i po eo davae. Rekao sam: ”Znaš, Roland,

Sorel mi je bio veoma simpati an odprvog trenutka otkad sam gaupoznao, ali sam po eo dapreispitujem svoje prvobitno

mišljenje o njemu. On sve vreme pria s Kaminskim, i zbog toga se oseam



neprijatno. Ja bih što pre prestao daposlujem s Junion bankom, akonemaš ništa protiv toga.”

”Ja u uvek bespogovorno daprihvatam tvoje odluke,” odgovorioe Majstor Falsifikator, ”a u ovom slu

aju mislim da ti je ta odluka veomamudra. Meutim, i u jednom i udrugom slu aju, ne bi trebalo dabrineš za Žan Žaka Sorela. Uprkos

ome što je Francuz, on ipak živi uŠvajcarskoj, i vlada SjedinjenihDržava nema mo nad njim. On tenee izdati”

”Ne sumnjam ja u to,” odgovorioam, ”ali to nije stvar poverenje. Jaamo ne volim da ljudi imaju uvid u

moje poslovanje, posebno ovek poput Kaminskog.” Nasmejao sam



e, pokušavajui da objasnim celutvar. ”U svakom slu aju, ja ve

nedelju dana pokušavam da stupim

u kontakt sa Sorelom, ali mi unjegovoj kancelariji javljaju da jeotputovao negde zbog posla.”

Majstor Faslifikator je klimnuoglavom. ”Da, on je u SjedinjenimDržavama, verujem. Otišao je da sevidi sa klijentima.”

”Zaista? Nisam imao pojma.” Iznekog udnog razloga, osetio sam dao najavljuje nevolje, mada nisam

mogao da objasnim zbog ega.U stvari, Roland je rekao: ”Da,

on tamo ima mnogo klijenata.Poznajem njih nekoliko, ali veinu njih

ne.” Klimnuo sam glavom, odbacivši



predoseanje kao bezvrednuparanoju. Petnaest minuta kasnijetajao sam napolju ispred vrata,

držei kesu punu švajcarskihposlastica. Majstor Falsifikator i jamo se zagrlili. ”Au revoir!” rekao

am, što je na francuskom zna ilo dovienja.Osvrnuvši se na prošlost,

bogom bi bilo mnogo prikladnije.

U petak ujutro, nešto malonakon deset sati, kona no samprošao kroz vrata naše kue na plažiVesthempton. Sve što sam želeo biloe da odem gore i držim endler unaru ju, a onda da vodim ljubav sVojvotkinjom i odem da spavam.

Meutim, nije mi se pružila prilika.Nisam bio ni trideset sekundi u kui



kad je zazvonio telefon.Bio je to Gari Deluka. ”Izvini što

i se dosaujem,” rekao je Drizler, ”ali,

a sam celog dana pokušavao da tepronaem. Pomislio sam da eš želetida znaš da je Gari Kaminski ju e

ujutru optužen. On sedi u zatvoru uMajamiju, zadržan je bez kaucije.” ”Stvarno?” odgovorio sam

nemarno. Pošto sam potpuno

obamro nisam mogao u potpunostida doku im posledice onoga što samuo, ili barem ne istog momenta.Zbog ega su ga optužili?”

”Zbog pranja novca,” Deluka jeekao gotovo bezglasno. ”Da li ti ime

Žan Žak Sorel nešto zna i?”

Ovo me je snažno pogodilo –osvestilo me šta se zaista desilo!



Možda… mislim da sam ga upoznaokad sam onda bio u Švajcarskoj.Zašto?”

”Zato što je i on optužen,” rekaoe zloglasni glasonoša. ”On sedi uatvoru zajedno s Kaminskim, i isto

ako je zadržan bez kaucije.”Dvadeset deveto poglavljeO ajni ke mereDok sam sedeo u kuhinji, duboko

analizirajui pri u o osuenicima, otkrioam da mi suština stalno izmi e.Koliko je tu bilo švajcarskih bankara?Samo u Ženvi mora da ih je bilo nadesetine hiljada, a ja sam morao dazaberem onog koji je bio dovoljnoglup da dopusti da bude uhapšen na

eritoriji Sjedinjenih Država. Koje suanse postojale za to? Još ironi nije



e bilo to što je optužen za potpunonepovezanu stvar, za nešto što jemalo veze s pranjem novca od

droge tajno obavljenim poslovima unostranstvu.

U meuvremenu, Vojvotkinji nije

bilo potrebno mnogo da shvati da sedešavalo nešto užasno, jednostavnoato što nisam naleteo na nju imam ušao na vrata. Meutim, ja sam

nao da ne vredi ni da pokušam davodim ljubav s njom, kad sam znaoda ne može da mi se digne. Oduproam se tome da mi re impotentan

projuri kroz misli, zato što je imalaoliko negativnih zna enja za istinski

monog oveka, kakvim sam sebe i

dalje smatrao, uprkos tome što sammogao da padnem kao žrtva



nepromišljenog ponašanja mogvajcarskog bankara. Zato samadije o sebi razmišljao u kontekstu

pri e o mekom penisu ili špagetapenisu, koja je bila daleko prijatnijaod te gnusne re i.

U svakom slu aju, moj penis jepotražio uto ište u mom donjemtomaku – svodei se na veli inu

gumice za olovke broj dva – i zato

am Vojvotkinji rekao da sambolestan i umoran od putovanja.Kasnije te ve eri, otišao sam do

oaleta i izvadio moju garderobu ukojoj bih eventualno otišao u zatvor.zabrao sam par izbledelih farmerki,ednostavnu sivu majicu s dugim

ukavima ( isto u slu aju da je uatvorskoj eliji hladno), i neke stare



znošene Ribok patike, koje bimanjile šanse da mi ih ukrade nekirnac od dva metra po imenu Buba

i Džamal. Viao sam da se todešavalo u filmovima, u kojima bivam uvek oteli patike pre nego što

vas siluju.U ponedeljak ujutro sam odlu ioda ne odem u kancelariju –azmišljajui da je daleko

dostojanstvenije da me uhapse uudobnosti moje kue nego uumornom kraju Vudsajda, u Kvinsu.

Ne, ja im neu dopustiti da meuhapseu kompaniji Stiv Maden Šuz,gde bi Obuar to video kaozvanrednu priliku da me zajebe i

ostavi bez akcija. Zaposleni ukompaniji Maden bi o tome onda



mogli da itaju na naslovnoj straniNjujork tajmsa, poput svog ostaloglobodnog sveta. Neu im priuštiti to

adovoljstvo da vide kako me odvode lisicama na rukama; toadovoljstvo u sa uvati za

Vojvotkinju. A onda se desilo nešto veomaneobi no – odnosno, ništa. Nije miposlat nikakav sudski poziv, niti mi je

najavljena poseta agenta Kolemana,niti je FBI upala u Straton Oakmont.Do srede popodne sam se zatekao uituaciji da se pitam šta se to, do

avola, dešava. Krio sam se uVesthemptonu od petka, pretvarajuie da sam bolestan da imam užasnu

dijareju, što je u osnovi bilo ta no. Papak, sada se ispostavilo da se krijem



bez razloga – možda uopšte nisambio na ivici da budem uhapšen!

Do etvrtka, utanje je bilo toliko

egobno da sam odlu io da rizikujempozovem telefonom Gregorija

O’Konela, advokata kojeg mi je Bo

preporu io. On mi je izgledao kaoavršena osoba od koje sam mogaoda prikupim informacije, budui da senjegova nadležnost pružala do Isto

nog distrikta i da je pre šest mesecipri ao sa Sin O’Šeom.O igledno, nisam imao potpuno

poverenja u Greg O’Konela. Nakraju, on je bio advokat, a nijednomadvokatu se ne može potpunoverovati, posebno onom koji je radio

u okviru krivi nog prava, koji nijemogao legalno da vas predstavlja



ako postane svestan da ste krivi.Meutim, deo igre je bilo preutnoazumevanje izmeu prevaranta i

njegovog advokata, pri emu bi sedoti ni prevarant zakleo advokatu dae nevin, a advokat uobli io njegovu

glupu, izmišljenu pri u u krivi nuodbranu koja je dosledna sa njenimneodreenim i nepotpunim delovima.

Zato sam, tokom razgovora sa

Greg O’Konelom, lagao kroz zube,objašnjavajui mu kako sam uvu en uproblem nekog drugog. Ispri ao sammu kako je u Britaniji, roaka mojeene delila istog bankara za kojeg sespostavilo da je obavljao prljaveposlove u inostranstvu, što je,

naravno, bila ista slu ajnost. I takoapo evši prvu verziju izmišljene pri e



mom buduem advokatu – pri ajui muve o mojoj divnoj tetka Patriši, kojae živa i zdrava, jer sam mislio da e

o moje re i u initi uverljivijim – poeo sam da shvatam da ipak postojimala nada.

Moja pri a je bila potpunouverljiva, pomislio sam, sve dotle dok me Gregori O’Konel nije upitao skeptinim tonom: ”Kako to da

ezdesetpetogodišnja nastavnica upenziji otvori ra un na kojem ima trimiliona dolara gotovog novca?”

Hmmm… mali propust u mojojpri i; verovatno to nije dobar znak,pomislio sam. Njabolje da se pravimglup. ”Kako bih ja to mogao znati?”

Upitao sam iskreno. Da, moj ton jebio primeren. Vuk je mogao da



zigrava hladnokrvnost kad je tomorao, pa ak i sada, pod najtežimokolnostima. ”Slušaj, Greg, Patriša –

nek po iva u miru – je uvek govorilakako je njen prvi muž bio probni pilota Harijer mlazni avion. Kladim se da

bi mu KGB platio pravo bogatstvo zaneku krupnu informaciju o tomprojektu; tako je možda uzeo gotovnovac od KGB? Koliko se seam, to je

ada bila prili no opasna stvar.Veoma poverljiva.” Isuse! Šta sam jao lupetao?

”U redu, ja u obaviti parelefonskih poziva i proveriti kolikoma mesta za zabrinutost,” rekao mie moj ljubazni advokat. ”Zbunjuje

me samo jedna stvar, Džordan.Možeš li da mi objasniš da li je tetka



Patriša živa ili je umrla? Upravo siekao da po iva u miru, ali pre par

minuta si mi rekao da živi u

Londonu. Bilo bi od pomoi kad bihnao koja je od te dve informacije ta

na.”

O igledno da sam napraviopropust u tom pogledu. Morao bih dabudem malo oprezniji ubudue što sei e informacije da li je tetka Patriša

iva ili ne. Sada nisam imao izbora imorao sam da blefiram: ”Dobro, toavisi od toga koja opcija više

odgovara mojoj situaciji. Šta moj sluaj ini ja im; život ili smrt?”

”Dobrooo, bilo bi lepo ako bi onadošla li no i rekla da je novac njen,

i, ako ne to, barem potpiše pismenuzjavu koja svedo i tome u prilog.



Zato mogu da kažem da bi bilo boljeako je živa.”

”Onda je živa da življa ne može

biti!” odgovorio sam kratko i odse novelikim samopouzdanjem, setivši

e odmah Majstora Falsifikatora i

njegove sposobnosti da stvori svevrste finih dokumenata. ”Meutim,njoj više odgovara privatnost, zatoete morati da se zadovoljite

pismenom izjavom. Ona se ionakopovukla u samou.” uo se samo tajac. Nakon dobrih

deset sekundi, moj advokat kona noe rekao: ”U redu, onda! Sada samtekao pravi uvid u celu stvar. Javiui se za par sati.”

Sat vremena kasnije primio sampoziv od Grega O’Konela, koji je



ekao: ”Nema ni eg novog u vezi svojim slu ajem. U stvari, Sin O’Šea

napušta kancelariju za par nedelja –

pridružujui se skromnim redovimabranilaca – zato je bio neuobi ajenopredusretljiv prema meni. Rekao je

da tvoj slu aj i dalje vodi ovaj lik Koleman. I niko iz TužilaštvaSjedinjenih Država nijeainteresovan za njega. A što se ti e

onog švajcarskog bankara, s njim sene dešava ništa što bi se moglopovezati s tvojim slu ajem, barem zaada.” Potom je proveo još par

minuta uveravajui me da se ja u prilinoj meri ispravan i pošten.

Nakon što sam spustio slušalicu,

propustio sam one prve tri re i u prilinoj meri, i sve vreme se držao



poslednje dve ispravan i pošten, kaopas koske. I dalje mi je bilo potrebnoda porazgovaram s Majstorom

Falsifikatorom, da bi procenio punutetu. Ako i on sedi u zatvoru u

Sjedinjenim Državama, poput Sorela

– ili ako je u švajcarskom zatvoru, i oekuje izru enje u Sjedinjene Države– onda sam u gadnoj situaciji.Meutim, ako nije – ako nije optužen

ni za šta, i ako je i dalje u prilici dazvodi svoju malo poznatu veštinumajstorskog falsifikovanja – onda bie možda na kraju sve moglo

okrenuti u moju korist.Pozvao sam Majstora

Falsifikatora iz telefonske govornice

u restoranu Star Bogs. Zaustavljenogdaha, saslušao sam uznemirujuu pri



u kako mu je švajcarska policija naprepad upala u kancelariju i uzelave kutije sa zapisnicima. Da, od

njega je bilo zatraženo da doe nanformativni razgovor u SjedinjeneDržave, ali on nije bio optužen,

barem ne prema onome što je onnao. Uverio me je da ga švajcarskavlada ni pod kojim okolnostima neezru iti Sjedinjenim Državama, mada

više ne bi mogao bezbedno da idezvan Švajcarske, kako ga Interpolne bi uhapsio na osnovumeunarodne poternice.

Kona no, porenula se tema o raunima Patriše Melor, i MajstorFalsifikator je rekao: ”Neki zapisnici

u uzeti, ali ne zato što su baš njihražili; ve su jednostavno pokupljeni



a ostalima. Meutim, nema razlogada se plašiš, prijatelju, u mojimapisnicima nema ni traga od

nformacije da novac ne pripadaPatriši Melor. Meutim, pošto ona višenije živa, predlažem ti da prestaneš

da koristiš novac sa tih ra una svedotle dok se ova stvar ne smiri.” ”To se samo po sebi

podrazumeva,” odgovorio sam,

adržavši pažnju na re i smiri, ”alimene ne brine toliko pristup novcua tog ra una. Ono što me istinskiabrinjava je mogunost Sorelovearadnje sa vladom Sjedinjenih

Država i toga da e rei da je novacmoj. To bi mi prouzrokovalo veliki

problem, Roland. Možda bi, ako suamo bili dokumenti koji jasno



pokazuju da je novac Patrišin,ituacija bila neuporedivo bolja.”

Majstor falsifikator je odgovorio:

Ali ti dokumenti ve postoje,prijatelju. Ako bi mogao da mi dašpisak svih dokumenata koji bi mogli

da ti pomognu i datume koje jePatriša potpisala na njima, možda bihmogao da ih pronaem i izvu em izmoje kartoteke za tebe.”

Majstor Falsifikator! MajstorFalsifikator! On je i dalje bio samnom. ”Razumem, Roland, i ja u tiaviti ako mi nešto bude bilopotrebno. Meutim, za sada,pretpostavljam da je najrazumnije daednemo i sa ekamo nadajui se

najboljem.” Majstor Falsifikator je rekao:



Kao i obi no, izmeu nas postojiporazum. Meutim, sve dotle dok sestraga ne završi, trebalo bi da se

kloniš Švajcarske. Mada imaj na umuda sam uvek s tobom, prijatelju, i jau u initi sve što je u mojoj moi da

aštitim tebe i tvoju porodicu.” im sam spustio slušalicu, znaoam da e moja srea rastiti i srušitie sa Sorelom. Pa ipak, isto tako

am znao da moram da nastavim savojim životom. Moram dubokoudahnuti i ispiti tu gorku ašu. Morame vratiti svom poslu, i ponovo voditiubav s Vojvotkinjom. Moram

prestati da izleem iz svoje kože kadgod zazvoni telefon ili kad god neko

neo ekivano zakuca na vrata.Upravo to sam i uradio. Ponovo



am zaronio u ludi kovitlac dogaaja.Utonuo sam u svet kompanije StivMaden Šuz i nastavio iza scene da

avetujem moje brokerske firme.Dao sam sve od sebe da budemveran muž Vojvotkinji i dobar otac

endler, uprkos mojoj zavisnosti oddroge. I kako su meseci prolazili,moja navika da uzimam drogu sve jeviše uzimala maha.

Kao i uvek, brzo sam toacionalizovao, mada – s vremenabih se opomenuo da sam mlad ibogat, da imam divnu ženu iavršenu kerku. Svi su priželjkivali daive takvim životom kakvim sam jaiveo, zar ne? Ima li boljeg života od

Života bogatih i nefunkcionalnih?U svakom slu aju, do sredine



oktobra, nije bilo nikakvih posledicabog Sorelovog hapšenja, tako daam kona no odahnuo. O igledno, on

e odlu io da ne sarauje i Vuk izVolstrita je izbegao još jedan metak.endler je prohodala i sada je hodala

kao Frankeštajn – držei kruto rukespred sebe, uko ivši noge ukolenima i šetkajui ukruenog tela. I,naravno, beba genije je pri ala jasno

glasno. Do prvog roendana, utvari, ona je izgovarala cele re enice– zadivljujui napredak za bebu – i jauopšte nisam sumnjao da je nadobrom putu da dobije Nobelovunagradu ili barem Medalju zaunapreenje matematike.

U meuvremenu, Stiv Maden Šuz iStraton Oakmont su bili na razli itim



putevima – Stiv Maden uz semunjevito razvijao a StratonOakmont je beležio pad kao žrtva

oše osmišljenih trgovinskih strategijapritisaka novog talasa kontrolora,

koje je Deni sam navukao na sebe.

Malo pre spomenuto je usledilo kaoposledica Denijevog odbijanja daoleriše jedan od uslova pogodbe sa

Komisijom za hartije od vrednosti –

odnosno, da Straton angažujenezavisnog revizora po izboru sameKomisije, koji bi pregledaoposlovanje firme i potom daopreporuke. Jedna od tih preporuka jebila da firma instalira sistem zanimanje koji bi beležio razgovore

Stratonaca sa njihovim klijentima.Deni nije pristao na to, a onda se



Komisija za hartije od vrednostiobratila državnom sudu i izdalaudski nalog na osnovu kojeg je

zdato nareenje da mora da instaliraaj sistem za snimanje.

Deni je kona no kapitulirao –

kako ga ne bi strpali u zatvor zbognepoštovanja suda – ali je sadaStraton imao pritužbu na to, što jena ilo da je svih pedeset država

malo pravo da suspendujeStratonovu licencu, što su, naravno,polako ali sigurno i po ele da rade.Bilo je teško zamisliti da e, nakonvega što je Straton preživeo,

njegova smrt uslediti zbog odbijanjada instalira sistem za snimanje

elefonskih razgovora, koji, na krajukrajeva, nije doprinosio nekoj zna



ajnijoj razlici. Kroz svega nekolikodana Stratonci su uspeli da dosko eom sistemu – vodei samo prijatne i

predusretljive razgovore putemStratonovih telefona, a ondanastavljajui da razgovaraju svojim

mobilnim telefonima kad osete da jenastupio trenutak da pokažu svojumra nu stranu. Meutim, sada se naidu nalazio natpis: Stratonovi dani

u odbrojani. Vlasnici Biltmora i Monro Parkerauzajamno su izrazili želju da krenuvojim putevima, da više ne poslujua stratonom. Naravno, to je uraenoa vrhunskim stilom, i obe firme su

mi ponudile po milion dolara za

vaku novu emisiju koju bi ponudiliavno. To je iznosilo oko 12 miliona



dolara godišnje, što sam radoprihvatio. Ja sam takoe primaomilion dolara mese no od Stratona,

aglasno mom ugovoru onekonkurentnosti, kao i drugih etiri ilipet miliona svakih nekoliko meseci

kad bih unov io velike blokoveunutrašnjih akcija (144 akcije) ukompanijama koje je Straton nudioavno.

Pa ipak, smatrao sam da je toamo kap u moru u odnosu na onoto sam mogao da zaradim sa Stiv

Maden Šuzom, koji je beležiovrtoglavi uspon i doslovno bio naputu ka zvezdama. To me jepodsetilo na prve dane Stratona…

one sjajne dane… one slavne dane…kasnih osamdesetih i ranih



devedesetih, kad je prvi talasStratonaca uzeo telefone u ruke ionog ludila koje se tek spremalo da

skora i na scenu i odredi moj životniput. I tako je Straton bio mojaprošlost, a Stiv Maden Šuz moja

budunost.U ovom trenutku sam sedeopreko puta Stiva, koji se defanzivnonaslanjao nazad na svom sedištu

dok je Pljuva pljuvao pravo u njega.esto bi me Stiv pogledao kao da jehteo da kaže: ”Pljuva je nemilosrdankad doe do porudžbine izama,posebno zato što je njihova sezonagotovo prošla!”

Drizler je takoe bio u prostoriji, i

on nas je zasipao re ima kad god bimu se ukazala prilika. Ovog trenutka,



Pljuva je bio nasred scene. ”Kakav jeo prokleto velik posao kad se poru e

ove izme?” odse no je rekao Pljuva .

Pošto je jutrošnja debata vrlo estoadržala re i na slovo b, on je prosto

prštao. U stvari, svaki put kad bi

Pljuva izgovorio re bo o t ( izme),apazio bih kako Obuar uzmi e. Aonda je svoj gnev usmerio ka meni.Slušaj, DžB, ove izme” – Oh, Isuse!

– ”su tako moderne da nema šanseda pretrpimo gubitak. Moraš miverovati. Kažem ti, nijedan par senee prodati po sniženoj ceni.”

Odmahnuo sam glavom neloživši se s njim. ”Nema više izama,

Džon. Gotovi smo s prokletim

zmama. I nema nikakve veze savremenom da li e biti snižene ili ne.



Re je o tome da u upravljanjuposlom mora da postoji nekakvadisciplina. Mi idemo u osamnaest

azli itih pravaca u isti mah, imoramo se pridržavati našegposlovnog plana. Otvaraju se tri

nove prodavnice; eka nas otvaranjeoš desetine prodavnica; nalazimo sena pragu da pokrenemo posao bezbrenda. Oko nas je toliko gotovog

novca. Moramo da održimo pravac ida ostanemo istrajni sada; nemaizika ovako kasno u sezoni, posebno

nekim prokletim izmama sadezenom leoparda.”

Drizler je sada iskoristio priliku daotvori svoju debatu i da nas obaspe

e ima: ”Slažem se s tobom, i upravoato zvu i razumno da premestimo



naše odeljenje za isporuke dole uFlor–”

Pljuva ga je odmah prekinuo,

koristei re sa duplim slovom p,vojim drugim najubita nijimuglasnikom. ”To je prokleto

besmisleno! ” (FUSNOTA: U tekstue pojavljuje engleska repreposterous, koja zna i besmisleno,apsurdno. Zato se pojavljuje dva

puta slovo p.) odse no je rekaoPljuva . ”Ceo taj prokleti koncept! Janemam vremena za te gluposti.Moram da napravim neke prokleteipele ina e emo da letimo iz posla!”

S tim, Pljuva je izašao iz kancelarije ialupio vrata za sobom.

Tog trenutka je zazvonio telefon.Tod Garet je na liniji jedan.”



Prevrnuo sam o i ka Stivu, potomam rekao: ”Reci mu da sam naastanku, Dženet. Pozvau ga

kasnije.” Dženet, uvreenim tonom: ”O

gledno da sam mu rekla da si na

astanku, ali on kaže da je hitno. Onmora odmah da razgovara s tobom.” Odmahnuo sam glavom s

gaenjem i snažno uzdahnuo. Šta bi

moglo biti toliko važno s TodomGaretom – osim, ako naravno, nijeuspeo da pronae pravi pravcatikvalude! Podigao sam slušalicu iekao mu prijateljskim, aliznerviranim tonom: ”Hej, Tod, štama novo, drugar?”

”Pa dobro,” odgovorio je Tod,mrzim da javljam loše vesti, ali neki



ovek, agent Koleman je upravozašao iz moje kue i rekao mi da eKerolin uskoro strpati u zatvor.”

Sa srcem u petama: ”Zbog ega?Šta je Kerolin uradila?”

Osetio kako se svet ruši na mene

kad je Tod rekao: ”Da li si znao da jevoj švajcarski bankar u zatvoru i daarauje protiv tebe?”

Skupio sam hrabrost i rekao:

Dolazim za sat vremena.”Poput njegovog vlasnika, Todovdvosoban stan je izgledao loše. Odpoda do plafona, cela prostorija jebila crna, nijedne druge boje nije biloni na jednom mestu. Sedeli smo ugostinskoj sobi, u kojoj nije bilo

nijedne biljke. Svuda sam mogao davidim samo crnu kožu i hrom.



Tod je sedeo preko puta mene,dok je Kerolin kora ala napred-nazadpo crnom upavom tepihu, njišui se

na veoma visokim štiklama. Tod mie rekao: ”Podrazumeva se da ja iKerolin neemo saraivati protiv tebe,

a to ne moraš nimalo da brineš.” Podigao je pogled ka švajcarkinji,akozvanoj Bombi, koja je tumaralaamo-amo i rekao: ”Zar ne, Kerolin?”

Kerolin je nervozno klimnulaglavom i nastavila da kora a. Todu jeo o igledno išlo na živce. ”Hoeš li,

molim te, da prestaneš više da seetkaš?” po eo je da guna. ”Izluuješ

me, do avola. Tresnuu te, ako veednom ne sedneš!”

”Oh, jebi se, Tahad!” po ela je davi e Bomba. ”Ništa nije smešno. ja



mam dvoje dece, samo da tepodsetim. A sve je zbog tog glupogpištolja koji nosiš.”

ak i sada, na dan moje propasti,ova dva manijaka us bili odlu ni unameri da se poubijaju. ”Hoete li vas

dvoje ve jednom prestati?” rekaoam, i nasmejao se nasilu. ”Neazumem kakve veze ima Todovevolver sa Sorelovom optužbom.”

”Nemoj da je slušaš,” promrmljao je Tod. ”Ona je prokletidiot. Ona pokušava da ti kaže da jeKoleman otkrio šta se desilo uržnom centru, i da se on sada obraa

okružnom javnom tužiocu u Kvinsuda ne pregovara sa braniocem u

okviru mog slu aja. Pre nekolikomeseci oni su mi ponudili uslovno



osloboenje, i sada mi kažu damoram da radim tri godine ukolikone budem saraivao s FBI. Ja, li no,

na sve to nisam obratio pažnju, paako moram da idem u zatvor – ondadem u zatvor. Problem je moja

diotska žena, koja je rešila da sklopiprijateljstvo s tvojim švajcarskimbankarom umesto da mu samoednostavno preda novac i ode bez

edne re i, onako kako je trebalo.Meutim, neeee, ona nije mogla daodoli ru ku sa tim kretenom i dapotom s njim razmeni telefone.Koliko ja znam, verovatno se i tucala njim.”

”Znaš šta,” rekla je Bomba s

vidnim oseajem krivice, u onimnjenim belim lakiranim cipelama na



visoke štikle, ”ideš mi na nerve,kretenu! Ko si ti da bacaš drvlje ikamenje na mene? Ti misliš da ja ne

nam šta si radio sa onom igra icomz Ria?” Na to me je, Švajcarkinja,vana Bomba, pogledala pravo u o i i

ekla: ”Veruješ li ti ovomubomornom oveku? Hoeš li, molime, da mu kažeš da Žan Žak nijeakav ovek? On je stari bankar, a ne

nekakav ženskaroš. Zar ne,Džordan?” A onda je po ela da pilji umene svojim vatrenim plavim o ima,tegnuvši pri tome vilice.

Stari bankar? Žan Žak? IsuseHriste – kakav tragi an preokret! Da se to švajcarska Bomba tucala s

mojim bankarom iz Švajcarske? Daovek ne poveruje! Da je samo



ostavila novac kako je i trebalo, Sorelak ne bi ni znao ko je ona! Meutim,ne, ona nije umela da drži jezik za

ubima i, kao posedica svega,Koleman je sada uspeo da povežedve ta ke – i saznao da Todovo

hapšenje u tržnom centru Bej Terasnije imalo nikakve veze sa drogomve sa krijum arenjem miliona dolarau Švajcarsku.

”Dobro,” rekao sam bezazleno,ja Sorela baš ne bih okarakterisaokao starog oveka, ali on nije tipoveka koji bi imao avanturu saenom nekog drugog oveka. Mislim,

on je i sam oženjen, i nikada nisamapazio da bi mogao da bude takav.”

O igledno su ovo oboje shvatilikao pobedu. Kerolin je uzviknula:



Vidiš, kretenu, on nije takav. One–”

Meutim, Tod je odmah prekinuo:

Pa zašto si onda rekla da je starovek, zašto si lagala? Zašto lažeš kadnemaš ništa da kriješ? Zašto, ja…”

Kako su se Tod i Kerolinudubljivali u prepirku, tako sam se jasklju io i pitao se postoji li nekakavzlaz iz ovog ludila. Kucnuo je as za o

ajni ke mere; bilo je pravo vreme dapozovem mog poverljivog ra unovouDenis Gaita, takoe poznatog podnadimkom Kuvar. Uputiu munajdublje izvinjenje što sam sve touradio iza njegovih lea. Ne, ja utvari nikada nisam rekao Kuvaru da

mam ra une u Švajcarskoj. Sadanisam imao izbora i morao sam sve



pošteno da mu kažem i zatražimnjegov savet.

”…i šta sada da uradimo što se ti

e novca?” upitala je švajcarskaBomba. ”Ovaj agent Koleman teada gleda poput ptice?”– Da nije

možda mislila na sovu? – ”tako da tiviše ne možeš da prodaješ drogu.Sada emo sigurno umreti od gladi!” Sim re ima, švajcarska Bomba koja e

uskoro umreti od gladi – sa satomPatek Fili od 40,000 dolara na ruci,dijamantskom ogrlicom s rubinimaod 25,000 dolara i odeom vrednom5,000 dolara – kona no je sela uotelju. Potom je zagnjurila lice uake i po ela da drma glavom

napred-nazad.Kako je samo ironi no da, na



kraju svega, upravo švajcarskaBomba, sa užasnim izgovoromengleskog jezika i ogromnim

grudima, prekine sve gluposti i svedetvari na njihovu suštinu – u inivši dave utihne. To mi je odgovaralo; u

tvari, odnekud sam imao oseaj dae i njima tako odgovaralo. Na kraju,njih dvoje su sada imali parprvoklasnih propusnica za lak izvor

prihoda, tako da e im zadugo ubudunosti biti dobro. A ako senekako usput stvari mnogoakuvaju, oni bi mogli da zatražezlazne vize u centru, u Njujorškomuredu FBI, gde bi ih sa zagrljajem iosmehom na licu ekao agent

Koleman.Te ve eri, u mom prizemlju u Old



Brukvilu, na Long Ajlendu, sedeoam na kau u sa Kuvarom, i igrao

malo poznatu igru zvanu Možeš li da

pronaeš slabu ta ku ovoj izmišljenojpri i. Pravila igre su bila veomaednostavna. Takmi ar koji bi ispri ao

zmišljenu pri u potrudio bi se da je uni logi ki što besprekornijom ipotpunijom, dok bi osoba koja bi jelušala pokušavala da pronae njene

labe ta ke. Da bi pobedio, jedan odakmi ara bi ispri ao tako savršenupri u da drugi takmi ar ne bi uspeoda joj pronae slabu ta ku. A budui damo Kuvar i ja bili nenadmašni

majstori istih izmišljotina, bilo je prilino o igledno da, ako je jedan od nas

mogao da osujeti onog drugog, tajsti takoe bio u stanju da osujeti i



agenta Kolemana.Kuvar je bio veoma zgodan, neka

vrsta manje doteranog gospodina

Klina. On je bio u ranim pedesetim, abavio se falsifikovanjem još dok sambio u osnovnoj školi. U njemu sam

video neku vrstu starijeg državnika,ucidan glas razuma. On je bio pravimuškarac, Kuvar, sa zaraznimosmehom i harizmom od milion vati.

On je bio ovek koji je igrao golf naprvoklasnim golf terenima, pušiokubanske cigare, pio vrhunska vina ivodio prosvetljujue razgovore,posebno kad je trebalo prevaritiUpravu javnih prihoda i Komisiju zahartije od vrednosti, što je izgleda

bila njegova najviša životna misija.Ove ve eri sam mu ve sve



pošteno ispri ao, otvorivši mu svojudušu i duboko mu se izvinjavajui štoam mu to uradio iza lea. Po eo sam

ak i u tim trenucima da mu pri amgluposti i izmišljotine, i pre nego štoe igra zvani no po ela, objašnjavajui

mu da ga nisam uvukao u mojeposlove u Švajcarskoj zato što bih gazložio riziku. Na sreu, on nije na inionapor da pronae slabe ta ke u mojoj

neuverljivo osmišljenoj pri i. Umestooga, on je reagovao srda nimosmehom i sleganjem ramena.

Kad sam mu izložio mojuadikovku, osetio sam da sam klonuoduhom. Meutim, Kuvar je ostaoavnodušan. Kad sam završio sa pri

om, nonšalantno je slegnuoamenima i rekao: ”uo sam ja i gore



pri e.” ”Oh, zaista?” odgovorio sam.

Kako je to, do avola, mogue?”

Kuvar odmahnu rukom i doda:Bio sam ja u mnogo gorimituacijama od te.”

Od njegovih re i najednom samivnuo, mada sam bio prili no siguranda time želi da odagna moje brige. Uvakom slu aju, po eli smo da

gramo igru i sada, nakon pola sata,mi smo prošli tri kruga lupetanja izlaganja istih izmišljotina. Za sada,pobednik još nije mogao da senasluti. Pa ipak, sa svakim krugomnaše pri e su postajale sve potpunije

pametnije i, naravno, sve je teže

bilo pronai u njima slabe ta ke. Jošuvek smo se držali dve osnovne



eme: Prve, kako je Patriša došla dopo etne sume od 3 miliona dolara itvaila ih na svoj ra un? I, druge,

ako je novac zaista Patrišin, zaštoonda nisu kontaktirani njeninaslednici? Patriša je iza sebe

ostavila dve kerke, od kojih su obebile u srednjim tridesetim. S obziromda nije bilo testamenta koji biukazivao na neke suprotne podatke,

one su bile punopravne naslednice.Kuvar je rekao: ”Mislim da jepravi problem prekršaj koji se ti ezlaska velike koli ine gotovog novca.Recimo da je Sorel progovorio, što bina ilo da su federalci došli doaznanja da je novac preba en u

Švajcarsku i da za to postoje razli itidatumi. Zato nam je potreban



dokument koji tvrdi suprotno –odnosno da si sav novac dao Patrišidok je još bila u Sjedinjenim

Državama. Potrebna nam je pismenazjava od strane nekog svedoka, kojie bio fizi ki prisutan kad si ti Patriši

davao novac u SjedinjenimDržavama. Potom, ako predstavnik državnog organa želi da tvrdi da je tobilo druga ije, mi emo mu pokazati

naš pismeni dokument i rei : ”Izvoli,drugar! I mi imamo našeg svedoka!” Potom je, u vidu naknadne misli,

ekao: ”Meutim, meni se i dalje nevia onaj posao sa poslednjom

voljom. Tu nešto smrdi. Prava jeteta što Patriša nije živa. Bilo bi lepo

kad bismo mogli da zajedno s njomprošetamo centrom i pustimo je da



kaže par re i federalcima, znaš uazonu – tra-la-la-la – i to bi bilo to.”

Slegnuo sam ramenima. ”Dobro,

a Patrišu ne mogu da dignem izmrtvih, ali mogu da se kladim da bihNadininu majku mogao da zamolim

da potpišem pismeni iskaz da je bilavedok kad sam Patriši davao novacu Sjedinjenim Državama. Suzan mrzivladu, a ja sam prema njoj zaista bio

dobar u poslednje etiri godine, zarne?” Kuvar je klimnuo glavom. ”U

edu, to bi bila veoma dobra stvar,ako se bude složila s tim.”

”Ona e se složiti s ti,” rekao sampouzdano, pokušavajui da pogodim

koje e temperature biti voda kojom eme ve eras Vojvotkinja politi po glavi.



Porazgovarau sa Suzan sutra. SamoVojvotkinju prvo moram dapridobijem za to. Meutim, pod

pretpostavkom da mi to poe zaukom, i dalje je sporno pitanje

njenog testamenta. Izgleda u prli noj

meri izvešta eno da nee ostavitinimalo novca svojoj deci…” Odjednom mi je na pamet palaantasti na ideja. ”Šta ako u stvari

kontkatiramo njenu decu i umešamoh u celu stvar? Šta ako im kažemoda odu u Švajcarsku i preuzmu svojnovac? To bi za njih bilo kao da sudobili na lotou! Mogao bih da kažemRolandu da napiše nov testament, ukojem piše da bi novac koji sam joj

dao trebalo da se vrati, ali daelokupna zarada ode njenoj deci.



Mislim, ako deca odu i prijave novacu Britaniji, kako bi onda vladaSjedinjenih Država mogla da gradi

lu aj protiv mene kao da je novacmoj?”

”Ahhh,” rekao je nasmejani

Kuvar, ”sada dobro razmišljaš! Utvari, upravo si pobedio u igri. Akoelu ovu stvar izvedemo zajedno,

onda si osloboen svake krivice. Ja

mam sli nu firmu u Londonu kojamože da obavi povraaj novca, takoda imamo potpunu kontrolu. Ti ešdobiti nazad svoju prvobitnunvesticiju, deca e iznenada dobiti petmiliona dolara, a mi možemo danastavimo da živimo svojim

ivotom!” Nasmejao sam se i rekao: ”Ovaj



momak Koleman e da okrene svojeproklete o i kad bude saznao da suPatrišina deca otišla preko i preuzela

novac. Kladim se da on ve osea krvna svojim usnama.”

”Uistinu je tako,” rekao je Kuvar.

Petnaest minuta kasnije zatekaoam skoro ožalošenu Vojvotkinju upavaoj sobi. Sedela je za svojimtolom, kako prelistava katalog, a po

ome kako je izgledala videlo se dae ne obla i u drugorazrednimprodavnicama. Izgledala je predivno.Kosa joj je bila o ešljana gotovo doperfekcije, i bila je odevena u tankubelu košulju tako finog materijala daoj je obavijao celo telo poput

utarnje izmaglice. Obula je beleakirane cipele s otvorenom petom,



koje su imale tanku štiklu i seksi kaišpreko lanka. I to je bilo sve što jemala na sebi. Prigušila je svetlo,

ako da je u sobi plamtilo samonekoliko svea koje su bacale blagonarandžasti odsjaj.

Kad me je ugledala, dotr ala jeobasula me poljupcima. ”Izgledašako lepo,” rekao sam, nakon dobrihrideset sekundi ljubljenja i udisanja

Vojvotkinjinog mirisa. ”mislim, tiuvek izgledaš lepo, ali si ve erasposebno lepa. Nemam re i.”

”Dobro , hvala ti!” rekla jeanosna Vojvotkinja razigranimonom. ”Drago mi je što i dalje to

misliš, zato što sam upravo izmerila

emperaturu i imam ovulaciju.Nadam se da si spreman, jer si noas



u velikoj nevolji, gospodine!” Hmmm… ovde su postojale dve

trane nov ia. S jedne strane, koliko

bi luda žena trebalo da bude da uom periodu ovulacije krene na

muža? Mislim, Vojvotkinja je stvarno

elela drugo dete, pa možda želi dae otarasi loših vesti kroz želju daponovo za ne. Meutim, s drugetrane, možda je toliko ljuta da želi

da zbaci sa sebe svoj bade mantil ida krene u borbu pesnicama. I savim onim vlažnim poljupcima kojima

me je obasula, cunami krvi jurnuo jeu moje labine.

Spustio sam se na kolena i po eoda udišem miris njenih butina, poput

pomeranca na vruini. Rekao sam:Moram s tobom da porazgovaram o



ne emu.” Ona se kikotala. ”Hajdemo u

krevet, pa emo tamo pri ati.”

Za momenat sam razmisli oome, i krevet mi je izgledao prili no

bezbedno. Iskreno, Vojvotkinja nije

bila ja a od mene; ona je samo bilatru njak da efikasno upotrebi snagu,a krevet bi to ublažio.

Na krevetu, ja sam izveo mali

manevar i legao preko nje, zagrlio jeukama oko vrata i poljubio jetrasno, udišui svaki njen molekul. Uom trenutku voleo sam je toliko dae to inilo gotovo nemoguim.

Prošla mi je prstima kroz kosu,abacujui je unazad nežnim

pokretima. Ona je rekla: ”Šta nije uedu, dragi? Zašto je ovde ve eras



dolazio Denis?” Glavnim ili sporednim putem,

pitao sam se posmatrajui njene

noge. A onda mi je sinulo: Zašto bihekao bilo šta? Da! Potkupiu njenu

majku! Kakvo nadahnuto zapažanje!

Vuk ponovo napada! Suzani su bilapotrebna nova kola, zato u je sutraodvesti i kupiti joj jedna, a onda jojzneti ideju o lažnoj pismenoj izjavi

okom bezbrižnog askanja. ”Hej,Suzan, stvarno izgledaš divno uovom automobilu s pokretnimkrovom, i, uzgred, možeš li samo dapotpišeš ovde svoje ime, desno udonjem uglu, tamo gde pišepotpis?... Oh, šta uostalom zna i

kunem se pred zakonom da govorimstinu i samo istinu? Ma da, to je



amo pravni žargon, zato nemoj nida traiš vreme da itaš ostalo. Samo tiepo potpiši, a ako te slu ajno za

nešto optuže, onda emo razgovaratio tome.” Onda u Suzani rei da seakune na to da e sve ostati strogo

uvana tajna i pomoliti se da uti kaoalivena pred Vojvotkinjom.Nasmejao sam se divnoj

Vojvotkinji i rekao: ”Ma nije ništa

važno. Denis je preuzeo ulogu kaoevizor za Stiv Madena, tako da sadapregledamo neke brojke. U svakomlu aju, ono što sam želeo da ti

kažem jeste da ja želim ovu bebukoliko i ti. Ti si najvea majka naelom svetu, Nad, a isto tako si i

najvea žena. Srean sam što si mojaena.”



”Oh, to je tako slatko,” rekla jeVojvotkinja, maznim glasom. ”I jaebe volim. Hajde da odmah vodimo

ubav, dragi.” To sam i uradio.IV KNJIGA

Trideseto poglavljePrinova u porodici15 avgust, 1995(Devet meseci kasnije)

”Ti malo kopile!” vrištala jeVojvotkinja na poroaju, ispružena naporoajnom stolu u Džuiš Hospital, ubolnici na Long Ajlendu. ”Ti si mi turadio, a sad si još i drogiran dok tia raam sina!” Is upau ti plua kadiem s ovog stola!”

Bilo je deset, ili jedanaest satiprepodne! Ko bi još mogao da se



eti?Bilo kako bilo, ja sam se, lica

nadnetog nad poroajni stol, gotovo

onesvestio, dok je Vojvotkinja bilausred kontrakcija. Još uvek samtajao, mada sam bio sagnut pod

uglom od devedset stepeni, s glavomzmeu njenih raširenih nogu, koje suad bile poduprte drža ima.

Tog trenutka sam osetio kako

me neko drma. ”Da li je s vama sveu redu?” za uo se glas doktoraBruna, koji je zazvu ao kao da jeudaljen milion milja.

Isuse! Želeo sam da odgovorim,ali sam bio tako prokleto umoran.Kvalude me je jutros stvarno

dotukao i onesposobio, mada sammao razloge zbog ega sam to



uradio. Na kraju, poroaj je veomatresna stvar – i za ženu i za muža –ednostavno, pretpostavljam da

postoje neke stvari koje žene moguda podnesu bolje od muškaraca.

Protekla su tri tromese ja od one

ve eri uz svee, i Životi bogatih inefunkcionalnih su nastavili da seodvijaju svojim tokom. Suzan jeopravdala moje poverenje, a deca

etka Patriše su otišla u Švajcarsku ipreuzela svoje nasledstvo. AgentKoleman je, kako sam i pretpostavio,ostao kratkih rukava, i poslednjatvar koju sam uo o njemu je da jeednog jutra nenajavljeno posetiokuu Keri oduš, pretei je zatvorom i

gubitkom sina ako ne bude saraivala.Meutim, bile su to o ajni ke re i o



ajnog oveka. Keri je, naravno, ostalaojalna – rekavši agentu Kolemanuda se jebe, po astivši ga pri tome

vim moguim psovkama. A kad je nastupilo drugo tromese

e, Straton je nastavio da se

unovrauje, i više nije bio u stanjuda mi isplauje milion dolara mese no.Meutim, ja sam to i o ekivao, pa samo prihvatio potpuno ravnodušno.

Pored toga, i dalje sam imao BiltmorMonro Parker, od kojih mi je svakisplaivao milion dolara po poslu.Dodatni ublažujui efekat udarca imaoe Stiv Maden Šuz. Stiv i ja smoedva uspevali da izdržimo talaseporudžbina d strane robnih kua, a

program koji je utvrdio Eliotunkcionisao je poput magije. Sada



mo imali pet prodavnica i planoveda tokom narednih dvanaest meseciotvorimo još pet. Isto tako, po eli

mo da štitimo naše ime licencom, upo etku se to odnosilo na kaiševe iašne a onda smo prešli i na

portsku odeu. i što je najvažnije,Stiv je u io da dlegira prvoklasni timmenadžmenta. Pre otprilike šestmeseci, Gari Deluka, odnosno

Drizler, kona no nas je ubedio daprebacimo naše skladište u JužnuFloridu, i to se ispostavilo kao dobradeja. Džon Bazil, takoe poznat kaoPljuva , postao je toliko zauzetpokušavajui da održi korak saporudžbinama naših robnih kua da je

ve ree i ree pljuvao.U meuvremenu, Obuar je po eo



brzo da zgre ogromne koli ine novca– mada ne od Stiv Maden Šuza.Umesto toga, novac mu je pristizao

putem izigravanja nominalnogvlasnika, sa Stiv Maden Šuzom kojie predstavljao njegovu budunost.

Meutim, to sam smatrao poštenomgrom. Na kraju krajeva, Stiv i ja smopostali najbliskiji prijatelji i veinuvremena smo provodili zajedno. S

druge strane, Eliota je još jednompotpao pod uticaj droge postavši jošviše zavisan – klizei sve dublje idublje u dugove i depresiju.

U po etku treeg Vojvotkinjinogromese ja, ja sam operisao lea, alie operacija bila neuspešna –

ostavivši me u gorem stanju negoanije. Možda sam to, uostalom, i



aslužio zato što sam to uradioprotivno savetu doktora Grina,zabravši da mi lokalni doktor

sumnjive reputacije) izvršiminimalno invazivan operativanahvat koji koji se zove izvla enje

pršljena kroz kožu. Bol koji mi sepustio niz levu nogu bio je grozan ineprekidan. Jedina uteha mi je,naravno, bio kvalude, na koji bih

uvek brzo ukazao Vojvotkinji, koja jeve više i više brinulo i uznemiravaloo što sam nejasno izgovarao re i imao kratkotrajne gubitke pamenja.

Pa ipak, ona je tako nesvesno iduboko bila uvu ena u ulogu žene uovom mehanizmu zavisnosti da ni

ama više nije znala koji je putspravan. I uz sav novac i pomo i kue



jahtu i preteranu uslužnost u svakojobnoj kui i restoranu ili gde god smošli, bilo je vrlo lako pretvarati se da

e sve u redu.Baš u tom trenutku, užasan miris

paljevine pred mojim nosem –

mirisne soli!Moja glava se iznenada podigla, ipreda mnom sam ugledaoVojvotkinju koja se poraala, njenu

ogromnu stidnicu koja je sramotnojapila preda mnom.”Da li je sve u redu?” upitao me

e doktor Bruno.Duboko sam udahnuo i rekao:

Da, u vedu zam, doktore Bruno.Samo sam malo osetio mu ninu zbog

krfi. Moram malo da se umijem.” zvinio sam se i otr ao u kupatilo,



dva puta ušmrknuo kokain, i otr aonazad u proajnu salu, oseajui se kaonov ovek. ”U redu,” rekao sam, ne

zgovarajui re i više nejasno. ”Hajde,kreni, Nad! Nemoj sad daodustaješ!”

”S tobom u kasnije da se razraunam,” rekla je odse no.I onda je po ela da se napreže,

potom je vrisnula, pa se onda još

ednom napregla, stegla zube, i ondaznenada, kao nekakvom magijom,njena vagina se otvorila do veli ineFolksvagena i – hop! – izašla je glavamog sina, pprekrivena tamnomkosicom. Potom je izašlo mnogovode i trenutak kasnije malecno

ame. Doktor Bruno je uzeo u rukerup mog sina, nežno ga zakrenuo i,



kao dlanom o dlan, on se našaonapolju.

Potom sam za uo:

Uaaaaaaaaa…” ”Deset prstiju i deset nožnih

prstia!” rekao je srean doktor Bruno,

tavljajui bebu na Vojvotkinjin debeotomak. ”Da li ste mu ve smislilime?”

”Da,” rekla je debela, ”ozarena

Vojvotkinja. ”Karter. Karter DžejmsBelfort.” ”To je vrlo lepo ime,” rekao je

doktor Bruno.Uprkos mojoj maloj nezgodi,

doktor Bruno je bio dovoljno ljuazanda mi dozvoli da prese em pup anu

vrpcu, i to sam uradio odli no.Zadobivši njegovo poverenje, on je



ekao: ”U redu, a sad je as da tatamalo drži svog sina dok ja završim smamom.” Nakon tih re i, doktor

Bruno mi je u naru je dao sina.Osetio kako mi suze naviru na o

Imam sina. De aka! Beba Vuk iz

Volstrita! endler je bila tako lepabeba, a sad sam po prvi put ugledaoepo lice mog sina. Pogledao samdole i – šta je sad ovo? Izgledao je

grozno! Bio je majušan i imao je zgreno lice, dok su mu o i bile slepljene.zgledao je kao neuhranjeno pile.

Vojvotkinja mora biti da jepazila moj izraz lica, zbog ega jeekla: ”Ne brini, dragi. Veina beba nezgleda odmah po roenju kao endler.

On je došao na svet malopreuranjeno. On e biti zgodan na



vog tatu.” ”U redu, nadajmo se da e li iti na

voju majku,” odgovorio sam, mislei

o doslovno. ”Meutim, nije mi važnokako izgleda. Ja ga ve toliko volim dami ne bi bilo važno ni da mu nos

bude kao banana.” Kad sampogledao na savršeno, zgr eno licemog sina, shvatio sam da mora bitida ima Boga, jer to nikako nije

mogao biti slu aj. Bilo je pravo udotvoriti ovo savršeno mlado bie izubavnog ina.

Zurio sam u njega izgleda dostadugo, sve dotle dok doktor Brunonije rekao: ”Oh, Isuse, ona ima odliv.Momentalno je nosite u operativnu

alu! I dovedite anesteziologa!” Bolniarke su odmah odjurile.



Doktor Bruno se pribrao ihladnokrvno rekao: ”U redu, Nadin,mamo male komplikacije. Ostala

vam je posteljica. A to zna i, dragamoja, da vam je posteljica urasladuboko u matericu. Ukoliko je ne

zvadimo ru no, mogli biste dazgubite mnogo krvi. A sada, Nadin,a u dati sve od sebe da to izvadim ida vas o istim” – napravio je pauzu,

kao da traži prave re i – ”ali, ako tone budem mogao da izvedem, neumati drugog izbora osim da uradimhisterektomiju.”

I pre nego što mi se pružilaansa da kažem mojoj ženi da je

volim, dve dežurne sestre su zgrabile

odgurale je napolje na bolni komkrevetu na to kovima. Doktor Bruno



h je pratio. Kad je došao do vrata,okrenuo s ka meni i rekao: ”U iniuve što je mogue da spasim njenu

matericu.” Potom je izašao, ostavivšimene i Kartera same.

Pogledao sam u sina, i po eo da

pla em. Šta e se desiti ako izgubimVojvotkinju? Kako bih uopšte uspeoda podižem dvoje dece bez nje? Onami je bila sve. Svo moje životno

udilo je zavisilo od nje i svega što jenila da sve izgleda u redu. Dubokoam udahnuo i pokušao da semirim. Moram biti jak zbog mogina, zbog Kartera Džejmsa Belforta.

Potpuno nesvesno po eo sam da gajuljam u svom naru ju, molei se u

ebi Svevišnjem, molei ga da poštediVojvotkinju i da mi je vrati zdravu.



Deset minuta kasnije doktorBruno je ušao u sobu. S velikimosmehom na licu, rekao mi je:

Uspeli smo da izvadimo placentu, inikada neete moi da poverujetekako.”

”Kako?” rekao sam, nasmejavšie od uva do uva.”Pozvali smo jednu od naših

mladih lekarki, mršavu i sitnu

ndijanku, koja ima najtanje rukekoje se mogu zamisliti. Ona je uspelada uvu e ruku u matericu vaše ženeda izvu e placentu. To je pravo udo,

Džordan. Zalepljena placenta jeveoma retka, i veoma opasna.Meutim, sada je sve u redu. Imate

avršeno zdravu ženu i savršenodravog sina.”



I to su bile uvene poslednje re idoktora Bruna, Kralja baksuza.

Trideset prvo poglavlje

Radost roditeljstvaSledeeg jutra, endler i ja smo bili

ami u spavaoj sobi, udubljeni u

estoku debatu. Ja sam uglavnomdržao re , dok je ona sedela napodu, igrajui se na raznobojnimdrvenim kockama. Pokušao sam da

e ubedim da e prinova u porodici bitidobra stvar za nju, da e stvari biti ak bolje nego ranije.

Nasmešio sam se bebi geniju iekao: ”Slušaj, pal ice, on je takoladak i mali, da eš se zaljubiti u

njega im ga budeš videla. A zamisli

ek kako e biti zabavan kad odraste,moi eš sve vreme da mu zapovedaš!



o e biti sjajno!” eni je podigla pogled sa svog

projektnog plana i zurila u mene

vojim krupnim plavim o ima koje jenasledila od svoje majke, i rekla:Ne, samo ga ostavi u bolnici.”

Potom se vratila svojim kockama.Seo sam pored bebe genija inežno je poljubio u obraz. Odisala jemirisom i istotom, baš kako i prili i

devoj icama. Sada joj je bilo neštopreko dve godine, kosa joj je biladivne nijanse kestena i nežna kaovila. Spuštala joj se niz ramena, a

pri krajevima je bila loknava. Ve sampogled na nju za mene je bioneverovatno dirljiv. ”Slušaj, pal ice,

ne možemo da ga ostavimo ubolnici; on je sad deo naše porodice.



Karter je tvoj mali brat, i vas dvojeete biti najbolji prijatelji!”

Slegla je ramenima i rekla: ”Ne,

a mislim da nee biti tako.” ”Dobro, ja sad moram u bolnicu

po njega i mamu, tako da se vraamo

ovde, pal ice. Seti se samo da te ja imama mnogo volimo. Ima dovoljnoubavi za sve.”

”Znam,” odgovorila je

nonšalantno, i dalje se usredsreujuina projektni plan. ”Možeš da gadovedeš. Sve je u redu.”

Veoma impresivno, pomislio sam.ednostavnim re ima da je sve uedu, ona je sada prihvatila novogana porodice.”

Umesto da odem direktno ubolnicu, morao sam usput brzo



negde da svratim. Bio je to kratak poslovni sastanak u restoranu pomenu Mili’s Plejs, u elitnom

predgrau Grejt Nek, otprilike petminuta vožnje kolima od jevrejskogLong Ajlenda. Imao sam u planu da

brzo završim sa sastankom i potomodem po Kartera i Vojvotkinju iuputim se u Vesthempton. Kasnioam par minuta, i kako je limuzina

usporavala uspeo sam na brzinu kroztakleni izlog da spazim Denijeveblještavo bele zube. Sedeo je zaokruglim stolom, u društvu Kuvara,Vigvama i nepoštenog advokata pomenu Hartli Bernštajn, koji mi je biodrag. Hartlijev nadimak je bio Lasica,

ato što je neverovatno podseao naglodara. U stvari, on je mogao da se



pojavi u ulozi dvojnika poznatogunaka BB Ajs iz stripa Dika Trejsija.

Mada Mili’s Plejs nije bio otvoren

a doru ak, vlasnica restorana Mili,e složila da ga otvori rano kako bi

nas ugostila. To je bilo prikladno, s

obzirom na to da je Mili’s Plejs bilomesto u koje bi Stratonci nakonvake nove emisije redovno dolazili

da piju i jedu i da se jebu i puše i

meju i rade ve sve ono što su ina eadili – a sve su to radili uz pristanak irme, koja bi primila ra un, izmeu

25,000 i 100,000 dolara, u zavisnostiod toga koliku bi štetu napravili.

Kad sam prišao stolu zapazioam da tu sedi i peta osoba:

Džordan Šamah, nedavno postavljenpotpredsednik Stratona. On je bio



Denijev prijatelj iz detinjstva i njegovnadimak je bio Pogrebnik, zato što jenjegov uspon ka monom položaju

mao malo veze sa njegovimposobnostima, a više s

potkopavanjem i potcenjivanjem

vakog oveka koji mu se našao naputu. Pogrebnik je bio nizak i punaak, a njegov primarni metodpotkopavanja je bio dobar stari stil

abadanja noža u lea, mada je takoebio upuen u atentate i spletkarenjeprotiv odreenih ljudi.

Na brzinu sam razmeniopozdrave grlei se u mafijaškom stilua mojim nekadašnjim partnerima u

krivi nom delu, a potom seo na

tolicu i nasuo sebi šoljicu kafe. Ciljastanka je bio tužan: uveriti Denija



da zatvori Straton Oakomont, koristeieoriju bubašvabe, koja je

podrazumevala da pre nego što, u

tvari, zatvori Straton prvo otvori nizmalih brokerskih firmi – od kojih bivaku pojedina no posedovao

nominalni vlasnik – a potom biazvrstao Stratonce u male grupe ipremestio ih u nove firme. Kad bi seproces završio, on bi zatvorio Straton

na kraju i sam prešao u jednu odnovih firmi, gde bi mogao njom daupravlja iza scene, pod maskomkonsultanta.

