92G-22

353

38-33

Slovanská knihovima

*3186-1875-17“

|||||||||||||||||

L

| - - - -___________

__LE__

i .__- -__

i znao

| - -| |

|

|

ТЕОРИЈА позили.

Ђ, МАЛЕТИЋ,

г

|

GERAKLENGUAG

|-:-GEIGENERGYE-Gi |D

У БЕОГРАДУ,

Увод .

1.

2.

3.

4.

5.

6,

7,

11.

12.

13.

14.

15,

17,

18,

Појам лепоте . . . . . . .

Садржина и облик вештине .

Како се појављује лепота? . . . . .

Деоба вештине на пластичку и тонску .

Спојавање свију вештина у песмотворству .

Унутрашња побуда у песмотворству

Природан дар у вештини

0Члањени и неочлањени гласови у вештини .

Појам поезије . . . . . .

Садржина и облик поезије .

НАУКА О СТИХОТВОРСТВУ,

Деоба ове науке .

ПРВИ ОДСЕК.

прозодилА или нАукм о мRPRњу слоговА.

Висина, јачина и трајање гласа .

Тешки, лаки и средњи слог0ви .

Л0ТИЧКО ОДЛИКОВање . . . . . .

Мерење слогова у стара времена .

Мерење слогова у нас .

0 ритму у обште . . . .

Ритам у музици и говору .

Страна.

5

10

1()

14

15

}

Страна.

19, Подизање и спуштање . . . . . . . . . . 16

20. Такт и метрум . . . . . . . . . . . . . . 16

други одсек.

21. Коленци стихова . . . . . . . . . . . . . . 17

22. Коленци у речи . . . . . . . . . . . . . . 18

23. Усек или цезура . . . . . . . . . . . . . . . 19

24. Двосложни коленци . . . . . . . . . . . . 20

25. Тросложни коленци . . . . . . . . . . . . 23

26. Четворосложни коленци . . . . . . . . . . . 24

27. Прелом . . . . . . . . . . . . . . . . 25

трећи одсек.

28, РОДОВИ стих0ва . . . . . . . . . . . . . . 28

29. Јамбиски стихови . . . . . . . . . . . . . 31

. 30. Какви има јамбиски стихова у нашим народ

НИМ Песмама . . . . . . . . . . . . . . 33

31. Сенарије . . . . . . . . . . . . . . . 37

32. Александровац. . . . . . . . . . . . . . . 38

33. Нибелуншки . . . . . . . . . . . . . . . 38

34. Трохејски стихови . . . . . . . . . . . . . 40

35. Какви има трохејски стихова у нашим песмама? 41

36, Да ли је наш петочлани трохеј удесан за драме? 45

37. Трохејски стихови од пет и по и више коленаца . 47

38, Дактилски стихови . . . . . . . . . . . . 49

39), (МешанИ ИЛИ КЛасиЧКИ СТИХОВИ . . . . . . . 51

40. Ексаметер . . . . . . . . . . . . . . . 51

41. Пентаметер . . . . . . . . . . . . . . . 55

42. Архилошки стих . . . . . . . . . . . . . 56

43. Асклепијадски стих . . . . . . . . . . . . 57

44, Алкејски стихови . . . . . . . . . . . . . i 58

45. Фалекиски стих . . . . . . . . . . . . . 59

46. Сафина строфа . . . . . . . . . . . . . . 59

. 47. Стихови без прописани коленаца . . . . . . . 60

48 Мане наши певаца у писању класички стихова . . 61

четврти одсек.

49. Слик . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

50. Родови сликова . . . . . . . . . . . . . . 63

у

52.

53,

55.

56,

57,

(6(),

61.

(63,

64,

66,

67,

(69),

70,

71,

72,

73,

74,

75,

76,

77,

78,

8(),

81.

82,

83,

Слик мушки, женски и средњи

СЛИК ИСТОветан и богат

0c0бити облици слика

Примедба 0 овим стиховима .

На што је слик? . . . . . .

0бшта правила за слик . . . . . . . .

Турске речи и погрешно скраћивање речи .

Правила за слик што се тиче његовог облика .

Нечисти сЛИКОВИ

Свезивање стихова

Строфе . . . .

Даља правила, која

фзм83 . . . . . . . . . .

Број стихова у строфама

Терцина и риторнел .

Строфа од 4 стиха. . . . .

Нибелунжска строфа . . . . .

Строфа од 5, стихова, Рефрен .

Строфа од 6, стихова

Сестина . . . . . .

Строфа од 7. стихова

Строфа од 8 стихова . . . . . . . . . . .

Италијанска станса или ottava rima и сици

лијанкка . . .

Строфа од 9. стихова

Строфа од 10, стихова .

Строфа од 11. и 12. стихова

Строфа од 14, стихова. Сонет

КанцОна . .

КанЦИОН

Триолет .

Мадригал

Акростих

Газела

се тичу јединства у стро

Д 0 Д,А ТА К,

0 поетској прози, и 0 поетском језику у њего

, вом метричком облику . .

85, Употребљавање одлучни именица ваља избе

гавати. Бирање речи

Страна.

65

66

67

69

72

73

75

76

77

81

81

83

84

85

86

87

88

88

()()

01

() ||

93

94

95

96

87

98

98

98

99

100

101

86.

87,

89,

()(),

02,

93,

94,

95,

96,

97.

98,

()(),

101.

102.

103.

104.

105,

106,

107,

108,

100,

112,

113.

114,

115,

Новост и достојанство у говору .

Тропи и фигуре

РИТМИСКИ ЖИВОПИС

И 91. БлагOTЛасНОСТ

Скраћивања или елизије .

Дужина реченица

Ритам у поетској прози .

Д, ТЕ О II.

НАУКА О ПЕСМОТВОРСТВУ,

Делење поезије по њеној суштини .

Спев сантименталан и наиван . . . . .

Класичка, романтичка и помодна поезија .

Духовна и светска поезија .

Лирска, епска и драмска поезија .

Старина лирске поезије .

ПРВИ ОДСЕК.

Појам лирске поезије и њено чуство . .

Задатак лирске шоезије и њена ограниченост .

Садржина лирске поезије

Делење лирске поезије

Појам песме и њена садржина

0блик песме . . . .

Духовне песме и светске

Сколија и анакреонске песме

Народне песме

Шта је ода? . . . .

Какав је језик у оди?

0 стиховима у оди . . . . .

Појам химне и њен предмет . . . . .

Разлика међу химном старом и новом .

Страна.

102

102

103

105

106

108

109

112

113

114

| 15

118

120

121

122

123

123

124.

124

“ 125

VII

S. 116.

S. 117.

118,

, 119,

. 121.

122,

. 124.

, 125.

, 126,

, 127,

128,

, 129,

132,

133,

134,

135.

S. 136,

. 137.

, 138.

139),

, 140,

. 141.

. 142.

. 143.

. 144,

145,

. 146.

. 147,

Псалми . . . . .

ДитирамВ . . . .

Карактер дитирамва

Данашњи дитирамв . . . . . . . . . . .

Кантата. Њен појам и њено вештаство . . .

Кантатини делови

Арија и кор . . . . . . . . . .

Кантата духовна и светска . . . .

Елегија.

појам - . . . .

Предмет елегије .

Садржина певачке туге .

Владајући карактер у елегији .

Круг елегије и стих . . . . . . . . .

Хероида. Разлика њена од елегије . . . . .

Поучљиви спев у ужем смислу. Да ли се по

учавање слаже са поезијом? .

Какав је дидактички шевац, и које су идеe

Дидактички спев најудесније 7

Старина Дидактичког спева . . . . .

0писујући спев. Сродство овога спева

ДаКТИЧКИМ СПевOM . . . . . . . . .

Чега се ваља чувати у оваквом спеву?

Сатира. Деоба њена на озбиљну и шаљиву .

Чега се ваља Певцу држати у нападању на

људске слабости ? . . . . . . . . . .

Шта се представља у сатири? . . . . . .

Шта сме, а шта не сме сатирик изсмејавати? .

0 једној главној мани у сатири . . . .

0д куда име сатири и какав јој је стих? .

Гнома, Шта је гнома, и шта иште њен ка

рактер

Размер у гноми .

Народне пословице

Надпис. Првобитно

Задатак у надпису . . . . . . . . .

Жаока или бодља у надшиоу, и размер .

Поетско писмо, На чему је основана теорија

поетског писма? . . . . . . . .

Индивидуалност певчева у писму . .

код новији шеваца .

СА ДИ

употребљавање његово . .

Њено етимологијско значење и њен

. 134

88.

Страна.

126

127

128

128

129

129

13()

131

132

132

133

134

135

136

137

137

138

138

140

141

142

142

143

143

143

144

145

145

146

Страна.

ДРУГИ ОДСЕК.

ИОТОРИЈОКИ РАЗВИТАК ЛИРСКЕ ПОЕЗИЈЕ,

Отарина поезије. Поезија је првобитно служила вери . . 147

Најстарија је лирска шоезија. Лирска поезија у Инди

јанаца . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

Лирска поезија у Евреја. . . . . . . . . . . . . 149

Пророчица Девора и цар Давид . . . . . . . . . . 150

Соломон. Лирска поезија у Грка, 0лин, 0рфеј. Музеј,

Лин. Памф. . . . . . . . . . . . . . . . . 151

Еолска поезија. Алкеј, Саф0. Брина. Дорска поезија . . 152

Алкман. Стезихор. Аријон. Ибик, Пиндар, Тиртеј . . . 153

Архилох, Анакреон и Саф0 . . . . . . . . . . . . 154

Дидактика. Исиод. Каснија дидактика до Езопа . . 155

Езоп. Лирика у Римљана . . . . . . . . . . . . 156

Валерије Катул, Виргилије Марон . . . . . . . . . 158

Проперције Секст. 0рације Флак . . . . . . . . 159

Публије, 0видије Назон . . . . . . . . . . . . 160

Лирика у Арапа . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Мухалхал. Арапска поезија после Мухамеда. Мутанаби . 162

Табит. Заслуга Арапа на пољу науке. Персијанци . . 163

Низами. Челаледин Руми, Хафис, Мевлана. Прелаз из

старога века у средњи . . . . . . . . . . 164

Почетак провансалске поезије. Тробадури или трубадури 165

Трувери у северној Французкој. Северни Французки је

зик преотима ма над јужним. Клотилда . . . . 166

Франц Малерб. Матирен Рењер. Никола Боало. Делил . 167

Волтер . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

Лирика у време револуције. Понс-Дени Екушар Лебрен.

Руже де Лисл . . . . . . . . . . . . . . . 169

Каснији певци. Андре Шење, Парни. Пијер жан Ве

ранже, Ламартин. Шарл Нодије. Виктор Хиго .

Лирика у Италији . . . . . . . . . . . . . . 170

Франческо Петрарка . . . . . . . . . . . . . . . 171

Златни век италијанске књижевности . . . . . . . . 172

Раскидање стари петраркини окова. Габријело Кја

брера, Винченцо да Филикаја, Ђакомо Леопарди . 173

Шпанија . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173.

Шпански романс . . . . . . . . . . . . . . . . 174

IX

Страна.

Иниго Лошецде Мендоца. Жуан Боскар Алмогавер. Гар

цилазо. Понс де Леон. Хернандо де Херера . . . . 175

Педро Калдерон дела Барка, Жуан Баутиста де Ариоца. 175

Енглезка лирика, Барди и Минстрели . . . . . . . 176

Седмон. Џефари Часер. Милтон . . . . . . . . . . 177

Попе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - 178

Повратак поезије природи и простоти. Томсон. Едуард

Јунг. Тома Гре. Нова школа Лаковаца . . . . . 179

Вилјам Вордсвурт, Колериџ и Саудије. Тома Мор.

Немачка. Минесенгери . . . . . . . . . . . . 180

Хајнрих Велдечки. Рајнмар. Волфрам Ешенбашки. Харт

ман Ауски. Хајнрих Мајсенски.— Вештачки певци

(мајстерсенгери) . . . . . . . . . . . . . . 181

Лутер и 0пиц.—Галоманија, Клопшток. . . . . . . 182

Нова певачка друштва. Лесинг и Хердер . . . . . . 183

Јохан Волфганг Гете . . . . . . . . . . . . . 184

Ј. К. Фридрих Шилер . . . . . . . . . . . . . 185

Хелдерлин . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

Теодор Кернер, Фридрих Рикерт, Лудвиг Уланд, Шла

тен, Хајне, Ленау и Анастасије Грин.

Поезија у Чеха. Краљoдворски рукопис и Љубушин .

суд. Александреида . . . . . . . . . . . 187

Јован Колар, Јаблонски, Челаковски, Хавличек . . . 188

Развитак поезије у Срба. Павле Соларић . . . . . . 189

Владика Мушицки. Јов. Хаџић и Јов. С. Поповић . . 190

Људев. Вукотиновић, Иван Тpнски, Ив. Мажуранић, Ив.

Кукуљевић, Јован Суботић, Никанор Груић, Бранко

Радичевић, Ђ. Јакшић и Јов. Јовановић.

Марко Марулић. Минчетић. Иван Гундулић . . . . . 191

Андрија Качић, Антун Рељковић,

Пољаци . . . . . . . . . . . . . . - . . . - 19%

Св. Војтјех. Андреја из Слупа или Слопуховски. Сарб

јески. Јован Кохановски. Шимоновић (Симонид). Јо

сиф Вартоломија, Кајетан Вергерски . . . . . . 193

Станислав Трембецки. Ј. Красицки. Адам Нарушевић.

Франциск Карпински. Антоније Малчески, Јосиф

Богдан Заљески. Адам Мицкијевић . . . . . . 194

Страна.

Руска Лирика. Ломоносов, Державин . . . . . . 195

ЗКуковски и Пушкин, Баратински, Делвик и Јазиков.

Лермонтов, Ал. Колцов, С. Алипанов и Уљанов,

ТРЕЋи одсвк.

S. 149. Разлика епске поезије од лирске и драмске . . 196

S. 150. Разлика поетског приповедања од историјског.

0д куд певчева мирноћа 2 Басна приповедке . . 197

S. 151. Вештаство у епској поезији . . . . . . . . 197

SI-152. Епизоде у приповедању . . . . . . . . . 198

S. 153. Почетак, развитак и свршетак у пришоведању 199

S. 154, Слог у приповедки . . . . . . . . . . . . 199

S. 155. Шта је басна 9. . . . . . . . . . . . . . 200

S. 156. Догађај у басни . . . . . . . . . . . . . 201

S. 157. Измишљена радња у басни . . . . . . . . . 202

S. 158. Моралу је у басни обичније место на крају . . 202

S. 159. Најзнатнији баснописци . . . . . . . . . . 203

S. 160. Алигорија . . . . . . . . . . . . . . . 204

S. 161. Шаравола . . . . . . . . . . . . . . . 204

S. 162. Парамитија . . . . . . . . . . . . . . . 205

S. 163, Шта је поетска приповедка? Њена суштина . . 205

S. 164. Поетска приповедка у ужем смислу . . . . . 206

S. 165. Шта је легенда? . . . . . . . . . . . . 207

S. 166. 0збиљна и комична легенда . . . . . . . . 208

S. 167. Гатка . . . . . . . . . . . . . . . . 209

S. 168. Новије гатке . . . . . . . . . . . . . . 209

S. 169. Прича . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

S. 170, Традиција и глас . . . . . . . . . . . . 210

5, 171. идила. Шта је идила, и какав је то природан

живот у њој? . . . . . . . . . . . . . . 211

172. Идила стара и нова . . . . . . . . . . . 212

. 173. Слог у идили . . . . . . . . . . . . . 213

174, Балада и романс. Првобитно значење ови речи 213

175. Разлика баладе од романса . . . . . . . . . 215

176. Њиов облик . . . . . . . . . . . . . 216

177. Еп. Име и постанак епа . . . . . . . . . 216

178. Шта представља еп? Главно дело у њему и епизоде 217

179. Главни јунак у епу . . . . . . . . . . . . 218

XI

Страна.

Š. 180. Друга (споредна) лица у епу . . . . . . . . 219

S. 181. Све црте у карактерима ови јунака треба да са

ставе једно цело . . . . . . . . . . . . . 220

š. 182. Судбина у ешу . . . . . . . . . . . . . . 221

Š. 183. Чуства и мишљења не смеју прекидати мирно на

предујући ток епски . . . . . . . . . . . 222

S. 184. Цртање предмета по њиовом спољашњем облику 223

S. 185. Место живописа предмета служи се певац описи

вањем постајања каквог предмета . . . . . . 223

S. 186. Eпски певац може нас одма у почетку увести у

средину приповедке . . . . . . . . . . . 224

S. 187. Деоба епа. Епошија или велики јуначки спев . 225

S. 188. Романтички еш . . . . . . . . . . . . 225

S. 189. 0стали видови епа . . . . . . . . . . . . 226

S. 190. Деоба еша по спољашњем облику. Стих . . . 227

S. 191. Роман и новела. Шта је роман, и чим се раз

ликује од новеле и поетске приповедке? . . . . 228

S. 192. Постанак романа од новеле ; шта се представља

у роману? . . . . . . . . . . . . . . . . 229

S. 193. Заплет у роману . . . . . . . . . . . . 230

S. 194. Главно лице у роману.—Почињање са средином

догађаја. Природно развијање дела. 0блик романа 231

. 195. Деоба романа по вештаству . . . . . . . 232

Š. 196. Новела . . . . . . . . . . . . . . . . 234

четврти одсек.

Историјски развитак епске поезије. Индија, Махабха

рата и Рамајана . . . . . . . . . . . . . 235

Шурани. Калидаза . . . . . . . . . . . . . . . 236

Грчка Илијада и одисеја . . . . . . . . . . 237

Киклици и рапсоди . . . . . . . . . . . . . . 238

Аполоније . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

Нон. Музеј. Роман.Хелиодор. . . . . . . . . . . 240

Рим. Луканова Фарзалија.Клаудије Клаудијан.

Араши.–Тисућа и једна ноћ. Антара. Ибн ес Саиг 241

Новела и роман, Хамадани. Харири.

Персија. — Фирдузи . . . . . . . . . . . . . 242

Италија. — Данте Алигијери . . . . . . . . - . 243

Divina comedia. Ђовани Бокачијо. Fiametta. Фили

кошо. Тезеида и Филострат. Декамерон . . . . . 244

XIII

Страна.

Бојард и Ариост. Антоније Франческо Грацини. Оrlando

inamorato. L’ Orlando furiosо. Торквато Тасо .

0слобођени Јерусалим . . . . . . . . . . . . .

Французка. Фенелон и његов „Телемак.“ Лесаж, и ње

гов „Жил Блаз из Сантилане“. Ла Фонтен. Волтер.

Његов „Задиг“, „Кандид“, и „девојка орлеанска“. Русо

и његова „нова Хелоиза“ . . . . . . . . . . .

Његов „Емил“. Алфред де Вињи. Емил Дешамп. Сент Беф.

Алфред де Мисе. Виктор Хиго. Ђорђе Санд и „Ин

Жил Жанен. Алексан, Дима старији. Евжен Си.

Шпанија. — Сид народни. Сиду вештачкој поезији .

Гонзало де Берцеа. Васко де Лобеира и његов „Амадис

из Галије“. Сервантес

његов „Дон Кихот из Манхе“ . . . .

Енглезка. Барди и Осијан . . . . . . . . . .

Минстрелси. Роберт Бурнс из Шотландске, Милтон .

Његов „изгубљени рај“. Џонатан ОФифт, и његов ро

ман „Гуливерова путовања“ . . . . . . . .

Данило Дифо и његов „Робинзон“. Самуило Ричардсон

и његов роман „Клариса“. Валтер Скот и његов

роман „Ваврли“ . . . . . . . . . . . . . .

Тома Мор и његови „источни романи“. Лорд Бајрон.

„Витеза Харулда аџилук“, и „Ђаур“, „Невеста из

Абида“ и „Корзар“

Његов „Дон Жуан“ . . .

Џемс Фенимор Купр , Булвер,

лајл и Алфред Тенисон.

Немачка . . . . . . . . . . . . . . . . .

Волфрам и Готфрид, „Парзивал“ и „Тристан и Изолда“

Nibelunge-Not . . . . . . . . . . . . . .

Вештачки певци. Клопштокова „Месијада“. Виланд

и његови спевови. Фос и Биргер . . . . . .

Гете и Шилер . . . . . . . . . . . . . . . .

Жан Пол. Матисон, Клајст, Ернст Шулце, Хелдерлин и

његова „Емилија“, „Архипелаг“ и „Хиперион“.—

Фридрих Рикерт и његови спевови: „источне руже,

„брамске приповедке“ и „Ростем и Сураб“.

Уланд. Хајнрих Хајне и његов спев „Ата Трол“.

Јулија Мозена „Ritter Wahn“ „Ahasver.“ Ле

науов романс „Савонарола“. . . . . . . . . .

Дикенс, Ервин, Тома Кар

245

246

247

249

25()

251

252

253

254

255

256

257

258

259

261

262

263

XIII

Страна.

Русија. Слово о полку игоревом. Руске думе .

Угледање на туђе узоре. Жуковски. Козлов и његова

пришоведка „монах“ . . . . . . . . . . . .

Пушкин и његова поетска приповедка „Руслан и Луд

мила“, с романом: „Евђеније 0Heгин“.—Лермон

тов и његов „спев о цару Ивану Васиљевићу“

0дојевски. Ужаков. Павлов. Херцен. Марлински и Гогољ.

Малоруси. — Иван Петровић Котљаревски. Артемов

ски, Гулак и Квитка, Тарас Шевченко . . . .

Кулиш и Марко Вовчок.

Епска поезија у Срба. Симе Милутиновића „Серби

јанка“. Петар Петровић Његош и његов „горски

вјенац“ . . . . . . . . . . . . . . . .

Соларићева идила „Милош и Радован“. Јована С. По

повића „Марко Боџарис.“ Ивана Мажуранића „смрт

Смаил-Аге Ченгића.“ Светићев „први прелазак Цр

нога Ђорђа у Срем.“ Суботићев „Краљ Дечански.“

Ивана Гундулића „0сманида“.

Епска поезија у Пољака . . . . . . . . . . .

„Хотинска војна.“ Антоније Малчески. Заљески и ње

гов еш „Дух пустиње“. Северин Гаштински и ње

гова приповедка „Каневски Замак.“ Чајковски и

Мицкијевићев спев „Пан Тадеја“

ПЕТИ ОДСЕК.

š, 197. Степен поезије у драми. Драматик позајмљује

своје осећање лицима . . . .

S. 198. Каква је радња у драми . . . .

Š. 199. Даља разлика између драме и еша

Š, 200, Главно лице . . . . . . . . .

Š, 201. Сталност карактера у главном лицу .

S. 202. Какав је поетски карактер2 .

Š, 203. Постојанство у карактеру . . . . . . . . .

Š, 204. Противположени карактери и вештаство драмско

S. 205, Вештаство из историје . . . . . . . . .

Š, 206. Јунак из своје историје више се допада, него

из туђе .

Говор радећи лица мора бити природан

265

266

267

268

269

271

372

у

273

у

274

275

276

XIV

и Страна.

Š, 208. Ни друга лица у драми не остају према главном

у присенку . . . . . . . . . . . . . 277

Š, 209. Јединство у драми . . . . . . . . . . . . 278

š. 210. Место, на ком се драмска радња свршује . . 279

Š. 211. Време или трајање радње . . . . . . . . . 280

Š. 212. Некадашње правило у Француза што се овога тиче 281

S. 213. Јасни узроци у драмској радњи . . . . . . . 282

Š, 214. Перипетија и катастрофа . . . . . . . . . 283

Š, 215, Катастрофа је само једна . . . . . . . . . „

Š.: 216. Судбина у трагед, или наравствени поредак света 284

Š, 217. Како ће се лице у драми најпосле са својом суд

бином изравнати? . . . . . . . . . . . . 285

Š, 218. Двојако сматрање драме: колико је поетска и

колико је позориштна . . . . . . . . . „

S. 219. Деоба драме по спољашњем облику . . . . . 287

S. 220. Шта садржи у себи сваки део драме? . . . . 288

Š. 221. У другом делу почиње прави заплет . . . . . 289

S. 222. Пролог и ешилог . . . . . . . . . . . . . 290

Š, 223. Говор у драми . . . . . . . . . . . . . . 291

Š, 224. Монолог . . . . . . . . . . . . . . „

. S. 225. Вештина у представљању . . . . . . . . . 292

S. 226. Стих у драми . . . . . . . . . . . . . 294

S. 227. Деоба драме по разлики људске природе . . . 295

Š, 228. Појам трагедије . . . . . . . . . . . . 296

S. 229, Кривица јунакова у старој грчкој трагедији . . 297

Š, 230, Величаство у грчкој трагедијн . . . . . . 298

S. 231, Судбина у новој трагедији . . . . . . . . . 299

Š, 232. Какво мора бити страдање јунака . . . . . . 300

Š, 233. Страдање јунака кад ће одговарати трагичком “

задатку? . . . . . . . . . . . . . . . 301

Š, 234. Главно лице не сме бити велики зликовац, али

не треба ни због слабости духовне да страда . 302

S. 235. Исто тако не треба да је главно страдајуће лице

и без сваке своје кривице . . . . . . . . . 303

S. 236. Страдање лица мора се представити живо, исти

нито и подпуно .

S. 237. Главно лице може бити и прост грађанин . . 304

S. 238. Какви могу бити зликовци у трагедији? . . . 305

Š, 239. Појављивање духова . . . . . . . . . . „

Š, 240. Безумље . . . . . . . . . . . . . . . . 306

S. 241. Историјска и грађанска трагедија . . . . . . „

Страна.

S. 242. 0блик трагедије . . . . . . . . . . . . . 307

5. 243. Шта је комедија? . . . . . . . . . . . . „

S. 244. Шта обувата комично ? . . . . . . . . . . 308

5. 245. Какав је задатак комедије? . . . . . . . 309

5. 246. Високо и просто комично . . . . . . . . . „

S. 247. Право комично по Хеглу . . . . . . . . . 310

S. 248. Досетљивост и оштроумље у комедији . . . . 311

S. 249. Употребљавање шале у комедији . . . . . . . 312

Š. 250. Заплет . . . . . . . . . . . . . . . . „

Š, 251. И у комедији су карактери обшти . . . . . . 313

Š, 252. Богатство комична карактера . . . . . . . 314

Š, 253. Морал и комична несрећа . . . . . . . . . „

S. 254. Изсмејавање је противно комедији . . . . . . 315

Š, 255. Трагикомедија . . . . . . . . . . . . . 316

Š, 256. Какав треба да је свршетаку оваквој драми? . 317

S. 257. Шта је опера? . . . . . . . . . . . . . 318

5. 258. Музика у опери не сме бити претежнија од поe

зије . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319

S. 259. Видови опере (ореra seria, opera bufa, опе

рета, мелодрама) . . . . . . . . . . . „

S. 260. Пародија и травестија . . . . . . . . . . 321

S. 261. Загонетка и њени видови: шарада и логогриф . 322

ШЕСТИ ОДСЕК.

ИстоPијски РАзвитAк ДРАмскЕ повЗИЈЕ,

Грци. Постанак трагедије. Арион, Теспис и Херил, Ес

хил и његове трагедије . . . . . . . . . . . 323

СОФокао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325

Еврипид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326

Комедија и Аристофан . . . . . . . . . . . . . 327

Менандер . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328

Филемон . . . . . . . . . . . . . . . . . . - „

Драма у Римљана . . . . . . . . . . . . . . „

Андроник или Ливије . . . . . . . . . . . . . 329

Златни век за римску трагедију. Сенека . . . . . . 330

Комедија у Римљана, Маrcus Accius Plautus . . . . 331

Теренције . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332

Мимус . . . . . . . . . . - . . . . . . . . 333

Опера. Карло Голдони. Пијетро Метастазијо.—Индија 334

Колидазине драме: „Сакунтала“ и „Викраморвави“

ХVI

Французка. Пјер Корнељ .

Жан Расен . . . .

Молијер . . . .

Виктор Хиго. Делфина Геј.— Шпанија.Увод .

Лоше де Вета

Жуан Руец де Аларсон

Вилјам Конгрев .

Немачка. Готфрид Ефраим Лесинг .

Гете и Шилер . . .

Грилпарцер, Клајст Х

Нашадрама. Ј. С. Поповић, Матија Бан и Јован

ботић .

ајнрих, Јулије Мозен

Страна.

. Педро Калдерон дела Варка .

Енглезка. Шекспир . . . . . . . . . . . .

335

336

337

338

је

340

340

у

343

344

у

347

У В 0 Д.

S. 1.

Појам лепоте.

Песмотворство спада у леше вештине. Пред

мет је лепим вештинама представљање лепоте.

Лепо је, духом произведено и у спољашње

вештаство положено преображењечуствено огра

ничене појаве за чист израз идее. У осталом,

ма на колико начина изразио се појам лепоте,

опет остаје на последку то, да се лепота боље

даје осећати него описати.

Š. 2.

Садржина и облик вештине,

По овоме мора лепота имати двоје: идеу и

спољашњи облик, и ово двоје мора тако бити

спојено, да састави једно савршено цело, т.ј.

да идеа подпуно одговара спољашњем облику, а

овај ошет идеи;да спољашњи облик нема ниједне

црте, која неби изражавала идеу, и да се идеа

у свакој црти огледа. Идеа је садржина вештине,

а облик јојје ограничено тело, које је по видо

вима вештине различно.

ТЕОРилА повЗилв.

Š. 3. .

Како се појављује лепота?

Лепота се различно појављује,час као нешто

узвишено, час као љубавно, час као трагично и

комично, свестно и несвестно и т.д. па и спојена

са добротом и истином. —

Ако лепе вештине кадшто и оно, што је ру

жно, представљају, то опет стоји као правило,

да та ругоба мора лепоту подпомагати. Свако

јако мора укупни упечатак каквог вештачког

производа одговарати чуству о лепоме.

S. 4.

Деоба вештине на пластичку и тонску.

Вештина може своје идеале облачити у веш

таствен облик и у гласове, и по томе је и веш

тина једна слична или образна (пластична), а

друга гласна (тонска). Прва обувата сликарство,

живописање и зидарство, а друга: певање, ре

читост и песмотворство.

S. 5.

Спојавање свију вештина у песмотворству.

Песмотворство је, по Фишеру, скуп свију

вештина. Оно има нечега у себи, што одговара

зидарству, сликарству, живошисању и музици.

Али је опет са свим самостално, само себи шо

добно. Јер међу свима лепим вештинама само оно

говори, по чем само певац изказује, шта осећа и

шта у својој унутрашњости гледа. Па то је

управо узрок, што међу свима лепим вештинама

песмотворство има највише духовнога у себи,

што је најразумљивије, што највише обувата и

што највише дејствује; јер говор је орган ду

ховни, којим седуху сваком правцу одкрива. Но

почем се и наука и речитост и друштвени живот

тако исто служе говором као средством за саоб

штавање, а нарочито за поучавање разума,

управљање воље, уверење духа и срдца, разте

ривање скуке и О. Ш., то се песмотворство од њи

разликује задатком свију лепи вештина, и по

томе је сила уобразна нарочито у послу, као ду

ховна сила, која прерађује и саобштава, а тако

исто и прима.

S. 6.

Унутрашња побуда у песмотворству.

У суштину правог песмотворства спада и

унутрашња побуда, са свим не зависна од спо

љашњи цељи. Али и ако певцу, по његовој уну

трашњој шобуди, није потребна спољашња цељ,

што песмотворство само у себи носи своју на

плату: то опет не може се рећи, да оно нема за

датка и да није користно. Главни је задатак пе

сметворства, представљање лепоте, и по томе

угађање чуству о лепоме; а почем нас може од

труда и светски брига одтргнути и у виши свет,

у свет идеала и савршенства подићи; почем нам

чуства и мисли облагорођава, напу вољу к де

лању крепи, нашем разуму и срдцу рану даје,

|

4

- а одзаблуде нас чува, за све оно, што је лепо,

добро, истинито и право, вољу нам отвара, па

нас и за побожност спрема, теши нас и весели и

т. д.: то се може рећи, да је највећа корист пе

смотворства у обпте утоме, што у наравственом

свету покреће обште силе, којима се одржава мир

и благостање, као што су н. пр. чуство о пра

вичности, части, слободи, љубави к оташтву и

т. д., па зато су му и владаоци и мудраци своју

пажњу поклонили.

Š. 7.

Природан дар у вештини.

Стварати идеале не може сваки човек; то је

редак дар, који су, тако рећи, само љубимци и

изабрани из руке небесног отца примили, и који

се не може никаквом науком, никаквим трудом

прибавити. Зато су стари мислили, да су певци

Богом заданути: „Еst Deus in nobis, agitante ca

lescimus illo.“

Но и поред највећега дара нуждна је сваком

вештаку и наука с трудом и обдeлaвањем своје

струке, по ономе: „Ego nec ingenium sine divite

Vena, neque quid rude possitvideo ingeuium : alte

rius sic altera poscit opem vis ét coniurat amice“

S. 8.

0члањени и неочлањени гласови у вештини.

У сличној вештини појављује се лепотау про

СТИМ Сликама само једним цртањем, и привезана

5

је за шростор,за слагањеделова спољашњег ма

теријала једно До другог, а у гласној вештини

изражава се лепота следовањем делова једно за

другим. Средство су гласови очлањени или нео

члањени, они за шесмотворство и речитост, а ови

за музику. Остављајући друге вештине као пред

мет естетике, прелазимо на наш предмет,

ПЕсмотвоPство,

S. 9.

Појам поезије.

Поезија у ширем значењу јест пред

става идеалнога у савршено лепом облику. У

овом значењу обувата оно све лепе вештине.

У ужем значењу поезија је вештина, која

лепе идеале речма остварује, или другим речма:

вештина, која говором, склопљеним редом мисли

Лепоту преставља.

Речи, као поетска одећа, могу бити или у

прози или у стиху; у првом случају биће говор

невезан (одрешен, слободан), а у другом везан.

S. 10.

Садржина и облик поезије.

У песмотворству ваља разликовати садржину

и облик. Прву састављају мисли(певчеве, а други

Форма поетски речи. Ово двоје заставља предмет

науке о песмотворству у ужем смислу.

Форма је шоезије двострука: унутрашња и

6

спољашња. Унутрашња је етреј мисли и облика,

којим се идеа изражава, и који се може назватиfotA

поетским колоритом, а спољашња је овај сло

гова и гласова, кога се готово ни мало не тиче

смисао спева, и може се сматрати као калуп, у

који се речи слажу. Она је на законима музике

основана

Спољашња Форма поезије саставља шредмет

науке о стихотворству. Поезија дакле дели се на

два главна дела: на науку о стихотворству и на

науку о песмотворству.

Обе ове науке зову се једним именом: нитика).

НАУКА () (ТИХОТВОРСТВУ,

S. 11.

Деоба ове науке.

И ако се гдекоји видови песмотворства одре

шеним слогом представљају, то је опет поетска

права одећа стих, или везан слог; а почем су

стихови, изчланова састављени, на мерењу сло

ГОВа основани, па су јошт и сликом везани; то

се ова наука, болатинскомм мерика названа,

дели на четири дела: први излаже прозодију.

ИЛИ науку о мерењу слогова, други чланове сти

сова или коленце, трећи сам стих и родове сти

хова, а четврти свезивање стихова, слик и строфе.

Први Одсек.

ПРОЗОДИЈА, или НАУКА о мВРЕњу СлогOBA.

S. 12.

Висина, јачина и трајање гласа.

(Наш говор састављају очлањени гласови.

Сваки глас, да би се могао чути, мора имати из

вестне висине, известне јачине и известнога тра

јања. Ово троје заједно саставља глас. Да би го

вор био подпуно разумљив, морају и очлањени

гласови имати ова три својства. Мењањем висине,

јачине и трајања гласа на слоговима и речма по

пуњавамо често граматичке форме у говору. Јер

многе реченице неби се никако могле разумети

без правог изговора, т. ј. ако им неби у помоћ

притекло известно дизање, известна јачина или

трајање гласа на неким речма.

Правилно употребљавање оваквог мењања

гласова односно на разумљивост говора, задатак

је граматике, у колико сето даје у правила све

сти. Но осим ове разумљивости у говору произ

воде споменута три својства у гласовима и бла

гогласну лепоту, која подобно музици пријатно

наше уши дира.

Као год што се све речи у каквој реченици

не изговарају једнако, тако исто и поједини сло

гови уречма, већ суједни јаче, а други слабије

оглашени. Овакво одликовање једног слога од

други зове се подизање слогова, а други сло

гови, који се око оног првог нижу, зову се спу

штања. Тако се н. пр. у речи разсудити слог су

од свијудруги одликује, и он је, тако рећи, сред

среда, око које се остали слогови нижу,

Одликовање једног слога од другог бива у

нашем језику на више начина, би граматика је

сваком и свој знак дала; но прозодија разликује

само двојаке слогове, тешке и лаке, и бележи

их знацима, задржаним од најстарији времена:

прве овим Г, а друге овим - знаком.

Тешки, лаки и средњи слогови.

Тешки су у прозодији слогови сви они, који

имају тежину или јачину гласа, и по томе

1., они, који у изговарању отезање гласа из

искују, дакле, који се у граматици бележе зна

ком“, н. пр. благо јутро, леп о шоље, дуга

зима;

2., на којима се глас у једно исто време и

Диже и спушта, дакле, који се у граматици бе

леже овим знаком г (accentus circumflexus, који

се некад овако бележио Л., а то је правилније,

почем се глас на једном и истом писмену најпре

подиже, () а после се спушта ()); на пр. ца

рево благо, постојано здравље, пољско биље,

3., на којима је глас висок нађоштар; н. пр.

одби се грана и т. д., па било да је јаче или

се

9)

слабије ударање гласа, које наши новији грама

тици са два знака бележе: ".

Лаки су слогови неоглашени, т. ј. преко који

глас брзо прелази, или на које с друге висине

пада, н. пр.: златни кове да лепбти сјаш!

Приметба. Лаки слогови могу се и као тешки

употребити, а то стоји до њиовога положаја

у стиху, као што ће се мало касније видети.

Осим тешки и лаки слогова има у говору и

себи имају нешто тежине, но која је тако слаба,

да некако срединумеђу тешким и лаким заузима,

па због тога могу се овакви слогови, по потреби

и положају свом у стиху, час као тешки, час као

лаки употребити. Такви се слогoви зову средњи,

и имају на себи оба прва знака, један више

другог, =; н. пр. Паде иње на воће на цвеће.

Благо оном, кој има што хоће.

жили, имали би слогови њиови ове знаке:

— У- 9 - S-I SA 9 – SA SA 7 — У

по ритму пак биће овако оглашени:

у у 7 у

О њима дакле могу се ова правила поставити:

1., Средњи слог, постављен међу два тешка,

постаје лак; н. пр. стра крбз срдце прође.

1()

2. Средњи слогoви, постављени међу два не

Оглашена слога, могу дати глас тежак ; н. пр.

3., Сваки средњи слог постаје тежак, ако му

два првобитно лака слога или предњаче или кад

за њим стоје; н. пр. кад ме се прође.

S. 14.

Логичко одликовање,

Од свију ови гласова ваља разликовати ло

гичко одликовање, које се обично растављеним

писменима бележи. Оно зависи од важности, коју

Каква реч у реченици, па и сасвим безгласан

слог по особитој намери беседника добија. Оно

се дакле може помештати, и час на ову, а час

на ону реч у истој реченици пасти, коју са осо

битом пажњом изговарамо, да би слушаоца на

изкључавање свакогдругог појма пажљивим учи

нили.

S. 15.

Мерење слогова у стара времена.

Стари Грци мерили су своје слогове у стиху

ПО времену и простору, а не по акцентима као ми,

и то сузвали једним именом: квантитет. Мерење

По времену изпитивало је, колико времена изи

скује какав слог за изговарање; а мерење по

простору изпитивало је, колики простор заузима

тај слог, или, колико писмена има. Грци су своје

Стихове шо квантитету мерили, слагали и изго

парали и у оним приликама, где се квантитет са

11

обичним изговарањем слогова по акцентима није

подударао; јер грчком је уву то било пријатно.

Овакав начин мерења слогова прешао је и на

Римљане)

Š. 16.

Мерење слогова у нас,

На ком се слогу глас подиже или спушта; су,

каквим приликама корени слогови уступају своју

тежинудругим слоговима—унас јошт није под

пуно изпитало, па због тога се и не могу за

сад правила за прозодију положити, већ нам

мора сам обичајуизговарању за правило служити.

Међу тим ради олакшице ставићемо нешто као

стално у нашој прозодији:

1., Једносложне речи имају на себи тежину,

ако су именице, придеви, бројеви, заменице у

целом виду и глаголи; н. пр. дан, сан, крај, pбј,

cèн, дам; благ,драг, блед, прост; два, пест, три,

пет, сто; ја, ти, он, ми, ви, мој, твој, бдим, сним,

пој, стој, биј. Најпосле узвици: ој! хај! ej! и т. д.

Напротив лаке су заменице скраћене: ме, те,

се, ми, јој,је, ти, и т. д. ; предлози, који мало

писмена имају:у, са, без, из, од, под и т. д.; јер

иначе множина писмена даје и њима нешто те

жине, те се могу као средњи употребити, као:

кроз, спрам, сред и т.д. Тако је исто лак и по

моћни глагол јесаму скраћеном виду: сам, си, је,

смо, сте, су.

12

Примедба. Кад предлог за са: ме, те, се, је

дан коленац састави, онда је по утврђеном

већ употребљењу, слог тежак; н. пр.

2. Двосложне речи све, са врло малим изу

зетком, имају први слог тежак, а други лак; H.

пр. кљусе, телб, време, сламка, теме, слеме и тд.

(Ово,тако рећи, одмарање гласа на другом слогу

после прве висине или тежине, тако је одсудно,

да и шрвобитно тешки или лаки гласови, кад у

двoсложне речи пређу, губе илидобијајутежину,

какво кадместо уречизаузму,т.ј. прво илидруго.

Тако су н. пр. првобитно тешке ове двoсложне

- речи:дан, нбћ, глас, мет, pбд и т. д. и ту своју

тежину задржавају у свима приликама, докгод

не пређу у двосложне речи; н. пр.

дан,дâнити,предáнити, обдан, нбћ, ноћити, пре

ноћити; обнбћ, глас, гласити, бглáсити; оглас,

мет, метати, преметати; прéмěт, pбд, родити;

породити пород.

Приметба. Многе од они двoсложни речи, које

је г.Даничић у VIII. и XI. Гласнику као спон

Деје обележио: páзбој, празник, благбст, ве

чер, кокбш, пустош и т. д. немогу се никад

као сподеји употребити, већ као трохеји. По

овоме рекао би, да судруги слогови у овак

ним речма или са свим лаки или средњи,

Изузимљу се оне двосложне речи, које с пр

- вога слога губе па на другоме слогу готово у

13

свима падежима имају“; н. пр. војник, вбјника,

вбјнику и т.д. (види гласник VIII. стр. 29.), мла

дић, орач, јунак, звонар, певач и т.д. Ове су

речи, рекао би, више јамби, него спондеји,

јербо им је тежина на другом слогу одсудна, а

не као у горњима, и на првим слоговима добили

су нешто јачине одликујуће само због тога, што

су двосложне речи. Јер док се горње речи с дру

гим лаким слоговима дају у Дактиле претворити,

дотле ове остају круте; н. пр.

Пустош 6 владала глува и нема.

Празник је I скупио верне у || цркву.

На против:

Јунак на || бојноме | п5љу.

Зидар бзидаб покву.

Звбнар бГласио подне, и т. д.

3. Корени слогови задржавају у обште своју

- тежину, били они у именицама, или глаголима;

н. пр. лупати, лупа, лупање; кретати, крећем,

покретање; спавати, спавам, спавање, преспа

вати, и т. д. Да се сложени глаголи само у са

дашњем времену Од овога правила изузимљу, и

да и први слог, поред тежине главнога слога,

акценат добија, мислим, да није нуждно споме

нути; н. пр. преспавати, преспавам; подмирити,

подмирим и т.

4. Именице тросложне произведене од наре

чица, имају тежину на средњем слогу; на пр.

14

лéпöтá,дббрбтá, красота, висина,даљина,дуб

љина, црноћа, белбћá, дебљина,равница ит.д.

5. У трoсложним именицама, које су од две

именице сложене, задржава свака своју прво

битнутежину; н. пр. кблбмаз, шакбпс, рукбcáд,

сунцбкрет, лaдблéж, сâмбраст, ветрбшир ит.д.

Напротив у четворосложним оваквим речма

помешта се тежина на споредни слог, н. пр. кр

вöпија, вдбноша, белбнöгá, писмоноша, ветро

гоња, а по овоме и кблбвдЋа, а не кблбвöђа, као

што се због ритма у подскочици уобичајило.

У осталом, у вишесложним речма тешко је

правила поставити због непостојаности акцента,

а и кад би се сва правила могла са изузетцима

побројати, више би ученика збунила, него упу

тила. Опет се дакле враћамо на оно. што смо

мало пре рекли: изговор нека је правило.

Š. 17.

* 0 ритму у обште.

Шта је управо ритам, мучно је одредити. Он

се може сматрати као својство гласова, који у не

ком реду један за другим следу. У продуженом

Шуштању Н. пр. каквог водопада нема ритма, па

нема ни гласа, већ је само звук. Глас постаје

истом ограничавањем звука: уприроди кад звука

нестане, а у вештини (дакле и у говор

вољним прекидањем гласа. Дакле истом ограни

u 15

е известан ред гласова, али ту нема ритма.

Гласови звона сви су једнаке висине, једнаког

ајања и једнаке јачиње. Но кад се какав марш

на добошу удара, онда има ритма. Гласови на

добошу једнаке су висине, али нису једнаког

трајања, ниједнакејачине. Ритамје даклеу об

ште: својство гласова, који једно за другим сле

дују и који се не односе ни висину, него на тра

јање гласа.

u

S. 18.

И заиста је у музици тако; јер промена ви

сине гласова саставља мелодију, а промена тра

јања гласова саставља ритам. Мелодија дакле

постаје од гласова различне висине, који је

дан за другим известним редом иду, дакле ОД

промене различно високи гласова. Ритам шостаје

одреда гласова различногтрајања,дакле одпро

мене различно трајући гласова.

Ритам у говору готово је овакав исти, али

се опет у нечем од њега разликује. Јер ако па

зимо на изговор речи, то ћемо наћи,да поједини

гласови нису само трајањем, него и јачином

гласа различно оглашени. По овоме и једно и

друго, т. ј. трајање и јачина гласа заједно са

стављају ритам у говору, ТРитам је дакле разли

::::::

тешки и лаки гласова произведено кретање у

говору.

16

S. 19.

Подизања и спуштања.

ешки слогови у стиху са лаким измешани

производе подизање и спуштање гласа, подобно

валима на каквој реци. Ритам, који почиње с по

дизањем, зове се падајући, а који почиње са

падањем, зове седижући се. Подизања дакле у

стиху зову се они слогови, који се при изгова

рању од остали одликују, а ови други, код који

се глас при изговарању спушта, зову се спу

штања. По старој метрики звала су се шодизиња

арзис, а спуштања тезис.

Свако подизање има један слог, и то тежак

(дакле на коме је глас висок, дуг или обал), а

спуштање има час један, час два, а редко кад и

више слогова лаки или неоглашени. Где спуштање

има само један слог, ту може овај кадшто бити

и Средњи па и тежак: али свакојако онај слог,

који ће бити подизање, мора имати веће тежине

Гласне него онај до њега, који саставља спу

S. 20.

Такт и метрум.

Кад се вештим положајем речи произведе

правилан ритам, онда постаје стих. Правилан

пак ритам у стиху биће онда, кад се бач-на

њау известан ред постаREKoje čoje тешке и

лаке слогове по известним правилима на изменце

ређају. Такав правилан ритам јако се допада

17

}

нашем уву, и пробуђује у слушаоцу чуство о

такту. Ова постаје, кад се после неког реда гла

сова они јмасови опет у правилној мери времена

враћају, који су нам се особито због одликовања

свогдопали, а то сутешки слогови у речма.Такт

је дакле раздео времена у продуженом покре

тању, којим се једно за другим следујућедели на

чланове, који равно дуготрају, и који су једнако

низмерени

Правило или образац, по ком се ово покре

тање управља, зове се размер, или мера стихова,

а по старом: метрум.

Други одсек.

S. 21.

Они делови или одсеци стиха, који заузимљу и““

трајање времена од једног подизања гласа. До

зову се коленци, а по старом стопе (реš, der

Versfuss), и не могу имати мање од два слога:

Подиже се || Црнбjевић || Иво

На далеко прек6|мбра I сиња.

По овоме коленац у стиху прилично се. ПОД

удара са таком у смрти. Јер као гол што је

вљају какву свирку, тако су и коленци у стиху

тога поезије. - °

18

Nланови или раздели слогова, који у ритмиској

ти један за другим теку. Често дакле

саставља коленац самоједна цела реч, ачесто и

један део речи;често је од завршетка једне и од

почетка друге речи сложен.

S. 22.

К0ленЦИ у речи.

- од ови коленаца ваља разликовати коленце

у речи. Свака реч, ако није једносложна, има у

себи различне гласове, тешке и лаке. Овакве

речи по себи зову се коленци у речи, због тога,

што се могуу стиху као прави коленци употре

бити, који иначе ишту усецање. Тако је н. пр.

реч рука, трохејски речни коленац, садити

дактилски речни коленац, а бčгунац амфибрах

у речи, дакле целу стопу саставља сама реч за

се, па тако исто и у: ја се 1 лутим, где је од

мор као и у говору, а не као у горњим стиховима,

где су неки коленци одсецањем слога од друге

речи постали. Коленац дакле састоји се увек

уједној речи, а кадшто и с додатком друге ка

кве речи (наречице), која је с горњом по гласу

и смислу тесно спојена.

Прави или коленци стиха ишту на против

само прописан број, положај и меру слогова, а

не обзиру се нато, у какво образовање речи ови

слогови спадају. Метрум прописује увек само

праве коленце, а не и коленцеуречи/

19

СТА. По правим коленцима подељен стих.

Узрастio je | зелен || бор || уз Амагин I бео || двор.

Б. По коленцима у речи подељен.

S. 28.

Усек или цезура,

У правим коленцима налази се усецање, т.ј.

један се слог одједне речи усече, и другим се

слоговима друге речи Дода, те се тако коленац

састави, и ово се зове усек, или цезура,Усек је

дакле пресецање коленца у речи почетком ко

ленца стиха, или пресецање коленца стиха по

четком коленца у речи. По овоме пада почетак

коленца стиха у средину коленца у речи,

Где ови усека нема, већ где су сами речни ко

ленци, ту нам се стих представља као укочен и

тром, Н. Пр.

Ал” на мјесто празни рјечи

Оштре сабље сабљом звечи

Страовити крес;–

Ту се боде, ту се бије,

Ту се церна кервца лије,

Ту се ради бјес. -

“ Н. БоPOJEвити.

или :

Зора |зори | петли 1 поју—

Њему || служи || младо | момче—

Била | здрава || глава | моја.

gs

2()

Због тога нам се недопадају ни они стихови,

који имају коленце од сами једносложни речи

састављене; Н. Пр.

Сњег, лед, | мраз, хујке.

СтЈЕп. МАРЈАновитs.

У осталом постају нам досадни и прави ко

ленци, кад се у већем броју узастопцеупотребе,

па због тога је нуждно, да се овакви коленци

с коленцима уједној речи мешају. Колико су нам

н. пр. благогласни с усеком и без усека изме

iii/3,ни стихови :

Ој за | Гором || за зеленом

Нешто || јасно || под врискује

Баш к'о | грло || ђевојачко.

Ал ће војче || савезано

Танком || жицом || ибријшима,

Пак се | моли || младу || момку:

Ја ћу || теби || сеја || бити.

Коленци се разликују шо броју слогова, из

који су састављени, и има ихдвосложни и тро

сложни,а стари су имали и вишесложни коленаца.

S. 24.

Двoсложни коленци.

1.) Спондеј(——),има два тешка слога; н.пp.

грана, дуга.

Приметба. Прави спондеја у нашем песмотвор

ству нема, већ ихможемо усецањем саставити,

или слагањем две речи уједну стопу; н. пр

21

Србском || диви се || свет му жеству. | Печат ал,

Савршенства и | цвет-свим || добро дјетељма

Даје || нравна доброта.

, Л. Мушицки.

- Овакви коленаца по пропису на известним

местима употребљени нема у нашој нар. поезији,

и своусиљавањеу прошлојполовини овога века

није их могло из старе класичке књижевности на

наше поље, као егзотично биље пресадити. Две

тежине у застопце не одговарају у обште ритму.

Грци су их ушотребљавали нарочито у песмама,

које су приликом жртвовања певали, што су, по

својој тромости, овакви коленци врло удесни

били за израз споре и озбиљне мелодије. Одтуда

је тај коленац и добио своје име, јер Грци су

жртве за пиће богова звали аутопудуј, libatio. У

осталом могу се у почетку и при свршетку неки

стихова без јаке повреде ритма употребити; а у

народним песмама има их кадшто и на другим

местима. Двосложни коленац може бити тројак:

а) падајући или трохејски - F

б) Дижући се или јамбиски - -

в) прави спондеј- .

Први од ови спондеја често се налази у на

шим народним песмама; н. пp.: -

Одреши ме || млад јуначе.

2.) Трохеј (L.) (управо тркач) који се и хо

реј зове, има први слог тежак, а други лак;

Н. пр.

Славу || слави || србски || кнез Лазаре.

“A

d

22

3. Јамб(-) с првим слогом лаким, а другим

тешким; H. Пр.

Калб пер Перб ле љo!

Калаб пар Перо!—

Што зб веш, вита Јелб

Штб зб веш Лало?

Приметба. Јамвос звало се у прастаро време,

Nшецкање и ругање, које је уобичајено било о

светковинама , чињеним у славу Димитире

иначе у Церере. Од овог ругања добио је по

свој прилици не само овај коленац, него и

цео јамбијски род певања своје име, који је

касније Архилох из Шароса усавршио, а то

показује и сама природа овог коленца својим

обрецивањем и заједањем у оштром одупирању

гласа код скакања с лаког на тешки слог

4. Ширих(- -), који има оба слога лака; н. пр.

Зáнéмарити, ббгбмољац, крвопилац и т.д.

Ми и ови коленаца немамо чисти, а управо

не може их ни бити, почему сваком коленцу мора

један слог бити тежак због такта. Нечисти пи

риха место трохеја употребљени има у нашим

Народним песмама; н. пр.

Рани мајка два нејака сина

У зло доба у гладне године

На преслицу || и десницу || руку.

Приметба. Стари Грци имали су бојну игру, којуу - .

су звали:-ширихи, у којој се различним по

кретањем тела представљало уступање не

23

пријатељском нападању и нападање на њега.

Од туда име овом коленцу.

S. 25.

Трoсложни коленци.

Од свију тросложни и центворосложни коле

наца, какви јеу стари Грка и Римљана 124 било,

од којиТу-многе и наши шесмотворци до скора

употребљавали) одржао сеу нашем народном пе

смотворству само једандактил,и ако увек сдру

гим коленцима помешан; Сви други одпадају у

нашој метрики једно збогтога што су неки на

шем језикуиуву са свим противни; а друго, што

се сви четворосложни коленци дају растварањем

својим у друге двосложне коленце претворити.

Зато ћемо само први коленац као наш у песмама

показати, а друге ћемо само као старином иукла

:“:

1. Дактил (- -) има први слог тежак, а

друга два лака; н. пр. судити, купити, Мачва

нин, стричéвић, наставак,завбјак и т. д.

Винце је || текло,

Нама је I рекло.

Скоч"те, браћо || Коледбе

Удри, удри, росна кишо,

24

Приметба. Дактилосзначи у грчкомјезику прст,

и по њему је овај коленац тако назван због

тога, што у прсту има три зглавка или пре

гибала.

2., Анашест -- –,

3, Амфимакер - - - . Овај се коленац зове и

критски,

4., Амфибрах или лезбиски, - --,

5., Бахиски –--,

6., Антибахиски или палимбахиски - –– ;

Приметба. Неки овадва коленца промењујутако

да им је бахиски Ј. L. L., антибахиски - L. L.

8., Трибрах - - -.

|

Š. 26.

Четворосложни коленци.

1., Диспондеј,двоструки спондеј, ––––,

2., Дитрохеј или дихореј, двоструки хореј,

3.,Дијамб,двоструки јамб, -– –,

4, Дипирис или процелеузматик, двоструки

5., Хоријамб, -- --,

7., Јонски падајући ––-,

8., Јонски дижући се, --––,

9., Први епиртит, ----,

25

11., Трећи епитрит, –––,

12., Четврти епитрит, --- - ,

13., ПрвиNшеон, -- - -,

14., Другиумеон, - -- - .

15., Трећи деон, - -- - , .

16., Четврти неон, - - -- ,

š. 27.

Ip e л 0 м.

Коленци су одсеци стиха, којима се овај на

мање делове раствара. У већим стиховима осим

ови одсека има јошт и други већи, који цео стих

деле на две једнаке или готово једнаке половине,

а у подужим стиховима на више повећи делова,

те гласу за одмор служе, као у реченици интер

пункције. Оваквог засецања у ритам, које се

кадшто слабо, а кадшто јаче опажа, има свуда,

гдегод се у стиху налазе два коленца у речма

један до другог, и зове се прелом или дијереза.

По себи се разуме, да је прелом онда јачи,

каду стиху падне на ону реч, која, као део ре

ченице, или као цела реченица, иште ма какав

знак одмарања граматичког. Штогод је јачи ло

гички одмор, то је, у једнаком ритмиском поло

““,“.“

исто. Но може се овај прелом или одмор увели

чати својим ритмиским положајем. Тако се овај

нарочито одликује, кад једно до другог у среди

стиха стоједвајако оглашена слога, од којиједан

26

припада једном, а други другом речном коленцу,

те тако се један од другог, тако рећи, одбија.

Но по правилу не треба да је одмор у стиху ни

кад тако јак, као што је логички и ритмиски одмор

на свршетку стиха; бар неби требало, да су из

узетци од овог правила тако чести, да уву по

стане немогуће,да стихове свата као ритмиску

целину. При свем том може бити прелом и онде,

где нема никакве интерпункције, и где се ло

гичан одмор по обичном појму не може предпо

Колико год овакви преломи могу ритму на

удити, кад се врло често од коленца до коленца

једнаким начином понављају, толико му опет

исто помажу, кад следовање једнаки коленаца у

речи прекидају. Јер у таквом случају скопча

вају они коленце, и цео стихчине живљим,н. пр.

Сладак је одмор I после тешки мука,

Кад злоковарјна || из гњечи || нас рука,

Ил” судбе игра, | пуна горка је да,

- 1. с. Попови.

Ако у једном од ови стихова прелом преме

стимо, избећићемо толика усецања, а тиме и

монотонију; н. пр.:

Судбе | игра || пуна || горка || једа.

и усев и прелом зове се мушки, кад падне

после тешког слога, женски, после лаког, а сре

дњи после два лака слога: н. пp.

Мушки:

Ево чуј из Вијене ми пише

Србски || лексикограф || и | пита, | гдје нам

је || Фрушић.

- Л. Мушицки.

листе

Ја не |могу || мировати || (што навада ради!),

Што се | коме | свагда ||мили, | никад с"| недосади.

СолАРИЋ.

прости, б, прости нам, мили,

што су т" недостојни || вили

Глави освећеној || сплет.

Најпосле има и стални прелома, кад се у ка

квом реду стихова редовно у сваком стиху и на

истоме месту(обично у среди стиха или од при

Девојка јунаку || прстен повраћала:

Најти прстен, момче,|мој те род не љуби,

Ни отац, ни мајка, | ни брат, ни сестрица.

НАРоднд.

И

Тајна сила, које су нам || непостижне струје.

лава престо", а све тјело || њезина држава;

ко уди ш позаспе, II она нам не спава.

Да се осим одмарања гласа на оваквом пре

лому стиха опажа потреба његова и због сaмoга

ритма и такта, показаће се најјасније, ако пре

28

лом с правог места на друго преместимо; јер у

таквом случају сву смо ритмиску лепоту стиха

порушили; н. пр. у

Кад то лепота девојка чула,

Она зелејну у гору иде,

Те дрвље премеће и камење,

- Док је отровlницу гују нашла,

Једа уточила по“ кондира,

Па га рођеном свом брату дала,

Те је отроlјвала брата свога.

Колика је разлика у истим стиховима, кад

имају прелом правилан:

Кад то чула || лепота девојка,

Она иде || у гору зелену,

Те премеће || дрвље и камење,

и т. д.

Прелом је у различним стиховима, не само

по дужини, него и по строју њиовом, на различ

ним местима, као што ће се касније у самим сти

ховима показати; шта више,уједном истом стиху

мора бити кадшто и више прелома; н. пp.

Савила се || златна жица || из рожанства луга,

Савила се || старом свату || около клобука.

i mu

}

Трећи одсек.

S. 28.

Кад се више коленаца тако саставе, да бар

у нечем једну ритмиску целину склопе, онда се

Сматрајући на коленце, који какве стихове

састављају, могу бити стихови различни. Има

стихова, који имају само један род коленаца,

н. пр. саме трохеје, као што су стихови у нашим

народнимјуначким песмама, или саме јамбе, као

што суу неким женским народним песмама. Ова

кви стихови зову се по њиовим коленцима тро

хејски или јамбиски. Али има и такви стихова,у

којима се налазе помешани коленци. Овакви сти

хови зову се именом они коленаца, који има у

стиху више од други, дакле,који, тако рећи, у

стиху владају"

По овоме има стихова:

1., јамбиски,

2., трохејски,

3., дактилски, и

4., измешани или класички.

јисто спондејски стиховауправонема. Истина

гова поређати, које се кадшто ради живописне

представе и допушта; али иу таквим стиховима

приписујемо ритам само тој околности, што су

слогови увек или трохејске или јамбиске при

роде, а имају нешто спондејског облика. Ако се

пак у оваквим стиховима сваки слогу правилном

изговарању покаже једнако тежак, онда ту нити

има ритма нити коленаца, као што имамо пример

у S.23. од Марјановића. -

Осим овога подељења по коленцима могу сти

хови бити: "

3()

1., по броју њиови слогова: двосложни, тро

СЛОЖНИ — ВИШесЛОЖНИ;

2., по броју тактова: одједног,два,три,че

тири такта, од пет, пест тактова и т.д. (мономе

тер,диметер, триметер, тетраметер, пентаметер,

ексаметер и т. д.);

3., по подпуности:

a) uодпуни: свршетак стиха подудара се са

свршетком коленца; н. пр.

Још је сунце ниж" обзора —

Ал” јутрењи љубки зраци

Играју му с" у облаци,

Те се рађа рујна зора.

Милвтити.

Душа му раја не видла,

Него се вила и вила,

На сред се шакла савила.

НАРоднд.

б) неподпуни, кад на крају нема једног или

два слога, али не подизања (арзис); H. пр.

Дођи дакле божја кћери!

Тебе зове обшти глас,

Рајске виле све избери

Идоведи у наш крас.

н. боројевић.

в) обилати: који имају на крају стиха један

лак слог (тезис) одвише;

Они стихови, који немајуједног подизања или

читав Коленац, или и више коленаца — срав

31

нивши их са избраном или прописаном мером (ме

трум)— или одвише имају, морају се сматрати

или као изузетци, или као погрешке. Но по себи

се разуме,да о оваквој погрешки не може бити

говора, где у строфама правилно краћи и дужи

стихови на изменце иду, атако исто, где песмо

творац није навалице пазио на правилност у ду

жини стихова и у броју њиови коленаца.

г) Најпосле, ако су стихови у целој песми

без туђе смеше употребљени, зову се чисти,

иначе зову се смешани. И једни и други могу

бити прости или сложени; први се тако зову, ако

су једноставни, а други ако су са две половине

сложени. Могу пак бити сложени или с два рав

ноимена или разноимена стиха.

S. 29.

I, ЈАМБИСКИ СТИХОВИ,

Јамбиски стихови бележе се овом мером:

па би се по њој морали и изговарати; н. пр.

Ограни звездо висока || Ограни:

Н0 почем су нашем уву много обичнији стихови

падајући него јамбиски, који се од ниског гласа

на виши пењу:то јамбиске стихове изговарамо

П0 трохејском, а не по јамбиском ритму, одце

пивши први слог. (О овом нас уверавају наше

народне песме, које су понајвише трохејским,

32

ритмом спеване, па и сами јамбиски стихови,

осим што их мало има,врло ретко имајуу нас об

лик јамбиски већ трохејски, због измешани тро

хејски коленаца са јамбиским. Немци га врло

радо употребљују, као свој народни стих, којим

је и њиова епопија Niebelungen cпевана. Овај

карактер ритмиски носи на себи и њиова игра.

Што се овај стих почешће налази у нашем

новијем песмотворству, мислим да је узрок по

кушавање и угледање на туђе песмотворство, а

Не природно Допадање.

Кад су у оваквим стиховима сами чисти јам

биски коленци непрекидно употребљени, т. ј.

прави лаки и прави тешки слогови, онда нам

представљају живост. Због противположености

своје према трохеју, т. ј. због непрестаног ска

кања од ниског на виши глас, дакле због њего

вог, тако рећи, упињања и одупирања налазе у

њему критичари израз немирне тежње и чезње,

израз напрезања и борбе.

Да би се избегла монотонија и изпрекиданост

у стиху, морају се мешати и такве речи, које ће

осим прелома произвести у стиху и усецања.

Кадје мирнија, а особито елегијска садржина

у овим стиховима, онда се препоручује употре

бљавање речи трохејског облика. Умањим спе

вовима могу се кадшто допустити и јамбиски

спондеји, т. ј. онакви коленци, у којима је први

слог истина тежак или средњи, али је свакојако

према следујућем лакши; у већим пак спевовима

33

јошт се и препоручују једно због нуждне про

мене, а друго, што, вешто и штедљиво употре

бљени,дају целоме ритмиски живопис. Само се

ваља чувати: да у оваквим подужим спевовима

не дође никад на прво место чист трохеј место

јамба, што ће се због следујућег лаког слога у

другом коленцу саставити дактил, те ће нам се

и сви други коленци показати као трохеји, а не

као јамби; цео би дакле ритам био преокренут,

место да буде дижући се, био би падајући.

Често се јамбиским стиховима додаје на крају

један слог више, и то или непрекидно, илиу не

кој промени сталној или слободној, а то највише

због тога, да би имали различни завршетака у

стиховима.)

S. 30.

Какви има јамбиски стихова у нашим народним песмама?

Има их у нашим народним песмама:

1., Оддва коленца и по", LL I UL i J. ; н. пp.

Девојко моја!

Напој ми коња.

Не могу боса,

Пала је роса.

бог краткоће своје приличе ови стихови шо

највише-лакој, анакреонској лирици, умереном

расположењу и рефлексији.

Калопер Перо лељо!

Калојпер Пepo! —

34

Што зовеш Јело?

Виша је гора од горе,

Највиша Ловћен планина;

У њој је трње и грабље

У свако доба годишта.

4., Одчетири коленца и по“, - - - - - - - -

_ 1. Ј.Ународним песмама нисам га нашао; н. пр.

Ил” ишли ми |за плугом, или.—

Гром када рази, прети волна.

Л. Мушицки.

одпуни јамбиски стихови одчетири коленца

имају своје пријатности, а нарочито приличе

оним спевовима,у којима садржина има одуше

вљења и нешто химни сроднога.Ј

5., Од пет коленаца . . . . . - - - - - - - - -

Н. Пр.

Надви || се облак || изнад девојак“;

Овај је стих од Лесингова времена најзнат

нији у Немаца због тога, што њиме пишудраме.

Како се у нас песмотворци јошт колебајуу из

бору удесног стиха за драму, што им се народни

трохејски пентаметер због своје мирноће и бла

гог излива чини одвећ неудесан за изразе раз

лични афекта: то ћемо овде побројати све врлине,

које Немци у свом јамбиском стиху налазе, како

35

ћемо касније према томе лакше наш трохејски

пентаметер оценити. (Сравни Š. 36.)

Јамбиски пентаметер, веле они, без сумње је

за наше драме најудеснији не само због тога,

што се његов ритам слаже с напредујућим, на

делању основаним карактером овог рода песмо

творства, него и због тога, што најмање наличи

на какво вештачење; што код метриске правил

ности опет допушта ритмиску многострукост, те

је за свако чуствоудесан, и што у опште, вешто

израђен, има одлична својства доброг поетског

Колико се ова одлична својства нашем тро

хеју применити могу, видећемо мало касније.

Често се у јамбиском пентаметру појављује

на крајуједан слог одвише,које не само да ритму

ништа не смета, већ јошт и лепу промену произ

води, и уву помаже, да лакше један стих од дру

гога одваја, н. пр. .

Сладак је одмор после тешки мука,

Кад злоковарства изгњечи га рука,

Ил" судбе игра, пуна горка једа

Дух изуједа.

* I. С. Поповит.

Но за ово, а у обште за склапање добри овакви

стихова, важније је правило, да свршетак је

дног стиха несме по смислу у одвећ тесној свези

бити са почетком другог стиха.

Ако се почешће у стиху налазе логички од

мори јачи него после завршујући коленаца, онда

3

то и бољем уву смета, те не може стих да свати

као ритмиску једнину, а осим тога и ритам губи

тиме потребан ток и полет.

Најбољи је усек после четвртог, петог и ше

стог слога. Спондејски јамби могу доћи у први

и трећи коленац; сви пак други коленци, а наро

чито пети, треба да сучисти, ако неби каква осо

бита намера песмотворца изузетак изискивала.

По себисе разуме, да чисти јамби дају стиху

већуживост; но ако се жели представитидосто

јанство, а нарочито живопис какве тешкоће и

тромости, онда се употребљују чести јамбиски

спондеји.

У нашим женским народним песмама има на

писани и сложени јамбиски стихова, што су се

ваљда писцу чинили врло кратки стихови од два

коленца и по,те тако је два оваква стиха узео

у један; н. пр.

Долети листак || од ника поља,

Паде девојци || на зелен венац,

На зелен венац, || на русу косу.

Или: .

Господар седи и у златну столу.

А ноге држи || у ладну воду,

Ни воду мути, | ни зло говори.

s

6., Од шест коленаца немаунашој народној

поезији јамбиски стихова. У оном облику,у ком

се у Немаца налазе по старом грчком образцу,

мучно ће у наше песмотворство прећи, осим

можда новог нибелунског стиха, који, растав

/ 37

љен удве половине, а с мушким сликом на крају,

много приличи нашемтрохејском стихуу S.35.з.

Утуђем песмотворству има их у различном виду:

у стари Римљана звао се сенарије (senarius) а у

стари Грка триметер, у Француза александровац,

а у Немаца нибелунжки.

8, 31. -

Због своји шест коленаца назван јејамбиски

стих у Римљана сенарије, а стари су га Грци на

звали триметер због тога, што је цео стих на

три такта био подељен, а сваки је такт имао два

коленца. По овом образцу створили су Немци нов

јамбиски стих са двојаким преломом, т. ј. или у

среди трећега, или у среди четвртога коленца.

У њему нису увек све сами чисти јамбиски ко

ленци, већ се ови често са спондејима и анапе

стима мешају, а то због тога, што се опазило, да

живост овога стиха ублажавају анапести. Но да

неби стих изгубио свој јамбиски характер, мо

рају се анапести осамљени, а спондеји нарочито

само у првом, трећем и петом коленцу, и то не

одвећ често употребити, а нарочито морају

имати јамбиски, а не трохејски облик. На свр

шетку стиха несме бити анапест, а од старине

обично нема једног слога више на крају, а тако

исто ни слика; Но ово двоје може се и допу

стити; н. пр. "

38

Iste najdje jeille |jantite mid- Vladi loboa,

Semijфt I mit jember 3eillen , || body |im reinten lab,

Sm Sthlmemmedijeli | melbeno jeines Muthea Sturm.

Л. 28. Sфteget.

Неки су у Немаца овај стих огласили за нај

бољи и најудеснији драмски, а нарочито за ју

начке трагедије са старим вештаством.

S. 32.

- Александровац.

Овај је стих добио своје име, као што неки

мисле, од неког спева, који је у 13. веку на

писао Жуан Лоренцо Сегура и који је спевао

дела Александра Великог. Други пак мисле, да

му је име од писца онога спева, инока Алек

Сандра.

Он има шест јамбиски коленаца, који су на

две половине подељени, и има мушки и женски

свршетак мешовито употребљен. Французи га

употребљују у приповедајућем песмотворству.

Прелом му је у среди, и то мушки. У осталом

због своје монотоније врло је неудесан кад се

сам, без сваке смеше употреби.

S. 33.

НибелунШКИ.

Овај јамбиски шесточлани стих има после

трећега коленца један лак слог одвише, на ком

је прелом, и он један чини сву разлику између

александровца и овога стиха. Од туда његова

велика подобност и с нашим сложеним јамбиским

стихом, наведеним у S.29. шод 5. на крају; само

што овај последњи нема у својим шоловинама три,

него само два коленца; н. пр.

Sin ban I in edinjenim bi bijaju tim ili Sang,

si bi bi bi i m etni i iz stati na

Често га употребљују умањим лирским и еп

ским спевовима; јер за прави еш, и у обште за

подуже спевове, па и за мање, ако им је садр

жина по узбуђеном чуству применљива, није то

лико удесан, због његове две равне половине по

прелому, што га једнакост његови половина, не

прекидно повраћање прелома на истоме месту,

поред све благогласности, чине монотоним при

подужем употребљавању и непрекидном проду

жавању строге правилности. То је некима дало

повода, те су на место јамба по који анапест и

спондеј ставили, чим се старом нибелуншком

стиху (види Š. 66.) приближио.

Кадшто се не само у новијем, него иу старом

овом стиху, поред слика на крају, умеће слик

у среду стиха, које је врло удесно, кад се тиме

жели да се поједина места у спеву већом благо

гласношћу одликују. Но ако се ово правилно у

целом спеву понавља, онда се сваки стих тиме

дели на два трочлана стиха; н. пр.

4()

sam sirom in su studa i u mi granic sub

S Sout will be atter baben in bijen sitet.

Tie-baben ba bie Gerber jo meiterlić, gegert!

Приметба. Неки употребљују јамбе и од седам

и од осам коленаца; но овакви се стихови

најбоље дају удве половине раставити. Само

начин писања и слик чине разлику.

Š. 34.

II, ТР()XЕЈСКИ СТИХОВИ,

Највећи део наши народни песама спеван је

овим стихом, а нарочито простим, петочланим и

четворочланим, без разлике, каква је садржина,

тужна, или озбиљна, или сантиментална, и због

тога можемо га слободно нашим стихом назвати.

Нарочито га чини тако удесним мешање јамбиски

коленаца са трохејским, које кадшто и споидеји

замењују. Истина је, да овај стих због мирног

падања гласа са своје тежине носи характер

мирноће, благости, тихог размишљања и мирног

напредовања; али муто ни мало не смета и у из

разу бурни афекта, кад муДруги коленци, дак

тили н. пр.у помоћ дођу. Никакав стих не може

сам по себи,чист,т. ј. само са својим коленцима,

поднети за сваки спев без разлике, већ га мо

рајуДруги коленци помагати. И сам немачки оно

лико хваљен јамбиски стих морао је у различним

приликама према различној појављеној потреби,

велике промене претрпети, примивши у свој са

став час трохејске и спондејске, а час дактилске

41

олeнце, па и анапесте. Дактили ће дакле по

треби дати трохејском стиху јачи ток, а спон

деји ће га опет узтезати, и, тако рећи, укочити.

Но по себи се разуме, да ови спондеји морају

бити падајући; јер јамбски спондеј, у сред па

дајућег ритма употребљен, мора наравно ритам

Š. 35.

Какви има трохејски стихова у нашим песмама?

Трохејски стихова има :

1., Одједног коленда и по, али само као за

вршујући стиху каквој строфи; н. пр.

Облак се вије,

Сунце се крије

Србији.

СвEтити.

2., Оддва коленца, и употребљују се и сами

и с другима измешани. Због своје краткоће и бр

зине ритмиске врло су удесни за представљање

какве брзе радње и многоструког измењивања.

Тако је н. пр. Ј. С. Поповић оваквим кратким

стиховима описао битку на Косову:

Сабље звече,

Брда јече,

Крв се лије,

Срдце бије:

Коњи вриште,

А јунаке

Ране тиште.

42

Србин бије!

Милош гди је?

Мурат лежи,

Турчин бежи и т. д.

3., Од два коленца и по. Овакви стихови

употребљују се као друга половина седмочланог

окрњеног стиха (види пример у S. 37. под 11.),

или с трочланим трохејима измешани; н. пр.

Дуго Србин шишти

У невољи тој,

Ков га робства тишти,

Није своме свој.

Сва Србија тужна

Један сињи гроб,

Син је оплакива

Свуда сужни роб.

Ј. С. ПоповиЋ.

Ународним песмама налази се и сам, и тоупе

сми 131, 142, и 488 (види књ. I. г. 1841.); н. пp.

Овај домов дар

Вељи божиј дар,

Ко напит” вели

Сам се весели, и т. д.

4., Од три коленца. Овим су стихом напи

сане све краљичке песме, осим једне (1643, а у

реду краљички песама 65), и збогтога назвали су

га краљичким, и ако има и други песама, напи

сани овим стихом; н. пр.

Просу ми се бисер

По злаћену брду,

43

Где цар вино шије :

Бему служи момче,

Ча руци му гонџе и т. д.

- STIGLA

346, 360 и друге. Наши га певци удесно упо

требљују измешана са стихом од три коленца и

по; Н. пр.

Гди су оне побjеде,

Гди триумфи сјајни,

Када србски цареви

Војеваше славни?

У пјесмама пјеваца

Глас им само траје,

Да потомку већу скpб

И тугу задаје.

Ј. С. Поповит.

5., Од три коленца и по. У оваквим стихо

вима прелом је после другога коленца; н. пр.

Узраса" је || зелен бор

Уз Алагин || бео Двор, .

Ту је кметство || и дивoр,

У кметству је I свекар мој:

Милиј ми је || свекар мој,

Но рођени || тата мој.

НАРоднд.

о почем овакви тешки слогови на крају сти

хова дају изразу неку опорину, то се ради веће

благости, ради ублажавања оне ошорине, радије

мешовито употребљују с другим стиховима, у

којима су пуни коленци, што се у таквим сти

ховима огледа и једно и друго, т. ј. и јачина и

благост; н. пр. "

----

44

За вечером Лазар седи,

Сутра иде Видов-дан,

Погружена њега гледи

србске војске свет стан.

Ј. С. ПоповиЋ.

6., Од четири коленца, с преломом у среди.

После трохејски петочлани стихова, овим је сти

хом највипе народни песама спевано; н. пp.

Град градила || бела вила,

Ни на небу II ни на земљи,

Но на грани - од облака:

На град чини || троја врата:

Једна врата || сва од злата,

Друга врата од бисера,

Трећа врата од скерлета.

њему карактер трохеја најчистије огледа. У Не

маца су неки и драме овим стихом шисали; али

је слаба одзива нашло.

::::::::

7., Одчетири коленца и по“, с преломом после

другог коленца, а у дружини с петочланим; н. пp.

Камо ли су домородне виле?

Камо стари пјесам” сластни глас?