Bio je to opšteprihvaen metodvoenja brokerskih firmi usklaen takoda stalno bude jedan korak ispred

okolnosti – u suštini, zatvaranje iponovno otvaranje pod druga ijim



menom, i na taj na in pokretanjeprocesa zaraivanja novca i novi krugnadmudrivanja pravila i kontrole. Bilo

e to nalik tome kao kad bi zgazili ignje ili bubašvabu – da bi odmah

nakon toga pronašli deset novih koje

ure na sve strane.U svakom slu aju, s obzirom naaktuelne probleme Stratona, to je bioadekvatan pravac delovanja, ali se

Deni nije složio sa Teorijombubašvabe. Umesto toga, on jeazvio sopstvenu teoriju, na koju je

upuivao kao na Dvadesetogodišnjiperiod otvorenih perspektiva. Premaovoj teoriji, sve što je Straton trebaloda uradi bilo je da proe pored tekueg

alasa kontrolnih prepreka, i takoostane u poslu narednih dvadeset



godina. To je bilo protivno zdravomazumu! Straton je mogao da izdrži

najviše godinu dana. Meutim, sada

u svih pedeset država kružile iznadStratona poput lešinara nad trupomaklane životinje, a NASD,

Nacionalno udruženje brokera zahartije od vrednosti, takoe sepridružio toj zabavi.

Meutim, Deni je po eo sve da

pori e. U stvari, on je postao Volstritverzija Elvisa Prislija u poslednjimdanima – kad su ga njegovimenadžeri onako užasno debeloguvukli u belo kožno odelo i gurnuli gana scenu da otpeva par pesama.Potom bi ga povukli nazad pre nego

to se gotovo onesvesti i umre odscrpljenosti od vruine i sekonala.



FUSNOTA: Sekonal je u stvaribarbiturat koji se upotrebljava zamirenje). Prema Vigvamu, Deni je

ada tokom prodajnih sastanakamao obi aj da se penje na stolove,azbija monitore o pod i psuje

kontrolore. O igledno, Stratonci sumorali sve to da podnesu, tako da jeDeni sad otišao i dalje, odnosnokidao je pantalone i mokrio na hrpu

udskih poziva od strane NASD-a, naopšte oduševljenje i gromoglasniaplauz.

Kad su se sreli moj i Vigvamovpogled, klimnuo sam glavom, kao damu kažem: ”Ponudi svoja dvaenta.” Vigvam mi je na taj znak

krišom klimnuo i rekao: ”Slušaj,Deni, istina je da ja ne znam koliko u



oš dugo moi da radim. Komisija zahartije od vrednosti se zaštitila igrajuina etvoroprocentne hartije od

vrednosti, i bilo je potrebno šestmeseci da se bilo šta odobri. Ako sadpo nemo da radimo u novoj firmi, ja

mogu da ostanem u poslu do krajagodine – obavljajui posao za svenas.”

Deni je odgovorio ta no onako

kako je Vigvam to i o ekivao. ”Da tikažem nešto, Vigvam. Tvoji motivi suoliko o igledni da kod mene izazivaju

prokleto gaenje. Imamo još mnogovremena pre nego što uzmemo uobzir teoriju bubašvaba, pa zaštoonda lepo ne skineš tu svoju

prokletu periku i ne odeš negde.” ”Znaš šta, Deni? Jebi se!” odse



no je odgovorio Vigvam, prolazeiprstima kroz kosu, trudei se da jenamesti tako da izgleda prirodno.

Toliko si sve vreme drogiran da višene znaš ni gde se nalaziš. Ja neraim svoj život dok ti u kancelariji

balaviš kao idiot.” Pogrebnik je ugledao priliku daVigvamu zabije sekiru u lea. ”To nijea no,” usprotivio se Pogrebnik. ”Deni

ne balavi u kancelariji. Moždaponekad nejasno izgovara, ali ak iada potpuno vlada sobom.” Sad je

Pogrebnik uutao, tragajui za mestomgde bi mogao da ubrizga svojumiomirisnu te nost. ”Uzgred, ti ne birebalo da budeš onaj koji pri a. Ti

po ceo dan juriš onu smrdljivu devojuru Donu, koja smrdi ispod pazuha.”



Pogrebnik mi je bio veomaimpati an; on je bio pravi ovek za

kompaniju – isuviše glup da razmišlja

vojom glavom, on je trošio mnogovoje mentalne energije u potrazi za

avolskim glasinama o onima koje se

rudio da pokopa. Meutim, u ovomrenutku, njegovi motivi su bili ogledni: Sto klijenata je imaloprigovore protiv njega, i ako se

Straton zatvori, on više nikada neemoi ponovo da se registruje.Rekao sam: ”U redu, prekinite s

glupostima – molim!” Odmahnuoam glavom u neverici; Straton je

potpuno izgubio kontrolu. ”Ja moramda odem do bolnice. Došao sam

ovde samo zato što svima želimnajbolje. Meni li no ne može biti



manje važno da li e mi Straton ikadaviše platiti ijedan dolar. Meutim, jamam drugi interes – sebi an interes,

moram priznati – a on se ti e svihpresuda izabranog suda koje sudokumentovane. Mnoge navode

moje ime, uprkos tome što ja višenisam sa firmom.” Pogledao samdirektno u Denija. ”Ti si u istompoložaju kao i ja, Deni, i ja imam

oseaj da ak i da postoji šansa dapred Stratonom stoji još Dvadesetgodina otvorenih perspektiva, sudskepresude nee prestati da stižu.”

Lasica se uklju io u razgovor: ”Mimožemo da se pobrinemo za sudskepresude kroz prodaju imovine. Mogli

bismo tako da je organizujemo daStraton rasproda brokere novim



irmama, a da se oni, za uzvrat,lože da plate za bilo koju arbitražu

koja se pojavi za period od tri

godine. Nakon toga, stupie na scenutatut ograni enja dok ete vi momci

biti isti.”

Pogledao sam u Kuvara, i on jeklimnuo glavom složivši se sa tim. Toe bilo zanimljivo, pomislio sam.Nikad nisam obratio pažnju na

mudrost Lasice. U suštini, on je biopravni duplikat Kuvara, ali je zaazliku od njega, koji je bio pravi

muškarac – i koji je zra io harizmom– lasici potpuno nedostajala ta crta.Nikad nisam mislio da je glup; re jeamo o tome da sam ga, kad god bih

ga pogledao, s lakoom zamišljaokako gricka komad švajcarskog sira.



Pa ipak, njegova ideja je bilabriljantna. Parnice s klijentima su miadavale probleme, potražujui sada

ukupno više od 70 miliona dolara.Straton im je to isplaivao, ali ako bibankrotirao, onda bi se to zaista

pretvorilo u pravu prokletu nonumoru.Tog trenutka je Deni rekao:

DžB, molim te da samo nakratko

porazgovaramo za barom.” Klimnuo sam glavom, i mi smoe uputili do bara, gde je Deni dve

aše odmah napunio Devarom dovrha. Podigao je jednu ašu, i rekao:Živeli za Dvadeset godina otvorenih

perspektiva, prijatelju!” Ostao je tako

držei ašu uvis, ekajui da se pridružimnjegovoj zdravici.



Pogledao sam na sat: Bilo jedeset i trideset. ”Ma daj, Deni! Ja nemogu sada da pijem. Moram da

odem do bolnice po Nadin i Kartera.” Deni je ozbiljno odmahnuo

glavom. ”Ako odbiješ zdravicu rano

prepodne, time prizivaš lošu sreu. Da si zaista spreman da rizikuješ?” ”Da,” odgovorio sam glasno,

spreman sam da rizikujem.”

Deni je slegnuo ramenima.Uradi kako ti odgovara,” i sasuoodjednom u grlo sadržaj viskija oddobrih pet gutljaja. ”Uh to se traži!” promrmljao je. Potom je protresaoglavom par puta i posegnuo rukom udžep i izvadio etiri kvaludea. ”Hoeš li

uzeti barem dva kvaludea sa mnom– pre nego što me zamoliš da



atvorim firmu?” ”Sada mi to kažeš!” rekao sam,

mešei se.

Deni se nasmejao široko i dao midva kvaludea. Došao sam doavaboa, otvorio esmu i podmetnuo

usta pod mlaz vode. Potom samneupadljivo spustio ruku u džep ipustio dva kvaludea na sigurno. ”Uedu,” rekao sam, brišui ruku o ruku,

Ja sam sad tempirana bomba kojaotkucava, zato hajde da to uradimobrzo.”

Nasmejao sam se tužno naDenija upitavši se koliko svojihrenutnih problema mogu pripisati

njemu? Nisam ja hteo da se

amozavaravam do te mere da svukrivicu prebacujem na njega, ali nije



e moglo porei da Straton nikada nebi toliko izgubio kontrolu da nije biloDenija. Da, ja sam bio takozvani

mozak aparature, ali je Deni bio miši,agresivan igra , da tako kažem – kojie svakog dana radio stvari koje ja

nisam mogao, ili barem to nisam biou stanju da uradim a da se sledeegutra pogledam u ogledalo. On je biopravi ratnik, deni, i ja nisam znao da

da ga poštujem ili da ga zbog togaoš više prezirem. Meutim, prevega, ja sam bio veoma tužan.

”Slušaj, Deni. Ja ne mogu da tikažem šta da uradiš sa Stratonom.o je sad tvoja firma, a ja te

poštujem isuviše da bih ti govorio šta

moraš da uradiš. Meutim, ako želišmoje mišljenje, ja u ti rei da ga



odmah zatvoriš i povu eš dok je sveu redu. Uradi upravo onako kako ti jeHartli to rekao: Možeš da otvoriš

nove firme koje e na sebe preuzetivu arbitražu a da ti budeš plaen kao

konsultant. To je pravi potez, i to

pametan. To je potez koji bih japovukao da još uvek vodim firmu.” Deni je klimnuo glavom. ”Onda,

uradiu to. Ja samo želim da izdržim

oš par nedelja da vidim šta e sedesiti sa državnim organima, uedu?”

Ponovo sam se nasmejao tužno,najui pri tom vrlo dobro da on nema

nameru da zatvori firmu. Sve štoam rekao bilo je: ”Svakako, Den, to

vu i razumno.” Pet minuta kasnije pozdravio



am se sa svima i taman kad sam sepremao da uem na zadnje sedištemuzine, spazio sam Kuvara kako

zlazi iz restorana. Došao je domuzine, prišao mi i rekao: ”Uprkosvemu što Deni pri a, ti znaš da on

nikada nee zatvoriti firmu. Zato emorati da dou po njega i izvedu gaodatle sa lisicama na rukama.”

Polako sam klimnuo glavom i

ekao: ”Ne misliš li valjda da migovoriš nešto ve sam ne znam odlino, Denis.” Potom sam se zagrlio saKuvarom, seo na zadnje sedištemuzine i uputio se ka bolnici.

Samo pukim slu ajem se zadesiloda je Džuiš Hospital na Long Ajlendu

bila u gradu Lejk Sakses, manje odedne milje udaljena od Straton



Oakmonta. Možda zato niko nijezgledao iznenaen kad sam prošaokroz odsek za porodilje i razdelio

latne satove. Isto to sam uradio ikad se rodila endler. Iz nekogneobašnjivog razloga mene je

obuzela udna radost da ljudima kojeviše nikada neu videti podelim satoveu vrednosti od 50,000 dolara.

Bilo je nešto pre jedanaest sati

kad sam kona no obavio moj sreniitual. Kad sam ušao u prostoriju gdee ležala Vojvotkinja, nisam uspeo dae pronaem. Ona se prosto nijevidela od cvea. Isuse! Bilo je nahiljade buketa! Soba je bilaprekrivena milionima boja – fantasti

nim nijansama crvene, žute, ružiaste, ljubi aste, narandžaste i zelene



boje.Kona no sam spazio Vojvotkinju

kako sedi u fotelji. Držala je Kartera,

pokušavajui da mu da bo icu. Jošednom, Vojvotkinja je izgledalabožanstveno. Ona je nekako uspela

da smrša za trideset šest sati nakonporoaja, tako da je sada opet bilamoja zanosna Vojvotkinja. Blagomen i ! Na sebi je imala izbledele

armerke Levi’s, jednostavnu belubluzu, i bež baletanke. Karter je biouvijen u nebesko plavo ebe, i sve štoam mogao da vidim bilo je malecnoce koje je ispod njega izvirivalo.

Osmehnuo sam se mojoj ženi iekao: ”Izgledaš božanstveno, draga.

Ne mogu da verujem da ti liceponovo izgleda kao ranije. Ju e si



zgledala podbulo i nate eno.” ”On nee da uzme ovu bo icu,”

ekla je materinskim tonom

Vojvotkinja, ignorišui mojkompliment. ”eni je uvek htela dauzme bo icu. Karter nee.”

Tog trenutka u sobu je ušla bolniarka. Ona je uzela Kartera i po elada ga pregleda pred odlazak izbolnice. Ja sam još uvek pakovao

voje torbe kad sam je uo kakogovori: ”Oh, Bože kako leperepavice ima! Nikad nisam videla

bebu s tako lepim trepavicama. A tek kad poraste. Mogu da se kladim, dae biti jako, jako lep i zgodan.”

Ponosna Vojvotkinja je rekla:

Znam. On u sebi ima neštoposebno.”



A onda sam uo kako bolni arkakaže: ”ovo je udno!”

Okrenuo sam glavu i pogledao u

nju. Ona je sedela na stolici i držalaKartera – pritiskajui stetoskop naevu stranu njegovog grudnog koša.

”Šta nije u redu?” ”Nisam sigurna,” odgovorila jebolni arka, ”ali kao da mu srce nije uedu.” Sada je izgledala veoma

nervozno, stežui usne dok je slušala.Pogledao sam u Vojvotkinju, iona je sad izgledala kao da je metak pogodio. Stajala je, pridržavajui se zanaslon kreveta. PriŠao sam joj iagrlio je. Ni re nismo rekli jedno

drugom.

Kona no je bolni arka je reklaveoma uznemirenim tonom: ”Ne



mogu da verujem da ovo niko nijeprimetio. Vaš sin kao da ima nekioblik proširenja srca! Sigurna sam u

o. Upravo ujem povratni tok. To je iliproširenje ili neka mana sr anogaliska. Žao mi je, ali ne možete još

da ga nosite kui. Moramo odmah daga odnesemo kod de jeg kardiloga.” Duboko sam udahnuo i polako

klimnuo glavom, bez izraza na licu.

Potom sam pogledao u Vojvotkinju,koja je bila sva u suzama – tiho jeplakala. Tog trenutka smo znali današi životi više nikada nee biti isti.

Petnaest minuta kasnije smo bilina posebnom odeljenju bolnice,tojei u maloj prostoriji punoj

medicinske opreme – gde je stajaotav niz kompjutera, monitora razli



tih oblika i veli ina, intravenoznihaparata i mali sto za preglede, nakojem je sada nag ležao Karter.

Svetla su bila prigušena dok ga jevisok, vitak doktor pregledao.

”Evo, vidite li to?” rekao je

doktor. Pokazivao nam je levimkažiprstom na tamnomkompjuterskom monitoru, koji jemao etiri ameboidna dela na sredini,

dva od njih crvena, a dva plava. Udesnoj ruci je držao malu napravu, uobliku mikrofona, koju je pritiskao naKarterov grudni koš i polako jepremeštao, u koncentri nimkrugovima. Crveni i plavi ameboidnidelovi su bili eho proticanja

Karterove krvi kroz etiri komore srca.”A ovde,” dodao je, ”drugo



proširenje – nešto je manje, ali jedefinitvno tu, izmeu pretkomora.”

Potom je okrenuo ehokardiogram

rekao: ”Iznenaen sam što vaš sinnije dobio kongestivnu sr anunsuficijenciju. Proširenje izmeu

komora je veliko. Postoji velikaverovatnoa da e u narednih danamorati da se podvrgne operaciji naotvorenom srcu. Da li je hteo da sisa

z bo ice?” ”Ne, nije,” rekla je tužoVojvotkinja. ”Ne kao što je to uradilanaša kerka.”

”Da li se preznojavao dok ste gahranili?”

Vojvotkinja je odmahnula

glavom. ”Ne, koliko sam primetila.Samo nije hteo da uzme hranu.”



Doktor je klimnuo glavom.Problem je što se krv s kiseonikom

meša s krvlju bez kiseonika. Kad

pokuša da uzme hranu, to na njegavrši veliki pritisak. Preznojavanjeokom uzimanja hrane je jedan od

prvih znakova kongestivne sr anensuficijencije kod bebe. Meutim, idalje postoje šanse da bi sve mogloda bde u redu. Proširenja su velika,

ali izgleda kao da se meusobnouravnotežuju. Ona stvaraju gradijentpritiska, minimizirajui povratni tok.Da nije toga, on bi ve ispoljioimptome. Mada, samo vreme to

može da pokaže. Ako ne doe do srane insuficijencije u narednih deset

dana, onda e verovatno biti u redu.” ”Koje su šanse da doe do sr ane



nsuficijencije?” upitao sam.Doktor je slegnuo ramenima:

Otpilike pola-pola.”

Vojvotkinja: ”A ako do toga doe?Šta onda?”

”Po eemo tako što emo mu

davati diuretike kako bismo spre ilinagomilavanje te nosti u njegovimpluima. Postoje takoe i drugi vidovi leenja, ali da ne govorimo unapred.

Meutim, ako ne bude pomogaonijedan oblik le enja, mi emo moratida izvršimo operaciju na otvorenomrcu da popunimo ta proširenja.”

Doktor se osmehnuo sa punoaoseanja. ”Veoma mi je žao što

vam saopštavam tako loše vesti;

amo emo morati da sa ekamo ividimo. Vi možete da odvedete sina



kui, ali budno motrite na njega. Naprvi znak da se prezojava ili otežanodiše – ili da ak nee da uzme svoju bo

cu – momentalno me pozovite. Uvakom slu aju, moramo ponovo dae vidimo za nedelju dana”– Ne bih

e složio s tobom, drugar! Mojaledea stanica je Kolumbija-Prezbiterian, doktor koji je diplomiraona Harvardu! – da uzmemo još

edan ehokardiogram. Nadajmo seda e proširenje do tada zaceliti.” Vojvotkinja i ja smo istog

momenta ustali. Osetivši zra ak nade, upitao sam: ”Da li mislite da bio proširenje moglo da se popuniamo od sebe?”

”Oh, da, svakako. Mora biti daam to zaboravio da vam kažem”–



Baš je propustio lep detalj, nitkov!–”ali, ako ne bude imao nikakveimptome u prvih deset dana, onda

e se to najverovatnije desiti. Vidite,kako vaš sin bude rastao, tako eastiti i njegovo srce, i to e se

proširenje polako popuniti. Do petogoendana ono bi trebalo da budepotpuno zaceljeno. A ak i ako se tone desi, to proširenje e biti tako malo

da mu nee zadavati problem. Dakle,oš jednom, sve zavisi od prvih desetdana. Ja to ne mogu dovoljno davam naglasim – pazite ga pažljivo! Utvari, ja ga ne bih ostavio nasamo

na više od par minuta.” ”Ne morate da se brinete o

ome,” rekla je pouzdanoVojvotkinja. ”Pored njega e



neprestano biti barem tri osobe kojee se brinuti o njemu, a jedna od njihe biti ovlašena bolni arka.”

Umesto da se uputimo uVesthempton, koji se nalazio dobrihedamdeset milja isto no, mi smo

krenuli pravo u Old Brukvil, koji jebio na svega petnaest minuta odbolnice. Kad smo stigli tamo, brzo sunam se pridružile porodice. ak se

pojavio i Vojvotkinjin otac, ToniKaridi, najsimpati niji gubitnik navetu – koji je i dalje izgledao kao

Voren Biti, i koji e, pomislio sam, istoako i dalje tražiti da mu se pozajmi

novac kad se sav metež i uzbuenjetiša.

Pobesneli Maks je predvodiobdenje, brzo se pretvorivši u ser



Maksa – uveravajui Vojvotkinju imene da e sve biti u redu; potom jeotišao da obavi par telefonskih

poziva i porazgovara sa raznimdoktorima i bolnicama, a da pritomnijednom nije planuo. U stvari,

Pobesneli Maks se nikada ne bi nipojavio sve dotle dok ne bi nastupiorenutak krize, kada bi se kao

nekakvom magijom iznenada pojavio

– nadoknaujui svo izgubljeno vremelo estim verbalnim tiradama iatobornim strategijama pušenja.

Moja majka se ponašala u svomtarom, prepoznatljivom stilu – kao

pobožna žena koja je izgovarala sveevrejske molitve za Kartera i

ponudila Vojvotkinji i meni moralnupodršku. Suzan, sobni anarhista,



pripisala je Karterovu sr anuanomaliju zaveri vlade, u koju su biliuklju eni i doktori, koji su, iz nekog

neobjašnjivog razloga, sve toosmislili.

Objasnili smo endler da joj je

brat bolestan, a ona nam je rekla daga voli i da joj je drago što smo odlui da ga iz bolnice dovedemo kui.

Potom je otišla da se igra sa svojim

kockama. Gvin i Dženet suneprestano bdele nad Karterom,akoe, ali tek nakon što su se

oporavile od šesto asovnog histerinog plakanja. ak je i Sali, mojomiljeni labrador okoladno braonboje, stupio u akciju – ulogorivši se

spod Karterove kolevke, odlazeiamo povremeno na pauzu u toalet i



kad mu je bilo vreme obroka.Meutim, Vojvotkinjin pas, Roki, zloesto malo kopile kakav je bio, uopšte

nije mario za Kartera. On sepretvarao da je sve u redu i nastavioda uznemirava svaku osobu u kui –

neprestano lajui, mokrei na tepihe, trei na sve strane i kradui Salinuhranu iz njene posude, dok je onabila zauzeta uvajui i molei se s nama

kao dobar pas.Meutim, najvee razo arenje jebila bebina dadilja, Rubi, koja jedošla s velikim preporukama jedneod onih anglosaksonskoprotestantskih agencija, koje su užepecijalizovane upravo za to da

bogate porodice snabdevajudadiljama s Jamaike. Problem se



pojavio kad ju je Roko, noni uvar,pokupio sa železni ke stanice, i kade pomislio da se osea na alkohol.

Kad je završila s raspakivanjem torbi,on je ušao i pretražio njenu sobu.Nakon petnaest minuta, ona je ve

bila na zadnjem sedištu njegovihkola, i kad je odveo, za nju višenikada nismo uli, barem mi više ništanismo saznali o njoj. Jedina usputna

privilegija sastojala se u pet bocaDžeka Danijelsa koje joj je Rokokonfiskovao, a koje su se sadnalazile dole u mom bifeu za likere.

Njena zamena se pojavila parati kasnije. Bila je to druga žena samaike, po imenu Erika. Za nju se

spostavilo da je pravi dragi kamen –ona se odmah uklopila s Gvin i



ostatkom osoblja. Tako se Erikapridružila menažeriji i takoe bdila savima nama.

Do etvrtog dana Karter i daljenije pokazao nijedan znak sr anogoboljenja. U meuvremenu, ja i moj

otac smo se raspitali na desetak trana u pogledu toga ko je najboljivetski de ji kardiolog. Cela naša

potraga okon ala se tako što su nas

vi upuivali na jednu osobu – bio jeo doktor Edvard Golenko. On je bioef Kardiološke bolnice Maunt Sinai u

Menhetnu. Avaj, bilo je potrebno ekati tri

meseca na njegov pregled, a tajperiod se sutradan iznenada skratio

nakon što je doktor Golenko dobionagradu od 50,000 dolara donacije



koju sam rešio da dam njegovojbolnici. Tako je ve petog dana Kartertigao na drugi sto za pregled, samo

to je ovaj put bio okružen elitnimimom doktora i bolni arki, koji su,

nakon što su proveli deset minuta

divei se njegovim trepavicama, konano prionuli na posao. Vojvotkinja i ja smo stajali tiho

po strani, dok je tim koristio neku

vrstu naprednog medicinskogaparata – pomou kojeg su moglidaleko dublje da pregledajuKarterovo srce, i to sa daleko veompreciznošu nego sa standardnimehokardiogramom. Doktor Golenkoe bio visok, vitak, pomalo elav, i

mao je veoma prijatno lice.Pogledao sam po sobi… i izbrojao



devet odraslih osoba koje suzgledale veoma inteligentno, odkojih su sve bile u belim

aboratorijskim mantilima, i svi sugledali u mog sina kao da jenajdragocenije bie na svetu, što

uostalom i jeste bio. Potom sampogledao u Vojvotkinju, koja je, kao iobi no, žvakala unutrašnju stranuobraza. Nagnula je glavu duboko

koncentrisana, i ja sam se pitao da je u tom asu razmišljala ono što ia, odnosno da: Nikada nisam bioako srean što sam bogat kao u

ovom trenutku. Na kraju, ako ikomože da pomogne našem sinu, ondau to bili ovi ljudi.

Nakon par trenutaka uzajamnekonsultacije doktora, doktor Golenko



e nasmejao ka nama i rekao:Imam veoma dobre vesti za vas: S

vašim sinom e da bude sve u redu.

Proširenja su upravo po ela da sepopunjavaju, a gradijent pritiska jeodstranio povratni tok izmeu–”

Doktor Golenko nikada nijeavršio re enicu, zato što ga jeVojvotkinja zagrlila iz sve snage. Sviu prostoriji su se nasmejali kad je

ukama zagrlilaezdesetpetogodišnjeg doktora okovrata, a nogama oko struka i po elada ga ljubi.

Doktor Golenko me je pogledaopotpuno šokiran, dok je u licu biorveniji od raka, i rekao: ”Voleo bih

da su mame svih mojih pacijenataovakve!” Onda su se svi još ja e



nasmejali. Kakav je to trenutak sreebio! Karter Džejms Belfort e uspetida se oporavi! Bog je postavio drugo

proširenje u njegovom srcu da stvoribalans s onim prvim, i do njegovepete godine, oba proširenja e biti

sceljena, uverio nas je doktorGolenko.Dok smo se limuzinom vraali kui,

a i Vojvotkinja smo bili ozareni od

ree. Karter je bio u sredini izmeunas dvoje na zadnjem sedištu, aDžordž i Roko su sedeli napred.Vojvotkinja je rekla: ”Jedini probleme što sam sada toliko paranoi na, nenam da li da se prema njemu

ponašam kao prema endler. Ona je

bila tako krupna i zdrava, nikada senisam premišljala oko ne ega.”



Nagnuo sam se ka njoj i poljubioe u obraz. ”Nemoj da se brineš,draga. Za par dana sve e se vratiti

na normalu. Videeš.” ”Ne znam,” rekla je Vojvotkinja.

Plašim se i da pomislim šta bi moglo

ledee da se desi.” ”Ništa nee da se desi. Pregrmilimo najteži deo.” I tokom preostalog

dela vožnje sedeo sam ukrstivši

prste, pal eve, i prekrstivši noge iuke.Trideset drugo poglavljeJoš jedan razlog za sreu i

veseljeSeptembar, 1995(Pet nedelja kasnije)

Bilo je prikladno, pomislio sam,da Obuar sedi na svojoj strani stola



a ponosnim izrazom lica oveka kojie uspešno uvatio u koštac savetom. Za kalendarsku 1996, mi

mo ostvarili godišnji prihod od 50miliona dolara, i svako odeljenje jepostiglo maksimalan uspeh. Naš

posao sa robnim kuama nadmašio jeva o ekivanja; posao sa našommarkom je cvetao; naša licenca zame Stiv Maden je unapred

planirana; a naša maloprodajnamesta, kojih je sad bilo devet,ostvarivala su ogromnu zaradu.Subotom i ponedeljkom, u stvari,ormirali bi se ak redovi, a Stiv je

postao neka vrsta slavne li nosti,dizajner modne obue broj jedan ije

u cipele kupovale itave generacijeinejdžerki.



Ono što n i j e bilo prikladno suledee re i koje mi je uputio: ”Mislim

da je vreme da otpustimo Drizlera.

Ako ga se otarasimo sada, mi i daljemožemo da mu oduzmemo pravo naakcije po ceni nižoj od tržišne.”

Slegnuo je ramenima nonalantno. ”Uvakom slu aju, ako bude još dugoadio za nas, pravo na kacije e mu

biti zagarantovano, a onda emo se

prei.” Odmahnuo sam glavom saprepašenjem. Prava ironija je da je

koli ina akcija na koje je Drizler imaopravo bila tako minorna da to nijemoglo nikom da zna i nešto posebno,osim, naravno, Drizleru, koji bi bio

eško pogoen kad bi mu pravo naakcije jednostavno isparilo – i postao



rtva sitno štampanih slova unjegovom ugovoru o zaposlenju.

Rekao sam: ”Ne možeš to da

uradiš Gariju; ovek se trudi i radi izve snage ve više od godinu dana.a prvi priznajem da je ponekad

pravi davež, ali, ipak, to ne možeš dauradiš jednom od svojih zaposlenih,posebno takvom kao što je Gari, kojie sto odsto lojalan. To je prokleto

pogrešno, Stiv. I zamisli samo kakave to signal poslati svima ostalima. Toe glupost koja narušava moral ukompaniji. Svako ovde ima svoj udeou vidu prava na akcije po jeftinijojeni; to ih ispunjava oseajem kao dau vlasnici kompanije; zbog toga

oseaju da su sigurni u budunosti.” Uzdahnuo sam ve pomalo



umorno, a potom dodao: ”Ako hoešda ga zamenimo, to je u redu, ali damu damo ono što mu s pravom

pripada i još nekakav dodatak. To jeedini na in na koji to možemo dauradimo, Stiv. Sve ostalo je loš

posao.” Obuar je slegnuo ramenima. ”Neazumem. Pa ti prvi zbijaš šalu sa

Drizlerom, pa zašto ti je onda do

avola stalo ako hou da mu oduzmempravo na akcije?” Odmahnuo sam glavom dok me

e u isti mah obuzelo velikonezadovoljstvo. ”pre svega, ja s njimbijam šalu isto iz razloga da se uoku dana svi malo nasmejemo. Ja

bijem šale sa svakim, Stiv, ukljuujui i sa mnom i s tobom. Meutim, ja



aista volim Drizlera; on je dobarovek, i izuzetno je lojalan.” Dubokoam uzdahnuo. ”Slušaj, ja ne mogu

da poreknem da Gari više nije tolikokoristan, i možda jeste vreme da gaamenimo nekim ko ima iskustva u

ovoj industriji, nekog s pedigreomkoji ume da komunicira u Volstritu –ali ne možemo da otmemo pravo naakcije. On je došao da radi za nas

oš dok smo isporu ivali cipele izmagacina fabrike. I ma kako seporo kretao, on još uvek obavlja

mnogo korisnih stvari za kompaniju.Zajebati njega, to je jednostavnooša karma.”

Obuar je uzdahnuo. ”Mislim da je

voja lojalnost neumesna. On bi nasajebao za dve sekunde, samo kad



bi mu se pružila šansa. Ja sam–” Presekavši Obuara u pola re i,

ekao sam: ”Ne, Stiv, on nas ne bi

ajebao. Gari ima integritet. On nijepoput nas. On stoji iza svojih re i, inikada se još nije desilo da ne održi

e . Ako želiš da ga otpustiš, to jeedna stvar. Meutim, trebalo bi damu dopustiš da zadrži svoje akcije.” Shvatio sam da sam upotrebivši re

rebalo bi, Stivu dao vee ovlašenjenego što zaslužuje. Problem je bioto je, na papiru, on i dalje bio

veinski vlasnik kompanije; ja samodržavao kontrolu samoposredstvom našeg tajnog ugovora.

”Dozvoli mi da govorim s njim,”

ekao je Obuar, s avolastim sjajem uo ima. ”Ako ga budem ubedio da ode



mirno, zašto bi onda ti uopštebrinuo?” Slegnuo je ramenima.Mislim, ako mogu da vratim nazad

njegove akcije, možemo da ihpodelimo pola-pola, zar ne?”

Ostao sam otvoerenih usta i,

ednom re ju, izgubio bitku. Bilo je11:30 prepodne, osetio sam setrašno umorno. Previše droge,

pomislio sam. A život u kui… pa

dobro, nije skoro bilo trenutakantimnosti. Vojvotkinja se potpunoposvetila Karteru, dok sam ja bio baen na milost i nemilost bolu u leima,koji me je sada proganjao dvadesetetiri asa dnevno. Zacrtao sam 15.oktobar kao datum kada bi trebalo

da operišem ki mu. To je bilo samori nedelje od današnjeg dana, pa



am po eo da se pribojavam. Sve bie odvijalo pod totalnom anestezijom

– a pod nožem bih bio sedam sati.

Ko bi znao da li u se uopšteprobuditi? A ak i da se probudim, komi garantuje da se neu probuditi

paralizovan? Uvek postoji rizik kad seovek podvrgava operaciji ki me,mada sam s doktorom Grinom biodefinitivno u najboljim rukama. U

vakom slu aju, odsustvovao bih saposla barem šest meseci, ali bi mojbol is ezao jednom zauvek, a ondabih opet živeo normalnim životom.Da, leto 1996. svakako e biti dobro!

Naravno, ja sam to upotrebiokao racionalno objašnjenje moje

navike da koristim drogu, obeavajuiMadenu i Vojvotkinji da u, kad mi lea



ednom postanu opet zdrava, zauvek ostaviti sve te pilule i postati ponovopravi Džordan.” U stvari, jedini

azlog što trenutno nisam biodrogiran bio je taj što sam upravonapuštao kancelariju i što je trebalo

da odem po Vojvotkinju u OldBrukvil. Mi smo krenuli na Menhetnda provedemo zajedno jednoomanti no ve e u hotelu Plaze. To je

bila ideja njene majke – da e bitidobro za nas da se malo udaljimo odvih briga koje su nas potpunoaokupile otkad smo preživeli onutrašnu vest o Karterovom srcu. Bilae to izvanredna prilika da našoj veziudahnemo novi život.

”Slušaj, Stiv,” rekao sam, smejuie nasilu, ”ja ve imam prava na



dovoljno akcija, a i ti isto tako. Iuvek možemo da ih odštampamooš, ako nam bude hitno.” Zevnuo

am. ”U svakom slu aju, uradi štogod želiš. Isuviše sam umoran da bie sada s tobom raspravljao.”

”Izgledaš grozno,” rekao je Stiv.Mislim, to ti kažem zato što te volimbrinem za tebe i za tvoju ženu.

Moraš prestati s tim kvaludeom i

kokainom ili eš se dokraj iti. To tigovori neko ko sve to jako dobrona. I sa mnom je situacija bila takooša kao kod tebe”– zastao je kao daraži prave re i– ”samo što ja nisam

bio bogat kao ti, pa nisam mogaoako duboko da potonem.” Ponovo je

uutao. ”Ili sam možda i ja tako niskopao, ali se sve odigralo daleko brže.



Meutim, kod tebe sve to može daraje mnogo duže, zato što imaš savaj novac. U svakom slu aju, molim

e – moraš da prestaneš ina e se tonee završiti dobro. I nikada ne moženi da se završi dobro.”

”Shvatam poentu,” rekao samskreno. ”Dajem ti re da u zauvek prestati s tim im mi budu izle ili lea.”

Stiv je klimnuo glavom s

odobravanjem, ali je izraz unjegovim o ima govorio: ”Poverovaui kad to budem video.”

Potpuno nov, beli,dvanaestocilindri ni Ferari Testarosaod 450 konjskih snaga prozujao jepoput F-15 sa komorama naknadnog

agorevanja dok sam pritiskao kvao i zaustavio ga u etvtrtoj brzini. Za



ili as još jedna miljaeverozapadnog Kvinsa prozujala je

pri brzini od sto dvadeset milja na

at, dok sam krivudajui ulazio iilazio s puta Kros Ajlend Parkvej saigaretom od vrhunski kvalitetne

marihuane koja mi je podrhtavala nausnama. Naš cilj je bio hotel Plaze. Sednim prstom na volanu, okrenuoam se ka prestravljenoj vojvotkinji i

ekao: ”Zar ne voliš ova kola?” ”To je pravo ubre,” promrmljalae, ”i ja u te stvarno ubiti ako nekloniš iz usta taj džoint i ne usporiš!

U stvari, ako to ne uradiš, ve erasneu s tobom voditi ljubav.”

Za manje od pet sekundi Ferari

e išao šezdeset kilometara na sat iprestao sam da pušim džoint. Na



kraju krajeva, nisam vodio ljubav sVojvotkinjom dve nedelje pre negoto se Karter rodio, što zna i da je

proteklo dva meseca. Morampriznati, nakon što sam je video naporoajnom stolu sa stidnicom koja je

zgledala dovoljno velika da sakrijeDžimija Hofa, baš i nisam bio neštoaspoložen za to. A injenica je i da toto sam dnevno u proseku

konzumirao dvanaest kvaludea,ajedno s kokainom u dovoljnim kolinama da orkestru toliko podigneaspoloženje da maršira od Kvinsa do

Kine, nije u inilo udo za mojeksualni nagon.

A onda, bila je u pitanju i

Vojvotkinja. Ona je ostala doslednavojoj re i: Uprkos tome što je Karter



bio savršeno zdrav, ona je svevreme drhtala nad njim. Možda enas dve noi u hotelu Plaze

preporoditi. Za trenutak sam skrenuopogled s puta i upitao je: ”Dragevolje u voziti brzinom od šezdeset

kilometara na sat, ako se slažeš daelu no vodimo ljubav; dogovoreno?” Vojvotkinja se nasmešila.

Dogovoreno, ali prvo moraš da me

odvedeš u Bernis, a potom uBergdorfs. Nakon toga sam samovoja.”

Da, pomislio sam, ve eras emoe izvrsno provesti. Sve što bi trebalo

da uradim jeste da proem kroz onadva mu ilišta s prekomernim cenama

da se slobodno vratim kui. I,naravno, idemo ispod šezdeset



kilometara na sat.Barnis je bio dovoljno ljubazan

da odvoji gornji sprat za nas, tako da

am sada sedeo u kožnoj fotelji,pijuckajui Dom Perinjon, dok jeVojvotkinja isprobavala jedan za

drugim razne odevne predmete –vrtei se i okreui sa uživanjem,pretvarajui se da se vratila u danekad je bila model. Nakon šestog

okreta, bacio sam pogled na njenedivno izvajane bokove, a tridesetekundi kasnije, ja sam je pratio uvla ionicu. Kad smo se tu zatekli,

krenuo sam u napad. Za manje oddeset sekundi, naslonio sam je leimana zid, podigao joj je haljinu iznad

truka i duboko penetrirao u nju.Ritmi no sam je udarao o zid dok



mo stenjali i uzdisali, strastvenovodei ljubav.

Dva sata kasnije, odmah nakon

edam sati, prošli smo kroz okretnavrata hotela Plaze. Bio je to mojomiljeni restoran u Njujorku, uprkos

njenici što je njegov vlasnik bioDonald Tramp. U stvari, ja izuzetnouvažavam Donalda; na kraju, svakiovek (pa ak i milijarder) koji ide po

gradu s tom prokletom frizurom, iuprkos tome spava s najlepšimenama na svetu daje novo zna enje

konceptu monog oveka. U svakomlu aju, pratila su nas dva hotelska

de aka, držei u rukama desetak iliviše velikih kesa ženske garderobe u

vrednosti od 150,000 dolara. Naevom lanku Vojvotkinjine ruke bio je



nov zlatan sat Kartije opto endijamantima vredan 40,000 dolara.Do sada, vodili smo ljubav u tri razli

te svla ionice, a no je tek po ela.Meutim, avaj, onog trenutka kad

mo ušli u hotel Plaze, stvari su brzo

krenule nizbrdo. Za pultom je stajalaplavuša veoma lepog izgleda koja jebila u ranim tridesetim. Ona senasmešila i rekla: ”Ve ste se vratili,

gospodine Belfort! Dobrodošli! Divnoe videti vas opet!” Veselo, veselo,veselo!

Vojvotkinja je stajala par metaraudesno, zurei u svoj novi sat i, kakoam se i nadao, još uvek nesigurna

od kvaludea koji sam je nagovorio da

uzme. Uspani eno sam pogledaoplavu recepcionerku i po eo brzo da



drmam glavom, kao da hou dakažem: ”Pobogu, moja žena je samnom! Umukni!”

Srda no se osmehnuvši, plavušae rekla: ”Vi ete odsednuti u istomapartmanu, na–”

Prekinuvši je u pola re i: ”U redu!Odli no. Samo da se potpišem ove!Hvala!” Zgrabio sam klju eve svogapartmana i pozvao Vojvotkinju da

doe do lifta. ”Hajde, draga; krenimo.Potrebna si mi!” ”Da li si spreman da to uradiš

ponovo?” upitala je, kikoui se.Hvala Bogu za kvalude! Pomislio

am. Trezna Vojvotkinja nikada ne bipropustila ovako nešto. U stvari, ona

e ve zanjihala. ”Da li se ti to šališ?a sam odgovorio: ”Za tebe sam



uvek spreman!” Tog trenutka je naišao patuljak

koji je radio u hotelu, u svetlo

elenoj hotelskoj uniformi sa zlatnimdugmadima na sredini i zelenomkapom. ”Dobrodošli!” graknuo je

kepec.Nasmejao sam se i klimnuoglavom i nastavio da vu emVojvotkinju prema liftu. Dva hotelska

de ka su nas i dalje pratila, nosei svekese sa kupljenom robom, za kojeam insistirao da se unesu u sobu

kako bi Vojvotkinja sve ponovomogla da proba samo za moje o i.

U sobi, dao sam napojnicu od stodolara svakom de aku i rekao im da

o nikom ne kažu. Onog trenutka kadu otišli, ja i Vojvotkinja smo sko ili



na ogorman krevet i po eli da sevaljamo i kikoemo.

Onda je zazvonio telefon.

Oboje smo pogledali ka telefonumomentalno splasnutogaspoloženja. Niko nije znao da smo

u osim Dženet i Nadinine majke,koja je pazila Kartera. Isuse! Tomogu da budu samo loše vesti. Znaoam to duboko u srcu. Znao sam to

duboko u duši. Nakon treeg zvonaekao sam: ”Možda je to recepcija?” ”Džordan, ja sam, Suzana. Ti i

Nadin morate odmah da se vratitekui. Karter ima temperaturu etrdeset,u užasnoj je groznici; ne mi e se.”

Pogledao sam u Vojvotkinju. Ona

e zurila u mene, ekajui vesti. Nisamnao šta da kažem. U poslednjih šest



nedelja je stalno bila na ivici nerava,kakvu je nikada ranije nisam video.Ovo e biti udarac koji e je dotui –

mrt našeg novoroenog sina. ”Draga,moramo odmah da krenemo. Karterma visoku temperaturu, gori u

groznici; tvoja mama je rekla da sene pomera.” Nije ni suzu pustila. Samo je

vrsto zatvorila o i i stisnula usne i po

ela da klima glavom. Sada je sve bilogotovo. Oboje smo to znali. Iz nekogazloga, Bog nije želeo ovo nevino

dete na svetu. Zbog ega, nisammogao da odgonetnem. Meutim,ada nije bilo vremena za suze.

Morali smo odmah da krenemo kui i

da se oprostimo od našeg sina.Suze e uslediti kasnije. Pravi



potok suza.Ferari se kretao razvijajui brzinu

od 125 milja na sat dok smo prelazili

granicu Kvins-Long Ajlend. Mada jeovog puta Vojvotkinja stvari primilamalo druga ije. ”Idi brže! Molim te!

Moramo da stignemo da gaodnesemo u bolnicu pre nego štobude kasno!”

Klimnuo sam glaom i pritisnuo

pedalu za gas, i Testarosa je krenulakao raketa. Kroz tri sekunde igla jepokazivala brzinu 140 penjui se dalje– preticali smo kola koja su išlabrzinom od 75 milja na sat kao da sutajala u mestu. Nije mi bilo jasnoašto nismo rekli Suzan da odnese

Kartera u bolnicu, mada je to imaloneke veze s tim da smo želeli da



vidimo našeg sina kod kue poposlednji put.

Za tili as smo stigli do

automobilskog rpolaza; Vojvotkinja jestr ala na prednja vrata i pre negoto je Ferari uspeo da se zaustavi.

Pogledao sam na sat: Bilo je 7:45popodne. Obi no je bilo potrebnoetrdeset pet minuta da se stigne odhotela Plaze do Pin Oak Kort: Ja sam

aj put prevalio za sedmanaestminuta.Dok smo se vraali iz grada,

Vojvotkinja je mobilnim telefonomazgovarala sa Karterovim doktorom,

prognoze su bile užasavajue. UKarterovom uzrastu, visoka

emperatura s groznicom propraenanedostatkom pokreta ukazivala je na



pinalni meningitis. Postojala su dvaipa: bakterijski i virusni. Oba su

mogla da budu smrtonosna, ali bi

ve moglo da bude druga ije, mogaobi potpuno da se oporavi, ako je upitanju po etna faza virusnog

meningitisa. Meutim, kodbakterijskog meningitisa, ostatak ivota bi najverovatnije mogao da

ostane slep, gluv i mentalno

etardiran. Pomisao na to je biloeško podneti.Uvek sam se pitao kako roditelji

nau e da vole dete koje pati odakvih stvari. S vremena na vreme

bih video kako se malo dete koje jementalno retardirano igra u parku.

o je bio prizor od kojeg bi se ovekuprosto srce steglo – posmatrati kako



e roditelji trude i daju sve od sebeda izvuku makar i deli normalnihokolnosti i sree za svoje dete. Uvek

am oseao ogromnotrahopoštovanje za ljubav koju su

pokazivali svom detetu uprkos

vemu – uprkos neprijatnosti koju sumogli oseati; i uprkos jednomakvom bremenu koje im je totvorilo u životu.

Da li bih i ja mogao tako da seponašam? Da li bih zaista mogao dadorastem takvim okolnostima?Naravno, tako je lako rei da bihmogao. Meutim, re i su jeftine. Voletidete koje nikada neeš moi daupoznaš, s kojim neeš imati prilike

da uspostaviš vezu… Mogao samamo da se molim Bogu da mi da



nage da budem takav tip oveka –dobar ovek – i u isti mah, moanovek, u pravom smislu te re i. Nisam

umnjao da bi moja žena u tomeuspela. Ona je izgleda imala gotovoneprirodno blisku povezanost sa

Karterom, kao i on sa njom. Upravoakvu povezanost koju sam ja imao sendler, kad je dovoljno porasla dabude samosvesna. ak i sada, u

tvari, kad je endler bila neutešna,uvek bi tu bio tatica da je izbavi ipase.

I Karter, star manje od dvameseca, ve je reagovao na Nadin naaj udesan na in. Kao da ga je

umirivalo i tešilo ve samo njeno

prisustvo, inei da se osea kao da jebaš sve onako kako bi i trebalo. I ja



u jednog dana biti tako blizak savojim sinom; da, ako mi Bog pružiu šansu, sigurno u biti takav.

Do trenutka kada sam prošaokroz ulazna vrata, Vojvotkinja je vedržala Kartera u naru ju, umotanog u

plavo ebe. Roko iz none smene jedovezao Rendž Rover do prednjihvrata, spreman da nas brzo odveze ubolnicu. Dok smo ulazili u kola, stavio

am ruku na Karterovu malu glavu iostao zaprepašen. On je doslovnogoreo u groznici. Još uvek je disao,mada teško. Nije se pomerao; bio jepotpuno nepomi an.

Na putu do bolnice Vojvotkinja ia smo sedeli na zadnjem sedištu

Rendž Rovera, a Suzan na prednjemedištu. Roko je bivši policajac, pa



rvena svetla i ograni enja brzinenisu važila za njega. A s obzirom naokolnosti, to je bilo na mestu.

Okrenuo sam doktora grina, u Floridi,ali on nije bio kod kue. Potom sampozvao moje roditelje i rekao im da

e naemo u bolnici Nort Šor, uMenhasetu, koja je bila pet minutabliža od one na Long Ajlendu.Ostatak vožnje je protekao u tišini; i

dalje nije bilo suza.Uleteli smo u salu za hitne sluajeve, Vojvotkinja je vodila glavnu re

s Karterom u naru ju. Karterovdoktor je ve pozvao bolnicu, tako dau nas ekali. Prošli smo pored

ekaonice pune ljudi bezizražajnih

ca, i za manje od minuta Karter jebio na stolu za preglede, obrisan te



nošu koja je mirisala na alkohol.Mlad doktor bujnih obrva rekao

nam je: ”Ovo li ini na spinalni

meningitis. Potrebno nam je vašeovlašenje da mu damo lumbalnupunkciju. To je niskorizi na

procedura, ali uvek postoji šansa dae infekcija–” ”Daj mu tu prokletu lumbalnu

punkciju?” dreknula je Vojvotkinja.

Doktor je klimnuo glavom,zgleda nimalo uvreen na inom nakoji mu se obratila moja žena. Imalae pravo.

A onda smo ekali. Da li jeproteklo deset minuta ili dva sata,nemogue je rei. nekako usput

njegova groznica je prestala,empetatura mu je opala. Potom je



po eo nekontrolisano da pla e. bio jeo piskav, ne uven vrisak, koji je

gotovo nemogue opisati. Pitao sam

da li je to zvuk bebe koja je žrtva neuvene plja ke – upravo lišena svojihelementarnih sposobnosti i koja sad

pla e u agoniji, svesna užasneudbine koja ju je zadesila. Vojvotkinja i ja smo sedeli na

vetlo plavim plasti nim stolicama u

ekaonici, naslonjeni jedno na drugo,vesni da nam sudbina visi o koncu.Pridružili su nam se moji roditelji iSuzana. Ser Maks je kora ao napred-nazad, pušei cigarete uprkos znakuna zidu na kojem je pisalo da je onoabranjeno. Moja majka je sedela

pored mene uplakana. Nikada nisamvideo da je tako loše izgledala.



Suzana je sedela pored svoje kerke,ne pri ajui više o zaverama. Jednatvar je bilo to što se beba rodila sa

proširenjem u srcu; to se moglopopuniti. Meutim, sasvim druga stvare da dete odraste gluvo, mentalno

aostalo i slepo.Tog trenutka se na automatskimdvostrukim vratima pojavio doktor.On je nosio zaštitno hirurško odelo, a

pojavio se bez ikakvog izraza na licu.Vojvotkinja i ja smo poskakali satolica i pojurili ka njemu. On jeekao: ”Žao mi je, gospodine i

gospoo Belfort, lumbalna punkcija jepotvrdila nalaze. Vaš sin imameningitis. To–”

Prekinuo sam doktora: ”Da li jevirusni ili bakterijski?” Zgrabio sam



uku moje žene i stegao je, molei seda je virusni.

Doktor je duboko uzdahnuo i

polako rekao: ”Bakterijski je,” rekaoe tužno. ”Veoma mi je žao. Svi smoe molili da je virusni, ali testovi su

kona ni. Tri puta smo proveravali inema greške.” Doktor je još jednomduboko uzdahnuo, a potom nastavio:Uspeli smo da mu spustimo

emperaturu na nešto malo prekorideset osam, tako da e izgledauspeti da se izvu e. Meutim, sabakterijskim meningitisom pojavljujue zna ajna ošteenja centralnog

nervnog sistema. Prerano je reikoliko i gde, ali on obi no ostavlja

posledice na vid i sluh i” –napravio jepauzu, kao da je tražio prave re i



–”izvestan gubitak mentalnihunkcija. Veoma mi je žao. Kad proe

akutni stadijum, moraemo da

pozovemo neke specijaliste kako biprocenili do kakvih je ošteenja utvari došlo. Meutim, sada, sve što

možemo da uradimo jeste da mudajemo velike doze antibiotikairokog spektra kako bismo

eliminisali bakteriju. U ovom

renutku, mi ak nismo sigurni ni kojae bakterija; to je izgleda redak organizam, koji nije tipi an zameningitis. Kontaktirali smo ve idirektora infektivnog odeljenja, i one upravo na putu za bolnicu.”

U stanju šoka i neverice, upitao

am: ”Kako je uspeo da se zarazi?” ”To još ne možemo da kažemo,”



odgovorio je mladi doktor. ”Meutim,mi emo ga prebaciti u izolovanuprostoriju, na petom spratu. On e biti

u karantinu sve dotle dok neotkrijemo o emu se radi. Ne može daga vidi niko osim vas i vaše žene.”

Pogledao sam u Vojvotkinju.Ostala je otvorenih usta. Izgledalo jekao da se potpuno sledila i uko ila, ida gleda u nešto u daljini. A potom

e onesvestila. Gore na petom spratu uzlovanom odeljenju bila je pravaudnica. Karter je divlje mlataraoukama i nogama i vrištao iz sveg

glasa, dok je Vojvotkinja kora alanapred-nazad, histeri no pla ui. Suze

u joj tekle niz lice tako da joj jekoža postala pepeljasto siva.



Jedan od doktora joj je rekao:Pokušavamo da damo intravenoznunekciju vašem sinu, ali on nee da

miruje. U njegovom uzrastu jeveoma teško nai venu, tako damislim da emo morati da mu

ubodemo iglu u lobanju. To je jedinina in.” Obratio se nonšalantnimonom, bez trunke saoseajnosti.

Vojvotkinja je bila veoma

direktna prema njemu: ”Ti, ku kinine! Da li ti znaš ko je moj muž,ništarijo? Sada idi tamo i daj mu tuprokletu intravenoznu inekciju u rukui u da te ubijem na mestu, pre negoto se mom mužu prilika da plati

nekom da to uradi kako treba!”

Doktor se sledio od straha,azjapivši usta. Nije mogao da se



nosi sa pravom okrutnošuVojvotkinje od Bej Ridža. ”Pa, štaonda, do avola, ekaš više? Odlazi!”

Doktor je klimnuo glavom i otr aodo Karterove kolevke, i podigaonjegovu malu ruku da mu pronae

venu.Tog trenutka mi je zazvonielefon. ”Halo?” reka sam bezglasno.

”Džordan! Ja sam, doktor Bart

grin. Primio sam sve tvoje poruke.Veoma mi je žao zbog tebe i Nadin.Da li su sigurni da je bakterijskimeningitis?”

’Da,” odgovorio sam, ”sigurni su.Pokušavaju da mu pronau venu damu daju intravenoznu inekciju, da

mu ubrizgaju antibiotike, ali je on nasto poludeo. On vrišti, mlatara



nogama i rukama–” ”Stani, stani, stani,” rekao je Bart

Grin, presekavši me u pola re i. ”Da li

i rekao da mlatara rukama?” ”Da, potpuno je poludeo, ak i

ada dok razgovaramo. Ne može da

e smiri otkako mu je palaemperatura. Izgleda kao da ga jeam avo obuzeo–”

”Pa dobro, onda možeš da se

opustiš, Džordan, zato što tvoj sinanema meningitis, ni virusni nibakterijski. Da ga ima, on bi i daljemao temperaturu etrdeset, i bio bipotpuno nepokretan. On se samoužasno prehladio. Bebe su skloneome da dobiju izuzetno visoku

emperaturu. On e biti dobro doujutru.”



Bio sam oboren s nogu. KakoBart Grin može biti tolikoneodgovoran da u meni budi lažnu

nadu? On ak nije ni video Kartera, aumbalna punkcija je kona nopotvrdila rezultat, tri puta su

proveravali nalaze. Duboko samuzdahnuo i rekao: ”Slušaj, Bart,veoma cenim to što želiš da seoseam bolje, ali je lumbalna punkcija

pokazala da ima neku vrstu retkogorg–” Prekinuvši me opet: ”Ne ti e me

e šta je pokazao test. U stvari,preman sam da se kladim da je

uzorak bio kontaminiran. To jeproblem s takvim prostorijama za

hitne slu ajeve: One su dobre zapolomljene kosti i povremene



prostrelne rane, ali to je sve. I to je,pa dobro, to je potpuno ne uveno štou te tako zabrinuli.”

Mogao sam da ujem kako jeuzdahnuo preko telefona. ”Slušaj,Džordan, ti znaš da se ja

vakodnevno nosim sa spinalnomparalizom, zbog ega sam bioprimoran da postanem ekspert uaopštavanju loših vesti ljudima.

Meutim, ovo je isto sranje! Tvoj sine prehladio.” Bio sam preneražen. Nikada

nisam uo da je Bart Grin opsovao.Da li je možda u pravu? Da li je bilomogue da je on iz dnevne sobe uFloridi mogao da postavi precizniju

dijagnozu nego tim doktora koji sutajali kod kreveta mog sina koristei



najsavremeniju medicinsku opremu?Potom je Bart rekao oštrim

onom: ”Daj mi Nadin, hou s njom

da razgovaram!” Otišao sam i dodao telefon

Vojvotkinji. ”Evo, to je Bart. On želi

da razgovara s tobom. On tvrdi da jekarter dobro i da su svi ovi doktoriudi.”

Ona je uzela telefon, a ja sam

prišao kolevci i zurio u Kartera. Oniu kona no uspeli da mu pronauvenu i daju intravenoznu inekciju udesnu ruku, i on se donkle umirio –ada samo cvilei i vrpoljei se

neudobno u svojoj kolevci. On jeaista bio mnogo lep, pomislio sam, i

kakve trepavice… ak su i sad bileupadljive.



Minut kasnije Vojvotkinja jeprišla kolevci, nagnula se i naslonilavoju nadlanicu na Karterovo elo.

Zvu ei veoma zbunjeno, rekla je:On sad izgleda u redu. Pa ipak, kako

bi doktori mogli da pogreše? I kako

umbalna punkcija može da budepogrešna?” Zagrljio sam Vojvotkinju i

primaknuo je sebi. ”Hoeš li da ovde

naizmeni no spavamo? Na taj na in eedno od nas uvek biti s eni.” ”Ne,” odgovorila je. ”Ja neu

napustiti ovu bolnicu bez mog sina.Nije mi važno da li ovde moramostati mesec dana. Ja ga više neuostaviti, i to nikada.”

I tako je tri noi moja ženapavala pored Karterove postelje, ne



napustivši sobu nijednom. Treegpopodneva, kad smo seli na zadnjeedište limuzine na povratku u Old

Brukvil, s Karterom Džems Belfortomzmeu nas i re ima Uzorak je biokontaminiran koje su nam prijatno

odzvanjale u ušima, postao samvestan koliko se divim doktoruBartu Grinu.

Prvo sam ga video kako je Eliota

Lavinja uspeo da probudi iz kome;ada, osamnaest meseci kasnije, one uradio ovo. To je u inilo da seosetim daleko prijatnije što e upravoon biti onaj koji e stajati iznad menea skalpelom u rukama – zasecajui

moju ki mu. Onda u se vratiti

normalnom životu.I onda u kona no moi da se



odviknem od droge.Trideset tree poglavljeSpasenje

(Tri nedelje kasnije) Nisam siguran koliko je ta no bilo

ati kad sam se probudio nakonoperacije ki me. Bio je 15. Oktobar,1995, otprilike u ranim popodnevnimasovima. Seam se da sam otvorio o i

promrljao nešto kao ”Uh, do avola!Oseam se grozno!” Onda samodjednom po eo užasno da povraam,pri svakom pokretu sam osetio jeziv

probadajui bol koji bi prožeo svakonervno vlakno mog tela. Nalazio same u šok sobi u Bolnici za specijalisti

ke operativne zahvate na Menhetnu,bio priklju en na aparat koji je



ubrizgavao doze istog morfina u mojkrvotok kad god bih pritisnuo dugme.Seam se da me je duboko rastužilo

o što sam morao da se podvrgnemedmo asovnoj operaciji da bih dobio

ovu vrstu jeftinog opojnog sredstva,

a da ne prekršim zakon. Vojvotkinja je prosto lebdela okomene, a onda mi je rekla: ”Odli no sie držao, dragi! Bart je rekao da e

ve biti u redu!” Klimnuo samglavom i ubrzo utonuo u posebnotanje svesti prouzrokovano

morfinom.Potom sam se vratio kui. Možda

e to bilo nedelju kasnije, mada sumi se dani prelivali jedan u drugi.