Љубав оли славу би појиле,

Јуначке би душе одојиле,

Да смо браћа опомињућ” нас

Ант. МихАновити.

8., Од пет коленаца. Овим су стихом спе

ване наше јуначке песме, и он је наш припове

дајући стих, као што је у стари Грка и Римљана

био ексаметер; н. пр.

Пуче пушка ниже Београда.

Даде гласе низ тихо Дунаво;

Друга пуче у крај Дубокога,

Даде гласе покрај воде Саве

Покрај Саве Шабцу на крајину:

Трећа шуче у сред Шумадије,

У Тополи, селу племениту,

Даде гласе по свој Шумадији:

Уздиже се бутун Шумадија

И пред њоме Петровићу Ђорђе,

Задрма се турска царевина,

Зачуди се седам краљевина,

- Да што ради млада србадија.

ИПрелом му је после другог коленца, а усек

му није прописан и сталан. Завршетак је увек

трохејски, а често и са пирихом. Народ му у об

ште ће даје слик на крају; али иначе са сликом

употребљен, врло је удесан за елегије. При свем

том може се удрами и слик допустити, ако то на

неким местима изискује одушевљење, чуство и

и при свршетку каквога говора, какве појаве и

т. д. Коленци су му измешани са јамбима, спонде

јима и пирихима, и то мешање чини га гибким и

окретним, и умаљујемумонотонију, која се учи

стим трохејским коленцимаузастопце употребље

нима показује. \,

S. 36.

Да ли је наш петочлани трохеј удесан за драме?

У новије време почели су наши песмотворци

Овим стихом и драме писати, и ако се иначе

46

многи колебају, да ли ће се њиме или којим дру

гим послужити. Читајући драме на туђим јези

цима, са свим другим стихом написане, чини

нам се, као да се нашим трохејем не може све

оно изразити, што су стари Грци и Римљани, па

и Немци, својим јамбиским стихом изразили.

Мени се чини, да у томе грешимо, па зато ћу

покушати, да наш петочлани трохејски стих са

јамбиским упоредим.

Јамбиски стих не може бити наш народни

због саме своје природе, показане у S.29-м, а

дактилски је за драму неудесан због своје ве

лике брзине; остаје намдакле наш трохеј. Но не

само по овој нужди, већ и по својим врлинама

треба да наш трохеј остане и у дремама нашим,

као и у народним песмама, највернији тумач

наши мисли и свеструког осећања.

Да видимо, шта је бољи немачки јамб од на

шег трохеја. Немци налазе у ритму свог јамба

изражено напредовање, које је карактер драме.

Зар га у нашем трохеју нема? Та и самог јамби

ског стиха ток показује нам сеуправо у падању,

а не у подизању гласа. „Јамбиски стих“, веле,

„најмање наличи на какво вештачење“. А може

ли какав стих бити простији од нашег трохеја,

Онаквог, као што га наш народ у песмама упо

требљује, измешана с јамбима, пирихима и спон

дејима? Немачки јамб код све правилности до

пушта ритмиску многострукост, те је за свако

чуство удесан; али ту многострукост не произ

47

воде чисти јамби, већ измешани са спондејима,

па и са пирихима. А зар наш трохеј нема ови

исти измешани коленаца? Кад се Немцима по

треба покаже, да увеличано какво одушевљење

или меланхолијуу драми изразе, зашто се послу

жују размером анапестинским ичисто трохејским,

у сред јамбиски стихова? Није лито доста јасно,

да се јамбом не може баш свако чуство предста

вити, без промене ритма? А кад је то тако, онда

шта смета и нашем трохеју, да се таквом истом

променом послужи 9. Шта би му сметало, кад би

му се, као и другом трохејском стиху у обште,

према потреби веће брзине, као н. пр. у изразу

бурни афекта, кадшто додао по који дактилски

коленац? До сад, кокико је мени познато, није

јошт ово покушавано; али би јамачно нашем

драмском стиху било од велике користи. По

овоме дакле био би му овај размер:

Стари Грци мешали су овако своје коленцеу

свом шесточланом стиху, наравно по потреби, па

зашто неби и ми?

Слични петочлани трохејиудесни су за елегије.

Š. 37.

Трохејски стихови од пет и по и више коленаца.

9., Од пет коленаца и по са два прелома, шо

сле другог и после четвртог коленца; н. пр.

Домаћину ||добри гости || дођоше,

48

Чим ћемо ми ј наше госте || частити?

НАРоднд.

10., Од шест стопа. Овај се стих редко упо

требљује, и онакав,какав се у народним посмама

налази, могао би се употребити растављен,

- свака половина за се, које и сам прелом јасно

показује; н. пр.

Девојка јунаку || прстен повраћала:

Најти прстен, момче,| мој те род не љуби,

Ни отац, ни мајка, - ни брат, ни сестрица.

11., Тако исто имамо народни песама, наши

сани стихом од шест коленаца и по и од седам

коленаца: но почем се онако исто, као и горњи,

дају у своје половине раставити; то их нећемо

као овакве ни изписати, већ у своје половине

растављене; н. пр.

Сунце нам је на заоду,

Брзо ће нам" заћ".

А невеста на одходу,

Брзо ће нам' поћ".

Савила се златна жица

Из рожанства луга,

Савила се старом свату

Около клобука. -

Приметба. Уновије време почели су Немци ушо

требљавати и осмочлане трохејске стихове,

који, и ако се дају по прелому свом, на две

равне половине раставити,генет употребљен

слик само у осмом, а не и у четвртом ко

ленцу, као и логичка пауза, много јача на

крају стихова, него у среди, дају уву лако

разпознати, какав је склоп у њима употреб

љен. Због дужине своје, достојанственог тока

и свечаној карактера лепо доликују озбиљ

---- --

S. 38.

III, ДАКТИЛСКИ СТИХОВИ.

Чисти дактилски стихови, т. ј. са самим дак

ленцима трохејским, никад се не употребљују:

нарочито се мора на крају стиха трохеј придати,

што је дактилски коленац са своја два лака

слога за устављање стиха доста неудесан, и ако

има у нашој народној поезији стихова с крајњим

Момчић || иде | странчицом

Закићен је | гранчицом.

ад се певац строго мере придржава тако,

да му слогови брзо и лако, без свака запињања

: онда одговарају маловажној и шаљивој са

држини песама, и удесни су за израз повољно

сти иNдријатности. Ако пак певац место прави

лаки слогова и тешке слогове употреби, т. ј. ако

с ДаКТИЛСКИМ КОЛенцима, ИЗМеша, И ДВОСЛOЖНе К0

ленце, дакле кадшто и спондеје, те тако лакL

онај ток стиха устави, онда су такви стихови

творил познав. 4

5()

удесни за израз патетичнот, гдетежња кроз про

стари Грци и Римљани употребљавали су

дактилске стихове и саме и с другим стиховима

помешане, као што је н. пр. ексаметер и пента

метер, па тако и наши певци; н. пp.

- Нека одступе „јелици невјерни“!

Вонмите || новом |даворју || мојем.

Свештеник || муза, пук || мрзећи || скврни,

Деци и | њежним || дјевицам” појем.

Ј. С. ПоповиЋ.

Или: .

Ко лупа на врата?—„време је веће!“

Добро, добро! будан сам ја.

Пасош и рачун?—„То газда донеће;

Спремна чекају чуна два.“

| љуљ. п. нандовит.

. Унашим народнимпесмама налазе се поједини

осамљени коленци дактилски са другим трохеј--

ским н. пр. у

Остави нам колу дара, закон ти је;

Ако ли нам” не оставиш, зазор ти је.

——-

Удри, удри ситна кишо,

Ој додоле!

У осталом иште се, да дактилски коленци

буду чисти, много чистији него јамбиски или

трохејски. Чим уво примети, да лаки слогови

имају и нешто тежине на себи, одма је дактил

нечист и као укочен.

51

S. 39.

IV, СМЕШАНИ ИЛИ КЛАСИЧКИ СТИХОВИ,

Стихови, који су се у одабраном песмотвор

ству стари Грка и Римљана сачували, зову се, био

врлини преданитнамуњима мислу: класички. СУ

њима нема слика, што им се овај богато накна

ђује у многоструком ритму СР

Неки се од њи и у нашем песмотворству на

лазе, од како их је Л. Мушицки усвојио, на

равно са првобитним карактером, колико је свој

ство нашег језика допустило. Нарочито се и до

данас одржао ексаметер с пентаметромзбог своји

дактилски Коленаца, ДОК СУ други на скоро по

тиснути и забачени само због тога, што их нема у

нашем народном песмотворству)Такви су; екса

метер, пептаметер с архилохом, čijašu

ФаЛеRИСКИ И СаФИН С aДОНСКИМ.

S. 40.

1, Ексаметер.

Овај, због своје хармоније најлепши и нај

савршенији стих, изумели су стари Грци, од који

су га касније Римљани позајмили„ућа и у најно

вије време Немци и Руси усвојилиГЊега зову и

јуначким и питским; прво због Yога, што су

Грци њиме своје јуначке песме певалић, а друго

због тога, што су свештеници у делФиск

4%

52

чили)У њему има увек шест коленаца, од чега је

и добио име,

главни је воленац у ексаметру,6-он

Дактилски. Шести је

““,“:: ::::::због тога, што у дактилу два крајња лака слога

неодговарају свршетку, ово опет избог тога, да

би се одвајање једног стиха од другог точније

означило -"

Почем сами дактилски коленци

у стиховима (унопробљен?сметају хармонија-

ритму: то су их стари певци са спондејима, а

ленца, који је ради одржавања ритмиског основ

ног карактера најважнији.

Мера му је у нас ова:

|

---------------

сталом зависи увек од садржине, колико

ће фе спондеја или трохеја у стиху употребити.

RASTITE“

љује и више спондеја. Но опет, почем

само у оним приликама, у којима се таква тро

мост садржином црта. Иначе достајеупотребити

три коленца спондејска, осим завршујућег, па и

само два (са завршујућим три), ако узастопце

један за другим иду.Успоменутој прилици неки

употребљују и пет спондеја или трохеја поред

53

једног дактила, као што је н. пp. оно вирги

Ова)потреба у описивању иште такође,да се

самидактилски коленци у застопцеупотребе, ако

је у садржини какво брзо ијако покретање. Тако

је у Омировој Илијади описано падање камена

жинау покретању иу самом петом коленцу спон

дејем. Примера ради навешћу немачки превод:

ćine razmore Edware mi prover Germat

forthelbert. -

sam was a mu ni su na na A

Sajt num ;

Због тога се правило полаже, да је четврти

коленац увек Дактилски, кад је пети по потреби

наведеног описивања спондејски или трохејски.

У осталом што је у S.23 речено, важи и овде,

да ексаметер са самим речним коленцима, да

кле без усека, не ваља. Речни коленци морају

се са коленцима стиха мешати. Нуждна промена

усека у ексаметру упућује и сама пажљивост пе

смотворца на избор и на склоп речни коленаца.

Дактил се ту обично намеће, али нека се никад

више од два у застопце не употребе). У осталом

може се овде и онде уметнути анапест, анти

54

бахије,хоријамб, дижући сејонски коленац, па

ијамб, трохеј, спондеј и амфимакер као речни

ж0лен004.

Прелом је по правилуутрећем коленцу, ида

се неби ток стиха отештавао,мора се с одмором и

реч свршити„да почем прелом и нуждно застаја

тежак слог падне, што је овај зато много уде

1., после тешког слога; н. п

Ево чуј из Вијене ми пише

Србски || лексикограф || и | пита: || „Гдје нам

је || Фрушић?“

Л. Мушицки.

је ли јдревност || свог || Ескулапа називала Богом?

П. С. ПоповиЋ.

2., после првог лаког слога у трећем ко

Л. Мушицки.

... После тешког слога у четвртом коленцу,

ком се јошт може придати и други, т.ј или пред

првим лаким слогом другога коленца, или после

њега. У

Погрешни су дакле ексаметри, у којима је

на месту прелома Дактилска или трохејска реч,

ИЛИ ОДусеказаоставши слогови; н. пр.

Тако се | природа I обрће || вјечно, | сама једнака.

| и спотоп.

Лабуд || с пресеченима || крили не | лети и Iјунак.

- Л. Мушицки.

• 55

ваки стих, који има вишетешки него лаки

слојова, изражава својим спорим покретањем и

својим застајањем гласа: достојансто, свечаност,

озбиљност и тихост; онај пак,у ком је више лаки

него тешки слогова, удеснији је за изразе ско

pОСТИ, живости, напраситости, наглости и О. П.

Оба ова својства сајужава у себи ексаметер, па

одтуда његова љепота и тихост, његово велича

ствено покретање и бурно колебање:

Sinter bi jiebit bu, bu jieh it toor bir mur Simmel unto 20

editer.

S. 41.

2. Пентаметер.

Пентаметер зове се због своји пет саставни

коленаца, који се на две половине деле, тако да

у прву половину спадају два и по”, а у другу

два и по коленца:/али је то наимеиовање сва

којако погрешно. Пентаметер има, као и ексаме

тер, шест тактова, и потоме би га боље назвали

ексаметром другога рода, од ког се разликује

само тиме, што му трећи и шести коленац нема

лаки слогова (тезис.) Оба коленца и у једној и

другој половини стиха јесу дактили; но у првој

половини могу бити и спондеји и трохеји. Пре

лом пада после другога коленца на тежак СЛОГ.

Мера је ова:

-------------

Пентаметер никад се неупотребљује сам, већ

с ексаметром, и тако удружен стих зове се Ди

стих; н. пр

рими || овај || мач, 1 ако || добро уз || владам,

за | мене,

1. С. Попо

Огњени, | ви"ш, одзиви на || арфу || народу || Дају

Известну || надежду || свом, | позднији || шта ће

дат" | век!

Л. Мушицки.

Ако има оваквидистиха вишеу каквом спеву,

одна се зову и елегијски размер, што су врло уде

сни за израз жалости и туге. Најпосле зову га и

размером за надписе.

Стари нису имали у њима слика, а новији су

му и слик придали, и то ексаметру на крају, а

пентаметру у среди и на крају, али му и само

на крају слик ништа не смета,7

S. 42.

3. Архилошки стих.

пентаметром сроданје стих архилошки, по

чемNе друга половина пентаметрова.Мера му

је дакле ова:

---- --- 1--- ||".

Мушицки га јеупотребио с ексаметром у 18 оди,

и у књизи П. оди 233}_

*) Већи део Поповићеви пентаметра погрешан је у прелому и

на крају, што те тешке слогове није по изговарању упо

требио, као што је и овде реч „мене“ стављена као јамб,

а по себи је трохеј.

------Ду

CijeШимтиплату дуг.

Далекиским у31. оди:

|

уже!ја сам ти већ на среди сиња

мора. Бурја ми чун колеба страшно,

т” не остављам весла;

одгони таласе дуги

с јамбиско-ексаметерским у од 20 и у књизи

Ш. оди 12. A i

Давидовићу најмилија забава музи

Јест мојој сплеменика дјело

љенато, полезни град, 2

4. Асклепијадски стих.

Асклепијадски род стихова, иначе и горијам

биски назван, добио је своје име од грчког певца

Асклепијада. Он има четири врсте, од који прве

две једнаке, имају два хоријамба, који се с тро

хејем или спондејем почињу, а сјамбом завршују;

но последњадва коленца могу се каодактили из

говорити, и ове две врсте зову се асклепијадске

огу се или саме, или с

другим стиховима употребити, и то: .

a) с трећим стихом ферекратским -

58

Стих 1. и 2. -- ----------

Стих 4. -- --- -- | -= ; н. пр.

Најпријатнија је наука човеку

Човек. Красно је бит” човеком добрим, п

Слава народу таким

Бити. Просвете тај је плод!

Л. Мушицки.

б) с трећом такође хоријамбиском врстом и. W. LY

с четвртом гликoнијевом.-

Š. 44.

5. Алкејски стихови.

Алкејски род стихова има четири стиха, који

заједнострофусастављају. Прва два стиха имају

једнаке коленце: два трохеја и два дактила с

једним лаким слогом напред. Прелом је у среди,

после трохеја. Трећи је стих четворочлани тро

хејски с једним лаким слогом напред, који, као

и у горња два стиха, може бити и тежак.(Друши

и последњи коленац може бити и спондејско

Четврти је стих Дактилошиндарски, који се и

легеодски зове) и има прва Два Коленца Дактил

ска, а друга два трохејска Мерату је ово

Стих 4. – - - - --

Овај род стихова добио је своје име од грчког

певца Алкеја, који је икивео у 7. веку пре Хр.

У алејској је стога највећа благочасности

59

удесна је за изразде узвишенога, великог и до

стојанственог н. п.

“„J

for third a mana.

Л. Мушицки.

- V

5. Фалекиски стих,

Балекиски стих има пет коленаца, од који је

ругиYоленац Дактилски, а сви други трохејски.

Виможе битии спондеј). Употребљавали су ва

rato-Aa)су са два фалекиска састављали

. –G I –-- |- | -- 1 –E

Стих 3. \,- |- | --

- Морски/различан,

t. 1 –- - 1 –F.

|

- Плива /уздиже вратчељуст отвара,

- I U SAM мушицки.

6. Сафина строфа.

Сафина строфа,(тако названа по старој про

слављеној певачици Сафо,због тога, што ју је

радо употребљавала), има четири стиха. Прва

()()

три стиха имају по пет коленаца трохејски, осим

55°5'55;стиховима старе ритмике последњи слог средњи,

то је могао место последњег трохеја и спондеј

бити, као што се могао и други трохејски коле

нац спондејем заменити) Прелом је у трећем

коленцу после треће тежине. Четврти је стих

адонски, с једним коленцем Дактилским, а дру

гим трохејским или спондејским.

езара славит, кад он буде вук'о

Сигамбре љуте светим путем, кићен

S. 47.

а) Стихови по акценту (у ужем смислу).

Уширем смислу сви су до сад побројани сти

хови по акценту прављени, почем је цео размер

на акценту основан. Али је у њнма свима био

размер или сталан, или је бар певац у избору

коленаца био ограничен. Овде је пак реч о сти

ховима, у којима се само акцентом означени

слогови, дакле подизања броје, а сви остали

лаки слогови без свакога правила ређају, како

је управо најудесније— само ако то није про

тивно мислима и законима благогласности.

(61

Овакви стихова није никад имао наш народ,

већ само Немциу стара времена, па иу средњем

веку, кад је нарочито народна им поезија про

цветала. Најстарији њиови певци писали су сти

хове са четири тежине и са алитерацијом и сред

њим преломом, а каснији са различном дужином

и са сликом. Тако је н. пр.у песми нибелунжској

6. и 7. тежина употребљено :

ima i in dan miren | numbers i giti,

on them bi tren, I won toga filoni,

son inter bodović, I won minen na on toga,

Som fieme retum јtite | muget it mu number brem jagen.

б) Стихови по бројању слогова. Осим свију

досад побројани стихова, има и такви, у којима

нити је прописан број подизања, нити број спу

штања, већ се слогови сви без разлике просто

броје. Овакви стихови у каквом спеву могу

имати свој једнаки број слогова, или ће се неки

дужи мешати у известном поредку. У различним

језицима, па и у Французком влада овај начин

прављења стихова.

S. 48.

Máне наши певаца у писању класички стихова.

Што се ови и овима подобни стари стихови

нису могли у нас одржати, узрок је не само то,

што су противни нашој народној поезији, него)

(52

Лито су нам их писци и одвећ невешто у наш ше

ривој пресађивали. Тако су н. пр.,да многе друге

Мане и не спомињем,

1., врло често, размеруза љубав, речи тако

изпреметали, да се кадшто читалац, као да би

Орација читао, морао враћати, и новим скопча

вањем речи по синтакси смисао тражити;

2., место да им сваки стих у нечем и по сми

слу састави једно цело, они су без свакога об

зирањачесто логичке паузе стављали у средину,

а ни једну на крај стиха; па што је јошт горе,

често им се стих са половином речи завршивао,

а друга је половина други стих започињала.

Најпосле ни на свршетку строфе нису имали

3., Нарочито су у спондејима отице лакшу

тежинуупотребљавализа арзис, а тежуза тезис,

дакле су јамбиски и трохејски спондеј, арзис и

тезис мешали, те тиме изабрани ритам кварили.

Овако скрпљене строфе имају само за око чи

таоца поетски облик. О овоме може се сваки

лако уверити, ако овакве строфе прочита по раз

меру, т. ј. стих по стих до свршетка строфе, а

после их прочита по смислу. У првом случају

неће их разумети, у другом случају неће се ри

там познати, а у оба случаја показаће се јасно,

да је цело нешто туђе, нашем уву и уобичајеном

ређању речи и мисли противно.

(53

Четврти Одсек.

СЛИК, СВЕЗИВАЊЕ СТИХОВА И СТРОФА.

С Л и К.

Осим мерења слогова би дтуд произтичућег

ритму залази се у, доезији и трећи елеменат,

који је јошт више мучни приближујебе-кри

јалнијом чини).То је: повраћање једнакихГласова

бу известној мери времена, а нарочито на крају

стихова. „малим

Овакви једнаки, па и подобни-гласови у две

речи, коједва стиха на крају везују, почевши од

енглашењfЛасника (у предпоследњем или по

следњем слогу) па до краја, зову се слик. Су

гласници, који ове слогове почињу, морају бити

различни, а сва остала писмена једнака или по

добна по гласукао: рећи, лећи, стећи; струка,

мука; дан, стан.

мљанима.“Он се у европским језицима касније

појавио, а најраније на истокуу Арапа, и то им

је служило у накнаду правог ритма, као што и

данас језици, н. пр. Французки и италијански, не

имајући правог ритма, немогу бити без слика).

РОДОВИ СЛИКОВа,

Сликова има различни, по разлици и мно

жини писмена, који их састављају. Тако могу

(54

слик саставити 1., поједини гласници, 2., по

једини сугласници и 3,читави слогoви,

1., Ако слик састављају сами гласници, онда

се зове асонанц. Постаје пак слик овај, ако се

у више речи, а поименцеу оглашеним слоговима,

једни исти гласници враћају; н. пр. Бог, род;

блед, снег; стид, мит. Појављује се или на крају

стиха, или иначе у речма стиха; н. пp.

Вишњичица род родила,

Под родом се подломила.

НАРоднд.

(У првом случају особито је онда овај слик

важан, кад му сличне речи имајуу исто време и

сродно значење. У првом случају упашће слик

само ондау очи, ако се у више стихова на крају,

или бар у сваком другом стиху једнаки гласници

понављају.

2., Aко се у више речи, које нису једна од

друге раздалеко, налазе једнаки сугласници у

почеткутешкога слога, онда се овакав сликзове

алитерација; н. пр.

- Вијор Долом дује. —

Да подуне вијор ветар.—

С вечер" сјала сјајна месечина.—

НАРоднд.

3., Ако се цели слогови сликују, изузима

јући пред главним гласником сугласнике, т.ј.

ако су не само гласници, већ и за њим следујући

СУгласници оглашени слогова једнаки. Ово је у

строгом смислу слик, као што је у S. 49. казано.

(65

S. 51.

Слик мушки, женски и средњи,

Ако слик падне на једносложне речи, или на

један оглашен слог, онда се зове мушки; н. пр.

--

ако је пак слик на тешком слогу, који поред

себе има и лак слог, онда се зове слик женски;

Н. Пр.

Узраса" је зелен бор

Уз алагин бео двор;

Чарна горо, пуна ти си лада,

Срдце моје, пуно ти си јада!

НАРоднА.

Најпосле, ако за оглашеним слогом има два

не оглашена једнака слога, онда се зове слик

средњи или летећи; н. пр.

Расла танка јелика

На два брда велика.

НАР.

Женски је слик много мекши и"блажији од

мушког, што у тешком слогу запети глас у дру

гом за њиме сљедујућем слогу добија одмора и

тако рећи излива. Због тога се врло удесно упо

требљује у изливу благи чуства. Мушки је слик

много опорији, оштрији и јачи, па због тога се

употребљујеу озбиљним,јуначким, опорим и т. д.

изразима. Међу тим, да би се снага, јачина,

опорост и о. п. ублажила, меша се кадштоуСпе

вовима крепке садржине и женски сЛИК Са Муш

кима, као што се у спевовима благе садржине

кадшто мушки слик умеће, да би се сачувао из

5ТвоPилА повзив E

(66

вестан и јак карактер. Средњи се сликови врло

редко употребљују.

S. 52.

СЛИК ИСТОВетан. И богат,

Истоветан слик и не спада у праве сликове,

па због тога се и несме употребити онде, где се

прави сликови налазе. Он није ништа друго, већ

понављањеједне исте речи на крајевима стихова;

н. пр. лети,лети;дан,дан.Али у неким прили

кама, у којима се жели постићи особита каква

намера, а по именце, ако желимо известне речи

што више одликовати, може се допустити; н. пр.

Најпре речи на срдце су пале, а после су у на

роду шале.

или :

Свака му се сатвар скаменила!

Бог велики и његова сила

У њиву му семе скаменио /

У жене му ђецу скаменио!

П. П. НБЕгош.

Слик богат постаје, кад за истоветним сли

ком (дакле за једнаким речма) иде прави слик,

или, што јошт чешће бива, ако му предњачи;

Н. Пр.

96er glaubet mir, baš Seben Idit jidi) bann urb m a n n extragem!

3man be3 Seibena game Sirbe i mid oft jфотi hab Su Sobem,

- У

98(aten.

(67

S. 53.

0c0бити облици слика.

VСлик се појављује

| 1,Упочетку, и сматра се више као играчка,

почем гласови речи мање падајуу очи у почетку

него на свршетку стиха. Такав слик састављају

прве речи у различним стиховима; н. пр.

Колико воде попила,

Толико суза пролила!

2.,Упочетку и на крају стиха, као у горњем

примеру.

3.,У среди стиха, кад се среда једнога стиха

са средом другога сликује, али тако, да слик и

на крају стиха остане; н. пр.

Задржав"о б" сунца вреле луче усијане,

Обрашчиће да јој беле њене не овране.

ђ. рајковић.

Овакав слик може бити и у среди једног

Стиха; н. пр.

О, премили језик, одавно се слави

Твој сладки и гладки и виспрени глас!

Из дубоког чуства и смирене нpави

Ти стројиш и гојиш свог суштества крас.

Н. БоPOЈЕвит.

Фалила се жута дуња на море,

Да је цвијет на "ви свијет најљепши.

НАРод.

4., На свршетку једнога и у среди другога

стиха, и зове се верижан слик. У нашем песмо

5% „“„-u“

(68

творству нисам наишао на овакав слик, за то ћу

навести немачки пример:

8emn langjam Selle jidi) am Selle jф Liei et,

Slidita joll be Sajeima rein en Bluff, biti itóren.

5., Као одзив, кад крајна реч у једном

стиху налази слик у другој речи, која сама за

себе стоји као стих; н. пp.

Ал' та једна, кажи ми која је?

Јошт је срдце моје не познаје—

зна је.

Туга, плач мој, ах! служи јој рани.

Не љубим те, вели, сумњу мани.

Њу мани.*)

6. На крају. Свршетак једног стиха сликује

се са свршетком другог стиха или више сти

хова. Овај је слик најобичнији и најважнији од

свију, а употребљује се на више начина;

1., у застопце један за другим: aабб; а аа

2., укрштен: а б а. б. (види а, у S. 65);

3., први са четвртим, а други са трећим сти

хом: абба (види S. 65. б.,)

4., кад сеувек први са четвртим сликује: абв

абв ; или овим редом: а бвбав (види Š. 77)

5., изпрекиданједним стихом без слика: абвб

(види S. 65.)

*) Види летопис од год. 1831. страну 80.

S. 54.

Приметба о овим стиховима.

У оваквом сликовању (под 1. 2. 3.) не морају

сви слогови бити подпуно једнаки, већ се могу

само тешки или оглашени сликовати, а Лаки

могу и без слика бити. Оваква игра у слику не

приличи , наравно, свакој песми , а најмање

умној, већ чистој лирици и живописном спеву.

У осталом сликуједном стиху, као што је под3.,

(S. 53.) наведено, може се и без известног реда

употребити, где како певац због подобни или

противположени појмова за добро нађе, или се

поставља по известном реду,тако да такав слик и

сам стих на више слични делова раставља. Тако

н. пр. ова два стиха С. Милутиновића

Србска мома ил' је дома или код оваца,

Радећ” пева као шева милом свога срдца.

даје се на 6 стихова раставити

S. 55.

На што је слик?

Но ма на колико се начина слик укрштавао,

опет не треба мислити, да је он спеву преко

нуждан. Поезија није у слику, него у мислима

поетским, нити ће икад слик непоетске мисли

претворити у поетске. Али ће слик у многоме

увеличати благогласност и лепоту облика, а у

исто време обраћањем пажње на важније сликом

обележене мисли,учиниће, да нам ове мисли и

плодније и јаче постану.

70

У Осталом помаже кадшто слик певцу, те му

се роде нове поетске лепоте. Јер склапање сли

кова не иде увек певцу тако лако; и најдарови

тији мора кадшто дуго да се мучи, дуго да тражи,

док му се удесна реч не појави и за слик и за

мисао. Сама ова околност принуђава га дакле,

да свој предмет свестрано испита, с подобним

предметима сравни и т. д. те тако му се често

појаве са свим нови и красни образи.

S. 56.

0бшта правила за слик.

Да би се са сликом права намера постигла,

мора се певацу обште придржавати ови правила:

1., Сваки сиев не трши слик, нити сваком

спеву слик једнако приличи.

Највише доликује слик лирској поезији, из

узимајући само оне лирске спевове,у којима се

изражава најјача, најстрастнија узколебаност

чуства. Епопије, по старом узору спеване,

немају слика, док се новијима, због избрани

строфа, слик по себи намеће. Тако се исто пре

поручује слик и за баладе и романсе.—Да ли

слик и драмама приличи, мучније је одредити.

Јер и ако је истина, да природи драме, а наро

чито трагедије, не приличи слик (изузимајући

поједина лирска места), то се опет, судећи по

показаном примеру у туђој поезији, не може од

рећи, да слик и у драми може своје лепоте и

врлине сачувати. (Сравни S. 35. под бр. 8.).

71

2., Размер у оним стиховима, који се сликују

нека је прост, а сликови нека нису јако укрштени

и изпреплетани. Слик ће се само онда приметити

и допасти, ако нам није ритам сву пажњу на се

привукао. Чим стих особито вештим или тромим

склопом својим и сплетеним саставом реченице

пажњу ува и духа на се привуче, мора слик

изгубити своју важност, јербо га уво пречује.

Јамбиским и трохејским стиховима најбоље при

личи слик.

Дужина стихова ништа не решава, почем

наша народна поезија има са сликом и врло

кратки, а и врло дугачки стихова. Али да сли

кови јаче наше уши дирају, што су речи, које

слик састављају, ближе једна до друге, о томе

нема сумње, и акотакви сликови у кратким сти

ховима могулако постати играчком. Исто јетако

познато, да слик своју допадљивост губи, што

су више речи, које слик састављају, растављене.

3., Почем различни сликови имају и различан

карактер, то не може сваки слик сваком спеву

приличити. Нарочито се овдетиче разлике мушки

и женски сликова. (Види S. 51.) Мешање мушки

сликова са женскима приличи највећем броју

4., Сликуза љубав не сме се основано грама

тичко правило повредити, поредак речи само

вољно кварити и речи разметати, нити се допу

шта речи, које слик састављају, крњити, као

што се и говор не сме кварити туђим речма, које

72

су се ујезик увукле, нити провинцијализмима,

нити пуко-простим, не племенитим изразима.

Познато је, да наши певци у овоме често

греше.Тако н. пр. какав је поредак речи у овим

стиховима, у

Гди су они љепи дани,

То налази мјесто гди се,

Кад смо некад разиграни

Ја и друг мој љубили се

Д. МихАиловити.

S. 57.

Турске речи и погрешно скраћивање речи?

Нарочито је од неког времена ушло у моду

употребљавање турски речи, тако, да неки у

томе особиту неку лепоту налазе, по свој при

лици због тога, што мисле, да су сетим иачином

више народној поезији приближили, као да у

томе лежи лепота наши народни песама. Не само

као реткост, неге као неко чудо навешћу пример

из Лазарице и ако нису због слика турске речи

потрпане: -

„Барјактари побише барјаке,

Мектербаше викнуше мектере,

А мектери Латише свирале: .

Ситне зиле, јасна ћиманета,

Таламбасе, њине далбулане,

Свирком вабе, кајдом Турке маме.“

g:: :: :: ::-

u

73

Оџа бјеше замолио

Од комшије један кото,

С ким да би га послужио,

Rimljišta)

Д. МихАил.

Но оваква скраћивања не кваре само слик,

НегО И СТИХ, Као што нас на многим местима и

наше народне песме уверавају; н. пр.

Бог ј" убио, ша је то проклето. —

Те ошинем царва делибашу. —

НАРоднд.

Или: .

Њег"ви двори јесу бори у зеленој гори.

гај.

У појединим приликама, а нарочито у комич

ким спевовима, праштају се наравно овакве мане,

па кадшто се јошт и препоручују због садржине

спева и намере певчеве; али суто опет само из

узетци, нити правило у чему побијају.

* - -

Правила за слик што се тиче његовог облика.

(Осим горњи правила има јошт и други, којих

се такође мора певац придржавати, ако жели,

да сликом постигне оно,чемује намењен. Рђави

сликови често нагрде цео спев). Та су правила:

1., Слик мора бити чист, т. ј. речи, које слик

састављају, морају се подпуно подударитиу гла

совима, као што је у S. 49. и 50. под 3. казано.

Погрешни су сликови:

74

1., ако гласници нису истоветни, него раз

лични, као у: река и дика; своје и свије; н. пр.

Фалила се звијезда даница:

Оженићу сјајнога мјесеца.

НАРоднiА.

2., ако су сугласници различни, или ако

сама тврдоћа ту разлику полаже, као у: род и

pОг, Страна и Града; H. Пр.

Душепастир сребробради,

И с пругама умна чела,

Молитве јим божје чати,

Летурђије пјева пјела.

ПАв. Попов. Ш.

Тамо диже срце, дух,

Слоге Славске

Љубве братске

Где се чује мили звук.

j. и.

3., Кадје уједном стиху последњи коленац

у једној речи, а у другом њему одговарајућем

ДВОСЛОжан Коленац од усека направљен, или Од

две речи састављен; н. пр. божје, то је; позна,

он зна; јунака је, да је и т.д.

Оног рјечи ове трону,

Који знаде вјера шта је,

А ум правду зна за ону,

Љубит вјером да треба је.

Дим. МихАил.

4., Кадје у оба слик састављајућа стиха за

вршујућа реч једна иста. (Види S. 52.)

75

S. 59.

Нечисти слик0ви,

Од погрешни сликова ваља разликовати не

чисте сликове, који су уву мање приметни.

Такви су:

а.) ако је уједној речи на месту тежине глас

Тежак, а у другој висок или обал, и обратно,

као: рука и мука, клети и лети, рат и врат; н. пр.

Нит' сам сунцу косе плела.

Нит" месецу дворе мела.

народна.

б.) ако је гласник уједној речи прост, а у

Другој сложен, као: рад и јад; н. пр.

Сјајни кове и сребрни, да лепо ти сјаш!

Да наш Стјепо домаћине, да много ти знаш!

в.) Кад су сугласници сродни, а не исто

ветни, као: косим, возим; рећи, ређи; н. пp.

Ви пјевајте, па нам лоше

Неће с” чути пјесме;

АЛИ ДОНДа—Ти знаш Боже!—

Нама с" ћутат” несме.

пав. попов. ш.

Почем је певац осим други граница и сликом

јако притешњен у изливу своји мисли и осећања,

То му се радо допушта, да чисте сликове с не

чистима меша, но наравно с разлогом, чувајући

се прекомерног употребљавања нечисти сликова.

У осталом нетреба с ума сметати,да слик са

мом облику поетском припада, и по томе да нам

7()

поетско уживање може увећати, али не сам со

бом произвести. Спев дакле онај, који поред

ваљане садржине има неколико слаби сликова,

јошт никако није за одмет, већ је увек много

претежнији и савршенији од онога, који је поред

слабе садржине најлепшим сликовима накићен.

Али је опет истина, да рђави сликови добро уво

вређају, и да по томе по правилу више стиху

сметају, него кад иху стиху нема никако.

S. 60.

Свезивање стихова.

Да би стихови свој прави облик имали, ну

ждно је а) да су међу собом скопчани, б) да на

крају имају одмор и в)да сваки за себе стоји.

(Што се тиче одмора на крају стиха, тај

може зависити или од прописаног размера, или

ће га слик на крају показати, на сваки начин

пак основан је на ритмики, па збогтога не мора

се увек подударити с одмором граматичким, што

би се у таквом случају произвела монотонија,

као год у коленцима без усека; н. пр)

Цркве наши зидаше

Велике и красне

Да у земљи блистају

Кано звезде јасне.

Где су сада цркве те,

Да л' остаде једна

Од варварска напада

Цела неповредна?

Јов. С. Поповити.

77

Но делење речи на крају стиха, као што су

наши певци некаду класичким стиховима чинили,

не сме бити, као год што се ни свезе ни предлози

на крају стиха не могудопустити.

Š. 61.

Као год што су коленци саставни чланови

стиха, тако и стихови могу бити саставни чла

нови или одсеци већега каквог спева, и онда се

повраћам). Строфе су дакле одсеци спева, у ко

јима је број стихова већ напред прописан, и

који један смисао од целога спева завршују, по

добно периоду у одрешеном слогу. Најглавније

је дакле у свакој строфи, да мора увек једно

цело саставити, и да та целина јошт више буде

уву приметна, него поједином каквом стиху.

Због тога је нуждно :

1., да по својој садржини шредстави једно

цело. Јер целина у облику (Форми) без целине у

садржини (у мисли и осећању) била би без цељи.

По овоме мора певац вештаство целог спева

тако разделити, да се у свакој строфи један део

истога очевидно заврши. Она строфа дакле, у

којој се изречена мисао преноси у другу ради

завршетка свога, не може се строфом назвати;

Н. пр.

Мурату је мило ово било,

Пушта себи србскога витеза,

Радовање шо војски је врило,

Без да које о неверству преза.

Кад је Милош угледао Мују,

Гди му ногу целивати даје,

Клече доле, трже оштру гују,

До корица мишцом сатера је.

те на по на то је или и т.д.

Д. МихАилов.

Кад сеувећим спевовима допушта,да се сми

сао из једне строфеудругу кадшто шренесе, онда

ту по нужди допуштену слободу не треба на зло

употребљавати и онде смисао прекидати, где ни

у одрешеном слогу нема већег одмора,— него

бар после две тачке или тачке са зашетом.

2. „Умора се њен синтактички склоп са ритми

ским,колико је више могуће, подударити. Ритам

строфе, иште, да преломи строфе на крајевима

стихова буду јачи него преломи стихова, а нај

јачи онде, где се сликови повраћају. То се може

шостићи самоуређивањем садржине и склапањем

реченица. За то се по већој чести мање строфе,

па и неке средње и веће строфе, како шо син

Такси, тако и по ритму деле на Два главна Дела,

т. ј. на предњи и стражњи, или на две сродне

реченице, као: узрок и дјејство, питање и одго

вор, образ и противположен образ и т. д. (Сра

вни строфу од8 стихова у S. 71.);

3., нека строфе, што се тиче њиове дужине

(т. ј. броја стихова), никад не прекорачују меру.

Дужина строфа зависи у појединим случајевима

79

од садржине, од карактера спева, и потоме му

чно је положити правило. Ако дотерано уво не

може строфу као цело да обувати, онда је гра

ница прекорачена. У нашим народним песмама

нема управо строфа, и ово што смо у новије

време од тако звани учени певаца добили, до

шло је од угледања на туђу поезију.Строфа од

12. стихова већ би доста дугачка била, да уву

не постане досадна; но има их и од 14 стихова.