Alan Kemikal-tob je bio od velikepomoi – ostavio mi je petsto



kvaludea za moj prvi dan nakonpovratka iz bolnice. Svi oni su otišlina Dan zahvalnosti. To je bila crta

prave muškosti, i ja sam se timeveoma ponosio – u prosekuosamnaest kvaludea dnevno, a

edan jedini kvalude bi nokautiraomornari ki odred i onesvestio ga naosam asova.

Obuar mi je došao u posetu i

ekao mi da je sredio stvari saDrizlerom, koji se složio s tim damirno ode iz kompanije samo samalim delom svojih akcija. Potom jedošao Drizler i rekao mi da e jednogdana pronai Obuara u nekakvoj mranoj ulici i zadaviti ga sopstvenim

konjskim repom. I Deni me j posetiosaopštio mi da se upravo priprema



da sklopi nagodbu sa državnimorganima, tako da je ispred njegavakako Dvadeset godina otvorenih

perspektiva. A onda je došao iVigvam i rekao mi kako je Denizgubio kontakt sa stvarnošu – da

nema nikakve pogodbe – i da on,Vigvam, traga za novom brokerskomirmom, gde e da uspostavi svoje

poslovanje im Straton proe kroz

unutrašnje protrese i doživi potpunikrah.I dok je Straton išao sigurnim

putem ka tome da se sunovrati,Biltmor i Monro Paker su nastavili danapreduju. Do Božia, oni su potpunoprekinuli veze sa Stratonom, mada

u mi i dalje od svake nove emisijeplaali deo profita u iznosu od milion



dolara. U meuvremenu, Kuvar jevraao svake druge nedelje –edovno me obaveštavajui o debaklu

lu aja Patriše Melor, koji je i daljebio u procesu i približavao se kraju.Patrišine naslednice, Tifani i Džuli,

ada su se uhvatile u koštac saUpravom javnih prihoda, britanskomlužbom koja je nadležna za tu

oblast. Postojale su glasine da se FBI

angažovao oko tog slu aja, ali nikonije dobio sudski poziv. Kuvar me jeuverio da e na kraju sve biti u redu.On je bio u kontaktu sa MajstoromFalsifikatorom, koga su ispitivali ivajcarski i ameri ki državni organi, iom prilikom on se uporno držao

naše pri e. Zbog toga je agentKoleman u svojoj istrazi na kraju



avršio u orsokaku. A onda je tu bila i porodica:

Karter se kona no otarasio prvobitnih

dravstvenih problema i lepo seazvijao. Bio je božanstveno dete

bujne plave kose, savršenih crta,

krupnih plavih o iju i s najdužimrepavicama na svetu. endler, bebagenije, sada je imala dve i po godine,duboko je zavolela svog brata. Ona

e volela da se pretvara da mu jemama – hranei ga iz bo ice inadgledajui dok su mu Gvin i Erikamenjale pelene. endler mi je bilanajbolje društvo, dok sam se kretaoamo-amo izmeu ogromne spavaeobe i sofe u prizemlju, ne radei

ništa ve samo gledajui televiziju ikonzumirajui ogromne koli ine



kvaludea. Zbog toga je endlerpostala pravi majstor u razumevanjunejasno izgovorenih re i, što e,

pomislio sam, svakako predstavljatinjenu prednost ukoliko jednog danabude radila s osobama koje su

pretrpele moždani udar. U svakomlu aju, ona je vei deo danaprovodila postavljajui mi pitanje kadau opet da budem dovoljno zdrav da

e nosim po kui. Odgovorio sam jojda e to biti uskoro, mada samduboko sumnjao da u se ikada upotpunosti oporaviti.

Vojvotkinja je takoe bila divna –u po etku. Meutim, kako se Danahvalnosti pretvorio u Boži, a Boži u

do ek Nove godine, ona je po ela dagubi strpljenje. Celo telo mi je bilo u



gipsu i to me je izluivalo, pa samvojom bra nom dužnošu smatrao dasto tako i nju treba da izluujem.

Meutim gips je bio najmanji od mojihproblema – pravi košmar bio je bol,koji je bio gori nego ranije. U stvari,

ne samo da sam patio od one vrstebola koji sam ranije oseao, ve samoseao i novu vrstu bola, u samojkoštanoj srži unutar ki me. Svaki

nagli pokret slao je talase vatre krozmoj ki meni kanal. Doktor Grin mi jeekao da e se bol smiriti, meutim,zgledalo je da je on sve gori i gori.

Do po etka januara sam još višezgubio nadu – a onda je Vojvotkinjaodlu ila da izvrši dodatni pritisak na

mene. Rekla mi je da bi trebalo damanjim koli inu pilula koje uzimam i



barem pokušam da nastavim daadim kao normalan ovek. Odgovorioam joj žalei se na to da e mi

njujorška zima doi glave u mojojrideset treoj godini. Moje kosti, na

kraju krajeva, postale su škripave

pod stare dane. Ona mi je na topreporu ila da provedemo zimu naFloridi, ali sam joj ja rekao da je tomesto gde žive stariji ljudi, i da sam,

uprkos tome što se oseam staro, jošuvek mlad u srcu.Zato je Vojvotkinja uzela stvar u

voje ruke, i sledea stvar koje sambio svestan bilo je da sam živeo naBeverli Hilsu, na vrhu velike planinekoja je gledala na Los Aneles.

Naravno, sa nama je došla imenažerija, da nastavi da živi



ivotom bogatih i nefunkcionalnih –po bagatelnoj ceni od 25,000 dolaramese no iznjamio sam kuu Pitera

Mortona, uvenog po Hard Rok Kafeu,gde sam odlu io da provedem zimu.Moja nadahnuta Vojvotkinja brzo je

krenula putem svojih ranijihambicija, na kojem je sad odlu ila daspolji svoje talente za dizajniranjeunutrašnjeg prostora, i do trenutka

našeg useljenja, ona je kuu opremilapotpuno novim nameštajem uvrednosti od milion dolara, koji jeavršeno uklopila. Jedini problem bioe taj što je kua bila toliko velika,možda 30,000 kvadratnih stopa, daam razmišljao o tome da nabavim

edan od onih motorizovanih skuterakako bih prelazio s jednog njenog



kraja na drugi.Osim toga, brzo sam shvatio da

e Los Aneles samo pseudonim za

Holivud, pa sam uzeo par milionadolara i po eo da se bavim filmskomndustrijom. Bilo mi je potrebno tri

nedelje da shvatim da su svi uHolivudu malo aknuti (uklju ujui tu imene), i da im je jedna od omiljenihtvari: ru ak. Moji partneri u

bavljenju filmom bila je malaporodica fanati nih Južnoafri kihevreja, koji su ranije bili investitori,

klijenti Stratona. Oni su bili prili noanimljivi, sa telom poput pingvina i

nosevima nalik igli.Tree nedelje u maju skinut mi je

gips. Fantasti no olakšanje! Pomislioam. Bol je i dalje bio mu an, ali je



ad nastupio period fizikalne terapije.Možda e mi to pomoi. Meutim, tokomdruge nedelje moje terapije, nešto je

amo krcnulo, i nedelju dana kasnije,a sam se vratio u Njujork, gde su miopet stavili gips. Nedelju dana sam

proveo u razli itim bolnicama, naestiranjima, i svako od njih je bilonegativno. Prema Bartu, ja sam patiood disfunkcije sistema koji je

upravljao bolom; s mojim leima višenije bilo problema, i nije postojaloviše ništa što bi se moglo operisati.

Pošteno re eno, pomislio sam.Nema drugog izbora nego da legnemna krevet i umrem. Prekomerna dozakvaludea bi bila najbolji na in da

nastavim da živim dalje, kako samhvatio, ili barem najprikladniji, budui



da su te pilule uvek bile moj izbor. Papak, postojale se tu i druge opcije.Moj dnevni režim konzumiranja

droge obuhvatao je 90 miligramamorfijuma, za bol; 40 miligramaoksikodona, (FUSNOTA: Analgetik

koji se proizvodi od opijuma.Medicinski preparat razvijen 1916.godine u Nema koj, i predstavljen naarmaceutskom tržištu pod imenom

Eukodal.) zbog stvaranja ravnoteže;dvanaestak ašica soma, da mi opustimišie; (FUSNOTA: Soma – Vrstandijske vinove loze od koje se praviopojni napitak, spominje se uVedama, drevnim svetim spisimaHinduizma.) 8 miligrama ksanaksa,

a anksioznost; 20 miligramaklonopina, zato što je imao jako



dejstvo; 30 miligrama ambijena, zanesanicu; dvadeset kvaludea; grami dva kokaina, radi uspostavljanja

avnoteže; 20 miligrama prozaka, daodagna depresiju; 10 miligramapaksila, da suzbije napade panike; 8

miligrama zofrana, za mu ninu; 200miligrama fiorinala, za migrene; 80miligrama valijuma, da mi opustinerve; dve pune kašike senokota, da

manji zatvor; 20 miligramaalagena, za suva usta; i pintaMakalana, škotskog viskija, da sve toalijem.

Mesec dana kasnije, 20. junaujutro, ležao sam na krevetu, upoluvegetativnom stanju, kad je glas

Dženet preko interfona dopro domene. ”Bart Grin je na liniji jedan,”



ekao je glas.”Primi poruku,” promrmljao sam.

Ja sam na sastanku.”

”Vrlo zabavno,” rekao je antipatian glas. ”On je rekao da odmahmorada razgovara s tobom. Ili

podigni slušalicu ili dolazim da je japodignem. I skloni kokain.” Bio sam zapanjen. Kako je to

mogla da zna? Pogledao sam po sobi

ražei malu kameru, ali nisam videonijednu. Da li su me Vojvotkinja iDženet nadzirale? Kakvonaruašavanje mojih prava!Uzdahnuo sam posustao od svega,klonio epruvetu s kokainom i

podigao slušalicu. ”Avo,” promrmljao

am, zvu ei poput Elmera Fudanakon burne noi izvan grada.



Glas pun saoseanja: ”Zdravo,Džordan, ovde je Bart Grin. Kako seoseaš?”

”Nikad bolje,” promrmljao sam.Kako si ti?”

”Oh, ja sam dobro,” rekao je

dobar doktor. ”Slušaj, mi nismoazgovarali uproteklih nekolikonedelja, ali sam svakog danaazgovarao s Nadin i ona je veoma

abrinuta za tebe. Ona kaže daedam dana nisi napustio sobu.” ”Ne, ne,” rekao sam. ”Bart,

dobro sam. Samo moram da seoporavim i prikupim novu energiju.”

Nakon nekoliko minuta neprijatnišine, bart je rekao: ”Kako s i ti,

Džordan? Kako se zaista oseaš?” Uzdahnuo sam još jenom. ”Istina



e, Bart, da ja odustajem. Oseam daam gotov. Ne mogu više da

podnosim bol; ovako ovek ne može

da živi. Znam da to nije tvoja greška,zato nemoj da pomisliš da ti neštoameram. Znam da si dao sve od

ebe. Jednostavno su mi dodeljeneakve karte, ili mi se možda neštoobilo o glavu. U svakom slu aju, nijeni važno.”

Bart mi se obratio direktno:Možda si ti spreman da odustaneš,ali ja nisam. I neu odustati dokle gode ne izle im. A sada, želim da

ustaneš iz tog tvog kreveta, i dakreneš pravo u de ju sobu i da ihdobro pogledaš. Možda ti više nemaš

volje da se boriš za sebe, ali kako bibilo da se boriš zbog njih? U slu aju



da nisi primetio, tvoja deca rastu bezoca. Kad si se poslednji put igrao snjima?”

Pokušao sam da zadržim suze, alie to bilo nemogue. ”Ja to više nemogu da podnesem,” rekao sam,

mrkui. ”Bol me je potpunoavladao. Užasno oštar bol mi seva ukostima. Nemogue je živeti na ovajna in. Toliko mi nedostaje endler, a

Kartera jedva i da znam. Meutim, jave vreme trpim bol. Jedini periodkad me ništa ne boli jesu prva dvaminuta kad se probudim. Onda bolpo ne da mi se vraa, i potpuno meobuzme. Pokušao sam sve, i praktino nema stvari koja može da ga

austavi.” ”Postoji poseban razlog zbog



kojeg te zovem ovog jutra,” rekao jeBart. ”Postoji novi lek koji želim dasprobam. To nije narkotik, i nema

nikakvih nuspojava. Neki ljudi supokazali zadivljujue rezultate s njim –udi poput tebe, s nervnim

ošteenjem.” Uutao je i sada sammogao da ujem kako duboko diše.Slušaj me, Džordan: U pogledutrukture, s tvojim leima je sve u

edu. Spajanje je dobro. Problem jeto imaš ošteen nerv, i on zataji – iliproradi bez ikakvog razloga, dabudem precizniji. Vidi, kod zdraveosobe, bol služi kao upozoravajuiignal, da javi telu da nešto nije uedu. Meutim, nekad u sistemu doe

do kratkog spoja, obi no nakonozbiljne traume. I potom, ak i kad je



povreda izle ena, nerv i dalje šaljesti stari signal. Sumnjam da seupravo to dešava kod tebe.”

”Koja je to vrsta leka o kojem priaš?” upitao sam skepti no.

”To je lek protiv epilepsije,

dejstvo mu je usmereno na gr eve,ali je delotvoran i kod hroni nihbolova. Da budem iskren, Džordan: Idalje postoje male šanse da bude

uspešan. Nije odobren od straneMinistarstva zdravlja u pogledumirivanja bolova, a svi dokazi sevode na pri u. Ti eš biti prvi ovek u

Njujorku koji e da ga koristi za bol.Ve sam ga poru io. Trebalo bi da titigne za sat vremena.”

”Kako se zove?” ”Lamiktal,” odgovorio je. ”I kao



to sam rekao, on nema nuspojave,ako da neeš ni znati da si pod

njegovim dejstvom. Želim da uzmeš

dve pilule pre nego što ve erasegneš da spavaš, a onda emo pratitiituaciju.”

Sledeeg jutra sam se probudiomalo pre 8:30, i, kao po obi aju, ukrevetu sam ležao sam. Vojvotkinjae bila u štali kod konja, verovatno

kijui poput vile narika e. Ona birebalo da se vrati kui do podneva, ipri tome e se njena kijavica nastaviti.Potom e sii dole do svoje sobe gdekreira odevne predmete za decu.Shvatio sam da e jednog danaverovatno po eti i da ih prodaje.

Dakle, bio sam tu, zurei uneverovatno skupu svilenu



nadsrešnicu, ekajui da ponovoosetim bol. Proteklo je šest godinaod neizle ive i uporne agonije otkako

e došlo do moje nesree sa onomdžukelom Rokijem. Meutim, ja nisammao bolove u levoj nozi, niti oseaj

peckanja u donjem delu lea.Zamahnuo sam nogama skliznuvšia strane kreveta i uspravio se,

pružajui ruke uvis što sam više

mogao. I dalje nisam oseao ništa.Nekoliko puta sam se nagnuo utranu – i dalje ništa. Nije bilo re i oome da sam oseao slabiji bol. Ja

uopšte nisam imao nikakve bolove.Bilo je to kao da je neko isklju ioprekida i doslovno ugasio moj bol.

Nestao je.I tako sam stajao na tom mestu



u mojim boksericama toliko da se tou inilo kao veoma dugo. Potom samatvorio o i i ugrizao se za donju

usnu, a onda po eo da pla em.Otišao sam do ivice kreveta, naslonioelo na dušek i nastavio da pla em.

Šest godina života sam proveo saovim bolom, od kojih je on uposlednje tri godine postao tolikonepodnošljiv da je gotovo isisao sav

ivot iz mene. Postao sam zavisan oddroge. Postao sam depresivan. I uzmenjenom stanju svesti radio stvarikoje su bile potpuno nesvesne. Danisam bio pod dejstvom droga,nikada ne bih dopustio da Stratonoliko izgubi kontrolu.

Koliko je samo zavisnost oddroge navela moj život na jedan mra



an put? Da li bih, da nije bilo droge,kada spavao sa svim onimprotistutkama? Da li bih ikada krijum

ario onaj novac u Švajcarsku? Da libih ikada dopustio da se Stratonovmetod prodaje tako otme kontroli?

Priznajem, lako je bilo prebacivatikrivicu samo na lekove i droge, ali, jaam ipak, naravno, i dalje bio

odgovoran za svoje postupke. Jedina

uteha mi je bilo to što sam sad živeodaleko poštenijim na inom životagradei kompaniju stiv Maden Šuz.

Tog trenutka su se otvorila vrata,to je bila endler. Ona je rekla:

Dobro jutro, tata! Došla sam daponovo poljubim tvoju ranu.”

Nagnula se i poljubila me ta no udonji deo lea, po jednom u svaku



tranu, a onda mi je poljubila ki mu,odmah iznad ožiljka.

Okrenuo sam se, još uvek o iju

punih suza, i na trenutak seagledao u moju kerku. Ona više nije

bila beba. Dok sam ja bio ozbuet

bolovima, ona više nije nosila pelene.Lice joj je sada postalo izvajanije, imada je imala manje od tri godine,više nije pri ala kao beba. Osmehnuo

am joj se i rekao: ”Pogodi, pal ice?i si tati poljubila ranu i ona sadaviše ne boli! Bola više nema.”

To joj je privuklo pažnju.Stvarno?” rekla je ona, za uenimonom.

”Da, mila, sve je prošlo.” Zgrabio

am je ispod miške i uspravio,podižui je iznad glave. ”Vidiš, draga



moja? Tata sada više nema nikakavbol. Zar to nije divno?”

Veoma uzbueno: ”Hoeš li se

danas igrati sa mnom napolju?” ”Možeš da se kladiš da hou!” A

onda sam je podigao i zavrteo iznad

moje glave u velikom krugu. ”Oddanas u se igrati s tobom svakogdna! Meutim, prvo moram da idemda pronaem mamu da joj javim

divne vesti.” Znala ki mi je odgovorila: ”Onaaše Lipjira, tata.”

”U redu, upravo tamo idem izovih stopa, ali hajdemo prvo davidimo Kartera i da mu damo velik poljubac, je’l važi?” Ona je odmah

klimnula glavom i mi smo krenuli.Kad me je Vojvotkinja ugledala,



ona je pala s konja. Doslovno.Konj je otišao u jednu stranu a

ona na drugu, i sada je ležala na

emlji, kijui i teško dišui. Rekao samoj za moj udesan oporavak, i mimo se poljubili – podelivši taj divan

renutak sree i bezbrižnosti. Potomam rekao nešto za šta se ispostaviloda je veoma ironi no, a to je: ”Mislimda bi trebalo da krenemo negde

ahtom na odmor; to e biti takoopuštajue.” Trideset etvrto poglavljePlovidba po oluji

Ah, jahta Nadin! Uprkos tome štoam je prezirao i želeo da potone,

pak je bilo nešto veoma zanosno uvožnji plavim vodama Mediterana na



ahti dužine preko pedeset metara. Utvari, svih osmoro nas – Vojvotkinjaja, i šest naših najbližih prjatelja –

bili smo oduševljeni i zanetiplovidbom na ovoj mojoj plutajuojpalati.

Naravno, niko se ne bi odvažioda se ukrca i krene na ovakonspirativno putovanje nenaoružan,pa sam no pre nego što smo krenuli

angažovao jednog od mojihnajbliskijih prijatelja, Rob Lorusoa, dakrene u nabavku droge u poslednjias. Rob je bio savršen ovek za tajadatak; ne samo da je krenuo na

putovanje sa mnom nego smo ja ion takoe imali istorijat s tom vrstom

tvari – kad je tri sata za vremenajgore meave jurio kamion koji je



adio u okviru državnih hitnihsporuka, u o ajni koj potrazi zapaketom kvaludea koji se izgubio

okom isporuke.Roba sam poznavao ve gotovo

petnaest godina i zaista sam ga

obožavao. On je bio mojih godina iposedovao je malo hipotekarnopreduzee koje je jem ilo zaStratonce. Poput mene, on je voleo

drogu, i takoe je imao vrhunskimisao za humor. Nije bio posebnogodan – bio je visok otprilike sto

osamdeset, malo puna ak, debelogtalijanskog nosa i veoma slabebrade – meutim, uprkos tome, ženeu ga volele. On je pripadao retkom

ipu muškarca koji je bio u stanju daedi za stolom sa gomilom lepotica



koje nikada ranije sreo i da prdi,podriguje i šmrke, a da mu one nave to kažu: ”Oh, Rob, kako si ti

abavan! Mi te toliko volimo, Rob!Hajde, prdni još jednom!”

Pa ipak, njegova fatalna mana je

bila to što je bio najvei tvrdica navetu. U stvari, bio je toliko velikavrdica da ga je to koštalo prvog

braka sa devojkom po imenu Liza,

koja je bila tamnokosa lepotica samnogo ukusa. Nakon dve godinebraka, on je prevršio svaku merukad joj je pokazao kako bi trebalo daplati njen deo telefonskog ra una,ako da je ona odlu ila da krene u

avanturu sa lokalnim plejbojem. Rob

e zatekao na delu, i ubrzo nakonoga su se razveli.



Od tada je Rob po eo da izlazi samnogim ženama, ali je svakojdevojci pronalazio neki nedostatak –

edna je imala više dlaka po rukamaod gorile; druga je volela da seumota u foliju tokom seksa,

pretvarajui se da je leš; druga jeodbila da ima bilo koji drugi seksosim analnog; i još jedna (mojaomiljena) koja je volela da sipa pivo

Badvaser u doru ak od žitarica.Njegova najnovija devojka, Šeli, doie zajedno s njim na jahtu. Ona jebila slatka, mada je pomalo li ila namirno štene. Bilo kako bilo, ona jemala neobi nu naviku da ide naokolocitira mra ne delove iz Biblije. Njoj i

Robu sam dao mesec dana.U meuvremenu, dok smo ja i



Rob naše poslednje sati predplovidbu posvetili nabavci osnovnihpotrepština, Vojvotkinja se vrzmala

oko našeg automobilskog prilaza,kupljajui kamen ie. To je bio prvi

put da je ostavila decu, i iz nekog

neobjašnjivog razloga to je u njojprobudilo umetni ko raspoloženje,elju da se posveti umetnosti iukotovorinama. Tako je našoj deci

napravila kutiju želja – od kutijeveoma skupih ženskih cipela (uovom slu aju, u njoj su se nalazileipele manolo Blahniks od 1,000

dolara), napunila je kamen iima iprekrila je aluminijumskom folijom.Na vrhu te folije, umetni ki

nastrojena Vojvotkinja je zalepila dvemape – jednu italijanske i drugu



rancuske rivijere – kao i desetak jajnih sli ica koje je isekla iz turisti

kih kataloga.

Pre nego što smo krenuli naaerodrom, otišli smo do sobe gde sue igrali endler i Karter da se

pozdravimo. Karter je sada imaogotovo godinu dana i prostoobožavao svoju stariju sestru, madani približno onloliko koliko je voleo

voju majku, koja bi ga dovela douza ako bi se istuširala, a ne biosušila kosu pre nego što izae izkupatila. Da, beba Karter je voleomaminu plavu kosu, koja mu se inilamnogo tamnijom dok je bila vlažna.ak kad bi kraji kom oka spazio da joj

e kosa vlažna, on bi pokazivaoprsitem na kosu i po eo da vrišti iz



veg glasa: ”Neeeeeee! Neeeeeee!” esto sam se pitao kako e Karter

eagovati kad bude saznao da je

mamina kosa ofarbana u plavo, idošao do zaklju ka da e to uspeti daprevazie putem terapije. U svakom

lu aju, ovog trenutka je bio veomaaspoložen, u stvari, bio je savozaren. Zurio je u endler, koja je bilau centru pažnje sto Barbika, koje je

poslagala ukrug oko sebe.Umetni ki nadahnuta Vojvotkinjaja seli smo na tepih i poklonili našojavršenoj deci savršenu kutiju želja.Kad god vama mama i tata budu

nedostajali,” oblasnila je Vojvotkinja,sve što bi trebalo da uradite jeste

da protresete ovu kutiju želja i miemo znati da mislite na nas.” Potom,



na moje iznenaenje, umetni kinadahnuta Vojvotkinja izvadila je idrugu kutiju želja, koja je bila ista

kao ona prva, i dodala je: ”I mama iata imaju svoju kutiju želja! I svaki

put kad nam budete nedostajali, mi

emo protresti našu kutiju želja, i viete znati da mi mislimo na vas, uedu?”

endler je suzila o i i na trenutak

azmislila. ”Pa ipak, kako ja mogu dabudem sigurna u to?” upitala jekepti no, ne poverovaši u program

kutije želja tako lako kako seVojvotkinja nadala.

Nasmejao sam se srda no kerki.To je lako, pal ice. Mi emo na tebe

misliti dan i no, tako da kad godbudeš pomislila da mi mislimo na



ebe, mi emo zaista misliti na tebe!Razmišlja o tome na taj na in!”

Sada je nastala tišina. Pogledao

am u Vojvotkinju, koja je zurila umene glave nagnute u stranu, dok oj je izraz na licu govorio: ”Šta si ti

o sad do avola rekao?” Potom sampogledao u endler, i ona je takoenagnula glavu pod sitim uglom kao imajka. Devojke su se uorta ile protiv

mene! Meutim, endler uopšte nijezgledala zainteresovana za kutijuelja. Ona se osmehnula i gugutala.zgleda da je stala na moju stranu.

Poljubili smo decu i pozdravili senjima, rekavši im da ih volimo više

nego sebe, i uputili se na aerodrom.

Za deset dana emo opet videtinjihova nasmejana lica.



Problemi su po eli onog trenutkakad smo sleteli u Rim.

Nas osmoro – Vojvotkinja i ja,

Rob i Šeli, Boni i Ros Portnoj (mojdrug iz detinjstva), i Ofelija i DejvKeradini (Vojvotkinjini prijatelji iz

detinjstva) – stajali smo naaerodromu Leonardo Da Vin i ekajuida preuzmemo prtljag, kad jeVojvotkinja s nevericom rekla: ”ne

mogu da verujem! Džordž jeaboravio da prijavi moj prtljag naaerodromu Kenedi. Ja sad nemamodee!” Poslednje re i je izgovorilanapuivši usne.

Nasmejao sam se i rekao: ”Smirie, draga. Mi emo biti poput para koji

e izgubio torbe u avionu AmerikenEkspres, samo što emo mi potrošiti



deset puta toliko, i što emo biti desetputa na višem nivou dok ga budemorošili!”

Tog trenutka, Orfelija i Dejv sakoom su utešili potištenuVojvotkinju. Ofelija je bila tamnooka

panska lepotica, ružno pa e koje sepretvorilo u prelepog labuda. Dobrevesti su da ona, s obzirom na da jeokom detinjstva bila tako ružna da

e to prosto bila grehota, nije imaladrugog izbora nego da razvije sjajnu nost.

Dejv je bio prose nog izgleda,trastven puša koji je pio osamoljica kafe dnevno. On je bio tih i

povu en, mada se smejao mojim i

Robovim neukusnim šalama. Dejv iOfelija su više voleli da stvari budu



dosadne: nisu bili kao ja i Rob.Sada su Boni i Ros rešili da se

pridruže zabavi. Bonino lice je bilo

maska valijuma i buspara, koje jepopila kako bi se pripremila za letavionom. Boni je bila stasita plavuša

koju je svaki de ak u kraju (ukljuujui i mene) želeo da opali. Meutim,Boni nije bila zainteresovana zamene. Boni je volela loše (i starije)

de ake. Kad je imala šesnaestgodina, spavala je sadvadesetdvogodišnjim dilerommarihuane, koji je ve odležaoatvorsku kaznu. Deset godina

kasnije, kad joj je bilo dvadeset šestgodina, ona se udala za Rosa,

odmah nakon što je izašao iz zatvoragde je odslužio kaznu zbog dilovanja



kokaina. U stvari, Ros nije bio dilerkokaina – ve samo bespomonabudala koja je pokušala da pomogne

prijatelju. Pa ipak, on je sada ispuniouslov da opali zanosnu Boni, koja,avaj, više nije bila onako zanosna

kao što je nekada bila.U svakom slu aju, Ros je bio prilino zahvalan gost na jahti. On jepovremeno konzumirao drogu, bio je

prose an ronilac, dobar ribolovac, ibio brz dobavlja u slu aju potrebe.Bio je nizak i tamnokos, crne loknavekose i tankih crnih brkova. Ros je biooštrog jezika, mada samo premaBoni, koju je stalno opominjao da jemoron. Pa ipak, uprkos svemu, Ros

e ponosio svojom muževnošu, ilibarem time što je mnogo vremena



provodio izvan kue, što je hrabrosticao.

Vojvotkinja je još uvek bila

natmurena, pa sam joj rekao: ”madaj, Nad! Uzeemo po jedan kvalude idemo u kupovinu! Kao u dobre stare

dane. Svrati i kupi! Svrati i kupi!” Ponavljao sam te poslednje tri re ikao da su refren neke pesme.

”Želim da porazgovaram s tobom

nasamo,” rekla je ozbiljnoVojvotkinja, povukavši me u stranuod naših gostiju.

”Molim?” rekao sam nedužno,mada se nisam baš tako oseao. Rob

ja smo malo izgubili kontrolu nadavionom, tako da je Vojvotkinjino

trpljenje bilo pri kraju.”Uopšte nisam zadovoljna što



uzimaš sve te pilule. Lea te sada višene bole tako, zato te ne razumem.” Odmahnula je glavom, kao da se

azo arala u mene. ”Uvek sam ti toolerisala zbog bolova u leima, aliada… pa dobro, stvarno ne znam.

Ne izgleda mi da je to u redu, dragi.” Ona je bila veoma ljubazna –mirena i, u stvari, potpunoazumna. Zato sam procenio da je

neophodno da je lepo i vešto slažem.Kad se ovaj put završi, Nad,obeavam ti da u prestati. Kunem seBogom; to je to.” Podigao sam rukupoput de aka skauta koji polažeaketvu.

Neprijatan tajac je potrajao

nekoliko sekundi. ”U redu,” rekla jekepti no, ”ali da znaš da te držim za



e .” ”Dobro, zato što stojim iza svojih

e i. hajdemo sad u kupovinu!”

Posegnuo sam rukom u džep izvadio tri kvaludea. Jedan od njiham prepolovio i dao ga Vojvotkinji.

Evo,” rekao sam, ”pola za tebe, idva i po za mene.” Vojvotkinja je uzela manju dozu i

uputila se ka esmi. Sledio sam je

pokorno. Mada sam usput iz džepazvadio još dva kvaludea. Na krajukrajeva, kad nešto radiš… onda toreba da radiš kako treba.

Tri sata kasnije sedeli smo naadnjem sedištu u crnoj limuzini,

uputivši se u pravcu strmog brda koji

e vodio do Porto di evetavekie.Vojvotkinja je imala novu garderobu,



a ja sam se nalazio u poodmaklojazi dejstva kvaludea tako da samedva držao o i otvorenim. Postojale

u dve stvari koje su mi o ajni ki bilepotrebne: pokret i san. Bio sam uetkoj fazi kvaludeovog dejstva koja

e zvala faza kretanja, u kojoj nemože da se izdrži ni jedan sekund nastom mestu. To je drogom izazvanotanje koje je isto kao kad biste imali

mrave u pantalonama.Dejv Keradini je prvi primetio.Zašto tamo u luci ima pene?”

pokazao je prstom kroz prozor, nata smo svih osmoro pogledali u tom

pravcu.Zaista, sivkasta voda je izgledala

užasno uskomešana. Tu i tamo su sevideli mali vrtlozi.



Ofelija mi je rekla: ”Dejv i ja nevolimo nemirno more. Obojedobijemo morsku bolest.”

”I ja,” rekla je Boni. ”Da limožemo da sa ekamo da se moremalo smiri?”

Ros je odgovorio umesto mene:Ti si takav imbecil, Boni. Jahta jduga ka preko pedeset metara;može da izdrži talase. Osim toga,

morska bolest je stanje uma.” Osetio sam potrebu da smirimve prisutne. ”Imamo flastere protiv

morske bolesti na jahti,” rekao sampouzdanim glasom, ”pa ako ti budemuka, možeš da zalepiš jedan im seukrcamo.”

Kad smo stigli u podnožje brda,primetio sam da niko od nas nije bio



u pravu. To nije bila pena; to su bilialasi… Isuse! Nikada nisam video

nešto poput toga! Unutar luke su bili

alasi preko jednog metra, izgledaloe kao da su se uzajamno sudarali, ipri tome se nisu kretali u odreenom

pravcu. inilo se kao da vetarstovremeno duva iz sva etiri pravca.Limuzina je skrenula, i odmah

mo je ugledali: Tu je bila jahta

Nadin, uzdižui se veli anstveno, iznadvih ostalih jahti. Bože – kako sammrzeo tu stvar! Zašto sam je kupio?Okrenuo sam se ka gostima i rekao:Zar nije divna?”

Svi su klimnuli glavom. Potom jeOfelija rekla: ”Zašto u luci ima

alasa?” Vojvotkinja je rekla: ”Ne brini, O.



Ako je more previše nemirno, miemo sa ekati.”

Bez proklete molitve! pomislio

am. Pokret… pokret… potreban mie pokret.

Limuzina se zaustavila na kraju

doka, gde nas je ekao kapetan Mark da se pozdravi s nama. Pored njegae bio Džon, prvi oficir. Obojica sunosili odela Nadin – bele polo majice

kragnom, plave mornarskeorceve, i sive platnene mokasine.Na svakom odevnom predmetu senalazio logo Nadin, koje je dizajniraoDejv Keradini po bagatelnoj ceni od8,000 dolara.

Vojvotkinja je srda no zagrlila

kapetana Marka. ”Zašto je more uuci tako uskomešano?” upitala ga je.



”Zbog oluje koja kao da sepojavila niotkuda,” rekao je kapetan.Na otvorenom moru su talasi oko

dva i po, tri metra. Trebalobi”–trebalo bi – ”da sa ekamo dok semalo ne smiri pre nego što krenemo

ka sardiniji.” ”Odjebi s tim!” promrmljao sam.Moram da krenem iste prokleteekunde, Mark.”

Vojvotkinja se odmah obrušila namoju egzibiciju: ”Ne idemo nikudadok kapetan Mark ne bude rekao dae bezbedno.”

Nasmejao sam se Vojvotkinjikoja je tako savesno razmišljala obezbednosti i rekao: ”Zašto se ne

ukrcaš i ne skineš etikete sa svojenove odee? Mi smo sada na moru,



draga, a ja se dobro snalazim na tomerenu!”

Vojvotkinja je samo prevrnula o

ma na te re i. ”Ti si prokleti idiot, ine znaš najvažniju stvar o moru.” Okrenula se ka grupi: ”Hajde,

devojke, bog mora je progovorio.” Na to su po ele da mi se smeju sveene. Potom su u isti mah sve

uputile ka mostiu za ukrcavanje i

popele se na jahtu – sledei svogomiljenog lidera, Vojvotkinju od BejRidža.

”Ne mogu sedeti u ovoj luci,Mark. Dejstvo kvaludea je prošlo.Koliko je daleko Sardinija?”

”Otprilike sto milja, ali ako

krenemo sada bie nam potrebnatava ve nost da doemo do odredišta.



Moraemo da idemo jako sporo. Namoru su talasi od dva i po metra, a uovom delu Mediterana oluje su

nepredvidive. Morali bismo daatvorimo vrata, i da vežemo sve u

glavnom salonu.” Slegnuo je svojim

etvrtastim ramenima. ”Pa ak i ondamožemo pretrpeti štetu uunutrašnjem delu – mogu sepolomiti neki tanjiri, vaze, možda i

par aša. Uspeemo, ali ja vampredlažem da nikako ne bi trebalo dakrenemo.”

Pogledao sam Roba, koji jetisnuo usne i klimnuo mi glavom,

kao da kaže: ”Uradimo to!” Potomam ja rekao: ”Krenimo, Mark!”

Podigao sam pesnicu uvis. ”Bie toneverovatna avantura, kakva e da se



pamti i ostane u dnevniku!” Kapetan Mark se nasmejao i po

eo da vrti svojom etvrtastom glavom.

mi smo se popeli i pripremili da seotisnemo.

Petnaest minuta kasnije, ležao

am na veoma udobnom dušeku nagornjoj palubi jahte, kad mi jeamnokosa stjuardesa po imenu

Mišel donela Bladi Meri. Poput

ostatka posade, ona je nosilauniformu Nadin.”Izvolite, gospodine Belfort!”

ekla je Mišel, smešei se. ”Da li želiteda vam donesem još nešto?”

”Da, Mišel. Moje stanje je takvoda zahteva da pijem ovo na svakih

petnaest minuta. I to prema nalogudoktora, Mišel, zato, molim te, donesi



mi svoj peš ani sat ina e bih mogaoda završim u bolnici.”

Ona se zakikotala. ”Kako vi

kažete, gospodine Belfort.” Po ela jeda se udaljava.

”Mišel!” Viknuo sam, dovoljno

glasno da nadglasam vetar i tutnjavuraktorskog motora.Mišel se okrenula ka meni, a

onda sam joj rekao: ”Ako zaspim,

nemoj da me budiš. Samo nastavi dami donosiš Bladi Meri svakihpetnaest minuta i poreaj ih poredmene. Popiu ih kad se probudim, uedu?”

Dala mi je potvrdni znak podigavši palac nagore a onda sišla

niz veoma strme stepenice koje suvodile na donju palubu, gde se



nalazio helikopter.Pogledao sam na sat. Bio je

edan sat popodne, po italijanskom

vremenu. U tom trenutku, unutarmog stomaka su se rastapala etirikvaludea. Za petnaest minuta osetiu

ujanje u ušima, žmarce; nakon jošpetnaest minuta, vrsto u zaspati.Kako opuštajue, pomislio sam,spijajui Bladi Meri naiskap. Potom

am nekoliko puta duboko uzdahnuozatvorio o i. Kako je ovo opuštajue!Probudile su me kapi kiše, ali

nebo je bilo vedro. To me je zbunilo.Pogledao sam udesno, i tu su bileporeane aše Bladi Meri, svenapunjene do vrha. Zatvorio sam o i

duboko udahnuo. Duvao je užasnonažan vetar. Potom sam oestio još



nekoliko kapi kiše. ta je ovo, doavo la ? Otvorih o i. Da me toVojvotkinja opet ne poliva? Mada,

nje nije bilo nigde na vidiku. Bio samam na gornjoj palubi.

Iznenada sam osetio kako jahta

duboko ponire na najneprijatnijimogui na in sve dotle dok nijedostigla ugao od etrdeset pettepeni, a onda sam odjednom uo

kako se prolomio zaglušujui tresak.renutak kasnije masivan zid sivevode uzdigao se iznad jahte, iprebacivši se preko gornje palubepotpuno je prekrio – prelivši me odglave do pete.

Bože, šta je sad ovo? Gornja

paluba je bila dobrih devet metaraznad vode i – oh, sranje, oh, sranje



– jahta je ponovo ponirala. Sadaam bio ba en na moju stranu, i sve

aše s Bladi Meri su popadale preko

mene.Uspravio sam se i pogledao u

tranu i – do avola, šta je ovo! Talasi

u morali biti visoki preko šestmetara, i masivniji od zgrada. Ondaam izgubio ravnotežu. Sada samleteo s dušeka na drvenu palubu, a

aše s Bladi Meri su poletele zamnom, razbivši se u hiljade delia.Otpuzio sam do bo nog dela,

grabio ogradu od hroma, i uspeo dae podignem. Pogledao sam iza jahte

– Bože moj! – endler! Mi smo vukliendler, amac za ronjenje duga ak

dvanaest metara, vezan sa dvadebela brodska užeta, i on je sada



nestajao i ponovo se pojavljivaouranjajui i izranjajui iz ogromnihalasa.

Vratio sam se na sve etiri i po eoda puzim do stepenica. Jahta se takoresla da je izgledalo kao da e da se

aspadne u parampar ad. Dorenutka kada sam uspeo da otpuzimniz stepenice do glavne palube, talasiu me prelivali i nemilosrdno bacali

amo-amo. Naleteo sam na glavnialon. Cela grupa je stajala na tepihudezenom leoparda, sabivši se jedno

uz drugo ukrug. Držali su se za ruke ina sebi su imali pojaseve zapasavanje. Kad me je Vojvotkinja

ugledala, odvojila se iz grupe i

dopuzila do mene. Meutim, togrenutka jahta je naglo po ela da se



zvre na levi bok.”Pazi!” viknuo sam, posmatrajui

kako se Vojvotkinja skotrljala niz

epih i udarila o zid. Trenutak kasnijeantikna kineska vaza poletela jepreko glavnog salona i tresnula o

prozor iznad njene glave, razbivši sena hiljadu delova.Potom se brod ispravio. Brzo sam

e do ekao na ruke i otpuzio do nje.

Da li si dobro, draga?” Iskezila je zube prema meni.Ti… prokleti bog mora! Ubiu te ako

uspemo živi da se izvu emo s oveproklete jahte! Šta se dešava? Zaštou talasi ovako veliki?” Zurila je u

mene ogromnim plavim o ima.

”Ne znam,” rekao sam branei se.Ja sam spavao.”



Vojvotkinja me je gledala snevericom. ”Ti si spavao? Kako simogao da spavaš po ovom

vremenu? Samo što nismo potonuli!Ofelija i Dejv su na smrt bolesni. Istoako i Ros i Boni… i Šeli, takoe!”

Tog trena je Rob dopuzio domene s širokim osmehom na licu.Da li su ovo neke morske struje ilita? Oduvek sam želeo da umrem na

moru.” Tužna Vojvotkinja: ”Rob,umukni! To je isto tako i tvoja krivicakao i mog muža. Vas dvojica stepotpuni idioti.”

”Gde su kvaludei?” promrmljao jeRob. ”Neu da umrem trezan.”

Klimnuo sam glavom potvrdno.Imam nekoliko komada u džepu…



Ovde,” i ja sam uspeo da ih pronaemu džepu od šorca, izvadio ih punuaku i dao mu etiri.

”Daj mi jedan od tih!” odse nimglasom je rekla Vojvotkinja. ”Moramda se opustim.”

Nasmešio sam se Vojvotkinji.Bila je ona žena i po, moja žena!Izvoli, draga.” Dodao sam joj

kvalude.

Pogledao sam gore i Ros, hrabramuškar ina je puzio ka meni.zgledao je prestravljen. ”Oh, Isuse,”

promrmljao je, ”Ja moram da sezbavim s ove jahte. Ja imam ker.a…ja…ja ne mogu da prestanem da

povraam! Molim vas, izbavite me s

ovoe jahte!” Rob mi je rekao: ”Popnimo se



gore na komandni most da vidimota se dešava.”

Pogledao sam u Vojvotkinju. ”Sa

ekaj ovde, draga. Odmah se vraam.” ”Odjebi s tim! Idem s tobom.” Klimnuo sam glavom. ”U redu,

krenimo.” ”Ja u ostati ovde,” rekao jehrabra muškar ina, a onda je po eoda puzi natrag ka grupi, s repom koji

mu je visio izmeu nogu. Pogledaoam u Roba, i oboje smo po eli da semejemo. Zatim smo nas troje po eli

da puzimo ka komandnom mostu.Usput smo prošli pored dobroopremljenog bara. Rob je zastao naredini i rekao: ”Mislim da bi trebalo

da popijemo malo tekile.” Pogledao sam u Vojvotkinju. Ona



e potvrdno klimnula glavom. Rekaoam Robu: ”Dohvati bocu.” Tridesetekundi kasnije Rob je dopuzio

natrag, držei bozu tekile. Odvrnuo jeep i dodao je Vojvotkinji, koja jepopila ogroman gutljaj. Kakva žena!

pomislio sam. Zatim smo ja i Robpopili nekoliko gutljaja.Rob je zavrnuo ep i razbio bocu

resnuvši je o zid. Razbila se u

nekoliko delova. On se nasmejao.Oduvek sam želeo ovo da uradim.” Vojvotkinja i ja smo razmenili

poglede.Kratak prolaz stepenicama vodio

e od glavne palube do komandnogmosta. Dok smo se penjali, na nas

u se skotrljala dva palubna mornarapo imenu Bil, doslovno se obrušivši



preko nas. ” ta se dešava?” viknuoam.

”Platforma za skokove se upravo

odvalila,” viknuo je Bil. ”Glavni salone biti potopljen ako ne obezbedimoadnja vrata.” Potom su nastavili da

r e.Komandni most je vrveo odaktivnosti. Bio je to mali deo, moždadva i po sa tri i po metra, i imao je

veoma nisku tavanicu. Kapetan Mark e s obe ruke držao brodsko drvenokormilo. Svakih nekoliko sekundi, onbi podigao desnu ruku s kormilara ipomerao dva regulatora, pokušavajuida održi pramac u pravcu nadolazeihalasa. Džon, prvi oficir, stajao je

odmah do njega. On je s levomukom vrsto držao metalnu šipku



kako bi održavao ravnotežu. Desnomukom je držao dvogled na o ima. Tritjuardese su sedele na drvenim

klupama, prekrštenih ruku iuplakane. U tom trenutku sam krozmetnje uspeo da ujem glas koji je

dopirao putem radio veze:Upozorenje svima, snažna oluja! Ovoe upozorenje, snažna oluja!

Šta se do avola dešava?”upitao

am kapetana Marka.Namrgoeno je odmahnuoglavom. ”Sad smo najebali! Oluja sepogoršava. Talasi dostižu visinupreko šest metara.”

”Meutim, nebo je još uvek vedro,” rekao sam nedužno. ”ne

azumem.” Ljuta Vojvotkinja je rekla: ”Koga



e briga za boju neba? Zar ne možešda nas vratiš nazad, Mark?”

”Nema šanse,” rekao je. ”Ako

pokušamo da se okrenemo, talas enas lupiti s boka i prevrnuti.”

”Da li eš uspeti da nas održiš na

površini?” upitao sam. ”Ili bi trebaloda zovemo pomo?” ”Uspeemo,” odgovorio je, ”ali e

e vreme još pogoršati. Plavo nebo e

uskoro da is ezne. Idemo u središteoluje osme kategorije.Dvadeset minuta kasnije, osetio

am da kvalude deluje. Šapnuo samRobu: ”Daj mi malo kokaina.” Pogledao sam Vojvotkinju da vidimda li me je ula.

O igledno da jeste. Odmahnulae glavom i rekla: ”Vas dvojica ste



potpuno sišli s uma, kunem se.” Meutim, dva sata kasnije – kad

u talasi dostigli devet metara ili više

– situacija je postala kriti na.Kapetan Mark je rekao, tonom ovekaosuenog na propast: ”Oh, sranje,

nemoj da mi kažeš...” Zatim jekriknuo: ”Talas ubica! Držite se!” Talas ubica? Šta je sad to?

Saznao sam sekund kasnije kad sam

pogledao kroz prozor – i svi nakomandnom mostu su vrisnuli u istimah: ”Sranje! Talas ubica!”

Mora biti da je bio osamnaestmetara visok, i približavao se velikombrzinom.

”Držite se!” viknuo je kapetan

Mark. S desnom rukom sam zgrabioVojvotkinju oko njenog tankog



truka i privukao je k sebi. Mirisala jeepo, ak i sada.

Tog trenutka jahta je po ela da

ponire pod neverovatno oštrimuglom, sve dotle dok nije stajalagotovo pramcem nadole. Kapetan

Mark je pritisnuo regulator da krenepunom parom, jahta se naglopropela napred i po ela da se penjedui pramcem u susret džinovskom

alasu. Iznenada je izgledalo kao dae jahta stala za trenutak. A onda jealas po eo da se nadnosi nad vrh

komandnog mosta, obrušujui seilinom hiljade tona dinamita…

DUUUM!Sve se zarnilo.

Izgledalo je kao e jahta zauvek ostati pod vodom, ali polako, s



mukom, ponovo smo se vratili nazad– naginjui se sada pramcem poduglom od šezdeset stepeni.

”Da li su svi dobro?” upitao jekapetan Mark.

Pogledao sam u vojvotkinju. Ona

e klimnula glavom. ”Dobro smo,” ekao sam. ”Kako si ti, Rob?” ”Nikad bolje,” promrmljao je, ”ali,

moram da mokrim kao trka ki konj.

dem dole da proverim ostale.” Dok se Rob udaljavao silazei niztepenice, jedan od dva Bila dojurioe, povikavši iz sveg glasa: ”Naprednjoj palubi je upravo probijenotvor! Potonuemo pramcem nadole!”

”Pa dobro, o v o izgleda loše,”

ekla je Vojvotkinja, odmahujuiglavom rezignirano. ”Eto, to je tvoj



glupi odmor!” Kapetan Mark je zgrabio radio

predajnik i pritisnuo dugme.

Pomozite,” rekao je hitno. ”Govorikapetan Mark Eliot, sa jahte Nadin.Potrebna pomo: Mi smo pedeset

milja od obale Rima i tonemopramcem nadole. Hitno nam jepotrebna pomo. Na jahti jedevetnaest duša.” Potom se nagnuo

po eo da ita neke narandžastevetlee brojeve s kompjuterskogmonitora, dajui italijanskoj Obalskojtraži naše precizne koordinate.

”Idi donesi kutiju želja!” naredilae Vojvotkinja. ”Ona je dole, u našojbrodskoj kabini.”

Pogledao sam kao da jepoludela. ”Šta si ti–“



Vojvotkinja me je presekla u polae i. ”Idi po kutiju želja,” vrisnula je,i to smesta!”

Duboko sam udahnuo. ”U redu,hou, hou. Meutim, ja hou da umremod gladi.” Pogledao sam u kapetana

Marka. ”Može li kuvar da mi napraviendvi ?” Kapetan Mark je po eo da se

meje. ”Znaš, ti si stvarno jedno

bolesno kopile!” odmahnuo jeetvrtastom glavom. ”Rei u kuvaru danam napravi sendvi e. Bie ovo dugano.”

”Ti si najbolji ovek,” rekao sam,uputivši se ka stepenicama. ”Da libih mogao da dobijem i sveže voe?

Zatim sam otr ao niz stepenice.Zatekao sam moje goste u



otalnoj panici, vezane zajednobrodskim kanapom. Meutim, jauopšte nisam bio zabrinut. Znao

am, ubrzo e ovde biti italijanskaobalska straža da nas spase; zanekoliko sati od ovog trenutka, mi

emo biti na sigurnom i biemo dobro,a ovi plutajui albatrosi e mi biti ovratu. Upitao sam goste: ”Ljudi, da lie dobro zabavljate?”

Niko se nije nasmejao. ”Da lidolaze da nas spasu?” upitala jeOfelija.

Klimnuo sam glavom. ”KapetanMark je upravo zvao pomo. Ljudi,ve e biti u redu. Moram da odem

dole. Odmah se vraam.” Krenuo sam

niz stepenice – ali me je istogmomenta oborio drugi ogroman talas



ja sam iz sve snage tresnuo o zid.Skotrljao sam se, do ekao se na sveetiri i po eo da puzim niz stepenice.

Tog trenutka je jedan od dva Bilaprojurio pored mene, vrištei: ”Izgubilimo endler! Otka io se!” i nastavio

da tr i.Kad sam sišao niz stepenice,provukao sam se pored ograde.Uleteo sam u brodsku kabinu gazei

kroz vodu do lanaka, a onda sam jeugledao: prokleta kutija želja, stajalae na krevetu. Zgrabio sam je, vratioe do komandnog mosta i dodao je

Vojvotkinji. Ona je zatvorila o i i poela da trese kamen ie.

Rekao sam kapetanu Marku:

Možda bih mogao da uzletimhelikopterom s jahte. Mogao bih da



povedem etiri oveka sa mnom.” ”Zaboravi na to,” rekao je. ”S

obzirom na to kakvo je more, bilo bi

pravo udo kad bi uspeo da se nerušiš. A ak i kad bi ti to pošlo zaukom, bilo bi nemogue da negde

letiš.” Tri sata kasnije, motori su i daljeadili samo što se mi nismo kretali

napred. Okružila su nas etiri

ogromna kontejnerska broda. Oni suuli poziv u pomo i pokušavali da nasaštite od nadolazeih talasa. Sada se

ve gotovo bilo smra ilo, a mi smo jošuvek ekali da nas spasu. Pramac senagnuo naniže pod oštrim uglom.Kiša je snažno udarala o prozor,

alasi su bili vei za devet metara, avetar je duvao pedeset vorova ili još



više. Meutim, više nismo onakoposrtali. Sada smo mogli da stojimona nogama.

Kapetan Mark je razgovaraoputem radio veze toliko dugo da seo inilo kao prava ve nost,

azgovarajui s Obalskom stražom.Kona no, obratio mi se: ”U redu,znad nas kruži helikopter; ljudi enam spustiti korpu, zato odvedi sve

do gornje palube. Prvo emo spasitiene koje su ovde gosti, potomenski deo posade, a onda muškarce

koji su gosti ove jahte. Muški deoposade ide poslednji, a ja u nakonnjih. I reci svima, torbe ne dolaze uobzir. Možete poneti samo ono što

vam je u džepovima.” Pogledao sam u Vojvotkinju i



nasmejao se. ”Eto, ostaeš bez svojenove garderobe!” ona je slegnulaamenima i rekla bezbrižno: ”Uvek

možemo da kupimo novu!” Potomme je zgrabila za ruku i mi smo seuputili niz stepenice.

Nakon što sam svima objasnioprogram, povukao sam Roba utranu i rekao: ”Imaš li kvaludea?”

”Ne,” rekao je namrgoeno. ”Oni

u u brodskoj kabini. Dole je svepotopljeno, možda je nivo vode vedostigao skoro jedan metar – a doada možda i više.

Duboko sam udahnuo i polakoprogovorio. ”Rei u ti, Rob: Dole imametvrt miliona dolara u gotovom novcu

za to me baš briga. Meutim, dolemamo te proklete kvalude. Dve



totine, i ne možemo ih ostaviti tek ako. To je parodija.”

”Stvarno,” rekao je Rob. ”Doneu

h.” Dvadeset sekundi kasnije sevratio. ”Tresnula me je struja,” promrmljao je. ”Mora biti da je dole

došlo do nekakvog kratkog spoa; štada radim?” Nisam mu odgovorio. Pogledao

am ga direktno u o i i zamahnuo

pesnicom jedanput, kao da hou damu kažem: ”Možeš ti to, vojni e!” Rob je klimnuo glavom i rekao:

Ako me dole ubija struja, želim dadaš Šeli sedam hiljada dolara dauvea grudi. Ona me dovodi do ludilabog toga od dana kad sam je

upoznao.” ”Smatraj to dogovorenim,” rekao



am glasom pravednika.Tri minuta kasnije, Rob se vratio

kvaludeom. ”Bože, kako ovo boli!

Mislim da sam po nogama dobio treitepen opekotina!” Potom se

nasmejao i rekao: ”Meutim, ko je

bolji od mene, zar ne?” Nasmejao sam se, odavši mupriznanje da sam svestan njegovihkvaliteta: ”Niko, Loruso. Ti si zakon.”

Pet minuta kasnije, svi smo bilina brodskoj platformi za helikopter, ia sam s užasom posmatrao kako sekorpa spušta i vraa preko tridesetmetara u oba pravca. Za otprilikerideset minuta smo uspeli da se

popnemo gore – posmatrajui i ekajui

klonulog duha – a onda je sunceašlo ispod horizonta.



Tog trenutka na palubi se pojavioDžon, vidno uspani en. ”Svi morajuda se vrate dole,” naredio je.

Helikopteru ponestaje goriva i morada se vrati. Mi moramo napustitibrod; ubrzo emo potonuti.”

Pogledao sam ga, zapanjen.”To su kapetanova nareenja,” dodao je. ”Splav za spasavanje senaduvao pored krme, tamo gde je

prethodno bila platforma za ronjenje.Krenimo.” Pokazao je rukom.Gumeni splav? Pomislio sam. Na

alasima od petnaest metara?Gubimo se odavde! To je izgledalopotpuno suludo. Pa ipak, to je bilokapetanovo nareenje, zato sam ga

zvršavao pokorno, kao i svi ostali.Došli smo do krme, i oba Bila su



držala krajeve velikog svetlonarandžastog gumenog splava. im suga bacili u more bio je odnet.

”Dakle, u redu!” rekao sam sroni nim osmehom. ”Mislim da jedeja s gumenim splavom ist

promašaj.” Okrenuo sam se kaVojvotkinji i pružio joj ruke. ”Hajde;demo da porazgovaramo skapetanom Markom.”

Objasnio sam kapetanu Markuta se desilo s gumenim splavom.Do avola!” promrmljao je. ”Rekaoam onoj deci da ne spuštaju splav u

vodu dok ga prethodno ne vežu…Sranje!” Duboko je udahnuo i uspeoda se pribere. ”U redu,” rekao je, ”a

ad me vas dvoje slušajte dobro:Spali smo na samo jedan motor. Ako



on otkaže, neu više moi dakontrolišem kormilo, a onda emo senagnuti na bok. Želim da ostanete

gore na palubi. Ako vidite da e brodda se prevrne, ska ite s ivice iotplivajte što dalje možete. Oko jahte

e se u trenutku kad po ne da tonepojaviti snažne struje, one e vasvelikom snagom uvla iti da zajednopotonete na dno. Zato samo

nastavite da se borite da ostanete napovršini. Voda je dovoljno topla damožete da preživite koliko god dugomorali da ostanete da plivate napovršini. Na oko pedeset milja odnas je mornari ki razara koji jekrenuo u našem pravcu. Oni e

pokušati da nam pošalju još jedanpasila ki helikopter sa svojim



udima iz Specijalnih jedinica.Situacija je isuviše grozna da biObalska straža mogla da deluje.”

Klimnuo sam glavom i rekaokapetanu Marku: ”Idem dole daavim svima.”

”Ne,” naredio je on, ”vas dvojeostajete ovde. Možemo potonutivaki as i ja želim da ovde budeteajedno.” Okrenuo se ka Džonu. ”Idi

dole i objasni sve gostima.” Dva sata kasnije jahta je jedvaplutala kad se za ulo pucketanjepreko radio veze. Drugi helikopter jebio iznad nas, ovog puta Vojnihelikopter s pripadnicima specijalnogodreda.

”U redu,” rekao je kapetan Mark luda kim osmehom na licu, ”da se



dogovorimo: Oni e spustiti jednog odnjihovih komandosa pomou dizalice ion e biti na eli nom užetu, ali mi prvo

moramo da mu napravimo mestaako što emo gurnuti naš helikopter

u more.”