S. 62.

Даља правила, која се тичу јединства у строфама.

Јединство у срама појављује се на да

хова, или другим речма: ако су стихови без

слика, као што то обично бива у класичким сти

ховима, наведениму S. 39, онда се мора у сва

кој строфи спева употребити промена дужи и

краћи стихова, која ће се редовно у свакој

строфи повраћати. Ово се препоручује због тога,

што је само тако уву могуће, приметити, где се

која строфа свршује. То је узрок, што н. пр. у

ексаметру нема строфа.

Но осим ове шромене у дужим и краћим

стиховима, може се певац јошт и другим срет

ством послужити ради постизавања јединства.

То је средство, противположеност или бар од

ступање од горњега ритма у последњем стиху,

које ће сеу свакој строфи понављати.

У осталом има се у обште мотрити, да у пра

вилним строфама сви стихови имају или дижући

се или падајући ритам.

Ако се пак јединство у строфама постизава

сликом, онда, осим досад о слику наведени пра

вила, важе јошт ова:

1., Сликови нека тако један за Другим теку,

како ће се строфа заиста показати као једно не

разлучно цело. Нарочито се овог правила мора

певац онда придржавати, ако су му сви стихови

у строфи једнаке дужине и једнаког ритма, по

чем ту, осимлогичкограздела, један једити слик

показујеувујединство строфе.Устрофама дакле

од4 стиха оваквог рода, ако су оба два слика

мушка или женска, нека се никад не употреби

Слик непрекидан (аа бб.), него укрштен (а баб);

што се иначе такве строфе појављују као две

подпуноједнаке половине, које се опетувучине

као два посебна цела.

2. Гласници у различним сликовима нека

имају приметну разлику у гласу. Јер сродни

гласови у сликовима свакојако ће сметати уву у

сватању јединства. Нарочито ваља пазити на

прве строфе у спеву; јер пошто се уво већ при

викло на облик строфе, лакше ће сваку другу

погрешку касније,удругим строфама, опростити.

3., Тако исто не треба да строфе, које иду

једна заДругом, а особито у почетку спева, имају

једне исте или врло сродне сликове.

S. 63.

Број стихова у строфама,

Строфе могу имати3—12, па и више стихова.

1. Строфа од три стиха.У овој строфи мора

увек један стих бити без слика, и тај је дру

гима протившоложен. Она се може на три на

а) два прва слична стиха с трећим без слика,

Ка0: aaх; H. Пр.

Ој Славјани, браћо драга!

Млађана је наша снага,

Куцнуо је и наш час.

МилктиЋ.

б) први стих без слика, а други и трећи са

сликом: хаа; н. пp.

Кад су мени само знани пути,

Од намере мене неће свете

Ни све пакла одвратити чете.

МилВТИЋ.

в) кад се прва врста с трећом сликује: аха;

Н. Пр.

Зима прође,

Душице моја,

А пролеће дође.

НАРоднiА.

S. 64.

Терцина и риторнел.

Од ове строфе са три стиха постала је ита

лијанска строфа терина (terca rima) и риторнел.

товим позила. Ф

82

1, У тердини су сликови међу собом тако

укрштени, да безслични стих следујућем стиху

даје слик, или, да средњем безсличном стиху

прве од три стиха строфе слично одговара први

и трећи стихдруге строфе и т. д.

Ради завршетка ове строфе додаје се на шо

слетку јошт један стих, који се са другим сти

хом последње строфе сликује: аба, бBб, Bгв,

- нон, опоп.

Из овог образца види се, да све терцине ка

квог спева (т. ј. каквог главног дела у већем

спеву), тако рећи, један једити ланац састав

љају, из ког се не може ни један члан одтргнути,

а да се цело са свим не поруши.—

Терцине су поглавито удесне за озбиљне спе

вове лирске и епске врсте, нарочито ако имају

у себи живе описе. Терцину су употребљавали

јошт Трубадури и Данте у: la divina comedia ca

петочланим јамбима, и женским сликом.

2., Риторнел, од1Италијана позајмљен спев,

има строфе од три врсте, а стихове обично пето

члане јамбе. Стих 1. и 3. састављају слик, а

други је без слика. Кадшто је први стих само

половина стиха, и има у себи, по италијанским

образцима, као реч слика, име каквог цвета;

Н. Пр.

(Glingenbe Gillie ||

Sie Slument halten Gottežbient in Gartem:

Фu bit be briefter unter her gamie'. .

83

o mortantone!

Sein 2008 it jфöm; bu bient be tieb" im sebem,

Ser liniduh biomet bu im arg um godine."

S. 65.

Строфа од 4 стиха.

--

Строфа од 4 стиха може, као и споменута од

3 врсте, имати само један слик, дакле или ће се

два стиха сликовати, или ће само један стих

бити без слика: хбхб, или ааах; н. пр.

Народ клечећ у молитви

Срдце топи своје,

А јунаци пред путиром

Сокрушено стоје.

" - Ј. С. Поповит.

Но по највише има ова строфа два слика,

који се могу на три начина мењати:

а)да се прва врста сликује с трећом, адруга

са четвртом: абаб; н. пр.

- Добро вашу сматрајте

Повестницу стару,

И причине сазнајте

Досадашњем квару. -

- - - Ј. С. Пошовити.

б) да се сликује прва врста с четвртом, а

друга с трећом: абба; н. пp.

Заљуља се сиње море

Сиње море валовито,

Па удара страовито

О брегове свете горе.

“ . Л. П. НЕНАДовити.

68

84

в)да се сликује стих први с другим, а трећи

с четвртим: aабб; н. пр.

Стани пјевче! чуј ми на пут рјечи:

Пре нег" другог, најпре себе лечи.

Ко те гони, да кроз страве ноћне

И олује пробијаш се моћне.

Милктит.

Овај начин сликовања иште, даудва слична

реда буде мушки, а у друга два женски слик;

н. пр. "

Леже трудна да с” одмара,

Скочи кћи јој из недара

Обрадова с” бели свет.

Ч- В. РАдишити.

S. 66.

Нибелунжска строфа,

Овамо спада и стара нибелунжска строфа,

која се у нечем разликује од новије, споменуте

у S. 33. Она има 4. стиха по акценту склопљена

(види Š. 47.); сваки од прва три стиха има шест,

а четврти стих седам подизања, и у сва четири

стиха налази се између трећега и четвртог шо

дизања женски прелом. Лаки слогови ређају се

са свим произвољно, и имају често један слог,

често два, па и три слога, а кадшто опеттај лак

слог на каквом месту сасвим одпадне. Сликови

су на крају не растављени (т. j. aабб) и обично

wn, a samo se name as a you

85

(првог и другог стиха (види примеру S. 47), и тај

је женски.

S. 67.

- Строфа од 5. стихова. Рефрен.

/Кад се строфи од четири стиха јошт један

стих, који обично остаје без слика, придружи,

илиNГде у строфу уметне, онда је строфа од 5.

стихова; н. пp.

Боже мили, куд сам заш'o!

Ноћ ме је стигла у туђини,

Незнам пута, незнам стазе,

Свуда голи камен газе

Трудне ноге шо пустињи!

ПЕТ. ПРЕРАдовити.

Но овај пети стих може ма ком стиху сличан

бити, и онда су најобичније строфе ове: абааб;

Гора спава, листак сања,

И водопад бунца,

Није тајног ни сиграња

Измеђ ветра, измеђ грања—

Ни трага од сунца.

П. ПоповиЋ Ш.

Кадшто је опет пети стих рефрен (поновљена

реченица); н. пp.

Ја сам пастирче из тамне горе,

Гледам ка" соко на трошне дворе,

Први с” овде јави зрак, - 1

А шоследњи падне мрак.

Ја сам пастир горе. (Рефрен.)

86

Рефрен је стих, који се у свакој строфи ка

Свног ства повраћа, понајвише је без слика, а

по садржини често је с целим спевом у свези,

често опет и са појединим строфама. По правилу

повраћа се овај стих због тога, да би главна

мисао у очи пала)

S. 68.

Строфа од шест стихова.

И Ова строфа може имати два или три слика.

Ако су у њој два слика, онда је продужена

строфа од четири стиха, а последња два придо

дана стиха могу се с другима у слику различно

- Ако су пак у њој три слика, онда се стихови

везују на два начина: састављањем две строфе

од три стиха, или склапањем стpoфе одчетири

стиха са строфом од два стиха; н. пр.

Скрушена је сила бјеса—

Појте, појте сва небеса,

Земљи дајте одјек ваш;

Да с” небесна ори струја,

Алилуја, алилуја,

Слава теби Боже наш !

МилвтиЋ.

Други начин састављања ове строфе у нас се

такође често употребљује. Други део од два

стиха може се сматрати као завршетак строфе.

Као год што су у строфи од четири стиха три

начина промењивања, тако је исто и у овој

::::::::

37

/ Круне си ваљо ногама својим,

| Краљи пред вратма чешали твојим,

| Дркташе страом народи јаки

Од твог погледа, звере опаки. —

Где је та сила, шта је тај стра?

Сада је ништа — земља и пра.

Л. П. НЕНАДовити.

S. 69.

С. e. c. T. и На.

Међу строфе од шест стихова спада и Сес

тина, као највештији спев по склопу од свију

спевова, који су од Италијана у друга песмо

творства прешли. У њој има седам строфа, и то

шест строфа са шест јамбиски стихова, а седма

са три стиха. Стихови се, истина, не сликују,

али се њиове последње речи у другим строфама

повраћају, и то овим редом: шести стих завршу

јућа реч у првој строфи, постаје завршујућа реч

првог стиха у другој строфи, а завршујуће речи

други пет стихова у првој строфи повраћају се

произвољно и завршују стихове у другој строфи.

Трећа строфа прави се по другој, као што је ова

по првој строфи прављена, и тако свака следу

јућа прави се по предидућој строфи тако, да

свака од ови шест завршујући речи једанпут

строфу заврши, а једанпут започне, и да по

следњи стих шесте строфе с првим стихом прве

строфе има једнаке завршујуће речи. Ови шест

строфа завршује једна одтри стиха строфа, која

они шестзавршујући речијошт једанпут повраћа

88

оним истим редом као што су у првој строфи, но

тако, да се у сваком од ови целу сестину завр

шујући стихова по две од они завршујући речи

налазе,једна у среди, а друга на крају.

S. 70.

Строфа од 7, стихова,

Ова строфа постаје свезивањем две строфе,

Кадшто свезивањем строфе од пет стихова са два

слична стиха, који строфузавршују: абаба:в в;

но обично се сматра као склоп оддве строфе, од

који је прва од четири стиха, а друга завршу

јућа од три, и онда се може на онолико начина

промењивати, на колико се начина могу те две

строфе мењати. Најобичнији је начин промењи

Вања овај: абаб:ввх. Овај последњи несличан

стих може се ма где уметнути, па и с другим

стиховима сликовати; н. пр.

Два суштества у две силе,

Свако себи граби ток,

У наручја среће миле

Управљају брзи скок:

Свако к својој нагли цјели;—

Једном небо пламен дјели,

Другом земља нуждан сок.

- С. Милутин.

Š. 71.

Строфе од 8, стихова,

Кад се две строфе одчетири врсте тако са

ставе, да једну мисао представе, онда постаје

89)

строфа од осам стихова. Ове две половине могу

бити или једнаке или неједнаке; н. пр.

Кад растови шадају,

Шта је трст и трава?

Када царства нестају,

Шта је наша слава?

Седам дивни чудеса,

Плоде старог века,

Све прогута времена

Брзотечна река.

П. С. ПоповиЋ.

На колико се год начина може промењивати

строфа одчетири стиха, на толико се може и ова

сложена строфа, спојивши промењивања обе по

бити делење реченице после четвртог стиха. У

Осталом може се ова строфа и на други начин са

ставити, тако да је прва половина од пет сти

ХОва, а друга од три стиха, или да после шест

стихова два слична стиха строфу заврше; н. пp.

Ниже њега гле Душана Силна,

Који Србма издаде законе:

Слава тече његова обилна

По истоку, где се Грци гоне,

Један другом носећ” зла немилна,

Кад судбином сваки скорбно тоне:

Грчка цела под њиме се страви,

Калист куне, а Србија слави.

Јов. Поповити.

S. 72.

Италијанска станса или ottava rima и сицилијанка.

Оваква је строфа и италијанска станса или

ottava rima , коју је измислио Бокачио. И у њој

дакле строфу од шест стихова завршују два

слична стиха по овом облику; абабаб: в в. НБу

Италијанци, Шпанци и Португалци употребљују

за епске спевове, почем је због свог измешаног

слика врло удесна за израз разновидне хармо

није и музичког чара у романтичком епу. Пишу

је пак петостопним јамбима са женским сликом.

У италијанској станци могу се сликови раз

лично мењати, но најлепша је узајамна промена

два слика у целој станци по овом облику: а баб

абаб и овако склопљена строфа зове се сици

лијанка. У њој су стихови јамбиски од пет коле

паца, или су измешани с јамбиским стиховима

од пет коленаца и по". Тако исто и сликови могу

бити или само женски, или с мушким измешани,

а могу или мушки или женски сликови предња

чити. Певцу стоји на вољи, поступати с овом

строфом или као с простом, или као са сложеном.

Упоследњем случају са делењем строфе дели пе

вац и мисао, т. ј. са сваком половином строфе

дели му се и мисао, нити ову из једне половине

преноси у другу, па била та половина на петом

или четвртом стиху.

91

S. 73.

Строфа од 9 стихова.

Ова је строфа онаква иста, као и строфа од

8 стихова, и разликује сеод ње само тиме, што

има један стих више, који се може на сваком ме

сту осмоврстне строфе додати, а може или без

слика остати или ма коме од горњи стихова сво

јим сликом одговарати ; н. пр.

Бог— што"но вјерне своје диже,

Да на земљи неба снују славу,

Он слободе зрачак спусти свише,

У груд сваком сину твоме праву:

Свете искре, којим жаром дише,

Он сакуши на вјере олтару,

Ту у светом.за слободу жару

Гениј клече—молећи се цару,

Од ког смртном нагла помоћ стиже.

Š. 74.

Строфа од 10 стихова. Децима и глоса.

Састављањем две строфе од пет стихова, ИЛИ

једне од шест, а друге одчетири стиха, постаје

строфа од 10 стихова; н. пр.

И народи подигоше с“,

Бише крјешци, бише славни,

И видише постид јавни

Како страстма предадоше с“,

Рим врлином сваког рода

До небеса попење се,

Ал" га гордост у пра стресе

92

И стропотност трулог плода,

Сама правда, само честност

Вјечна стоји као вјечност! —

Ј. С. Поповити.

*M.

Слик се може на више начина мењати.

По броју стихова спада овамо и децима, лир

ски спев у Шпанији и Португалији. Децима има

10 четворочлани трохеја, обично са два или три

понајвише женска слика. Али их има и сачетири

слика, који понајвише иду овим редом: аббаa

лом укрштавање сликова остављено је певцу на

вољу, само што се после морају све строфе

управљати по првој. После четвртог стиха д0

лази по правилу логички одмор, који строфу

дели на два дела. Но делење ово ублажава се

тиме, што одма за тим следујући стихима нераз

стављен слик. Кадшто је овај логички одмор по

Дециме се обично употребљују у тако назва

ним глосама. Глоса је пак спев са два главна

дела, темом и варијацијама. Тему саставља буди

каква мисао, из другог спева узета и у строфи

Од четири стиха представљена. Ова се главна

мисао у четири дециме даље разлаже и то тако,

да последњи стих сваке дециме понавља од речи

до речи један стих из теме.

Децима се употребљује и у тенцони (спев за

преширање), која је тако исто од Шпанаца при

мљена, а глоси је сродна Форма. Тенцона има

93

три дела. Први део, тема — по највише строфа

од четворочлани трохеја — садржи у себи какво

питање, на које се даје двојако одговорити.Овај

двојаки одговор дају оба последња дела.То бива

Овако : сложе се два певца, да на тему са Две

противположене, противоборне тачке одговоре и

то у овој форми: Сваки је одговор обучен у оно

лико децима, колико тема има врста. Сваку

дециму завршује слична реч од теме, и то по

јављују се ове сличне речи у оном истом реду,у

ком су утеми, а у другом одговору (т. ј.у тре

ћем делу) показују се у преокренутом реду, тако

да се цело завршује са првом сличном речи. У

осталом одржава се прописан ред за дециму.

S. 75.

Отрофа од 11 и 12 стихова.

Необична је строфа од 11 стихова, која је

сложена као и горња, само што јој је додан

један стих, који се може ма у коју половину

уметнути. Обичнија је строфа од 12 стихова, која

је сложена из три строфе од4 стиха; н. пр.

Видиш, смртни, како страшно

Гњев вишњега пружа руку,

Кад нас страсти у зло свуку

И стропотне бура воље.

Споро иде, ал известно

Казн божја, сумње није,

Што спорије, то страпније

Грешник плаћа своје грехе.

И унуче чак невино

94

У безмјерне патње баца

Грех злосрдни праотаца.—

Дјело страшно, ал' истино!

Ј. С. Поповити.

S. 76.

Строфа од 14 стихова, Сонет,

Има строфа и од 14 стихова, међу којима је

и сонет. Овај се дели на две половине, од који

свака има по две строфе. Строфе прве половиве

имају по четири стиха са два слика, а друге по

ловине по три стиха са два или три слика. Де

лење његово на две половине изискује, да се и

мисли и изрази овом делењу саобразе, те да

тако противположеност обе половине изразе.

Образацје овај: абба: абба; —у другој по

ловини: в вг: ДДГ; или: в в г; в в г.

Кад се више сонета у једно цело саставе,

тако да у свима једна мисао провејава, онда се

обично зове венац од сонета. Овакав венац има

петнајест сонета, који су по овим законима сло

жени: 1) сваки сонет по на особ мора се (по

свом облику) слагати са наведеним обштим пра

вилима : 2) завршујући стих једнога сонета по

стаје почетком другога сонета; 3) завршујући

стихчетрнајестог сонета прави се почетном вр

стом првога; 4) почетни стихови у први четрна

jeст сонета праве петнајести сонет; 5) сви ови

сонети морају имати међусобне духовне свезе,

дакле мора кроз све једна мисао тећи.

95

У осталом зову обично венцем и оне сонете,

који само шо садржини једно скопчано цело са

стављају, ако и нису везани горе споменутим по

враћајем исти стихова.

1) Канцона.

Осим досад побројани спевова, који су се на

различном пољу појавили, има јошт неколико,

којима је овде вајзгодније место, нарочито због

тога, што се својим спољашњим обликом шогла

вито од други лирски спевова разликују. Такви

су: канцона, канцион,триолет, мадригал, рондо,

акростих и газела.

Међу најстарије облике италијански лирски

спевова спада облик канцоне, којаје повећилир

" ски спев од више строфа подпуно једнаки у

броју и роду стихова и у слику, и који се обично

завршује једном краћом строфом. Број строфа у

канцони није сталан, почем их има од 5 па до

80; но у Петраркиним канцонама нема ни једна

мање од пет, а ни једна више од 10 строфа.

Исто тако и на број стихова нису точно пазили

Данте и Петрарка, јер их има од 9 до 20. Оби

чно су пак строфе у канцони од 13јамбиски је

данајестосложни стихова са самим женским сли

ком. Свака уредна строфа дели се на три раз

дела, од који прва два названа ноге имају 6

једанајестосложни стихова са три слика у овом

реду: абвабв, а седми стих, који је краћи,

9)()

стоји са горњима у свези својим сликом в. Трећи

раздео (назван реu, cauda) са 6 стихова има

три слика у овом реду: абба в в, од који трећи

стих може имати и мање од 11 слогова. Сваки

део има логичку паузу. Цео спев завшује једна

краћа строфа, која се у броју стихова обично

подудара са трећим делом предидуће строфе. У

овој завршујућој строфи обично се певац обраћа

самој канцони, прашта се с њоме и т. д.

У почетку употребљавали су певци слик са

свим по својој вољи, докле га нису Данте и Пе

трарка уредили. У озбиљним предметима има

канцона стихове по највише од 11 слогова са

Нешто седмосложнима измешане, а у Канцонама

од веселе садржине има више седмосложни

Име је своје добила по свој прилици од Про

вансала, а облик јој је, дужим поправљањем и

дотеривањем мењан, истом у време Данта и Пе

трарке утврђен, који јетолико векова задржала,

док га најпосле у новије време којекаквим игра

чкама изкварише.

S. 78.

2) Канцион.

Канцион употребљују Шпанци. Он је лирски

спев, и има по правилу 12 а кадшто и више тро

хејски стихова, подељени у две или утри строфе,

са самим женским сликовима, или са мушким

измешанима. Свака се строфа завршује једном

97

истом сличном речју. У осталом, што се тиче са

држине, - има се приметити, да прва (која је

обично краћа) строфа садржи главну мисао, која

се шосле у другима (или у другој) даље развија.

S. 79.

3) Тр и о лет.

Триолет је, по свој прилици, постао код

Француза, и има по правилу осам до дванајест

јамбиски или трохејски стихова са двоструким

сликом. Оба прва стиха, који у себи садржавају

главну мисао, тако рећи тему целога спева, по

враћају се шри свршетку спева подпуно, или са

малим одступањеи, а први се стих јошт и у среди

повраћа. Од овога у трипут повраћања првога

стиха добио је спев своје име. Обично има трио

лет само једну строфу, а ако има више строфа,

онда има и различни сликова. Цело наличи по

етској играчки, па због тога и приличи само

шаљивим спевовима; н. пр.

Од сви“ мјесеци као цвет

На пољу часа стоји Мај,

Он сам развијен носи бај

Од сви” мјесеци као цвет,

Нек знаде дакле пјео свјет

Што триолета каже крај:

Од сви" мјесеци као цвет

На пољу часа стоји Мај.

“ А. Андрит.

98

S. 80.

Мадригал значи по свој прилици пастирска

песма (од италијанске речи, mandra — стадо).

Он има најмање шест, а највише једанајест сти

хова, и до три слика. Певци се ипак редко при

државају у свему правила, па често се сваки

мали, у подобном облику написан спев, ако му

је тежња маловажна и шаљива, зове мадригал.

Стихови су понајвише трочлани и четворочлани

јамбиски или трохејски.

S. 81.

5) Р о н д 0.

Овај, код Француза поставши спев, има је

дну строфу са осам, а другу са пет стихова,

свега дакле 13 петочлани јамба, од који осам са

женским свршетком једнако се сликују, а други

пет са мушким свршетком тако исто. Почетне

речи првога стиха морају се као рефрен на свр

шетку прве, а тако исто и на свршетку друге

строфе повратити.

S. 82.

6) А к р о с т и х.

У њему почетна писмена стихова састављају

какво име, или другу какву реч или реченицу, с

којом садржина целога спева стојиу свези. Оco

бито се употребљује ова Форма у малим спево

00

вима, који се каквом приликом певају.У осталом

број стихова у акpoстиху није прописан, почем

зависи увек од избране речи: колико у њој пи

смена, толико ће бити стихова.

S. 83.

Газела (по значењу похвалан спев) је лир

ски спев у Персијанаца. Она је састављена од

строфа са две врсте, од који прва има нераздво

јен слик. У следујућим строфама остаје први

стих обично без слика, а други продужује слик

друге строфе све даље. Овај је слик или прост,

или—што чешће бива— сложен од више речи,

тако да истоветном слику (т. ј. истој речи, која

се свуда повраћа) прави слик или следује или

предњачи; кадшто је и начелни слик употребљен.

Размер у стиховима није прописан —узимљу се

јамби, трохеји, па и помешани стихови; али сва

којако мора се раван број слогова употребити.

Персијанци имају у газели по правилу најмање

седам, а највише 17 строфа, и у последњој

строфи налази се удесно уплетено име шевца; но

неки новији одступају од овога правила.

Пример имамо од г. Андрића, који је само у

повраћању једне исте речи слик саставио, али

му правог слика у Газели нема:

Под својом владом држи човек све.

Јестaство њему пружа на дар све.

Ал” шта је твоје—реци, реци земни?

re

1()()

Ти с" роди—умре; коме оста све?

У роду живи, живи вечно народ.

За њега жртвуј— све и све и све.

Тек добра душа твори дела добра ,

А добро име то је твоје све.

И писац нека твори добра дела.

Књижество диже, да имамо све.

Ви читаоци, штите што је добро,

И множ"те знање —благо ваше све.

Јер знањем само, вели Андрос, знамо

За оног, који јест у свему све.

У оваквом облику, као што се до сад газела

и у други народа појављивала, као да неће ни

корена уватити у нашем песмотворству. Без

крајно повраћање једног истог слика не само

што је досадно, него смета и самој разумљивости.

Ту се можемо само певчевој вештини дивити, али

нас спев оставља ладне. Може бити,да би газела

боље среће била, кад би јој се облик поправио.

0 понтској прози, и о повтском ЈЕзику у њЕговом мRTРичком

облику,

S. 84.

Поетски говор у строгом смислу припада

само поезији; но почем га је због његове допад

љивости и проза (осим једне метрике) усвојила,

тетако је постала обликом многи важни спевова,

и то роману и новели изкључиво, а по обичају и

драми, идили, сказки, гатки, басни и т.д.: то

ћемо поред поетскога говора и о њој у кратко

прозборити, и ако је поетски говор риторика ве

ћином у своја правила примила.

S. 85.

Употребљавање одлучни именица ваља избегавати.

Бирање речи.

Почем се певац мора нарочито на нашу фан

тазију обраћати, то му је нуждно, да бира она

кве изразе, који ће нам како у поједином, тако

И у целом дати не само истиниту, него и јасну,

чулну и живу слику. Због тога мора избегавати

употребљавање одлучни именица, као: доброде

тељ, шорок, род, образованост, пажљивост и т. д.

у колико такво избегавање неби сметало разум

љивости. Особито може много шодшомоћи јасност

нашим представама употребљавање придева

који се именицама предмећу. Па опет би

јако грешио онај певац, који би таквим приде

вима хтео какав предмет подпуно да нацрта, као

какву слику;јер то би нас самоуморило, а пред

мету неби ништа помогло. Један једити, ал” ве

што изабран придев понајвише је доста, што му

наша раздражена Фантазија све друго и сама

допуњава. Тако су исто и између глагола нај

удеснији они, који најјасније представљају

радњу, а поредтакви кадшто јошт јаче на нас

дејствују они глаголи, који изражавају оно, што

нам у уши упада. У обште у бирању речи има

1()2

се највише пазити на побуђивање људски чула.

У осталом разуме се по себи, да свако поједино

мора одговарати идеји, карактеру и мисленом

току целога.

S. 86.

Новост и достојанство у говору,

Поред овог ваља се певцу трудити, да му

говор има новости иДостојанства. Иуречма има

неке моде, почем се појављују, па их по крат

ком времену нестане, док на против друге као

основа у језику остају кроз векове у својој ва

жности. Певцу не ваља ићи за сваком модом, већ

нека по свом чуству о лепоме бира оно, што је

најбоље. Особито му се ваља чувати неки речи,

које вишем поетском слогу, говору одушевљења

и чуства сметају, као: прилично, у нечем, из

узетно, понајвише, тако рећи, при свем том, с

тога—и друге речи, које обичноји научној прози

приличе. — С достојанством поезије не слажу

се простачки изрази, који се ни у обичној при

стојној дружини не трпе; па и самом комичком

спевуредко ће кадтакви изрази прибавити праве

вредности. Но достојанство и новост у изразу не

смеју прећиутако названу надувеност и бомбаст.

S. 87.

Тропи и Фигуре.

Певцу стоје на услуги преноси и Фигуре,

који су у риторици изложени и који му дају го

103

вору већу снагу, уочљивост и лепоту, ако су

вешто употребљени. Но ма колико снаге и ле

поте говору придавали троши с Фигурама, кад су

у својим границама и кад су према лепом избору

добро употребљени, ошет нас могу лако навести,

да противу лепога окуса погрешимо. У обште

иште се и ту, да имају природности, новости и

лепоте. Другим правилима овде није место, па

ипак морамо певца опоменути, да према себи

буде строг, да се нарочито утропима не ослања

толико на свој дар, колико на критику, да га

неби катакрезе с правога пута одвеле.*)

S. 88.

Ритмиски живопис и живопис у гласовима,

Осим ови средства има још два, којима се

може узвисити дејство певчевога представљања,

а то су: ритмички живопис и живопис у гла

Ритмички живопис састоји сеутоме,да се ри

*) Примера ради навешћу хувалдове речи из његове тра

гедије „слика:“ „Кад би позвао оног зликовца, који је

овде (т. ј. у слици) своје фарбе смешао из отрова и

освете, ја би ову кичицу (показујући свој мач) умочио у

његовог срдца црвени лонац за фарбу, те да му изпишем

лице бледо као зид.“ Ове је речи Берне овом критиком

пропратио: „Тако мешање фарбе не ваља ништа: отров

је субстација; а освета је појам. То је управо тако,

као кад би хтели помешати брашно и невиност. Називати

мач кичицом слободно је само каквом пијаном хусаруу кр

чми, а не Маркизу. Што певац срдце назива лонцем за

Фарбу, то нека сам одговара; али како ће из црвеног

лонца мазати, па да је бело?“

1()4

там према садржини тако удеси, да већ и сам со

бом смисао речи, дакле Карактер садржине, раз

положење повчево и т.д. представи, и тако рећи

нацрта. Видлисмо, да свака врста стихова: јам

биска, трохејска, дмктилска, анапестинска, има

свој својствен карктер, који одговара известној

садржини, нода се овај карктер можедотеривати

и преиначавати ово речним коленцима, који су

другчије склопљени него коленци стиха, ово ме

шањем спондеја са прописаним коленцима, најпо

сле појединим одступањем од избраног размера у

стиховима. Овим средствима дају се постићи она

иста дејства и у поетској прози, почем се она са

стоји из речни коленаца, а ови стојеу њој према

реченицама и њеним деловима као у метричким

облицима према стиховима. Но почем прозу не

везује никакав метрички образац, већ јеу скла

пању речи са свим слободна, то је у њој много

лакше сложити те коленце речи и реченица са

смислом или садржином, и ако ово увек изискује

велике пажње. Гдешто ће се од овога, истина,

постићи самом природомјезика и даром певчевим,

али је опет од велике користи притицање у по

моћ томе знањем. С тога ћемо по други пут у

кратко споменути: да по правилу треба да су

коленци тешки с лакима измешани и да у том

измењивању од прилике влада правилност; —

да умеренo умножени тешки коленци одговарају

снажној, достојанственој, важној, озбиљној са

држини, а веће нагомилавање њиово особитом

напрезању, спором и трудном,тешком илитромом

покретању и радњи; — да умножени лаки ко

ленци напротив одговарају живостиу делима и у

осећању, па и лаком, брзом покретању; — на

гомиловање трохејски коленаца и речи мирној,

озбиљној, елегијској садржини и рефлексији, а

јамбиски заповедању, паштењу, жељи и напа

дању. (Сравни Š. 40 на крају.) — Међу тим ни

ритмички живопис не сме на себи одкрити пев

чево усиљавање, вештачење и кићење, а то се

увек даје лакше сакрити у прози него у стиху.

- Јошт имамо пажњу на то обратити,да суупрози

делови реченица и њени речни коленци оно исто,

што су у стиху усек и ирелом, и да је од туда и

овде и онде једно исто дејство, те по томе да се

нарочито на то има пазити у ритмичком живо

писању. Женски преломи као и женско завр

шивање стиха и реченица одговарају женском,

њежном, меканом, а мушки мушком, крепком

тврдом. Само мора у прози чешћа промена бити,

да неби произишла једнообразност.

S. 89.

Живописање гласовима.

Живописање гласовима иште, да се гласови

(звуци од гласника и сугласника) са идеом и раз

положењем спева, а особито и са појединим ми

слима његовим слажу тако, да се и у оним гла

1()()

совима карактер садржине огледа. Тако н. пp.

и, ако се чешће у стиху повраћа, изражава ве

селост и лакост, што се тај глас у таквим речма

често налази; н. пр. и! игра, крило, мило, сила,

ију! вила и т. д.; глас о, дивљење и озбиљност,

као у речма: охолост, огромно, понос, гордост

и т. д.; глас у одговара опет тупом и дубоком,

као у речма: шума, бубањ, лупа, хука, путо

вање и т. д. Но почем се језик првобитно није

овог правца тако строго придржавао, већ је

речи и противно стварао: то је певцу, према

оваквој тегоби ујезику, доста, ако на важним

местима, н. пр. у стиховима у слику, такве речи

бира, које не само да имају у себи онај гла

сник, којим он жели живописати, него и које

по свом значењу одговарају. колико је могуће,

укупном карактеру, који он нацртати жели.

S. 90.

Благогласност.

Певац мора пазити и на благогласност, да

неби у својим спевовима показао, да нема чу

ства о лепоме, односно на уво, па да неби и

своју публику вређао. Благогласност или не

благогласност слога основана је а) на гласнику

слога, б) на његовим сугласницима и в) на гласу,

који му непосредно предњачи или следује.

Што се а) тиче, може се, према разлици гла

сника, слободно рећи, да је од свију гласника

најслабији, а по томе и најнеблагогласнији гла

сник е. Због тога се мора певац нарочито на то

обзирати, да такве речи бира, које неће имати

у себи оглашене(тешке) гласнике е, већ да место

њи бира речи са другим гласницима. У осталом,

Поред избегавања овога гласника, доста ће бити,

аR0 Певац често мења остале гласнике.

S. 91.

На б) примећујемо, да неки сугласници у

неким речма, нарочито на крају, и кад се јако

умноже, благогласности више или мање сметају,

И да по томе већу певчеву пажњу у употребља

вању њиовом изискују. Где год се дакле такви

сугласници тешко изговарају, као н. пр.у речма:

крст, чврст, прст, прострти, протpти, обезчеш

ћавајући и т. д. наћи ћемо, да се благогласност

RВари, и по томе треба избегавати, да овакве

речи једна за другом не следују.

Најпосле на в) примећујемо, да углађеном

уву смета и тако звани зев (hiatus), т. ј. кад се

једним истим гласником једна реч завршује, а

друга одма после ње почиње. Но не треба ми

слити, да се овакав зев мора у свима приликама

избегавати, јер то је не могуће, већ само онде,

где се опажа, да је због немарљивости пишчеве

пропуштен, дакле где се јасно види, да се је

могао лако избећи.

108

S. 92.

Скраћивања или елизије.

Да би овај зев избегли, или да би број сла

бији гласника или не оглашени слогова умалили,

или најпосле да би себи олакшали посао око

састављања стихова, употребљују певци скра

ћивање (елизију или ашострофовање), т. ј. изба

цивање гласника. Такво избацивање бива у

почетку, у среди и на крају речи. Први начин

избацивања, осим утврђеног граматичког изба

цивања: сам, си, је, смо, сте, су и ћу, ћеш, ће,

ћемо, ћете, припада само простачком говору,

и могао би се у комичном употребити, н. пр. што

"но веле, "ваке прилике и т. д. Избацивање гла

сника у среди иште велике пажње; н. пр. каз'ти,

ности (носити), красти (красити), ите (идите)

дома, плете (плетите) венце, њег"ви двори -

почем не само да смета благогласности, него и

смислу, изузимајући она скраћивања, која је и

граматика, поутврђеном говору,усвојила, н. пp.

тал'те свеће, нос"те му дарове и т.д.— Елизија

на крају речи налази сеу нашем језику нарочито

у помоћном глаголу: „да ј"у мене, што ј"у цара

благо“, а највише у повратнојзаменици се, н. пр.

„Шта с” оно чује на оној страни 9“; у начину не

одређеном: красит", носит", палит”, у личној за

меници: то м" је стало доста зноја; у заповед

ном начину: „Ид“, Турчине, -тражи баба мога!“

и т. д.

Свака елизија, која није у говору колико

109

толико утврђена, смета не само благогласности,

него и језику, почем речма квари облик.

S. 93.

Дужина реченица.

У свези са благогласношћу стоји и Дужина

раченица. Пређе се, бар за виши поетски слог,

препоручивале дуже и вешто сложене реченице,

ау новије време почеше се препоручивати кракте

и просто сложене. Но као што прво није изкљу

чиво добро, тако није ни друго. Сваки период

ски склоп, који без нужде отештава разумљи

вост и снагу мисли, а нарочито у већини они

читалаца или слушалаца, које имамо у виду, ра

зуме се по себи, да је погрешан, и да га ваља

избегавати. Па најпосле и нашто тај сплетени

склоп речи, кад се намерно дејство, кад се ло

гичке и естетичке намере могу постићи и прости

јим средствима? На против мора се и то при

знати, да су одвећ кратке реченице у већем

броју несносне, и да се у неким приликама

показују као знаци сиромаштва, изнесени на ви

дик самим певцем. Осим тога има између одвећ

дугачки и одвећ кратки реченица средње мере,

а често и дугачка реченица, смотрено сложена,

може бити врло разумљива и уочљива више него

ма каква кратка. По овоме најбоље ће бити ме

пање кратки реченица са подужим. У осталом

мора се писац у томе често управљати по пред

мету, само нека увек избегава све оно, што је

11()

заплетено, необично (педантично), отештавајуће

и без цељи, и нека не мења само величину, него

и облик и род реченица.

S. 94.

Ритам у поетској прози.

Ритам поетске шрозе није везан ни за какав

образац (шему), па опет благогласност иште и

у њој лепу промену дижући се и падајући коле

наца. Нарочито се намећу двосложне речи, те

производе монотонију, непријатну уву. Речи и

слогови, који нису јасно оглашени, сметају иу

прози благогласности, па с тога их ваља избе

гавати. Исто тако нека се писац чува, да му не

дођуу застопце одвећ дугачки и подједнако са

стављени речни коленци, као и многе једносло

"La Isus - - - - *

, G- - - -" ,- "

- J.

Д e o II.

наука () iecмотворству,

S. 95.

Делење поезије по њеној суштини.

По својој суштини даје се поезија различно

поделити, т. ј.

1., на субјективну и објективну поезију. У

првој односи се поетско представљање лепоте

нарочито на чуства, идее и представе, које живе

1 1 1

у певчевој унутрашњости; а у другој више на

спољашњи, свет. Па опет кад нам певац, који је

више субјективан, представи какву идеу, која је

у његовој унутрашњости постала, то ће је мо

рати, колико је могуће, у објективну истину

обући. А на против кад певац, који је објекти

ван, избере какво вештаство из спољашњег

света, из живота, онда ће морати ово вештаство,

да би га у поетски производ вештине претворио,

идеалисовати. По овоме разуме се и по себи, да

објективна и субјективна поезија често једна у

другу прелази.(Но име објективности приличи

поетским произвдима утолико више, у колико

су више из спољашње дејствителности узети, а

име субјективности, у колико су више израз

унутрашње својствености и особности певчеве)

У•

Спев сантименталан и наиван.

По својој суштини дели се поезија

2., на сантименталну и наивну. Сантимента

лан Зове се спев, Кад Певац НароЧИТО ИЗЛаже

своја осећања евесело- намерно. Ако су таква

осећања истинита ти-десетојна, онда нам се та

кво представљање допада, мрзимо га пак, ак0

опазимо, да су ова осећања измишљења, веш

тином скрпљена и притворна, или ако су зрелој

човечијој нарави и нашој наравственој свести

противна. Наивна је пак поезија, кад се Осе

„... --“T

ћање или уобште лепота у певчевој души само

из унутрашње нужде извија, бли, да певац и сам

незна, кад само провирује). Наивност се наро

чито налази у народној поезији, али често и

другим певцима испадне за руком, те наивност

до обмане верно представе, као што је н.пр. Си

ниша представљен у „смрти Стефана Дечанског“,

у петом делу. Наив су у обште били стари, а

сантиментални су данашњи певци. -

S. 97.

3. На класичну, романтичку и помодну (но

вију) поезију. Класички зову се сви они спевови,

који се и по садржини и по облику од свију

други одликују,(а нарочито, ако се покажу као

најлепши цвет какве важне културне епохe)У

ужем значењу речи, класички зову се само спе

вови старим Грка и Римљана, а после и они но

вији спевови, који су по узору стари постали, а

старине позајмили. Романтичка поезија одго

вара посматрањима средњега века, а помодна

појмовима новијег времена и садашњости.

i s. 98.