”Zajebavaš me!” rekao sam,mejui se.”Oh, Bože!” uzviknula je

Vojvotkinja, stavivši ruku na usta.

”Ne,” odgovorio je kapetan Mark,ne zajebavam te. Dopusti da odempo video kameru; ovo emo sa uvatia budue naraštaje.”

Džon je ostao za kontrolnimureajima, dok smo se kapetan Mark ia uputili da palube za poletanje sa

Bobom i Robom. Kad smo stigli,kapetan Mark je dodao kameru



ednom od dva Bila i brzo odvezaoužad koja su držala helikopter.Potom me je gurnuo ispred

helikoptera i zagrlio me prekoamena. ”U redu,” rekao je, smešeie, ”a sad reci par re i za publiku u

tudiju.” Pogledao sam u video kameru iekao: ”Hej! Mi guramo naš

helikopter u Mediteransko more. Zar

o nije prokleto divno?” Kapetan Mark je dodao: ”Da! Toe dešava po prvi put u istoriji

plovidbe jahtom! Prepustimo tovlasniku jahte Nadin!”

”Da,” dodao sam, ”i ako se desida svi izginemo, želim da svi znate

da ovo putovanje bila moja uvrnutadeja, da sam ja insistirao na tome i



naterao kapetana Marka na to, takoda zaslužuje prikladnu sahranu!”

S tim se završilo naše

emitovanje. Kapetan Mark je rekao:U redu – sa ekajte dok nas ne

pogodi talas i dok jahta ne po ne da

e naginje udesno; onda emo svi usti mah morati da poguramohelikopter i da ga izbacimo u more.”

kako se jahta nagnula udesno, tako

mo svi po eli da guramo helikopterako snažno da je u jednom trenutkupreleteo preko bo nog dela palube.Potr ali smo ka boku i posmatrali gakako tone ispod površine za manjeod deset sekundi.

Dva minuta kasnije, bilo nas je

edamnaestoro na platformi zapoletanje, ekajui da nas spasu.



Kapetan Mark i Džon ostali su nakomandnom mostu, pokušavajui daodrže jahtu na vodi. Tridesetak

metara iznad nas, kružio jehelikopter inuk s dvostrukimpropelerima. Bio je vojni ko zelene

boje, i zaista ogroman. ak i s tridesetmetara, buka dva glavna motora bilae zaglušujua.

Iznenada je iz helikoptera izleteo

komandos i po eo da se spušta naankom eli nom užetu. Bio jepotpuno vojni ki odeven, u crnomnepromo ivom odelu s kapulja om.Na leima je imao ranac i harpun kojimu se spuštao niz nogu. Dok sepuštao s tridesetak metara, sve

vreme se klatio tamo-amo u obapravca. Kad je bio na devet metara



znad jahte, zgrabio je harpun,nanišanio i pogodio njime brod.Deset sekundi kasnije, komandos je

bio na palubi – smejui se široko idajui nam znak palcem nagore. Ogledno, on se dobro zabavljao.

Svih nas osamnaestoro su bezproblema uspeli da podignu. Mada jepomalo vladao haos povodom onogistema spasavajte prvo žene i decu,

kad je uspani eni Ros (prethodnopoznat po reputaciji hrabre muškarne) odgurnuo Ofeliju i dva Bila, dotrao brzo do komandosa i sko io nanjega – obgrlivši ga rukama inogama, odbijajui pri tome daodstupi dok ga ne odvede s jahte na

igurno. Meutim, to je s moje straneod strane Roba bilo u redu, zato što



mo sad imali svež materijal da gamrcvarimo do bola do kraja života.

Kapetan Mark e, meutim, odlu iti

da potone s brodom. U stvari,poslednja stvar koju sam ugledaopre nego što se helikopter odmakao

bio je prizor kako krma jahte polakoponire ispod vode po poslednji put,kapa kapetana Marka s etvrtastomglavom, i njegova kratka kosa koja

e kretala gore-dole meu talasima.Najlepša stvar kod spasavanjaod strane Italijana je to što prvatvar koju tom prilikom urade jeste

da vas nahrane i da vam daju pijetervenog vina; a onda te navedu dagraš. Da, mi smo se zabavili poput

ok zvezda na italijanskom mornarikom razara u. Oni su uživali u



abavi, pa smo Rob i ja to shvatilikao signal da kvalude izbacimo izglave. Kapetana Marka su spasli,

hvala Bogu, jer su ga izvukli iz moraudi iz Obalske straže.

Poslednja stvar koje se seam bilo

e da su me kapetan razara a iVojvotkinja odneli u ambulantu. Prenego što su me pokrili, kapetan jeobjasnio kako je italijanska vlada

klopila sporazum oko spasavanja –tvar ureenja odnosa s javnošu, daako kažem – tako da je on bio

ovlašen da nas odvede bilo gde naobali Mediterana; izbor je bio nanama. On nam je preporu io hotelKala di Volpe na Sardiniji, za koji je

ekao da je jedan od najlepših navetu. Klimnuo sam glavom



nam se obavezno jave ako ikada douna teritoriju Sjedinjenih Država.Ponudio sam im novac – zbog

hrabrosti i herojskog ina – i svi doednog su odbili. Oni su bilineverovatna družina – prvoklasni

heroji, u istinskom smislu te re i.Dok smo se probijali kroz masunaroda sa Sardinije, palo mi je napamet da smo svi ostali bez odee. Za

Vojvotkinju je to bila druga runda.Meutim, to je bilo u redu: Upravo jerebalo da primim ogroman ek od

Lojda iz Londona – gde sam osiguraoamac i helikopter. Nakon što smo seprijavili u hotel, sve sam poveo ukupovinu, goste i posadu. I sve što

mo tu mogli da pronaemo bila jegarderoba jarkih boja od roze i ljubi



aste, žute i crvene, pa do zlatne irebrne. I tako smo deset dana na

Sardiniji proveli izgledajui i šepurei se

poput pauna.Deset dana kasnije, ponestalo

nam je kvaludea i bilo je vreme da

e vratimo kui. Došao sam na sjajnudeju da zapakujem svu našu odeu ida je pošaljem u Sjedinjene Države,zbegavajui carinu. Vojvotkinja se

ložila s tim.Sledeeg jutra, malo pre šest sati,otišao sam do hola da platim hotelskia un. Iznosio je 700,000 dolara. Što

nije bilo tako loše kako se u prvi mahmoglo u initi, s obzirom na to da je ua un ulazila i zlatna grivna od

300,000 dolara, opto ena rubinima imaragdima. Ja sam je kupio za



Vojvotkinju otprilike petog dananašeg boravka, nakon što samaspao u okoladnom sufleu. To je

bilo najmanja mogua nadoknadaupuena nekom ko je rame uz ramea mnom prošao kroz sve nedae.

Na aerodromu smo dva sataekali moj privatni mlazni avion.Potom mi je prišao mršavi ove uljak koji je radio na terminalu privatnog

aerodroma i, s veoma teškimakcentom engleskog, saopštio:Gospodin Belforte, vaš avion serušio. Galeb je uleteo u motor i

avion se srušio u Francuskoj. On needoi po vas.”

Ostao sam bez re i. Da li se

ovakve stvari dešavaju i nekomdrugom? Mislim da ne. Kad sam to



aopštio Vojvotkinji, nije rekla ni re .Samo je odmahnula glavom i udaljilae.

Pokušao sam da pozovemDženet – da se s njom dogovorimoko leta – ali je telefone bilo

nemogue dobiti. Odlu io sam da jenajbolje da odletimo u Englesku, gdebismo mogli barem da razumemo štaprokleti ljudi govore. Kad smo stigli u

London, znao sam da e sve biti uedu – sve dotle dok sa zadnjegedišta crnog londonskog taksija

nisam uo io nešto udno: Ulice su bileneverovatno pune sveta. U stvari,to smo se više približavali Hajd

Parku, to je gužva bila vea.

Upitao sam bledog britanskogaksistu: ”Zašto su tolike gužve? Ja



am u Londonu bio toliko puta inikad nisam video ovako nešto.”

”Dobro, gazda,” rekao je taksista,

ovog vikenda imamo naš rok koncert Vudstok. U Hajd Parku imapola miliona ljudi. Nastupa Erik

Klepton, the Who, Alanis Moriset, idrugi. Bie to divan provod, sjajnaabava, gazda. Nadam se da imate

hotelske rezervacije, zato što ete u

Londonu teško pronai sobu.” Hmmm… postojale su tri stvarikoje su me zadivile: Prva je što mee ovaj prokleti taksista oslovljavaoa ”gazda”; druga što sam pronašao

as da doem u London gde se po prviput od Drugog svetskog rata desilo

da za vikend nije mogla da sepronae nijedna soba u gradu; i trea



to smo svi opet morali da odemo dakupimo garderobu – što e Vojvotkinjibiti trei put za manje od dve nedelje.

Rob mi je rekao: ”Ne mogu daverujem da emo opet morati dademo da kupimo garderobu. Da li i ti

dalje plaaš?” Nasmejao sam se i rekao: ”Jebie, Rob.”

U foajeu hotela Dor ester,

nastojnik mi je rekao: ”Veoma mi jeao, gospodine Belfort, sve našeobe su rezervisane za vikend. Utvari, ne verujem da ete pronailobodnu sobu bilo gde u Londonu.

Meutim, slobodno dovedite sve vašeprijatelje u bar. Sada je vreme za aj,

nate, bie mi veoma drago da vasposlužim.”



Nekoliko puta sam okrenuo vrat,pokušavajui da se priberem. ”Da libiste mogli da pozovete neke druge

hotele i pogledate da li imaju nekelobodne sobe?”

”Naravno,” odgovorio je. ”Sa

adovoljstvom.” Tri sata kasnije. Mi smo i daljebili u baru, pili aj i grickali poga ice,kad je ušao nastojnik sav nasmejan i

ekao mi: ”Neke sobe su otkazane uhotelu For Sezn. Zadesilo se da su upitanju predsedni ki apartmani, kojiposebno odgovara vašem ukusu.Košta osam–“

Prekinuo sam ga u pola re i.Uzimam!”

”Dobro,” rekao je on. ”Napoljuvas eka Rols-Rojs. Koliko sam uo



hotel ima divnu banju; možda bi vamdobro došla masaža nakon svega štote prošli.”

Klimnuo sam glavom, i dva satakasnije sam ležao licem naviše natolu za masažu, u predsedni kom

apartmanu hotela For Sezn. Balkone gledao na Hajd Park, gde seupravo odigravao koncert.

Moji gosti su tumarali ulicama

Londona, kupujui odeu; Dženet jeobavljala zadatak oko rezervacije letaKonkordom; a zanosna Vojvotkinjae tuširala, nadglašavajui se sa

Erikom Kleptonom. Voleo sam moju zanosnu

Vojvotkinju. Ona se još jednom

dokazala preda mnom, i to podužasnim pritiskom. Ona je bila ratnik



– stojei rame uz rame pored mene,uo avajui se sa smru, i zadržavajui

osmeh na svom prelepu licu sve

vreme.Upravo iz tog razloga, sada mi je,

u stvari, bilo veoma teško da zadržim

erekciju dok mi je maserka, ina eEtiopljanka visoka sto osamdesetentimetara, drkala. Naravno, ja samnao da je veoma pogrešno što sam

dozvolio da mi maserka to radiukom dok je moja žena pevala podušem, šest metara dalje. Pa ipak…ma li razlike da mi to rukom radineko drugi ili ja sam?

Hmmm… Uporno sam se tešioom mišlju tokom preostalog dela tog

na, a sledeeg dana sam se našao uOld Brukvilu, spreman da nastavim



da živim ivotom bogatih inefunkcionalnih.

Trideset peto poglavlje

Oluja pred oluju April, 1997.Ma koliko neverovatno moglo

zgledati, devet meseci nakonbrodoloma, moj život je nastavio daone i tone na još dublje nivoe ludila.

Otkrio sam pametan metod – u

tvari, potpuno logi an – dapribegnem još ekstremnijim vidovimaauto-destruktivnog ponašanja,menjajui odluku da sa kvaludeapreem na kokain. Da, kucnuo je asa promenu, shvatio sam, pri emuam, pre svega, bio motivisan time

da mi je dosta da balavim na javnimmestima i utonem u san u



neprikladnim situacijama.Dakle, umesto da zapo nem dan

a etiri kvaludea i visokom ašom

edene kafe, ja bih se probudio uzgram bolivijskog praha – pritom uvek pažljivo podelivši jednake doze, po

pola grama u svaku nozdrvu, kakone bi isklju io nijednu hemisferumozga da istog momenta po ne daadi munjevitom brzinom. Bio je to

pravi Doru ak šampiona. Potom bihavršio doru ak s tri miligramaksanaksa, kako bih savladaoparanoju koja bi sasvim sigurnousledila. Nakon toga – i uprkos tometo sada nisam imao bolove u leima

– uzeo bih etrdeset pet miligrama

morfina, prosto zato što su kokain inarkotici bili kao stvoreni jedno za



drugo. Osim toga, budui da sam idalje imao gomilu lekara koji su mimorfijum izdavali na lekarski recept,

kako je to uopšte moglo biti loše?U svakom slu aju, sat vremena

pre ru ka, ja bih uzeo svoju prvu

dozu kvaludea – preciznije re eno,etiri komada – nakon ega bi uslediooš jedan gram kokaina, kaoprevenciju od nekontrolisanog umora

koji bi me sasvim sigurno savladao.Naravno, i dalje sam uspevao dakonzumiram moju dnevnu dozu oddvadeset kvaludea, ali sam je sadabarem koristio na jedan zdraviji,daleko produktivniji na in – dazbalansiram kokain.

Bila je to nadahnuta strategija,koja je savršeno funkcionisala, neko



vreme. Meutim, kako se to ina edešava u životu, pojavilo se usputpar stvari koje su bile kamen

poticanja. U ovom slu aju, glavnikamen spoticanja bi bilo to što sampavao samo tri sata nedeljno, što

me je dovelo do te ta ke da sam doredine aprila upao u tako dubokuparanoju izazvanu kokainom da samnekoliko puta uperio pušku kalibra 12

u prodavca mleka.Uz malo sree, shvatio sam,mlekar e raširiti pri u da je Vuk izVolstrita ovek s kojim se ne trebagrati, da je naoružan i spreman –potpuno pripremljen da se odbraniod svakog uljeza koji se drzne da mu

upadne na imanje – ak i u slu aju danjegovi uvari spavaju na poslu.



Bilo kako bilo, sredinomdecembra, pre etiri meseca, Stratone kona no zatvoren. Ironi no, nisu

državni organi bili ti koji su Stratondoveli do kona ne propasti, venesposobnjakovii iz NASD-a. Povukli

u Stratonovo lanstvo – pozivajui sena manipulacije akcijama i kršenjepravilnika prodaje. U suštini, Stratone stekao reputaciju nekoga koga bi

e trebalo kloniti, a s pravne ta kegledišta, to je bio smrtonosni udarac.anstvo u NASD-u je bio preduslov zaprodavanje hartija od vrednostipreko granice; bez njega, jedinaopcija je bilo ispadanje iz posla.Dakle, Deni je preko volje zatvorio

Straton – jednom re ju, dobuStratonaca je odzvonilo. Kompanija



e radila osam godina. Kako e onaostati upamena zaista nisam bioiguran, mada sam sumnjao da e

tampa biti blagonaklona.Biltmor i Monro Parker su i dalje

adili i još uvek mi plaali milion

dolara po dogovoru, mada sam slutioda postoji izvesna verovatnoa davlasnici, osim Alana Lipskog, kujuaveru protiv mene. Kako i zašto,

nisam bio potpuno siguran, ali takvae priroda zavere – posebno ondakad su ti zaverenici najbliskijiprijatelji.

Nezavisno od svega toga, StivMaden je kovao zaveru protiv mene.Naše prijateljstvo se potpuno

narušilo. Prema Stivu, to je bilo uvezi s tim što sam se u kancelariji



pojavio pod dejstvom droge, na štaam mu ja rekao: ”Jebi se, tiamozvani pravdoljubivi skote! Da

nije bilo mene, još uvek bi prodavaoipele iz svog prtljažnika!” Bila tostina ili ne, jednostavna injenica je

bila da su akcije na tržištu vredelerinaest dolara i da su bile nadobrom putu da dostignu dvadeset.

Sada smo imali osamnaest

adnji, dok je naša robna kua bilaezervisana za dve sezone unapred.Mogao sam samo da zamislim šta jemislio o meni – oveku koji je uzeoosamdeset pet procenata njegovekompanije i kontrolisao cenunjegovih akcija ve gotovo etiri

godine. Pa ipak, sada kad je Stratonprestao da radi, ja više nisam imao



kontrolu nad njegovim akcijama.Cenu akcija Stiv Maden Šuza sudiktirali zakoni nabavke i potražnje i

doprinosili bogatstvu samekompanije, a ne bogatstvu nekeposebne brokerske firme koja ju je

preporu ivala. Obuar je zaista kovaoaveru protiv mene. Da, to je bilo tano: Ja sam se u kancelariji pojaviopod dejstvom droge, i to nije bilo u

edu, ali, ipak, to je bio samo izgovorda me istera iz kompanije i da miukrade akcije. I šta je trebalo dapredstavlja moje uto ište ako pokušao da uradi?

U redu, ja sam imao naš tajniugovor, ali to je pokrivalo samo moje

prvobitne akcije, ta nije 1,2 miliona;moje pravo na akcije po povlašenoj



eni vodilo se na Stivovo ime, i janisam imao ništa napismeno. Da li epokušati da ih ukrade od mene? Ili e

pokušati da ukrade sve – i mojeakcije i opcije s hartijama odvrednosti? Možda je taj elavi nitkov

umislio da ja neu imati smelosti daobjavim naš tajni ugovor, koji bi vepo samoj svojoj prirodi pri inio velikeprobleme i meni i njemu kad bi

dospeo u javnost.Kucnuo je as da ga na grub na inosvestim i probudim iz te zablude.Šanse da mi utekne s ukradenimakcijama i opcijama bile su ravnenuli – ak i kada bi to zna ilo daobojica zaglavimo u zatvor.

Kao trezven, lucidan ovek, ja bihdalje razvijao sli ne misli, meutim, s



obzirom na mentalno stanje u kojemam se nalazio, one su se razbuktale

na najopasniji mogui na in. Da li je

Stiv želeo da me zajebe ili ne, touopšte nije bilo važno; nikada mu sene bi pružila šansa. On se uopšte

nije razlikovao od Viktora Vanga,pokvarenog Kineza. Da, i Viktor jepokušao da me zajebe, pa sam gabrzo poslao u Kinesku etvrt.

Sada je bila druga nedelja aprila,ja ve mesec dana nisam bio ukompaniji Stiv Maden Šuz. Bio jepetak popodne, i ja sam bio kod kueu mojoj radnoj sobi, sedei zamahagoni stolom. Vojvotkinja je vebila u Hemptonsu, a deca su vikend

provodila sa svojom majkom. Bioam sa svojim mislima, spreman za



at.Okrenuo sam Vigvama kod kue i

ekao: ”Želim da pozoveš Madena i

da mu kažeš da mu ti kao posrednik ugovora o depou, daješ do znanja daplaniraš da odmah likvidiraš sto

hiljada akcija. To iznosi otprilike 1,3miliona dolara, više ili manje nekolikodolara. Reci mu da saglasno ugovoruon ima pravo da proda svoje akcije,

sto kao i ja, što zna i da može daproda njih sedamnaest hiljada. Hoe lida ih proda ili ne, to je njegovaprokleta odluka.”

Vigvam Slabi odgovorio je na to:Da bih to brzo uradio, potreban mie njegov potpis. Šta ako to odbije?”

Duboko sam udahnuo,pokušavajui da potisnem bes: ”Ako



e tome usprotivi, reci mu da eš toaglasno ugovoru o depou poništiti i

da eš akcije prodati privatno. Rei eš

mu da sam se ja ve dogovorio da ihotkupim. I reci tom elavom nitkovuda e mi to dati petnaest odsto udela

u kompaniji, što zna i da u kodKomisije za hartije od vrednosti sveo morati da uknjižim saglasno

propisu 13D, i da e svi u Volstritu

aznati kakav je ljigavac zbog togato je pokušao da me zajebe.FUSNOTA: Propis 13D se esto

koristi u rizi noj arbitraži. To je uslovkoji se navodi pod paragrafom 13-dZakona o hartijama od vrednosti iz1934. na osnovu kojeg se u roku od

deset radnih dana mora predatipopunjen obrazac o vlasništvu ste



enom nad 5 ili više odsto hartija odvrednosti javno preuzetekorporacije.) Reci toj ništariji da u

elu stvar da objavim i da u svakenedelje nastaviti da otkupljujemakcije na otvorenom tržištu, što zna i

da u nastaviti da ih knjižim premapropisu 13D. I reci mu da to neuprestati da radim dok ne budemposedovao 51 odsto njegove

kompanije, a onda u da ga izbacim izkompanije.” Ponovo sam dubokoudahnuo. Srce mi je tako lupalo kaoda e da mi izbije iz grudnog koša. ”Ieci tom nikogoviu da bi mu bolje

bilo, ako slu ajno misli da blefiram,da ue u nekakav prokleti bunker,

ato što nameravam da bacimnuklearnu bombu na njega da ga



potpuno uništim.” Posegnuo samukom u fioku od radnog stola izvukao paketi sa kokainom.

”Uradiu kako si rekao,” odgovorioe Vigvam Slabi. ”Želim da samo naas razmisliš o svemu. Ti si

najpametniji ovek kojeg poznajem,ali sad mu zvu iš iracionalno. Kaovoj advokat ti savetujem da ugovor

ne objav–”

Prekinuo sam mog advokata upola re i. ”Doavola, slušaj me, da tikažem nešto, Endi: Nemaš ni blagupredstavu koliko me se ne ti e niprokleto K od Komisije za hartije odvrednosti niti prokleto D odNacionalnog udruženja dilera.”

Otvorio sam paketi i zahvatio prah, utvari, dovoljnu koli inu kokaina od



koje bi plavi kit na licu mesta dobior ani udar. Napravio sam liniju odog praha, nagnuo se licem i po eo

da ga ušmrkavam. ”Štaviše,” dodaoam, dok mi je lice bilo prekrivenolojem kokaina, ”isto tako me je baš

briga za onu hulju od agentaKolemana. On mi je za petama veetiri proklete godine, a još uvek nijenaišao ni najmanji trag.” Odmahnuo

am glavom nekoliko puta, kako bihuspeo da se zadržim od grozni aveurbe koja me je obuzimala velikom

brzinom. ”I nema šanse da budemoptužen zbog tog ugovora. To bi zaKolemana prosto bio pad –nedostojan prelaz na slabije razloge i

manji stepen krivice. On je ovek odasti, i želi da me ulovi zbog ne eg



krupnog, ne eg što je realno. Bilo bio kao kad bi Al Kaponea uhapsilibog utaje poreza. Zato Kolemana

reba zajebati tamo gde je najtanji!” ”Jasno,” rekao je Vigvam, ”ali

možeš li da mi u iniš jednu uslugu.”

”Koju uslugu?” ”Ponestaje mi novca,” rekao mie moj nadriadvokat, uutavši zamomenat kako bi postigao ja i

efekat. ”Znaš, Deni me je na istoajebao u pogledu mojih poslovaime što nije primenio teoriju

bubašvabe. Ja još uvek ekamdozvolu za brokerski posao. Da li bi umeuvremenu mogao da mipomogneš?”

Neverovatno! Pomislio sam. Pljaka me moj li ni posrednik u ugovoru



o depou. Taj nitkov s umetkom kosena glavi! Trebalo bi i njega daubijem! ”Koliko ti treba?”

”Ne znam,” odgovorio jelabašnim glasom, ”možda partotina hiljada?”

”U redu!” rekao sam odse no.Dau ti etvrt miliona dolara, a sad,do avola, idi i pozovi onog prokletogMadena, pa mi javi šta ti je rekao.”

Zalupio sam slušalicu bez pozdrava.Potom sam se licem ponovo nadneonad sto i ušmrkao kokain.

Deset minuta kasnije zazvonio jeelefon. ”Šta ti je rekao onaj nitkov?

upitao sam ga.”To ti se nee dopasti,” upozorio

me je Vigvam. ”On pori e da tajugovor o depou uopšte postoji. On



kaže da je to protivzakonit ugovor ida on zna da ga neeš objaviti.”

Duboko sam udahnuo,

pokušavajui da zadržim kontrolu.Tako dakle, on misli da blefiram?”

”Upravo tako,” rekao je Vigvam,

ali on kaže da bi stvari želeo daaspravi prijateljski. On ti nudi dvadolara po akciji.”

Dok sam u glavi sve ra unao,

vratom sam polako napravio velikiaokret. Po ceni od dva dolara poakciji, on bi ukrao od mene više od13 miliona dolara, i to samo uakcijama; on je takoe držao milionmojih opcija, koje su imale cenuedam dolara. S obzirom na

današnju tržišnu cenu – trinaestdolara – to bi bilo šest dolara u



ako da sam preduzeo sve moguemere predostrožnosti pripremivši sea svaki slu aj. U mislima mi se

odigrao itav istorijat našeg odnosa, inisam mogao da pronaem nijednuvoju grešku. I mada ne mogu da

pori em da je s moje strane bilo uedu to što sam se u kancelarijipojavio drogiran, to nije imalonikakve veze s onim što se ovde

odvijalo. On bi u svakom slu ajupokušao da me zajebe; droga jeamo doprinela tome da to bržespliva na površinu.

”U redu,” rekao samhladnokrvno. ”Sad moram dakrenem u Hemptons, a to e biti prva

tvar za koju emo se pobrinutiledeeg ponedeljka. Nemoj slu ajno



ponovo da zoveš Stiva. Samopripremi svu dokumentacijuneophodnu za kupovinu akcija.

Nastupio je as da krenemo u rat.” Sautempton! WASP-Empton!

FUSNOTA: WASP – White

Anglo-Sa x o n a x o n Protestant jekraenica koja ozna ava beleangloasksonske protestante.) Da, tue nalazila moja nova kua na plaži.

Proteklo je dosta vremena, iVesthempton je upravo postaosuviše dosadan i prozai an zaVojvotkinjin ukus. Osim toga,vesthempton je bio pun Jevreja, ameni ih je zaista bilo dosta, uprkosome što sam i sam jedn od njih.

Dona Karan (viša klasa Jevreja) jemala kuu na zapadu; Henri Kravis



takoe viša klasa Jevreja) imao jekuu na istoku. I po bagatelnoj ceniod 5,5 miliona dolara, ja sam sada

posedovao veoma modernu sivo belukuu od deset hiljada kvadratnihtopa na uvenom Medou Lejn,

najekskluzivnijem putu na celojplaneti. Prednji deo kue je gledao naŠinekok Bej; zadnji deo kue jegledao na Atlantski okean; i izlasci i

alasci sunca su se pojavljivali unajživopisnijem spektru narandžastihcrvenih i žutih i plavih nijansi. Bilo

e predivno, vidik dostojan Vuka izVolstrita.

Kad bih prošao kroz kapiju odkovanog gvoža i ušao u prednji deo

manja, morao sam da se ponosim.Eto gde sam sada bio, za volanom



potpuno novog kraljevski plavogurbo Bentlija od 300,000 dolara. I

naravno, sa kokainom u dovoljnim

koli inama da ceo Sautempton igraVatusi ples od Dana pomenapoginulih do Praznika rada.

Ja sam u toj kui bio samoedanput, pre otprilike mesec dana,kada tamo još nije bilo nameštaja.amo sam doveo poslovnog

aradnika po imenu DejvidDejvidson. Taj ko mu je nadenuome okrutno se našalio s njim, madaam otkrio da provodim više

vremena gledajui ga u desno okokoje je stalno žmirkalo nego što samobraao pažnju na njegovo ime. Da,

on je bio žmirkalo, ali samo jednookomirkalo, što je delovalo utoliko više



bunjujue. U svakom slu aju,ednooko žmirkalo poseovao je

brokersku firmu po imenu DL

Kromvel, koja je zaposlila masubivših Stratonaca; zajedno smoposlovali, proizvodei ništa drugo osim

novca. Pa ipak, njegova najpoželjnijarta – ono što mi se kod njeganajviše dopadalo – bilo je to što jebio narkoman koji je uživao isklju ivo

kokain, i iste te noi kad sam gadoveo kui, prvo smo svratili u Grandunion i kupili pedeset limenki Redi

Vajp-a. Potom smo seli na izbeljendrveni pod i držei sve limenkeuspravno, gurnuli nozdrve u stranu isisali sav azotni oksid. Bio je to

neverovatan oseaj, posebno kadmo naizmeni no po dva puta



ušmrkivali kokain, po jedanput uvaku nozdrvu.

To je bilo divno ve e, ali nije bilo

ništa s obzirom na to šta se tek pripremalo da stupi na scenu te noi.Vojvotkinja je opremila kuu

nameštajem – u iznosu od 2 milionadolara mog ne tako teško zaraenognovca. Ona je bila toliko uzbuena timpovodom da je povraala, ali pritom

nikada ne bi propustila priliku da miprebaci što sam narkoman kojikonzumira kokain.

I nek se nosi do avola zbog toga!Ko je ona bila da mi kaže šta daadim, posebno zbog toga što sam

postao zavisan od kokaina nje radi!

Na kraju krajeva, ona mi je pretilada e me ostaviti ako budem nastavio



praksom da u restoranima zaspima stolom. I upravo zato sam sam

prešao na kokain. A sada bi mi rekla

tvari u stilu: ”Ti si bolestan. Nisipavao mesec dana. Ti više sa

mnom ne vodiš ljubav! Imaš svega

pedeset osam kilograma. Jedešamo Frut Lups. I koža ti je zelena!” Pružio sam Vojvotkinji takav život dabi se u poslednjoj sekundi okrenula

protiv mene! U redu, ko je jebe!Lako je njoj bilo da me voli kad sambio bolestan! Svih onih noi kad samrpio hroni ne bolove, ona bi došla

kod mene i pokušala da me utešigovorei mi kako me voli bez obzirana sve. A sad se ispostavilo da je sve

bila dobro osmišljena zavera. Njojviše nisam mogao da verujem. U



edu. Dobro. Neka ide svojim putem.Nije mi bila potrebna. U stvari, višeniko mi nije bio potreban.

Sve te misli su mi odzvanjalekroz glavu dok sam se penjaomahagoni stepenicama i otvorio

ulazna vrata moje najnovije kue.Zdravo,” rekao sam, veoma glasno,ušavši na ulazna vrata. Ceo zadnjiid kue je bio od stakla, tako da se

preda mnom pružala panorama,divan pogled na Atlantski okean. Uedam sati popodne, u ovo doba

prolea, sunce je zalazilo iza mene, sone strane gde se nalazila plaža, amore je poprimilo interesantneprelive ljubi astih nijansi. Uzgred, kua

e bila božanstvena. Da, uprkos tometo je Vojvotkinja bila svetski



gnjavator biblijskih razmera,diktatorski nastrojena u pogledukvarenja raspoloženja – bila je

nadarena za dekoraterski posao.Hodnik je vodio u dnevnu sobu. Toe bila prostrana prostorija sa visoko

uzdignutim plafonom. Tu je bilonatrpano tako mnogo nameštaja dae prosto iritiralo. Prenatrpane sofe imali divani i raskošne fotelje i

otomani bili su rasuti na sve strane,ako da je svaki element imaoaseban prostor za sedenje.

Kompletan nameštaj je bio u beloj imeoj boji, veoma primereno kui na

obali, veoma elegantno.Tog trenutka ušao je da se sa

mnom pozdravi itav komitet. Bile suu Marija, debela kuvarica, i njen



muž, Ignacio, zlo esti mali batler, kojie sa metar i po visine bio za dlakuviši od svoje žene. Oni su bili iz

Portugala i ponosili se time što supružali uslugu na formalan,radicionalan na in. ja sam ih

prezirao zato što ih je i Gvinprezirala, i upravo je Gvin bila jedinakoja me je istinski razumela – ona imoja deca. Ko zna da li bih mogao

da imam poverenja u ono dvoje?Moram budno motriti na njih… i, akobude potrebno, nutralisati ih.

”Dobro ve e, gospodine Belfort,” ekli su Marija i Ignacio u isti glas.gnacio je klimnuo glavom a Marijae na inila naklon. Potom je Ignacio

dodao: ”Kako ste ove ve eri,gospodine?”



”nikad bolje,” promrmljao sam.A gde je moja divna žena?”

”Ona je u gradu; otišla je u

kupovinu,” odgovorila je kuvarica.”Kakvo prokleto iznenaenje,” po

eo sam da gunam, prošavši pored

njih. Nosio sam torbu Luis Vuiton,punu opasnih lekova.”Ve era e biti poslužena u osam,”

ekao je Ignacio. ”Gospoa Belfort me

e zamolila da vam kažem da e vašigosti biti ovde oko sedam i trideset, ida se do tada spremite.”

Oh, nek ide do avola, pomislioam. ”U redu,” promrmljao sam. ”Ja

u biti u sobi gde je televizor; molimvas da me ne uznemiravate. Moram

da obavim važan posao.” Nakon tihe i, otišao sam u sobu s



elevizorom, uklju io Roling Stonse, iaspakovao drogu i lekove.

Vojvotkinja mi je skrenula pažnju da

budem gotpv do sedam i trideset.Šta joj to zna i? Da bi trebalo da obuem prokleti smoking – ili cilindar i

rak? Pa šta sam ja – prokletimajmun? Na sebi sam imao sivurenerku i belu majicu, i to je biloasvim pristojno! Ko e da plati za sve

e gluposti? Ja – naravno! I ona emeni da nareuje! Osam je sati, ve era je

poslužena! A kome treba? Dajte miFrut Lups i obrano mleko, a ne glupuve eru za precioze do koje je takotalo Mariji i Vojvotkinji. Trpezarijski

to je bio uzan i veoma duga ak.FUSNOTA: Horseshoe pit je termin



koji ozna ava veliki teren za igru ukojoj je cilj da se potkovica preciznonabaci na klin.) Pa ipak, gosti se

okom ve ere uopšte nisu lošeproveli, osim Vojvotkinje. Ona jeedela preko puta mene, s druge

trane stola. Bila je toliko daleko dami je bio potreban interfon da bihazgovarao s njom, što je verovatno

bila odli na ideja za tu priliku. Moram

priznati, izgledala je božanstveno.Meutim, žena trofeja poputVojvotkinje bilo je na svakomkoraku, a one zaista dobre meunjima ne bi mi se posvetile bezazloga.

Desno od mene su sedeli Dejv i

Lori Bil, koji su upravo došli saFloride. Lori je bila zgodna plavuša.



Ona je znala svoje mesto u opštemporetku stvari, pa me je odli noazumela. Jedini problem je bio taj

to je bila pod snažnim uticajemVojvotkinje, koja joj je ušla u mozak – ubacivši joj subverzivne misli protiv

mene.Njen muž, Dejv, je bio potpunodruga ija pri a. On je bio manje-višepoverljiv ovek. Bio je krupni

neotesanko sa sela – visok stoosamdeset pet centimetara, težak to trinaest kilograma mišine mase.

Dok je bio na koledžu radio je kaozbaciva . Jednog dana je neko po eoda ga vrea re ima i Dejv ga je takonažno udario u glavu sa strane da

e ovaj ostao bez oka. Kružile suglasine da je tom oveku prakti no



visilo oko držei se na nekolikogamenata. Dejv je bivši Stratonac,

koji je sada radio u DL Kromvelu. Ve

eras sam mogao da ra unam nanjega da e odbiti uljeze. On e, utvari, to uraditi sa zadovoljstvom.

Moja druga dva gosta su biliŠnajdermans, Skot i Andrea. Skot jebio ovek iz Bejsajda, mada mi nismobili prijatelji iz detinjstva. On je bio

okoreli homoseksualac koji se oženioz neobjašnjivih razloga, mada je,ako bih morao da pogaam, to uradioato da bi imao decu, od kojih jeada imao jedno, i to kerku. On jeakoe bio bivši Stratonac, iako nikada

nije imao instinkt ubice. Trenutno je

bio bez posla. Ovde je bio samo izednog razloga. Bio je moj diler



adužen za kokain. Imao je veze naaerodromu i donosio mi je ist kokainz Kolumbije. Njegova žena je bila

bezopasna – puna ka crnka koja jeumela da sastavi par re i, i touglavnom besmislene.

Nakon etiri jela i dva i po satamu nog razgovora, kona no je biloedanaest sati. Rekao sam dejvu iSkotu: ”Hajde, momci, idemo u sobu

gde se nalazi TV da gleamo film.” Ustao sam sa stolice i uputio se kaV sobi, zajedno sa Dejvom i

Skotom. Bio sam siguran da jeVojvotkinja želela da razgovara samnom isto onoliko koliko sam i jaeleo da razgovaram s njom. I to je

bilo u redu. Naš brak je u suštini biogotov; od ovog trenutka, to je bilo



amo pitanje vremena.Ono što je potom usledilo po elo

e nadahnutom mišlju da moram da

podelim moje tajno skladište kokainana dva posebna dela za ušmrkivanje.Prvi deo zabave e po eti odmah i

astojae se iz osam gramapraškastog kokaina. To e se odigratiovde, u TV sobi, a poslednji zapribližno dva sata. Potom emo

prekinuti tu gozbu tako što emo otiina sprat u sobu za igru, gde emograti bilijar i ispiti naše limenkeDevara. Potom, u dva sata noi, mimo sišli dole u TV sobu i po eli našu

drugu rundu ušmrkivanja, koja e seastojati od dvadeset grama

devedesetprocentno istog kokaina.Ušmrkati ga tokom jedne sedeljke



bie pobeda vredna Vuka.I pridržavajui se ovog plana, mi

mo proveli – u doslovnom smislu te

e i – sledea dva sata ušmrkujuianke linije kokaina kroz

osamnaestokaratnu slamku, dok

mo gledali MTV bez zvuka i slušalimelodiju ”Simpatija prema avolu”,koju sam namestio da stalno sviraznova i iznova. Potom smo otišli na

prat da igramo bilijar. Kad jeotkucalo dva sata noi, rekao samozareno se smejui: ”Prijatelji, kucnuoe as za drugu rundu istog kokaina!Sledite me.”

Sišli smo do TV sobe i zauzelipreašnji položaj. Posegnuo sam

ukom da dohvatim kokain, ali je onnestao. Nestao je? Kako je to do



avola mogue? Pogledao sam u SkotaDejva i rekao: ”U redu, momci:

Dosta zajebavanja. Ko je od vas

dvojice uzeo drogu?” Obojica su pogledali u mene,

potpuno zaprepašeni. Dejv je rekao:

Hej, da li se ti to šališ sa mnom? Janisam uzeo kokain! Kunem ti se oma svoje dece!”

Skot je dodao, defanzivnim

onom: ”Nemoj u mene da gledaš!a nikada ne bih uradio nešto tako!” ozbiljno je odmahnuo glavom.Zajebavati se sa kokainom drugog

oveka je bezbožan in. Ništa manje.” Nas trojica smo potom kleknuli i

krenuli u potragu po tepihu. Dva

minuta kasnije zabazeknuto smogledali jedan u drugog – i ostali



praznih ruku. Rekao sam sumnjiavo: ”Možda je zapao iza jastu ia uotelji.”

Dejv i Skot su potvrdno klimnuliglavom, i mi smo po eli da sklanjamoastu ie. Nismo pronašli ništa.

”Ne mogu da verujem u ovakvuglupost,” rekao sam. ”Ovo nemanikakvog prokletog smisla.” Zatim mie pala na pamet neverovatna misao.

Možda je kokain upao u samo jastue! delovalo je neverovatno, alidešavale su se i udnije stvari, zarne?

Zaista. ”Odmah se vraam,” rekaoam, a onda sam odjurio u kuhinju izvadio iz drvene fioke mesarski nož

od nerajueg elika. Potom samdojurio do TV sobe, naoružan i



preman. Kokain je bio moj!”Šta to radiš?” upitao je Dejv,

granutim tonom glasa.

”A šta misliš da radim?” promrljao sam, spustivši se nakolena i zarivši nož u mebl štof na

edištima. Po eo sam da bacamuner i perje na tepih. Sofa je imalari sedišta i isti broj naslona. Za

manje od minuta ja sam sve

seckao. ”Do avola!” mrmljao sam. Aonda sam namerkao mali divan, isekao sve na komade sa osvetnikom žestinom. I dalje ništa. Sada mie odjednom mokrilo. ”Ne mogu da

verujem da se dešava ovo sranje!Gde je kokain mogao da nestane?

Pogledao sam u dejva. ”Da li smouopšte bili u dnevnoj sobi?”



Odmahnuo je glavom nervozno.Ne seam se da li smo bili u dnevnojobi,” rekao je. ”Zašto jednostavno

ne bismo zaboravili na kokain?” ”Da li si ti ove e lud? Ima da

pronaem taj prokleti kokain makar

prevrnuo do poslednje stvari u kui?” Okrenuo sam se ka Skotu i suzio o ioptuženi ki: ”Nemoj da meavaravaš, Skot. Mi jesmo bili u

dnevnoj sobi, zar ne?” Skot je odmahnuo glavom.Mislim da nismo bili. Zaista mi jeao, ali ja se ne seam da smo bili u

dnevnoj sobi.” ”Znaš šta?” viknuo sam. ”Vi st

obi ne ništarije! Vi isto tako dobro

nate kao i ja da je kokain zapao zaedište. Mora biti da je ovde negde,



a u vam to, do avola, i dokazati.” Stajao sam, šutirao ostatke jastu iakoji su mi stajali na putu, i prošavši

kroz rasutu penu i perje ušao udnevnu sobu. U mojoj desnoj ruci jebio mesarski nož. O i su mi bile

irom otvorene. Zubi stegnuti odbesa.Pogledaj samo sve te proklete

ofe! Do avola s njom ako misli da e

dalje nastaviti da kupuje sav tajnameštaj! Duboko sam udahnuo. Bioam na ivici nerava. Morao sam dae smirim. Meutim, morao sam damislim savršen plan – da uvam

kokain do dva ujutro. Moglo je sveda ispadne kako je i trebalo, a sad

oš i sav taj nameštaj. Uostalom, koga jebe! Spustio sam se na kolena i



prionuo na posao, pravei sebi put podnevnoj sobi, divlje zabadajui nožve dotle dok nisam potpuno uništio

ve kau e i fotelje. Kraji kom oka,pazio sam kako Dejv i Skot zure u

mene.

A onda mi je palo na pamet – paon je u tepihu! Kako je to o igledno!Pogledao sam u tepih. Koliko li samokošta? Sto hiljada? Dvesta hiljada?

Lako je njoj bilo da troši moj novac.Po eo sam da cepam tepih, poputoveka opsednutog avolom.

Minut kasnije, ništa. u nuo sam ipogledao po dnevnoj sobi. Bila jepotpuno uništena. Potom samugledao mesinganu stojeu lampu.

zgledala je poput oveka. I dok mi jerce lupalo tako snažno kao da e da



zbije iz grudnog koša, ja sam baciomesarski nož. Podigao sam lampuznad glave i po eo da zamahujem

njoj onako kako je skandinavski bogor zamahnuo svojim ekiem. Potomam je pustio u pravcu kamina, i ona

e letela i letela sve dok iz sve snagenije lupila o kamin i razbila se…RAS! Otr ao sam do noža i podigao

ga.

Tog trenutka je Vojvotkinjazletela iz spavae sobe i utr ala uobu, odevena u tanku belu kunu

haljinu. Kosa joj je bila savršena, anoge su joj izgledale predivno. To jebio njen na in da sa mnommanipuliše, da me kontroliše. To je

bilo delotvorno u prošlosti, ali ne iovog puta. Sada sam imao svoj



odbrambeni mehanizam. Umeo samda je nadmudrim u njenoj igri.

”Oh, moj Bože!” vrisnula je,

tavivši ruku na usta. ”Molim te,prestani! Zašto to radiš?”

”Zašto?” viknuo sam. ”Ti želiš da

naš zašto?” Pa dobro, rei u ti zašto!a sam Džems prokleti Bond kojiraži mikrofilm! Eto ti zašto!”

Ona me je pogledala otvorenih

usta i iskola enih o iju. ”Tebi jepotrebna pomo,” rekla je gotovobezglasno. ”Ti si bolestan ovek.”

Upravo te njene re i su meužasno razbesnele. ”Oh, jebi se,nadin! Ko si pa ti da mi kažeš daam bolestan? I šta eš da uradiš –

da neeš možda pokušati dazmahneš ruku na mene? Pa dobro,



doi pa eš da vidiš šta e se desiti!” Odjednom užasan bol u mojim

eima! Neko me je gurnuo na pod!

Sada mi je lanak bio slomljen. ”Oh,do avola!” vrisnuo sam. Pogledaoam i na meni je odjednom bio dejv

Bel. On mi je stezao lanak na rucive dotle dok nož nije pao na zemlju.Pogledao je u Nadin. ”Vrati se

unutra,” rekao je hladnokrvno. ”Ja u

e pobrinuti za njega. Sve e biti uedu.” Nadin je otr ala nazad u spavau

obu i zalupila vrata. Sekund kasnijeam uo kako je zaklju ala vrata.

Dejv je još uvek bio na meni, i jaam okrenuo glavu kako bih ga

pogledao u o i i po eo da se smejem.U redu,’ rekao sam, ”Sad možeš da



me pustiš. Samo sam se šalio. Nisamhteo da je povredim. Samo sameleo da joj pokažem ko je ovde

ef.” vrsto držei moje bicepse na

desnoj ruci svojom ogromnom

ukom, Dejv me je odveo do onogdela prostorije koji je bio namenjena sedenje na drugoj strani kue –ednom od nekoliko delova koji

nisam usepo da demoliram. Postaviome je na prenatrpanu klub stolicu,pogledao u Skota, i rekao: ”Idi idonesi bo icu ksanaksa.”

Poslednja stvar koje se seam jeda mi je Dejv dodao ašu vode inekoliko ksanaksa.

Probudio sam se uve e, sledeegdana. Zatekao sam se u mojoj



kancelariji u Old Brukvilu, i sedeo zamojim mahagoni stolom. Kako samu dospeo nisam sasvim siguran, ali

e seam da sam rekao: ”Hvala,Roko!” Roku iz dnevne smene,ahvalivši mu se na tome što me je

zvukao iz kola nakon što sam seakucao u kameni stub na ivicimanja dok sam se vraao kui izSautemptona. Ili sam možda zahvalio

Roku iz none smene? Uostalom…kome je to uopšte bitno? Oni su biliojalni Bou, a Bo je bio lojalan meni,dok se Vojvotkinja nije mnogoobraala nijednom od njih – dakle, jošm se nije uvukla u mozak. Mada,morao bih da budem oprezan.

Gde li je bila zanosnaVojvotkinja? Pitao sam se. Nisam je



video još od one epizode samesarskim nožem. Ona je bila kodkue, ali se skrivala negde u kui –

krila se od mene! Da li je bila upavaoj sobi? Nije važno. najvažnijatvar su bila moja deca; barem sam

bio dobar otac. Na kraju, eto na kojina in u biti upamen: On je bio dobarotac, porodi ni ovek u suštini, i divanhranitelj!

Posegnuo sam rukom u fiokumog pisaeg stola i izvadio torbicu sagotovo pola kilograma kokaina.stresao sam je na moj radni sto,pustio glavu u gomilu i ušmrkao estovremeno s obe nozdrve. Dveekunde kasnije podigao sam glavu i

promrljao: ”Prokleti Isuse! Oh, mojBože!” a onda sam se skljokao nazad



u fotelju i po eo teško da dišem.U tom trenutku u inilo mi se da

e zvuk programa koji se emitovao

na televiziji dramati no poveao, i jaam za uo grub, osoran, optužujui

glas kako kaže: ”Da li znate koliko je

ada sati? Gde vam je porodica? Da je to vaša ideja da sedite iabavljate se pred televizorom u ovo

doba ujutro – i to sami? Pijani,

drogirani, otupeli? Pogledajte zarenutak na svoj sat, ako ga još uvek mate?”

Šta, do avola? Pogledao sam naat: zlatni Bulgari sat od 22,000

dolara. Naravno da sam ga još imao!Usredsredio sam se ponovo na TV.

Kakvo lice! Isuse! Bio je to ovek uanim pedesetim, ogromne glave,



ogromnog vrata, muževnih lepihrta, savršeno podšišane sede kose.og trenutka ime Fred Flintstoun mi

e odjednom palo na pamet.Fred Flintstoun je nastavio: ”Vi

ad želite da me se otarasite? A kako

bi bilo da se momentalno otarasitevoje bolesti? Alkoholizam i zavisnostod droge vas ubijaju. Sifild imaodgovor; Pozovite nas danas; mi

možemo da vam pomognemo.” Neverovatno! Pomislio sam. Kakoe to samo prokleto nametljivo! Poeo sam da gunam komentarišuiprogram TV. ”Ti prokleti FredFlintstoune – isprašiu ti taj peinskiur i šutnuti odavde do Timbuktua!”

Flintstoun je nastavio da pri a.Zapamtite: Nema nikakve sramote



u tome što ste alkoholi ar ilinarkoman; jedina sramota je nepreduzeti ništa povodom toga. Zato

pozovite sada i uzmi…” Obazreo sam se po

obi…tamo!... Remington skulptura

na zelenom mermernom pijedestalu.Bila je visoka šezdesetak entimetara, izraena od istog

mesinga – kauboj koji jaše na konju

koji se propinje. Podigao sam je iusmerio je ka televizijskom ekranu.z sve snage, koliko god sam mogaoa e, zamahnuo sam njom na FredaFlintstouna i… TRAS!

Nema više Freda Flintstouna.Obratio sam se uutkanom

elevizoru: ”Ti, ništarijo jedna!Upozorio sam te! Da mi tek tako



doeš u kuu i govoriš mi o momprokletom problemu. A pogledaj sead, nitkove!”

Vratio sam se do svog stola ieo, potom spustio nos koji je

krvario u gomilu kokaina. Meutim,

umesto da ga ušmrknem, ja samamo naslonio lice na njega, koristeiga kao jastuk.

Osetio sam donekle grižu savesti

to su mi deca bila na spratu, alipošto sam bio tako divan hraniteljva vrata su bila od vrstog

mahagonija. Niko nije mogao da ujeni re . Ili mi se to samo inilo svedotle dok nisam za uo teške korakena stepenicama. Sekund kasnije za

uo se glas Vojvotkinje: ”Oh, Bože!Šta to radiš?”



Podigao sam glavu, potpunovestan da mi je lice prekriveno

kokainom, ali ne obraajui pažnju na

o. Pogledao sam u Vojvotkinju, onae bila gola golcata – pokušavala jeda manipuliše sa mnom golicajui

moju maštu da postoji mogunost dauskoro vodimo ljubav.Rekao sam: ”Fred Flintstoun je

pokušao da doe kroz televizor.

Meutim, nemoj da brineš – sredioam ga. Sada možeš da se vratiš i dapavaš. Sada je sve bezbedno.”

Zurila je u mene otvorenih suta.Stajala je prkrštenih ruku ispodgrudi, i ja nisam mogao da odolim dane buljim u njene bradavice. Kakva

teta što se žena okrenula protivmene. Nju je teško zameniti – nije



nemogue, ali je teško.”Nos ti krvari,” rekla je nežno.Odmahnuo sam glavom s

gaenjem. ”Prestani da preteruješ,Nadin. Jedva da je bilo malo krvi, i toamo zato što je sezona alergija.”

Ona je briznula u pla . ”Ne moguviše da ostanem ovde ukoliko se tine rehabilituješ. Isuviše te volim dabih mogla da gledam kako se ubijaš.

Uvek sam te volela; to nemoj nikadada zaboraviš.” Onda je otišla iz sobe,atvorivši vrata polako, bezalupljivanja.

”Jebi se!” viknuo sam krozatvorena vrata. ”Ja nemam prokleti

problem! I mogu da stanem kad god

o budem hteo!” Duboko samuzdahnuo i obrisao majicom krv iz



nosa i sa brade. ta ona misli, damožda da me blefira da idem naprogram rehabilitacije? Ma nemoj!

Osetio sam kako mi je krv ponovopotekla iz nosa. Podigao sam ponovokraj majice i obrisao još više krvi.

suse! Samo da sam imao etar,mogao sam zaviti kokain u krek. Ipotom samo pušiti kokain i izbeiprobleme s nosem. Hej, stani!

Postojali su i drugi na ini da senapravi krek, zar ne? Da, tu supostojali neki domai recepti… neštoto je bilo u vezi sa sodom

bikarbonom. Mora biti da nanternetu postoje recepti kako sepravi krek!

Pet minuta kasnije, pronašaoam rešenje. Uleteo sam u kuhinju,



grabio sastojke i spustio ih nagranitnu radnu površinu. Napunioam bakarni lonac vodom i spustio u

nju kokain i sodu bikarbonu, potomuklju io plotnu i stavio pokolopac.Potom sam odgore, na poklopac,

tavio kerami ku teglu.Seo sam na stolicu poredtednjaka i stavio glavu na poklopac.

Po eo sam da se osem pospanim, pa

am sklopio o i i pokušao da seopustim. I tako sam plutao…plutao… TREES! Ja sam gotovozleteo iz sopstvene kože kad je mojdomai recept eksplodirao po celojkuhinji. Krek je bio svuda – naplafonu, po podu i zidovima.

Minut kasnije dotr ala jeVojvotkinja. ”Oh, Bože! Šta se



desilo? Kakva je to eksplozija bila?” Ostala je bez daha, bila je gotovouspani ena.

”Ništa,” promrmljao sam. ”Pravioam kola i zaspao.”

Poslednja stvar koje se seam bilo

e da je rekla: ”Sutra ujutru idemkod moje majke.” I seam se da je poslednja stvar o

kojoj sam potom razmišljao bila: Što

pre to bolje.Trideset šesto poglavljeZatvor, ustanove i smrtSledeeg jutra – što e rei, etiri

ata kasnije – probudio sam se uvojoj kancelariji. Imao sam oseajopline, neverovatno prijatan miris

pod nosem i na obrazima. Ahhh,kakav blažen oseaj… Vojvotkinja je



oš uvek pored mene… doterujeme…brine se o meni kao majka…

Otvorio sam o i i… avaj, bila je to

Gvin. Ona je držala veoma skup belipeškir, koji je pokvasila toplomvodom, i polako mi brisala lice od

kokaina i krvi koji su se zgrudvali namom licu.Nasmešio sam se Gvin, jednoj od

etkih ljudi koji me nisu izdali. Mada,

da li se njoj moglo zaista verovati?Zatvorio sam o i i razmislio o tome…da, mogla je. Što se toga ti e, nijemoglo postojati dvoumljenje. Ona biostala uz mene do najcrnjeg kraja. Utvari, dugo nakon što bi me

Vojvotkinja ostavila, Gvin bi i dalje

bila tu – vodei ra una o meni ipomažui mi da podignem decu.



”Da li se oseate dobro?” upitalame je moja omiljena Južnja kaepotica.

”Da,” promrljao sam. ”Šta radišovde u nedelju? Zar ne ideš urkvu?”

Gvin se tužno nasmejala.Gospoa Belfort me je pozvala iamolila me da danas doem ovde i

da pazim na decu. A sada, podignite

evu ruku; doneu vam istu majicu.” ”Hvala, Gvin. Izgleda da samako gladan. Možeš li da mi donesešFrut Lups, molim te?”

”Posuda vam je upravo tu,” reklae, pokazujui mi na zeleni mermernitalak gde je obi no stajao mesingani

kauboj. ”tako su fini i ukusni,” dodalae, ”baš kao što vi volite.”



Kad ve govorimo o usluzi! Kakoo da Vojvotkinja nije mogla da budeakva? ”Gde je Nadin?” upitao sam.

Gvin je skupila svoje puna keusne. ”ona je gore, pakuje svojeorbe. Odlazi kod majke.”

Odjednom me je obuzeo oseajklonulosti. On je po eo da raste umojoj utrobi i proširio se do svakeelije mog bia. kao da mi je neko is

upao srce i utrobu. Osetio sam da mie muka, kao da u da povraam.Odmah u se vratiti,” brzo samzgovorio, podigavši se sa stolice iuputivši se spiralnim stepenicama.Popeo sam se uz stepenice dok je umeni klju ao sam usijani pakao.

Glavna spavaa soba je bilaodmah do stepenica. Vrata su bila



aklju ana. Pokucao sam. ”Pusti me,Nadin!” nema odgovora. ”To je imoja spavaa soba! Pusti me!”

Kona no, trideset sekundikasnije, otklju ala je bravu; ali sevrata nisu otvarala. Otvorio sam ih i

ušao u spavau sobu. Na krevetu jebio kofer pun odee, sve urednoposlagano, ali ni traga odVojvotkinje. Kofer je bio okoladno

braon boje sa odgore zalepljenimogom Luis Viton. Koštao je pravobogatstvo, veliku sumu… mog novca!

Tog trena Vojvotkinja je izašla izvoje ostave za cipele veli ine

Delavera, nosei dve kutije za cipele,po jednu ispod svake ruke. Nije rekla

ni re , niti me je pogledala. Samo jeprišla krevetu i stavila kutije pored



kofera, potom se okrenula natiklama i uputila nazad u oztavu.

”Gde ti, do avola, nameravaš da

deš? upitao sam je strogim tonomglasa.

Ona me je prezrivo pogledala u o

”Rekla sam ti: Idem kod mojemajke. Ja više ne mogu da gledamkako se ubijaš. I gotovo.”

Osetio sam kako me sve više

preplavljuje talas besa. ”nadam seda ne nameravaš da povedeš i decua sobom. Neeš nikuda da vodiš

moju decu – nikada!” ”Deca mogu da ostanu,”

odgovorila je hladno. ”Ja idemama.”

U tom trenutku sam izgubiokontrolu. Zašto bi ostavila decu?...



Osim u slu aju ako nije smislilanekakvu zaveru. Naravno. Bila jeukava, Vojvotkinja. ”Da li ti misliš da

am ja glup ili tako nešto? Isteekunde kad bih otišao da spavam, ti

bi se vratila ovde i ukrala decu.”

Pogledala me je sa prezirom iekla: ”Ja ne znam ak ni kako da tiodgovorim na to pitanje.” Po ela jeda se vraa do ostave.

O igledno, nisam uspeo da jedovoljno uvredim, pa sam zatoekao: ”Ne znam gde si ti u stvari

krenula sa svom tom silnomgarderobom. Ako živiš ovde, onda ešodavde otii samo u košulji, ti prokletaponzorušo.”

E ovo je bio pun pogodak!Okrenula se ka meni i unela mi se u



ce: ”Jebi se!” viknula je. ”Ja sam tibila najbolja žena na svetu. Kako seusuuješ da me nazoveš tim imenom

nakon svih tih godina! Ja sam tiodila dvoje divne dece. Potpunoam ti se posvetila šest prokletih

godina! Uvek sam ti bila verna iodana – uvek! Nijednom te nisamprevarila! A vidi šta sam dobilaauzvrat! Koliko žena si pojebao

otkad smo u braku? Ti… govno jednopreljubni ko! Jebi se!” Uzdahnuo sam duboko. ”Reci ti

ta hoeš, Nadin, ali ako odlazišodavde, onda eš otii bez i ega.” Rekao sam joj hladnokrvno ali pretei.

”Oh, zaista? A šta nameravaš da

uradiš, da mi spališ odeu?” Izvanredna ideja! I ja sam



trgnuo njen kofer s kreveta, prišaokamenom kaminu, i pobacao svunjenu odeu na ve poslagana drva,

ekajui da se zapali na samo jedanpritisak dugmeta. Zurio sam uVojvotkinju; stajala je kao ukopana,

leena od straha.Pošto nisam bio zadovoljannjenom reakcijom, odjurio sam donjenog ormana i strgnuo desetine

džempera, bluza, haljina, sukanja ipantalona sa nekih veoma skupihvešalica. Brzo sam se vratio dokamina i bacio na vrh gomile.

Pogledao sam je ponovo. Sadau joj suze krenula na o i. I dalje –o nije to. Želeo sam da ujem kako

e izvinjava, kako me preklinje daprestanem, zato sam zaškrgutao



ubima odlu an u svojoj nameri dastrajem i brzo prišao stol iu gde jedržala svoju kutiju s nakitom.

Zgrabio sam kutiju, otišao dokamina, otvorio poklopac i istresaoeo sadržaj na vrh gomile. Zatim

am otišao do zida, naslonio kažiprstna eli no dugme i pogledao unjenom pravcu. Sada su joj se suzelivale niz obraze.

”Jebi se!” viknuo sam… ipritisnuo dugme.Trenutak kasnije njenu odeu i

nakit su okružili plamenovi vatre. Neekavši ni re , ona je hladnokrvozašla iz sobe, blagim pokretomatvorivši vrata. Okrenuo sam se

nazad i netremice posmatrao vatru.Ko je jebe! pomislio sam. Eto joj



njeno pravo, ona meni da preti. Danije možda pomislila da u jojdopustiti da tako ravo postupa prema

meni? Nastavio sam da zurim uvatru koja je gorela sve dotle dok nisam za uo zvuk škripanja šljunka

na automobilskom prolazu. Potr aoam ka prozoru i ugledao zadnji deonjenog crnog Rendž Rovera koji jeklizio ka prednjoj kapiji.

Dobro! pomislio sam. im se prouje da je moj i Vojvotkinjin brak storija, ispred vrata e biti stotineena – postrojene u red! A onda

emo da vidimo ko je šef!Sad kad Vojvotkinje više nije bilo

na vidiku, kucnuo je pravi as da

namestim srean izraz lica i pokažemdeci kako e divnim životom živeti bez



mame. Nema više tajm-auta zaendler; Karter e da dobije puding odokolade kad god poželi. Izveo sam ih

u dvorište da se ljuljaju naujaškama i da se igramo – dok su

Gvin, Roko iz dnevne smene, Erika,

Marija, Ignacio i par drugih lanovamenažerije sve nadgledali.Igrali smo se zajedno toliko

vremena da je izgledalo kao da je

proteklo dugo vremena – itavu venost, u stvari, i za sve vreme smo semejali i kikotali i izmotavali i

pogledali u nebo i mirisali svežeproleno cvee. Imati decu je najboljatvar na svetu!

Avaj, ispostavilo se da je ve nost

rajala svega tri i po minuta, kadaam izgubio interesovanje za mojih



dvoje savršene dece i rekao samGvin: ”Gvin, preuzmi sada ti. Jamoram da obavim neke

administrativne poslove.” Minut kasnije, ja sam se vratio u

moju kancelariju, postavivši ispred

ebe piramidu kokaina. I kao na inukazivanja poštovanja premaendlerinoj fasciniranosti slaganjemvih lutaka oko sebe i postavljanjem

ebe u centar njihove pažnje, ja samvu svoju drogu rasporedio po stolu isto tako sebe postavio u središtepažnje. Bilo je dvadeset dvapakovanja, uglavnom u bo icama, aliu neke bile i u plasti nim paketiima.

Koliko bi ovek mogao da ih uzme, a

da ne pretera sa dozom? Nijedno! Tobi mogao samo Vuk! Vuk, koji je



akona o hartijama od vrednosti.Utvari, nakon tri meseca tokom kojih

u suštini nisam spavao – pa ak i u

poslednjih sedamdeset dva satapotpunog ludila, tokom kojih samkonzumirao etrdeset dva grama

kokaina, šezdeset kvaludea, tridesetksanaksa, petnaest valijuma, desetklonopina, 270 miligrama morfijuma,devedeset miligrama ambijena, i

paksil i prozak i peroset i pamelor iGHB (gama hidrobiturat) i Bog znakoliko alkohola – ja sam i dalje znaoviše o ameri kim zakonima ohartijama od vrednosti od veine ljudina planeti.

Vigvam je rekao: ”Glavni

problem je što Stiv nikada nijepotpisao dokument kojim se



vlasništvo nad hartijom od vrednostiprenosi na drugu osobu nakon štooj je prodata ili data u zalogu, tako

da ne možemo da pošaljemo tajdokument agentu zaduženom zaevidenciju i da ga prebacimo na

voje ime.” U tom trenutku, i dalje sam –uprkos tome što nisam mogao jasnoda razmišljam – bio u stanju da

agledam koliki amater je mojprijatelj bio. To je bio takoednostavan problem da mi je došloda ga zadavim. Uzdahnuo sam iekao mu: ”Slušaj me sad dobro,

ništarijo. Volim te kao roenog brata,ali ima da te zadavim i da ti iskopam

o i kad mi sledei put budeš rekao štane mogu da uradim sa ugovorom o



depou. Došao si u moju kuu dapozajmiš etvrt miliona dolara i brinešo prokletom dokumentu o prenosu

vlasništva nad hartijama odvrednosti? Zar ne shvataš? Ovo jeat do istrebljenja, rat oko vlasništva,

kad zadobijemo vlasništvo nadakcijama, mi imamo prevlast, mimo ti koji smo u prednosti.”

Ublažio sam ton: ”Slušaj: Sve što

bi ti trebalo da uradiš jeste daponištiš pravo na osloboenje odhipoteke, a saglasno ugovoru odepou, nakon ega eš imati pravnuobavezu da mi prodaš akcije po etiridolara da platiš menicu. Potom birebalo da se vratiš i prodaš mi akcije

po etiri dolara, a ja u ti napisati ek na 4,8 miliona dolara, koji pokriva



kupovnu cenu akcija. Potom eš timeni napisati ek isto na 4, 8 milionadolara, da mi isplatiš menicu, i to je

o! Zar ne shvataš? To je takoednostavno!”

Klimnuo je glavom nesigurno.

”Slušaj,” rekao sam smireno,vlasništvo predstavlja devetdesetina zakona. Ja u ti odmahnapisati ek, tako da emo zvani no

mati kontrolu nad akcijama. Potomemo danas popodne to uknjižitiaglasno propisu 13D, objaviti da

nameravam da kupim još akcija iapo eti rat oko punomoja. To etvoriti takav metež da e prisliti Stiva

da deluje. I svake nedelje, ja u

nastaviti da kupujem još akcija, štoemo uredno sve knjižiti u skladu s



propisom 13D. To upornoobjavljivanje u Volstrit žurnalupotpuno e izludeti Stiva!”

Petnaest minuta kasnije, Vigvame napustio moju kuu, bogatiji za250,000 dolara i držei ek na 4,8

miliona dolara. To e do ovogpopodneva pogoditi Dau Džonsudarnim vestima da pokušavam dapreuzmem Stiv Maden Šuz. I mada u

tvari nisam imao tu nameru, to eStiva na isto izludeti – ne ostavivšimu mnogo izbora nego da mi akcijeplati po realnoj tržišnoj ceni. Što se tie moje li ne odgovornosti, uopšte senisam brinuo. O svemu sam dobropromislio, a budui da ja i Stiv nismo

u stvari potpisali tajni ugovor svedotle dok se nije navršilo godinu



dana od potpisivanja garancije oinansijskog podršci, Stratonovozdavanje lažnog prospekta za

emisiju hartija od vrednosti bilo jeporna ta ka. Veu odgovornost jenosio Stiv nego ja, zato što je kao

zvršni direktor, on bio taj koji jepotpisao dokumente Komisije zahartije od vrednosti. Ja sam mogaoda se izjasnim kao onaj koji o svemu

ome nije imao pojma – tvrdei daam mislio da su dokumentapotpuno regularna. To nije bila bašavršeno osmišljena mogunost

poricanja, ali mi je ipak u suštiniomoguavala da se pozovem na tajan zakona.

U svakom slu aju, Vigvam je sads ezao iz mojih misli.



Vratio sam se gore dokraljevskog toaleta i ponovo po eo daušmrkavam. Na toaletnom stol iu se

nalazila gomila kokaina i hiljadeblistavih svetala – koja su seogledala u ogledalima i u milion

dolara vrednom mermernom podu. Umeuvremenu su me obuzela užasnaoseanja – praznine, opustošenosti.Vojvotkinja mi je toliko, toliko

nedostajala, ali ipak, nije bilo na inada je vratim. Na kraju, predati joj sena ilo bi priznati poraz – priznati damam problem i da mi je potrebnapomo.

Dakle, ja sam gurnuo nos ugomilu kokaina i istovremeno ga

ušmrkao u obe nozdrve. Potom samprogutao još nekoliko ksanaksa i



punu šaku kvaludea. Meutim, klju natvar nije bila u kvaludeu i ksanaksu.

Ve da puno dejstvo kokaina zadržim

na njegovim po etnim fazama – uokviru onog prvog talasa kada svezgleda savršeno a problemi izgledaju

miljama udaljeni od mene. To eahtevati konstantno ušmrkivanje –dve tanke linije svakih etiri ili petminuta, prema mom prora unu – ali

ako budem mogao da se zadržim naoj ta ki nedelju ili više dana, ondabih mogao da sa ekam da mi seVojvotkinja vrati i dopuzi do mene.o bi zahtevalo ozbiljne korake

balansiranja droge, ali je Vuk dorastao tom zadatku…

…pa ipak, ako budem zaspao,ona e doi po decu i ukrasti ih. Možda



bi trebalo da napustim grad s njima,da ih držim izvan njenog zlobnogdomašaja, mada je Karter bio izuviše

mali da bih s njim mogao putovati.On je i dalje nosio pelene i još uvek e bio veoma zavisan od Vojvotkinje.

Naravno, to e se uskoro promeniti,posebno kad bude stasao da dobijevoja prva kola i kad mu budem

ponudio Ferari, ako pristane na to da

aboravi svoju majku.Dakle, najrazumnije rešenje bibilo da napustim grad samo s endler

Gvin. endler je, na kraju krajeva,bila divno društvo i mogli ismoajedno da putujemo oko sveta kao

otac i kerka. Obukli bismo najlepšu

odeu i živeli bezbrižnim životom, dok bi nas gledali i divili nam se. Potom



bih se, za nekoliko godina, vratio i poKartera.

Trideset minuta kasnije vratio

am se u dnevnu sobu – vodeiposlovni razgovor s DejvomDejvidsonom, jednookim žmirkalom.

On se žalio na trgovinu pomouprazne, nepokrivene pozicije, da jegubio novac kako su cene akcijabeležile skok. To me se savršeno nije

icalo; želeo sam samo da vidimVojvotkinju, da joj saopštim da imamu planu da putujem oko sveta sendler.

Tog trena sam uo kako se vrataotvaraju. Nekoliko sekundi kasnije,ugledao sam kako Vojvotkinjaprolazi

pored dnevne sobe i ulazi u de juobu za igru. Diskutovao sam o



prodajnim strategijama sa jednookimmirkalom kad sam je video kako sestim putem vraa sa endler u naru

u. Moje re i su tekle automatski, kaona traci – u isti mah sam uo kakoVojvotkinja gotovo ne ujno silazi u

prizemlje, u sobu gde je kaonadahnuta majka kreirala odeu zavoju decu. Ona se pravila da me ne

primeuje, za ime Božje! Podsmevala

mi se, ispoljavala potpunonepoštovanje, i tako me razbesnelado prokletog ludila! Osetio sam da mirce tako lupa kao da hoe da isko i iz

grudi.”… zato se pobrini da budeš tu za

ledei posao.” Nastavio sam, dok su

mi se u umu odvijala dva paklenaoka misli. ”Dejvide, klju na stvar da



i– izvini me na sekund.” Pokazaoam mu prstom. ”Moram da siem da

porazgovaram sa svojom ženom.”

Brzo sam sišao niz spiralnetepenice. Vojvotkinja je sedela zavojim radnim stolom, otvarajui

poštu. Otvarala je poštu? Ta ženatvarno ima smelosti! endler je ležalana podu do nje – držei olovku u boji,rtajui u svom bloku. Rekao sam

eni, tonom iz kojeg je izbijalapakost: ”Idem u Floridu.” Pogledala je ka meni. ”Pa? Zašto

bi se to mene ticalo?” Duboko sam udahnuo. ”Baš me

briga da li te se ti e ili ne, ali javodim endler sa sobom.”

Zlobno se nasmešila. ”Ne bihekla.”



Pritisak mi se užasno povisio. ”Tine bi rekla? U redu, jebi se!” I jaam pružio ruke, zgrabio endler, i

potr ao ka stepenicama. Istogrenutka, Vojvotkinja je sko ila satolice i pojurila za mnom, vrištei. ”Ja

u da te ubijem! Da si je odmahpustio! Pusti je!” endler je po ela histeri no da pla

e, dok sam ja vikao na Vojvotkinju,

Jebi se, Nadin!” Pojurio sam uztepenice. Vojvotkinja je sko ila namene i zgrabila me oko bokova, oajni ki pokušavajui da me spre i danastavim da se penjem uz stepenice.

”Stani!” viknula je. ”Molim te,tani! To je tvoja kerka! Pusti je!” I

nastavila da mi obmotava ruke okonoge, pokušavajui da me obuhvati



oko tela. Pogledao sam uVojvotkinju, poželevši istog togrenutka da je mrtva. Za sve godine

našeg braka nikada nisam podigaouku na nju – do sada. Naslonio sam

on patike na njen stomak i snažno je

odgurnuo, nakon ega sam za tili asmogao da vidim kako je poletela niztepenice i iz sve snage tresnula na

desnu stranu.

Zastao sam, iznenaen, zbunjen,kao da sam prisustvovao sceni dvojepomahnitalih ljudi, od kojih nijednonisam poznavao. Nekoliko sekundikasnije Nadin se okrenula na bok,držei stranu na koju je pala s obeuke – zgr ivši se od bola – kao da

oj je slomljeno rebro. Meutim, ondaoj je lice ponovo o vrsnulo, i ovog



puta ona je pokušala da se popne uztepenice puzei na rukama i

nogama, i dalje pokušavajui da me

austavi da ne odvedem njenukerku.

Okrenuo sam se i potr ao uz

tepenice, držei endler na grudima igovorei joj: ”Sve je u redu, dragamoja! Tata te voli i on te sada ovdina malo putovanje! Sve e biti u

edu!” Kad sam stigao na vrhtepenica, dao sam se u trk, dok jeendler nastavila nekontrolisano dapla e. Ignorisao sam to. Uskoro emoa i ona biti zajedno, sami, i sve e bitiu redu. I dok sam tr ao ka garaži, jaam znao da e endler jednog dana

ve ovo shvatiti; ona e razumetiašto je njena majka morala da se



neutrališe. Možda bi, kad endlerbude starija – nakon što njenamajka nau i lekciju – mogle ponovo

da budu zajedno i da uspostavevezu. Možda.

Napolju, u garaži je bilo etiri

automobila. Najbliži je bio beliMercedes s pokretnim krovom i sdvoje vrata, pa sam otvorio vrata zaputnike i stavio endler na sedište i

alupio vrata. Dok sam tr ao okoadnjeg dela kola, ugledao samednu od služavki, Marisu, koja nase posmatrala užasnuto. Usko io samu automobil i spremio se da krenem.

Potom se Vojvotkinja bacila naonu stranu kola gde je sedela endler,

upajui na vrata i vrištei. Momentalnoam pritisnuo prekida kako bih



otvorio vrata garaže. Da bih uzbrzopotom video kako se vrata zatvaraju.Pogledao sam udesno i ugledao

Marisin prst na prekida u. Do avola!Pomislio sam – i pokrenuo kola,pritisnuo papi ucu za gas, i prošao

kroz vrata garaže, razvalivši ih uparampar ad. Nastavio sam da sekreem punom brzinom – i udariopravo u kameni stub na ivici

automobilskog prolaza. Pogledaoam ka endler. Ona nije bila vezanapojasem, ali je ostala nepovreena,hvala Bogu. Ona je vrištala i plakalahisteri no.

Istog trena, neke veomauznemirujue misli su mi projurile

kroz mozak, po evši od: ”Šta ja to doavola radim? Pa kuda ja to idem? Šta



adi moja kerka na prednjem sedištuautomobila bez sigurnosnog pojasa?Ništa nisam mogao da shvatim.

Otvorio sam vrata s moje strane,zašao iz kola i jednostavno staopored. Sekund kasnije, jedan od

elohranitelja je dotr ao do kola,grabio endler i utr ao u kuu s njomu naru ju. To je izgleda bila dobradeja. Potom je Vojvotkinja došla do

mene i rekla mi da e sve biti u redu ida bi trebalo da se smirim. Rekla mie da me još uvek voli. Obavila jeuke oko mene i zagrlila me.

I tako smo stajali. Koliko dugo,aista ne znam, ali sam prili no brzoa uo zavijanje sirene, a onda

ugledao titravu svetlost. A potom sumi stavili lisice, i dok sam sedeo na



adnjem sedištu policijskih kolaneprestano sam se okretao unazad,pokušavajui da po poslednji put

pogledam Vojvotkinju pre nego štome odvedu u zatvor.

Ostatak dana sam proveo tako

to su me premeštali u razli iteatvorske elije – po evši od one uPolicijskoj stanici u Old Brukvilu. Dvaata kasnije još jednom su mi stavili

sice i odvezli u drugu stanicumilicije, gde me je straža sprovela udrugu eliju, mada je ova bila vea i unjoj je bilo puno sveta. Nikom senisam obraao niti se meni ko obratio.Bilo je dosta vike i vriske, a mesto jebilo užasno hladno. Setio sam se da

bi trebalo dobro da se obu em, akoagent Koleman zakuca na moja vrata



nalogom za hapšenje. Potom samuo kako me neko proziva po imenu, inekoliko minuta kasnije, našao sam

e na zadnjem sedištu drugihpolicijskih kola – na putu u gradMineola, gde se nalazio državni sud.

Tako sam se zatekao u sudu,pred ženom sudijom… Oh, sranje!Sad sam nagrabusio! Okrenuo same ka mom uredno odevenom

advokatu, Džo Famegetiju, i rekao:Sad smo najebali, Džo! Žena e dame osudi na smrtnu kaznu!”

Džo mi se nasmejao i stavio miuku na rame. ”Opusti se,” rekao je.Izbaviu te odavde za deset minuta.

Samo nemoj ništa da govoriš dok ti

a to ne budem rekao.” Nakon nekoliko minuta razgovora



u stilu bla-bla-bla, Džo se nagnuo iapnuo mi na uvo: ”Reci da nisi

kriv,” zato sam se nasmejao i rekao:

Nisam kriv.” Deset minuta kasnije, ja sam bio

lobodan – izašavši iz sudnice sa Džo

Famegetijem pored mene. Napolju,pored ivi njaka, ekala me je limuzina.Džordž je bio za volanom, a Roko iznone smene na mestu suvoza a.

Obojica su izašla iz kola, i ja samapazio da Roko nosi moju pouzdanuLV torbu. Džordž je otvorio vratamuzine ne rekavši ni re , dok je

Roko obišao oko zadnjeg dela kola.On mi je dodao torbu i rekao: ”Svevoje stvari su ovde, gospodine B,

plus pedeset hiljada dolara ugotovom.”



Moj advokat je brzo dodao: ”Naepubli kom aerodromu te eka avion.

Džordž i Roko e te odvesti tamo.”

Najednom sam bio veoma zbunjen.o je Vojvotkinja pripremila ovajavereni ki scenario! ”O emu ti do

avola govoriš?” prasnuo sam. ”Kudame vodite?” ”U Floridu,” rekao je moj

doterani avokat. ”Dejvid Dejvidson te

ada eka u republici. On e ostati sobom da ti pravi društvo. Dejv Bil ee ekati u Boki kad sletiš na

aerodrom.” Moj advokat jeuzdahnuo. ”Slušaj, prijatelju, trebalobi da se malo udaljiš na nekolikodana dok ne rešimo stvar s tvojom

enom. Ina e eš opet završiti uatvoru.”



Roko je dodao: ”Razgovarao sama Boom, i on mi j rekao da ostanem

ovde i pazim na gospou B. Ne možeš

da se vratiš kui. Ona je u sudu dobiladokument kojim ti se zabranjuje daprieš; bieš uhapšen ako se pojaviš

na imanju.” Duboko sam udahnuo i pokušaoda razaberem kome bi trebalo daverujem… Moj advokatu, da… Roku,

da… Dejv Bilu, da… prljavojVojvotkinji–NE! Zaista, koja je svrhada se vratim kui? Ona je mrzelamene i ja sam mrzeo nju, iverovatno bih je na kraju ubio kadbih je video, a to bi stvorilo ogromnuprepreku na moj plan putovanja s

endler i Karterom. Da, stvarno,možda bi mi nekoliko dana na suncu



aista prijalo.Pogledao sam u Roka i suzio o i.

Da li je s v e ovde?” upitao sam

optužujuim tonom. ”Svi moji lekovi?” ”Sve sam spakovao,” rekao je

scrpljeni Roko. ”Sve stvari iz tvojih

ioka i stola, plus gotovina koju name dala gospoa Belfort. Sve jeunutra.”

U redu, pošteno, pomislio sam.

Pedeset hiljada dolara bi trebalo dami potraje par dana. A lekovi idroga… pa dobro, ovde mora biti damam dovoljnu koli inu da sedrogiram i tokom celog aprila.

Trideset sedmo poglavljeSve bolesniji i bolesniji

Scena pravog ludila! Leteli smona visini od dvanaest kilometara, a u



vazduhu je lebdelo toliko molekulakokaina da sam onog trenutka kadam ustao da odem u toalet, spazio

da su dva pilota nosila gas maske.Dobro. Oni su izgledali prili noprimerni momci, i prosto bi me bilo

ao da ih vidim da se samo zbogmene ispostavi da su njihovi rezultatiestiranja na drogu pozitivni.

Ja sam sad bio u bekstvu. Bio

am begunac! Bilo mi je potrebno danastavim da se kreem, da seodržavam. Odmarati se bilo je istoto i umreti. Da dopustim da mi

glava klone, da dopustim sebi dadoživim slom, da dopustim da se umislima usredsredim na ono što se

upravo desilo, to bi bila prava smrt!Pa ipak… zašto se to desilo?



Zašto sam Vojvotkinju šutnuo niztepenice? Ona je bila moja žena.

Voleo sam je više od svega. I zašto

am ubacio svoju kerku na sedišteuvoza a Mercedesa i provalio vrata

od garaže a da je prethodno ak

nisam vezao sigurnosnim pojasem?Ona mi je bila nešto najdragocenijena ovoj zemlji. Da li e scenu natepenicama pamtiti do kraja života?

Da li e uvek pred o ima imati prizorkako njena majka puzi potepenicama, pokušavajui da jepase od… od…koga?... Manijaka

pod dejstvom kokaina?Negde iznad Severne Karoline

priznao sam sebi da sam obi an

drogiran manijak zavisan od kokaina.Za trenutak, prešao sam svaku



granicu. Meutim, sada sam sepovratio, opet sam postao pametan iauman. U stvari, da li sam postao

akav?Bilo mi je potrebno da nastavim

da ušmrkavam. I bilo mi je potrebno

da nastavim iznova i iznova dauzimam kvalude, ksanaks i dostavalijuma. Morao sam suzbijemparanoju. I da po svaku cenu

održavam povišeno stanje svesti,odmarati se isto je što i umreti…odmarati se isto je i što umreti.

Dvadeset minuta kasnije upalioe znak da bi trebalo da vežem

pojas, što je služilo kao opomena damoram prestati da ušmrkavam, da

uzimam kvalude i ksanaks – kako bihobezbedio da se prizemljimo u stanju



avršene ravnoteže konzumiranihdroga.

Kao što mi je advokat i obeao,

Dejv Bil me je ekao na pisti s crnomLinkoln limuzinom iza sebe. Dženete obavila svoju dužnost, pomislio

am, pripremila mi je prevoz.Stojei tamo prekrštenih ruku,Dejv je izgledao vei od planine.Spreman si za zabavu?” rekao sam

ivahno. ”Moram sebi da pronaemledeu bivšu ženu.” ”Hajde da se vratimo mojoj kui i

da se malo opustimo,” odgovorio jeovek nalik planini. ”Lori je odletela zaNjujork da bude s Nadin. Naaspolaganju nam je cela kua. Moraš

malo da odspavaš.” Da odspavam? Ne, ne, ne!



pomislio sam. ”Spavau kad umrem, tiveliki gnjavatore. I na ijoj si ti uopštetrani? Na mojoj ili na njenoj?”

Zamahnuo sam rukom ka njemu,punim desnim krošeom pravo udesni biceps njegove ruke.

Slegnuo je ramnima, o igldno nine osetivši snagu mog udarca. ”Jaam na tvojoj strani,” rekao je srda

no. ”Uvek sam na tvojoj strani, ali ja

ne vidim da je u pitanju nekakav rat.Vi momci uvek izmišljate stvari. Dajoj par dana da se smiri; to je sveto je ženi potrebno.”

Zaškrgutao sam zubima ipakosno odmahnuo glavom, kao dahou da kažem: ”Nikad! Ni za

prokletih milion godina!” Avaj, istina je bila donekle druga



a. eleo sam ja da mi se mojaVojvotkinja vrati; u stvari, o ajni kiam želeo da mi se vrati. Meutim, ja

o nisam mogao rei Dejvu; mogla jeda mu se omakne neka re , da kaženešto Lori, koja bi onda to prenela

Vojvotkinji. Onda bi Vojvotkinja znalada se oseam jadno i bedno bez nje,to bi joj dalo prevlast.

”Neka crkne,” promrmljao sam.

Mislim, nakon onoga što mi jeuradila, Dejv? Ne bih je primio nazadni da je poslednja pi ka na svetu. Aada, krenimo u Solid Gold da

pronaemo neke striptizete da nampopuše!”

”Ti si šef,” rekao je Dejv. ”Imam

nareenja da se postaram samo za toda se ne ubiješ.”



”Oh, stvarno?” odse no sam gaupitao. ”A ko ti je, do avola, izdao tanareenja?”

”Svi,” odgovorio mi je moj krupniprijatelj, odmahujui glavom ozbiljno.

”Dobro, onda, odjebi sve!”

promrmljao sam, uputivši se kamuzini. ”Neka odjebu svi oni doposlednjeg!”

Solid Gold – kakvo mesto! Kakav

bogat repertoar mladih striptizeta,barem dvadesetak njih. Dok smo sepribližavali centralnoj pozornici, kadam se malo bolje zagledao u neke

od ovih mladih lepotica, došao samdo tužnog zaklju ka da je veina njihu stvari veoma ružne.

Okrenuo sam se ka grdosiji iednookom žmirkalu i rekao: ”Na



ovom mestu ima mnogo rugoba, aliako se dovoljno potrudimo, kladim seda emo uspeti da pronaemo

dijamant u ovoj gomili.” Okrenuoam se u jednom pravcu i krenuo.Hajde da se malo promuvamo.”

U zadnjem delu kluba nalazio seepare za posebno uvažene goste.Ogroman crnac koji je radio kaozbaciva stajao je ispred uskih

tepenica ograenih crvenim plišanimkanapom. Uputio sam se direktno kanjemu. ”Kako si?” rekao sam, srdsnim tonom.

Izbaciva je pogledao nadole kameni tako kao da sam obi andosadni insekt kojeg mora da zgazi.

Potrebno je da malo popravi svojtav, pomislio sam, i zato sam



pustio ruku u svoju desnu arapu izvadio svežanj od deset hiljadadolara u nov anicama od po sto

dolara, uzeo polovinu i dodao mu.Nakon što je potpuno promenio

tav, rekao sam mu: ”Dovedi pet

najboljih devojaka u ovom klubu, ias isti separe za moje prijatelje imene.”

Nasmejao se.

Pet minuta kasnije, separe zavisoko uvažene goste bio je slobodanamo za nas. Pred nama su bile etiri

prili no lepe striptizete, potpuno nageu cipelama s visokim potpeticama.

Sve su izgledale dobro, ali nijedna odnjih nije bila prava prilika za ženidbu.

Bila mi je potrebna prava lepotica,devojka s kojom bih mogao da



paradiram po Long Ajlendu tako daednom zauvek pokažem Vojvotkinjiko je šef.

Tog trenutka je izbacivaazmaknuo plišani kanap i nagainejdžerka je ušla kod nas, u belim

antasti nim lakiranim cipelama. Selae na rukohvat klubske stolice poredmene, nemarno prekrstila gole noge

potom se nagnula nad mene i

poljubila me u obraz. Mirisala je namešavinu parfema Ejndžel i njenogmošusnog mirisa od plesanja. Bila jeprelepa. Nije mogla imati ni dan višeod osamnaest godina. Imala jebujnu smeu kosu, smaragdno zeleneo i, mali nos i nežne vilice. Imala je

neverovatno telo – visoka otpriliketo šezdeset pet centimetara, par



ilikonskih grudi u veli ini korpe C,blago zaobljen stomak i noge koje sumogle da se nadmeu s

Vojvotkinjinim. Koža joj je bilaelenkasta, i bez ikakve mane.

Razmenili smo osmehe, zubi su

oj bili jednaki i beli. Glasom dovoljnoglasnim da nadja a muziku, rekaoam joj: ”Kako se zoveš?”

Ona se nagnula nad mene sve

dotle dok joj se usne nisu gotovonaslonile na moje desno uvo, i rekla:Blejz.”

Ustuknuo sam i pogledao jeglavom nagnutom u stranu. ”Kakvo tie to prokleto ime Blejz? Da li ti jemajka znala da eš biti striptizeta kad

porasteš?” Isplazila mi se, što sam i ja u inio



ka njoj. ”Moje pravo ime jeDženifer,” rekla je. ”Blejz je mojeme na pozornici.”

”Dobro,” rekao sam, ”veoma mie drago što sam te upoznao, Blejz.”

”Auuu,” rekla je ona, trljajui svoj

obraz o moj. ”Ti si mali tako sladak!” Mali? Zašto… ti… mala kurvo uodei striptizete! Ima da te razbijem!Duboko sam uzdahnuo i rekao:

Kako to misliš?” To je izgleda zbunilo. ”Mislim, tii… sladak, i imaš divne o i, i mladi!” Osmehnula mi se kao pravatriptizeta.

Imala je veoma milozvu an glas,Blejz. Pa ipak, da li e se dopasti

Gvin? Uistinu, ipak je prerano tvrditida li e ona biti prava majka deci.



”Da li ti se dopada kvalude?” Ona je slegnula golim ramenima.

Nisam ga nikad probala. Kako se od

njega oseaš?H m m m … po etnica, pomislio

am. Nemam strpljenja da je

upuujem. ”A kokain? Da li si gaprobala?” Podigla je obrve. ”Da, kokain mi

e dopada! Da li ga imaš kod sebe?”

Klimnuo sam glavom nestrpljivo.Da, itavo brdo!” ”U redu, onda, sledi me,” rekla

e, zgrabivši me za ruku. ”I ne zovime više Blejz, u redu? Moje ime jeDženi.”

Nasmešio sam se svojoj buduoj

eni. ”U redu, Dženi. Da li voliš decu,usput da te pitam?” ukrstio sam



prstima.Nasmešila se od uva do uva.

Da, volim decu. Želim da ih imam

mnogo jednog dana. Zašto?” ”Pitam te tek onako, bez ikakvog

posebnog razloga,” rekao sam svojoj

buduoj ženi. Ahhh, Dženi! Kakva suprotnostVojvotkinji koja oveku zabada nož uea! I kome bi sad bilo potrebno da

e vrati u Old Brukvil? Mogao samednostavno da preselim endler ikartera u Floridu. Gvin i Dženet biakoe došle. Vojvotkinja bi imala

pravo na posetu, jednom godišnje,pod nadzorom suda. To bi bilopošteno.

Dženi i ja smo sledea etiri sataproveli u gazdinoj kancelariji,



ušmrkavajui kokain, kada je samo zamene odigrala ples i nekoliko puta miprvoklasno popušila, uprkos injenici

to nikako nije mogao da mi sedigne. Meutim, sad sam bio uverenda e ona biti prava majka mojoj deci,

ato sam rekao iznad Dženine glave:Stani malo, Dženi. Prestani da mipušiš na sekund.”

Ona je izvila vrat i nasmejala mi

e. ”Šta nije u redu, dragi?”Odmahnuo sam glavom. ”Sve jeu redu. U stvari, sve ja kako treba.Želim da te upoznam sa svojommajkom. ekaj sekund.” Izvadio samvoj mobilni telefon i okrenuo brojelefona moje kue u Bejsajdu, koji je

bio isti ve trideset pet godina.Trenutak kasnije za uo se



abrinut glas moje majke, na kojiam odgovorio: ”Ne, ne, nemoj da jelušaš. Sve je u redu… Sudska

abrana? Pa šta? Imam dve kue; onamože da zadrži jednu, a ja u drugu…Deca? Ona e živeti sa mnom,

naravno. Mislim, ko bi mogao da impruži bolje vaspitanje od mene? Uvakom slu aju, to nije razlog zbog

kojeg zovem, mama; zovem te da ti

kažem da u od Nadin da zatražimazvod… Zašto? Zato što je ku kakoja oveku zabada nož u lea, etoašto! Osim toga, ja sam ve sreo

nekog drugog, i ona je stvarnodivna.” Pogledao sam ka Dženi, kojae bila sva ozarena, i ja sam joj

namignuo. Potom sam rekao ulušalicu: ”Slušaj, mama, hou da



porazgovaraš s mojom buduomenom. Ona je stvarno slatka i lepa… Gde sam sada? Ja sam u striptiz

klubu u Majamiju… Zašto?... Ma ne,nije ona striptizeta, ili barem nijeviše. Ona e svoju prošlost da ostavi

za sebe. Ja u da je dovedem u red.” Ponovo sam namignuo na Dženi.Ona se zove Dženi, ali možeš da jeoveš Blejz ako želiš. Ona se nee

uvrediti zbog toga; ona je veomaopuštena devojka. Sa ekaj – evo,porazgovaraj s njom.”

Dodao sam mobilni telefonDženi. ”Moja mama se zove lea, onae stvarno dobra. Svi je vole.”

Dženi je slegnula ramnima i

grabila telefon. ”Halo, Lea? Ovde jeDženi. Kako ste?... Oh, ja sam dobro,



hvala na pitanju… Da, on je u redu…Uh,uh, u redu, sa ekajte sekund.” Dženi je stavila ruku na preko

mikrofona i rekla: ”Ona kaže da hoeopet da porazgovara s tobom.”

Neverovatno! Pomislio sam. To

e bilo veoma grubo s maminetrane što je tako ignorisala mojubuduu ženu! Zgrabio sam telefon iprekinuo vezu. Potom sam se

nasmejao od uva do uva, legaonazad na kau i pokazao na mojelabine.

Dženi je požudno klimnulaglavom, nagnula se nad mene i poela da mi puši… i da ga obuhvata… irza… i vu e… i onda ponovo puši… I

oš uvek nije uspeo da mi se digne.Meutim, moja mlada Dženi je bila



atnica, odsrešita tinejdžerka, i nijehtela da odustane dok nije pokušalave. Petnaest minuta kasnije kona

no je uspela da mi pronae pravu taku, i sledea stvar koje se seam bilae da mi je kona no bio tvrd kao

kamen – a onda sam je nemilosrdnoebao na jeftinom belom kau u igovorio joj kako je volim. I ona jemeni rekla da me voli, na šta smo se

oboje zakikotali. Bio je to trenutak ree za nas dvoje u kojem smo sedivili kako dve izgubljene duše takobrzo mogu da se zaljube – ak i podakvim okolnostima.

To je bilo neverovatno. Da, istogog trenutka – neposredno pre nego

to sam svršio – Dženi mi je bila sve.Potom sam, trenutak kasnije,



poželeo da ispari u vazduh. Užasanoseaj da sve više tonem i padampreplavio me je poput plimnog talasa

od trideset metara. Kao da mi je srceutonulo u utrobu. Vidno sam senuždio. Mislio sam na Vojvotkinju:

nedostajala mi je.Oseao sam o ajni ku potrebu daazgovaram s njom. Osetio sam

potrebu da mi kaže kako me još

uvek voli i da je još uvek moja.užno sam se nasmejao Dženi iekao joj da moram za sekund da

porazgovaram s Dejvom i da u seodmah vratiti. Izašao sam u klub,pronašao Dejva, i rekao mu da bih,ako momentalno ne napustimo ovo

mesto, lako mogao da se ubijem, štobi ga uvalilo u veliku nevolju, pošto



e njegova odgovornost bila da meodrži u životu sve dotle dok se stvarimalo ne srede. I tako smo otišli, ne

pozdravivši se sa Dženi.Dejv i ja smo sedeli na zdanjem

edištu limuzine, na putu do njegove

kue u Broken Saundu, ograenomokrugu u Boka Ratonu. Jednookomirkalo se zaljubio u striptizetu i

ostao u klubu – dok sam ja

azmišljao o tome da se em vene.Oseao sam kako se sve u meni ruši;dejstvo kokaina je iš ilelo i ja sampolako sve dublje i dublje tonuo umra na raspoloženja. Tako sam želeoda porazgovaram s Vojvotkinjom.Samo mi je ona mogla pomoi.

Bilo je dva sata ujutru. Zgrabioam Dejvov mobilni telefon i okrenuo



voj broj telefona kod kue. javio mie ženski glas, ali nije bio

Vojvotkinjin.

”Ko je to?” upitao sam odse no.”Ja sam, Dona.” Uh, sranje! Dona Šlezinger je

upravo bila zlobna ku ka koja je sveovo jedva do ekala. Ona je bilaNadinina prijateljica iz detinjstva,koja je bila veoma ljubomorna na

nju zato što je imala dovoljni brojgodina da shvati suštinu. Dubokoam udahnuo i rekao: ”Mogu li daazgovaram sa svojom ženom,

Dona?” ”Ona sada ne želi da razgovara s

obom.”

To me je razbesnelo. ”Samo jojdaj prokletu slušalicu, Dona.”



”Rekla sam ti,” odlu no jeodgovorila Dona, ”ona ne želi daazgovara s tobom.”

”Dona,” rekao sam hladnokrvno,ja se ne zajebavam. Upozoravam te

da u, ako mi sad ne budeš dala da

azgovaram s njom, doi u Njujork iabosti nož u tvoje srce. A onda u,kad završim s tobom, negde pronaivog muža i uraditi to isto. Potom

am viknuo: ”Do avola, hou da jeovog prokletog momenta pozoveš daazgovara sa mnom telefonom!”

”Sa ekaj,” rekla je veomanervozno Dona.

Okrenuo sam vratom ukrug,pokušavajui da se smirim. Potom

am pogledao u Dejva i rekao: ”Tinaš da, u stvari, nisam to zaista i



mislio. Samo sam hteo da postignemefekat.”

On je klimnuo glavom i rekao:

ja mrzim Donu isto toliko i ti, alimislim da bi trebalo nekoliko dana daostaviš Nadin na miru. Razgovarao

am s Lori, i ona mi je rekla da jeNadin veoma uznemirena.” ”Šta je Lori još rekla?” ”Rekla je da te Vojvotkinja nee

primiti nazad ukoliko ne odeš na leenje od bolesti zavisnosti?” Tog trenutka za uo se drugi glas

preko mogilnog telefona: ”Zdravo,Džordan, ovde Ofelija. Da li sidobro?”

Duboko sam uzdahnuo. Ofelija je

bila dobra žena, ali se ni njoj nijemoglo verovati. Ona je bila najstarija



Nadinina prijateljica, i mada nam jeona želela sve najbolje… ipak…Vojvotkinja joj je ušla u mozak… i

manipulišui njom… uspela da jeokrene protiv mene. Ofelija bi moglada bude neprijatelj. Pa ipak, za

azliku od Done, ona nije bila zla,njen glas je zvu ao umirujue. ”Dobroam, Ofelija. Hoeš li da mi daš Nadin

na telefon?”

uo sam je kako je uzdahnula.Ona nee da doe na telefon,Džordan. I nee da razgovara s tobomako ne odeš na rehabilitaciju.”

”Ne treba meni rehabilitacija,” ekao sam iskreno. ”Samo moram

malo da usporim. Reci joj da u to

uraditi.” ”Rei u joj,” rekla je Ofelija,



samo što ja mislim da ti to neepomoi. Slušaj, veoma mi je žao, alimoram da idem.” A onda mi je samo

pustila slušalicu.U tom trenutku sam još više

klonuo duhom. Duboko sam

uzdahnuo i pustio glavu kao poraženovek. ”Neverovatno,” promrmljaoam izdahnuvši vazduh.

Dejv mi je stavio ruku na rame.

Druže, da li si dobro?” ”Da,” slagao sam, ”dobro sam.Ne mogu sad da govorim. Moramamo da razmislim.”

Dejv je klimnuo glavom, i ostatak vožnje smo proveli u tišini.

Petnaest minuta kasnije, ja sam

edeo u Dejvovoj dnevnoj sobi, upotpuno bezadežnom i o ajnom



tanju. Ludilo je sada poprimilo jošgori vid; utonuo sam u ambis kojikao da nije imao dna. Dejv je sedeo

pored mene na kau u, ne govoreiništa. Samo je posmatrao i ekao.spred mene je bila gomila kokaina.

Pilule su se nalazile u kuhinji.Desetak puta sam pokušao dadobijem vezu kod kue, ali je Roko poeo da se javlja na telefon. O igledno,

on se okrenuo protiv mene.Otpustiu ga im se razreši ovaituacija.

Rekao sam dejvu: ”Pozovi Lori namobilni telefon. To je jedini na in nakoji u moi da se probijem kroz ovublokadu.”

Dejv je klimnuo glavom veumoran od svega i po eo da okree



Lorin broj sa beži nog telefona.rideset sekundi kasnije razgovaraoam s njom i ona je plakala.

Slušaj,” rekla je, šmrkui ipokušavajui da zadrži suze, ”ti znaškoliko te ja i Dejv volimo, Džoran, ali,

molim te, preklinjem te, moraš daodeš kod doktora da se le iš. Mora tie ukazati pomo. Možeš da umreš

ako nastaviš tako. Zar ne vidiš? Ti si

briljantan ovek, a uništavaš sebe.Ako to neeš da uradiš sebe radi,onda to uradi radi eni i Kartera.Molim te!”

Uzdahnuo sam, ustao sa kau a ikrenuo u kuhinju. Dejv je išaonekoliko koraka iza mene. ”Da li me

Nadin još voli? Upitao sam.”Da,” rekla je Lori, ”ona te još



voli, ali ne želi da bude s tobomukoliko ne po neš da se le iš.”

Još jednom sam duboko

uzdahnuo. ”Ako me voli, onda e doina telefon.”

”Ne,” rekla je Lori, ”ako te voli,

ona nee doi na telefon. Vi kroz ovoprolazite zajedno; oboje ste bolesniod te bolesti. Ona je možda jošbolesnija od tebe kad je dozvolila da

tvari odu tako daleko. Moraš da see iš, Džordan, a ona isto tako morada ti pomogne.”

Prosto nisam mogao dapoverujem u to. ak se i Lori okrenulaprotiv mene! Nikada ne bih mogao toda pomislim – ni za milion godina.

Dobro, neka ide do avola! Neka idedo avola i Vojvotkinja! I neka idu do



avola svi na zemlji! Baš me briga zave! Ja sam prošao toliko toga, zar

ne? Imam trideset etiri godine, a

proživeo sam deset života. I emu sadve? Nemam više kuda osim daonem i propadam sve dublje? Šta je

bolje, da umrem laganom, bolnommru ili da siem s pozornice navrhuncu slave?

Tog trena sam spazio bo icu s

morfijumom. Unutra je bilo baremto pilula, od po petnaest miligrama.o su bile male pilule, kao pola zrna

graška, i to u fantasi noj ljubi astojboji. Danas sam ih uzeo deset, što jebilo dovoljno da veinu ljudi baci unepovratnu komu; za mene, to nije

bilo ništa.S velikom tugom u glasu, rekao



am Lori: ”Reci Nadin da mi je žao, ida pozdravi decu i da ih poljubi decuumesto mene.” Poslednja stvar koju

am uo pre nego što sam pustiolušalicu bio je glas Lori koja je

vrištala: ”Džordane, ne! Nemoj da

pustiš–” U deliu sekunde sam zgrabio bocu morfijuma, odvrnuo poklopac, iasuo ceo sadržaj u dlan. Tu je bio

ako veliki broj pilula da se pola njihotkotrljalo na pod. Pa ipak, u ruci mie ostalo barem pedesetak, koje sue na mom dlanu formirale u malu

piramidu. Izgledale su stvarno lepo;ubi asta piramida. Sve sam ih

ubacio u usta i po eo da ih žvaem. A

onda su se otvorila vrata pakla. Video sam kako je Deni potr ao



ka meni, zbog ega sam nagloodstupio na drugu stranu kuhinje igrabio bocu Džek Denijelsa, ali pre

nego što sam uspeo da naslonimbocu na usta, on se stvorio kodmene – izbacivši mi bocu iz ruku i

grabivši me iz sve snage. Telefon jepo eo da zvoni. Ne obraajui pažnjuna to, oborio me je na pod, a ondami svoje ogromne proste zabio u

usta i pokušao da mi izvadi pilule.Ujeo sam ga za prste, ali je on bioako snažan da me je savladao.

Vrisnuo je: ”Ispljuni ih! Ispljuni ih!” ”Jebi se!” viknuo sam. ”Pusti me

i u da te ubijem, ništarijo!” Telefon je nastavio da zvoni, a

Dejv je nastavio da vrišti na mene:Ispljuni pilule! Ispljuni pilule!” Ja



am nastavio da žvaem i pokušao dah progutam još više sve dotle dok mi on na kraju nije š epao obraze s

desnom rukom i stegao ihneverovatno snažno.

”Oh, do avola!” ispljunuo sam

pilule. Imale su ukus otrova…neverovatno gorak… a ja sam ihprogutao ve toliko da sad to više nijebilo važno. Sada je sve bilo samo

pitanje vremena.Držei me s jednom rukom,podigao je beži ni telefon, pozvao911, i veoma uzbuenim glasom daopoliciji svoju adresu. Zatim je bacioelefon i pokušao da mi izvadi još

pilula iz usta. Opet sam ga ugrizao.

”Sklanjaj mi te svoje šape izusta, ti jebeni veliki glupane! Nikada



i neu oprostiti. Ti si s njima.” ”Smiri se,” rekao je, podigavši

me kao snop drva i preneo me do

kau a.I tako sam ležao tu, psujui ga

dobra dva minuta, sve dotle dok

nisam izgubio interesovanje za to.Bio sam veoma umoran… vrloopao… vrlo pospan. U stvari, to je

bio više prijatan oseaj. Potom je

azvonio telefon. Dejv je podigaolušalicu, to je bila Lori. Pokušao samda slušam razgovor, ali sam se brzoaneo. Dejv mi je pritisnuo slušalicu

na uvo i rekao: ”Evo, drugar, to jevoja žena. Ona želi da razgovara sobom. Ona želi da ti kaže da te i

dalje voli.” ”Nad?” rekao sam, pospanim



glasom.Zanosna Vojvotkinja: ”Halo,

dragi, budi hrabar i izdrži to za mene.

a te i dalje volim. Sve e biti u redu.Deca te vole, i ja te volim. Sve e bitiu redu. Nemoj da mi zaspiš.”

Zaplakao sam. ”Žao mi je, Nad.Nisam hteo da ti uradim to danas.Nisam znao šta radim. Ne mogu višeda izdržim u sopstvenoj koži… Žao…

mi je.” Po eo sam nekontrolisano daecam.”U redu je,” rekla je moja žena.

Ja te i dalje volim. Izdrži samo. Svee biti u redu.”

”Uvek sam te voleo, Nad, odprvog trena kad sam te ugledao.”

Potom je dejstvo prekomernedoze po elo da uzima svoj danak.



Probudio sam se oseajui se nanajgrozniji mogui na in. Seam seamo da sam vikao: ”Ne! Vadite mi

u stvar iz usta, ništarije!” ali senisam ta no seao i zašto.

Saznao sam sekund kasnije. Bio

am vezan za sto za preglede u sobia hitne slu ajeve, okružen timom odpet doktora i bolni arki. Sto je stajaouspravno, okomito u odnosu na pod.

Ne samo da su mi bile vezane ruke inoge ve i dva najlonska pojasa okorupa i slabina. Doktor koji je stajao

preda mnom, odeven u zelenuhiruršku uniformu, držao je debelu,duga ku crnu cev, koja je više li ilana vrstu cevi kakvu biste o ekivali da

pronaete na automobilskomhladnjaku.



”Džordane,” rekao je odlu no,moraš da sarauješ i da prestaneš

da mi grizeš ruku. Moramo da ti

spumpamo stomak.” ”Ja sam dobro,” promrmljao

am. ”ak nisam ništa ni progutao.

spljunuo sam ih. Samo sam sealio.” ”Razumem,” rekao je strpljivo,

ali ja ne smem da rizikujem. Dali

mo ti narkan da poništi dejstvonarkotika, tako da si sad izvanopasnosti. Meutim, slušaj me sad,prijatelju: Tvoj pritisak je prevazišaove norme, a srce ti užasno brzo

kuca. Koje si još droge uzeo osimmorfijuma?”

Za momenat sam posmatraodoktora. Li io je na Iranca ili



Persijanca ili nešto sli no. Da li senjemu može verovati? Ipak sam jaevrej, što me ini njegovim zakletim

neprijateljem. Ili možda Hipokratovaakletva prevazilazi tu tradiciju? Po

eo sam da razgledam po sobi, kad mi

e pogled zaustavio preko puta uuglu gde sam ugledao veomauznemirujui prizor – dvauniformisana policajca s revolverima.

Naslonili su se na zid, posmatrajuime. Moram držati jezik za zubima.”Ništa,” progovorio sam

promuklo. ”Samo morfijum, i moždamalo ksanaksa. Imam velikeprobleme s leima. Doktor mi jeprepisao.”

Doktor se tužno nasmešio. ”Jaam ovde da ti pomognem, Džordan,



a ne da ti odmognem.” Zatvorio sam o i i pripremio se za

orturu. Da, znao sam šta mi

predstoji. To persijansko kopile epokušati da mi gurne cev nizednjak, sve do želuca, odakle e

vakuumom da istisne sadržaj. Potome da mi ubaci crni ugalj u stomak dapotisne svu neabsorbovanu drogukroz moj digestivni trakt. To je bio

edan od retkih trenutaka kad samažalio što sam o svemu tome tolikopro itao. I poslednja misao koju sammao pre nego što su se na meneokomili pet doktora i bolni arke i poeli da mi ubacuju cev niz jednjak bilae: Bože, što mrzim kad sam uvek u

pravu!Sat vremena kasnije, stomak mi



e bio potpuno prazan, osim cevipune uglja koju su mi gurnuli u grlo.oš uvek sam bio vezan za sto kad

u mi kona no uklonili crnu cev. Kadmi je i poslednji sadržaj skliznuo nizednjak, po eo sam da se pitam kako

u ženske porno zvezde bile u stanjuda tako duboko u grlo prime sve oneogromne penise a da se ne zaguše.Znam da je to moje razmišljanje bilo

pomalo udno, pa ipak, upravo mi jea misao pala na pamet.”Kako se oseate?” upitao je

ubazno doktor.”Moram odmah da doem u

oalet,” rekao sam. ”U stvari, ako mene odvežete, ja u sav izmet da

zbacim u gae.” Doktor je klimnuo glavom, pa su



on i bolni arke po eli da meodvezuju. ”Kupatilo je tamo,” rekaoe on. ”Ja u tamo doi malo kasnije

da proverim da li ste dobro.” Nisam baš bio sasvim siguran šta

e pod tim podrazumevao, sve dotle

dok iz creva nisam po eo dazbacujem sadržaj snagom vodenogopa. Odoleo sam tome da pogledam

u klozetsku šolju da vidim šta to

zlazi iz mene, ali sam nakon desetminuta prave eksplozije popustio iavirio u šolju. Izgledalo je kao

erupcija Vezuva – gomila crnogvulkanskog pepela eksplodirala je izmoje zadnjice. Ako sam jutros bioežak pedeset osam kilograma, sada

am imao svega pedeset etirikilograma. Cela moja utroba bila je u



eftinoj klozetskoj šolji u Boki Raton,na Floridi.

Sat vremena kasnije, kona no

am izašao iz kupatila. Pregrmeoam najteži deo, i sada sam se

oseao daleko normalnije. Možda su iz

mene ispumpali i ludilo, pomislioam. U svakom slu aju, nastupio jeas da se vratim Životu bogatih ine funkc iona ln ih ; da popravim

ituaciju sa Vojvotkinjom, prekinema drogom, i živim umerenijim nanom života. Imao sam trideset etirigodine, na kraju krajeva, i bio samotac dvoje dece.

”Hvala,” rekao sam ljubaznomdoktoru. ”Veoma mi je žao što sam

vas ugrizao. Bio sam samo malonervozan. Vi možete da me



azumete, zar ne?” Klimnuo je glavom. ”Nema

problema,” rekao je. ”Drago mi je što

mo uspeli da vam pomognemo.” ”Možete li vi momci da mi

pozovete taksi, molim vas? Moram

da se vratim kui da malo odspavam.” Tek tada sam primetio da dvapolicajca još uvek stoje u sobi i da sukrenuli pravo ka meni. Imao sam

neki nejasan oseaj da mi ne prilazeato da bi me odvezli kui.Doktor je odstupio dva koraka

unazad, kad je jedan od policajacazvukao par lisica. Oh, Isuse!pomislio sam. Opet lisice? To e Vukubiti etrvrti put zaredom za manje od

dvadeset etiri sata! A šta samuradio? Odlu io sam da se ne



udubljem u taj tok razmišljanja. Nakraju karajeva, ma gde me odveli,mau puno vremena da razmislim o

vemu.Kad mi je stavio lisice, policajac

e rekao: ”Saglasno Bejkerovom

akonu, (FUSNOTA: Bejkerov zakone zakon o zaštiti mentalnog zdravlja,donet na Floridi 1971. godine.) vi etebiti smešteni u psihijatrijsku

ustanovu na sedamdeset dva sata,okom kojih ete biti dovedeni predudiju koji e oceniti da li još uvek

postoji opasnost da dovedete sebe ilidruge u opasnost. Žao mi je,gospodine.”

Hmmm… izgledao je kao

pristojan momak, ovaj policajac saFloride, i uz to, on je samo obavljao



voju dužnost. Osim toga, on mevodi u psihijatrijsku ustanovu, a ne uatvor, što je dobra stvar, zar ne?

”Ja sam leptir! Ja sam leptir!”

vikala je debela, tamnokosa žena uplavoj širokoj haljini dok je lepršalaukama i pravila krugove po zaklju

anom psihijatrijskom odeljenju

etvrtog sprata Medicinskog centraDelrej.Ja sam sedeo na veoma

neudobnom kau u usred zajedni keprostorije dok je ona kružei prošlapored mene. Nasmejao sam se iklimnuo joj glaom. Bilo je otprilike

etrdeset pacijenata, uglavnom obuenih u kune haljine i u papu ama,



koji su se upustili u razli ite vidovedruštveno neprihvatljivog ponašanja.spred odeljenja se nalazilo mesto

gde su bile medicinske sestre, gde bie ludaci svakih nekoliko sati

postrojili da prime svoju dozu

orazina ili Haldola ili nekih drugihantpsihotika, da umire svoje iskrzanenerve.

”Moram da ga pronaem. Šest

arez nula dvadeset tri puta deset nadvadeset trei,” mrmljao je visok,mršavi tinejdžer sa užasnim aknama.

Veoma zanimljivo, pomislio sam.Posmatrao sam ovog sirotog de akapreko dva sata, dok se kretao uavršeno pravilnim krugovima,

zgovarajui Avogadrov broj, matematiku konstantu koja se koristi prilikom



merenja molekularne gustine. U poetku sam bio malo zbunjen zašto jeoliko opsednut tim brojem, sve dok

mi jedan od dežurnih nije objasnioda je ovaj mladi ovek koristei LSDumislio kako ima izuzetno visoku

nteligenciju, i da je postao opsednutAvogadrovim brojem kad godhalucinogeno sredstvo deluje nanjega na pogrešan na in. Ovo je za

poslednjih dvanaest meseci bio treiput da boravi u Medicinskom centruDelrej.

Kakva ironija da me strpaju uovakvu ustanovu – s obzirom na nan na koji sam ja bio lud – ali je tobio problem sa zakonima poput

Bejkerovog: Oni su bili osmišljeni daadovolje masovne potrebe. U



dušu: ni Vojvotkinju, moje roditelje,Lipskog, Dejva, Lori, Gvin, Dženet,Vigvama, Džoa Famegetija, Grega

O’Konela, Kuvara, pa ak ni Boa, skojim sam uvek lako stupao ukontakt. Kao da sam bio zamrznut,

napušten od svih.U stvari, kako se moj prvi dan uovoj poznatoj ustanovi bližio kraju,postao sam svestan toga da

Vojvotkinju mrzim više nego ikad.Ona me je potpuno zaboravila,okrenula sve protiv mene, iskoristivšiedan jedini gest vredan prezira kojiam prema njoj ispoljio natepenicama da pridobije simpatije

mojih prijatelja i poslovnih saradnika.

Bio sam siguran da me više ne voli ida je one re i, dok sam bio pod



uticajem preterano velike dozedroge, izgovorila iz istog saoseanja –azmišljajui da bih u stvari mogao da

umrem i da mi re i ”Volim te” uputikao poslednju laž koju u uti pre negoto odem u pakao.

Do ponoi, kokain i kvalude su biliprili no dugo izvan mog krvotoka, alia još uvek nisam mogao dapavam. Tada je, u ranim jutarnjim

atima, 17. aprila, 1997., došla jednaveoma dobrodušna medicinskaestra i dala mi inekciju Dalmana u

desnu stranu zadnjice. I, kona no,petnaest minuta kasnije, zaspao sambez kokaina u organizmu po prvi putu poslednja tri meseca.