4., На Духовну и светску поезију. Прва се

односи на Бога и на наше одношаје к њему, 4.

ту науке владајуће-вкве: — a

друга на људске одношаје, на свет, живот, при

way se over me da pora novom

113

----

као што је у неком смислу свет у Богу, и Богу

свету)

5., На озбиљну и шаљиву поезију. И ово шо

Дељење није увек стално,јер има шале, подко

јом је сакривена дубока озбиљност, као што

озбиљност може издавати право изсмејавање.

Тако измешани спевови зову се хумористички,—

сатирични, кад се у њима ствари или лица, која

smomi monary

S. 99.

Лирска, епска и драмска поезија. *

к много је боље раздељење на лирску, епску

и драмску поезију ,, , .

Стварајућа сила певчевог духа према вешта- “

ству појављује се на два начина, објективно и

субјективно. Ако певац узима вептаство из спо

љашњег света, био представља неко више биће

изван себе) онда постаје поезија објективна или

предметна; ако пакузима вештаство из самог се

бе, из свог чуства и разума, онда постаје поезија

субјективна. У објективну поезију спада епска и

драмска, а у субјективну лирска,и дидактичка.

У лирици излива певац нарочито осећања, и

ставља нам догађаје, као прошле, колико је мо

гуће објективно, а у исто време и с чуством

пропраћене и с разсудама својим скопчане. У

драматики најпосле наводи нам лица, која се

разговарају и раде, а догађаје, као да се сад

114

--

}----

s

догађају (уком случају радеђа лица изражавају

мисли и осећања, која се слажу с њиовим карак

терима и положајима.

i s. 100.

У Старина лирске поезије.

Које је од наведени песмотворства најстарије,

и по томе, које у поетики заслужује прво место,

— о томе су различна мишљења.Да је драмска по

езија оддруги по историји најмлађа, даје се код

већине образовани народа историјски доказати.

А и у суштини драмске поезије лежи то, да јој

лирска и епска поезија предњачи и да се шо по

треби час једне, а час друге маша. Пита седакле

само,да ли је старија лирска или епска поезија?

Судећи по људској природи, биће лирска пое

зија свакојако старија од епске, што се чуство

учовеку пре резвија него разум, који је у скла

пању догађаја ради приповедке нуждан. Па и

данас раније се појављује лирска поезија. Што

се епска поезија раније усавршила, томе је

други узрок, нити се даје из тога извести, да

је и старија. Лирске песме, не имајући своје

важне садржине, имале су у народу само донда

живота, док их нису друге новије потисле. У

сваком народу постаје и понавља се песма, и

само у угњетеном народу остају старе песме са

чуване без сваког понављања. Поједина песма,

као и поједино расположење, постаје и престаје,

побуђује, весели и – заборавља се. У епској

Споезији са свим је друкчије: ту сама садржина

ма толико важности, да се песма непрекидно

од рода на род преноси иутом пренашању само

се усавршује, ал' се не заборавља. Подмлађива

али јој суштина остаје она иста. Од туда дакле

лирска поезија најстарија, а и због тога, што

је она свакојако основа и најчистији извор поe

Први одсек.

Појам лирске поезије и њено чуство, . . . , , , , , ,A

разом певчевог осећања„у ритмичким благањеним

Praeserva-, а име своједобила је одтуда, што су

Грци у почетку лирски спев уз лиру певали.

ако је у лирској поезији основа чуство,

чист израз унутрашњости и одушевљења певче

мора то чуство бити право, (окле обште, по нај

вишем идеалу човештва очишћено, као чисто

људско чуство,у ком ће се сваки образован чо

век као у свом чуству огледати. Где дакле лир

ско чуство не припада укупном човечитву, - или

где предмет певчев није од сваке случајности

g“

| 16

расположења очишћен, ту и спев није производ

вештине, као што су н. пр. више или мање сви

успевови, спевани даном каквом приликом (Gele

genheits-Gedichte).

Задатак лирске поезије и њена ограниченост.

По овоме задатак је лирског певца, да чу

ства најдостојнија човештва, из сваког времена

и сваког народа сачува, у благогласним стро

Фама по свету разнесе, и тако да надчовештвом

бди као Геније тешитељ, као учитељ, као саве

TОдавац. -

Лирска је поезија, сравњена са епском и

драмском, највише ограничена, што је чуство

за тренутак садашњости привезано, па и онде,

где прошлост или будућност чуство подиже,

опет се ово појављује, као да је у садашњости

постало, па збогтога јаче дира срдце слушаоца.

Она може тужно спомињати прошлост, а жељно

будућност; па опет у спеву није ни прошлост ни

будућност, него само садашња дуга и жудња ду

шевна. Прошлост је овде и будућност само по

na mrtvammom

V.

\

Садржина је лирске поезијеу обшNе целоку

пан живот народа, као иу епу, само сутом раз

ликом, што еп у једном спеву предстаћуља тај

S. 103.

Садржина лирске поезије.

117

Делокупан народни живот, а лирска поезија

може то постићи само својом целокупношћу,

што је лирски спев посебице привезан само за

једну, особиту страну. Но с друге стране има

лирика то преимућство, што може шостати го

свако доба народног развијања, а не као

прави еп, који је само за известне епохе везан,

а у доцнија времена прозког образовања слабо

успева.)

Као што је чуство многоструко, тако је и са

држина лирске поезије многострука,ТОна може

љању и познавању највише: суштaствену садр

жину вере, вештине, па и самог знања/у колико

се иста слажу с обликом представљања, и у ко

лико у чуства падају. Али и најмаловажнија са

држина може певцу бити доста за угов израз:

за кратко трајуће расположење, безбрижна ве

селост и пала, смућеност и пута, жалост и ра

дост, дивљење, љутина, грев, огорчење — на

кратко, сви степени чуств

S. 104.

Делење лирске поезије.

Лирска поезија дели се на више видова, али

се том делењу не може једна основа поставити,

почем разлику и наименовање одређује час на

чин, како су чуства представљења, час облик,

час буди какав обзир. Зато ћемо их овде само

просто шоређати;

1., песма, 2., ода, 3., химна, 4; затрамв, 5,

мање, у елегија, хероида, 6. доушни

S. 105.

Појам песме и њена садржина,

Песма је излив једноa-u-za-nason чуства у

простом, али савртежом-ти за певање удесном

облику.С њој се појављује сва безгранична

многострукост лирског расположења и мишљења)

Права је песма за шевање одређена фуној нема

много садржине ни унутрашње важности, јер би

достојанство, важност и дубљина мисли сметале

непосредном изразу веселости или туге. Она се

својом простотом у вештаству, току, мери гла

сова, простотом у говору и т. д. од свију други

спевова разликује, а почем од фебе постаје у

срдцу певчевом, то се и придржава постојано

своје садржине, без одушевљенога полета с

једног предмета на други. У старом веку врло

је слабо песма напредовала; како лирика у об

ште, тако и песма могла се само развити у ду

боком чуству христнјанског век

S. 106.

Почем је шесма за певање одређена, то се

Иште, да су стихови у строфе подељени и да се

go, yang

они, који један другом фроварају подпуно

подударају у метричком облику. Мера стихова

нека се, колико је више могуће, са садржином

песме слаже:"ТО овоме благим и меким чуствима

најбоље одгČђарају трохеји од три и пет коле

наца, а јакимци озбиљним, као и чезњи,трохеји

од четири коленца. Одважност, слобода, ди

вљење и радост удесно се изражавају јамбима

од два и три коленца, а дружевна веселост по

дужим јамбима, или са овим измешанима анапе

стима. Но и трохејски и с њима измешани дак

тилски стихови често се у изразима узвишене

радости удесно употребљујуe

Већина песама подељена је на строфе од че

тири врсте, а мало њи имају више од осам вр

ста. Најпосле иште се особита пажња и у слику,

јер слик даје стиху особиту чаровност. Али се

певац мора иду чувати вештачења, Ка0 ГОД И У

мери стихов

S. 107.

Делење песме но садржини.

По садржини својој деле се песме наДуховне

1. Духовне песме,

Духовна песма изливаАпобожно чуство, које

нас обузима приликом сматрања божји савр

шенства, и у њему се изражава: тежња Богу,

жеља, да будемо достојни Бога, те да се с

12()

њиме сјединимо, молба за његову милост, ка

јање, нада, вера и т.д. Ако се духовна песма

пева у цркви, онда се зове црквена.

2. Светске песме,

Ако се у песми или-нижажно не излаже одно

предмети видљива света састављају основу из

раженог чуства, онда се таква песма зове свет

ска. Већина светски песама има за предмет свој

љубав:неке се односе на оташтво и политику;

друге опет на појаве у природи и т. д., јер про

сам свет.ЈПо овоме имају и песме различна наи

меновања, бархимане, политичке, друштвене

сватовске, слетачке и т. д)

“ (ДБубавне песме зову се јошт и еротске (од

Ерда, бога љубави, који се јошт и Amor и Си

pido 3вао).У друштвене песме спадају и сколија

и анакреонскеу У. У

скалија и анакреонске песме.

Сколија, џо значењу речи, криве, савијене

песме, биле фу такве у старо доба, које су на

веселим гостбама певане биле, ато је бивало на

Три начина: или су сви гости у скупу певали ка

кву песму, или су се редом мењали, или се нај

после није на ред пазило, већ су највештији

121

евали и преко реда. Већина овакви песама

постала је по свој прилици у оваквим гостбама,

без свакога спремања. Садржина овакви песама

била је обично каква проста наука из практич

ког живота, веселог или озбиљног рода, оштро

умна изречења, слобода, љубав к оташтву, вино,

уживање и Т. Д. "

Анакреонске песме. У прошлом веку назване

су овим именом све оне песме, у којима се, по

некадашњем образцу, заоставшем од грчког

Певца Анакреона, опевало весело уживање на

чином безазленим, лаким и дошадљивим, понај

више у јамбима од три коленц.)

S. 109.

Народне песме.

Ако је каква светска песма у народуу обште----

добро примљена, ако је народчесто и радо пева,"

онда се таква песма зове народна, али у ширем

значењу.Уужем значењу народне су песме само

оне, које су од простог народа постале без по

знавања поетски правила и-без угледања зна

начине узоре, бародне песме морају тећи из

дубљине срдца; посте као природа морају саме

срдцу одговарати и том простотом срдце придо

““,““,“.“

онда, ако по садржини и изразу одговара на

родном степену образовања, или ако народне

Интересе удесним начином заступа. Али се веш

так мора чувати плитког простачења и пучког

мишљења; узвишен над простом Гомилом мора

ову к себи подизати и као руководитељ народни

чуства подметати им чисто људске мисли. Ако

дакле вештак није заданут чистим народним ду

хом, ако његов природан дар није одпечатак на

роднога мишљења и осећања: залудће му бити

свако усиљавање. Сам размер и поватане неке

народне Фразе, а у нас нарочито употребљавање

турски речи, неће саставити ни облик народне

песме, а камо ли садржину њену и чаролију, ко

јом нас она заноси. -

II. 0 Д. А.

S. 110.

Шта је од а?

Одом (од грчке речи одј– песма) звали су

Грци сваки онај спев, који је био за певање

удешен или који је био музиком спровођен, у

обште сваки чисто лирски спев. Данас)могли би

едем назвати у обште оне лирске спевове, у

којима се с одушевљењем изливају чуствовања

срдца, потресеног у дубљини буди каквим узви

шеним предметом. А почем само оно, што је ис

тинито,добро, велико, племенито и лепо, може

срдце у његовој дубљини претрести, то је и

садржина одина сама по себи важна: слава

божја, слава јунака и књажева, љубав, ле

пота, вештина, пријатељство и т. д. У предста

вљању овакве садржине шоказује се певац тако

1231

(Van)

побуђен, као да је свом његовом душом овла

дала и да у њој као самцата моћ владаD

S. 111.

Какав је језик у оди?

По високом полету Фантазије мора се и језик

управљати, мора одушевљењу и полету у ми

слима одговарати. Он ће се нарочито богатством

у облицима и узвишеношћу у изразу разликовати

не само од језика у обичном животу, него и од

језика сваке друке песме. Богатство у облицима

саставиће нарочито лепе метафоре и кратко,

::::::::::слике у обште не подносе овде, што предпо

стављају неку мирноћу у сматрању, а ова је

управо оди, по самој њеној природи, противна.

Напротив приличе јој у кратко и лако цртајући

естетички придеви, облици питања и одговарања

и т.д.)

Полет у 0ДИ.

Узколебано чуство певчево не слаже се с

ладним разумом, који све уређује по строго ло

тичким законима; оно разкида све свезе тога Ло

гичког склопа, и прелeћe с Фантазијом преко

идеа, које у среди стоје, шрескаче прелазе с

једнога предмета на други.(Тако скаче Пиндар

с једне мисли на другу, с какве слике на Сен

тенцију, а с ове на какво кратко цртање или на .

124

(какву уплетену лирску приповеду.Али не треба

мислити, да ода може бити без плана и без

сваке логичке свезе. Ма како високо летела шев

чева фантазија, опет га несме занети у нејасно

5555-585

код свега нереда у мислима, опет мора бити у

целоме једна идеа, која све то везује;бора-бит

реда, прописаног законима фантазиј

. S. 113.

0 стиховима у оди.

Стихови у фди могу бити слободнији и пре

плетенији него у песми; но и ту мора певац

избегавати свађу неправилност и смишљено ве

IIITI UIGH, G.

Мушицки је први пресадио оду на поље наше

књижевности, наравно по образцима стари кла

сика, задржавши оне исте облике у строфама и

онај исти ритам. Но у новије време, одступањем

од старог класицизма у размеру, и приближава

њем народној поезији, изгубила је у нас ода

своје поштовање/

III, X И М Н. А.,

S. 114.

Појам химне и њен предмет.

Димном звали су Грци онај похвалан спев,

који је био на свечаном жртвовању свирком пра

ћен. По данашњем појму химна је узвишен из

:::_ _ - ne su te ".

--------" { c +4° 7' .

125

се у оди изливају чуства, која постају од

:“:

велико и узвишено, дотле налази певац

у неизказаној величини божјој предмет,

који га одушевљава, који му душу побожношћу

прелива. Почем ништа не може тако да овлада

срцем човечијим, као сматрање божија велича

ства, то ће се химна у изразу друдвиђати нај

вишега одушевљења, вишећа него у оди.

да је мањи), ако дивљење певчеву душу над

Свима појавама земаљскога живота тако узвиси,

да је оне више не узбуђују, већ да се она у

блаженом сматрању безконачнога Бога губи—

ИЛИ ако се поред обожавајућег дивљења покаже

уство о својој ништини, грешности и слабости.

Јерутима приликама имаће химна или карактер

узвишене мирноће, или елегијског туговања. По

садржини и изразу своме приближиће се она

духовној песми, или ће се сасвим у њу прелити,

ако јој је облик за певање удесан.

А

. “

Разлика међу химном старом и новом.

Старе химне, а особито пре Калимаха, биле

су више епске, а химне новији певаца више су

лирске природе, почем то сам раличан карактер

баснословља и христијанства са собом доноси.У

самим химнама влада објективност, а у новијима

субјективност, као год што та разликау обште и

126

тине, облачење унутрашњости у тело. И самим

размером разликују се овехимне међу собом, што

старе имају ексаметар, а новије имају строфе, па

најпосле и највећу слободу у ству и цео

S. 116.

, I, II с а л м и.

У химне спадају и исалми који су нам у би

блији сачувани, и који су по садржини и облику

можда најбољехимне, које су икада спеване. Су

већ нема онога облачењаутело; певац сеу свом

одушевљењу труди, да не изпитаног и безконач

ног чуству и сматрању представи, а почем пре

вечног духа не може у особитом виду предста

вити, то га Фантазија „представља у спољашњим

средством величине васељење, средством узви

шени појава у јестаству и т.д Уописује божја ве

лика својства, која у нама"пробуђују чуство о

узвишеноме.

овим псалмима лепо се изразио Петрановић

у двојој историји књижевности Ч. 1 на страни

30:„Дар је Давид псалтиром заслужио, да се

назове отац свију свештених поета. С каквим

светим жаром пјева уз арфу вјенчани пророк

велика творчева дјела при стварању свјета, нај

сјајније догађајеЈаковљева дома,чудеса итаин

ства нова савеза. У псалмима, гди се лирика у

целој својој виспрености блиста,туга иутјешење

обузимљу људство, свака ствар добија живот и

дјејство, планине трепећу или кликују, бездна

подиже глас свој, воде сматрају Бога и предају.

Према њима како су хладне оде старих грчких

и римских класика! Псалом ХLIХ. Асафу пре

восходи све, што човјек може уобразити; он је

један од најдивнијих лиричких производа цар

ственог пјесника.“

i zaS. 117.

Дитирамв звали су стари химну, која се у

славу вакхусову (Дионисијеву) на светковинама

његовим шевала. Она је постала у најстарија

времена заједно с обожавањем Дионисија и опе

вала је страдања и радости његове начином уз

буђеним, бурним.УАтики,на јонским островима,

у Биогији, Сикиону, Коринту и на другим ме

стима певале су овакве песме гомиле весели вак

хусови обожатеља у облику не углађеном и без

ставе вештине, док ције (по свој прилици) Арион

дитирамву у Коринту прву вештачку основу по

Мимичке изразе у помоћ, Касније дотеран је ди

светковинама у славу Вакхусу надпевали с овим

Песмама најславнији певци, као Лаз, Симонид,

Пиндар и други. У дитирамвима ови старији

Певаца било је заиста високог полета и одушев

љења, бурног покретања у језику и ритму, али

|28

га каснији певци мало по мало са свим изква

рише; свирка оте ма" надпоезијом, Фантазија по

стаде разуздана, на место праве поетске лепоте

ступише празне Фразе и усиљене, неприродне

слике, укидоше се строфе и забацише се сва до

ондашња правила о ритму.

S. 118.

Карактер дитирамва код новији певаца.

Као што су стари певци за вештаство дити

рамва бирали предмете из јуначке митологије,

јунаке и јунакиње, који су, подобно Дионисију,

имали издржати борбе и страдања, тако су по

сле и новији певци. Карактер је дитирамва нај

виши степен лирског полета и лирског нереда.

На њему се познаје, да је под утицајем вина,

вакхусовог дара, постао, јер се у њему излива

онакво одушевљење, као што га напитост произ

води, а ритам носи обично на себи знаке неу

редног покретања напита човека.

S. 119.

Данашњи дитирамв.

О оваким вакхусовим дитирамвима не може

данас наравно бити разговора, што се не слажу

с нашом вером и нашим чуством о наравствено

сти. Зато се данас дитирамвом зову оне оди

подобне песме,у којима се показује певац под

пуним уживањем земаљске сладости одушевљен

и као ошијен. Но по себи се разуме, да овакво

129

разположење несме прећи у простачење и пра

знину мисли. Тако исто нека се певци не баве

само с шићем, већ нека их одушевљавају раз

нородне радости, које нам је Бог ради усладе

поклонио. У овом смислу биће дитирамв против

ПОЛОЖен ХИМНИ. i

u su na na

Њен појам и њено вештаств0,

Кантата је сложен лирски спев, у коме пе

вац излаже постепено развијање каквог чуства,

па зато му је круг много већи него икаквом дру

гом лирском спеву. Кантата је изкључно музици

и певању намењена, па због тога мора спојити

све услове мелодиског савршенства у стихо

творству.

Вештаство њено садржиу себи развијање сма

трања и душевног разположења о каквом пред

мету, па био тај какав догађај, положај живота,

основне истинеу вери, појаве у природи или што

друго. Обично даје певацразлична чуства да их

различна лица изразе, те тако добија кантата

више или мање драмски карактер. Али опет не

сме се спев одрећи своје лирске природе.

s. 121.

Кантатини делови,

Главни су делови у кантате: речитатив,

арија и кор.

ТвоPилА повЗиг. 9

Речитатив заузима средину међу певањем и

декламацијом. Његов је задатак, да произведе и

спреми она чуства, која ће се у арији и кору

представити. По томе допуштено је у њему при

поведање, и одликује се простим изразом више

него други делови кантате. По правилу спрово

ђење је у речитативу са свим просто, и певање

појављује се као музичка декламација. Стихови

у њему не морају имати једнаке дужине, и при

државају се само ритма. Слик може и изостати,

но опет је боље, ако се завршујући стихови

сликују.

S. 122.

Арија и кор.

Арија приближује се највише песми, или се

с овом управо подудара, и има 4, 6 или8 врста,

а дели се на две половине, од који се завршу

јуће врсте сликују. Често је арија удиалошком

облику, т.ј. израз чуства бива, на изменце или

удружен са два, три или четири различна гласа,

дует, терцет, квартет.

У кору придружују се сва, или само нека

лица, те да чуство изразе, које их све у срдце

š. 123.

Кантата духовна и светска.

Има кантата Духовни и светски. Прве имају

побожни садржај, и повеће одњи, нарочито ако

131

представљају предмете из библије или христове

трасти, зову се ораторије.У њима се даје више

и инструментној музици, која иначеудру

гим кантатама остаје више подложна певању.

Почем се у кантати фтичу две вештине, те

по томе раде на њој два вештака: то се, као по

г0тову и у свима спевовима, у којима музика за

узима прво место, редко какав даровит певац ње

прима, што прави даровити шевци радије слобо

дно раде, него да се вештаку умузици подне,

управљајући се нарочито по његовој потреби.

S. 124.

Њено етимологијско значење и њен појам.

етимологијском значењу речи ЗАВуо; било

јеразличног суда и међу старим и новијимученим

људма. Неки доводе елегију од 5% учи (јаукати),

други од 82 gog и Хćog (бља итуга), новији опет

доводе од дуо (смућеност). Но било како му

драго, доста је то,да јој је основа туга, и да је,

по Аристотеловој сведочби, елегију измислио

Калин Ефески (око 730 г. пр Хр.)и да је истом

500 година преХриста пентаметер и његово спо

јавање са ексаметром назван елегиским стихо

Елегија је излив благе туге, безоване на

Чуству ограничене садашњости према идеалу. Ту

благост туге производирефлексија,т.ју елегији

није излив прве боље, већ представљање о њој,

------------- ***

132

а то је истом онда могуће, кад је сматрамо из

ублажавајуће даљине. -

S. 125.

Предмет елегије,

окле ода (у ширем смислу) подиже душу

више свега онога, што је земаљско, у крајеве

безконачности, вечности, у крајеве идеалнога,

дотле овлачи елегија оно, што је идеално и без

кругземаљске ограничености и људске

Све, што нам је било драго, па сад

као изгубљено оплакујемо, а тако исто и свако

блáго,за коим смо жељно, алиузалудно чезнули,

може бити предмет елегије, а тако исто и мио

какав предмет, који јошт имамо, али се бојимо,

да га не изгубимо; дакле јадиковање за изгу

бљеном срећом, прекинутом љубављу,за умрлим

рођацима и пријатељима, а безазлено-нарављу

S. 126.

Садржина певачке туге.

Ова туга мора тећи из одушевљења, које

је какав идеал у певцу пробудио; јер песмо

творство, узвишено наддејствителношћу, може

тужити само за оним, што је безконачно. Са

држина Дакле певачке туге неможе бити ни

кад предмет спољашњи, већ увек унутрашњи,

идеалан, па и онда кад певац оплакује какав

губитак у дејствителности, мора га најпре пре

133

|

творитиу идеалан. Спољашње дакле вештаство

певац не може никад употребити онако, као што

га нађе, већ га мора преобразити и усавршпти;

јер он не тражи дејствителну природу, већ иде

алну, у онаквом фавршенству, у каквом није

никад суштaствовала, ако је и оплакује као

некад суштaствовавшу а сад преминувшу. У

самој природи туге и чезње лежи то, да онај

предмет који оплакујемо, или за којим чезнемо,

увек себи у већем савршенству представљамо.

И акоје владајући тон елегије туговање и ббља,

то се опет ова ббља несме никад подићи до

страсти, већ мора фрдце остати мирно, да би и

у самом изразу својега страдања могло наћи

олакшице и утехе.

Š, 127.

Владајући карактер у елегији.

И ако нас елегијски певац кадшто простом

безазленом лепотом у срдце дира, опет му та

безазленост није владајући карактер. Он нам не

представља оно, што је с поља мирним и безазле

ним чуством примио, што му Фантазија и неотице

потискује уочавање, а размишљање чуствовање.

Слушалац не прима никад од оваквог певца сам

предмет, већ оно, шта је његов рефлектујући

разум од тога предмета направио, па и онда,

Кад нам жели своја чуствовања представити, не

дознајемо његово стање непосредно из прве руке,

већ како се исто у његовој унутрашњости ре

134

ектовало, шта је, као сам свој сматралац, 0

Стомчуствовању мислио; не дознајемо његово чу

"ствовање, већ његовемисли отомчуствовању.

V. S. 128.--

“. Круг елегије и стих.

Круг елегије тако је велик, као и лирске

поезије јер обувата цео живот. Она дакле може

опевати исте предмете, које опева и ода, само

се певац оде више бави код предмета, и по томе

више је пластичан, а елегијски певацимау виду

само одношај предмета к себи.У елегији јошт се

јасније појављује индивидуалност певчева, него

у оди; она дакле мора свој поетски карактер сам0

тиме одржати, што се учезнењу певчевом изра

жава чисто људски интерес.

Стари су употребљавали у елегијама дистихe,

т.ј. ексаметре измешане с пентаметрима, и тај

је размер најудеснији за елегије; али новија

елегија није ни за какав нарочити размер при

везана. Међу тим опет су најудеснији трохеји од

S. 129.

Разлика њена од елегије.

Хероида је по својој садржини подобна еле

гији. И у њој је главан тон туговање; и она

или тужи за каквим губитком, или изражава ббљу

узалудне чезње, а сва је разлика у томе, што је пе

елегијски више субјективан, а хероиде више

објективан, певац у њој представља, како исто

ријској или измишљено лице изјављује другоме

својучењу или тугу. Почем је оно лице, коме је

хероида намењена, понајвише удаљено, од тугу

јућег лица раздвојено, или се као такво предста

вља,—а често је и смрћу растављено—:то прима

овај спев у оваквим приликама облик писма.

Име своје добила је хероида од Овидија,

што у његовим хероидама говоре јунаци и јуна

киње. У осталом могу лица не само из јуначког

него и из свакога века и реда изливати у херо

иди своја чуства, само ако се ова својом јачином

и интересом одликују.— Од новији певаца нај

““,“E

VII. поучљиви спFВ (у УжЕм смислу).

S. 130.

Да ли се поучавање слаже са поезијом?

тичка поезија, као особити род песмотворства,

Слаже са појмом и суптином песмотворства) Неки

придржавајући се тога начела, да је поезији

задатак у обште тај, да нас весели живостним

Сликама Фантазије, изкључили су из суштине

њене поучавање,Сто би иначе такав спев био

Производ рефлексије, а не одушевљења, па би

имао само спољашњи накит од поезије. Ако пак

136

није поучавање суштина у таком спеву, онда

сваки спев, па припадао он лирској, или епској,

или драмској поезији, може поучавати, може ко

ристан бити у овоме или ономе:„Etprodesse vo

lunt et delectare poëtaе“; али зато опет неће бити

дидактички род песмотворства)— Други опет,

уверивши се из многи класички спевова, да

поучавање поезији ништа не смета, да се поуча

вање може постићи а да поезија своју главну

мету не промаши,Јмисле, де се могу и такви

спевови ставити у ред с осталим поетским пр0

изводима, али само онда, ако сеутаквима јасно

види тежња за шоучавањем, и ако се у њима

известне истине, физвађене из огледала одуше

вљења) представљају лирски у алигоријама.

S. 131.

Какав је дидактички певац, и које су идее за дидактички

спев најудесније?

Дидактички је певац обузет дубљином и

вишим значењем свога предмета, одушвљен је,

и Фантазија му је у вишем полету. Ова дакле

није разуму подчињена, већ ради с њим зајед

нички, па она и прави шлан спеву, а не разум.

—СУ њему се излажу само оне истине, које

чуство побуђују и које се могу поетски предста

вити. Идее практичког ума, о добродетељи, без

смтрности, о божаству, Зведано-небо, судбине

човештва клица под управом највишега сушта

ства— иде, које редко постају без јачег

137

(буђења чуства)– те су идее за дидактички

спев најудесније. У дидактичком спеву дакле

не треба тражити поезију само у спољашњем

украсу којиће сувопарност и непоетичност пред

мета улепшати и накитити. И саме епизоде и

сјајни описи слабо ће помоћидидактичком певцу,

ако се тиме само слог оживљава и сувопарност

поучавању ублажава 3 поезија се мора наћи у

самој језгри дела, само вештаство мора бити

поетско.

Старина дидактичког спева.

Дидактички спев спада у најстарије споменике

поетске, као што је н. пр. књига Јова и велики

Део старозаветни пророка, али је у новије доба

мање обделаван. Код Римљана сеутоме одлико

вао Виргилије (georgiса), Орације (ars poética)

и Овидије (ars amandi); код Енглеза Дреиден,

Поте, Јунг и други; код Француза. Расен, Боало,

Делиљ, и други, а код Немаца све је превази

шао Шилер,

I s 133

-------

Поетска описивања налазе се у песмама,

0дама, елегијама и т, д. и у епским и драмским

Испевовима. Али су ту само као делови каквог

138

већег целог, и служе њиовим цељима, па било

то само као облик или други украс. Кад се пак

поетско описивање појављује као самосталан

спев, онда је сродан са дидактичким спевом,

што се труди, да нас научи познавати описане

предмете. У осталом не ваља му подметати ка

кву већу, духовну науку.

Чега се ваља чувати у оваквом спеву?

Описујући спев може лакше него и дидак

тички упасти у прозу, па да бито избегао, мора

певац гледати, да избором свог предмета и на

чином својега описивања фантазију побуди и

естетичко уживање произведе. Нарочито му се

ваља чувати ошисивања каквог предмета у про

стору, без сваког покретања. Нека дакле певац

с описивањем скопча и покретање какво, живот

или радњу какву, или нека у исто време нацрта

утисак на само своје срдце. Овакви живописа

има много на углед у нашим народним песмама

као уметака, а као прави описујући спев имамо

(осим други)у Соларићу: пролеће, зима, Милош

S. 135.

Шта је сатира; деоба њена на озбиљну и шаљиву,

Сатира је оштроумљем пропраћен спев, који

Представља или наравствене мане времена са

стране вредљиве, говором озбиљнога укоравања,

или мање шкодљиве слабости, будалаштине

По овоме једна је озбиљна, а друга шаљива (ко

мична) сатира. Но била она озбиљна или шаљива,

посрамити, казнити, поправити или опоменути.

S. 136.

Чега се ваља певцу држати у нападању на људске слабости?

(што се тиче самога вештаства, ваља приме

тити, да је певцу нуждно пазити, да не бира

праве пороке и преступе, који потребују јачега

оружја, него што је у ноезији, нити опет оно,

што је тако незнатно, и непознато, али јошт и

тако просто и низко, да би се песмотворство

својим нападањем на то само посрамилу. Оз

биљна сатира нека представља обште разпро

стрте наравствене мане времена, које својим ути

цајем обште благо подкопавају, али нека јавној

поруги изложи она знатна лица, која својом на

уком или својим владањем на далеко разпро

стиру разврат и пропаст.) Шаљива пак са

Тира придржава се на далеко разпрострти буда

лаштина и слабости, наопаки мисли и обичаја,

који нису управо штетни, али су опет увек про

тиву разума, иувек нас смешнима чине, па биле

те будалаштине обште, или се показале само у

појединим лицима.

14()

S. 137.

Шта се представља у сатири?

У сатири(редставља се обште удељавање од

природе и противоречивост дејствителности с

идеалом.У озбиљној сатири певац нас силно Од

враћа оддејствителности, али не због тога, што

се ова неподудара с нашом нарављу, већ што је

противна идеалу. Јер свака поезија мора нас

идеама у срдце дирати и само средством ума до

срдца додирати. Утаквом певцу несме се никад

показати, да је страдање јаче од духовне сло

боде, одвао с неке висине гледабсти и раз

вратности људске, и цртањем ове ратвратности

према идеалу пробућује у нама оно исто негодо

вање, које је њега обузело, и подиже нас к себи

на оно узвишено место.*)

S. 138.

Шта сме, а шта не сме сатирик изсмејавати?

Сатирик не сме изсмејавати телесне недо

статке,(јер његов је круг радње ограничен људ

ском слободом. Но често иуморалном свету неће

бити слободно нацртати сваки предмет, већ се

може само наговестити,да нам неби био гнус

Кад пак на лица напада, онда нека има увек

пред очима и ствар, како би се из целога сшева,

Спа-и из његови-делова-јасно) приметило, да је

*) Види о овоме пространије у Шилеру:„tober naive I. jem

141

певцу само затим стало, да представљена зла и

мане казни;Са почем ове мора онде напасти, где

их налази, то мора наравно и налице напастир

Где је пак спев само на лице управљен каде се

иде само на то, да се то лицеомаловажи, обез

честive се још таквом лицу пришивају и не

заслућне материзмишљене погрешке и пре

онда се свакојако даје преимућство сатири, која

на лица напада, почем сатира, која само у об

ште на мане напада, наличи на бој с ветрења

S. 139.

0 једној главној мани у сатири.

И у сатири мора владати један главан пред

мет, једна мана, која ће се казнити, а једна бу

далаштина која ће се изсмејати; на тај један

главан предмет морају се односити сви поједини

делови сатире. Најшосле да не би постала кари

катуром (наказом), мора се певацчувати од пре

тераности, које у нама производи одвраћење. У

свакој врсти ваља да приметимо певчеву чисту

тежњу за истином и правдом: његово ругање

несме никад прећи у оговарање. Па и на своје

Оштроумље мора певац пазити, да нам се исто

ПОКаже као природно, а не усиљено.

S. 140.

Спира добила је своје име од старе латинске

речи зама одеља за различно воће), која је ка

сније, у време класичког песмотворства, мекшој

речи satira. место устушила, и значила је у поче

ном размеру, помешану с прозом.

Грци су за своје сатире изабрали јамб, Ри

мљани ексаметер, а новији пишу их сличним

александровцем и безсличним петочланим јам

бом, помешаним с трохејима и дактилима: но

многи и од стари и нови најврстнији певаца пи

сали су сатире и у проз

XI, Г Н () М. А,

S. 141.

Шта је гнома, и шта иште њен карактер?

Гнома (мудро изречење, максима) је спев, у

ком се излаже кратко каква мудрост, искуством

поцрпљена, и у таквом облику, како ће се моћи

лако запамтити. — Карактер овога спева иште,

да се наука његова\односи нарочито на нарав

ственост и практичкул мудрост, и да је не само

верна,јасна и важна, већ и нова, или бар изка

зана новим, поетско-живим начином. Даље мора

имати гнома краткости и врлине како у идеји,

тако и у спољашњој оде

143

Š. 14

Размер у

izgraшеточлани неслични јамб и трохеј. -

Исток је био богат у дномама, од који је

многе врстне сачувала библија,као што су н. пр.

приче Соломонове и по већемделу књига Сира

хова, па и гноме Исусове у еванђељу, нарочито

у беседи на гори. У Грчкој, која је у VI. веку

пре Хр. такође у гномама обилна била, писао је

Исиод своје дактилске стихове у њиовом облику.

Ако је певац ради облачења избрао тако на

звани елегијски размер, као стари Грци, онда се

нома зове и дистих.У осталом данас влада сло

бода у размеру, и по томе стоји певцу на вољи,

S. 143.

Народне пословице.

Угноме спадају и народне пословице, па биле

Оне у коме мудраго облику, само ако имају не

што поетскога у себи; јер оне стоје према гноми,

као у обште народна поезија према вештачкој.

was a mu s Ti.

Š. 144.

Првобитно употребљавање његово.

Надпис се кодГрка првобитно употребљавао

На споменицима, на производима вештине, на шо

144

суђу и т. д. и разјашњавао је просто и кратко,

каква је ова или она ствар. Стара Грчка била

је пуна споменика, који су били надписима укра

шени. У касније време, у византијском веку,

скупљени су ови надписи у с6орнике, назване

антологија. Најзнатнију антологију сачувао нам

је Константин Кефалас из 10-г века. Римљани

су дали надпису готово само сатирски правац,у

оштроумном ругању. У њему се нарочито пр0

славио Марцијал, (рођен 40-е год. после Хри

ста), од којега је дошло до нас око 1200 над

писа, Тако се мало по мало изменио карактер

надписа, те час је природе епске, час драмске

сатири.

S. 145.

Задатак у надпису.

Задатак је у надпису у обште, да какву ду

боку, с каквим предметом скопчану мисао што

враће може бити, а у савршеном облику тако

представи, да нас дирне изненадно и силнO.

Да би се ово постигло, нуждно је, да се пред

мет, на који се надпис односи, може увек као .

ПОЗНат Предпоставити, и само име или НеКОЛИКО

речи, које као наслов у спеву стоје, треба

да буде доста, да читаоцу представе његову

слику.

145

Š. 147.

афка или бодља у надшису, и размер.

Осетљиви и сатирски надписи имају оштро

умумисао, која на крају поражава буди какав

Порок, или какву слабост. Та мисао зове се жа

ока или бодља. Обично има надпис два дела, у

облику тезе и антитезе, а размер мује различан,

почем зависи од воље шевчеве и од садржине у

надпису. Грци и Римљани писали су их разме

ром елегијским и јамбијским, а новији, поред

овога размера, употребљују и друге, нарочито

сличне стихове. После Грка најславнији су у

- епиграму Немци.

XIII, II () E T (; К. () П И С М (),

S. 148.

На чему је основана теорија поетског писма?

Поетско писмо неби управо требало додати

никаквом особитом роду песмотворства, што је

час епске, час лирске, а обично поучљиве при

роде, као што је познато оно Орацијево de arte

poética, писано Пизонима. Теорија овога спева

основана је на природи писма и на разлики међу

прозом и поезијом. Она се мора с краја на крај

односити на лице, које пише, и на оно, ком се

пише, па макар ово било и измишљено; а почем

ови одношаји између писаца и између они, к0

1()ТЕОРил повзик.

146

јима је писмо управљено, могу бити различни:

то и правац и израз у поетском писму може бити

различан. Тако је у њему садржина час шаљива

и(смешна, час озбиљна и мирна, час просто по

верљива, час опет сатирска. Тако су н. пр. ора

цијева писма више природе сатирске, волтерова

и нека немачка више лирске и шаљиве природе.

Али свакојако мора оно лице, на која је поетско

писмо управљено, бити у нечем као представник

целога човештва, или бар каквога великог реда

у човештву.

S. 149.

Индивидуалност певчева у писму.

И ако певац у оваквом писму излаже сам0

своју индивидуалност, и говори само једном

лицу: то опет ова индивидуалност открива ду

бљинудуше и целу племенитију природу певчеву.

Ако се у писму појављује понајвише поучљива

тежња, онда се писцу ваља чувати, да не пређе

у праву, сувопарну расправу.

Орације,узор у оваквом писму, писаоје ек

саметром, стари Французки певци александров

цем, а многи их пишу јамбиским и трохејским

стиховима од неједнаке дужине, само неу стро

фама. — У осталом оваква писма могу спадати

и у ред други спевова, н. пр. Хероиде, сатире,

елегије, поетске приповедке и т.д. или ће имати

147

Други одсек. --у том еко се- 62 .

ИстоPилски РАзвитAк лирскR поЕЗИЈЕ.