Probudio sam se osamnaest satikasnije kad sam za uo da me neko



ove po imenu. Otvorio sam o i iugledao pored mog krevetaogromnog crnca koji je bio dežuran.

”Gospodine Belfort, imateposetioca.”

Vojvotkinja! Pomislio sam. Došla

e da me odvede iz ovog mesta.Zaista,” rekao sam, ”ko je tajposetilac?”

On je slegnuo ramenima. ”Ja ne

nam kako se zove.” Klonuo sam duhom. Odveo mee u sobu sa obloženim zidovima.Unutra je bio sivi metalni sto i tritolice. Prostorija me je podsetila na

onu sobu u kojoj su me ispitivalivajcarski carinici nakon što sam

napastvovao stjuardesu, samo štoidovi tamo nisu bili obloženi. Sa



edne strane stola je sedeo ovek etrdesetih godina sa rožastouokvirenim nao arima. im su nam se

pogledi sreli, on je ustao i pozdravioe sa mnom.

”Vi ste Džordan,” rekao je,

pružajui mi desnu ruku. ”Ja samDenis Mejnard.” Spontano sam mu pružio ruku,

mada mi se kod njega momentalno

nešto nije dopalo. Bio je odeven kaoa, u džins i patike i belu polo majicu.zgledao je prili no lepo, na jedan

otrcani na in, bio je visok otprilike stoedamdeset pet centimetara, prose

ne grae, kratke smee kose o ešljanena stranu.

Pokazao mi je na stolicu prekoputa njega. Klimnuo sam glavom i



eo. Trenutak kasnije, u sobu jeušao drugi dežurni – ovaj je bioogroman, alkoholu sklon Irac, sudei

po njegovom izgledu. Oba dežurnau stala na metar iza mene, ekajui

da intervenišu ako poput Hanibala

Lektora pokušam da krenem na ovogoveka – da mu odgrizem nos, dok jemeni puls ostao sedamdeset dva.

Denis Mejnard je rekao: ”Mene

e angažovala vaša žena.” Odmahnuo sam glavom saaprepašenjem. ”Ko si ti, prokleti

advokat za razvod braka ili nešto slino tome? Isuse, ta pi ka brzo deluje!Mislio sam da e imati barem tolikoobzira da sa eka tri dana da preda

ahtev za razvod, dok ne istekne rok važenja Bejkerovog zakona.”



On se nasmešio. ”Džordane, janisam advokat koji se bavibrakorazvodnim parnicama. Ja sam

ntervencionista u le enju zavisnostiod droge, i mene je angažovala vašaena, koja vas i dalje voli, koju,

prema tome, ne bi tek tako olakorebalo da nazivate pi kom.” Suzio sam o i dok sam

posmatrao ovog nitkova, pokušavajui

da povežem sled dogaaja, šta seovde u stvari zbivalo. Više nisamoseao paranoju, ali sam i dalje biona samoj ivici. ”Dakle, ti kažeš da tee unajmila moja žena, koja me jošuvek voli? U redu, ako me toliko voli,ašto onda nee li no da me poseti?”

”Ona je trenutno veomauplašena. I veoma zbunjena. Proveo



am poslednjih dvadeset etiri sata snjom, i ona je i dalje veoma labilna.Nije spremna da te vidi.”

Osetio sam da e mi glava prokljuati. Ovaj drkadžija je igrao igru natrani Vojvotkinje. Ustao sam sa

tolice i presko io preko stola,povikavši: ”Drkadžijo!” On je odskoo unazad, dok su dva dežurnaurnula za mnom. ”Ja u te izbosti do

mrti, ti govno jedno, obigravaš okomoje žene dok sam ja ovde zakljuan. Ti si prokleto mrtav! I tvojaporodica takoe! Ne znaš ti šta sam jau stanju da uradim.”

Udahnuo sam duboko dok su medvojica dežurnih vratila na mesto.

”Smiri se,” rekao je Vojvotkinjinbudui muž. ”Ne obigravam ja oko



voje žene. Ona te i dalje voli, a javolim drugu ženu. Ja sam pokušaoda ti saopštim da sam u poslednjih

dvadeset etiri sata razgovarao svojom ženom o tebi, i njoj, i ovemu što se desilo izmeu vas.”

Ništa mi nije bilo jasno. Obi noam kontrolisao okolnosti, zbog egaam ovu situaciju doživeo kao

krajnje uznemirujuu. ”Da li ti je rekla

da sam je šutnuo niz stepenice dok am u naru ju držao kerku? Da li ti jeekla da sam nožem isekao nameštaj

vredan dva miliona dolara? Da li ti jespri ala za moju malu kulinarskukatastrofu? Mogu samo da zamislimta je rekla.” Odmahnuo sam glavom

a gaenjem, ne samo nadopstvenim postupcima, ve i nad tim



to je Vojvotkinja obznanila našprljav veš potpunom neznancu.

Klimnuo je glavom i malo se

nakašljao, pokušavajui da raspršimoj bes. ”Da, ispri ala mi je sve tetvari. Neke od njih su zaista bile prili

no zabavne, u stvari, posebno onajdeo o nameštaju. Nikada nisam uoako nešto. Meutim, veina stvari je

veoma uznemirujua, kao ono što se

desilo na stepenicama i u garaži.Razume se, naravno, da ništa odvega toga nije tvoja krivica – ili,

možda bi bolje bilo rei, nijedna od tihtvari te ne ini lošim ovekom. Onoto ti uistinu jesi – to je da si ti

bolestan ovek, Džordan; ti boluješ od

bolesti, bolesti koja se ni po emu neazlikuje od raka ili dijabetesa.”



Napravio je pauzu na trenutak, aatim slegnuo ramenima. ”Meutim,

ona mi je isto ispri ala koliko si divan

ovek umeo da budeš, pre nego što sipostao zavisan od droge. Rekla mi jekako si bio briljantan i šta si sve

uspeo da postigneš u životu i kako sie oborio s nogu kad te je po prvi putrela. Rekla mi je da nikada nikoga

nije volela tako kao tebe. Ispri ala mi

e koliko si bio velikodušan premavima, i kako je to svako iskoristio. Iakoe mi je rekla za tvoja lea, i kakoe tvoj bol sve više pogoršavao…”

Dok je moj intervencionistanastavio da pri a, u mojim mislima jeodjekivala samo jedna re koju je

zgovorio – re volela. On je rekao dame je ona volela – prošlo vreme. Da



je to zna ilo da me više ne voli?Verovatno, pomislio sam, jer da meoš uvek voli, ona bi me posetila.

Cela ta pri a oko toga kako seuplašila nije bila logi na. Ja sam bioaklju an na psihijatrijskom odeljenju

– kako bih mogao da joj naudim?Užasno sam patio. Da me je samoposetila – makar i na sekund, za imeBožje! – i zagrlila me i rekla mi da

me voli, to bi mi olakšalo bol. Ja biho za nju uradio, zar ne? To što menije posetila nakon što sam prakti nozvršio samoubistvo izgledalo je neobino okrutno od nje. U tome nisamvideo postupak žene koja voli –otuene ili ne – bez obzira na

okolnosti.O igledno, Denis Mejnard je



došao da me uveri da se podvrgneme enju. I možda bih to i uradio, kadbi Vojvotkinja došla ovde i za to me

ama zamolila. Meutim, ne ovako, nedok me je ucenjivala i pretila mi timeda e da me ostavi ako ne uradim

ono što želi. Pa ipak, zarehabilitacija nije bila upravo ono štoam želeo, ili što mi je barem bilo

potrebno? Da li zaista želim da živim

kao narkoman? Meutim, kako bihuopšte mogao da živim bez droge?Ceo moj život je bio usredsreen nadrogu. Ve sama pomisao na to daledeih pedeset godina živim bez

kvaludea i kokaina izgledala mi jenemogue. Pa ipak, izvesno vreme,

davno pre nego što se sve ovodesilo, ja sam živeo trezvenim



ivotom. Da li je postojala mogunostda se vratim na tu ta ku, da vratimat unazad, da tako kažem? Ili je

hemijska razvnoteža mog mozgaako trajno narušena – da sam

postao narkoman, osuen da to

budem do samog kraja života?”…i o naravi tvog oca,” nastavioe intervencionista, ”i kako je majkapokušavala da te zaštiti od njega, ali

da u tome nije uvek uspela. Sve mie ispri ala.” Uspeo sam da se uzdržim od

ronije, ali bez uspeha. ”Dakle, da li tie mala Marta Stjuart ispri ala kakoe ona savršena? Mislim, budui daam se ja pokazao u tako lošem

vetlu i sve u tom stilu, da li jeuopšte na trenutak ispri ala nešto o



ebi? Zato što je ona savršena, nakraju krajeva. Ona e ti to ispri ati –ne u tako mnogo re i, naravno – ali e

i ispri ati. Na kraju, ona jeVojvotkinja od Bej Ridža.”

Prigušeno se nasmejao na

poslednjih nekoliko re i. ”Slušaj,” ekao je, ”tvoja žena je daleko odavršenstva. U stvari, ona je

bolesnija od tebe. Razmisli o tome na

ekund: Ko je bolesniji – suprug kojie zavisan od droge ili supruga kojaivi pored njega i posmatra kako se

osoba koju voli uništava? Ja bih preekao da je bolesnija ova potonja.stina je da tvoja žena boluje odvoje bolesti, odnosno, uzajamne

avisnosti. Posveujui sve svojevreme vodei ra una o tebi, ona



gnoriše sopstvene probleme. Onapredstavlja tako težak slu ajuzajamne zavisnosti kakav nikada

nisam video.” ”Bla, bla, bla,” rekao sam. ”Ne

misliš valjda da ja sve to ne znam?

Puno sam o svemu itao, za slu aj dae o tome niko nije obavestio. Uprkosome što sam konzumirao pedeset

hiljada kvaludea, ja pamtim sve što

am pro itao još od obdaništa.” On je klimno glavom. ”Ja senisam upoznao samo sa tvojomenom, Džordan; ja sam se takoe

upoznao sa tvojim prijateljima,porodicom, svima koji su ti važni. Iedna stvar u kojoj su se svi složili je

da si ti jedan od najpametnijih ljudina planeti. Dakle, budui da je to



ako, neu da ti pri am besmislice.Nego da se dogovorimo: Postojiehabilitaciona ustanova za le enje

bolesti zavisnosti od droge u Džordžijikoja se zove Talbot Marš. U njoj see e doktori koji su oboleli od raznih

oblika zavisnosti. Mesto je punoveoma pametnih ljudi, tako da eš seepo uklopiti. Ja imam ovlašenje dapotpišem za tebe i da te odmah

odvedem iz ovog pakla. U TalbotMaršu možeš da budeš za dva sata.Napolju te eka tvoja limuzina, a tvojavion je na aerodromu, snabdevengorivom. Talbot Marš je veoma lepo iugledno mesto. Mislim da e ti sedopasti.”

”Šta te, do avola, ini takokvalifikovanim? Da li si ti doktor?”



”Ne,” rekao je, ”ja samnarkoman kao i ti. Bez ikakve razlike,osim toga što sam se ja podvrgao

procesu oporavka, a ti nisi.” ”Koliko dugo ne uzimaš drogu?” ”Deset godina.”

”Deset prokletih godina?promrmljao sam. ”Isuse Hriste! Kakoe to uopšte mogue? Ja ne mogu dazdržim ni jedan dan – ni sat – a da

ne razmišljam o drogi! Drugar, janisam kao ti. Moj mozak druga ijeunkcioniše. U svakom slu aju, meni

nije potrebna rehabilitacija. Možda upokušati AA ili nešto sli no.” FUSNOTA: Skraenica AA zna i

Alcoholics Anonymous – Društvo

anonimnih alkoholi ara u okvirukojeg se okupljaju grupe alkoholi ara



zajedno se podvrgavaju raznimerapeutskim oblicima le enja od

alkoholizma, i pomažu jedni drugima

azmenjujui svoja iskustva.)”Ti ne razumeš suštinu. U stvari,

pravo je udo što si još uvek živ.

rebalo je odavno da prestaneš dadišeš, prijatelju.” Slegnuo jeamenima. ”Meutim, jednog dana

nee biti tih srenih okolnosti. Možda

e sledei put u tvojoj blizini neeadesiti prijatelj Dejv da pozove 911,a ti eš završiti u sanduku umesto napsihijatrijskom odeljenju.”

Veoma ozbiljnim tonom je rekao:U AA mi kažemo da postoje tri

mesta u kojima završavaju alkoholi

ari – u zatvoru, ustanovama ili umrtva kom kov egu. Dakle, u



poslednja dva dana si bio u zatvoru iu ustanovi. I kad eš kona no dabudeš zadovoljan, kad te u sanduku

odnesu kui? Kad tvoja žena sedne iobjasni tvojoj deci da više nikadanee videti oca?”

Slegnuo sam ramenima, svestanoga da on nije tip koji lako odustaje.z nekog neobjašnjivog razloga,

osetio sam potrebu da mu se

oduprem, da se oduprem Vojvotkinji– da se oduprem svima, u stvari. Akove treba da postanem trezven, to ebiti pod mojim uslovima, a neuslovima nekog drugog, i sasvimigurno ne sa pištoljem naslonjenim

na glavu. ”Ako Nadin doe li no ovde,

a u to razmotriti. Ina e, možešlobodno da ideš, jebi se.”



”Ona nee doi ovde,” rekao je on.Ako ne odeš da se le iš, ona neeazgovarati s tobom.”

”Pošteno,” rekao sam. ”Ondamožete oboje da odjebete. Ja uodavde izai za dva dana; a onda u

da se nosim sa mojom zavisnošupod mojim uslovima. I ako to zna ida u da izgubim ženu, neka budeako.” ustao sam sa stolice i krenuo

ka dežurnima.Dok sam izlazio iz sobe, Denis jeekao: ”Možda eš moi da pronaeš

drugu lepu ženu, ali nikada neeš naiakvu koja e te voleti kao ona. Zašto

misliš da je sve ovo organizovala?voju ženu je puna dvadeset etiri

ata obuzela takva panika, da seneprestano trudi pokušavajui da ti



nekako pomogne i da ti spase život.Bio bi budala kad bi je pustio da odeod tebe.”

Duboko sam uzdahnuo i rekao:Jednom davno postojala je drugaena koja me je volela isto tako kao

Nadin; ona se zvala Deniz, i ja same užasno izneverio. Možda saddobijam ono što sam i zaslužio. Ko tona? Meutim, u svakom slu aju, ja

neu dozvoliti da me maltretiraju uahabilitacionom centru, ti samogubiš vreme. Nemoj više da doešovde.”

Potom sam napustio sobu.Preostali deo dana nije protekao

u manje mu noj atmosferi. Po evši

od mojih roditelja, prijatelja, koji suedan po jedan dolazili na



psihijatrijsko odeljenje da me ubeujuda se uputim na le enje. Svi osimVojvotkinje. Kako je ta žena mogla

da bude tako hladnog srca, nakonto sam pokušao…šta?

Odoleo sam iskušenju da

upotrebim re samoubistvo, ak i umislima – možda zato što je to bilosuviše bolno, ili zbog toga što mi jeednostavno bilo neprijatna i sama

pomisao da je ljubav, opsesijaenom, pa ak i mojom ženom, moglada me navede na to da dignem rukuna sebe. Nije to bio in ziasta monogoveka, niti postupak oveka koji ima irunku samopoštovanja.

Uistinu, ja nikada nisam zaista

pokušao da se ubijem. Duboko uduši, znao sam da u biti hitno preba



en u bolnicu i da e mi ispumpatiadržaj iz stomaka. Dejv je stajaoznad mene, spreman da interveniše.

pak, Vojvotkinja toga nije bilavesna; sa njenog stanovišta, ja sam

bio toliko uzrujan zbog toga što

mogu da je izgubim, i tako obuzet oajanjem koje je izazvalo dejstvokokaina, da sam pokušao sebi daoduzmem život. Kako je to ne bi

dirnulo?Istina: Ja sam se poneo premanjoj kao udovište, ne samo natepenicama ve mesecima pre tog

gnusnog postupka. Ili možda,godinama. Od prvih godina našegbraka, ja sam koristio preutni princip

usluga za uslugu” – odnosno, da sumi zbog toga što sam joj pružio život



u izobilju uživao odreene povlastice. Imada u tome može da postoji zrnostine, nije bilo sumnje da sam

prekora io granicu dozvoljenog.Pa ipak, uprkos svemu, imao

am oseaj da i dalje zaslužujem

aoseanje.Da li je Vojvotkinji nedostajalaaoseajnost? Da li je u njoj postojalazvesna hladnoa, kutak srca koji je

bio nedoku iv? Istina, u to sam uvek umnjao. Poput mene samog –poput svih ostalih – Vojvotkinja je uivotu pretrpela neke stvari; ona je

bila dobra žena, ali je u naš brak donela svoje breme. Otac ju jeostavio kad je bila dete. Ispri ala me

e sve one pri e koliko bi se putaubotom i nedeljom lepo obukla – i



kako je još onda predivno izgledala,dugom plavom kosom i licem anela

– i ekala oca da je odvede na neko

elegantno mesto na ve eru ili naobogan u Koni Ajlendu ili Ris Parku,okalnu plažu u Bruklinu, gde bi on

vima objavio: ”Ovo je moja kerka!Pogledajte samo kako je lepa! Takoe ponosim što je moja kerka!”

Meutim, ona bi tako ostala da eka i

eka na prednjem ulazu, da bi se popravilu na kraju užasno razo aralato se nije pojavio niti ak pozvao dae uteši neubedljivim izgovorom.

Suzan ga je, naravno, pokrivala –govorei Nadin da je otac voli, ali dae posednut nekim sopstvenim

demonima koji ga u životu navodeda živi životom lutalice, skitnice bez



korena. Da li sam sad oseao tobreme? Da li je njena hladnoa bilaezultat zidova koje je još kao dete

podigla i koji su je spre ili da postaneaoseajna žena? Ili sam jaednostavno pokušavao da se

uhvatim za slamku? Možda mi se sveamo vratilo – zbog mnogobrojnihpreljuba, Prvoklasnih i NASDAQprostitutki, i toga što sam se u tri

ata ujutro vraao helikopterom i unu dozivao kurvu Venis, i maserki inapastvovanja stjuardese…

Ili mi se sve vraalo na dalekoprefinjeniji na in? Da li je to biloezultat svih zakona koje sam

prekršio? Ili akcija kojima sam

manipulisao? Ili novca koji samprokrijum ario u Švajcarsku? Što



am zajebao Kenija Grina, Blokheda,koji mi je bio lojalan partner? Sada jeo bilo teško rei. Poslednja decenija

mog života bila je neobjašnjivokomplikovana. Živeo sam životom okojem su ljudi itali samo u

omanima.Pa ipak, bio je to moj život. Moj.U dobru i u zlu, ja, Džordan Belfort,Vuk iz Volstrita, bio sam zaista ovek

ivotinja. Uvek sam na sebe gledaokao na nekog ko je otporan ineuništiv – ko izbegava i izmi e smrti

hapšenjima, živi životom rok vezde, i konzumira više droge negoto hiljade drugih ljudi daju sebi za

pravo i još uživaju da o tome pri aju.

Sve te misli su mi jurile krozglavu, dok sam razmišljao drugog



dana mog boravka na zaklju anompsihijatrijskom odeljenju Medicinskogentra Delrej. I kako je dejstvo droga

lekova slabilo i iš ezavalo iz mogmozga, tako sam sve jasnije i jasnijeazmišljao. Oporavio sam se – bio

am spreman da se svojimposobnostima uhvatim u koštac savetom; spreman da smrvim tog

elavog nitkova Stiv Madena;

preman da nastavim da se borim samojim neprijateljem, specijalnimagentom Kolemanom; i spreman davratim Vojvotkinju, ma šta za to bilopotrebno.

Sledeeg jutra, odmah nakonobavezne pilule, pozvan sam u

gumenu sobu, gde su me, kako samubrzo saznao, ekala dva doktora.



edan debeli i drugi prose nogzgleda, mada je imao buljave plaveo i i Adamovu jabu icu veli ine

grejpfruta. Oboljenje žlezde,prepostavio sam.

Predstavili su se kao doktor Bred

doktor Majk, i odmah naredili dadežurni napuste sobu. Zanimljivo,pomislio sam, ali ni blizu takonteresantno kao prva dva minuta

azgovora, kad sam došao do zakljuka da bi nastup ove dvojice bioprimereniji ulogama u nekoj komedijinego u ulozi intervencionista. Ili, dao nije bio njihov metod? Da, ova

dva oveka su izgledala sasvim uedu. U stvari, ak su mi se na neki

na in dopali. Vojvotkinja ih je poslalaavionom iz Kalifornije, privatnim



mlaznjakom, nakon što joj je DenisMejnard saopštio da nas dvoje nismopronašli zajedni ki jezik.

A evo kako je izgledalo pojaanje.

”Slušaj,” rekao je doktor Bred,

Mogu odmah da te odjavim iz oveustanove i za dva sata možeš dabudeš u Talbot Marš-u, gde eš moida piješ penja koladu i pariš o i

posmatrajui mladu medicinsku sestru– koja je sada jedna od pacijenataato što su je uhvatili na delu kakoebi kroz bolni ku suknju ubrizgava

Demerol.” On je slegnuo ramenima.Ili možeš da ostaneš ovde još jedan

dan da se bolje upoznaš s ženom-

eptirom i de akom-matemati arem.Rei u ti samo jednu stvar, mislim da



eš stvarno ispsati lud ako ostaneš naovom mestu i sekund duže nego štomoraš. Mislim, to prosto deluje…”

”Glupo,” rekao je ovek soboljenjem žlezda. ”Zašto nam nedopustiš da te odvedemo odavde?

Mislim, ja uopšte ne sumnjam da siud i nerazuman, i ti bi verovatnomogao ovde da budeš zaklju an pargodina, ali ne ovde – ne u ovoj rupi!

i bi trebalo da budeš u vrhunskojustanovi za mentalno zdravlje!” ”On je u pravu,” dodao je debeli

Bred. ”Šalu u stranu, dole nas ekamuzina, a tvoj avion je na

aeorodromu Boka Aviejšen. Dakle,dopusti nam da te odjavimo iz ove

udnice, krenimo avionom iodahnimo malo od svega.”



”Slažem se,” dodao je ovek soboljenjem žlezda.”Avion je stvarnoep. Koliko je samo tvoju ženu

koštalo to da nas pošalje avionomovamo iz Kalifornije?”

”Nisam siguran,” rekao sam, ”ali

verujem da je platila maksimalno.Ako postoji neka stvar kojuVojvotkinja mrzi, onda je toenjkanje.”

Oboje su se nasmejali, posebnodebeli Bred, koji je izgleda u svemupronalazio nešto smešno.Vojvotkinja! To mi se dopada! Onae zgodna žena, tvoja žena, i stvarnoe voli.”

”Zašto je zoveš Vojvotkinja?”

upitao je oboleli od žlezde.”Dakle, duga je to pri a,” rekao



am, ”Ne mogu baš sebi u zasluguda pripišem stvaranje tog imena, makoliko bih voleo. Njega je osmislio

Brajan, koji poseduje jednu odbrokerskih firmi s kojom sam dostaposlovao. U svakom slu aju, mi smo

bili u privatnom avionu, vraali smo sekui iz Sent Barta pre mnogo Božinihproslava, i svi smo bili veomamamurni. Brajan je sedeo u kabini

preko puta Nadin, i u jednommomentu je prdnuo iz sveg snage iekao: ”Oh, sranje, Nad, mislim da

mi ovaj prdež ostavio par tragova nagaama!” Nadin se razbesnela nanjega, i rekla kako je prost iodvratan, na šta joj je Brajan rekao:

Oh, izvini; preptostavljam daVojvotkinja od Bej Ridža nikada nije



malo pustila u svoje svilene gaice!” ”Što je to smešno,” rekao je

debeli Bred. ”Vojvotkinja od Bej

Ridža. To mi se dopada.” ”Ne, još nisam ispri ao ono

najsmešnije. Ve ono što je usledilo

nakon toga. Brajan je pomislio da jenjegova šala toliko duhovita da sepresamitio od smeha tako da nijevideo da Vojvotkinja prelistava

Božino izdanje magazina Taun endkantri. Samo što je podigao glavu,ona je ustala sa stolice, i udarila gapo glavi tako snažno kako samo ovek uopšte može da zamisli, i nokautiralaga nasred aviona. I ovek seonesvestio – mislim, uopšte nije

nao za sebe! Potom se vratila, selanazad i po ela ponovo da ita. Brajan



e došao k sebi nakon nekolikominuta, nakon što ga je žena polila sašom vode po licu. U svakom slu aju,

od tog trenutka to je postalo njenodrugo ime.”

”To je neverovatno!” rekao je

ovek s oboljenje žlezde. ”Tvoja ženazgleda kao an\eo. Nikada ne bihekao da pripada tom tipu li nosti.” Sim se složio i debeli Bred.

Prevrnuo sam o ima. ”Oh, da,nemate vi pojma za šta je ona sveposobna. Možda ne izgleda da jenažna, ali je jaka kao bik. Znate li

koliko me je puta istukla? Posebno jedobra s vodom.” Nasmejao samprigušeno. ”Mislim, nemojte

pogrešno da me shvatite: zaslužioam ja batine u veini slu ajeva. I ma



koliko da je volim, nisam joj biouzoran muž. Meutim, i dalje sammislio da je trebalo da doe da me

vidi. Da je to uradila, ja bih ve bio uehabilitacionom centru, ali sada neuo da uradim zato što mi se ne

dopada da budem ne iji talac.” ”Mislim da je ona želela da doe,” ekao je debeli Bred, ”ali je Denis

Mejnard savetovao da to ne ini.”

”To svemu daje smisao,” promrmljao sam. ”On je stvarnokreten, taj ovek. im se sve ovoazreši nekome e da plati za ovu

posetu.” Komedijaški tim nije hteo da se

upušta sa mnom u sve to. ”Mogu li

da ti predložim nešto?” upitao me jeovek s oboljenjem žlezde.



Klimnuo sam glavom. ”Svakako,ašto da ne?” Dopadate mi se,

momci. Onog drugog kretena ne

mogu da smislim.” On se nasmejao i pogledao

naokolo zavereni ki. Potom je spustio

glas i rekao: ”Zašto nam ne dopustišda te odjavimo odavde i da teodvedemo u Atlantu, a nakon što seprijaviš u rehabilitacioni centar

možeš da ideš kuda hoeš? Tamonema betonskih ograda ili rešetakaniti bilo šta sli no. Ti eš odsesti ugradi gde eš imati svoj luksuzni

apartman, a tu e biti i mnogoaknutih doktora.”

”Da,” rekao je debeli Bred, ”kad

e odbacimo u Atlantu, Bejkerovakon više ne važi i ti eš moi



lobodno da ideš. Samo reci svompilotu da ne napušta aerodrom. Akoi se ne bude dopao rehabilitacioni

entar, jednostavno ga napusti.” Po eo sam da se smejem: ”Vi ste

momci stvarno neverovatni! Želite da

ugodite mom razbojni kom srcu, zarne?” ”Uradiu sve što je neophodno

amo da odeš na oporavak,” rekao

e debeli Bred.”Ti si stvarno dobar ovek iaslužuješ da živiš, a ne da umreš od

kokaina, što e se desiti ako nepostaneš trezven. Verujmi – govorimi iz iskustva.”

”I ti si narkoman koji se nalazi u

procesu odvikavanja?” upitao sam.”Obojica smo,” rekao je ovek s



oboljenjem žlezde. ”Ja se nedrogiram jedanaest godina. Bred sene drogira trinaest godina.”

”Kako je to uopšte mogue?” stina je da bih ja želeo daprestanem, ali jednostavno ne mogu.

Ne bih uspeo više od par dana, akamoli trinaest godina.” ”Ti to možeš,” rekao je debeli

Bred. ”Ne trinaest godina, ali mogu

da se kladim da bi mogao da izdržišdanas.” ”Da,” rekao sam, ”Mogu da

zdržim danas, ali u tome i jestetvar.”

”I to je dovoljno,” rekao jebolesnik. ”danas je upravo ono što

este važno. Ko zna šta donosi sutra?Samo izdrži jedan dan i to e biti u



edu. Tako sam ja uspeo. Ja se ovogutra nisam probudio s re ima: ’Bože,Majk, važno je da kontrolišeš svoju

potrebu za piem tokom preostalogdela života!’ Rekao sam: ’Bože, Majk,zdrži samo sledeih dvadeset etiri

ata da ne piješ, a ostatak života ee pobrinuti sam za sebe.” Debeli Bred je klimnuo glavom.

On je u pravu, Džordan. Ja znam

ta ti sada možda misliš – da je toamo smicalica, kao da ti neko navlakapu preko o iju.” Slegnuo je

amenima: ”A to verovatno i jesteako, ali me se to li ne savršeno ne ti

e. To je delotvorno, a samo mi je dooga stalo. To me je vratilo u život, a

o e isto da se desi i tebi.” Duboko sam udahnuo i lagano



zdahnuo. Dopali su mi se ovi momci,aista. I zaista sam želeo da

prestanem s drogom. Toliko sam to

eleo da sam hteo to da probam.Meutim, moja neodoljiva potreba jebila užasno snažna. Svi moji prijatelji

u se drogirali; svi moji provodi supodrazumevali drogu. I moja žena…pa, ona nije došla da me vidi. Sobzirom na sve užasne stvari koje

am joj priredio, znao sam da jojnikada duboko u srcu neu oprostitito nije došla da me vidi kad sam

pokušao da izvršim samoubistvo.I, naravno, tu je bilo

Vojvotkinjino stanovište. Možda eodlu iti da mi ne oprosti. Ne bih

mogao zbog toga da je krivim. Onami je bila dobra žena, a ja sam joj to



uzvratio tako što sam postao zavisanod droge. Imao sam ja svoje razloge,pomislio sam, ali to nije menjalo

tvari. Ako je poželela razvod, ondae to s pravom. Ja u se uvek staratio njoj, ja u je uvek voleti, i uvek u se

pobrinuti da živi lepim životom. Nakraju, ona mi je podarila dvoje divnedece, i ona je ta koja je sve ovoorganizovala.

Pogledao sam u debelog Bredapravo u o i i polako po eo da klimamglavom. ”Krenimo odmah iz ovogprokletog pakla.”

”Zaista,” rekao je on. ”Zaista.” Trideset osmo poglavlje

Marsovci Treeg rajhaMesto je, na prvi pogled,



zgledalo normalno.Le ilište Talbot Marš prostiralo se

na šest jutara zemlje predivnog

krajolika u Atlanti, u Džordžiji.Nalazilo se na svega deset minutavožnje od privatnog aerodroma, i ja

am proveo itavih petnaest minuta umišljanju bekstva. U stvari, prenego što sam izašao iz aviona,trogo sam naredio pilotima da ne

polete nazad ni pod kojimokolnostima. Na kraju krajeva, jaam bio taj koji plaa ra une, a ne

Vojvotkinja. Pored toga, rekao samm i da ih o ekuje dodatni novac, akome malo sa ekaju. Uverili su me da eme poslušati.

Dakle, kako je limuzina skrenulana prilazni put, osmotrio sam teren o



ma zatvorenika. U meuvremenu,debeli Bred i Majk, ovek soboljenjem žlezda, sedeli su preko

puta mene, i verno njihovom opisunigde na vidiku nije bilo nikakvihbetonskih zidova, metalnih rešetaka,

bedema, ili ži ane ograde.Imanje u Džodžiji presijavalo sena suncu, svo to ljubi asto i žutovee i aranžirani grmovi ruža i

hrastovi i brestovi koji su se uzdizalivisoko. Mesto je daleko prevazilazilood hodnika Medicinskog centraDelrej koji se oseao na mokrau. Papak, bilo je tu ne eg sumnjivog.Možda mesto izgleda i previše lepo?Da li je rehabilitacioni centar zaista

mao toliko novca?Ispred zgrade se nalazio strmi



kružni tok. Kako mu se limuzinapribližila, debeli Bred je posegnuoukom ka džepu i izvadio tri nov

anice od po dvadeset dolara. ”Uzmi,” ekao je, ”znam da kod sebe nemaš

novca, zato to smatraj kao da sam ti

poklonio. Taman toliko e ti bitipotrebno za taksi nazad doaerodroma. Ne želim da idešautostopom. Nikad se ne zna na

kakvog drogiranog manijaka možešda naletiš.” ”O emu govoriš?” upitao sam

bezazleno.’Video sam kako pilotu nešt

apueš na uvo.” Rekao je debeliBred. ”Ovim poslom se bavim ve

dugo, i ako sam nešto nau io, to jeda ako neko ne želi da prestane s



drogom, nema te sile koja e gaaustaviti. Neu da te uvredim

upotrebivši analogiju da je teško

abu u vodu naterati i sli ne stvari.Meutim, u svakom slu aju, smatramda ti dugujem šezdeset dolara što si

me tako zasmejao na putu dovde.” Odmahnuo je glavom. ”Ti si stvarnouvrnut lik.”

Za trenutak je uutao, kao da je

pokušavao da pronae prave re i. ”Uvakom slu aju, moram priznati da jeovo bila najbizarnija intervencija. Jue sam bio u Kaliforniji, prisustvovaoam na nekoj veoma dosadnoj

konvenciji, kad sam primio pozivuzrujanog, sada ve bivšeg

ntervencioniste, Denisa Mejnarda,koji mi je ispri ao za slu aju prelepe



manekenke iji se muž,multimilijarder, nalazi na iviciamoubistva. Verovao ili ne, ja sam

prvo odbio taj predlog, zbogudaljenosti, ali mi se onda telefonomobratila Vojvotkinja od Bej Ridža,

koja nije htela da prihvati ’ne’ kaoodgovor. Sledea stvar koju znam toe da smo bili u privatnom avionu. Aonda smo upoznali tebe, što je

putovanje u inilo najzanimljivijim odvega.” Slegnuo je ramenima. ”Sveto mogu da kažem je da tebi i tvojojeni želim sve najbolje. Nadam se da

ete ostati zajedno. To bi bio najlepšikraj pri e.”

ovek s oboljenjem žlezde je

klimnuo glavom u znak odobravanja.Ti si dobar ovek, Džordane. Nikada



o nemoj da zaboraviš. ak i ako odešodavde za deset minuta i vratiš sekreku, to i dalje ne menja suštinu

voje li nosti. To je zajebana bolest;deluje lukavo i zbunjujue. Ja samnapuštao tri rehabilitaciona centra

pre nego što uspostavio kontrolu ikrenuo pravim putem. Moja porodicame je na kraju našla pod mostom;iveo sam kao prosjak. A najbolesniji

deo je što sam, nakon što su mekona no smestili u le ilište, ponovopobegao i vratio se da živim ispodmosta. Eto kakva je bolest upitanju.”

Uzdahnuo sam. ”Neu da vasavaravam. Još dok smo danas bili u

avionu – i dok sam vam pri ao sveone smešne pri e i dok smo se



mejali – ja sam i dalje razmišljao odrogi. To mi je sve vreme tinjalo upodsvesti, kao u prokletoj pei. Ja ve

azmišljam o tome da zovem mogdilera kvaludea im izaem odavde.Možda mogu da živim bez kokaina,

ali ne i bez kvaludea. On se sadasuviše utkao u moj život.” ”Ta no znam kako se oseaš,”

ekao je debeli Bred, klimnuvši

glavom. ”U stvari, ja se još uvek takooseam u pogledu kokaina. Ne proenijedan dan, a da ne osetim potrebuda to uradim. Meutim, ja ve trinaestgodina uspevam da odolim potrebida uzmem drogu. I znaš li kako samuspeo?”

Nasmejao sam se. ”Da, debeljko– odolevajui tokom jednog dana, i



neverovatno udobna, tako da sam seuputio ka njoj i seo.

Ahhhhh… koliko je vremena

proteklo otkad nisam seo na takoudobnu fotelju, a da mi pri tomekokain i kvalude nisu proticali kroz

mozak? Više nisam imao bol u leima,u nozi niti u kukovima. Ništa me nijemu ilo, ni najmanje. Duboko samuzdahnuo i izdahnuo… Bio je to lep

uzdah u treznom stanju, trenutak prijatnog oseaja u potpunojbudnosti. Koliko li je godina proteklo?Gotovo devet godina je proteklootkako sam poslednji put bio ovakorezan. Devet prokletih godina

potpunog ludila! Do avola – kakav na

n života.Odjednom sam osetio užasnu



glad! Osetio sam o ajni ku potrebuda nešto pojedem. Sve samo neFruti Lups.

Debeli Bred mi je prišao i rekao:Da li se oseaš dobro?”

”Umirem od gladi,” rekao sam.

Sada bih dao sto dolara za big-mek.” ”Videu šta mogu da uradim,”

ekao je. ”Majk i ja moramo da

popunimo nekoliko formulara. Potomemo ti doneti nešto za jelo.” Nasmešio se i otišao.

Još jednom sam dubokoudahnuo, samo što sam ovajadržao desetak sekundi. Zurio sam

u police s knjigama kad je nešto

odjednom otišlo iz mene… i kaodlanom o dlan, istog tog trenutka,



neodoljiva potreba je nestala bezraga. Sve je bilo gotovo. Nema više

droge. Znao sam. Što je dosta –

dosta je. Više nisam oseao potrebu.Ona je jednostavno iš ezla. Zašto,nikada neu saznati. Sve što sam

nao bilo je da je više nikada neuaknuti. Nešto mi je kliknulo umozgu. Neka vrsta prekida a sesklju ila i ja sam to znao.

Ustao sam sa stolice i otišao nadrugu stranu ekaonice, gde su debeliBred i Majk, ovek s oboljenjemlezde, popunjavali formulare.

Spustio sam ruku u svoj džep izvadio šezdeset dolara. ”Uzmi,” ekao sam debelom Bredu, ”uzmi

nazad svojih šezdeset dolara.Ostajem ovde.”



On se nasmejao i klimnuo miglavom samouvereno: ”To je dobroa tebe, prijatelju.”

Trenutak pre nego što su otišli,ekao sam im: ”I ne zaboravite da

pozovete Vojvotkinju od Bej Ridža i

da joj kažete da pozove pilote naaerodromu. Ina e e tamo ekatinedeljama.”

”U redu, nazdravimo za

Vojvotkinju od Bej Ridža!” rekao jedebeli Bred, oponašajui zdravicu.”Za Vojvotkinju od Bej Ridža!”

ekli smo svi u isti mah.Potom smo se pozdravili i obeali

da emo ostati u kontaktu. Pa ipak,nao sam da se više nikada neemo

uti. Oni su obavili svoj posao, i sadae bilo vreme da se posvete sledeem



lu aju. A meni je bilo vreme dakrenem putem trezvenogoveka.

Sledeeg jutra na scenu je stupilonovo ludilo: ludilo u treznom stanju.Probudio sam se oko devet pre

podne, u pozitivnom raspoloženju.Bez sipmtoma koji prate odvikavanjeod droge, mamurluka, i ne bezkompulzivne potrebe za drogom. Još

e nisam podvrgao pravojehabilitaciji; to e po eti sutradan.oš uvek sam bio na odeljenju za

detoksikaciju. Jedina stvar koja mi sevrtela po glavi sve vreme dok samšao ka kafeteriji da doru kujem biloe to da nisam stupio u kontakt s

Vojvotkinjom, kojoj se izgleda prelilaaša. Pozvao sam kuu u Old brukvilu i



porazgavarao s Gvin, koja mi je reklada je Nadin negde otišla. Ona jeamo jednom pozvala telefonom da

porazgovara s decom, a moje imenije ni spomenula. Zato sampretpostavio da je s mojim brakom

gotovo.Nakon doru ka sam se vraao uobu kad mi je u prolazu mahnuonažan i sportski graen ovek, koji je

zgledao kao pravi paranoik. Mi smoe sreli kod telefonske govornice.Zdravo,” rekao sam, pruživši muuku. ”Ja sam Džordan. Kako si?”

Oprezno mi je prodrmao ruku.Pssst!” rekao je, pokazujui o ima

naokolo. ”Sledi me.”

Klimnuo sam glavom i sledio ganatrag do kafeterije, gde smo seli za



etvrtasti sto za ru avanje, udaljendovoljno da nas drugi ne mogu uti. Uovo vreme ujutru u kafeteriji je bilo

malo ljudi, a veina njih su bili lanoviosoblja, odeveni u bele laboratorijskemantile. U mom novom prijatelju

prepoznao sam totalnog ludaka. Bioe odeven poput mene – na sebi jemao farmerke i majicu.

”Ja sam Entoni,” rekao je,

pruživši mi ruku da se još jednomukuje. ”Da li si ti onaj ovek koji je jue doleteo privatnim avionom?”

Oh, Isuse! Ja sam želeo daostanem anoniman, a ne da namene svi ukazuju prstom. ”Da, jaam taj,” rekao sam, ”ali bih ti bio

vrlo zahvalan ako to zadržiš za sebe.Želim samo da se uklopim ovde, da



e ne izdvajam, u redu?” ”Dajem ti re da e to ostati tajna,”

promrmljao je, ”ali želim ti sreu da ti

o poe za rukom, mislim da nešto naovom mestu sa uvaš kao tajnu.”

To mi je zvu alo malo udno,

pomalo Orvelovski, u stvari. ”Oh,aista?” Rekao sam. ”A zašto mislišda je to tako?”

Ponovo je pogledao naokolo.

Zato što je ovo mesto kao prokletiAušvic,” šapnuo je. Potom mi jenamignuo.

U ovom trenutku, shvatio sam daovaj momak i nije tako lud, moždaamo malo. ”Zašto je kao Aušvic?”

pitao sam, smešei se.

Slegnuo je svojim snažnim,mišiavim ramenima. ”Zato što ovde



vlada takva tortura, kao u nacistikom logoru. Vidiš tamo ono osoblje?Pokazao je glavom. ”To su Esesovci.

Kad te put jednom nanese ovde,nikada neeš otii. I ovde postojiobovska radna snaga.”

”O emu ti to, do avola, pri aš? Jaam mislio da je re samo oetvoronedeljnom programu.”

Skupio je usne u tanku liniju i

odmahnuo glavom. ”Možda za tebe,ali ne i za nas ostale. Pretpostavljamda ti nisi doktor, zar ne?”

”Ne, ja sam bankar – mada same sada na neki na in povukao, kao

penzioner.” ”Stvarno?” upitao je. ”Kako to da

i u penziji? Pa ti izgledaš kao dete.” Nasmejao sam se. ”Nisam ja



dete. Meutim, zašto me pitaš da liam doktor?”

”Zato što je ovde skoro svako ili

doktor ili medicinska sestra. Ja samkiroprakti ar. Ovde je malo ljudipoput tebe. Svi ostali su ovde zato

to su izgubili ovlašenje da rade kaoekari ili medicinsko osoblje. Zato nase osoblje zgrabilo kao roblje. Ako nekažu da si izle en, ne možeš ni da

dobiješ dozvolu za rad. Ovo jeprokleta nona mora. Neki ljudi suovde ve duže od godinu dana, i daljepokušavaju da dobiju nazad svojedozvole za rad!” Odmahnuo jeglavom krajnje ozbiljno. ”To jepotpuna ludost. Svako želi da istisne

izda onog drugog, pokušavajui daako stekne poene kod osoblja.



Stvarno bolesno. Ne možeš ni daamisliš. Pacijenti naokolo idu kaooboti, recitujui gluposti u okviru

Društva anonimnih alkoholi ara,pretvarajui se kako suehabilitovani.”

Klimnuo sam glavom, shvativšiuštinu njegove pri e. aknutoureenje poput ovog, gde osoblje imaakvu mo, predstavljalo je plodno tle

a zloupotrebu. Hvala Bogu da sama bio iznad toga. ”Kakve supacijentkinje? Ima li zgodnih?”

”Samo jedna,” odgovorio je.Obara s nogu. Dvanaestica na skali

od jedan do deset.” To mi je podiglo raspoloženje!

Oh, stvarno, kako izgleda?” ”Ona je plavuša, oko sto



ezdeset pet centimetara,neverovatno izvajanog tela,avršenog lica, loknave kose. Ona je

tvarno lepa. Dobar komad.” Klimnuo sam glavom, naredivši

ebi da bi trebalo da je se klonim.

Ona mi je li ila na nevolju. ”A kakvae to pri a o izvesnom oveku pomenu Dag Talbot? Osoblje govori onjemu kao o nekakvom prokletom

bogu. Kakav je on?” ”Kakv je on?” promrmljao je mojparanoidni prijatelj. ”On je kao Adolf ebeni Hitler. Ili, možda preciznije reeno, kao Jozef Mengele. On je velikihvalisavac, i sve nas je š epao zaaja – izuzevši tebe i možda par

drugih ljudi. Pa ipak, moraš bitioprezan, zato što e pokušati da tvoju



porodicu okrenu protiv tebe. Oni supremni da tvojoj ženi napune

mozak i da joj kažu da eš se ti, ako

ne ostaneš ovde šest meseci,ponovo okrenuti drogi i da eš spalitioenu decu. ”

Kasnije te ve eri, oko sedam sati,pozvao sam Old Brukvil u potrazi zanestalom Vojvotkinjom, ali je i daljebila negde daleko. Ipak, pružila mi se

ansa da razgovaram s Gvin;objasnio sam joj da sam se danasupoznao sa mojim terapeutom i dami je postavljena subdijagnoza (mata to zna ilo), na osnovu koje sama kompulzivni narkoman, i imameksualnu devijaciju, od kojih su obe

u stvari osnovane i koje ih se, premamom mišljenju, savršeno ne ti u. U



vakom slu aju, terapeut mi je rekaoda sam podvrgnut terapiji u okvirukoje e mi biti ograni eno primanje

novca i masturbacija – da e mi bitidopušteno samo onoliko novca kolikomi je potrebno za automate i da u

meti da masturbiram samo jednomu nekoliko dana. Pretpostavio samda je ova poslednja restrikcija je bilapodstaknuta za ja anje

amodiscipline.Zamolio sam Gvin da mi doturipar hiljada dolara zamotanih u pararapa i da mi ih potom prosledi.Nadajmo se, da e one proineopaženo kroz gestapo, rekao samoj, ali, bilo kako bilo, to je bilo

najmanje što je mogla u initi zamene, posebno nakon devet godina



okom kojih mi je bila glavnipomonik. Odlu io sam se da Gvin nepomenem restiktivne mere u

pogledu masturbacije, mada samumnjao da e to biti i vei problem odestrikcije novca. Na kraju krajeva,

a sam bio trezan svega nekolikodana, i ve sam dobijao spontaneerekcije bez ikakvog stimulansa.

S mnogo tužnije strane, pre nego

to sam spustio slušalicu Gvin, eni jedošla na telefon i rekla: ”Da li si ti uAtlanti zato što si mamu gurnuo niztepenice?”

Odgovorio sam: ”To je jedanazlog, pal ice. Tata je bio veoma

bolestan i nije znao šta radi.”

”Ako si još uvek bolestan, mogu opet da poljubim tvoje bolesno



mesto da se izle i?” ”Nadam se,” rekao sam tužno.

Možda ti možeš tako da izle iš i

moje i mamine boljke.” Osetio samda mi na o i naviru suze.

”Pokušau,” rekla je, s najveom

ozbiljnošu.Ugrizao sam se za usnu, borei sea sobom da ne zapla em. ”Znam da

eš da uspeš, draga. Znam da hoeš.”

Potom sam joj rekao da je volim ipustio slušalicu. Pre nego što samotišao u krevet te ve eri, kleknuoam na kolena i izgovorio molitvu –

da eni poljubi naše boljke i da ih izle A onda e sve opet biti u redu.

Probudio sam se sledeeg jutra

preman da se suo im saeinkarnacijom Adolfa Hitlera, ili



možda doktorom JozefomMengeleom? U svakom slu aju, ceoehabilitacioni centar –pacijenti i

osoblje – okupljao se ovog jutra uauditorijumu na redovni grupniastanak u skladu s dnevnim

asporedom. To je bio ogromanprostor bez odeljenja. Sto dvadesettolica jedna do druge bilo je

poreano u velikom krugu, a u

prednjem delu prostorije je bila malaplatforma sa pultom, odakle bigovornik tog dana s drugimnarkomanima podelio svoju pri u onevoljama koje mu je u život donelaavisnost od droge.

Sada sam sedeo samo kao jedan

od pacijenata u velikom krugudoktora i medicinskih sestara koji su



bili narkomani (ili Marsovci, s planetealbot Mars, kako sam o njima po eo

da razmišljam i da ih nazivam). U

ovom trenutku, sve o i su bile uprteu današnjeg govornika – ženu kojae izgledala jadno u svojim ranim

etrdesetim, koja je imala zadnjicuveli ine Aljaske i užasne akne, onuvrstu koja se obi no nalazi kodmentalno obolelih pacijenata koji su

vei deo svog života proveli napsihoticima.”Zdravo,” rekla je ona bojažljivim

glasom. ”Ja se zovem Suzan, i jaam…uh… alkoholi arka i

narkomanka.” Svi Marsovci u sobi, kao i ja,

odgovorili smo poštujui svojudužnost tako što smo rekli: ”Zdravo,



Suzan!” na šta je ona pocrvenela ipotom pognula glavu kao da jepretrpela poraz – ili da to nije bila

pobeda? U svakom slu aju, uopštenisam sumnjao da je teškagnjavatorka.

Sada je zavladala tišina. Ogledno, Suzan nije bila neki vrstanavni govornik, ili je imala kratkepojeve u mozgu od svih lekova koje

e uzimala. Kad je Suzan pribralamisli, za momenat sam pažljivopogledao Daga Talbota. On je sedeou za elju sobe sa pet lanova osoblja

obe strane. Imao je kratku sedukosu, i izgleda da je bio kasnihpedesetih ili ranih šezdesetih. Imao

e mle no belu kožu, i etvrtaste vilice,namrgoen izraz lica koji biste najpre



povezali sa zlo estim upravnikom,ipom zatvorskog starešine koji pre

nego što pritisne dugme za izvršenje

mrtne kazne gleda osuenog u o i ikaže mu: ”Ja ovo radim samo zavoje dobro.”

Kona no, Suzan je nastavila.Ja…sam…uh…trezna…ve skoroosamnaest meseci, a u tome ne bihuspela bez pomoi i podsticaja…uh…

Dag Talbota.” Onda se okrenula kaDag Talbotu i pognula glavu, na štae cela sala sko ila na noge i po elada tapši – cela prostorija osim mene.Bio sam isuviše šokiran posmatrajuiprizor kako se više od stotinuMarsovaca ulizuje kako bi dobili

nazad svoje dozvole za rad.Dag Talbot je nonšalantno



odmahivao rukom dok su muMarsovci freneti no aplaudirali, kaoda hoe da kaže: ”Oh, molim vas,

prosto mi je neprijatno! Ja obavljamvoj posao iz iste ljubavi prema ove

anstvu!” Meutim, nisam nimalo

umnjao da je osoblje, dok je onuživao u trenucima svoje slave,budno motrilo ko u publici nijeaplaudirao dovoljno glasno.

Dok je Suzan nastavljala dagnjavi sa svojim govorom, ja sam poeo da okreem vrat na sve strane nebih li pronašao loknavu plavušubožanstvenog lica i prelepog tela, iubrzo sam je spazio kako sedi ukrugu preko puta mane. Zaista je

bila lepa. Imala je nežne, aneoskerte – ne izvajane crte modela poput



Vojvotkinje, ali su opet bile lepe.Iznenada su Marsovci opet sko ili

na noge, i Suzan se postieno

poklonila. Potom je prišla Dagualbotu, nagnula se i zagrlila ga.

Meutim, nije to bio srda an zagrljaj;

ona je telo držala na distanci odnjegovog tela. To je bio na in na kojibi verovatno nekoliko preživelihpacijenata zagrlilo doktora Mengelea,

prilikom groznog sastanka – nekavrsta ekstremne verzije Stokholmindroma, gde bi taoci došli da odaju

duboko poštovanje porobljiva u.Sada je jedan lan osoblja po eo i

am da gnjavi kao ona. Kad Marsovcibudu ustali ovog puta, onda u i ja.

Svi su zgrabili ruke ljudi koji su sedelia obe strane do njih, a to sam



uradio i sam.U isti mah, mi smo svi pognuli

glave i po eli da recitujemo AA

mantru: ”Bože, podari mi stamenostda prihvatim stvari koje ne mogu dapromenim, hrabrost da promenim

tvari koje mogu, i mudrost dapoznam razliku.” Sada su svi aplaudirali, pa sam

o takoe uradio i ja – samo što sam

ovog puta to radio iskreno. Na krajukrajeva, uprkos tome što je u svemuome bilo nekih foliranja, nije se

moglo porei da je terapija u Društvuanonimnih alkoholi ara bila fantastina stvar, stvar koja je spasila životemiliona ljudi.

U zadnjem delu prostoije nalazioe pravougaoni sto s nekoliko



posuda kafe i nekim kola ima ikeksom. Kad sam se uputio u tompravcu, za uo sam nepoznat glas

kako vi e: ”Džordan! DžordanBelfort!”

Okrenuo sam se i – Bože moj! –

bio je to Dag Talbot. On mi jeprilazio, sa srda nim osmehom nabledom licu. Bio je visok, oko stoosamdeset pet centimetara, mada

nije izgledalo da je u dobroj formi.Nosio je skupoceni plavi sportskiako i sive široke pantalone. Mahao

mi je da mu priem.U tom trenutku, mogao sam da

osetim kako se sto pet pari o ijupretvara da ne gleda u mene – ne,

apravo je bilo sto petnaest pari ou, zato što je to glumilo i osoblje.



On mi je pružio ruku. ”Dakle,kona no da se upoznamo,” rekao jeon, klimajui glavom zna ajno. ”Drago

mi je. Dobro došao u Talbot Marš.mam oseaj da smo mi sli nog kova.

Bred mi je ispri ao o tebi. Jedva

ekam da ujem pri e. Ja imam nekevoje – ni blizu tako dobre kao tvoje,iguran sam.”

Nasmejao sam se i prodrmao

uku mog novog prijatelja. ”I ja samo tebi uo mnogo toga,” rekao sam,odolevši potrebi da mi se omakneroni an ton.

Stavio mi je ruku na rame. ”Doi,” ekao je srda no, ”hajdemo u moju

kancelariju nakratko. Izdvojiu te

danas, kasnije u toku popodneva.Prei eš na ono brdo u jedan od



apartmana. Ja u te odvesti tamo.” I za tili as, ja sam znao da je

ovaj rehabilitacioni centar u velikoj

opasnosti. Vlasnik – nedodirljivi,edan i jedini Dag Talbot – postao jemoj novi najbolji prijatelj, i svaki

pacijent i lan osoblja je to dobronao. Vuk je bio spreman da pokažeube – ak i u le ilištu.

Ispostavilo se da je Dag Talbot

pristojan i prijatan ovek, tako da smodobrih sat vremena proveliazmenjujui ratne pri e. U stvari,

kako sam ubrzo saznao, prakti no svinarkomani podvrgnuti programuodvikavanja delili su istu morbidnuelju da igraju igru ”Možeš li da

nadmašiš ludilo moje zavisnosti oddroge i alkohola? O igledno, Dagu



nije bilo potrebno dugo vremena dahvati da sam ga ozbiljno prevazišao,do trenutka u kojem sam mu ispri

ao kako sam isekao nameštajmesarskim nožem uo je dovoljno.

Zato je promenio temu i po eo

da objašnjava kako se nalazi usredvelikog posla u okviru kojeg e daobjavi javno ponudu za svojukompaniju. Potom mi je dodao

nekakve dokumente, da ilustrujekako je sklopio sjajnu pogodbu.Pomno sam ih prou io, mada mi jebilo teško da se usredsredim. Ogledno, nešto mi je kliknulo u glaviak i što se ti e Volstrita, tako danisam uspeo na da ih pregledam

ako brzo kao ina e.Potom smo ušli u njegov crni



Mercedes i on me je odveo u mojapartman, koji se nalazio odmah nizput iz rehabilitacionog centra. To, u

tvari, nije bio deo Talbot Maša, ali jeDag sredio sa menadžmentomkompanije koji je upravljao

kompleksom, tako da su otprilikereinu od pedeset pridodatih stanovanastanili Talbotovi pacijenti. Jošedan centar pofita, pomislio sam.

Dok sam izlazio iz njegovogMercedesa, Dag je rekao: ”Akopostoji bilo šta što mogu da uradima tebe, ili ako se bilo ko od lanova

osoblja ili pacijenta ne bude ponašaoepo prema tebi, samo mi reci i ja ue li no za to pobrinuti.”

Zahvalio sam mu se, zaklju ivšida postoji devedeset devet odsto



verovatnoe da u o tom problemumati prilike da razgovaram s njimpre nego što isteknu etiri nedelje.

Potom sam se uputio u lavljuazbinu.

Tu je bilo šest zasebnih stanova

u svakoj kui, a moj stan je bio nadrugom spratu. Popeo sam se uztepenice i pronašao ulazna vratavog stana otvorena. Unutra su bila

dva moja cimera, sedeli su udnevnoj sobi za kružnim stolom nanjenim od nekog veoma jeftinogvetlog drveta. I revnosno su neštoapisivali u svoje beležnice.

”Zdravo, ja sam Džordan,” rekaoam. ”Momci, drago mi je što sam

vas upoznao.” Pre nego što su se predstavili,



edan od njih, visoki, plavi ovek uanim etrdesetim, rekao mi je: ”Štae želeo Dag Talbot?”

Potom je na to onaj drugi, koji jena e veoma lepo izgledao, dodao:Da, otkud to da ti znaš Daga

albota?” Nasmejao sam im se i rekao:Da, i meni je veoma drago što smoe upoznali.” Potom sam prošao

pored njih ne izgovorivši više nijednue , otišao u spavau sobu i zatvoriovrata. Unutra su bila tri kreveta,edan od njih je bio nenamešten.Bacio sam svoj kofer pored njega ieo na dušek. S druge strane sobe

nalazio se jeftin televizor na jeftinoj

drvenoj vitrini. Uklju io sam ga i poeo da slušam vesti.



Minut kasnije na mene su seobrušili moji cimeri. Plavokosi mi jeekao: ”To se ne smatra ispravnim

azmišljanjem.” Ispravno razmišljanje? Isuse

Hriste! Da su znali samo koliko mi je

mozak bio poremeen! ”U redu, javeoma cenim to što brinete za mojubolest,” rekao sam odse no, ”ali, janisam gledao televiziju ve nedelju

dana, zašto me onda, ako nemateništa protiv, ne ostavite na miru i ponete da vodite ra una o svojojbolesti? Ako ja želim da razmišljamonako kako ne bi trebalo, onda uupravo to i da uradim.”

”Pa dobro, kakav si ti onda

doktor?” upitao me je plavokosioptužujuim tonom.