Старина поезије.

Поезија је тако стара, као и род човечији. Са

првим развитком мисли и осећања појавила се и по

езија, ова умиљата небесна кћи, да човека кроз

живот прати, да му над колевком златне снове из

боговска бића прича. То нам сведоче најстарији спо

меници из седе прошлости, сачувани и До дана Да

нашњег као најдрагоценији остатци. Где год су људи,

без разлике неба и предела, ту је уз њи и поезија,

ова прва учитељка рода људскога. Својим с неба

позајмљеним сликама доброте, мудрости, Лепоте и

свеколике врлине облетала је људе као анђео хра

нилац, упућујући их к свему ономе, што је добро,

лепо и истинито. Вера, историја, законодавство —

имају само у њој свој постанак. Из уста Мојсеови

дала им је законе и спевала им је хвалу Господу,

која и данас за велико и лепо примљива срдца

заноси; из уста толики певаца у Елади и Индији

излила им је науку о вишем, небесном животу, о

бићу богова, о славним делима некадашњи добро

твора, полубогова.

Поезија је првобитно служила вери.

Но код све своје многоструке делателности, слу

жила је поезија у прва времена искључиво вери; па

и касније где год се сама собом, без туђег утицања

развила, била јој је вештаство вера. У старој

Грчкој предњачили су епским народним певцима

свештеници: Орфеј, Лин, Музеј, Исиод и други

својим химнама и теогонијама, које су (осим сачу

ване Исиодове теогоније) само у спомену остале. И

10*

148

саме Омирове химне биле су пре илијаде. Сканди

навска шоезија почиње стеогонијом—едом; индиј

ска такође са химнама; сва стара источна поезија

представља нам у различним видовима шериод ре

ЛигИОЗНИ ИЛИ СИМВОЛИЧКИ, па и сама класичка пое

зија запада води свој почетак од христијанско —

богословског епа.

Најстарија је лирска поезија.

По разлици народа и његови најстарији појмова

о Богу и природи, и поезија му се првобитно у

различном облику појавила; код неки народа у об

лику химне, а коддруги у облику смешаном, лирско

епском. Тако су у Санскриту химне чисто лирске,

а у Елина измешане с епом. УЕвреја појавила се у

једном истом лицу и лирска и епска поезија: Мојсеј

почиње с књигом „битија“, и развија најпре епску

поезију; али тај исти Мојсејданом приликом, кад је

Фараона и његову војску море прогутало, потресен

у дубљини душе чуством захвалности према Богу,

спевао је ону дивну химну, којом и данас милиони

шравоверни народа Бога величају и прослављају.

Једно дакле, придржавајући се људске природе,

која изискује много већу зрелост за еп, него за

лирику *), а друго обзирући се и на сачуване пра

старе Лирске споменике, МИСЛИМ, Да можемо слобо

дно предпоставити, да је лирска поезија раније од

епске свет угледала (внди 5. 100).

Лирска поезија у Индијанаца.

У најстарији период индијскога песмотворства

спадају молитве и химне, написане санскритским

“) Најславнији епски певци псали су своје спевове истом

У каснијим годинама, у годинама зрелог размишљања.

149

језиком, које су, као што Џонес мисли, јошт 1580

године пре Хр. скупљене и у ред доведене, дакле

од прилике у оно време, кад је и Мојсеј живео.

Оне се у санскриту зову веде, које је, по старом

причању, скупио Вијас; но вијас значи у санскриту:

скупљач. Свака веда има два дела: молитву и

предпис, а подпун свир химна и молитава, који спа

дајуу једну веду, зове се санита. Подпун рукопис

веда у оригиналу налази се у британском музеју.

У њима је извор индијске вере. Божаства, која

се у ведама спомињу, нису ништа друго, већ оличене

појаве у природи, међу којима су најглавније: огањ,

ваздух и сунце. Бог је ту безконачан, премудар,

свезнајућ, свемогућ, без тела и т.д. као иу светом

писму

У течају времена отела је ма” тужна елегија,

у којој се највише одликовао Валмик (око 1200 год.

пре Хр.), а осим ови јошт су на гласу љубавне песме

Калидазине, особито пак тако названа мегадута

(облак гласоноша), у којој један прогнаник казује

облацима своју тугу и моли их, да удаљеној му

Драгој однесу поздрав.

Овамо спадају и 100 еротски изрека, од некога

Амара, за које се незна, кад су написани, као и

пастирски спев Хитаговинда (песма пастирског

бога),у ком је описана љубав Кришне, који је међу

пастирима боравио, к лепој пастирки Радхи.

Лирска шоезија у Евреја.

Много је важнија лирска поезија еврејска не само

по лепоти и узвишености својој, већ и по утицању

на сву Европу. „Први шевци“, вели Шевирев, „свију

народа у христијанској Европи, смерно пристушајући

тој божаственој лири, слушали су њене звукове

с одушевљењем, пак су по тим струнама и своје

150

струне удешавали. . . . Од те лире зачеле су своје

биће литературе знаменити народа.—Ломоносов и

Державин слушали су ту високу лиру, и први,

силни звуци руске поезије загрмеше у псалмима и

преводима из Јова, у том гласу Бога, који из туче

говори.“ — Победна шесма Мојсеова, коју смо мало

пре споменули, такоје узвишена, да јој се и највећи

критичари и оценитељи вештина диве. Тако вели

знаменити Ролен: „Виргилије и Орације, два нај

савршенија узора у поезији, немају супарника; па

опет кад их станем читати, чини ми се да су низки

према узвишеној мојсеовој поезији. Виргилије чини

ми се да је као лед, а Мојсеј као огањ.“—*)

Мојсеј је живео око год. 1571. пре Хр., први

певац и историк у Евреја.

Пророчица Девора и цар Давид.

Мојсеову узвишену поезију продужила је проро

чица Девора у време судија,у време борбе народа

израиљског са племенима, која су га окружавала,

ошевајући славне победе својега народа над непри

јатељима.

После овакви сјајни преодница појављује се цар

на песничком небу, Богом увечани певац, цар Давид,

да у безсмртним химнама овековечи дела божија.

„У псалмима“, вели Шевирев, „грме и победне

трубе, и сладко се разлијВа пастирска свирала, и

уздише тужна арфа. У њима се ошевају и свештене

светковине Евреја и њиове омиљене им пастирске

забаве, и изрази пред Богом њиове скрби и гоњења.

Ничим се није боље могла та књига псалмова завр

шити, као последњим 150-м где су се сва музичка

оруђа еврејска сложила уједнухвалу божију: „хва

*) Сравни петрановићеву историју књижевности.

151

лите јего во гласје трубњем, хвалите јего во псал

тири и гусљех; хвалите јего в тимшање и лицје,

хвалите јего во струнах и оргање; хвалите јего в

кимваљех восклицанија, вcјакоје диханиједа хвалит

Господа.“ .

Ове дивне химне пренео је Соломон из уста

народни у ново сазидани храм својом тако исто

красном молитвом, и њом се завршила еврејска ли

рика, да се после Толико векова из храма разнесе

по целом свету и унесе у све храмове христијанске.

Соломонова „пјеснијеснеј“, права је идила, пуна

чаровне простоте и лепоте.

Лирска поезија у Грка.

Јошт у најстарије доба, око године 1500 пре

Хр., куда зраци историје не допиру,у доба покри

вено копреном приче и мита, појавила се у Грка

лирска поезија, као што и Омир у својој илијади,

и Исиод о сватовским песмама спомињу,*) да су

их уз игру певали момци и девојке на сватби. Тако

се говори, да је много пре Омира прву химну богу

Аполону спевао неки Олин из Ликије, а јошт из

ранијег времена мита остала је скаска о певцу

Орфеју, да је гласом своји песама дрва и стене

покретао и дивље зверове кротио, па и краљицу

сенака у шодземном царству својим туговањем за

женом Евридиком тако разжалио, да му је исту

ошет повратила. — Но да оставимо многа друга

имена шеваца, као: Музеј, Лин, Памф и т. д. која

су само у старој традицији сачувана, као сведоци

најстарије лирске поезије, а да пређемо на време

историјом осветљено.

*) У Фосовом преводу омирове илијаде види песму 18. стих

492—495., а у Исиоду scutum herculis.

152

Еолска поезија.

Од давнашњи времеша била је у Грка лирска

поезија двојака: једна се звала еолска а друга

дорска, због тога, што је једна била омиљена Еол

цима, а друга Дорцима. Еолци, од нарави лако

раздражљиви, и имајући отворено срце за све што

се у спољашњем свету око њи догађало, створили

су и неговали еп и елегију, а јонско племе имајући

поред горњи својства јошт и већу јачину и дубљину

осећања, створи мелску или благогласну поезију,

у којој је шевац и своје индивидуалне мисли и осе

ћања онако, како су у њему по особитим његовим

одношајима постала, дакле: своју љутину и мр

жњу, своју љубав и своје пријатељство, радост

и ббљу, слободно, без сваког узтезања изражавао.

Таквим валовитим осећањима није одговарао миран

ток елегије, већ певање и различна промена размера.

Тако је постала н. пр. Сафина строфа и алкејска,

које су се певале и свирком пратиле... Шостанак и

развитак еолске поезије био је на свршетку седмог

и у првој половини шестог века пре Хр. у време

политични борба. Мелска поезија постала је па

и негована нарочито на острову Лезбу, где су се

у тој струци прославили Алкеј из Митилене (око

612. пре Хр.) и њогова нешто млађа земљака Сафо

с ученицом њеном Ерином.

Дорска поезија.

Дорска поезија, названа и корска, имала је са

свим други карактер, и у њој је лирика достигла

свој вршак. Ту се већ није изливало индивидуално

певчего, него чуство целе какве обштине. Ове је

песме на светковинама у славу каквог бога пред

скупом певао кор, уз игру и свирку. Оваквом

јавном представљању већ није доликовала лака и

153

кратка еолска строфа, те тако шостаде строфа кор

ска много већа и с већом вештином склопљена.

И корска поезија постала је пре Омира, па су

је после највише Дорци неговали п усавршили. Но

њен прави вештачки развитак спада истом у седми

век (660 пре Хр.) кад се и музика више развила, а

на томе развитку свом имала је захвалити Алкману

(око 30. Олимпијаде), Стезихору (635—560 пре Х.)

и Аријону (628–585 пре Хр.) Но највећу своју сјај

ност добила је у време персијски ратова. у првој

половини 5-г века пре Хр., с Ибиком (528 пре Хр.),

Симонидом (559—469) и Пиндаром (522—442 пре

Христа).

Овај последњи надмашио је све својим високим

даром. Стварајућа сила ибогатство у мислима, ду

бљина наравственог и побожног чуства, узвишеност

Мисли, величаство у посматрању света; језик зву

Чан и Дивним сликама изкићен, час свечано озби

љан, шоносит и узвишен, час благ и мек, весео и

Шаљив—то су преимућства, која су га над свима

узвисила. Родосци написали су златним писменима

његову песму, којом је острово њиово прославио, а

Предели и градови отимали су се за част, да их

Шиндар у својој песми спомене.

}

Осим ови прослављени певаца било је и други

у знатној полити, остављајући пространијој исто

због малог простора бити доста, да само неке од

БИ СПОМЕНЕМО.

#-#-#-#-#-#-#-#сy póма Атињани као поругу послали Шпартанцима,

да их предводи у другом месенском рату. Његове

ратне песме, огњем љубави за слободу и уташтво

154

задануте, тако су побеђене Шпартанце раздражиле

да су, јуначки борећи се, сјајну победу над непри

јатељем одржали. Песме ове, које је Тиртеј назвао

елегијама, спадају међу најлепше, које су нам из

старине ЗаОстале.

Архилох, Анакреон и Сафо,

Архилох, женијални певац из Пароса, (око 700

пр.Хр.), који је јамбиски (сатирски) род песмотвор

ства *) вештачки дотерао. Он је прави творац јам

биског триметра, који се у таквим стиховима упо

требљавао, а тако исто и многи други размера.

Стари су га врло шоштовали и ставили га у једну

врсту са Омиром, Шиндаром и Софоклом.

Анакреон из Тијоса (око 500 преХ.). Без нарав

ственог, озбиљног посматрања живота, и само, ужи

вању садашњости одан, играо се и ШаЛИО са СТВарма

око себе; обично су га касније представљали као

старца, одана вину и љубави. Од они песама, које

су под именом „анакреонске“ Д0 нас ДОШЛе, мал0

је његови, већ су из много каснијег времена.**)

Сафо, највећа грчка певачица, рођена око 628—

568 пре Хр. у Митилени. Од свију њени химна, над

Писа, елегија и јамба, остале су само 2 оде подпуне

и нешто одломака. Дубљина и топлота чуства, не

жност и љубкост, с којима код највеће безазлено

сти огњена осећања својега срдца излива, обез

смртила су јој име у потомству.***)

*) Јамб звао се првобитно на светковинама Церере уобича

јено задиркивање и рутање, као што му и сам облик

СВеДОЧИ.

**) У IV. ч. голубице имамо више овакви песама, које је

Вукашин Радишић с оригинала превео.

***) У србском летопису од године 1828. у ч. II. од стране

57-65 има преведене две химне сакрине.

Д, и д а к т и к а.

Најстарија грчка дидактика почиње с Исиодом,

који је, по мишљењу стари, живео или у исто време,

кад и Омир, или пре њега, али је сва прилика,

да је на сто година после Омира, дакле од прилике

у 9-м веку пре Хр. угледао свет у Аскри на Ели

кону у Виотији. Као пастир иземљоделац, под при

тиском бриге и патње, није могао, као безбрижни

Омир, својој фантазији да пусти слободна крила, те

да се с пуним срдцем слади посматрањем јуначкога

доба, већ се морао кадшто предати рефлексији.

0д туда постанак његове мешовите, епско-дидак

тичке поезије. Под његовим именом остала су три

дела: 1,) „дела и дани“ (ореra et dies), које су стари

Грци из Впотије сматрали као самцати прави Иси

одов спев, 2.) „теогонија и 3) „Ираклијев штит“.

0 овом последњем спеву мисле новији критици, да

га је касније други какав певац написао. У првом

даје Исиод своме брату (који му је хтео парницом

да отме заоставши део имања) савете економијске

у обдeлaвању земље, у пловљењу, у обдржавању

куће и т.д. Уцелом нема праве свезе, ни вештачке

врлине. Утеогонији покушао је Исиод, да различне

приче о боговима доведе у свезу, а представе о по

станку света и богова, о њиовом првенству и срод

ству, да доведе у систему. Код све лепоте у пред

стављању и код све мекости јонскога језика, нема

Ни овај спев правог вештачког склопа.

Каснија дидактика до Езоша.

Пошто је овако са Исиодом дидактика уватила

Корен, почну је каснији певци на различан начин

развијати, те постаде гномска, философска и на

}чна дидактика. Прве су две предњачиле послед

њој и крчиле јој пут, док је науком александриј

156

ског века ојачала и у певцу Арату из Соли у Ки

ликији (око 271. пре Хр.) свога правог творца на

шла написаним астрономијским поучљивим спевом

„појављивања и знаци погоде.“

E з о ш. *)

Но у целој поучљивој поезији можда заузима ба

сна од најстарији времена прво место својим удес

ним и веселим начином поучавања. Њу су јошт нај

старији грчки певци, Омир и Исиод (јастреб и сла

вуј), Архилох, Стезихор и други употребљавали, а по

казивању усавршио је роб Езоп, родом из Фригије,

који је живео око половине 6-г века пре Хр. Пла

тон нам прича у своме Федону, да је Сократ у там

ници неке езопове басне, које су се донда само

устмено проносиле, у стихове сложио, те после пођу

и други тим путем, тако да их је Димитрије Фа

лерски године 300 пре Хр. скушио иу 10 свезака из

дао, а у време цара Августа неки Бабрије прерадио,

сложивши их у холијамбиски стих. Од тог времена

прерађиване су небројено пута у стиху и прози, уве

дене су јошт раније у школе и одомаћише се код

свију образовани народа.

Најпосле морамо с похвалом споменути и Лукијана

из Симосата (око 117 послеХр.рођ.), познатог вели

ког сатирика онога времена, који је својом жени

јалношћу у изсмејавању све доондашње певце пре

Лирика у Римљана.

О старој лирици римској знамо врло мало због

оскудице у историјским податцима. Толико је сам0

познато из неки сачувани у камену записа, као шт0

*) Басна спадала би у епску поезију, но због поредка и

тока дидактичке поезије стамвљамо је овде

157

је и она пскошана у цркви св. Петра у Риму г. 1778.

песма браће усејаног шоља (fratres arvales)*) а тако

исто и песме играча (саrmina salaria,), које су раз

мером сатурниским сложене, — да су и Римљани

у старо доба имали религиозни песама, које су

приликом жртвовања уз игру и свирку певали.

Но ова нескладна поезија остала је кроз толико

векова на једном истом степену, што грабљивом и

ратничком народу римском није било до песама, већ

До крвави дела и освајања, док нису заробљени

Грци поезију с класичког шоља на крваво римско

поље пресадили. Па опет је у обште римска књижев

ност остала на свагда уживање н као неки раскош

само одабранијег, углађеног света, али у народ

слабо је продрла, изузимајући оне струке које су

с државним животом тесно скопчане биле.

Лирска поезија у Римљана процветала је касно,

цветала је за врло кратко време, ша је и прецветала,

те да се истом после толики векова у позном шотом

ству,а на истојлавровима увенчанојземљи подмлади.

До Августова времена, с којим је у римској књи

жевности у обште златни век настао, лирска је по

езија само своја слаба крила кушала, а сад је на

један пут узлетела и старе Грке, своје узоре, до

стигла. Као год што је у Грка Персијски рат нај

сјајнија светила на небу књижевности произвео, да

за кратко време светле, тако је исто у Римљана

*) Arvales fratres била је дружина од 12. свештеникау Риму,

коју је јошт Ромул завео за спомен своје помајке (Асса

Laurentia), жене пастира Фаустула, која га је одранила.

Она је са своји 12. синова сваке године по једанпут жр

тву приносила за плодност поља, због чега су ове и на

звали fratres arvales(од arva). Кадје један од ови умрљо,

попунио је Ромул његово место. Ова дружиша трајала је

до 4-г века после Христа. (Види Либкеров „Realexicom

des classischen Alterthums“

век Августов златне жице на лири потресао, на

poчито штедрим подпомагањем Мецената, Августова

пријатеља, па их на скоро и покидао. Валерије

Катул, Виргилије Марон, Орације Флак, Овидије

Назон и Протерције Секст пробудише па и усша

ваше римску лирику, да друге пре њи у сатири и

дидактици чувене: Луцилија (око 150 пре Хр.), Те

ренција Вара (око 116 пре Хр.) и Лукреција Карл

“HowwithВалерије Катул, pohен у Верони године 87 пре

Хр., умре у 30-ј години живота свога. У његовим

мањим спевовима у којима дише љубав и дружеван

живот, такво је нежно и љубко чуство, и таква

оригиналност у поетском осећању, својствена сам0

изванредним талентима, да се с грчким лирским

певцима са свим изједначио, и да га у тој струци

поезије ни један Римљанин није превазишао. УДру

гим повећим јамбиским спевовима немилостиво шиба

неморална лица и дела, или изcмева лудости и бу

далаштине својега времена. Он је први грчке раз

мере с успехом употребио.

Виргилије Марон, рођен год. 70 пре Хр. у је

дном селу, не далеко од Мантуе, највећи епски

певац у Римљана. Прва његова покушавања биле

су еклоге (bucoliса), у којима је описао живот си

цилијански и италијански пастира. И ако су ове

еклоге по Теокритовим идилама удешене, опет им

је шевац особиту примамљивост придао тиме, што

је под покривалом пастирскога живота представио

лица и догађаје својега времена. Пошто је за тим

у Неапољу седам година радио на делу економном,

спеву дидактичком, који је назвао georgica (4. књ.)

пусти га у свет године 30. пре Хр. Овај му је спев

својим савршенством превазишао и саму енеиду, коју

су Римљани тако поштовали,да је саву позоришту

159

сакупљен народ на ноге устајао, кад је Виргилије у

позориште улазио. УмрЂо је год. 19. пре Хр. и са

рањен је не далеко од Неапоља.

Шротерције Секст(46–16преХр.) Љубав његова

према лепој и даровитој Хостији у 19-ј години жи

вота свога задану га поетским духом, и остаде мудо

смрти неизцрпљив извор његовој поезији. Ни један

Од римски певаца није онако живо и истинито описао

огњену страст љубави, као Проперције. У његовим

се елегијама огледа његова жестока нарав, која

радост и жалост с највећом страшћу обувата, али

у исто време и дубљина душе и племенит карктер.

Остало је од њега 5. књига.

Орације Флак, рођен год. 65 пре Хр. 8-га Де

цембра у Венузији. Отац му је био ослобођени роб,

па је ошет свом сину за љубав продао оно мало

стечене земље,да би га у Риму васпитао. Ову бригу

честита отца описао је Орације у сатири 1, 6. кра

сним цртама, позајмљеним из умиљеног и разнеже

ног срдца. По кратком времену отишао је из Рима

у Атину, где је слушао Философске науке од ака

Демика Теомнеста, перипатетика Кратина и од Фи

Лодема, који је епикурову Философију предавао. По

повратку своме у Рим, пошто је у војничкој струци

несрећан био, препоруче га Виргилије и Варије Ме

ценату, и овом се Орације после неког времена тако

Омили, да је без њега за њим тужио. Као што је

Oрације свом добротвору предсказао, да га пре

живети неће*), тако се и догодило, јер на скоро

*) У оди 17-ј књ. II. вели он Меценату:

Ah te meae si partem animae rapit

Maturior vis, quid moror altera?

Nec carus, nec superstes

Integer? Ille dies utramque

Ducet ruinam. . . .

после смрти меценатове умре и он 27Новемб.8. год.

пре Хр. у 57 години свога живота. Његов су пепео

положили поред меценатовог пешела.

Он је први с грчког поља пресадио лирску по

езију у најлепшим облицима, у каквим су је до онда

само Грци имали. Почем идеали његове младости

не нађоше станишта у дејствителности, већ се о ва

лове њене разбише: то је морао тражити олакшице

и успокојења у вишем, духовном свету. Од туда

онај сатирски дух, који у свима његовим спевовима

дише, који се у почетку у пуној горчини и жестини

изливао, касније постепено пошуштао, али се опет и

у последњем његовом спеву одржао. Полет и ду

бљина и новост у мислима, пуноћа изненадни фи

гура, сјајност слога, богатство у сликама— све то

предсрета читаоца из орацијеве поезије. Па ошет

све то скупа није главна црта, којом се та поезија

одликује, већ истинитост осећања, племенитост духа,

и природност у мислима, и то све у облику најпро

стијем и најудеснијем. Праведно је дакле могао о

себи с поносом рећи: „ехе:gi monumentum aere pe

rennius“;јер је остао љубимац свију времена, родова,

и 36мелб8.

Не може се поуздано казати, којим су редом по

на особ његови шесмотворни производи излазили;

само је толико познато,да је најпре списао 4. књиге

сатире, шосле књигу ешода и саrmen saeculare,

4. књиге ода, а најпосле писма, у која спада и тако

Шублије, Овидије, Назон (рођ. 43 пре Хр. 20-г

Марта у Солмони, а умрЂ0 као изгнаник у Томи на

Црном Мору год. 17 после Хр.), превазишао је све

римске певце својим продуктивитетом и не изцрп

љивом Фантазијом. Мали простор не допушта нам

Да све његове производе побројимо; зато ћемо само

161

важније споменути, који због своје врлине заслу

жују, да у потомству живе.

1. Три књиге о љубави а rs amandi или аrs

amatoria, поучљив спев у елегијском облику, нај

важније његово дело, у ком је излио сву вештину

поетску, изцрпео сва средства гипкога, нежнога је

зика, те живо ошисао раскошно и углађено уживање.

2. Metamorphoseon libri 15. У овом спеву

изложен је неки део мита, у којима се налазе прет

варања, од почетка света, па до претварања Ју

лија Кесара у звезду. Многострукост и живост у

приповедању, вештина у свезивању поједини прича,

па и богатство Фантазије одликује ово дело лирско

епско. Метаморфозе су први роман у Римљана, који

су у оно време, чим се појавио, много читали, а

касније сматрали као извор за познавање мито

логије.

3. Tristium libri V., тужна писма о његовој

садржине. -

Fastorum lib. IV., не довршено дело, у ком су

назначени најважнији појави на небу, светковине и

њиов постанак из богате римске митологије.—

Најпосле изумео је и са свим нову струку пе

смотворства „хероиду“ (heroidum liber,) т. ј. љу

бавно писмо, у ком славне жене или људи из ба

снословног јуначког доба својим мужевима или же

нама љубавну мору изражавају; али је овим писмима

слаба поетска вредност.

Лирика у Арапа.

Док се Европа с утврђивањем свога политичког

и грађанског стања бавила и за будући развитак

науке и вештине спремала, процветале су Ове на

мухамедовском истоку.

твовала позив. U

162

Јошт у прво доба пронађене вештине писања

био је арапски језик народним песмама развијен и

обогаћен. Јер љубав к језику и песмотворству била

је већ у време написаног корана тако велика, да

су Арапи с њим у једно исто време и лепу сфирку

народни песама и прича имали, названу диван или

шеривој.*)

Најстарије песме биле су им народне лирске, и

имале су своје мерење слогова и слик. Мухалхал

спомиње се као први певац, који је песму од 30

стихова спевао и у обште поетском изразу известна

правила прописао. Као лепу црту поетског, арап

ског народа морамо споменути њиове светковине,

које су, као некада Грци, сваке године поезији за

љубав држали. На њој су се певци (који су и

иначе у народу обште љубљени и врло уважени

били) својим песмама надметали, и гомилама саку

пљен народ пресуђивао је, чија је песма најбоља.

Такав народом одликован певац враћао се после са

светковине **) као победитељ, слављен у целојАраш

ској. Те су песме, на свили златом извезене, ве

шалиу Каби ***), те се збогтога извале могалакати

т.ј. обешене, или малабати т. ј. златне.

Арапска поезија после Мухамеда. Мутанаби.

Од времена Мухамедова (571—632 шосле Хр.) са

уведеним кораном и са победоносним оружјем ње

*) Године 800 после Хр. скупио је АбуТеман велику арапску

антологију, подељену на 10 књига, у којој има јуначки

песама, нарицања, изрека, љубавни песама и т.д.; а спо

миње се 521. певац и 56 певачица.

**) Та певачка светковина била је сваке године близу Меке

у вароши Окхаду.

***) Каба звало се место у Меки са четири зида заграђено,

које је у себи чувало неки црн камен као светињу од

најстарији времнна.

163

гове војске изгубила је арапска поезија стару своју

наивност, али у својој стварајућој сили није ни мало

попустила. Нарочито је напредовао Дидактички спев,

басна, сатира, хумористика и елегија.

У целом истоку прослављен је певац Мутанаби

или Мотенеби (рођ. 915 у Куфи а погинуо од раз

бојнички бедевина у пустињи 965), и ако му но

вији критичари одричу, да се био на ону висину по

пео, на којој су стари арапски певци блистали. Ње

ГОВ Диван имао је 40 коментара.

Као сатирик познат је мухамедов сувременик

Табит, који ни самог пророка није од свог бича

ПОШТеДИО.

Заслуга Арапа на пољу науке.

Колико је овај народ својим математичким, астро

номијским, Философијским, историјским, медицин

ским и географијским знањем човештву користи при

нео сачувала је историја развитка људскога у не

изглађеним писменима. Но почем је наш задатак,да

само историјски развитак поезије представимо: то

ћемо оставити историји обште књижевности, да за

слуге овога народа у целом пространству подпуно

поброји и оцени.

Персијанци.

Почетак поезије своје доводе Персијанци од Бе

грамгура, који је с љубавном песмом одма и слик

увео, што му се драга у сличним речма љубави ње

говој одзивала. Персијска је поезија богата и пре

богата, а у неким струкама узвисила се до највишега

степена лепоте. На томе је имала захвалити највише

својим владаоцима, који су шевце богато шодпома

114

104

тали*). Од премноги певаца најзнатнији су у ли

рици: Низами, назван и Монтанаси († 1180), који

је, осим други спевова, у свом дивану до 20.000

стихова оставио; Челаледин Руми († 1273у Конији),

Мослихедин Сади (1175—1291.) са својим „ђулиста

ном“ и „бостаном“ у којима је оставио потомству

лепу збирку Филозофије поцрпљене из зрелога ис

куства. Но најсјајнији је међу свима Шемс-ед-дин

Махомед, а почастним именом Хафис (чувар, т. ј.

корана) назван (t 1389), који је као дервиш у сиро

тињи живео од своје воље, нехтевши се користити

позивом шаховим, да у двору његовом живи. Његов

диван стављају зналци међу најсјајније лирске про

изводе у светској књижевности.

После Хафиса заслужује спомена у лирици само

један Мевлана Џами († 1492.), почем је лирика

брзо шочела с оне висине падати, на коју се никад

више није попела.

Прелаз из старога века у средњи,

Сав онај велики простор временадо пресељавања

народа — простор, у коме је поезија као и наука

у обште, свој дубоки сан преспавала, те се истом

од страовите лупе оружија пробудила— прелазимо

с ћутањем. Огромна се римска држава своме гробу

приближавала, изтрошивши своје силе до разпадања.

Тој гњилој држави римској, која је једном руком

исток, а другом запад обуватала, која је толике

народе шрогутала, куцну последњи час у оној ужа

сној олуји, која је у народима трошно тело разтво

рила, а у Малаксале жиле остали народа НОВ ЖИВОТ

улила. Пресељавање народа даде Европи нов облик,

*) Тако је Шах Махмуд у свом двору имао знатну дружину

научени људи и певаца, од који је најбољега звао краљем

певаца; а Јездедјерд III. имао је 400дворски певаца.

165

нов живот. Из смеше дивљи народа са побеђеним

Домородцима створише се и нови, смешани језици,

а нарочито тако названи језик романио, из ког су

касније различна романска наречија постала.

Као год што је у прастаро доба вера поезију из

колевке пробудила, тако је и у средњем веку прили

ком препорођавања створила нов правац у мишљењу

и радњи (који је у историји именом романтике при

бележен), пренашењем старе митологије на нове

христијанске идее. Од туда постанак витештва у

средњем веку.

Почетак провансалске поезије.

Пошто је олуја с пресељавањем народа легла,

појави се у Французкој провансалска поезија, која је

после обшти одзив у препорођеној Европи нашла и

поезији нов живот и правац дала.

На обалама Гароне, у љубким долинама Про

ванса, одјекнуше после дуго трајавше борбе, први

гласови весела разиграна срдца у песми, пуној

љубавне сладости, море и уздисања. Због онога

краја дакле, у ком су се те песме најпре појавиле,

назване су провансалскв, а њиови певци провансали.

Но почем ове песме носе на себи тиш арапске поезије,

то се мисли,да сује Французки витезови,упознавшн

се с њоме приликом подпомагања Кастилијанаца

- противу Мавра, у Фанцуску пренели. Тако пренесена

арапска лирика, а новим христијанским идеама за

данута, одазва се по кратком времену у целом

Провансу, и то онда, кад је свуд у около христи

јанство мраком варварства притиснуто било.

Тробадури или трубадури.

Ови први певци у Француској прозвани су троба

дури због тога, што су у Провансу вештину песмо

166

творства звали аrt de trobar (вештина измишљања);

но почем, по ондашњем обичају, није могао сваки

певац да сам своје песме одпева: то их је давао

жонглерима, који су се с тим бавили.*) Биове су

шесме у шочетку биле чисто љубавне, али им љубав

опет није сметала, да се до вишега политичког и

друштвеног живота узвисе. Оне жице из који је

онаква нежна љубав уздисала, често су у грмећим

гласовима огњену мрзост на Рим и на развратност

изливале, и тако из далека реформацију тако рећи

спремале. Са старим витештвом пала је и прован

салска поезија, нити јој се икада више оно за 200

година (од 1090—1290) цветајуће доба вратило.

Трувери у северној Французкој.

Што суу јужној Французкој били тробадури, т0

су у северној били трувери (од trouver, наћи),

које су подпомагали менестрелси (од латинске речи

ministeriales) предавањем њиови песама, и жонглери

спровађањем ови спевова свирком и шевањем. Но

почем су ови певци више на ешу него на лирици ра

дили, то ћемо им оставити места у епској поезији.

Северни Французки језик преотима ма над јужним.

Постешеним утврђивањем Французке државе раз

вијао се постепено и северни Французки језик у

народној поезији, те тако је над јужним преотео

ма". Међу многима шисцима у том периоду развијања

била је најзнатнија Клотилда (de Vallon-Chalys 1405

до 1465), лирска шевачица, својом живом Фантази

јом, осећањем, па и слободом духовном. Уто доба

већ је било почело вештачење, ком су касније певци

*) Име жонглер (joglar), постало је одјоculatores (шаљивци)

по томе, што су такви певачи, који су туђе песме уз

какву свирку певали, често и своју шалу уплетали.

и саму суштину песмотворства приписивали, док нај

после, обраћеном пажњом на стари класицизам, и

угледањем на старо шесмотворство народну поезију

с престола сфаци. Колика је зла у шесмотворству,

а нарочито у драми, починило овакво недозрело

угледање на класичку шоезију, видећемо у историј

ском развиткудрамске поезије. Но поред све једно

страности у таквом угледању због погрешне основе,

опет се не може одрећи, да је нова школа шевача

нешто у песмотворству и привредила. Тако је н. пр,

признато,да је коловођа те нове школе Франц Ма

лерб (1556—1628) Французкој лирици прибавио ис

правност и јасност у језику и повратио важност

александровцу, који је и до данас остао владајући

облик стихова у Французком епском и Драмском пе

смотворству. Најзнатнији је у том периоду Мати

peн Рењер (1573—1613) у сатири. Никола Боало

(1636—1711.), угледајући се на Орација, списао је

art poétique, и остао је дуго правило, ког су се

верно држали не само Французи него и други на

роди. У осталом као што под деспотском Владом

није нигде поезија процветала,тако ниуФранцузкој.

Залуд је Лудвик ХIV. певцима лаврове венце раз

давао, да би његов деспотизам у сјајну ризу обла

чили — песмотворство тога времена окржљавило је

као странско биље шод туђим небом без топлога и

јаснога сунца. Нарочито је лирика, одцепљена. Од

народа, а без праве индивидуалности певчеве, мо

рала изгубити свој тиш и постати играчком. Оваква

помодна лирика продужила се у Французкој до нај

новији времена, угађајући околностима и времену.

У приличној гомили шеваца овога времена најзнат

нији је Делим (1732—1813), који је Виргилија превео

и „сељака“ (homme de champs), угледајући се на

Виргилијев спев: georgiса, написао.

168

B о л т e p.

Међутим скупљали су се тешки громоносни облаци

над Французком, да загушљиву атмосферу шибањем

муња и риком громова прочисте. Волтер и Русо,

однеговани генијем, шојавише се као дивови својега

времена међу кешецима, пониженим од деспотизма,

спремајући Французкој рујну зору слободе после

дуготрајуће крваве ноћи.

Шта је Волтер на књижевном пољу привредио

и како је себи име светско-историјско стекао, не

може се у оваквој књизи подпуно објаснити, нар0

чито и због тога, што га овде само као певца спо

мињемо, па с тога ћемо само у крајњим цртама

овога гиганта представити, како ћемо се опет у

ешској и драмској поезији на њега вратити. Његов

је цео живот (од 1694—1778) био борба противу де

спотизма државног и црквеног за слободу са оруж

јем досетљивости, оштроумља, шале и изсмејавања.

Јошт у раним годинама допадне тамнице због по

казане у својим делима опозиције, те то га јошт

већма ожестoчи и у том правцу утврди, ког се до

своје смрти придржавао. Залуд су му дела спаљи

вали, да не би у народу корена уватила — народ

је пуштене мисли жељно пригрлио, те су се на скоро,

као искре у запаљивом вештаству, у срдцу разго

реле и државу као Вулкан потресле. Његова у то

доба спевана ода „la chambre de la justice“ најсјај

није је огледало његове жестоке мржње, у којој се

у ужасним сликама огледао ондашњи деспотизам и

предстојећи преврат.

После толикога странствовања, пошто је на свом

кушљеном добру на генФском језеру одпочинуо,

оставио је у лирици, осим сатира и поетски писама,

на ново леп спомен своје младачке осетљиве душе

169

у својој, шесми: „О maison d' Aristippe !“, коју ве

Штаци називљу безсмртном химном слободи.

И ако је већ био у дубокој старости, кад су му

године 1778допустили, да сеу оташтво врати, ошет

његову смрт те године не приписују старости, него

Великој, изненадној радости због праве апотеозе у

Паризу, што га је народ с онаквим триумфом до

чекао. Црква је забранила, да се његово тело као

Другога христијанина сарани, али му се захвалан

народ у револуцији одужио, што му је тело у пан

теон свечано пренео.

Лирика у време револуције.

На свршетку 18-г века, на скоро после Вол

терове смрти, преврши се чаша тршљења, и узкиш

љела срдца излише се у шуном беснилу. По себи

се разуме, да је ту поезија потиснута била бурном

речитошћу и да се само у тренутцима, особитом по

требом изазвана, појавила као носилац ускрснуте

идее за слободу.Уто доба задобио је својим песмама

Шонс-Дени Екушар Лебрен име Французког Пиндара

у своји земљака. Али је већом славом увенчана

обште позната ратна песма: „Alons enfants de la

patrie!“, коју је спевао и у гласове сложио Руже

Де Лисл у Штрасбургу под именом „ратна песма

рајнске војске“, те су је после Французи, незнајући

јој порекла, назвали „марзељка,“ што су је сајуз

ници из Марзеља у Париз донели.*)

*) Ни једна можда песма одТиртеова времена до данас није

толико срдца војничка разпаљивала, колико ова, па зато

нека ми се допусти, да нешто из ње овде у верном пре

воду саобштим:

Света љубави к оташтву!

Управљај и подупири наше мишице осветитељке.

Слободо, драга слободо

Бори се с твојим браниоцима.

170

Каснији певци.

Што је био у ратној песми Лисл, то је био у

елегији Андре Шење рођен у Цариграду 1762, а по

губљен 1794. У затвору на неколико часова пред

саму смрт спевао је једну од најлепши елегија

„млада затoчница“ (la jeune captive), коју је икада

Французко перо написало. На том пољу одликовао

се и Парни (1753—1814), но најпошуларнији је Пијер

жан Беранже (1780—1857), који је народну шоезију

пригрлио, као верни тумач народнога мишљења и

осећања, побио цену крутом класицизму. Знатни

су јошт Ламартин (рођ. 1790), Шарл Нодије (1783

до 1845), а нарочито Виктор Хиго (рођен 1802),

коме можда приличи име највећега лирског шевца у

Фрацузкој.

Лирика у Италији.

После дугога мртвила, пошто је провансалска

поезија одјекнула у свима крајевима суседни земаља,

једва је у ХIII. веку поезија у Италији васкрсла, и

то са свим не природно, не у народу, као излив

његова духа и срдца, него као туђа биљка из Про

ванса пресађена. А и како је могла поезија оживети

у оном народу, који је за толико векова под гвоз

К () Р.

На оружје, грађани ,

Састављајте ваше чете,

Хајдмо , хајдмо,

Нек нечиста крв спере наше трагове

Под наше стегове нека победа

Притиче на твоје јуначке гласе.

Нек твоји непријатељи издишући

Виде твој тријумф и славу.

И Т. Д.

деном руком угњетача стењао? Од како је Рим пао,

народ римски или је разтрзао победитељ, или га је

гњавио свој тиран. Осим тога сметаоје много једно

књижеван језик, што је јако са туђим језицима из

мешан био, као што најјасније сведочи из 12. века

сачувана најстарија италијанска канцона од Чјула

Д" Алкама, друго и стари класицизам, остатак

Трка и Римљана, који је најраније у Италији корен

уватио, те ту се на њега и шевци као с неком бо

јазљивошћу обзирали, а тиме и шолету свом сметали.