”Ja uopšte nisam doktor, a kakotoje stvari s telefonom koji ovdetoji?” Pokazao sam na braon telefon

koji je stajao na drvenom stolu.znad njega se nalazio mali

pravougaoni prozor, kojeg je hitno

rebalo oprati. ”Da li nam jedopušteno da ga koristimo ili bi se io smatralo neispravnim na inomazmišljanja?”

”Ne, možeš da ga upotrebiš,” ekao mi je onaj lepi, ”ali pozive plaaamo onaj koji prima poziv.”

Klimnuo sam glavom. ”Kojoj tivrsti doktora pripadaš?”

”Ja sam bio oftalmolog, ali samzgubio dozvolu za rad.”

”A ti?” upitao sam plavokosog,koji je definitivno bio lan Hitlerovog



omladinskog pokreta. ”Da li si i tizgubio dozvolu za rad?”

Potvrdno je klimnuo glavom: ”Ja

am zubar, i zaslužio sam da mi seoduzme dozvola.” To je izgovorio kaoobot. ”Ja bolujem od užasne bolesti

moram da se izle im. Zahvaljujuiosoblju u Talbot Maršu, ja sam ve nanio krupne korake u pravcu mog izleenja. Kad mi u jednom trenutku

budu rekli da sam izle en, pokušauda povratim svoju dozvolu za rad.” Odmahnuo sam glavom kao da

ujem nešto što se kosi sa zakonimaogike, potom sam podigao slušalicu ipo eo da okreem broj telefona u OldBrukvilu.

Zubar je rekao: ”Razgovor kojiraje duže od pet minuta se ne



odobrava. To nije dobro zaoporavak.”

O ni lekar je dodao: ”Osoblje e

da te sankcioniše u tom pogldu.” ”Oh, zaista?” rekao sam. ”A kako

e, do avola, to da saznaju?”

Obojica su samo podigli obrve ibezazleno slegnuli ramenima.Nasmejao sam im se

bezizražajno. ”U redu, izvinite, sada

moram da obavim par telefonskihazgovora. Trebalo bi da krenem zaotprilike sat vremena.”

Trenutak kasnije, Gvin se javilana telefon. Izmenili smo srda nepozdrave, a potom je prošaputala:Poslala sam ti hiljadu dolara u

arapama. Da li si ih dobio?” ”Nisam još,” rekao sam. ”Možda



e stii sutra. to je još važnije, Gvin,ne bih želeo da te dovedem uneprijatnu situaciju da od tebe tražim

da pozoveš Nadin, znam da je kodkue i da nee hteti da doe na telefon,to je u redu. Nemoj ni da joj kažeš

da sam zvao. Samo se javi svakoutro i dovedi decu da porazgovaramnjima. Pozvau oko osam, u redu?”

”U redu,” rekla je Gvin. ”Nadam

e da ete ti i gospoa Belfort prevaziiovu krizu. Ovde je vrlo tiho. I vrloužno.”

”I ja se nadam, Gvin. Iskreno senadam.” Razgovarali smo još parminuta pre nego što smo sepozdravili.

Kasnije te ve eri, pre devet sati,primio sam svoju prvu li nu dozu



udila Talbot Marša. U dnevnoj sobie bio sastanak za sve stanovnikekue, gde je trebalo da podelimo sve

uvrede koje su nam se tokom dananagomilale. To je imalo nazivastanak desetog koraka, zato što je

na neki na in bilo u vezi sa desetimkorakom programa Društvaanonimnih alkoholi ara. Meutim, kadam uzeo knjigu njegovog programa

pro itao deseti korak – koji seastojao u tome da se nastavivoenje li nog inventara i istakne sveono u emu grešimo, kao i da topriznamo – nisam mogao ni daamislim kako se to primenjuje u

praksi na ovom sastanku.

Bilo kako bilo, sada smo nasosmoro sedeli u krugu. Prvi doktor,



neugledan elavko u svojim ranimetrdesetim, rekao je: ”Ja se zovemStiv, ja sam zavisan od alkohola,

droge i seksa. Trezan sam etrdesetdva dana.”

Drugih šest doktora je reklo:

Zdravo, Stiv!” A to su rekli s takvimadovoljstvom da bih, da ih nisampoznavao bolje, mogao da seakunem da ga vide po prvi put.

Stiv je rekao: ”Ja sam danas bioogor en samo jedanput, a uvrediome je Džordan.”

To me je odmah probudilo! ”Jae uvredio?” uzviknuo sam. ”uj,

drugar, ja ti danas nisam uputio nidve re i. Kako sam onda mogao da

e uvredim?” Moj omiljeni zubar je rekao: ”Nije



i dopušteno da se braniš, Džordan.o nije svrha ovog sastanka.”

”U redu, izvini,” promrmljao sam.

A koja je upravo svrha ovogašavog sastanka, zato što to nikako

ne mogu sam da odgonetnem.”

Oni su svi u isti mah odmahnuliglavom, kao da sam glup ili nešto slino. ”Svrha ovog sastanka,” objasnioe nacisti ki zubar, ”je da zadržavanje

uvreda i nezadovoljstva može daemeti tvoj oporavak. Dakle, svakove e mi se okupljamo i objavljujemovaku uvredu koju smo doživeliokom dana.”

Pogledao sam u grupu, i svi doposlednjeg su oborili ivice usana

nadole i razborito klimali glavama.Odmahnuo sam glavom s



gnušanjem. ”U redu, da li mogubarem da ujem zašto se dobri stariStiv uvredio i naljutio na mene?”

Svi su klimnuli glavom, a Stiv jeekao: ”Uvredio si me svojim

odnosom s Dagom Talbotom. Svi

mo mi ovde mesecima – neki ak ikoro godinu dana – i niko od nas ak nije imao ni priliku da porazgovara snjim. Pa ipak, on te je odveo kui u

vom Mercedesu.” Po eo sam da se smejem Stivu uce. ”I zato se ljutiš na mene? Zatoto me je odvezao u svom prokletom

Mercedesu?” On je klimnuo i spustio glavu u

nak poraza. Par sekundi kasnije

predstavila se sledea osoba, na istietardiran na in, a onda je rekao: ”I



mene he uvredio Džordan, i ogor enam što je on ovde došao privatnim

avionom. Ja nemam novca ak ni za

hranu, a ti letiš privatnim avionom?” Pogledao sam po prostoriji i svi

u se slagali s tim i potvrdno klimali

glavama. Rekao sam: ”Postoji li jošneki razlog zbog kojih sam vasuvredio i ogor io?”

”Ima,” rekao je on. ”I ja sam

ogor en tvojim odnosom s Dagalbotom.” Ponovo su svi po eli daklimaju glavom.

Potom se sledei doktorpredstavio kao alkoholi ar, narkoman

kao ovek koji osea prisilnu potrebua hranom, i rekao: ”Mene je

uvredila samo jedna stvar, i to istoako od strane Džordana.”



”Dobro, napred willikers,” promrmljao sam, ”to je prokletoznenaenje! Da li biste hteli i da mi

udovoljite i da mi kažete koja je totvar?”

On je stisnuo usne. ”Iz istih

azloga iz kojih i oni, kao i zbog togato ne moraš striktno da sepridržavaš pravila ove ustanove zbogvog odnosa sa Dagom Talbotom.”

Pogledao sam po sobi i svi supotvrivali to isto klimajui glavom.Jedan po jedan, svih sedam

mojih prijatelja pacijenata delili sustu ogor enost prema meni. Kad jedošao red na mene, ja sam rekao:Zdravo, moje ime je Džordan, i ja

am alkoholi ar, narkoman kojikonzumira kvalude i kokain. Ja sam



akoe narkoman koji koristi ksanaks ivalijum i morfijum i klonopin i GHB imarihuanu i perkocet i meskalin i sve

ostalo, uklju ujui u sve to skupekurve, srednje skupe kurve i onenajjeftinije što šetaju ulicama, ali

amo onda kad oseam potrebu dakažnjavam sebe. Ponekad odem namasažu u jednu od onih korejskihprostorija, gde mi ga mlada

Korejanka izdrka bebinim uljem. Jaoj uvek dam dodatnih par stotinadolara ako mi jezikom nadražiadnjicu, ali mi to nekad uspe ili ne,bog prepreke što govorimo razli itimezicima. U svakom slu aju,, nikadane nosim kondom, jednostavno iz

principa. Trezan sam pet dana, ietam se naokolo sa stalnom



erekcijom. Užasno mi nedostajeena, i ako stvarno želite da vas još

više uvredim i ogor im, mogu da vam

pokažem njenu sliku.” Slegnuo samamenima. ”U svakom slu aju, vi ste

mene uvredili time što ste ispali

proklete pi ke i što ste pokušali davoje li no životno nezadovoljstvoskalite na meni. Ako zaista želite dae usredsredite na svoj oporavak,

prestanite da gledate napolje ipogledajte se malo iznutra, zato štote prokleta uvreda za ove anstvo. I,

uzgred, u pravu ste što se ti e jednetvari – ja jesam prijatelj s Dagalbotom, zbog ega vam želim sreu

ako sutra budete pokušali da me

ocinkarite kod osoblja.” S tim re ima,zašao sam iz kruga i rekao: ”Izvinite,



moram da obavim par telefonskihpoziva.”

Moj omiljeni zubar je rekao: ”Mi

moramo još da diskutujemo o tvojimaduženjima, o tome šta moraš ovde

da radiš. Svaka osoba ima zaduženje

da isti jedan deo. Ti bi ove nedeljerebalo da istiš kupatilo.” ”Ne slažem se s tim,”

promrmljao sam. ”Po evši od sutra,

ovde e postojati ista ica. S njommožete da porazgovarate o tome.” Otišao sam u spavau sobu, zalupiovrata, i okrenuo Alana Lipskog da muspri am o potpunom ludiluMarsovaca iz Talbota. Smejali smoe dobrih petnaest minuta i po eli da

pri amo o dobrim starim vremenima.Pre nego što sam spustio



lušalicu, upitao sam ga da li se uoa Vojvotkinjom. On mi je rekao da

nije razgovarao s njom, zbog ega

am bio još tužniji kad sam spustiolušalicu. Sada je proteklo gotovo

nedelju dana, i stvari u vezi s njom

postajale su sve zlokobnije. Uklju ioam televizor i pokušao da zaspim,ali mi, kao i obi no, san nije nailaziona o i. Kona no, negde otprilike oko

ponoi, uspeo sam da zaspim – okonavši još jedan dan tokom kojeg samuspeo da ostanem trezan i svevreme s nekontrolisanom erekcijomu gaicama.

Sledeeg jutra, ta no u osam sati,pozvao sam Old Brukvil. Telefonska

lušalica je podignuta posle prvogvona.



”Halo?” rekla je nežnoVojvotkinja.

”Nad? Da li si to ti?”

Toplim glasom: ”Da, to sam ja.” ”Kako si?” ”Dobro sam. Dosledno sledim

voja zaduženja, pretpostavljam.” Duboko sam uzdahnuo i polakozdahnuo. ”Ja…ja sam zvao da bihpozdravio decu. Da li su tu?”

”Šta nije u redu?” rekla je tužno.Ne želiš da razgovaraš sa mnom?” ” N e , n a ra vn o da želim da

azgovaram s tobom! Ništa na svetune želim tako kao da razgovaram sobom. Samo sam mislio da ne želiš

da razgovaraš sa mnom.”

Ljubazno: ”Ne, to nije istina. Jaelim da razgovaram s tobom. U



dobru i zlu, ti si još uvek moj muž.Pretpostavljam da je ovo onaj deokoji se ti e zla, zar ne?”

Osetio sam da mi suze naviru nao i, ali sam uspeo da ih zadržim. ”Nenam šta da kažem, Nad. Ja…jako

mi je žao zbog svega što se desilo…a…Ja–“”Prestani,” rekla je ona. ”Nemoj

da mi se izvinjavaš. Razumem šta se

desilo, i ja ti opraštam. To je lagandeo, praštanje. Zaborav je potpunodruga ija stvar.” Uutala je. ”Meutim,a ti opraštam. I želim da nastavimodalje. Želim da pokušam da u inimda naš brak funkcioniše. Još uvek tevolim, uprkos svemu.”

”I ja tebe volim,” rekao sam,kroz suze. ”Više nego što možeš da



lutiš, Nad. Ja…ja ne znam šta dakažem. Ne znam kako se to desilo.a… nisam spavao mesecima i”–

duboko sam uzdahnuo – ”nisamnao šta radim. Sve mi se zamaglilo.

”Ja sam isto toliko kriva kao i ti,”

ekla je ljubazno. ”Posmatrala sam tekako se ubijaš i stajala pored tebene preduzimajui ništa. Mislila sam dai na taj na in pomažem, dok sam, u

tvari, radila upravo suprotno. Nisamnala.” ”Nije to tvoja krivica, Nad, ve

moja. Samo što se dešavalo takopolako, tokom dugog niza godina, danisam osetio šta e da usledi. Prenego što sam postao svestan, ve

am izgubio kontrolu. Uvek sam sebematrao snažnom li nošu, ali je



droga bila ja a.” ”Nedostaješ deci. Nedostaješ i

meni. Danima sam želela da

porazgovaram s tobom, ali mi jeDenis Mejnard rekao da bi trebalo daa ekam dok potpuno ne proeš kroz

azu detoksikacije.” Ta ništarija od doušnika! Uhvatiua tog nitkova! Duboko samudahnuo, pokušavajui da se smirim.

Poslednja stvar koja mi je u ovomasu bila potrebna to je da izgubimkontrolu i da po nem da vi em imahnitam u toku telefonskogazgovora s Vojvotkinjom. Moraoam da joj dokažem da sam i daljeazuman ovek, da me droga nije

rajno izmenila. ”Znaš,” rekao samhladnokrvno, ”dobro je što si mi



poslala ona druga dva doktora ubolnicu” – nisam hteo da uputrebime i psihijatrijsko odeljenje – ”zato

to ne možeš ni da zamisliš koliko mie Denis Mejnard bio antipati an.Samo zbog njgea nisam hteo da

odem u rehabilitacioni centar.ednostavno je u njemu bilo neštoto me je navelo na pogrešan izbor.

Pomislio sam da je bacio oko na

ebe.” ekao sam da mi kaže kakoam lud.Prigušeno se nasmejala.

Smešno je što kažeš. Lori jepomislila to isto.”

”Stvarno?” rekao sam, dok samu isti mah u srcu položio zavet da u

ga ubiti. ”Pomislio sam da sam samoparanoi an!”



”Ne znam,” rekao sam zanosnojVojvotkinji. ”U po etku sam bila usuviše velikom šoku da bih to

primetila, ali me je onda pozvao daodemo u bioskop, što sam smatralaneprimerenim.”

”Da li si otišla?” Najprikladnijimetod smrti, pomislio sam, bio bikroz gubitak krvi posredstvomkastracije.

”Nisam!” Naravno da nisamotišla! Nije bilo prikladno što me jepozvao. U svakom slu aju, otišao jenarednog dana i tad sam poslednjiput ula za njega.”

”Kako to da nisi došla kod meneu bolnicu, Nad? Užasno si mi

nedostajala. Sve vreme sam misliona tebe.”



Nastupila je tišina koja je dugopotrajala, ali sam sa ekao. Bio mi jepotreban odgovor. Još uvek su mi se

misli borile zašto ova žena, mojaena – koja me o igledno voli – nije

došla da me poseti nakon pokušaja

amoubistva. To mi jednostavno nijevu alo logi no.Nakon dobrih deset sekundi, ona

e rekla: ”Prvo sam se plašila zbog

onog što se desilo na stepenicama.eško je to objasniti, ali ti si togdana bio potpuno druga osoba, kaoda si bio posednut ili nešto sli no. Nenam. A onda mi je Denis Mejnardekao da nikako ne bi trebalo da

doem da te vidim dok ne odeš u le

ište. Nisam znala da li govorispravno ili greši. Ja nisam znala šta



da radim, a on se pojavio u ulozieksperta. U svakom slu aju, važno jeamo da si otišao na le enje, zar

ne?” Želeo sam da kažem ne, ali nije

bio pravi as da po nem da se

aspravljam. Imam ostatak života dae raspravljam s njom. ”Da, u redu,ovde sam, i to je najvažnija stvar.”

”Koliko ti teško pada

odvikavanje?” upitala je, promenivšiemu.”Ja još nisam po eo sa tim

procesom, ili nisam ništa osetio zaada. Verovala ili ne, onog sekunda

kad sam došao ovde izgubio sampotrebu za drogom i pilulama. Teško

o mogu da objasnim, ali ja samedeo u ekaonici i najednom je



kompulsivna potreba napustila. Uvakom slu aju, ovo mesto je na

neki na in aknuto, najblaže re eno.

Ono što me održava treznim nijealbot Marš, ve ja sam.”

Sada veoma nervozna: Meutim,

i ostaješ tu i narednih dvadesetosam dana. Zar ne?” Blago sam se nasmejao. ”Da,

možeš da odahneš, draga; ostajem.

Potrebna mi je pauza od svog onogudila. U svakom slu aju Društvoanonimnih alkoholi ara je stvarnodobra stvar. Pro itao sam njegovprogram rada i zaista je vredanpoštovanja. Odlaziu na sastanke kade budem vratio kui, isto zbog toga

da se slu ajno ne bih vratio staromponašanju.”



Sledeih pola sata smo proveli priajui telefonom, i do kraja razgovorabio sam svestan da mi se Vojvotkinja

vratila. Znao sam to. To sam mogaoda osetim u mojim kostima. Rekaoam joj za sve moje erekcije, i ona

mi je obeala da e mi u pogledu togapomoi im se vratim kui. Pitao sam jeda li bi htela da sa mnom vodi ljubavpreko telefona, ali je to odbila. Mada

bih ja njoj u tom pogledu izašao uusret. Na kraju, shvatio sam, ona eprekinuti razgovor.

Potom smo razmenili re i volim teobeanja da jedno drugom pišemo

vakog dana. Pre nego što sampustio slušalicu, rekao sam joj da u

e zvati tri puta dnevno.Narednih nekoliko dana je



proteklo bez nekih zna ajnih dogaaja,pre nego što sam toga postao

vestan, ja sam itavih nedelju dana

iveo bez droge.Svakog dana smo imali na

aspolaganju vreme koje smo

posveivali samo sebi, da odemo ugimnasti ku salu i sli no, i ja sam sebrzo ubacio u malu grupu Marsovacakoji su mi se ulizivali. Jedan od

doktora – anesteziolog koji je imaonaviku da sebi daje anesteziju dok u mu pacijenti ležali na stolu – bioe u Talbot Maršu ve preko godinudana, tako da je ovde dovezao ivoja kola. To je bila krntija, sivaojota sa zadnjim vratima, ali je

lužila svrsi.Do gimnasti ke sale je bilo je



potrebno desetak minuta, ja sam seona zadnje sedište s desne strane, naebi sam imao sivi Adidas šorc i

majicu bez rukava, kad mi se naglodigao. To su verovatno bile vibracijeod etvorocilndri nog motora, ili

neravnine na putu, ali nešto jeposlalo par pinti krvi u moje slabine.Bila je to velika, kao kamen tvrdaerekcija, ona vrsta koja se oveku

alepi o donji veš i mora da jeeguliše i udesi, ina e može da gazludi.

”Pogledajte ovo,”rekao sam,vukavši šorc nadole i pokazaujui

Marsovima moj penis.Oni su se svi okrenuli i zurili. Da,

pomislio sam, izgledala je dobro.Uprkos mojoj visini, Bog je bio



veoma dobar prema meni što seoga ti e. ”Nije tako loše!” rekao sam

mojim prijateljima doktorima, kad

am zgrabio svoj penis i par puta gapovukao. Potom sam ga lupio otomak, što je proizvelo tup zvuk.

Kona no, nakon etvrtog tupogudarca, svi su po eli da se smeju. Bioe to redak trenutak lakoe u TalbotMaršu, trenutak muškog druženja,

renutak druženja meu Marsovcima,gde se uobi ajene norme društvenepristojnosti mogu zaboraviti, a fobijaod drugih ljudi potpuno zanemariti, imuškarci mogu biti samo to što jesu:muškarci! To popodne sam lepovežbao u gimnasti koj sali, a ostatak

dana mi je prošao bez nekih bitnijihdogaaja.



Sledeeg dana, odmah nakon ruka, ja sam sedeo u užasno dosadnojgrupi na terapeutskom sastanku.

Moja savetnica je ušla, i pozvala meda porazgovaramo.

Nisam mogao biti sreniji – sve

dotle dok nakon dva minuta, dok mo sedeli u njenoj maloj kancelarijinije nagnula glavu u stranu podoštrim uglom i rekla, upotrebivši ton

Velikog Inkvizitora, ”Dakle, kako si,Džordane?” Okrenuo sam ivice usana nadole

slegnuo ramenima. ”Dobro sam,zgleda.”

Ona se nasmejala oprezno iupitala me: ”Da li nedavno imao

neke kompulzivne potrebe?” ”Ne, nisam uopšte,” rekao sam.



Na skali od jedan do deset, rekaobih da se moja kompulzivnapootreba za drogom svela na nulu.

Možda ak i manje od toga.” ”Oh, to je veoma dobro,

Džordane. Vrlo, vrlo dobro.”

Šta me sad ona to ispituje? Znaoam da mi ovde nešto nedostaje. ”Jaam sada malo zbunjen. Da li vam je

neko rekao da sam razmišljao o

ome da uzmem drogu?” Preispitao sam svoje kratkotrajnopamenje i nisam mogao da se setimnikakve sli ne potrebe, osim što samoseao neodoljivu potrebu da izaem izovog mesta, da se vratim kui kodVojvotkinje i da je jebem punih

mesec dana. ”Ne, nisam imaonikakve potrebe. Mislim, nedostaje



mi žena i sve u tom smislu, i jako bihvoleo da se vratim kui i da budem snjom, ali ništa više.”

Ona je skupila usne i polakoklimnula glavom, a zatim me upitala:Da li ste oseali potrebu da se

obnažujete javno?” ”Molim?” odse no sam je upitao.O emu vi to govorite? Šta mislite, daam ja egzibicionista ili nešto sli no?

odmahnuo sam glavom s gaenjem.”Dobro,” rekla je ona strogo,primila sam danas tri pismenealbe, od tri razli ita pacijenta, i svivrde da ste se obnažili pred njima –

da ste svukli svoj šorc i masturbiraliu njihovom prisusutvu.”

”To su iste gluposti,” rekao samglasno. ”Nisam drkao, za ime Božje.



Samo sam ga povukao par puta iupio o stomak kako bismo mogli daujemo zvuk. To je sve. Šta u tome

ma toliko problemati no. Tamoodakle ja dolazim, malo obnaženostimeu muškarcima nije stvar o kojoj bi

nekome trebalo pisati.” Odmahnuoam glavom. ”Samo sam seajebavao. Ja imam erekciju otkakoam došao ovde. Mislim da mi se

penis kona no probudio od svih onihdroga. Meutim, pošto to izgledauznemiruje okolinu, ja u zmiju držatiu zatvoru narednih nekoliko nedelja.Nema nikakvih problema.”

Ona je klimnula glavom. ”Dobro,vi morate da shvatite da ste

raumatizovali neke druge pacijente.Njihov oporavak u ovom trenutku te



e veoma labilno, i svaki iznenadniok mogao bi ih vratiti njihovomtarom krugu navika.”

”Da li ste vi rekli traumatizovali?Molim vas, pa to je preterivanje! Zarne mislite da je to malo prejak izraz?

Mislim… Isuse! Mi govorimo oodraslim muškarcima! Kako može dah traumatizuje pogled na moj penis,osim ako, naravno, jedan od njih ne

bi želeo da mi ga popuši. Mislite damožda može biti to u pitanju?” Ona je slegnula ramenima. ”Ne

bih mogla da kažem.” ”Dobro, rei u vam da niko u tim

kolima nije bio traumatizovan. To jebio trenutak isto muškog druženja,

o je to. Jedini razlog zbog kojeg sume cinkarili bio je taj što su osoblju



eleli da dokažu da su izle eni ilioporavljeni ili bilo šta drugo. Bilo štato e im vratiti dozvole za rad, zar

ne?” Ona je klimnula glavom. ”O

gledno.”

”Oh, pa vi to znate?” ”Da, naravno da to znam. Injenica da mi svi prijavljuju upravovas navodi me da ozbiljno po injem

da se pitam u kojem su zaista stanjuu pogledu njihovog oporavka.” Nasmejala se osmehom koji jepokazivao da je moj komentaruopšte nije uvredio. ”U svakom sluaju, to ne menja injenicu da je vašeponašanje bilo neprikladno.”

”Kako god kažete,” promrmljaoam. ”Nee se više ponoviti.”



”Pošteno,” rekla je, dodajui mist papira sa otkucanim tekstom.Potrebno mi je samo da potpišete

ovaj ugovor o ponašanju. Sve što unjemu piše jeste da se slažete s timda se više ne obnažujete na javnom

mestu.” Dodala mi je olovku.”Vi mora da se šalite sa mnom!” Ona je odmahnula glavom odre

no. Po eo sam da se smejem dok

am itao ugovor. Tu je bilo svega paredova, i pisalo je ta no ono što jeekla. Slegnuo sam ramenima i

potpisao ga, potom ustao sa stolice iuputio ka vratima. ”Da li je to sve?” promrmljao sam. ”Slu aj zaklju en?”

”Da, slu aj zaklju en.”

Dok sam se vraao na mojerapeutski sastanak, imao sam



udan oseaj da nije. Ti Marsovci izalbota su prili no udni.

Narednog dana nastupio je as za

drugi sastanak za okruglim stolom.oš jednom, svih sto pet Marsovaca i

dvanaestak lanova osoblja posedalo

e u veliki krug u auditorijumu. Dagalbot, primetio sam, bio je o iglednoodsutan.

Zato sam zatvorio o i i pripremio

e za gnjavatorske govore. Nakondeset ili petnaest minuta bio sam savmokar i u polusnu, kad sam za uo:…Džordan Belfort, kojeg veina vasna.”

Pogledao sam gore. Moj terapeute u jednom trenutku preuzela da

vodi sastanak, i sada je pri ala omeni. Zašto? Pitao sam se.



”Zato, umesto da danas imamogosta za govornicom,” nastavila jemoj terapeut, ”Mislim da bi

najproduktivnije bilo kada bi Džordangrupom podelio svoja protekla

bivanja.” Ona je napravila pauzu i

pogledala u mom pravcu. ”Džordane,da li biste bili tako ljubazni da snama podelite svoju pri u?”

Pogledao sam po prostoriji dok

u svi Marsovci zurili u mene, ukljuujui Širli Templ s njenim lepimplavim loknama. Ja sam još uvek biopomalo zbunjen šta je zapravo mojerapeut želela da kažem.

Posumnjao sam da je to imalo veze mojim seksualno devijantnim

ponašanjem.Naslonio sam se napred na



mojoj stolici, zurio u mog terapeuta, ilegnuo ramenima. ”Nema problema

da se obratim grupi,” rekao sam, ”ali

o emu biste želeli da pri am? Jamam mnogo pri a. Zašto ne odabeteneku?”

Na te re i, svih sto petMarsovaca su se okrenuli ka momerapeutu. Izgledalo je kao dagramo tenis. ”U redu,” rekla je ona

onom terapeuta, ”možete da pri ateo emu god hoete u ovoj prostoriji.Ovo je veoma bezbedno i sigurnomesto. Meutim, zašto ne biste po eliod one pri e u kolima pre neki dan,na putu do gimnasti ke sale?”

Marsovci su se okrenuli nazad ka

meni. Kroz smeh, rekao sam: ”Vi salite, zar ne?”



Sada su Marsovci ponovopogledali u terapeuta… koja jekupila usne i odmahnula glavom,

kao da hoe da kaže: ”Ne, mrtva samozbiljna.”

Kako ironi no, pomislio sam. Moj

erapeut mi ustupa centralnupozornicu. Kako je to divno! Vuk –ponovo u akciji! To mi se dopalo.njenica je bila da su u prostoriji bila

više od polovine bile žene. Komisijaa hartije od vrednosti me je lišilaprava da stanem pred gomilu i držimgovor, a sada mi je terapeut vratilao pravo i tu mo. Sada u izvesti

predstavu kakvu Marsovci nikadanee zaboraviti!

Klimnuo sam glavom i nasmejaoe mom terapeutu. ”da li je u redu



da stanem nasred prostorije i priam? Mislim bolje kad se kreem?”

Sto pet Marsovaca se okrenulo

ka mom terapeutu. ”Svakako,zvolite.”

Izašao sam na sredinu sobe i

netremice gledao u o i Širli Templ.Zdravo, svima! Moje ime jeDžordan, ja sam alkoholi ar,narkoman i seksualno sam

devijantan.” ”Zdravo, džordan!” srda no su miodgovorili, uz tu i tamo ponekiprigušeni smeh. Širli Templ je,meutim, užasno pocrvenela. Ja samve vreme gledao u njene krupne

plave o i kad sam za sebe rekao da

am seksualno devijantan.Rekao sam: ”Ja nisam baš i neki



govornik pred masom ljudi, ali dauve od sebe. U redu, odakle da po

nem? Oh, moje erekcije – da, to je

najprikladnije mesto, pretpostavljam.Evo u emu je koren problema. Jaam poslednjih deset godina života

proveo tako što mi je penis bio upoludrogiranom stanju usled svihdroga koje sam konzumirao. Mislim,nemojte pogrešno da me shvatite,

nisam ja bio impotentan niti bilo štali no tome, mada moram priznati dae desilo da hiljadu puta nije mogao

da mi se digne zbog kokaina ikvaludea.”

Sada je usledio prasak smeha.Ah, Vuk iz Volstrita! Neka igra po ne!

Podigao sam ruku da ih utišam.”Ne, ozbiljno, ništa nije smešno.



Vidite, veim delom, kad nije uspeoda mi se digne, onda sam tražiokurve, a to je bilo tri pta nedeljno.

Dakle, ja sam razbacivao svoj novackroz prozor – plaajui hiljade dolaravakoj a da ak nisam bio u stanju ni

da spavam s njima. Sve je to biloveoma tužno, i veoma skupo.”U svakom slu aju, one bi obi no

uspele na kraju – barem one

najbolje – mada je za to bilopotrebno i podsticanje rekvizitima i slino.” Savio sam nadole uglove usana

slegnuo ramenima, kao da hou dakažem: ”Seksualni rekviziti nepredstavljau nešto ega bi se trebalotideti!”

Sada su se svi grohotom smejali,mada sam i ne gledajui znao da je to



meh ženskog dela Marsovaca. Mojeumnje su bile potvrene kad sam

pogledao po prostoriji i video kako

me sve žene posmatraju saneopisivim osmehom na svojimdobrim marsovskim licima. Njihova

marsovska ramena su se tresla gore-dole od svakog kikota. Umeuvremenu, muški deo Marsovacame je doslovno strelio svojim

marsovskim o ima.Mahnuo sam rukom da ihaustavim i nastavio: ”Nije važno,

nije važno. Vidite, ironija je da kadgod sam bio sa svojom ženom, ja utvari nikada nisam imao taj

problem. Uvek mi se lako dizao kad

am bio s njom – po obi aju – a kadbiste je videli, znali biste i zašto.



Meutim, kad sam po eo daušmrkavam jednu uncu kokainadnevno, pa dobro, imao sam taj

problem ak i sa njom.”Pa ipak, sada kada nisam takao

drogu više od nedelju dana, mislim

da je moj penis prošao kroz nekakvuudnu metamorfozu, ili moždaponovno buenje. Ja tako idem serekcijom dvadeset tri sata dnevno…

a možda i više!” sada se opetprolomio urnebesan smeh meuMarsovkinjama. Pogledao sam poprostoriji. Oh, da, imam ih! Sada sumoje! Vuk, pripoveda svoju pri udamama! Centralna pozornica!

”Bilo kako bilo, pomislio sam da e

neki muškarci ovde ceniti mojetanje. Mislim, prosto mi je delovalo



ogi no da i drugi ljudi trpe posledicebolesti, zar ne?”

Pogledao sam po prostoriji i sve

Marsovkinje su klimale glavamalažui se sa mojom konstatacijom,

dok su Marsovci kimali glavom

napred-nazad, zurei u mene saprezirom. Ja sam slegnuo ramenima.Dakle, u svakom slu aju, evo gde je

po eo problem. Ja sam sedeo u

kolima sa tri druga pacijenta –pacijenta bez penisa, kako to sadahvatam – i mi smo se vozili do

gimnasti ke sale, kada sam,najverovatnije od vibracija u motorui možda neravnina na putu, ma šta

bilo, odjednom dobio veliku erekciju!

Pogledao sam po sobi, opreznozbegavajui usplamtele poglede



Marsovaca – uživajui umesto toga uadivljenim pogledima svih

Marsovkinja. Širli Templ je oblizivala

usne o ekujui nastavak pri e.Namignuo sam joj, i rekao: ”Dakle,o je bio jedan bezazlen trenutak u

krugu muškaraca, ništa više. Ja neuada poricati da sam par putapovukao zmiju” – Marsovkinje suopet prasnule u smeh – ”i neu

poricati da sam ga lupio o stomak edanput ili dvaput” – još jedan talasmeha – ”ali sam sve uradio u šali.

Nije to izgledalo kao da sam gavukao divlje, pokušavajui da svršimna zadnjem sedištu kola, madanikome ne bih sudio i da jeste.

Mislim, svako ima svoja prava, zarne?” Nepoznata žena meu



Marsovkinjama je viknula: ”Damvako ima svoja prava!” na šta je

ostatakMarsovkinja po elo da tapši.

Podigao sam ruku dajui im znak da se utišaju, pitajui se koliko eosoblje dozvoliti da ovo još potraje.

Sumnjao sam da e me pustiti dagovorim u nedogled. Na krajukrajeva, za svaki sekund koji samgovorio neka osiguravajua kompanija

e primala ek za svakog od ovih stopet Marsovaca. ”Dakle, da rezimiram,da vam kažem šta mi zaista smeta uvezi s celim ovim dogaajem, to štou se ova tri oveka koja su me

prijavila, a ija e imena ostatianonimna – mada, ako mi se javite

kasnije, rado u vam rei ko su, kakobiste ih izbegavali – smejala i šalila



e na taj ra un dok smo bili u kolima.Niko mi se nije suprotstavio nitiednim znakom pokazao da sam

prevršio meru dobrog ukusa.” Odmahnuo sam glavom s

gaenjem. ”Znate, isitna je da ja

dolazim iz veoma disfunkciononalnogveta – sveta koji sam sam izgradio– gde se stvari kao golotinja iprostitutke i razvrat i sve vrste

pokvarenog ponašanja smatrajunornalnim.”Kada se sada svega setim,

nam da je to pogrešno. I znam dae to ludilo. Meutim, evo me sada…danas… stojim ovde kao trezan ovek.Da, danas znam da je bacanje

patuljka bilo pogrešno i da je grupnieks s etiri kurve pogrešna stvar i da



e manipulisanje akcijama pogrešno ida nije bilo u redu to što sam varaovoju ženu i to što sam zaspao za ve

erom u restoranu ili pored puta ilinaletao na automobile drugih ljudiato što sam zaspao za volanom,

nam ja da su sve te stvari bilenemoralne i zle.”Ja prvi priznajem da sam

daleko, daleko od savršene osobe. Ja

am, u stvari, nesiguran i ponizan, iako se zbunjujem.” Zastao sam,promenivši moj ton u najozbiljniji.Meutim, ja odbijam da to pokažem.

Ako moram da izaberem izmeumetnje i smrti, ja bih izabrao smrt.

Dakle, da, ja sam slaba, nesavršena

nost. Meutim, jednu stvar u kojojme nikada neete zatei to je da sudim



drugim ljudima.” Slegnuo sam ramenima i

uzdahnuo tako da se to lako moglo

opaziti. ”Da, možda je to što samuradio u kolima bilo pogrešno. Moždae prekora ilo granicu dobrog ukusa i

bilo uvredljivo. Meutim, prozivamvaku osobu koja misli da sam touradio iz zle namere u srcu ili štoam želeo da ometam ne iji

oporavak. Uradio sam to da bih maloazvedrio atmosferu u teškoj situacijiu kojoj se nalazim. Ja sam bionarkoman gotovo u poslednjihd esetgodina, i mada možda izgleda kao daam donekle normalan, ja dobronam da nisam. Ja u odavde otii za

par nedelja, i užasno se plašim togada se vratim u lavlju jazbinu, da se



vratim ljudima, raznim mestima itvarima koji su u meni podstakli tu

naviku. Imam ženu, koju volim, i

dvoje dece, koje obožavam, i akoodem nazad i vratim se staromobliku ponašanja, ja u ih zauvek

uništiti, posebno moju decu.”Pa ipak, ovde, u Talbot Maršu,gde sam okružen ljudima kojiazumeju kroz šta prolazim, pored

mene se nalaze i tri kretena koji želeda naruše moj oporavak i dovedu dooga da me izbace iz ovog mesta. Ao je stvarno tužno. Ja se neazlikujem od vas, muškaraca iliena. Da, možda imam više novca,

ali ja sam uplašen i zabrinut i

nesiguran u pogledu svojebudunosti, i vei deo dana se molim



da sve proe kako bi i trebalo. Jednogdana u biti u stanju da postavimmoju decu da sednu pored mene i

da im kažem: ’Da, to je ta no,gurnuo sam mamu niz stepeniceednom kad sam uzeo kokain, ali to

e bilo pre dvadeset godina, i ja samotada trezan’.” Odmahnuo sam glavom još

ednom. ”Dakle, kad bilo ko od vas

ledei put bude hteo da me prijaviosoblju, preporu ujem vam dadvaput razmislite. Vi samopovreujete sebe. Neu ja biti izba enodavde tako brzo, a osoblje je dalekopametnije nego što to vi mislite. I toe sve što imam da kažem. A sada,

zvinite, dobijam erekciju, tako da bihmorao da se klonim kako bih izbegao



neprijatnost. Hvala vam.” Mahnuoam rukom u vazduhu, kao da sam

bio nekakav politi ki kandidat koji

putuje u okviru kampanje, a onda seprostorijom prolomio gromoglasanaplauz. Sve do jedne Marsovkinje,

vi lanovi osoblja, i otprilike polaMarsovaca ustali su na noge, i klicalimi tako da sam doživeo praveovacije.

Kad sam seo na svoje mesto, o iu mi se u jednom trenutku srele s oma terapeuta. Ona mi se nasmejala,klimnula glavom i jednom mahnulategnutom pesnicom, kao da hoe da

kaže: ”Odli no, ovo je dobro za tebe,Džordan.”

Sledeih trideset minuta trajala jeotvorena diskusija, tokom koje su



Marsovkinje branile moje postupke iekle da sam divan, dok su neki

muškarci nastavili da me napadaju i

ekli da sam ja opasnost za društvoMarsovaca.

Te ve eri sam seo za sto sa

vojim cimerima i rekao im: Slušajte,tvarno mi je preko glave ovogranja ovde. Ne želim više da ujem

kako bi trebalo da spuštam klozetsku

dasku i kako previše pri amelefonom i kako preglasno dišem.Ne mogu više da izdržim. Zato, hajdeda se nagodimo. Vama je momciobojici potreban gotov novac, zarne?”

Oni su klimnuli glavom.

”U redu,” rekao sam. ”Evo šta uda uradim. Sutra ujutru ete pozvati



mog prijatelja Alana Lipskog, i on evam otvoriti ra une u svojojbrokerskoj firmi. Do suutra popodne

e svaki od as imati po pet hiljada.Možete da podignete novac kad godbudete hteli. Meutim, ne želim više

da ujem nijednu jedinu re ni odednog od vas dok ne napustim ovomesto. To je manje od tri nedelje odovog dana, tako da vam to nee biti

mnogo teško.” Naravno da su ga sledeeg jutraobojica pozvali, i naravno da je to uvelikoj meri popravilo naš odnos. Ipored toga, moji problemi u TalbotMaršu nisu ni blizu bili rešeni.Meutim, nije zanosna Širli Templ bila

a koja je komplikovala stvari. Ne,moji problemi su proisticali iz želje da



vidim Vojvotkinju. Iz nezvani nihmarsovskih izvora saznao sam da,pod retkim okolnostima, osoblje daje

otsustvo. Pozvao sam Vojvotkinju iamolio je da doputuje avionom da

provedemo zajedno jedan dug

vikend, ako budem dobio dozvolu.”Samo mi reci gde i kada,” odgovorila je ona, ”i ja u ti pružitinezaboravan vikend.”

Upravo iz tog razloga sada sambio u kancelariji mog terapeuta,pokušavajui da dobijem odsustvo.Ovo mi je bila trea nedelja na planetialbot Marš i ja se nisam uvalio ni u

kakvu novu nevolju, mada je meuMarsovcima bila javna tajna da sam

pohaao samo dvadeset pet odstoastanaka grupne terapije. Meutim,



zgleda da na to više niko nije obraaopažnju. Oni su shvatili da me Dagalbot zbog toga nee izbaciti i da

am na svoj nekonvencionalan na invršio pozitivan uticaj.

Osmehnuo sam se teraputu i

ekao: ”Slušajte, ja ne vidim u emue problem ako odem u petak ivratim se u nedelju. Ja u biti senom sve vreme. Vi ste razgovarali

njom, tako da znate da je onaupoznata s programom. To e bitidobro za moj oporavak.”

”Ne mogu to da dopustim,” reklami je terapeut, odmahujui glavom.To e remetiti druge pacijente. Svi e

ovde nagomilati u sebi neprijateljska

oseanja povodom takozvanogpecijalnog tretmana koji vi ovde



dobijate.” Iz osmeha joj je izbijalaoplina. ”Slušajte, Džordan, politika

ove ustanove je takva da

pacijentima nije dopušteno odsustvove dotle dok ovde ne provedu

najmanje devedeset dana – i pri

ome se primerno vladaju. Bezegzibicionizma ili bilo ega drugog.” Nasmejao sam se terapeutu.

Ona je bila dobra žena, i ja sam u

poslednje dve nedelje oseao sve veubliskost s njom. Onog dana postupilae vrlo lukavo kad me je stavila predgomilu i pružila mi šansu da seodbranim. Tek kasnije sam saznaoda je razgovarala s Vojvotkinjom,koja joj je ispri ala o mojoj

posobnosti da upravljam masom,na dobro ili na zlo.



”Razumem da vi imate pravila,” ekao sam, ”ali se ona ne odnose na

nekog ko se nalazi u mojoj situaciji.

Kako mogu da se podvrgnem praviluod devedeset dana mirovanja kad biovde trebalo da ostanem svega

dvadeset osam dana?” Slegnuo samamenima, ne razmišljajui podesno oopstvenoj logici sve dotle dok me

odjednom nije obuzela neverovatna

nspiracija. ”Imam ideju!” brzo samzgovorio. ”Zašto mi ne dopustite daoš jednom održim govor predgrupom? Pokušau da ih na osnovunjenica uverim da mi je neophodno ida zaslužujem odsustvo, iako je toprotivno politici ustanove.”

Reagovala je tako što jenaslonila ruku na gornji deo nosa i



po ela da trlja to mesto. Potom seblago nasmejala. ”Znate, ja samgotovo spremna da vam dam

potvrdan odgovor, samo da ujemkakvu ete sada pri u smislitipacijentima. U stvari, uopšte ne

umnjam da ete ih uveriti.” Nasmejala se prigušeno još nekolikoputa. ”Pre dve nedelje ste održalizvrstan govor, do sada najbolji u

storiji Talbot Marša. Džordane, vimate neverovatan dar. Nikadanisam videla tako nešto. isto izadoznalosti, da vas pitam šta ete rei

pacijentima ako vam pružim šansu?” Slegnuo sam ramenima. ”Zaita

nisam siguran. Znate, ja uopšte ne

planiram unapred šta u da kažem. Jaam obi no držao po dva govora



dnevno na fudbalskom terenuprepunom ljudi. I tako sam radiogotovo pet godina, i ne seam da sam

edanput smišljao o emu u dagovorim pre nego što bih krenuo sagovorom. Obi no sam imao jednu ili

dve teme koja je trebalo da pogodiuštinu stvari, ali sam morao damislim samo na vreme njihovogzlaganja. Sve ostalo je bila

mprovizacija u momentu.”Znate, kao da mi se neštoednostavno desi kad stanem predmasu. Teško je to opisati, ali kao dami je odjednom sve savršeno jasno.Misli mi jednostavno razvežu jezik, ada ja o tome uopšte posebno ne

azmišljam. Jedna misao vodi kadrugoj i tako nastaje itav niz.



”Meutim, da odgovorim na vašepitanje, ja u na njima verovatno daprimenim obrnutu psihologiju,

objasniu im kako je moje dobijanjeodsustva dobro za njihov oporavak.Da život, u celini, nije fer, i da bi na

o trebalo da se priviknu sada kadae nalaze u kontrolisanoj sredini.Potom u kod njih izazvati sažaljenjeprema meni – ispri au im šta sam

vojoj ženi uradio na stepenicama ikako mi se zbog zavisnosti od drogeporodica nalazi na ivici raspada, ikako e sada ova poseta verovatno uvelikoj meri biti klju na u pogleduoga da li emo ja i žena ostatiajedno ili ne.”

Moja doktorka se nasmejala.Mislim da bi trebalo da razmislite o



ome kako ete svoje sposobnostiupotrebiti u dobre svrhe; osmislite dana neki na in prenesete svoju

poruku na opštu dobrobit, a ne zatoda kvarite ljude.”

”Ahhh,” rekao sam, uzvrativši joj

osmeh, ”zna i, vi ste me slušali svihovih nedelja. Nisam bio siguran. Uvakom slu aju, možda i hou jednog

dana, ali za sada želim samo da se

vratim svojoj porodici. Planiram dapotpuno napustim brokerski posao.Moram postepeno da privedem krajupar investicija i zauvek u daprekinem s tim. Završio sam sdrogom, kurvama, varanjem žene,vim glupostima oko akcija, sa

vime. Hou da ostatak životaproživim mirno, izvan svetla



pozornice.” Ona je po ela da se smeje.

Dobro, ja ipak mislim, vaš život nee

ek tako da se preokrene. Mislim danikada neete živeti u nekom mranom kutku. Ili, barem ne zadugo. Ne

mislim to u ružnom smislu. Ono štoelim da vam kažem jeste da imatedivan dar, i mislim da je za vašoporavak važno da nau ite da ga

koristite na pozitivan na in. samo sevi prvo usredsredite na svojoporavak – i ostanite trezni – aostatak vašeg života e se pobrinutiam za sebe.”

Pustio sam glavu i pogledauprtog u pod klimnuo glavom. Znao

am da je u pravu, i na smrt seplašio svega toga. O ajni ki sam



eleo da ostanem trezan, ali samnao da su izgledi u velikoj meri bili

protiv mene. Moram priznati, nakon

to sam bolje upoznao programDruštva anonimnih alkoholi ara, tomi se više nije inilo nemoguim i

neizvodljivim, samo što je za to bilopotrebno dugo vremena. Razlikazmeu uspeha i neuspeha, kako senilo, bila je u velikoj meri u vezi s

im da se ovek odmah po povratkukui iz rehabilitacionog centra u laniupravo u to Društvo – pronaeponzora s kojim e da se identifikuje,

nekoga ko e da mu vrati nadu i daga ohrabruje kad stvari ne krenuonako kako bi trebalo.

”Kako stoje stvari s mojimodsustvom?” upitao sam, podigavši



obrve.”Izneu to sutra kao predlog na

astanku osoblja. Krajem dana, ali to

ne zavisi od mene, ve od doktoraDaga Talbota.” Ona je slegnulaamenima. ”Kao vaš glavni terapeut

a bih to mogla da zabranim, ali u seuzdržati.” Klimnuo sam glavom potvrdivši

oj da sam sve razumeo.

Porazgovarau s Talbotom prenjihovog sastanka. ”Hvala vam navemu,” rekao sam. ”Ovde u biti jošamo nedelju dana. Trudiu se da

vam ne smetam.” ”Ne smetate mi,” odgovorila je.

U stvari, vi ste moj omiljeni pacijent,

mada to nikada nisam nikomepriznala.”



”Ni ja to nikome neu rei.” Nagnuo sam se i nežno je zagrlio.

Pet dana kasnije, ta nije, upetak, malo pre šest sati, ja samekao na platou kod privatnog

erminala aerodroma Atlantanternešenel. Naslonio sam se naadnji deo duga ke crne Linkolnmuzine, zurei u severni deo neba o

ma koje više nisu bile pod dejstvomdroge. Prekrstio sam ruke ispod grudiimao ogromnu erekciju u

pantalonama. ekao sam Vojvotkinju.Bio sam pet kilograma teži nego

onda kad sam stigao, a koža mi jeoš jednom sinula mladala kim

jajem i zdravljem. Imao samrideset etiri i preživeo nešto



neopisivo – zavisnost od drogebiblijskih razmera, zavisnost od drogekoja se tako otela kontroli da je

odavno trebalo da umrem, odprekomerne doze ili saobraajnenesree ili pada helikoptera ili nesree

okom ronjenja ili na jedan odhiljadu moguih na ina.Pa ipak, stajao sam ovde, i dalje

o uvanih sposobnosti. Bilo je lepo,

vedro ve e s tihim, toplimpovetarcem. U ovo doba dana, prikraju leta, sunce je bilo i daljedovoljno visoko na nebu da bihmogao da ugledam Galfstrim mnogopre nego što mu to kovi dodirnupistu. inilo mi se gotovo nemogue da

e unutra u kabini moja lepa žena,koju sam proveo kroz sedmogodišnji



pakleni period zavisnosti od droge.Pitao sam se šta je obukla za tupriliku i o emu razmišlja. Da li bila

nervozna kao ja? Da li je zaistaonoliko lepa kako je pamtim? Da li eopet onako lepo mirisati? Da li me

oš uvek voli? Mogu li stvari opet bitiste?To sam saznao onog trenutka

kad su se otvorila vrata aviona i kad

e zanosna Vojvotkinja pojavila sapredivnom bujnom plavom kosomkoja se presijavala. Izgledala jepredivno. Napravila je jedan korak napred, a zatim, u njenom tipi nommaniru, zauzela pozu, nagnula glavuu stranu a ruke prekrstila ispod

grudi, dok je dugu nagu noguabacila u stranu, zauzevši pozu



prkosa. Onda me je netremiceposmatrala. Na sebi je imala tankuoze haljinu. Bez rukava i dobrih

petnaest centimetara iznad kolena. Idalje zadržavajui istu pozu, ona jetisnula one ulne usne i po ela da

odmahuje glavom napred-nazad, kaoda hoe da kaže: ”Ne mogu daverujem da je to ovek kojeg volim!” Napravio sam korak napred, podigao

pal eve nagore i slegnuo ramenima.I tako smo samo stajali, zureiedno u drugo dobrih deset sekundi,ve dotle dok nije napustila preašnju

pozu i poslala mi prvoklasni dvostrukipoljubac. Onda je ispružila ruke,zvela malu piruetu kako bi objavila

voj dolazak u Atlantu, i str ala niztepenice sa blistavim osmehom na



cu. Ja sam potr ao ka njoj, i mi smoe sreli nasred asfaltiranog platoa.

Obavila mi je ruke oko vrata i malim

kokom obavila noge oko mogtruka. Potom me je poljubila.

I tako je naš poljubac trajao

oliko da je izgledalo kao da trajetavu ve nost dok smo u isti mahupijali mirise kojima su naša telaodisala. Okrenuo sam se za 360

tepeni, i dalje ljubei je, sve dotledok nismo po eli da se kikoemo.Povukao sam usne i potom spustionos u prorez izmeu njenih grudi imirisao je poput šteneta. Smejala seneobuzdano. Mirisala je tako dobroda je to bilo gotovo nestvarno.

Povukao sam glavu desetak entimetara unazad i pogledao u te



njene divne plave o i. Rekao sam,krajnje ozbiljnim tonom: ”Ako oveekunde ne budem vodio ljubav s

obom, svršiu ovde na licu mesta.” Vojvotkinja je odgovorila vrativši

e na njoj svojstven de ji glasi: ”Oh,

moj mali de ak!” Mali? Neverovatno?Ti si tako napaljen da hoeš daeksplodiraš, zar ne?”

Klimnuo sam glavom nestrpljivo.

Vojvotkinja je nastavila: ”Apogledaj samo kako si se podmadio ikako si zgodan sada kad si dobionekoliko kilograma, ni koža ti višenije zelenkasta. Šteta što moram dai održim lekciju ovog vikenda.”

Potom je slegnula ramenima.

Neemo voditi ljubav do etvrtogula.”



Uh? ”O emu ti to govoriš?” Samouverenim tonom: ”uo si

me, ljubavni e. Bio si veoma

nevaljao de ak, i sada moraš daplatiš cenu. Moraš da se dokažešpreda mnom u pravom svetlu pre

nego što mi ga ponovo zabodeš. Zaada u ti dopustiti samo da meubiš.”

Nasmejao sam se. ”Ma daj,

prestani da izvodiš, mudrice!” Zgrabio sam je za ruku i povukao dakrenemo ka limuzini. ”Ne mogu daekam etvrti juli! Moram te imatiodmah – iste sekunde! Želim davodimo ljubav na zadnjem sedištumuzine.”

”Ne, ne, ne,” rekla je ona,klimajui glavom napred-nazad



kategori ki. ”Ovog vikenda samopoljupci. Da visimo kako eš seponašati sledea dva dana, i onda u

možda u nedelju razmotriti dakrenemo dalje.”

Voza limuzine je bio oniži ovek,

ezdesetih godina, siromašni belacpo imenu Bob. Nosio je šoferskukapu, i stajao je kod zadnjih vrata,ekajui nas. Rekao sam mu: ”Ovo je

moja žena, Bob. Ona je vojvotkinja,ato se prema njoj ponašaj u skladutim. Kladim se da ovde nisi imao

mnogo prilika da sretneš ljudekraljevske krvi, zar ne?”

”Oh, ne,” rekao je veomaozbiljno Bo. ”Nisam imao prilike.”

Stisnuo sam usne i klimnuoglavom strogo. ”To sam i mislio. U



vakom slu aju, nemoj dopustiti dae ona uplaši. Ona je u stvari vrlo

prakti na, zar ne, draga?”

”Da, vrlo prakti na. A sada zavežiulazi u prokletu limuzinu,” odse nimstrogim tonom obratila mu se

Vojvotkinja.Bob se sledio od straha, ogledno zbunjen time kako je nekokraljevske krvi poput Vojvotkinje od

Bej Ridža uopšte mogao da upotrebiakav re nik.Rekao sam Bobu: ”Nemoj to da

oj zameriš; ona samo ne želi dazgleda isuviše uobraženo. Ona uvavoju uštogljenu stranu za onu

priliku kad se vrati u Englesku, sa

drugim ljudima kraljevskog porekla.” Namignuo sam. ”U svakom slu aju,



alu u stranu, Bob, to što sam jeoženio i mene je u inilo vojvodom,pa zato mislim da bi ti, budui da si

naš šofer, mogao da nas oslovljavaškao Vojvodu i Vojvotkinju – isto daotklonimo bilo kakav nesporazum.”

Bob se naklonio zvani no.Naravno, Vojvodo.” ”Vrlo dobro,” odgovorio sam,

gurajui Vojvotkinju na zadnje sedište

držei je pri tome za njenu kraljevskuadnjicu. Ušao sam i ja za njom. Bobe zalupio vrata i potom se uputio kaavionu da uzme Vojvotkinjin prtljag.

Momentalno sam joj strgnuohaljinu i video da nije nosila gaice.Sko io sam na nju. ”Mnogo te volim,

Nad. Mnogo, mnogo!” Gurnuo same dole na zadnje sedište, celom



dužinom, i naslonio svoju erekciju nanju. Po ela je da stenje odadovoljstva, vrtei i trljajui svoju

karlicu o moju, zadovoljavajui meblagim trljanjem. I tako sam je ljubio

ljubio sve dok nakon par minuta

nije pružila ruke i odgurnula me.Kroz kikot mi je rekla: ”Prestani,i smešni de a e! Bob se vraa. Moraš

da sa ekaš dok ne stignemo u hotel.”

Pogledala je dole i ugledala mojuerekciju kroz farmerke. ”Oh, mojmali siroti de ko” – mali! Zašto uvek mali? – ”samo što ne eksplodira!” napuila je usne. ”Hajde, pusti me dai ga nadražujem.” Sustila je ruku i

dlanom po ela da mi draži obrise

erekcije.Reagovao sam tako što sam



pritisnuo dugme u gornjem deluznad sedišta. Kako se pregradaatvorila, ja sam promrmljao: ”Ne

mogu da ekam da stignemo dohotela! Ovde emo voditi ljubav, biou Bob ili ne!”

”Dobro!” rekla je nestašnoVojvotkinja. ”Samo da znaš da je tokaranje iz saoseanja, a ono se ne rauna. Ja i dalje neu voditi ljubav s

obom sve dotle dok mi ne pokažešda si dobar de ko. Jasno?” Klimnuo sam glavom, sa izrazom

o iju kao u šteneta, a onda smo poeli da skidamo odeu. Dok je Bobtigao da se vrati do limuzine i so za

volan, ja sam ve prodro duboko u

Vojvotkinju, i mi smo divlje stenjali.Stavio sam kažiprst na usne i rekao:



Pssst!” Ona je klimnula glavom, i ja sam

e podigao i pritisnuo dugme na

nterfonu. ”Bob, dobri ove e, da li siu?”

”Da, Vojvodo.”

”Divno. Vojvotkinja i ja imamoveoma hitan posao, moramo o neemu da razgovaramo, zato te molimda nas ne uznemiravaš dok ne

tignemo do Hajata.” Namignuo sam Vojvotkinji ipokazao obrvama na dugmenterfona: ”Uklju eno ili isklju eno?apnuo sam.

Vojvotkinja je pogledala gore, ipo ela da žvae unutrašnju stranu

obraza. Potom je slegnula ramenima.Možeš da ostaviš i uklju eno.”



To je moja devojka! Izgovorioam malo glasnije: ”Bob, uživaj malo

u kraljevskoj predstavi!” I tog

renutka, trezni vojvoda od Bejsajda,z Kvinsa, po eo je da vodi ljubav savojom ženom, zanosnom

Vojvotkinjom od Bej Ridža, izBruklina, kao da sutrašnji dan neeosvanuti.

Trideset deveto poglavlje

Šest na ina da se ubijentervencionistaMoj pas bi trebalo da se

operiše…kola su mi u kvaru…moj šef e kreten…žena mi je još vei kreten…aobraajne gužve me izluuju…život

nije fer…i tako dalje…

Da, zaista, to su bile dosadneadikovke koje su grozno odzvanjale



u prostorijama Društva anonimnihalkoholi ara u Sautemptonu, na LongAjlendu. Sada sam kod kue bio

nedelju dana, i kao deo mogoporavka, ja sam se posvetio tomeda pohaam program Devedeset-

devedeset, što zna i: zacrtao sam ciljda pohaam devedeset sastanakaDruštva anonimnih alkoholi ara zadevedeset dana. I pored veoma

nervozne Vojvotkinje, koja je namene motrila poput sokola, nisammao drugog izbora nego da to iuradim.