Ово угледање на стари класицизам сметало је и

касније италијанској шоезији, тако да се никад није

могла до оргиналног епа и трагедије узвисити. као

што ће нам каснија историја показати.

Први Трубадури италијански шојавили се у Си

цилији, међу којима је најзнатнија била певачица

Нина, и певали су своје љубавне песме грубим,

Сицилијанским слогом, док није Гвидо Кавалканти

први почео лепшим, углађенијим тошканским слогом

Франческо Петрарка.

И народ има своју дадиљу, као и дете, своју

прву учитељку, која му својим песмама и гаткама

Пресађује у мекану душу клицу народнога живота.

То су народни певци, и где ови нема, ту народ не

може никад имати своје оригиналне поезије, која га

својим особитостима од другог народа разликује.

Такав је италијански народ: њега нису однеговали

Народни певци, већ учени људи угледањем на стари

Класицизам, као што смо мало пре споменули, и туђе

Песме. Према оваквој околности неби се у њему

0Д0маћио ни Петрарка ни Бокачио, као што је и

Велики Данте остао на свагда туђинац, да се нису

172

користили слабошћу својега народа, те га у св0

јим спевовима заклањали од свакога умнога на

презања.

Франческо Петрарка,рођен 1304, најученији Ита

лијанацсвојега времена, прославио се својим лирским

љубавним песмама: сонетима, канцонама, сестинама,

и т. д. на којима је радио 40 година, имајући за

углед провансалску поезију. Те песме, спеване у

славу некој провансалској госпи Лаури, које је

простим именом „Rime“ назвао, печатане су до сад

више од 300 пута. Углађеним чуством, ученошћу,

метричким савршенством и дивним језиком прева

зишао је Петрарка своје учитеље провансалске. Ко

лико је од своји сувременика љубљен и поштован

био најјасније показао је дан 8.месеца Априла године

1341, кад га је пред множином сакупљеног света у

Риму сенатор Орзо као првог певца увенчао. „Цареви

и краљеви, папе и кардинали отимали се за његов0

пријатељство.“ Године 1374. Јул. 18 нашли су га

Златни век италијанске књижевности.

Док су Петраркини сонети изазвали гомилу пе

ваца, који им се кадшто достојно, кадшто и не

достојно одзиваше, те италијанску лирску поезију

тако у окове стегоше, да их се дуго није могла

опростити— приближавао се златни век у Италији,

подобан некадашњем у Грчкој под Периклом, иза

зван ученим људма, однегованим у академијама, а

штедро подпомаганим од двора у Флоренцу. Из

тога времана с поштовањем спомиње се Лоренцо Де

Медичи, назван и „Маgnifico“ (величаствен) (1400

до 1457), не само као меценат, него и као певац.

Најбољи су му сонети и канцоне.

Раскидање стари Петраркини окова.

Тако је италијанска поезија непрекидно вукла

старе Петраркине окове до 17 века у облику сонета

И просте звеке сликова, док их није даровити Га

Бријело Кјабрера (1552—1637) разкинуо, обраћа

њем пажње на стару класичку шоезију својим ле

Шим, у Пиндаровом духу спеваним песмама. У томе

Времену препорађања италијанске лирике највише

се прославио Винченцо да Филикаја (1642—1707),

својом оргиналношћу и као политички певац, а на

рочито безсмртним сонетом: „Italia! Italia 14

Ђакомо Леопарди.

Међу тим је период револуције и у Италији, као

И ПО Другим местима, пробудио усшавану слободу,

разпалио угашену љубав за оташтвом, очеличио

разслабљене живце. Млађи свет пригрли на ново

Дантеа, сагревајући своје груди његовим огњем

оташтвољубља. У таквом времену народне свести

роди се Ђакомо Леопарди (1798—1837), понос Ита

Лије, достојан ученик Дантеове лире, достојан син

својега некад славом увенчаног народа. Његове

Песме равнају се са најлепшим Пиндаровим химнама

у полету мисли и у племенитој простоти.

III II А Н И Ј. A.

УВОД.

Коликима је променама од времена завладавшег

простог језика римског (lingua romana rustica) изло

жена била Шпанија; шод коликим су притиском

староседиоци свој живот проводили — заиста је

Чудо, да се је могао стари језик и дух народне

Поезије сачувати. Готи, Германци, Арапи не могоше

својом поплавом утошити језик и народност старога

народа, него му јошт више снагу развише. Из

смеше готскога и арапскога језика са старим рим

ским језиком произиђе крепак, гибак и живостан

шпански језик, назван romanco. Од више наречија

преоте ма кастилијански језик, као најјачи по је

згри народа, те постаде у ХУП. веку књижеван језик.

Што је шпанска поезија сачувала свој стари

народни облик, на томе има захвалити народном

поносу, који је и у самој навали туђинства (кад

се провансалска и италијанска поезија у Шпанији

удворила) крепко одбијао све оно, што је његовој

природи противно било. А понос је опет добијао

непрекидне ране у јуначким борбама, у освајању

и ширењу државе, која је пајшосле својом вели

чином превазишла и саму некадашњу огромну рим

ску државу. Нарочито је борба с Маврима утврдила

шпански карактер и шпанску поезију.

Шпански романси.

Шпанска народна поезија, имајући своју основу

у јуначким делима, развила се наравно у епу, у спе

вовима, названима романси; али је подтим именом

било и лирски спевова *), што је то име било не

када обште за сваку врсту песмотворства.

Продужујући ешска поезија свој живот у устима

народа од 15-г до 16-г века, обезбедила је најпо

сле своје трајање прелазком од народни певаца

ученим дворским шевцима. Јер код свега угледања

на трубадуре и на стари класицизам, опет су ови

учени певци сачували стари тип иародне шпанске

*) Облик овим романсима били су стихови трохејски од че

тири коленца с асонанцом и сликом, и звали се редон

дилије, (Redondillas), и то за лирске романсе редонди

лије са строфама, а у старим епским романсима редон

дилије без строфа. Строфе зову естанције и куплети.

175

поезије, и ако се нису могли попети на ону висину

Из овога периода, као прелаза из природне про

стоте к вештини, у ком је 138 певаца радило, зна

тан је Иниго Лошец де Мендоца (1398—1458), који

је по свој прилици први у Шпанији завео италијан

ске сонете. Цело богатство овога периода у лир

ским спевовима прикупљено је и сачувано у обштој

песмарици Сanciomero general, 1511).

Жуан Боскар Алмогавер. — Гарцилаз0.

Продужавањем таквог угледања на туђу кла

сичку, а нарочуто на италијанску поезију, постала

је у 16-м веку нова класичка школа у Шпанији,

Основана певцем Жуаном Боскаром Алмогавером (р.

у почетку 16-г века, а у око 1543). Његови сонети

и канцоне, и ако су по италијанском облику спе

вани, опет су заданути шпанским огњевитим осећа

њем. Он је и „отаву риму“ у Шпанији завео. Осим

Други спевова нашисао је и неколико поетски пи

Сама у орацијевом духу.

После Боскара наставио је његов пријатељ Гар

Милазо дела Вега (1403—1536) класичку поезију,

КОТа су његови сувременици назвали кнезом шпан

СКИ Певаца.

Други лирици у истоме веку.

Осим ови и многи други велики певаца у време

Карла V-г споменућемо само јошт двојицу, који су

стално име у историји литературе задобили, а то

СУ: ПонсдеЛеон (1528—1591) и Хернандоде Херера

f1597). Првога су оде нарочито прослављене због

Ф0стоте у облику, подобне старој, класичкој пое

*аји, међу којима највишу хвалу заслужују: „живот

* небу“, „срећа мудраца“, „чар гласова“, „звездано

небо“ и „шристаниште одмора“. Вредно је споме

нути, да га је инквизиција пет година по тамни

цама мучила и злостављала само због тога, што је

„песму над шесмама“ за свог пријатеља с еврејскога

на кастилијански језик превео. У одама Хернандо

вим опет грме звуци еврејски пророка у облику

италијанске канцоне, а особито у химни „Ферди

нанду светом“ и „победи код Лепанта“.

Педро Калдерон дела Барка.

Но над свима у овоме шериоду узвишују Педра

Калдерона дела Барка (1601—1681), о коме његов

сувременик вели: „Он је пророчиште нашега двора,

завист странцима, отац муза, дивљење људма“ ит.д.

Калдерон је без сумње највећи шевац својега вре

мена по особитој даровитости својој, само је штета,

што је сувише црквенским идеама, наравно по духу

онога времена, занесен, које му уливају демонску

мржњу на оне, који у вери другчије мисле. Осим

многи спевова, о којима ће бити говор на своме ме

сту, написао је врло много канцона, отава, сонета

и романса. “

Међу новијим шпанским лирским певцима нај

главнији су: Жуан Баутиста де Аријаца (1770—

1837), Жуан Никасијо Галего (1777. poh.), Алберто

Листа (1775—1848) и други.

Народна поезија до утврђеног енглескогјезика.

Као свуда, тако су и у Енглезкој, народну

поезију у почетку, до 14-г века, неговали наро

дни певци, Барди а касније Минстрели названи,

предавајући потомству сачуване јуначке приче и

гатке, и обдeлaвајући језик, који се развијао из

смеше енглеско-саксонског и Французког. Но нај

старији је спев као што се мисли, химна неког

Седмона († 630), калуђера, написана језиком ен

глезко-саксонским.

Цео простор времена до 17-г века нема особите

вредности, што се лирика по највише на Французке

и италијанске узоре угледала. Из тога времена

заслужује спомена Џефари Часер (рођ. око 1328до

1400), отац енглезке литературе, властелин у двору

Едуарда Ш-г, којега и данас Енглези поштују, на

зивајући га даницом своје поезије, и ако није био

оргиналан. Угледао се на старе и на Италијанце, а

особито на Овидија и Бокачија.

МИЛТОН.

Са 16-м веком добила је Енглезка значење свет

ско-историјско не само због силе и сјајности спо

љашње после крвави унутрашњи ратова и после

Сломљене шпанске силе, него и због своји светила

На небу науке и вештине. Тома Мор, Бакон Веру

ламски; гроф Суријски, Хенри Ховард, Шекспир и

Многи други просинуше као светила шрве величине,

те створише златан век енглезкој књижевности. У

том колу био је и Милтон, онај класички изобра

жени, божаствени борац на књижевном пољу, који

је свет удивио својим обчинљивим песмама. Шта је

на епском пољу као највећидонда епик привредио,

Видећемо на своме месту, а овде ћемо само обратити

пажњу на она лирска места у његовом „изгубљеном

рају“, која нам особито чуство поштовања и ди

ВЉења уливају. „Како је узвишено суморан његов

-Пакао“ вели Шер; „како је дрзак сатанин лет кроз

безконачну прошаст хаоса; како је дивна химна сле

10га певца спевана светлости; како је љубко описан

Рај и љубав први људи (Адама и Еве); како је вели

ТвоPилА повЗиг. 12

178

частвен живопис појављења божијег сина у убојним

редовима небесни бораца!“ — Но осим ови лирски

места оставио је Милтон после себе сјајан спомен

у збирки своји лирски спевова, изданој 1645, између

који највише хвале заслужује опис, у каквој се свет

лости појављује свет веселом, а у каквој тужном

човеку (L” Allegro and il Penseroso), о ком критици

мисле, да не може ништа савршеније бити што се

језика тиче. Родио се 9-г Децем. 1608.у Лондону,

а умрљо је 10 Новем. 1674, као постојан републи

канац, пошто је свом оташтву у различним важним

дужностима одличне услуге принео.

I O II е.

Код свега угледања на туђе узоре, опет је ен

глезка поезија остала доста народна до пада драм

ске поезије у време буне противу Карла I-г што

се у њој већином огледао народни дух; од тога пак

времена постала је дворска, постала је туђа усваја

њем облика Французке вештачке поезије, док се није

енглезка народна поезија после борбе као побе

дитељка у 18-м веку на ново на престо шошела. С

тога ћемо цео простор времена, који у вештини

није ништа особитога показао, већ сву своју пажњу

философији и критици поклонио, прескочити и прећи

на Александра Попе, који се родио 22 Маја 1688

у Лондону, а умрљо 30 Марта 1744. Јошт у 12

години својој појавио се као певац својом одом (Оde

on the solitude) и прославио се на скоро својим

спевовима, нарочито дидактичким о критици (Essay

on criticism) и о природи и опредељењу људском.

који и данас заузимљу прво место у енглезкој књи

жевности исте врсте. На гласу му је хероида „Хе

лоиза Абеларду“ својом оригиналношћу и нежним

осећањем, а тако исто и његова описујућа поезија.

179)

Но највећу му је славу прибавио комички еп „укра

дена коврчица“ (Rape of the lock), о ком ће на свом

месту бити говор. Тежио је за красотом у слогу и

За допадљивошћу одабранога, углађенога света, које

је и постигао; јер у првоме није га јошт ни један

енглезки шевац превазишао, а мало је њи који су

му се приближили. И ако није имао стварајућегдуха,

опет га као даровита вештака није ни један прева

зишао, где се изискивала уобразна сила, оштроумље,

разум и углађен окус.

Повратак поезије природи и простоти.

Док је овако Попе на углађеном слогу радио и

поезији облик светскога тона прибављао, појавили

су се други певци, који су са свим противан правац

узели, те поезију вратили у своје старе, природне

границе, и лепоту не тражили у ономе, што је по

постојећој моди, по обичају лепо, већ у начелима

вечне лепоте. Такав је био Томсон (1700—1748) и

Едвард Јунг (1681—1765). Овај се нарочито про

славио својим „ноћним мислима“, у којима је пред

ставио ништину земаљског живота, људске слабости,

смрт и безсмртност.*)

Из тога времена заслужује јошт спомена Тома

Гре (1716—1772)због своје одличне лирике не само

по чуству него и шо садржини.

Нова школа Лаковаца.

У почетку 19-г века појавила се нова школа

шеваца, која се просто природе придржавала у

поетском описивању дејствителности и у простом

сеоском говору, и која је касније и у другима пажњу

пробудила на изпитивање природе и човечијег срдца,

*) Види превод с немачког у голубици ч. 1. од год. 1889.

198.

180)

Основу овој школи, која је литерарну школу у Ен

глезкој срушила, положио је Вилјам Вордсвурт са

својим друговима и Колриџом и Саудијом. Каснији

певци, који су се ове школе придржавали, прозвани

су лаковци (Lackers) због тога, што се у поезији

они први налазе многа описивања дивни језера

(Lakes) Вестморланда и Кумбрланда.

Тома Мор.

Завршујући енглезку богату лирику са чуством

поштовања према безсмртним певцима, спомену ћемо

још Тому Мора, остављајући његовог сувременика

и пријатеља Лорда Бајрона,да га хвалом на другом

месту пропратимо. .

Тома Мор (1780-1852), poдом изДублина, пока

зао је јошт у врло младим годинама поетски дар,

који се касније онако сјајно развио. Знатно је

обогатио енглезку књижевност својим различним

делима, али му је највећу славу принело дело (Irish

melodies) ирске мелодије, Стивнсоном скупљене,

којима је текст додао. У њима је излио сво богат

ство огњена и гњевна срдца, сву обчинљивост

племените душе, сву разтапајућу силу љубави за

poдом и слободом.

Немачка лирска поезија појавила се истом у 12-M

веку са ступањем на престо царева из породице

Хохенштауфена, а по именце Конрада П-г. Разви

так њен произвео је крстоносни рат, што су се том

приликом Немци познали са провансалима, и тако

ИСТО И подпомагање царева и великаша. Тако се

појавише први певци минесенгери (Minnesánger), a

181

названи су тако од старе немачке речи meinan =

мислити, сећати се, волети, и опеваше љубав, про

леће и мај, зелену гору и њене радости, јесен и

рујно вино, ладну зиму и весело коло око липе,

хвалу оташтва и т. д. И ако се ове песме не могу

мерити с провансалским, што се тиче њиове есте

тичке врлине, то им се опет не може одрећи лепота

са своје безазлености, нежности и истинитости чу

ства. Оне стоје у среди међу старом и новијом по

езијом. По мишљењу каснији минесенгера први је

у Немачкој овакав шевац био Хајнрих Велдечки,

који је вештачке строфе завео, по свој прилици око

свршетка 12-г века. После њега било је више њи,

који су се одликовали својим песмама, као: Рајнмар

стари, Волфрам Ешенбашки, Хартман Aуски,

Хајнрих Мајсенски назван Frauenlob (похвала жена)

И други.

Вештачки певци (Maistersánger).

С шоловином 14-г века, пошто је изкварено Ви

тештво почело устушати напредном грађанству, пре

шла је поезија одвластеле на грађане и занатлије,

али је тиме изгубила своју некадашњу природну

простоту. На место лирски мисли и осећања сту

пише обична посматрања и обучавања из морала и

библије. Певци ови, који су се сад у склопљеном

друштву с поезијом као с каквим занатом бавили,

звали се мајстерсенгери (вештачки певци) и имали

су од Карла IV (1378.) права као корпорације и

Особити грб, те се од тог доба јако умножише. Не

дељом после подне скупљали се у обштинској кући

или у цркви ови певци као у какво училиште, где

су пред грађанима, људма и женама, своје песме

Прочитавали, а одбор им је погрешке бележио, пре

суде изрицао и дарове раздавао. Ови дарови били

182

су, за најбоље шевце ликови цара Давида од изта

њеног злата, а за друге венци од изтањеног злата

и сребра. Но цео тај простор времена до Ошпца, с

којим почиње новија немачка литература, није ни

шта честито у лирици произвео , ако изузмемо неке

од Лутера († 1546) и други певаца одличне цр

квене песме. Ошиц је живео од 1597—1639, и на

писао је Немцима поетику, положивши песмотворству

за основу: угледање на стари класицизам.

Галоманија

На скоро после Опица, пошто је углађеност

двора Лудвика 14-г поплавила сву Европу, паде и

оно мало народности, што је Ошицу сред варварства

и тутњаве оружја, неговањем народног језика, шо

дигао. Немци забацише свој језик и пригрлише обе

ручке Французки. Ко није тај језик разумевао, тога

су сматрали као дивљака. Сваки, па и најгори Фран

цуз, служио је за углед у свему.

. Међутим се приближавао век препорођења немачке

народне књижевности и еманципације од Француз

кога господарства. Клошшток, Виланд и Лесинг

основаше први шериод класичке немачке књижевно

сти, која је касније целој Европи тако рећи правац

прописала, упознавши је с врлинама правога класи

цизма, противнога изошаченом Французком.

Клопшток.

Фридрих Готлоб Клопшток, рођен 2. Јулија 1724.

а умрЂо 14. Марта 1803. Да би доондашњу немачку

поезију, назадну и духом и обликом, преобразио,

дао јој је и нов облик,усвојивши, према узвишеним

својим мислима, стари класички размер Грка и Ри

мљана. С његовим одама,у којима дишуузвишенеми

Сли и патриотска чуства, добио је немачкијезик нов

183

ПОЛет, а немачки народ запаљиво вештаство ради

разпаЉИВања светог огња за лепим, племенитим,

узвишеним. „Његова је Муза“, вели Шилер, „невина,

надземна, безтелесна, и (као што му је вера) света,

и морамо с дивљењем признати, да се никад с те

висине није спустио. Способан за сваку енергију, и

мајстор на целом пољу сантименталнога шесмотвор

ства, може нас час највишим патосом да потресе,

час у небесно слатка осећања да уљуља.“ Па ошет,

код све његове врлине, замерају му, што је сувише

идеалан, што свако уживање на шољу његова песмо

творства прелази кроз чистилиште разума, „Што

сва чуства, која онако силно уме у нама побудити,

теку из надчулног извора.“

Нова певачка друштва.

Док је Клошток овако срдца разпаљивао и шо

езији нов живот уливао, дотле је Лесинг, наоружан

свестраним, темељним знањем, немилостиво обарао

све оно, што се по незнању, или због мајмунисања

из туђинства у немачку књижевност увукло. Есте

тичка критика доби живот, и њен бич није никога

поштедио. „Лаокоон, или границе живошисања“ и

његова „Хамбуршка драматургија“ остају као драго

камење из овога времена узрујаног разума. Њего

вом стазом пође и Хердер, те на скоро букну огњем

немачка омладина у универзитетима ради оствари

Вања ови просути велики мисли: Два се шевачка

Друштва склопише, једно на северу, а друго на

југу. Септембра 12-г године 1772. скупила се оду

шевљена омладина гетинжског универзитета, Те под

растом свечано завешта савез, да ће у својим спе

вовима бранити веру, добродетељ, чуство и невино

Оштроумље, а за поглавицу свога избере Клопштока.

Тим поводом прослави иста омладина дан рођења

184

Клоштокова, а Виландова дела као сквpна и раз

вратна спали.

Друга омладинска дружина певаца, рајнска и

мајнска, није овако као гетинжска сајуз утврдила,

већ је остала као слободна дружина, која се ради

узајмичке радње скупљала, у шочетку (од год. 1770

до 1771.) око Хердера у Штрасбургу, а после и у

Франкфурту и Гисну.

Из овога бурног периода узавреле омладинске

Делателности, из ове силовите тежње за природ

ном, истинском оригиналношћу произишла је мно

жина велики шеваца и књижевника, који су немачку

књиженост у свима струкама на шрви степен узви

сили: Готер, Гекинг, Фос, Хелти,Ј. Март, Милер,

Крамер, Биргер, Ј. Г. Шлосер, Мерк, Фридрих

Милер и други.

Гете и Шилер.

У оваквој бури супротни сила, у оваквом хаосу

узбуњени стихија појавише се два титана, Гете и

Шилер, да својом узвишеном снагом стихије сти

шају, да стварајућом духовном силом створе Не

мачкој класички век.

Јохан Волфганг Гете родио се 28 Августа год.

1749. у Франкфурту на Мајни, а умрЋо је у дубокој

старости, у 83-ј години живота, 22 Марта 1832.

године. Не обзирући се на постојеће шоетске облике,

на постојећу у нечем моду песмотворства, пусти0

је своје срдце, да у пуној слободи своја осећања

излива. Оваквом слободном изливу стварала се,

тако рећи од себе мелодија, као природан одјек

природне, народне поезије. Зато га критичари не

мачки зову природним певцем, који је стару народну

песму, вештином преображену и очишћену, у живот

повратио. „Узвишена лепота мисли, елинска про

185

стота у облику гетови ода и химна“ остаће на

свагда предмет поштовања. Шта је Гете у свима

струкама књижености као универзалиста своме на

роду привредио, прибележила је захвлна историја

златним словима. Име његово проносило се шо целој

Евроши као име великог мударца, учитеља и певца,

те се нањ, угледали први писци и певци онога вре

мена. Остављајући одсеку о историјском развитку

епске и драмске поезије обширније оцењивање ге

Те0ви заслуга, прећићемо на Шилера.

Ј. К.Фридрих Шилер, рођен 10. Новембра 1759.

год. није могао ни 48. година саставити. Од врења

И кишљења духовне силе разпрша се пре времена

слабачки суд, и Шилера нестаде 9. Маја године

1805. a цела Германија тужно се одазва несретном

Гласу о смрти свога љубимца. Док је Гета од ко

левке па до гроба срећа шратила и стазе му кроз

Невоља гонила, која се у многим песмама његовим,

а нарочито у песми „die Ideale“ (идеали) онако ја

сно огледа.*) Ова борба са животом, која му је не

прекидно у души шодизала вале, нити је спокојству

Д0шустила, да се на дуже време одомаћи, узрок је

Што се Шилеров поетски дар онако рано Драми у

Наруче бацио, којој је до гроба веран остао. С тога

лирика његова носи на себи печат ове мислене борбе,

печат рефлексије и дидактике. Но шочем се до њега

није никад лирика у таквом обчаравајућем, божа

ственом облику показала, то су је новији теоретици,

нарочито због дидактичког тона, као особиту донда

не постојавшу врсту лирског песмотворства поста

in meiner Siege Breube gugeidђmorem :

S o d & b r t n e n g a 6 to e r tu r g e 9 e n3 m i r m u r.

186

вили: „die Schiller-Gedankenlyrick.“ Много се о њему

и Гету јошт за живта овог последњег и после пи

скарало и препирало. који је од њи двојице претеж

нији. Данас већ нема никакве сумње, да је Шилер

био претежнији што се тиче дејствовања на народ.

„Од Омира ша до данас“, вели Шер „није ни један

певац на људску дружину онако силно шодејствовао,

као Шилер. То је најјасније доказао дан 10 месеца

Новембра год. 1859. Никад, од кад је света, није

се стогодишњица на дан рођења каквога човека, у

оташтву и у туђинству онако обште, онако захвално

и величаствено прославила, као Шилеров стогоди

шњи дан рођења.“

Његове заслуге на књижевном шољу у обште

описао је Гете у кратко и лепо овим речима:

Seini grojbe: 58erbient unmillig amerfamimt,

Elie jiђltem jidi) bom jeiner Rraft burdbrungen ,

Sin jeinem Streije millig jeitgebannt,

Хелдерлин.

Осим великог хумористе Жан Шола (1763—1825)

светлио је с горњом двоицом у овом знатном периоду

Фридрих Хелдерлин (1770–1843), који је јошт год.

1802-е сишао с ума. Увеличаственим химнама „an

das Schicksal'“, „an den Genius der Kühnheit“, (суд

бини, генију одважности) у песмама, одама и рап

содијама „der Rhein“, „der blinde Sánger“, „das

Ahnenbild“, „der Tod fir's Vaterland“ и т. д. (Рајна,

слепи певац, смрт за оташтво) излио се сав чар

и сва узвишеност божаствено сањајућег духа, који

се најпосле изгубио у идеалима, а у исто време

137

завршио коло јуначки бораца за нову епоху герман

CRе КЊИЖЕВНОСТИ.

Од најновији певаца знатни су Хајнрих Клајст

(1776—1811), Теодор Кернер, немачки Тиртеј(1791

до 1813), Фридрих Рикерт (рођ.1789) универзални

лирик, Лудвиг Уланд (1787), после Шилера најпо

пуларнији немачки певац, Aвгуст Гроф Платен

(1795—1835), Хајнрих Хајне (1797—1856), Никола

Ленау (1802 сишао с ума 1844, а умрЋo) 1850 и

његов пријатељ Анастасије Грин (1806.)

Поезија у Чеха.

Књижевност у Чеха старија је од свију њени

друга међу словенским племенима по сачуваним ста

рим споменицима: краљодворски рукопис“ из ХIII-г,

а особито „Љубушин суд“ из IX-г века.

Но ово лепо доба народне поезије цветало је за

Кратко време. С развијеним Државним животом

Преовладаше и нови облици, и европска образова

Пост потиште чешку народност и поезију, а западна

Црква затвори јој врата за толика времена таме,

Што јој стави на супрот латински језик. На место

чисто народни песама ступише сад (у ХIII и ХIV-м

веку) легенде и други поучљиви спевови и „алек

сандреида“ у духу римске цркве и туђе, западне

П0езије списани.

Утицај романизма у средњем веку, а нарочито

Немачки, уништи у чешкој поезији и оно мало са

МОсталности и оригиналности. Од тога времена па

Д0 свршетка 18-г века, није могла поезија у Чешкој

Уватити права корена, код све учености многи он

дашњи писаца. Знаменита борба Хусова и његови

присталица увукла је на скоро цео чешки народ,

Те се тако посеја и однегова семе за реформацију.

Што се дакле у таквим и сувише озбиљним вре

188

менима није могла и поезији поклонити пажња, није

Никакво чудO.

Међу тим се приближавао крај осамнајестом веку,

који је нанео смртни ударац чешкој књижевности

спаљивањем чешки књига на све стране и који је

претио коначним уништењем чешке народности, ШТО

је и у саме школе уведен био немачки језик царем

Јосифом II. Но томе притиску имају Чеси управо

захвалити, што им се на ново свануло на Ш0Љ).

народности и књижевности. Таквим насилним сред

ствима као громом из сна пробуђени стадоше неки

писци на одпор и спасоше своју народност пробуђе

ним у народу поносом и љубављу за својим. У тој

новој борби, у периоду „препорођења“ јавише се и

певци Колар и Челаковски те обратише на се шажњу

европску.

Јован Колар (1793–1852), родом Словак, пр0

дужујући, по свршеним богословским наукама, У

јенском универзитету науке, разжаљен историском

успоменом преминувши полабски Словена, који су

некада ту око Сале и Елбе живели, излио је своја

народна осећања у сонетима у духу шанславизма,у

духу обште, узајмичне славенске љубави. Те сонете

(преко 600) назвао је „Slavy Dcera“ (кћи славе) и

народ их је, и ако су по својој спољашњости за ту

садржину врло неудесни, примио с највећим ус

кликом, сагревајући њиовим огњем љубав к својој

народности и свест о узајамности словенској. Ову

његову мисао подгревао је Јаблонски, Челаковски,

Хавличек и многи други.

Франц Владислав Челаковски (1799–1852) цр

славио се нарочито својим лирско-епским песмама

„одзив руски песама“ и „одзив чешки песама“, ).

којима је погодио жицу праве народне поезије с

њеном наивношћу.

Србска је поезија готово тако стара као и србски

народ. Она га је јошт из стари седишта у садашњу

Србију допратила и с њиме делила и тугу и радост,

и понижење и славу. То нам сведоче сачуване песме

из времена незнабожства, песме о Коледу, Лади,

Додолама и друге. Како га је песма у колевци

заљуљала, тако га је после неразлучно пратила

кроз сва времена његова развијања и његова опа

дања, задржавши карактер својега времена, пле

мена и предела. Тако н. пр. песме, спеване у Ср

бији, дишу више духомјуначким, него босанске, ове

су опет, особито љубавне, више сантименталне, а

оне у аустријски Срба више раскалашне.

Шрошаст србске слободе и самосталности савеза

И србској поезији крила, те се није могла изнад

свога народа узвисити и с туђим се другама упо

знати; кријући се по шумама и гајевима остала је

у Европи непозната до најновији времена, али је

Тиме сачувала своју пуироду и наивност. Истом на

концу 18-г века појављује се вештачка поезија у

аустријски Срба, угледањем на римски класицизам

И на Немце. Соларић, Терлаић, Стојковић отво

рише нову школу србске лирике, а Мушицки јој

Даде са свим нову, донда непознату јој грчко-рим

ску, класичку ризу; но ову је ризу србска поезија

На скоро после његове смрти као необичну са себе

свукла. Са Симом Милутиновићем (1791—1848), Пе

тром Петровићем (Његошем) (1813—1851) и Вуком

Стефановићем (као скупљачем народни песама) (1787

Д0 1864) попе се опет на престо народна поезија те

пређе и у књижевност.

Соларић Павле († 1821. на Богојављење) имао

је највише поетскога дара међу својим сувремени

Развитак поезије у Срба.

19()

цима. Његова „зима“ и „пролеће“*) остаће јошт

дуго као одабрано и миришљаво цвеће у венцу

србске лирике.

Владика Мушицки (1777—1837) „верни спутник

Орацијев“, разгрејан пламеном родољубља, разпа

лио је тај пламен и у другим, донда успаваним

срдцима, својим класичким одама. „Глас народо

љубца“, „глас арфе шишатовачке“, „победа србског

срдца над злим генијем“ и друге, остаће на свагда

у лешом спомену.

После њега стекао је лепо име Јов. Хаџић (Ми

лош Светић рођ. 1799), особито у епској поезији, и

Јов. Ст. Поповић (1806—1856). Његово „даворје“.

као плод зрелији година, и ако дише меком Тут0

као његова елегија на пољу Косову, опет је пре

ливено таквом љубкошћу и смерном лепотом, да га

*) Види Срб. Летопис од године 1827,ч. 1. и 1833.ч. I. Ради

примера навешћу неколико стихова из његове зиме:

„Тадао би, шта нам зима преутихла слути,

Какови су тајни Вида и сквозје смерт пути.

Кад се гласи по дубравам” птичица угасе , "

Круто рјеке покривало кад навуку насе,

Забјеле се сједе главе озебли планина,

Дух зањеми бритким мразом уснувши долина.

Кудгод позpиш, све останци, друго као замерло.

Рекао би да ће небо, ил” да је тљу стерло.

Но у тврдој кори зрија сладост сваке језгре,

Кост пробити љуту ваља, ко је рад до мезгре,

Стужа оно, што топлота разгне и развеже,

Совокупља невидимо и све брижно стеже;

Она запне њеко време сјемену, корену;

Не умертви, само стазу заживичи трену.

Шта би било јаро љето, да му није зиме?

Узми свјету смеђе мраке, узећеш му име.

Нека твари не престају, шта је онда време?

Простор мнити без вештества јест без мозга теме.“

и т. д.

191

можемо слободно упоредити са класичким делима у

други народа.

Ови први гласови вештачке поезије одазваше се

на скоро на све стране, где живи србски народ: у

Србији, у Хрватској и Црној-Гори, и пробудише лепу

зору за књижевност и народ. Из тога кола нови

бораца за народни језик и народну поезију заслу

жују хваљеног спомена нарочито: Људевит Вуко

тиновић, Иван Тpнски, Иван Мажуранић, Иван Ку

, куљевић — Сакцински (рођен 1816.) у Хрвата, а у

аустријски Срба: Јован Суботић (рођ. 1817.), вла

дика Никанор Грујић (рођ. 1811.), Бранко Радиче

вић (1824—1853.) особито због „ђачког растанка“,

Ђ. Јакшић и Јован Јовановић.

Дубровачка поезија.

Док је у Србији под турским притиском скучена

слобода само у народним песмама налазила излива

и олакшице , а тиме и непрекидне ране, без сва

кога умнога напредка, дотле се Дубровник, обога

ћен својим положајем, оснажио и материјално и

духовно. Имајући за учитељку суседну му Италију,

иделећи господарство на мору са Млеткама, почео

је на скоро с Италијанцима делити славу и част и

на књижевном пољу у духу старога класицизма и

латинске учености. На таквом путу морала је на

равно и шоезија дубровачка изгубити свој народни

карактер угледањем на Петрарку, Бокачија, Мета

стазија и друге.

Ма колико Аријост преузносио Марка Марулића

(1450—1524), називајућга га „божаственим“; ма ко

лико славили Минчетића (1457—1501), да је раван

био Петрарки—поезија њиова као и други Дубро

вчана, није продрла у народ, угађајући само обра

30ваној властели. И сам Иван Гундулић (1588 ДО

192

1638), с којим је дрбровачка поезија достигла свој

вршак, показује у својим спевовима знаке италијан

скога господарства. Због ниског степена своје обра

зованости народ се није могао до своји учени певаца

узвисити, те тако је остао равнодушан и туђ према

TOJ ученој поезији, до половине осамнајестога века.

кад га је Андреја Качић (1690–1760) својом пое

зијом електрисао.Но итојеза кратко време трајало,

тако да се на скоро у Далмацији поезија угасила.

нити је више могао Славонац Антун Рељковић (f

1800) оживети до најновији времена, кад у Загребу

узкрсну нов литерарни живот с певцима, које смо

нашред споменули.

Шољска књижевност не може се похвалити оном

старином, којом се поносе друга племена словенска.

У Пољака нема народни песама из старога времена,

(можда због тога, што су несретњим околностима

народне песме пропале), али им је тај губитак ка

сније време богато накнадило. Ни једно словенско

племе нема онолико сјајни звезда на поетском небу,

као Пољаци, особито после несреће, која је Пољску

у новије доба притисла. Пошто је сунце пољске сла

ве помрчало; пошто су многи одличнији Пољаци

морали у туђини потражити станка: разгори сејош

жешће љубав за изгубљеним оташтвом, и у Фран

цузкој, у месту пољске емиграције, појавише се

гласови туговања за оташтвом, који читаоца диВ0

том заносе као очаравајући зраци северне светлости.

И Пољаци су морали имати своји народни песама

у времену незнабожства, али ихје наступивше хри

стијанство по свој прилици уништило, а особито

поплавом латинског језика. С вером уз латински

језик одомаћио се у Пољској и стари класицизам,

који је пољској књижевности и народности за толико

векова натурио окове, код свега демократског правца

у народу и код све развијене индивидуалности.

Из најстаријег периода пољске књижевности, који

је оставио латинским језиком нашисани хроника, са

чувале су се црквене песме, од који је најстарију

спевао (као што се мисли) Св. Војтјех, епискош

прашки, († 997). Њу је војска као народну химну

певала, кадје на бој полазила, а по себи је молитва

Богородици. Но важније су по лепоти поетској и по

наивности песме из ХV. века, које се приписују

неком калуђеру Андреји из Слупа, или Слопухов

ском († 1497.) спеване такође у славу Богородици.

У тако названом златном периоду пољске књи

жевности, који се простире од 1506—1622, и ако се

народни језик узвисио до књижевнога, опет се одр

жао и латински због старога класицизма. Тако је

н. пр. као класик прослављени Сарбјески (Sarbjevius

1595—1640) писао латинским језиком. НБега и данас

уче по „школама, особито у Енглезкој, а Шаша га је

Урбан VIШ. увенчао лавровим венцем у капитолу.

Његове огњене шесме опевају веру , цркву и рат с

Турцима. Из тога периода угледања на старе кла

сике познат је славни Јован Кохановски (1530—84),

који је свој поетски дар развио нарочито по Вирги

лију и Орацију. Најлепше су му оригиналне песме,

путовање за ћерком Урсулом, а после Шреведени

- псалми давидови, у којима је постигао узвишеност

оригинала. После њега заслужује спомена Шимоно

сић или Симонид (рођ. 1557) због идила, и Јосиф

Бартоломији (1597—1628).

После златног шериода у ХlХ. веку настала је

„класичка“ књижевност, која није ништа Друго, До

Одјек" вранцузке књижевности. Утом периоду про

ставилису се нарочито Кајетан Вергерски (1755 до

194

1787), Станислав Трембецки (1722–1812), Ј. Кра

сицки (1735—1801) и Адам Нарушевић (1733—1796).

Први је познат као Циник, и по оштроумљу сродан

је Волтеру, а други као певац без карактера.

Красицки, ешископ, ова жива енциклопедија знања

у своје време, принео је много умноме напредку св0

јега народа својим баснама и незлобним сатирама.

Наивна веселост и лепа иронија огледају се као од

ликујуће црте у његовим делима. Адам Нарушевић.

такође епископ, језуит и некадашњи професор пи

тике, шрослављени историк и знатан лирски певац,

заданут огњем љубави правога Пољака, прославио

се нарочито поетским делом „разговор мртваца.“

Утом поњатовсковом периоду заслужује спомена

јошт: Фрањциск Карински (1741–1785) осетљиви

елегијски певац, а после Антоније Малчески (1793–

1826), сродан с бајроновим духом и Јосиф Богдан

Заљески, који нема себи равна у пољској објектив

ној поезији. Вредно је чути шта веле о њему Пишин

и Спасовић: „Нема ни једног пољског шевца, који

би се толико приближио објективној поезији као

Заљески; који би тако мало пренео у ту шоезију

својега собственога, личнога. Може се рећи, да он

не влада над материјалом, већ је према томе као

огледало или као еолова арфа, из које свако Ду

вање ветра изводи чудне гласове.

Но од свију је најзнаменитији Адам Мицкијевић

(1798–1855), који је превазишао све словенске

певце у свију словенски шлемена. Љубав к земљи

и народу своме дише у свима његовим песмама и

прелива их особитим чаром, а огњена Фантазија

опомиње на божаственог Бајрона. Његова ода омла

дини подигла га је као орла више облака*) да друге

*) Види летопис србски од године 1837 свез. I.

195

његове лирске песме и не спомињемо. О његовјеш

ској поезији биће касније говора.

РУСКА ЛИРИКА,

Почетак руске лирике.