Ubrzo sam shvatio da e to bitiveoma dugih devedeset dana.

Onog trenutka kad sam kro io na

prvi sastanak, neko me je zamolio da bih voleo da budem gost koji e se



avno obratiti grupi, na šta samodgovorio: ”Da govorim predgrupom? Svakako, zašto da ne?” Šta

bi moglo biti bolje od toga? Pomislioam.

Ubrzo su pojavili problemi. Bilo

mu je ponueno sedište zapravougaonim stolom u za eljuprostorije. Predsednik sastanka, ovek prijatnog izgleda u ranim pedesetim,

eo je pored mene i izneo par kratkihaopštenja. Zatim mi je dao znak dapo nem.

Klimnuo sam glavom i rekao,asno i glasno: ”Zdravo, moje ime jeDžordan, ja sam alkoholi ar inarkoman.”

Prostorija od tridesetak bivšihalkoholi ara mi je odgovorila u isti



mah: ”Zdravo, Džordan;dobrodošao.”

Ja sam se nasmejao i klimnuo

glavom. Sa velikimamopouzdanjem, ja sam rekao: ”Jaam trezan trideset sedam dana i–”

Momentalno sam bio prekinut.Izvinite,” rekao mi je bivši pijanacedeo kose i s venama poput

paukove mreže na nosu: ”Morate biti

rezni devedeset dana da bistegovorili na ovom sastanku.” Zašto, drska stara ništarijo! Bio

am potpuno bespomoan. Oseaoam se kao da sam ušao u školski

autobus, a da se pritom nisam setioda se obu em. I tako sam samo

edeo tu, na toj strašno neudobnojdrvenoj stolici, zurei u starog pijanicu



ekajui da me neko izvu e iz ovihokolnosti.

”Ne, ne. Ne možemo biti tako

trogi,” rekao je predsednik. ”Kad jeve ovde, zašto mu ne bismo dopustilida govori? Pri a novopridošlice e

osvežiti našu atmosferu.” Bezobrazna i drska gunanja sue za ula u gomili, zajedno sa

uvredljivim sleganjem ramena i

ponižavajuim odmahivanjem glava.zgledali su ljuti. I zlobni. Predsednik mi je stavio ruku na rame i pogledaome u o i, a potom rekao: ”U redu je.Možete da nastavite.”

Klimnuo sam glavom nervozno.U redu,” rekao sam razljuenim

bivšim pijanicama. ”Ja sam trezanrideset sedam dana i–”



Opet su me prekinuli u pola re i,amo što je to ovog puta bio

gromoglasan aplauz. Ah, kako je ovo

divno! Vuk je primio svoje prveovacije, a još nije ni progovorio upravom smislu te re i! ekajte samo,

ek kada ujete moju pri u! Oboriuvas s nogu! Aplauz je polako utihnuo, i sa

vraenim sapouzdanjem, ja sam

nastavio: ”Hvala, svima. Zaistaenim vašu podršku. Droga koju samzabrao bila je kvalude, ali samuzimao i dosta kokaina. U stvari–”

Opet su me prekinuli. ”Izvinite,rekao mi je protivnik sa venama na

nosu, ”ovo je sastanak Društva

anonimnih alkoholi ara, a neanonimnih narkomana. Ovde ne



možete govoriti o drogama, samo oalkoholu.”

Pogledao sam po prostoriji, i svi

u potvrdno klimali glavom. Oh,glupos ti ! Ovo je izgledalo kaoastarela politika. Pa ovo su

devedesete. Zašto bi neko odabraoda bude alkoholi ar, a da ozbegavadroge? To prosto nije logi no.

Ve sam bio spreman da ustanem

a stolice i da se što brže udaljim,kad sam za uo snažan ženki glas:Kako se usuuješ, Bil! Kako se

usuuješ da udaljiš ovog mladog deka koji se bori za život! Ti si vredanprezira! Svi smo ovde zavisni. Zaštoada lepo ne zavežeš i gledaš svoja

posla, i pustiš de ka da ispri a štama?”



De ka? Da li su to mene upravonazvali de kom. Pa meni je tridesetpet godina sada, za ime Božje!

Potražio sam pogledom ko je taosoba koja je stala u moju odbranu,

ispostavilo se da je to jedna baka

koja je nosila nao are. Ona mi jenamignula. Ja sam joj uzvratio.Stari pijanac je odse no

odgovorio baki: ”Pravila su pravila,

tara veštice!” Odmahnuo sam glavom uneverici. Zašto me je ludilo pratilo navakom koraku? Ja ovde nisam unio ništa loše, zar ne? Samo sameleo da ostanem trezan. Uprkosome, ja sam se našao usred meteža

galame. ”Kako god bilo,” rekao sampredsedniku, ”postupiu onako kako



elite.” Krajem dana, oni su mi dopustili

da govorim, mada sam sa sastanka

otišao sa željom onom staromnitkovu zavrnem šiju. Od togrenutka, stvari su krenule nizbrdo

kad sam otišao na sastanak Društvaanonimnih narkomana. Tamo je bilovega etiri oveka u prostoriji; bilo je

o igledno da su trojica od njih

drogirani, dok je etvrti bio još manjibroj dana trezan nego ja.Želeo sam o svemu tome da ispri

am Vojvotkinji, da cela ta stvar saastancima u Društvu anonimnih

alkoholi ara nije za mene, ali samnao da e je to dotui. Naša veza je iz

dana u dan bila sve stabilnija i ja a.Više nije bilo svae ni psovanja ni



udaranja ni podbadanja niamaranja niti polivanja vodom. Bilimo samo normalni ljudi, koji su

iveli normalnim životom sa endler iKarterom i dvadeset dva lanapomonog osoblja. Odlu ili smo da

preko leta ostanemo u Sautemtonu.Došli smo do zaklju ka da je bilobolje da se izolujem od ludila, baremdok moj proces otrežnjenja ne

potraje malo duže i dok se mojetanje potpuno ne stabilizuje.Vojvotkinja je upozorila svim mojimtarim prijateljima: oni više nisu bili

dobrodošli u našu kuu osim ako bidošli trezni. Alan Kemikal-tob jeprimio li no upozorenje od Boa, tako

da se s njim više nikada nisamponovo uo.



A moj posao? Dobro, bezkvaludea i kokaina, ja više nisammao stomak za to, ili barem ne još.

Kao treznom oveku, problemi sakompanijom Stiv Maden Šuz izgledaliu mi laki za prevazilaženje. Moji

advokati su imali kompletnudokumentaciju za parnicu, dok sama bio u rehabilitacionom centru, augovor o depou sada je bio

obznanjen. Do sada, nisam smatraoda bih zbog bilo ega tim povodommogao biti uhapšen, a sumnjao samda bi to ikada moglo da se desi. Na

kraju krajeva, na prvi pogled, ugovornije bio protivzakonit; to je više bioproblem za Stiva pošto to nije zaklju

o javno – što je u inilo da je njegovaodgovornost vea od moje. Osim



oga, agent Koleman je odavno išezao sa vidika jer je doživeo kona anpad, zbog ega sam se nadao da o

njemu više neu uti ni glas. Na kraju,a u morati da sredim sve saObuarem. Ja sam se ve odavno

pomirio sa tom injenicom, i to miviše nije bilo važno. ak i kad sam seoseao najgore u životu – pre negoto sam otišao u rehabilitacioni

entar – nije novac bio glavni razlogkoji me je tako izludeo, ve ideja daObuar pokušava da mi otme akcije ida ih zadrži za sebe. Kao deonagodbe, on e biti prisiljen da prodamoje akcije da bi me isplatio, i to ebiti to. Prepustiu da sve to obave

moji advokati.Bio sam kod kue više od nedelju



dana kad sam se jedne ve eri vratioa sastanka Društva anonimnih

alkoholi ara i zatekao Vojvotkinju

kako sedi u prostoriji gde je bioelevizor – u onoj istoj sobi gde sam

pre šest nedelja izgubio dvadeset

grama kokaina, za koje mi jeVojvotkinja sad priznala da ih jebacila u klozetsku šolju.

Sa velikim osmehom na licu,

ekao sam: ”Zdravo, draga! Šta–” Kada je Vojvotkinja podiglapogled ka meni, ja sam se sledio odtraha. Ona je bilo vidno potresena.

Suze su joj se slivale niz lice, i curiooj je nos. Preneraženo sam jeupitao: ”Isuse, draga! Šta nije u

edu? Šta se desilo?” Zagrlio sam jenežno.



Telo joj se treslo u mom naru jukad je pokazala na Tv ekran i reklakroz suze: ”To je Skot Šnajderman.

On je ubio policajca pre nekoliko sati.Pokušao je da oplja ka svog ocakako bi imao novac za kokain, i tom

prilikom je ubio policajca.” Briznula jeu pla .Osetio sam kako mi se suze

livaju niz obraze dok sam joj

govorio: ”Isuse, Nad, pa on je bioovde pre samo mesec dana. Ja…jane znam…” Pokušao sam dapronaem prave re i, ali sam ubrzohvatio da re i nisu mogle opisati ovuragediju.

Zato nisam rekao ništa.

Nedelju dana kasnije, u petak uve e, upravo u sedam i trideset po



eo je sastanak u Poljskoj crkviPresvete Bogorodice (Our Lady oPoland Church). To je bio vikend

okom kojeg je održan pomenpoginulima, i ja sam o ekivao uobiajenih šezdeset minuta torture.

Potom, na moje veliko iznenaenje,uvodne re i predsednika sastankadošle su u vidu naredbe – koji jeekao da, dok on nadzire stvari, nee

biti dopuštena jadikovka oko droge.On je stvorio Zonu osloboenu odadikovke, kako je objasnio, zato štoe svrha Društva anonimnih alkoholiara bila da stvori nadu i veru, a neda proizvodi jadikovke zbog dugogprocesa odvikavanja u Velikom

bratstvu. Potom je u ruke uzeo pešani sat kako bi nadgledao stvari, i



ekao: ”Ne postoji ništa što ne bistemogli ispri ati za manje od dva i pominuta što bih zaista želeo da ujem.

Dakle, izlažite kratko i sažeto.” Klimnuo je glavom.

Sedeo sam u zadnjem redu,

odmah do sredove ne žene koja jezgledala prili no o uvana za jednubivšu alkoholi arku. Imala jervenkastu kosu i rumeno lice.

Nagnuo sam se ka njoj i šapnuo: ”Koe taj ovek?” ”To je Džordž. On je ovde

vojevrstan lider.” ”Stvarno?” rekao sam. ”Ovog

astanka?” ”Ne, ne,” šapnula je ona, tonom

koji je podrazumevao da sampotpuno neobavešten, ”ne samo



ovde, ve u celom Hemptonu.” Pogledala je naokolo zavereni ki, kaoda se spremala da mi upravo oda

trogo poverljivu tajnu. Potom mi jeekla najtiše što je mogla: ”On

poseduje Sefild, rehabilitacioni centar

a narkomane. Nikada ga niste videlina TV?” Odmahnuo sam glavom. ”Ja ne

gledam mnogo TV, mada mi deluje

nekako poznato. On – Oh, Bože!” Ostao sam bez re i. Bio je to FredFlintstoun, ovek s ogromnom glavomkoji se pojavio na mom TV ekranu uri ujutru, i koji me je inspirisao da

mu razbijem lice mojom Remingtonkulpturom!

Nakon što se sastanak završio,a ekao sam dok se gomila sveta



nije razišla, a onda sam otišao doDžordža i rekao: ”Zdravo, ja seovem džordan. Želim samo da vam

kažem da mi je sastanak pri inioadovoljstvo. Bio je izvanredan.”

Pružio mi je ruku koja je bila

velika poput rukavice hvata a.Protresao sam je u skladu s pravilomepog ponašanja, ali sam se svevreme molio da mi ne iš aši ruku iz

amena.”Hvala,” rekao je. ”Da li ste vinovopridošlica?”

Klimnuo sam glavom. ”Da, jaam etrdeset tri dana trezan.”

”estitam. To nije mali uspeh.rebalo bi da se ponosite.” Uutao je

na trenutak, a onda nagnuo glavu utranu, zagledajui me malo bolje.



Znate, vi meni delujete nekakopoznato. Hoete li mi još jednom reikako se zovete?”

Opet po inje ista stara pri a! Oninitkovi iz štampe – ovek nije mogaoda im utekne! Fred Flintstoun je

video moju sliku u novinama, i sadae da mi sudi. Kucnuo je as zatratešku promenu teme. ”Ja seovem Džordan, i moram da vam

spri am smešnu i zanimljiivu pri u,Džordž: Ja sam bio u svojoj kui gorena Ajlendu, u Old Brukvilu, i bilo jeri sata ujutru…” i nastavio sam da

mu pri am kako sam ga pogodioRemington skulpturom u lice, na štae on nasmejao i odgovorio mi: ”Vi i

hiljade drugih ljudi. Soni bi trebalo dami plati dolar za svaki TV koji proda



narkomanu, koji ga razbije nakonmoje reklame.” Prigušeno senasmejao, a potom dodao skepti no:

Vi živite u Old Brukvilu? To je vrloep kraj. Da li živite s roditeljima?”

”Ne,” rekao sam, smešei se. ”Ja

am oženjen i imam decu, ali i to jeeklama–” On me je prekinuo. ”Vi ste došli

ovde zbog Pomena?”

Isuse! Ovo ve nije teklo poplanu. Naveo me je na to da po nemda se branim. ”Ne, ja ovde imamkuu.”

Zvu ao je iznenaeno: ”Oh, zaista,gde?”

Duboko sam udahnuo i rekao:

Medou Lejn.” On je malo odmaknuo glavu i



uzio o i: ”Vi živite u Medou LejnuStvarno?”

Polako sam klimnuo glavom.

Fred Flintsoun se osmehnuo. Ogledno, stvari su postajale jasnije.Nasmejao se i rekao: ”I kako ste ono

ekli da se prezivate?” ”Nisam vam rekao. Ja seprezivam Belfort. Zvu i vampoznato?”

”Da, rekao je, nasmejavši seprigušeno. ”Za njega zna parmiliona ljudi. Vi ste ono dete koje jepokrenulo…uh… kako se ono beševala…Stre men ili nekako druga ije.”

”Straton Oakmont,” rekao sambezglasno.

”Da! Tako je. Straton Oakmont!suse Bože! Vi izgledate kao prokleti



inejdžer! Kako ste uspeli da stvoriteakav urnebes?”

Slegnuo sam ramenima. ”Mo

droge, zar ne?” On je klimnuo glavom. ”Da,

dobro, vi nitkovi ste mi uzeli sto

hiljada dolara za neke šašaveproklete akcije. ak ne mogu ni da seetim imena.”

Oh, sranje! Ovo je loše. Džordž

može da zamahne na mene onomvojom ru erdom! Ponudiu mu damu odmah vratim novac. Otii u kui,uzeti novac iz sefa. ”Ja ve dugo neadim za Straton, ali u i dalje biti

veoma zadovoljan da–” On me je opet prekinuo.

Slušajte, razgovor s vama mi jeaista veoma prijatan, ali moram da



e vratim kui. O ekujem poziv.” ”Oh, izvinite. Nisam želeo da vas

adržavam. Doi u sledee nedelje;

možda možemo tada daazgovaramo.”

”Zašto, da li sada nekuda idete?”

”Ne, zašto?” On se nasmejao. ”Upravo samhteo da vas pozovem na kafu. Jaivim samo jedan blok dalje od vas.”

Podignutih obrva, rekao sam: ”Ivi se ne ljutite zbog sto hiljadadolara?”

”Ne, šta je sto hiljada dolarazmeu dve pijanice, zar ne? Osimoga, to mi je bilo neophodno da bi

mi se odbilo od poreza.” Nasmejao

e i stavio mi ruku preko ramena, aonda smo se uputili ka vratima. On



e rekao: ”O ekivao sam da u vasednog dana sresti u ovimprostorijama. uo sam pri e o prili no

azuzdanom životu koji ste vodili.Drago mi je što ste došli ovde prenego što bude kasno.”

Klimnuo sam glavom sodobravanjem. Zatim je Džordždodao: ”U svakom slu aju, ja vaspozivam da doete u moju kuu samo

pod jednim uslovom?” ”A to je?” upitao sam.”Želim da mi kažete istinu o

ome da li ste potopili svoju jahtubog novca od osiguranja.” On jeuzio o i i pogledao me sumnji avo.

Nasmejao sam se i rekao:

Hajdemo, rei u vam usput!” I za tili as, ja sam tog petka uve



e izašao sa sastanka Društvaanonimnih alkoholi ara s mojimnovim sponzorom: Džordžom B.

Džordž je živeo u Saut Mejn Strit,ednoj od glavnih ulica uSautemptonu. Ona se nalazila za

edan nivo niže u odnosu na MedouLejn, što se cene ti e, mada jenajjeftinija kua na Saut Mejnu moglada košta 3 miliona dolara. Mi smo

edeli jedan preko puta drugog, saobe strane veoma skupog stola odvetlog hrasta, unutar njegovarancuske kuhinje u rusti nom stilu.

Bio sam usred pri e u okviru kojeam Džordžu objašnjavao kako sam

planirao da ubijem intervencionistu

Denisa Mejnarda, upravo nakon štoe moj program le enja Devedeset-



Devedeset završio. Smatrao sam dae Džordž pravi ovek kojem sammogao to da ispri am nakon što mi

e opisao njegovu epizodu sazaslanikom, koji mu je došao namanje i hteo da mu uru i lažni

udski poziv. Kad je Džordž odbio damu otvori vrata, izaslanik navodnogudskog poziva hteo je da muakuca taj poziv na polirana

mahagoni vrata. Džordž je otišao dovrata i sa ekao da izaslanik zamahneekiem unazad, potom je naglootvorio vrata, udario ga iz sve snage,

zalupio vrata. Sve se desilo takobrzo da izaslanik nije uspeo da opišeDžordža policiji, zbog ega nije bila

podignuta ni optužnica.”…to je tako prokleto nisko,”



nastavio sam da pri am, ”da to kopileebe još naziva profesionalcem. Daaboravim na injenicu što je mojoj

eni rekao da mi ne doe u posetudok sam ja trunuo u onoj ludnici!Mislim, ve samo to mi daje povod da

mu polomim noge. Meutim, da jepozove u bioskop i pokuša da jetrpa u krevet, pa to mi daje za

pravo da ga ubijem.” Odmahnuo

am glavom u besu i izdahnuo,rean što sam kona no malopronašao oduška zbog te nepravde.

I Džordž se zaista složio samnom! Da, po njegovom mišljenju,ovek koji se kod mene pojavio uulozi intervencioniste zaslužio je da

umre. Zato smo proveli nekolikominuta razraujui temu koji su to



najbolji na in njegove eliminacije –po evši od moje ideje da mu se odsee penis hidrauli nim seka em.

Meutim, Džordž je mislio da to nijedovoljno bolno, zato što bintervencionista pao u šok pre nego

to bi mu penis pao na tepih iskrvario za sekund. Zato smo prešlina opciju da bi ga trebalo spaliti.Džordžu se to dopalo zato što je to

vrlo bolno, ali ga je zabrinulo zbogmogunosti kolateralne štete, jerbismo mu spalili i kuu. Potom jedošlo na red trovanje ugljen-monoksidom, za šta smo se obojeložili da je isuviše bezbolno, pa smoaspravljali o razlozima za i protiv

rovanja hranom, za šta se, na kraju,spostavilo da previše li i na



devetnaesti vek. Pao nam je napamet jednostavan pokušaj noneprovale, takve koja bi se pretvorila u

ubistvo (kako bi se izbegli svedoci).Meutim, onda smo razmišljali o tomeda platimo nekom narkomanu pet

dolara da se popne kodntervencioniste i ubode ga u stomak aralim nožem. Na ovaj na in,

objasnio je Džordž, on bi iskrvario

epo i polako, posebno ako bi ranabila odmah iznad jetre, što bi sve unilo mnogo bolnijim.

Potom sam uo kako se vrataotvaraju i ženski glas koji jedoviknuo: ”Džordž, iji je onoMercedes?” Bio je to prijatan,

milozvu an ženski glas, koji je imaonažan bruklinski akcenat, tako da



u re i u stvari zvu ale ovako: ”Goug,i je ono Mihsedes?”

Trenutak kasnije, u kuhinju je

ušla jedna od najljupkijih žena naplaneti. Isto onoliko koliko je on biokrupan, toliko je ona bila sitna –

možda sto pedeset pet centimetara,pedeset kilograma. Imala je plavukosu, svetlo smee o i, tanke crte lica,

savršenu elasti nu, malo pegavu

kožu. Izgledala je kao da je u kasnimetrdesetim ili ranim pedesetim, ali jebila vrlo dobro o uvana.

Džordž je rekao: ”Anet, upoznaje sa Džordanom. Džordane, upoznaje sa Anet.”

Hteo sam da se rukujem s njom,

ali je ona prošla pored moje ruke irda no me zagrlila i poljubila u



obraz. Odisala je svežinom i mirisalana neki veoma skup parfem, kojinisam uspeo da prepoznam. Anet se

nasmejala i uhvatila me za ramenapostavivši me ispred sebe, kao dame razgleda. ”Dobro, da vam kažem

nešto,” rekla je ona otvoreno, ”viniste tipi an gost kakve Džordž ina edovodi kui.”

Na te re i smo svi prasnuli u

meh, a potom se Anet izvinila iotišla svojim poslom, koji se sastojaou tome da Džordžu život u ini štoepšim. Za tili as, na stolu se našlaveža kafa, kao i kola i, pecivo,

krofne i inija puna svežeg voa.Potom je ponudila da mi skuva ru ak,

ato što je smatrala da izgledampremršavo, na šta sam joj rekao:



Trebalo je da me vidite pre etrdesetri dana!”

Dok smo sipali kafu, ja sam

nastavio da pri am o intervencionisti.Aneta nam se hitro pridružila u tome.Taj mi zvu i kao pravo kopile”–

kopile– ”ako me pitate,” rekla jemala goropadnica iz Bruklina.FUSNOTA: Ovde se pojavljuje

neprevodivo oponašanje bruklinskog

akcenta. Re bastard zna i kopile, aliAnet tu istu re izgovara bahstid. Toe u daljem tekstu u okviru njenihzjava parodira još nekoliko puta.)Mislim da imate apsolutno pravo štoelite da ga isprašite po turu.. Zar ne

misliš i ti tako, Gvibi?”

Gvibi? To je zanimljiv nadimak zaDžordža! Mada mu uopšte nije prili



o. Možda Saskva , pomislio sam… ilimožda Golijat ili Zevs.

Gvibi je klimnuo glavom i rekao:

Mislim da taj tip zaslužuje da umreihom, laganom i bolnom smru, tako

da o tome moram da razmislim noas.

Možemo to da isplaniramo sutra.” Pogledao sam Gvibija i potvrdnoklimnuo glavom. ”Definitivno!” rekaoam. ”Taj ovek zaslužuje svirepu

mrt.” Anet je rekla Džordžu: ”I šta ešutra da mu kažeš, Gvib?”

Gvib je rekao: ”Sutra u da mukažem da želim o tome da razmislimoš jedno ve e i da onda možemove da isplaniramo sutradan.”

Nasmejao se iskrivivši usta u stranu.Nasmejao sam se i odmahnuo



glavom. ”Vi ste stvarno opasanandem! Znao sam da zbijate šalu sa

mnom.”

Anet je rekla: ”Ja se nisam šalila!Mislim da on stvarno zaslužuje da gazudarate!” Progovorila je znala ki.

Džordž je sve vreme obavljaontervencije, i još nikada nisam ulada je supruga iz toga bila isklju ena,ar ne, Gvib?”

Gvib je slegnuo svojim ogromnimamenima. ”Ja ne volim da sudimmetodama drugih ljudi, ali zvu i da jez intervencije koja je ivršena nadvama izostavljena izvesna ljudskaoplina. Ja sam ih obavio na stotine,

a jedna stvar za koju bih se uvek

pobrinuo bila je da osoba nad kojome vrši intervencija razume i shvati



koliko je voljena i kako e svi bitiame uz rame pored nje ako postupispravno i ostane trezna. Nikada ne

bih ženu držao podalje od njenogmuža. Nikada.” On je još jednomlegnuo ogromnim ramenima.

Meutim, sve je dobro, što se dobrovrši, zar ne? Vi ste živi i trezni, štoe pravo udo, mada se pitam da li sterezni ili niste u pravom smislu te re

” ”Kako to mislite?” Naravno daam trezan! Danas je ta no etrdesetri dana kako sam trezan, a za

nekoliko sati bie i etrdeset etiri.Nisam ništa ni takao. Kunem se.”

”Ahhh,” rekao je Džordž, ”vi

etrdeset tri dana niste pili i niste sedrogirali, ali to još ne zna i da ste



aista trezni. Postoji razlika, zar ne,Anet?”

Anet je klimnula glavom. ”Ispri aj

mu o Kentonu Rodsu, Džordž.” ” oveku iz robne kue?” upitao

am.

Oboje su potvrdno klimnuliglavom, a Džordž je rekao: ”Da, alio je, u stvari, njegov idiotski sin,

naslednik trona. On ima kuu u

Sautemptonu, nedaleko od vas.” Nakon tih re i, Anet je nastavilaa pri om. ”Da, vidite, ja sam imala

prodavnicu u gornjem delu ulice,gore na Vindmil Lejnu; zvala seStenli Bleker Butik. U svakom sluaju, mi smo prodavali svu onu sjajnu

odeu, Toni Lama–” Džordž, o igledno, nije imao



trpljenja da sluša preduge pri e ak ni od sopstvene žene, pa ju jeprekinuo. ”Isuse Hriste, Anet, kakve

ad to ima veze sa temom? Šta jekoga briga šta si prodavala u tvojojprokletoj prodavnici ili ko su bili moji

akupci pre devetnaest godina.” Pogledao je u mene i prevrnuo oma.

Džordž je duboko udahnuo, i

naduo se tako da je podseao nandustrijski frižider, a potom polakozdahnuo. ”Dakle, Anet je imalaprodavnicu gore na Vindmil Lejnu, imala je obi aj da svoj mali Mercedesparkira ispred. Jednog dana, dok jebila u radnji i ekala mušteriju,

ugledala je kroz izlog kako drugiMercedes prilazi odstraga njenim



kolima i udara branik. Potom,nekoliko sekundi kasnije, ovek izlaziz kola s devojkom, i ne obazirui se

na to odlazi u grad.” U ovom trenutku, Anet je

pogledala u mene i podigla obrve, a

onda šapnula: ”Bio je to KentonRods koji me je udario!” Džordž je pogledao i rekao: ”Ta

no, to je bio Kenton Rods. U svakom

lu aju, Anet je izašla iz radnje ividela da ne samo da je udario njenadnji branik, ve da je isto tako

parkirao kola na nedozvoljeno mesto,u zapaljivoj zoni, pa je pozvalamiliciju, nakon ega su oni došli iostavili mu pismenu kaznu. Potom,

at vremena kasnije, on dolazi iznekog restorana, mrtav pijan; vraa



e do svojih kola, pogleda kaznu inasmeje se, a onda je pocepa i bacina ulicu.”

Anet nije odolela iskušenju da seponovo uklju i u razgovor: ”Da, tokopile je imalo onaj samozadovoljan

zraz lica, i ja sam onda istr alanapolje i rekla mu: ”Hej, ove e, da tikažem nešto – ne samo da udariomoja kola i udubio ih, ve si se usudio

da parkiraš kola u zapaljivoj zoni ipotom iscepaš kaznu i baciš je narotoar.”

Džordž je klimnuo glavom savelikom strogošu. ”Zadesilo se daam dok se sve to dešavalo slu ajno

prolazio tuda, tako da sam ugledao

kako Anet pokazuje prstom tomodvratnom tipu i vi e na njega, i



kako je on nakon toga naziva kukom, ili nekim sli nim imenom. Zatoam prišao Anet i rekao: ”Anet,

odmah ulazi u radnju?” i ona jeklisnula u radnju, znajui šta euslediti. U meuvremenu, Kenton

Rods je izustio ka meni nešto vrloužno dok je ulazio u Mercedes.Zalupio je vrata, upalio motor od kola

pritisnuo dugme kako bi podigao

prozor od neprobojnog stakla satrane, kad je ono po elo da sepodiže. Potom je stavio par ogromnihPorše nao ara za sunce – znate onevelike s kojim li ite na insekt –nasmejao se ka meni i pokazao mirednji prst.”

Po eo sam da se smejem iodmahujem glavom. ”I šta ste



uradili?” Džordž je okrenuo svoj vrat nalik

hidrantu. ”Šta sam uradio?

Zamahnuo sam rukom iz sve snage iudario prozor do voza a takvomilinom da se razbio u parampar ad.

Rukom sam pogodio Kentona Rodsapravo u levu slepoo nicu i nokautiraoako da se odmah onesvestio, a

glava mu je odletela u krilo njegove

devojke, zajedno sa onim groznimPorše nao arima za sunce – samoto su sad bile potpuno iskrivljene.”

Kroz smeh sam ga upitao: ”Da liu vas uhapsili?”

Odmahnuo je glavom. ”Nisu.Vidite, sada je njegova devojka po

ela da vrišti iz sve snage: ”Oh, mojBože! Oh, moj Bože! Ti si ga ubio!



Manija e! Potom je isko ila iz kola iotr ala do policijske stanice dadovede policajca. Par minuta kasnije,

Kenton Rods samo što je došao k ebi, a njegova devojka je tr ala

nazad sa policajcem, za kojeg se slu

ajno ispostavilo da je moj dobarprijatelj Pit Orlando. Dakle, ona jedotr ala do voza eve strane kola ipomogla Kentonu Rodsu da izae iz

kola istei ga od stakla koje je bilovuda po njemu, a onda su oboje poeli da vi u na Pit Orlanda, zahtevajuida me uhapsi.

”Anet je istr ala iz radnje, vrištei.On je pocepao kaznu, Pit, i bacio jena trotoar! On baca papire po ulici i

parkirao je kola u zapaljivoj zoni!’ nata Pit obie oko kola i po ne strogo



da odmahuje glavom. Potom seokrene Kentonu Rodsu i kaže mu:Parkirao si u zapaljivoj zoni; odmah

da si pomerio kola ili u pozvati službuda ih odnese paukom.’ Tada KentonRods po e da guna, psujui Pita

Orlanda dok je ulazio u kola i zalupivrata. Potom upali motor i po ne dae nekoliko metara kree u rikverc,

kad Pit Orlando podiže ruku i vikne:

Stani! Izlazi iz kola!’ Na šta KentonRods zaustavi kola i izae iz njih iupita: ”Šta je sad?’ a Pit mu kaže:Oseaš se na alkohol; moraš daproeš kroz test da vidim da li su ualkoholisanom stanju.’ I sad KentonRods po ne da guna i prigovara Pitu:

Ne znaš ti ko sam ja!’ i sve ostalegluposti – i nastavi dalje da guna i



psuje minut kasnije, kad ga je PitOrlando uhapsio zbog vožnje poddejstvom alkohola i stavio mu lisice

na ruke.” Nas troje smo se grohotom

mejali najmanje jedan minut; bio je

o moj prvi smeh iz stomaka zaposlednjih gotovo deset godina. Utvari, ne seam se kad sam se takolatko smejao. Pri a je imala poruku,

naravno – da je Džordž tada, u tomperiodu bio novajlija – da je tek poeo da se odvikava od alkohola, alida, u stvari, nije bio zaista trezan.Možda je prestao da pije, ali se idalje ponašao kao pijanac.

Kona no, Džordž se pribrao i

ekao: ”U svakom slu aju, vi stepametan ovek, tako da mislim da ste



hvatili poentu.” Klimnuo sam glavom. ”Da, da

elja da ubijem intervencionistu nije

postupak treznog oveka.” ”Upravo tako,” rekao je. ”Dobro

e da malo o tome razmislite, da

popri ate i da ak zbijate šale s tim.Meutim, da se ponašate u skladu sim – to je ta ka na kojoj se gradi

pitanje trezvenosti i razuma.”

Duboko je udahnuo i polakozdahnuo. ”Ja sam trezan ve više oddvadeset godina, i dalje idem naastanke svakog dana – ne samoato da se više ne bih odao alkoholu,

ve zato što, po mom mišljenju,rezvenost podrazumeva mnogo više

od toga da ovek ne pije. Kad doemna sastanak i ugledam novopridošlice



poput vas, to me podseti koliko samblizu ivice i kako bih vrlo lako mogaoda ponovo skliznem u isti stari krug

navika. To mi služi kao svakodnevnipodsetnik da ne pijem. A kad tamovidim stare ljude, ljude koji iza sebe

maju više od trideset pet godinarezvenog i umerenog života – kojiu ostali trezni u mnogo dužem

periodu od mene – to me podseti

koliko je divan ovaj program i kolikoivota je uspeo da spase.” Klimnuo sam glavom sa

azumevanjem i rekao: ”Ja ionakonisam nameravao da ubijem onogntervencionistu. Samo mi je bilopotrebno da ujem malo sebe kako o

ome pri am, da pronaem oduška.” Slegnuo sam ramenima i odmahnuo



glavom. ”Pretpostavljam, kada seada osvrnete na ono što ste uradili

Keniju Rodsu, vi mora biti da se

okirate zbog toga šta ste mu, utvari, uradili. Nakon dvadeset

godina trezvenog i umerenog života,

vi biste sada samo okrenuli i drugiobraz tom kretenu, zar ne?”Džordž me je pogledao s

nevericom. ”Mora biti da se šalite?

Ne bi zna ilo ništa ni da sam stogodina bio trezan/ Svejedno bih istoako nokautirao to kopile!” A ondamo svi opet prasnuli u smeh, i

nastavili smo tako da se smejemo imejemo, tokom itave 1997, moje

prve godine trezvenog i umerenog

ivota.U stvari, mi smo provodili vreme



u smehu i zabavi – kao i Vojvotkinja– kako smo se zbližili sa Džordžom iAnet, dok su naši stari prijatelji,

edan po jedan, sve više iš ezavali ipostepeno pali u zaborav. Ta nije, dorenutka kad sam proslavljao moju

prvu godinu trezvenog života, ja samzgubio kontakt gotovo sa svima.Bilovi su još uvek bili deo našegdruštva, kao i neke stare prijateljice

Nadin, ali ljudi poput Eliota Lavinja iDenija Poruša i Rob Lorusa i Toda iKerolin Garet više nisu bili deo mogivota.

Naravno, ljudi poput Vigvama, iBonija i Rosa, i još nekih drugihprijatelja iz mog detinjstva i dalje su

e s vremena na vreme pojavljivalina ve eri i zabavama – ali stvari više



nikada nisu bile iste. Lak izvor zaradee zvani no prestao da funkcioniše, idroge, koje su predstavljale lepak,

više nas nisu upuivale na to da sedržimo jedni drugih. Vuk iz Volstritae umro te noi u Boka Ratonu, na

Floridi, kad sam uzeo prekomernudozu u kuhinji Dejva i Lori Bil. A onajmali deo Vuka koji je preostaopotpuno je iš ezao kad sam sreo

Džordža B., koji me je uputio dakrenem putem zaista trezvenog iumerenog života.

Izuzetak od tog pravila, naravno,bio je Alan Lipski, najstariji i meninajdraži prijatelj, koji je bio poredmene i mnogo pre nego što se sve

o desilo, mnogo pre nego što samdoneo sopstvenu verziju poslovanja



Volstrita na Long Ajlend – stvorivšihaos i ludilo meu itavimgeneracijama ljudi sa Long Ajlenda.

Bilo je to otprilike u jesen 1997, kadme je posetio Alan, i rekao mi daviše ne može da izdrži, da je

bolestan i umoran od toga da gubinovac svojih klijenata i da e preedeti skrštenih ruku nego što e

održavati Monro Parker u poslu.

Složio sam se sa njim istogmomenta, tako da se Monro Parkeruskoro zatvorio. Nekoliko meecikasnije usledila je parnica Biltmora, iera Stratonaca se kona no privelakraju.

Upravo u to vreme sam kona no

odlu io da sredim sve u vezi saparnicom sa Stiv Madenom. Na kraju



am dogovorio da to bude suma odpet miliona dolara, daleko od onogakoliko su akcije zaista vredele. Pa

pak, kao deo nagodbe, Stiv je bioprisiljen da proda moje akcije zajednikom fondu, tako da nijedan od nas

nije ostvario punu dobit. Uvek u uStivu Madenu videti nekog ko jeprošao nekažnjeno, mada sam i ja,ve u svemu, ipak zaradio preko 20

miliona dolara – što nije bezna ajnauma, ak ni prema mojim ne uvenovisokim standardima.

U meuvremenu, ja i Vojvotkinjamo po eli da živimo mirnijim,

umerenijim životom, polakomanjivši našu menažeriju na

azumniji broj, odnosno, na njihdvanaestoro. Prvi koji su od nas otišli



bili su Marija i Ignacio. Potom suusledila dva Roka, koje sam uvek voleo, ali za koje se ispostavilo da

ada više nisu potrebni. Na krajukrajeva, bez kokaina i kvaludea kojiu podsticali moju paranoju,

zgledalo je smešno imati privatnoobezbeenje u kraju koji je miran i ukojem nema kriminala. Bo je mirnoprimio otpuštanje, i rekao mi da je

veoma srean što sam ostao živ sobzirom na to kroz šta sam sveprošao. I mada to nikada nije rekao,bio sam prili no siguran da je oseaokrivicu u pogledu nekih stvari, madaumnjam da je bio svestan kakveazmere je poprimila moja zavisnost

od droge. Na kraju krajeva, ja iVojvotkinja smo dobro uradili što



mo sve to krili, zar ne? Ili je moždavako ta no znao šta se dešavalo,matrajui da dokle god pljušte pare,

nije bitno i ako se ubijem?Naravno, Gvin i Dženet su ostale

ovde, a tema da su mi one bile

desna ruka (bez znanja Vojvotkinje)nikada nije bila izneta na videlodana. Ponekad je bolje ne pokretatineke stvari. Dženet je bila ekspert za

o da zakopa prošlost, a Gvin je uome imala svoj poseban južnja kitil. Bilo kako bilo, voleo sam ih obe,

znao sam da one vole mene.ednostavna injenica je da je

narkomanija zajebana bolest, aokovi zdravog prosuivanja postanu

veoma magloviti i mra ni kad živiteŽivotom bogatih i nefunkcionalnih.



Kad ve govorim o glavnimpomonicima, tu je, naravno, bilaanosna Vojvotkinja od Bej Ridža, iz

Bruklina. Pretpostavljam da sespostavilo da je na kraju bila dobra,ar ne? Ona je bila jedina koja je

tajala rame uz rame pored mene,edina kojoj je bilo dovoljno stalo domene da iskora i i kae: ”Što je dosta– dosta je!”

Meutim, kako je došao i prošaodan godišnjice otkako sam seodvikao od droge, po eo sam daapažam promene u njoj. Ponekad

kad bih pogledao krišom njeno divnoce onda kada nije bila svesna da je

posmatram, zapazio bih njen setan

pogled, tužan i snužden izraz lica.esto sam se pitao o emu razmišlja u



im trenucima, koliko je uvredapreutala i držala u sebi, a da mi nekaže ni re , i to ne samo zbog onog

užasnog trenutka na stepenicama,ve zbog svega – zbog svih onihprevara i bludnih provoda i spavanja

usred restorana za stolom i oscilacijaaspoloženja, koje idu ruku pod rukua mojom zavisnošu od droge. Pitaoam Džordža o tome – šta on misli

da bi ona mogla da misli i da lipostoji nešto što bih ja tim povodommogao da preduzmem.

Sa prizvukom tuge u glasu, onmi je rekao da se cela ta stvar jošnije završila, da je bilo nezamislivo toto smo ja i Nadin uspeli da proemo

kroz sve to, a onda samo gurnulitvari pod tepih. U stvari, za sve



godine tokom kojih je živeo trezveno,on nikada nije uo za sli an slu aj;Vojvotkinja i ja smo pomerili granice

nefunkcionalnih odnosa. On je Nadinuporedio sa Vezuvom – uspavanimvulkanom koji e jednog dana sigurno

eksplodirati. Samo nije bio sigurankada i kojom silinom e doi do toga,ali mi je preporu io da oboje odemona terapiju, što nismo uradili.

Umesto toga, mi smo zakopaliprošlost i krenuli napred.Ponekad bih zatekao Vojvotkinju

kako pla e – kako sedi sama u sobi ukojoj je birala modele de je odee dok u joj se suze slivale niz lice. Kad bihe pitao šta nije u redu, ona bi mi

ekla da ne može da shvati zašto seve to tako desilo. Zašto sam se



okrenuo od nje i izgubio u svetudroge? Zašto sam se prema njojponašao tako ružno tokom svih tih

godina? I zašto sam sada tako dobarmuž? Na neki na in, to je samopogoršalo stvari, rekla je ona, i sa

vakim lepim gestom koji sam jojad ukazivao, ona se osealauvreenijom zbog toga što nisam bioakav svih prethodnih godina.

Meutim, nakon toga bismo vodiliubav, i opet bi sve bilo dobro, svedotle dok je ne bih opet zatekaouplakanu.

Pa ipak, mi imao decu, endler iKartera, i u njima smo našli utehu.Karter je upravo proslavio svoj trei

oendan. Sada je bio lepši negokada, sa platinasto plavom kosom i



prelepim trepevicama. On je Božjedete, budno uvano od onog strašnogdana u bolnici Nort Šor, kad su nam

doktori rekli da e izgubiti mentalneposobnosti. Kakva ironija, da odoga dana nije više bio bolestan, da

e jedina bolest koju bi ponekaddobio bila obi na kijavica. Deo u srcukoji onda nije srastao sada je biopotpuno zaceljen, i više nikada mu

nije zadavao problema. A tek endler? Kakva je tek bilamoja mala pal ica, nekadašnja bebagenije, koja je poljupcem izle ilaatinu boljku? Pa dobro, kao po obi

aju, ona je i dalje bila tatina devojca. Nekako usput stekla je nadimak

CIA,” zato što je vei deo danaprovodila slušajui razgovore svih u



kui i prikupljala informacije. Napunilae samo pet godina, a svojomnteligencijom je daleko prevazilazila

voje vršnjake. Bila je pravi malirgovac, koristei prefinjenu mougestije da nada mnom sprovede

voju volju, što, moram priznati,uopšte nije bilo teško.Ponekad bih je pogledao dok je

pavala – pitajui se šta je zapamtila

od svega što se desilo, odelokupnog haosa i ludila koje ju jeokružavalo za njenih prvih petgodina, koje su najvažnije zaormiranje li nosti. Vojvotkinja i jamo uvek pokušavali da je zaštitimo

od stvari, ali deca neverovatno dobro

apažaju. Dešavalo se da s vremenana vreme, u stvari, nešto posluži kao



okida eninog seanja kada biodjednom spomenula šta se desilona stepenicama onog dana – a onda

bi mi rekla kako je ona bila srena štoam ja otišao u Atlant-iku da bi

mama i tata ponovo bili sreni. U tim

renucima bih se zatekao u situacijida iznutra pla em, ali bi ona brzopromenila temu, na nešto potpunobezopasno, kao da je seanje nije

uopšte duboko dirnulo. Jednog danau morati da joj objasnim neke stvari,to ne samo onu epizodu na

tepenicama, ve sve. Meutim, imavremena za to – mnogo vremena – iu ovom trenutku je izgledalo mudrodopustiti joj da uživa u blaženom

neznanju detinjstva, barem neštoduže.



Ovog trenutka, eni i ja smotajali u kuhinji u Old Brukvilu, dok

me je ona vukla za farmerke i

govorila: ”Hou da idem u Blokbasterda dobijem novi video Ragrets.Obeao si mi!”

Uistinu, nisam joj ništa obeao, alime je to nateralo da je još višepoštujem. Na kraju, mojapetogodišnja devoj ica je htela da

me uveri u nešto – pokušavajui dapostigne cilj sa aspekta snage, a nelabosti. Bilo je 7:30 popodne. ”Uedu,” rekao sam, ”idemo odmah,

pre nego što se mama vrati kui.Hajdemo, pal ice!” pružio sam rukeka njoj i ona mi je sko ila u naru je,

obavila mi svoje ru ice oko vrata, inasmejala se slatko.



”Hajdemo, tata! Požuri!” Nasmejao sam se mojoj

avršenoj kerki i duboko udahnuo,

upijajui njen miris, koji je biopredivan. endler je bila lepa, kakopolja tako i iznutra, i nisam

umnjao da e izrasti u snažnu li nost,da e jednog dana ostaviti svoj tragu svetu. Ona je jednostavno imalaaj pogled, izvesnu iskru u o ima

koju sam zapazio im se rodila.Odlu ili smo da krenemo malimMercedesom, koji joj je bio omiljeni, ipustili smo pokretni krov da bismo

uživali u prelepoj letnjoj ve eri. Biloe to nekoliko dana pred praznik Danada, i vreme je bilo divno. To je bila

edna od onih vedrih ve eri bezvetra, kada sam mogao da udahnem



da u vazduhu osetim prve znakeeseni. Za razliku od one kobne veeri pre šesnaest meseci, ja sam

tavio kerku na prednje sedište,vezao joj sigurnosni pojas i polakoprošao prilaznim putem a da nisam

nigde udario.Kad smo prošli pored kamenihtubova na ivici imanja, spazio sam

napolju parkiran automobil. To je bio

atvoren automobil s etvoro vrata,možda Oldsmobil. Kad sam prošaopored njih, sredove ni belac uskeobanje i kratke sede kose o ešljanena stranu promolio je glavu krozprozor automobila i rekao: ”Izvinite,da li je ovo Krajder Lejn?”

Pritisnuo sam ko nicu. KrajderLejn? pomislio sam. O emu on to



govori? Ne postoji Krajder Lejn u OldBrukvilu, niti bilo gde u Lokast Veli.Pogledao sam u eni i osetio talas

panike. U tom trenutku sam poželeoda su oba uvara po imenu Roko jošu i da me paze. Bilo je nešto udno i

uznemiravajue u tom susretu.Odmahnuo sam glavom i rekao:Ne, ovo je Pin Oak Kort. Ja ne znama Krajder Lejn.” U tom trenutku

am spazio još tri oveka koja suedela u kolima, i srce je odmah poelo da mi tu e… Do avola, oni sudošli ovde da kidnapuju eni!... Jaam posegnuo rukom, stavio je

preko endlerinih grudi, pogledao je uo i i rekao: ”Drži se, draga!”

Kako sam na inio pokret dapritisnem papu icu za gas, tako su se



otvorila zadnja vrata Oldsmobila iodjednom se tu stvorila jedna žena.Ona se osmehnula, potom mi

mahnula i rekla: ”U redu je,Džordan. Mi nismo došli da tepovredimo. Molim te, nemoj da

kreneš.” Ponovo se nasmejala.Pritisnuo sam ko nicu. ”Štaelite?” upitao sam u tivo.

”Mi smo iz FBI,” rekla je ona. Iz

džepa je izvukla crni kožni nov anik iotvorila ga. Pogledao sam… i tu sam,asvim sigurno, ugledao tri ružnalova koja su mi stajala pred licem:

FBI. To su bila velika slova, svetloplave boje, a iznad i ispod njih su senalazili neki zvani ni natpisi. Trenutak

kasnije, ovek sa uskom lobanjom mie takoe pokazao svoja dokumenta.



Nasmejao sam se i ironi noekao: ”Pretpostavljam da ovde niste

došli po šoljicu šeera, zar ne?”

Oboje su odmahnuli glavom odrino. Tog trenutka su druga dvaagenta izašla sa obe strane

Oldsmobila i takoe mi pokazaliovlaštenje. Ljubazna žena mi seužno nasmejala i rekla mi: ”Mislim

da bi trebalo da se okrenete i vratite

kerku kui. Moramo daporazgovaramo s vama.” ”Nema problema,” rekao sam.

Uzgred, hvala vam. Cenim to štoadite.”

Žena je klimnula glavom,prihvatajui zahvalnost što su bili tako

u tivi da ne prave scene pred mojomkerkom. Upitao sam: ”Gde je agent



Koleman? Umirem od želje daponovo vidim tog oveka nakon tolikogodina.”

Žena se ponovo nasmejala.Verujem da su oseanja obostrana.

On e uskoro biti s nama.”

Klinuo sam glavom rezignirano.Kucnuo je as da saopštim endler loševesti: Ove ve eri neeš dobiti Ragrets.U stvari, sumnjao sam da e uskoro u

kui doi do novih promena, od kojihoj se nijedna nee svideti – po evšiod privremenog tatinog odsustva.

Pogledao sam u eni i rekao joj:Ne možemo da idemo u Blokbaster,

draga. Moram da porazgovaram sovim ljudima nakratko.”

Ona je suzila o i i iskezila zube.Onda je po ela da vrišti: ”Ne! Ti si mi



obeao! Kršiš zadatu re ! Ja hou dadem u Blokbaster! Obeao si mi!”

Dok sam se vraao kui, ona je

nastavila da vrišti – potom jenastavila da vrišti dok smo ulazili ukuhinju, a onda sam je predao Gvin.

Rekao sam Gvin: ”Pozovi Nadin namobilni; reci joj da je ovde FBI i daam uhapšen.”

Gvin je klimnula glavom bez re i i

odvela endler na sprat. Onogrenutka kad je endler izvan vidika,ubazna žena agent FBI mi je rekla:Uhapšeni ste zbog prevare sa

hartijama od vrednosti, pranjanovca, i…”

Bla, bla, bla… pomislio sam, kad

mi je stavila lisice i izrecitovala mi zlone protiv ove nosti i Boga i svih



ostalih. Njene re i su prolazile poredmene poput nekog naleta vetra. Bileu mi potpuno bezna ajne, ili barem

nisu bile vredne toga da ih slušam.Na kraju krajeva, znao sam šta samuradio i isto tako sam dobro znao šta

am zaslužio. Uz to, imau dostavremena da nalog za hapšenjepregledam zajedno sa svojimadvokatom.

Kroz nekoliko minuta, u mojoj kuinije bilo manje od dvadeset agenataFBI – odevenih u uniforme spištoljima, neprobojne prsluke, sadodatnom municijom i ostalimtvarima. Bilo je ironi no, pomislioam, što su bili tako odeveni, kao da

u imali slu aj visoko rizi noghapšenja.



Nekoliko minuta kasnije, kona noe u mojoj kui pojavio i specijalni

agent Gregori Koleman. I ja sam bio

okiran. On je izgledao kao dete, nijebio stariji od mene. Bio je otprilikemoje visine, imao je kratku smeu

kosu, veoma tamne o i, skladne crtebio potpuno prose ne grae.Kad me je ugledao, nasmejao se.

Potom mi je pružio desnu ruku i mi

mo se rukovali, mada je to bilomalo udno, sa lisicama na mojimukama i svim ostalim. On je rekao,onom punim poštovanja: ”Moram

da vam kažem, vi ste veoma lukavprotivnik. Morao sam da kucam natotine vrata i nijedna osoba nije

htela da sarauje protiv vas.” Odmahnuo je glavom, i dalje



adivljen lojalnošu koju su Stratoncipokazali prema meni. Potom jedodao: ”Pomislio sam da biste možda

eleli to da znate.” Slegnuo sam ramenima i rekao:

Da, dobro, lak izvor zarade

predstavlja na in na koji to možeteda postignete kod ljudi, da li tonate?”

Savio je ivice usana nadole i

klimnuo glavom: ”Da, to jedefinitivno tako.” Tog trenutka je uletela

Vojvotkinja. O i su joj bile pune suza,ali je uprkos tome izgledala predivno.ak ni dok su me hapsili nisam mogaoda odolim, morao sam da gledam

njene noge, posebno zato što nisambio siguran kada u ih opet videti.



Dok su me vodili sa lisicama naukama, Vojvotkinja me je poljubila

u obraz i rekla mi da ne brinem.

Klimnuo sam glavom i rekao joj da jevolim i da u je uvek voleti. A onda sume odveli, za tili as. Gde su me

vodili, nisam imao pojma, ali samhvatio da u na kraju završiti negdena Menhetnu, a da u potomutradan biti izveden pred državnog

udiju.Kad se sad osvrnem na prošlost,eam se da sam se oseao nekako

osloboen – siguran da e sada haos iudilo kona no biti iza mene. Odslužiukaznu i potom izai kao trezan mladovek – otac dvoje dece i muž žene

dobrog srca, koja je stajala rame uzame pored mene uprkos svim



eškoama.Sve e biti u redu.Epilog

IdajiceZaista, bilo bi divno da smo ja i

Vojvotkinja nastavili da živimo

ajedno – da sam mogao daodslužim kaznu, da potom izaem izatvora i padnem u njen divan,ubavni zagrljaj. Meutim, ne, za

azliku od bajke, ova pri a nemarean kraj.Sudija mi je odredio kauciju na

10 miliona dolara, a onda me je, naamim stepenicama suda, upravo

Vojvotkinja dotukla.S ledenom hladnoom, ona je

ekla: ”Ja te više ne volim. Ceo našbrak je bila laž.” Zatim se okrenula



na štiklama i pozvala mobilnimelefonom svog advokata radiazvoda braka.

Pokušao sam da je urazumim,naravno, ali nije bilo šanse. Šmrkuizvešta eno, ona je dodala: ”Ljubav

e kao statua; možeš da je rezbarišve dotle dok ne ostane ništa.” Da, to je možda ta no, pomislio

am, da sve to ne pori e injenica da

i ekala da budem optužen da bidošla do tog zaklju ka, ti ku ko iponzorušo, koja zabadaš nož u lea!

Bilo kako bilo. Razišli smo senakon nekoliko nedelja, a ja samotišao u izgnanstvo u našu prelepukuu na plaži u Sautemptonu. To je

bilo lepo mesto gde sam mogao dae suo im s tim kako se zidovi



ealnosti obrušavaju na mene –lušajui kako se talasi Atlantskog

okeana razbijaju o obalu i

posmatrajui zalaske sunca nadplažom Šajnkok Bej, dok mi se životušio kao kula od karata.

U meuvremenu, na pravnomrontu, stvari su se još višepogoršale. etvrtog dana nakon štoam izašao iz zatvora tužilac je

pozvao mog advokata i rekao mu dae on, ako se ne budem izjasniokrivim i ne postanem državni svedok,osuditi i Vojvotkinju. I mada nijenaveo detaljne razloge za podizanjeoptužnice, mogao sam dapretpostavim da bi ona mogla da

bude optužena samo zbog zavere daroši ogromne svote novca. U emu bi



njena krivica uostalom mogla da seastoji?

U svakom slu aju, svet se

okrenuo naglava ke. Kako bi mogaoa, na samom vrhu lanca ishrane, dainkarim one ispod mene? Da li

odavanje mnoštva sitnih ribanadoknauje injenica da sam janakrupnija riba u gradu? Da li je tobilo isto matemati ko pitanje: da se

pedeset sitnih riba svodi na jednogkita?Saraivanje je podrazumevalo da

moram da idem ozvu en; da bihmorao da svedo im na suenjima i daauzmem mesto svedoka protiv

mojih prijatelja. To bi isto tako zna

o da bi trebalo da ispovraamopstvenu utrobu, i izbacim sve do



poslednje sitnice u pogledunepravilnosti koju je iko inio tokomposlednje decenije. To je bila strašna

misao. Apsolutno grozna misao.Meutim, kakvog sam izbora imao?Ako ne budem saraivao, oni e osuditi

Vojvotkinju i odvesti je sa lisicamana rukama.Osuena Vojvotkinja s lisicama na

ukama. To zapažanje mi se u inilo

prijatnim, u prvi mah. Da smo obojeoptuženi, ona bi verovatno ponovoazmislila o razvodu, zar ne? (Mi

bismo bili istog kova, oboje bismopripadali istom jatu.) I ona bi biladaleko manje poželjan ulov za drugemuškarce, ako bi svakog meseca

morala da se javi referentu kojinadzire bivše zatvorenike. Nema



umnje u pogledu te injenice.Meutim, ne, ja nikada to ne bih

dozvolio da se desi. Ona je bila

majka moje dece, i to je bilouštinsko pravilo koje se moralo

poštovati.

Moj advokat je ublažio udaracobjasnivši da su svi saraivali u sluaju kao što je moj – da u, ako odemna sud i izgubim, dobiti trideset

godina. I dok sam mogao da dobijemest ili sedam godina uz priznanjekrivice, to bi Vojvotkinju ostavilozloženom, što je bilo potpunoneprihvatljivo.

Zato sam saraivao.Deni je takoe optužen; i on je

akoe saraivao, kao i momci izBiltmora i Monro Parkera. Deni je na



kraju bio optužen na dvadesetmeseci zatvora, dok su ostali momcidobili uslovno osloboenje. Pokvareni

Kinez je sledei koji je bio optužen.On je saraivao, takoe, i bio osuen naosam godina. Potom je došao na red

Stiv Maden, Obuar, i Eliot Lavinj,prvoklasni degenerik, od koji suobojica priznali krivicu. Eliot je dobiori godine; Stiv tri i po. I, kona no,

Denis Gaito, Kuvar iz Džersija. On jeotišao na suenje i proglašen jekrivim. Avaj, sudija mu je odrediokaznu deset godina.

Endi Grin, takoe poznat kaoVigvam, umakao je pravdi; i KeniGrin, poznat još i kao Blokhed, takoe

e umakao pravdi, samo što onzgleda nije mogao da se uzdrži od



ake i slatke zarade. On je osuenmnogo godina kasnije, za prevaru saakcijama, koja nije imala nikakve

veze sa Stratonom. Poput preostalihanova klana, on je takoe saraivao, idobio je kaznu od godinu dana.

Tokom životnog puta, Vojvotkinjaja smo se ponovo zaljubili; jediniproblem je bio što je to bilo s drugimudima. Ja sam otišao tako da leko

da sam se verio, pa raskinuo uposlednjoj sekundi; Ona se, meutim,udala, i udata je do dana današnjeg.Ona živi u Kaliforniji, tek nekolikomilja od mene. Nakon nekolikoveoma teških godina, Vojvotkinja i jamo kona no zakopali ratne sekire.

Sada se odli no slažemo – delimi no ibog toga što je ona velika dama, a



delimi no i zato što je njen novi mužveliki ovek. Delimo starateljstvo naddecom, i ja ih viam gotovo svakog

dana.Ironi no, tek pet godina nakon

to sam optužen otišao sam da

odslužim zatvorsku kaznu – koju samslužio dvadeset dva meseca udržavnom zatvoru. Mada, ono štonikada nisam mogao ni da naslutim

– ni za milion godina, u stvari – biloe to da e poslednjih pet godina bitipodjednako lude kao i one prenjih.



434343434343434343434343434

Jordan Belfort - Vuk Iz Wallstreeta II Deo

Documents

Transcript of Jordan Belfort - Vuk Iz Wallstreeta II Deo