За завршетак овог кратког историјског развитка

лирске шоезије нека служи руска лирика, као нај

млађа од свију своји друга. Под притиском мон

голске владе постадоше у Русији многе народне

песме, које су подржавале народни понос и јунаш

тво, а разпаљивале жељу за ослобођењем, док се

најпосле Руси шод Иваном I, 1478. не ослободише.

0д тога времена почела се и руска литература по

лако дизати, док је није приватио и на ноге по

дигао Шетар Велики. С њим је добила и поезија,

као и све друго у држави, нов облик пресађивањем

туђе поезије. Народна поезија остаде у народу, а

у књижевности овлада туђинка у оделу туђем и не

обичном. Први је Ломоносов (1711—1763) упознао

Русе са туђом лириком и назови класицизмом, и

0ставио себи име реформатора у језику и творца

руске метрике.

Д e p ж а В и Н.

Петров (1736—99), кнез Михајловић Долгоруки

(1764—1823) и гроф Хвостов (1757—1835) одлико

вали се у овом периоду своим одама и дидактиком.

Но све је доондашње певце руске помрачио даро

вити и оргинални певац Гаврило Романовић Дер

жавин (1743—1815), кога наш Мушицки називље

спутником орацијевим и пиндаревим. Занесен врли

нама царице Катарине преузносио је у своим сјај

ним одама њену славу. Најпознатија је његова ода

„Богу“, преведена на више језика; али је ишак у

138.

196

њој више риторике него поезије. Највећа му је за

слуга у томе, што је први покушао да стресе

наметнуте старе окове назови класицизма прибли

жавањем народној поезији и народноме Духу.

Жуковски и Шушкин

Од времена цара Александра П. почеле су науке

у Русији удвојеним кораком напредовати, те и по

езија уроди богатим плодом. Међу многим певцима

овога времена највише је обогатио руску поезију

B. A. Жуковски (р. 1783). - Што је у Немаца био

Фос својим честитим превађањем стари класика, то

је у Руса Жуковски, који је многе одличне спевове

шилерове, клопштокове, хердерове, биргерове и

Друге Русима оставио, а после се и сам прославио

оригиналним баладама, који се одликују пуноћом

мисли. Но све је руске шевце надмашио Александер

Пушкин (рођ. 26 Маја 1799 у Петербургу, а умртњ0

од ране у двобоју 10 Фебр. 1837.) огњени, бурни,

Бајрону сродни. Њиме заведену школу романтичку

продужили су Баратински, Делвиг и одлични лирик

Јазиков, а особито Пушкину сродни Лермонтов.

Новија руска лирика носи више на себи печат орги

налне, чисто народне поезије. У њој се одликују

особито Ал. Колцов, С. Алишанов и А. Уљанов.

Одсек трећи.

EпокA показиЈА.

S. 149.

Разлика епске поезије од лирске и драмске.

Епска, или приповедајућа поезија, пред

ставља нам мирно поетски какав догађај.

197

Док се лирски певац бави готово самим

представљањем људске унутрашњости, дотле-je

епском певцу тај задатак, да нам представи чо

века у радњи, свезаној са спољашњим светом.

намо се певац из спољашњега света враћа у

čaмoга себе, те нам само своју унутрашњост

представља, са свима оним променама, које су

се представља радња, сукоб и одшор Човека

према супротним силама у спољашњем свету.

Истина и у драми се представља оваква ра

дња, али се ова разликује од оне тиме, што се

драмска радња развија на наше очи, као да се

сад догађа, а у епској поезији приповеда се као

права прошлост. Тамо се дакле појављује више

као дело, као радња, а овде више као догађај)

S. 150.

Разлика поетског приповедања од исторјиског. Од куд

Поетско приповедање разликује се од исто

ријског тиме, што оно не описује само, шта се

догодило, него шта је по вероватности могуће

било. Поезија нам представља више оно, што је

обште, а историја оно, што је поједино. Овакав

догађај зове се иначе басна приповедке.

Мирноћа певчева у приповедању произтиче

Од туда, што време сваки огањ у нашем осе

ћању гаси, па било то више весело или тужно.

стога се певац не појављује у тренутку узбу

198

бености, него као узвишен над својим вешта

ством, и представља нам 0в0 у пуном разми

пљању и пунојјасности, као што се самом њему

представљалд.

S. 151.

Вештаство у епској поезији.

Епска поезија задовољава нас нарочито сво

јим вештаством. С тога се иште од епски спе

бšудесним, односно важним или бар свако

јако занимљивим и-онаквим-вежаством, које ће

Нас естетичКИ 3aДОВОЉИТИ.

Вештаство епске поезије биће дакле увек

какав догађај, дејствителан или измишљен, а

понајвише такав, који је произишао из радње

људске. (Ако певацу своју приповедку уплете и

виша суштаства, која својим утицањем догађају

дају правац, онда се то може само у таквом

случају одобрити, ако је такав утицај виши су

штаства основан на људској дејствујућој вери

или сујеверју, или ако се у надјестаственом

огледа јестаствено, људск

S. 152.

Епизоде у приповедању.

Почем никакав догађај, есебично-ако је про

странији, не стоји сам за се, одвојен и-оцешљен,

већ је увек с другима мање важнима догађајима

у свези, то мора шевац на то пазити, да главни

догађај буде у правој размери са узгредним ради

педескним догађајима. Ови споредни догађаји,

који се у већим спевовима зову епизоде, не

смеју главном догађају ни учем сметати, не

смеју му важност побијати, већ треба да сутако

удешени, како ће нам се главан догађај поред

њи јошт већма допасти. (Овоће се постићи онда,

ако су с главним догађајем свезани, ако се по

јаве као узроци, поводи, дејства или последице,

и ако развијању неубметају, него у њему стоје

вао природни одмори)

Š. 153.

Почетак, развитак и свршетак у приповедању.

Свако дело мора имати свој почетак, разви

так и свршетак. (Чо-овоме-9 поетско припове

дање представља догађај у свом постанку, у

замршивању и одмршивању. Овај поредак за

виси од певца, и он може често са средином до

гађаја почети своју приповедку, па истом ка

сније из ње развити прави почетак и даље

приповедање, ради веће живости у припове

дању и ради већега љубопитства у слушаоцима.

Да би певац својом приповедком слушаоце задо

вољио, иште се од њега, да догађаје јасно пред

стави, да избере лепе и занимљиве карактере и

Да их тако шредстави, како ће слушаоци њиову

судбину к срдцу примити и нестрпљиво очеки

вати на свршетак њиове судбине.

2()()

S. 154.

Слог у приповедки.

то се слога тиче, певац је у приповедању

миран, и слободнији је и пространији у изла

гању околности, узрока и т.д.;јер он не излаже

своје представе, своју живу страст и побуђење,

него само догађај, који је по самој садржини

својој од њега удаљен и различан. Због тога се

појављује приповедањеу ритмуједноликом, лако

текућеми за механичко на изуст певањеудесном.

У епску поезију спадају: басна, алигорија,

и прича, идила, романс и балада, еп, роман и

новела)

I, Б. А. С. Н. А.

S. 155.

Шта је басна?

Басна (fabula од fari– говорити, fabulari—

разказивати) зове се у обште догађај или какво

дело. Тако се у епским и драмским спевовима

зове басна: поетско стварање вештаства) У

ужем смислу басна је представљање какве об

шире-идеје- понајвише каквог практичког правила

поцрпљеног из мудрости и искуства, у облику

догађаја, који се из прошлости приповеда. У

басни је дакле двоје нуждно: догађај и обшта

идеа, која се и морал зове. Морал даје вешта

ство и суштину басни, а догађај је само облик,

или поетско средство, којим се наука чини уоч

љивом, Наука мора у себи имати такву истину,

која ће сама по себи, без дугог размишљања,

у очи пасти. Човек мора себе у таквом есте

тички савршеном облику познати, мора своје

слабости и своје мане у њему, као у каквом

огледалу јасно представљене видети) моралне

истине најудесније су за такво представљање,

што се у обште свакога тичу, и што се дају нај

боље чулно представити; Салтако исто и правила

из искуства и мудрости. Само не сме та наука

бити одвећ проста или свакидашња; јер што је

наука већа и важнија, то је и цена басни већа.

Најпосле мора у целојбасни бити само једна на

ука; јер ако се из ње даје извести више наука,

онда басна нема свогјединства)

Š. 156.

Догађај у басни.

Из Физичког света позајмљен облик мора бити

измишљен, из органске или неорганске природе,

којој баснописац позајмљује људско делање и

мишљење, да би човек себе у оном облику по

знао. (Ноговај догађај мора имати индивидуал

ности и Дејствителности, а несме се представити

само као могућан, ако баснописац жели, да нам

науку јасно представи и на вољу подејствује

онако силно, како је само могуће. Дејствите

(Ност припада само индивидуалности, а обите по

стоји само у поособном, као што се само у поo

собном може познати могућност, неки род об

штега, јер све што је могуће, могуће је на раз

личан начин. По овоме и особити случај, пред

стављен само као могућан, а не као дејстви

телан, смета живом уверењу о науци, што јеу

нечем као нешто обште)

S. 157.

Измишљена радња у басни.

Измишљена радња у басни мора бити врло

сродна с оном, којој за облик и огледало служи,

се дела представљени животиња више прибли

жују делању људском, то ће и басна бити боља)

Животиње су за басну најудесније, што се

и својим нагоном приближују човеку, и што

имају људски својства: одважност, великодуш

ност, лукавство, грабљивост, страшљивост и т.д.

GLшто су нам ова својства код животиња много

више позната, него мау каквог историјског лица,

јошт мање у биљу, камењу и вештини) Но ове

животиње морају и својој природи одговарати, и

тако нека је курјак грабљив, лав великодушан,

лисица лукава, зец плашљив и т. д. У осталом

осим животиња наводе се у басни да се разго

варају и предмети из природе, па и покућства

и производи вештине.

203

S. 158.

Моралу је у басни обичније место на крају.

Обично се у басни излаже морал или у по

четку или на крају; но опет му је на крају уде

сније место, што већма пробуђује љубопитство,

и што се онда поучавање не појављује као уми

шљено и намерно, већ само као касније прида

вање. Ако је наука у басни и самом у мишљењу

ненавикнутом јасна и разумљива, онда може

свако излагање науке изостати.

Басне се пишу и у стиху и у прози, могу

имати облик приповедања или разговора; но

највише их је у стиховима написано, (иuто по

највише у подужим сличним јамбима, начином

приповедајућим)

S. 159.

Најзнатнији баснописци.

Басна се обично зове езопова, што се некад

Мислило, да ју је Езоп измислио; но то је по

грешно, што је познато, да се басна много

раније на истоку појавила, fa и код Грка упо

Стесихор. Осим прослављенога грчког басно

писца Езопа знатан је у Римљана Федар. Раз

глашене су и индијске басне, које се обично

Бидлају приписују, и арапске од Локмана. У

Француза познат је Лафонтен, у Енглеза Џон

Ге, а у новије доба у Немаца Гелерт, Глајх,2

Лесинг и други.

2()4

II. АЛИГОРИЈА, ПАРАВОЛА И ПАРАМИТИЈА.

S. 160.

Под овим именом разуме се у обште, као ри

торска Фигура, наговештавање, уочљиво и до

свршетка продуженоупредстављање какве ствари

средством друге, њој подобне. Она спада дакле у

тропе.Уужем смислу зову се алигорије они пр0

изводи вештине, који факву одлучну- представу

какву идеу у тело облаче.(Као особити произ

вод песмотворства значи алигорија такав спев,

који представља какав надчулни предмету слики,

која јој у свему доликује, па била та проста или

Алигорија може бити или самосталан, сам за

себе постојећи спев, или ће бити као део как

вом већем спеву, но од којега се може одвојити,

и ако је тесно скопчан с целим, а да се и не по

јављује као одломак. (Одлични примера за овакве

лију „fama“ у IV. књ. Енеиде, у Овидију „сан“

у 11-ј књизи метаморфоза, у Орацију „лађа“ у

14-j оди П. книзи. Почем се алигорија и цр

тежом, нарочито у живопису и у пластичким ве

штинама, па и драмски, као у балету и панто

мими, даје представити, то је и у историји лепи

вештина у сва времена задржала своје важно

место,

205

S. 161.

I a p a B 0 л а.

Паравола значиуправоу грчкомјезикуупоре

ђивање, ау риторици зове сетим именом пример

izg:

чењу самосталне, измишљене приповедке,(или

праве уподобљавајуће беседе, која се састоји у

продуженој уподобно најлепше су праволе у

старом и новом завету, као: (Раманева-беседа

Ланду, приповедка о блудном сину, о радени

цима у винограду и т. д.

Паравола слаже се са басном у томе, што је

и она уочљиво представљање каквог обштег пра

вила средством измишљеног догађаја, али се од

ње разликује нарочито тиме, што представља

могућан догађај, те тако се више приближује

воде се животиње и т.д. као у басни, него сами

луди у њој раде. У осталом иште се у параволи

јошт више, него иу басни,да умишљена наука

сама од себе из приповедкенросијава. У поје

шњавање. Пишу је често и у проз

S. 162.

кујеeе од ове тиме, што представља у радњи

Виша суштaства, предмете христијанске вере

или незнабожачке митологије. Већина парами

206

тологије, а први ју је као род песмотворства у

књижевност увео Хердер.

Облик парамитије није стално одређен; и њу

су, као и параволу, често у прози писали:

III. ПОЕТСКА ПРИПОВЕДКА.

S. 163.

Шта је поетска приповедка? Њена суштина.

Приповедка је у обште представљање как

вог догађаја (о његовом току и његовим поједи

ним обстојателствима) Предмет дакле припо

ведке сматра се увек као нешто, што је прошло;

и тиме се разликује од описивања.

азумно оснивање и свезивање догађаја, а

после јасно и лако предствљање њиово, то су

својства, која су нуждна у не поетској припо

ведки) суштина поетске приповедке основана је

најпре на живљем, (Јарочито фантазији намење

ном, па због тога на идеалнијем и уочљивијем

сватању, а после на лешем и савршеније

представљању каквога више или мање простога

Š. 164.

Поетска приповедка у ужем смислу.

од други епски-цевова разликујемо, мољаху

нечем сматрати као основа свима другим по

2()7

ским приповедкама; она ијест више него икакав

други овог рода спев са свима врло сродна, па

због тога је тешко повући границе њене об

ласти. Међутим даје се њено суштаствено свој

ство од прилике на ово свести: шоетска прино

веда представља какав прост догађај, узет из

обичног живота, или који је бар истинском жи

воту подобан, а занимљив је и карактера озбиљ

ног или комичног. У њој нема великог заплета,

ни епизода, као у епу и роману) Простота дакле

радње и плана, непрестани одношај радње на

главно лице,у ком певац сву важност и пажњу

прикупља, лак преглед целога и живо предста

вљање карактеришу поетску приповедку. Она

нити жели да поучава као басна, нити нарочито

да обузме срдце, као балада и романс. Облик

јој је метрички (чим се разликује од новеле),

па понајвише и са сликом; али јој размер није

прописан. “

Поетска приповедка постала је код Грка

истом у христијанском времену од тако звани

еротика: Лонгина, Ксенофонта Ефеског и други,

и продужила је свој живот код свију просвећени

народа до најновији времена.

IV. ЛЕГЕНДА.

S. 165.

Шта је легенда?

звала сеу старој римској црквиу почетку књига, у

““,“.“ду у цркви прочитати. Касније, задржавши

појам прочитавања, пренело се име на оне

књиге, које су се, као зборници чудновати до

гађаја из живота светаца и мученика, имале по

манастирима прочитавати. Датим су и сами ови

догађаји названи легенде.\У овом смислу ле

генду презрела је и одбацила реформација ка

лаж (Lige и Ligende),док нису касније разум

нији приметили,да бар неке од ови чудни при

поведака имају поетске садржине, или да се

дају поетски представити.— По овоме легенда

је поетско представљање каквог по правилучуд

новатог догађаја, позајмљеног из црквене тра

диције, али измишљеног у духу ове традиције

G:':':

S. 166.

was a marama.

Легенда је двојака: озбиљна и шаљива. Прва

представља достојанственим начином догађајчу

дноват, озбиљан, али који одговара и естетич

ком чуству; а друга напротив представља или

веселу приповедну из живота каквог светца, који

спада у гатке, или се труди да одкрије заблуде

у вери,на које се ослања чудновато дело тога

светца у приповедки, У последњем случају има

треба да постане бичем, не треба да побожно

суде вређа и обрани. Одређеног облика нема

ни легенда. Немци су је понајвише писали на

шим трохејима и петочланим јамбима, а неки и

у прози.)

V, ГАТКА И ПРИЧА,

S. 167.

1. Г а т к а.

Гатка(значи у обште измишљену какву при

поведку, која се развија под утицањем чудно

вати средства (Као што је н. пр. обчаравање) и

надјестаствени сунцтаства, која су само слике

заблуде и ФантазијеN (виле, змајеви, вештице,

бауци, духови и т.д.) Постала је из устменог

приповедања народа простодушног, безазленог,

који се трудио, да себи објасни постанак окру

жавајуће га природе. Као појезија дакле де

тињства и детињског разума, пуна је чудеса,

али и добри духова, боји човечију судбину јошт

у колевци одређују (у нашој гатки судије, или

усуд), који човека невидљиво прате, и само му

сеу важним тренуцима јављају, спасавају га од

зла, или га каквом несрећом казне, проричу му

срећу или несрећу и т.

S. 168.

Новије гатке.

A.

аступањем нове образованости разтворила

се дара митологија и добила нове облике. С гу

битка свога божаственог значења узеле су ове)

товим позив. 14

21()

(митологијске слике посве народни тип, и прешле

као јунаци у већ постојећу народну гатку, или

су сачувале један део своје божаствене моћи,

изгубивши са свим своје историјско биће. Гатке

се увек само у царству фантазије покрећу; вре

ме, место и лица или се никако не именују, или

им се дају са свим фантастична, или светска,

обшта имена. У целом приповедању влада де

тињска простота и безазленост. Гатке се пишу

S. 169.

Прича је приповедка о каквом невероват

ном, не историјском догођају, али који од рода

на род устмено прелази, који је за известно

време или за какво историјско лице привезан.

Иу причи има чудноватости, као и у гатки, али

може бити и без ње, и ако је редко која прича

без икакве њене смеше. (По себи се разуме, да

нема свака прича праве претстке садржине. Где

ове нема, ту је мора певац допунити, изми

слити, иначе није поезија. У причи је у обште

више озбиљности и размишљања, него у гатки.

Међу причама свију народа особито су просла

вљене арапске „тисућа и једна ноћ)

Š. 170.

Традиција и глас.

Са причом сроднаје традиција, -нејаје свако

Устмено или писмено ширење каквога догађаја,

0 коме се не зна, како је постао, као и у причи“

сто јој је тако сродан и глас (fama, das Ge

сувременом каквом догођају. Од ова

постаје касније у дужини времена

прича, различним изменама и додатцима фанта

зије. Оваква традиција, која је за известна лица,

места и делања привезана; зове се историјска

прича, а ова опет, ако се бави с јунацима на

TTTTTTT

Ако се прича бави у кругу богова, или ако

је из времена пре историјског, или ако предста

вља какву великурелигиозну идеу, онда сезове

мит (mitus).

VI, И Д И Л А.

Š. 171.

Шта је идила, и какав је то природан живот у њој?

Идила значи у грчком језику малу слику или

живопис, а иначејје поетско представљање чисте,

:ложености са изопаченом вештином, углађено

шћу и грађанском развратношћу.

риродан живот, који нам певац у идили

представља, јест покој и мир са самим собом и

, са спољашњим светом. Никакве дивље страсти

не узнемирују тихи ток живота; човек живи у

слоги са природом; живот је тај златно доба љу

ди, доба невиности. С тдва су певци идилски од

вајкадашњи времена најрадије-бирали за своје

14*

212

ештаство људе, сцене и догађаје сеоског жи

та, а нарочито живот пастира, рибара и ло

ваца, Особито им је давао безбрижан житот

шастира у стари народа с идеалом златног века

чисто вештаство за таква описивања. Заплети и

нешто завезке противне су њеној суштини. Пред

стављање мора бити са свим просто, природно,

без сваког бирања речи. Стога ваља избегавати

вешто склопљен размер, ако идила није у прози

написана.

S. 172.

Идила стара и нова.

Идила у старом значењу — пастирски спев,

који је своје вештаство узимао само из необра

зоване седе древности— сад је изишла из моде.

Узрок је томе од чести она сама, а од чести

време. „Она поставља, као што Шилер вели,

мету иза нас, којој би нас имала водити, и тако

може нам улити само жалостно чуство за губит

ком, а не весело чуство наде. Она може само

болно срдце да лечи, али здраво не може да

рани. Певацдакле идиле нека нас не води натраг

унаше детињство, те да с најдрагоценијим теци

вом разума одкупимо онај покој који не може

дуже трајати, него спавање наши духовни сила,

већ нека нас води у напредак, нашој пунолетно

сти, да нам даде осетити онајвиши покој, који

борца дарива, који победитеља сретњим чини

Нека мује задатак,да створи онакву идилу, кој

213

}

/ће ону пастирску невиност представити и у ли

-цима просвете, и у свима условима најделател

нијег, најогњевитијег живота, пространога ми

шљења, најуглађеније вештине, највише друш

твене углађености,—на кратко: која ћечовека,

почем се већ не може више вратити у Аркадију,

одвести у рај.“ Па опет не може се сва важност

и лепота пастирском спеву одказати, и ако су

истините наведене шилерове речи, кад идилу с

више тачке сматрамо.

Š, 173.

Слог у идили,

Слог у идили нека је природан и прост, али

никад пуко-прост и низак; благ и тих, а опет

не одвећ осетљив ; племенит и леп, али не наки

ћен и риторски. У осталом у њој је право место

цртајућој поезији, а пише се и у прози и у сти

ховима, и то ексаметром или сличним јамбом од

четири или пет коленаца.

Творац је идиле Теокрит сиракузки, који је

живео око 277. год. пре Хр. Од њега је остало

30 идила, које су сушта безазлена природа. Тео

крит остаје највиши узор у идили,

Š. 174.

Првобитно значење ови речи.

Реч романс значила је првобитно, на ро

манском језику спевану поетску приповедку, а

214

балада (од келтиске речи gwaelawd=валадт. ј.

народне песме) народну, особито приповедајућу

песму.“) Кад су касније почели енглезке и шот

ске епско-лирске народне песме преводити, на

зивали су многи овакве и овима подобне спе

вове једним именом, баладе, — а други само

оне спевове, који су имали карактер озбиљнији,

трагичко-суморанд име пак романе придавали су

писивао балади веће, а романсу мање простран

ство, други опет са свим противно. Многима је

била балада, а другима опет романс више лир

ски него епски спев2)већина најпосле није се

ни најмање бринула за неизвестне разлике, него

је употребљавала имена са свим подједнако,

т. ј. балада и романс била јој је један исти

спев, који је само у различни народа добио раз

лично им62,

обште могло би се узети,да су ови спе

вови поетска приповедка о каквом романтичном

догађају, у којој је садржина епска, а облик

лирски. Тако и у оним баладама и романсима,

у којима је епска природа претежнија, опет им

не само метpика, него и брзо покретање и да

*) Романски језици зову се они сродни језици, који су у

време пресељавања народа од римског или латинског

језика постали, а то су: италијански, Французки, пор

тугалски и шпански. И у самом Риму звали су из дав

нашњи времена језик романски (lingua romana или lingua

romanza) управо онај, којим је народ говорио, за раз

лику од латинског језика (lingua latina).

215

Предовање даје облик лирске поезије. Док се

у другим приповедајућим спевовима догађај

развлачи и тако рећи разлива, тече у овима

брже, подобно каквој притешњеној реци. Радња

јеу њима без побуђења, само у обште, само

овлаш означена, и читаоци морају изостављено

сами у мислима допунити. Главно је дакле у

њима епска природа, која одушевљеном лир

ском полету смета.)

Š. 175.

Разлика баладе од романса.u

данашњем појму разликује се балада од

ромађиса тиме, што је у њој епска природа пре

тежнија и што је и обликом и садржином више

намењена народу. Вештаство узима и романс и

балада обично из гатке и народног живота, само

што романс приповедку само крајњим, главним

цртама описује, што је само наговешћује и што

је лирски излив својственији, а балада излаже

приповедку пространије, па и епске појединости.

Балада је више са севером (са енглезком,

потском и шведском народном поезијом), а ро

манс више с југом (са епским шпанским спево

вима) сродан. У романсу тече приповедна је

днако, равно, а у балади прескаче често поје

диности, па и оно, што је суштаствено, само

ако се даје погађати из предидућега и последу

јућега. — Садржина је у балади понајвише су

216

| мирна, па и кад му је садржина тужна, опет

Smrti mogu biven from your je

балада прастара садржина свима епским спево

вима у поетском прастаром времену каквог на

рода. Јуначки спевови постали су од овакви

балада. Бено основно чуство, које се у целоме

излива, може бити туга, жалост, радост, стра

И ужас.

Š. 176.

Њи 0 B 0бл и к.

- Као год што су ова два спева по суштини по

добна, тако им је и облик подобан. Оба спева

имају карактер музике, и оба морају бити уде

шена, да их музика спроводи. С тога морају

се само такви стихови избрати, који се слажу с

музиком; ексаметер, стари размер за оде и о. п.

били би са свим неприлични. И романс и балада

пишу се сличним стиховима, који су на строфе

подељени. За баладу узимљу више јамбиске, с

анапестима измешане стихове, а за романс тро

ЖеЊСКИ СЛИКА.

VIII. JE III, a

Š. 177.

Име и постанак епа,

На највишем месту приповедајуће поезије

стоји епопеја (или епошија од зло — разказујем,

приповедам, и товао — радим, смишљам), која

217

се и еш зове. Она је особити вид епске поезије,

који је најраније у стари Грка и Индијанаца

процветао.

попеје производи управо детињски век на

рода-што се у њему пренашањем од уста до

уста гаткео боговима и о великим делима ју

нака, песма, тако рећи, сама ствара. Стога јој

је постанак по највише у тами, као што је и

S. 178.

Шта представља еш? Главно дело у њему и епизоде.

Еп представља из прошлости целокупан жи

вот каквог по делима великог народа,у борби с

противностима, и то у виду догађаја, који су

међу собом свезани. -

Међу оним делима из прошлости, која са

стављају вештаство епа, појављује се једно као

главно; око овога нижу се друга као ешизоде,

или споредна дела. Почем певац у описивању

догађаја мора почети с једном тачком времена,

то му је у даљем приповедању често нуждно, да

се у прошлост врати, те да слушаоцима, које

је као с предходним упознате увео у среддога

ђаја, изостављено допуни.) Особито су епизоде

нуждне за прекидање непосредног напредовања.

Но опет мора певац епизоде онако уплести, да

нам се чини, као да су саме од себе, као да су

по нужди постале. Слушалац несме на њима

приметити субјективне намере певчеве, да их

218

је употребио као средство за спољашње цељи.

| Слушалац мора се до тога довести, да их оче

кује, те тако да му не буде досадно прекидање

и застајавање у току приповедке. Показа ће се

пак нуждне на два начина: или ако слушаоцима

допуне оно, што не достаје и што су желели да

сазнају, или ако им побуде очекивање и љубо

питство сумњом и страовањем о будућности. У

осталом ако се ове епизоде и чине, да су само

стални, од целог независни делови, опет су с

главним делом лабаво свезани. Иначе би ове

епизоде сметале јединству радње које је и у епу

више или мање нуждно.

S. 179.

Главни јунак у епу.

(Ово јединство не постизава се само главним

делом које сва друга надмаша и за себе приве

с којима су поједина дела спојена, налази један

главан јунак, који управља главним делом, зато

се и зове јунак спева. Око њега се све прику

пља, с његовом судбином скопчане су и суд

бине други лица, па и судбина целога народа.

Но као што се цело на њега односи, тако је и

он за цело привезан; у њему дакле нека се не

појављују само поједина, индивидуална дела

или страсти, него нека буде носилац и заступ

ник обшти тежња. Па опет мора сеу његовим

делима и његовим беседама јасан лик његова

карактера огледати, Јунак предњачи у борби

противу препона и супротни елемената, па и кад

из борбене изиђе као победитељ, мора се увек

као морално велики, управо као јунак пока

зати). Он дакле мора својим врлинама највећу

пажњу на се привући.

S. 180.

Друга (споредна) лица у епу.

Друга лица могу такође бити важна и при

мамљива, могу нас се такође јако тицати, али

се ошет морају показати као млађа, као нижа,

што она својим делима не решавају по нужди

ложај према целоме ма колико незнатан био,

опет не смеју та лица битиникад залишна, а

јошт мање на сметњи. Иу њиовим делима мора

се њиов карактер јасно огледати и у овим ка

рактерима морају бити у исто време и побуђења

њиови дела подпуно основана као год и у јунаку

спева.)

Почем сеу епу цео народ бори, тоје нуждно

да сеу њему више јунака одликују врлином дела

и карактера, да се људска сила покаже у мно

гострукој радњи,у сваком стању година, па и у

0ба рода (мушком и женском), јербо се са суд

бином народа решава и њиова судбина, (и то

свачија на особит начин. Одтуда онолика жи

вост и обштност у епу, којима је на свет нали

220

* E

g. 181. - *

све црте у карактерима ови јунака треба да саставе -

једно цело.

Да би ова лица одговарала епу, нуждно је,

да све црте њиова карактера једно цело саставе,

нуждно је да су прави људи, да се у њима огле

дају све стране живота, а нарочито народно

мишљење и начин радње; (јер само тиме, шт0

ови јунаци прикупљају у себи све оно, што је

ународуразсејано и разбачено, заслужују, да се

поставе на врх, и да се главан догођај скопча

с њиовом индивидуалношћу, народ је у њима

представљен каоуједном живом лицу, и тако из

војавају главно предузимање и сносе судбине

догођаја. Ово богатство у карактеру и чини, те

нас се та лица тако јако тичу. Тако је н. пр. у

Омиру сваки јунак скуп карактерни црта, а не

само једна страст. Ахил је младјунак, али по

редте млађане снаге има и други својства. Он

воли своју матер , плаче за отетом Бризеидом и

увређено његово частољубље завађа га с Ага

мемноном. Он је највернији пријатељ Патроклу,

огњевит момак, брз, храбар, и старост поштује,

он је осветољубив, напрасит и грозан према не

пријатељу, а опет је у даној прилици повратљив

и мек. Убијена Хектора вуче за колима ово

Троје, а опет се ублажава, кад му стари При

јам у шатор долази, и сетивши се на дому свог

старог оца, пружа разплаканом краљу ону руку,

која мује сина убила,

221

S. 182. V2

Судбина у епу,

У епу не влада само човечија слобода; ју

нак је као неко оруђе више управе са светом;

он се не бори с вечном, све управљајућом си

лом, већ се тој вишој сили мирно предаје, и

ради-по-управи-и-вечном промислу, као што је

н. пр. у Илијади. У епу дакле влада судбина,

т.ј. снага околности, која човечију судбинуре

шава. На њој нам се јасно представља, да по

следице свију слободни делања не зависе само

од воље и паштења људски, већ да час споља

шње околности, час догађаји одређују правац и

успевања делању. Она је обшта сила, која у

свету влада, која светске догађаје средством

људи к цељи води, у којој се појављују дела и

судбине људске као ништаве, које за кратко

време чезну,— обшта правда, којој човек мора

подлећи.*)

Ово мешање судбине у светскедогађаје зове

се иначе и басна судбине, и сачињава чуднова

*) Да би ову владу судбине и ништавост људски дела према

њоју епу објаснио, овако наставља Хегелу својој есте

тици: „So fфmebt ein Son bez šrafter ibex bem Gangen, noir

јеђет оas fertidite tri pergejem ; jфam im sebem trauert Adrilled

ther feinen Soto, unt am Gmbe ber Dogjee jebem mir ibn je bit unt

Лgamemnom at 8 pergamgen , at Shatten , mi t bem 8emuštein,

8ritamus getötet, te 8eiber , te slabdjen merten in Starinem

gemaayi, činear auf Gutter belief steht aus, in Satum etni neues

Skeid su grimben, unto bile jiegenben je ben fеђxen exit mady mannig

guriđ.“

222

тост, која је суштина епопије. Ову судбину

представљали су Грци као узвишену и над са

мим боговима, као неизпитану, непостижну силу,

без тела, па зато су је звали „чедо ноћи и

ереба.“ Што су у грчком политеизму богови, т0

су у митском монотеизму духови

S. 183.

уства и мишљења не смеју прекидати мирно напредујући

| ток опски,

У представљању радње боговске и људске

придржава се певац у нечем и лирског и драм

ског вештаства, и описује нам чуства, цељи и

намере тако, да у целом опет остаје облик еп

ског представљања. Чуства дакле и мишљења не

смеју прекидати мирно напредујући ток епски.

Певац се бави код сваког времена у прошлости,

код сваког предмета, код сваке околности, сва

чему поклања своју пажњу и даје места у свом

описивању, свачему даје живу садашњост. Он

је производу свом улио сву душу своју, а опет

се показује само производ, а не певац. Он је,

као што вели Шилер, острагза својим створом,

као Бог за здањем света, непознат, неизпитан.

Песма се чини, као да је сама себе створила,

као да се сама од себе продужује, без певца,

творца свога. Због тога се из епске поезије из

кључује свако страстно разговарањелица и пре

пирање, као што то у драми бива.

Š. 184.

Цртање предмета по њиовом спољашњем облику.

Епски певац приповеда нам догађај у про

шлости, (Бегови су предмети нашем оку отрг

нути, његова лица не раде на наше очи, као у

садашњост, мора употребити сва средства, ко

јима би нам ствар тако представио, да нам се

чини, као да је гледамо, као што су: цртајући

прилози, сравњивања, описивања, развијање

Raрактера у разговору, у коме се карактер и

Стањедушевно лица само црта. Риторски украс

и лирски говор у метафорама не приличе озбиљ

ности и достојанству епском, већ прост и при

родан говор. /Но да неби певац у описивању

333-35.

(посла живопишчевог) примио, мора избегавати

описивање предмета по спољашности, по облику,

0писивање саставни делова каквог целог, да би

нам се то цело као у садашњости пред очн ста

вило. Јер ту се иште, да се ти саставни делови

ставе један поред другог, и да се на један пут

Оком прегледају, а то је већ посао живопишчев,

ПОЧем певац у свом описивању ставља делове

један за другим)

----------

постајања каквог предмета.

У накнаду оваквог живописања служи се

Певац описивањем историје и постајања каквог

224

| предмета, описивањем радње и покретања.Тако

нам Омир не ошисује ахилов штит само по споља

Iшњости, по облику и доброти, већ нас води у

ковачницу вештака, и ту нам показује, како по

- стаје штит мало по мало, од најмањег дела до

Највећег, од прве на њему слике, па до после

дње. Аполон лети с Олимпа љут, да казни Грке,

на њему звечи оружје, и рекао би на наше очи

одапиње отровне стреле — и тако је све у не

престаном мицању и радњи.

Сви посебни одељци и посебна места у спеву

морају лепотому садржини и изразу нашу пажњу

на себе привући, али ни једноу толико,да би мо

рали због тога заборавити или превидети свезу

ЦелОГa.

S. 186.

Епски певац може нас одма у почетку увести у средину

приповедке.

И у епу мора се певцу допустити, да нашу

пажњу и наше љубопитсто вештим средствима

узвиси; може нас дакле одма у почетку пренети

у средину приповедке, и оставити нам много као

непознато, као загонетку, како би нам у епизо

дама илиу каснијем разговору лица даном прили

ком објаснио, као што је и у епизодама речено,

он може, пошто нам је очекивање до највишег

степена узвисио, каквом приповедком вешто пре

кинути и прећи другој, од главног дела епизоди,

од ове опет главном делу или другој епизоди и

т. д. Но и у овоме несме меру прекорачити. У

225

метрички облик није за еп прописан, што

су различни певци и различан облик употре

бљавали.

S. 187.

Деоба епа. Епопија или велики јуначки спев,

По разлики вештаства и поступања с њиме

ДеЛИ Се еII На ВИШе. ВИДОВа:

a) Ако је у епу вештаство какав велики,

ванредни, из историјског мита и сказке или из

историје узет догађај, онда се еп зове епотија,

(а и велики, озбиљан јуначки спев. Ако епопија

задржи стари начин и облик (као што је н. пp.

ексаметер), као што га налазимо у старим епо

пијама Елина и Римљана, онда се зове, као и

0ве последње, класички еш. Величаствен дога

ђај производи већ сам собом, да епопија носи

карактер узвишенога. Поред људи јављају се у

њој понајвише богови. Ако ови богови живе у

народу и времену, у ком је еп постао, или коме

бар по свом вештаству пришада, онда се овакво

Поступање одобрава. У сваком другом случају,

а особито ако је вештаство више од новијег вре

мена, не може седопустити овакав род чуднова

тога, који је био природан певцу из времена пре

Христа.)

S. 188.

б) Романтички еп.

Ако у епу вештаство није толико велико и

важно, али је узето изјуначке гатке или из при

ТвоPилА повЗилв. 1 15

226

чања о јунацима (витезовима) средњега века, са

идеама витештва, онда се зове романтички еш.

Он је постао из смеше јунаштва, побожности и

љубави у средњем веку. АН0 главно је у њему

по правилу, чудноватост, коју саставља мешање

вила, вештица, врачара, дивова, кепеца и т.д.

Дело нема светко-историјскога значаја, шала и

озбиљност, изсмејавање и одушевљење, весела

воља и свечаност замењују се узајмице; епизоде

су подуже, цртање карактера није подпуно, али

је слог богат и накићен.

S. 189.

0стали Видови епа.

в.) Историјски еп разликује се од правог

епа самим одметањем чудноватога, које се не

слаже са историјом, као што је н. пр. Луканова

„Фарзалија.“

г.) Грађански или идилски еп. Први је осно

ван на одношајима новијег грађанског живота,

а други је управо велика идила. Овај је постао

нарочито код Немаца, и ако је одисеја много

налик на идилски еп. „Херман и Доротеа“ за

угледје у овој струци.

д) Побожни еп зове се нарочито онаква епо

пија, у којој лица из библије раде, у којој се

вештаства и идее представљају из библије. У

њој се појављујудухови у облику старозаветном

и новозаветном, као што су анђели, демони и

т. д. Најбољи је овога рода еп милтонов „из

227

Мувени рије, и дантеова „божаствена коме

дија“, а из новијега времена клопштокова „ме

сијада.“

е.) Комични еш, неки род веселе сатире на

прави еп. Смешно пак лежи ово у цртању ка

рактера самог јунака, ово у поетском предста

вљању, увек пак у редкој противположености.

Свршетак мора бити весео и срећан, јер му је

Задатак, да у нама пробуди чуства пријатна.

Праве комичне епопије, која би ово име подпуно

заслужила, јошт нема. У њој се мора идеал еп

ске вештине преокренути, тако да највиши еп

ски интерес сачињава, комично. Волтер се овак

ном епу доста приближно, комичан еп постаје и

породијом и травестијом.)

S. 190.

Деоба епа по спољашњем облику. Стих.

По спољашњем облику дели се еп на одсеке,

који се у омировим спевовима зову рапсодије, а

уРимљана и новији књиге или песме. Број њиов

зависи од величине епа и од певчевог плана, а

свршетак сваке такве песме основан је на миро

вању и одпочивању у самом каквом делу или ма

Каквом прелазу.

Најудеснији је за еп стари ексаметер, што

његов ритам нити само пада, као н. пр. у тро

хејском тетраметру, који слушаоца страстно са

собом одвлачи, нити се само диже, као јамби

ски триметер, који је, по Орацију, natus rebus

228

latentis, него оба ова својства у себи сајужава.

Старом овом стиху одговара новија станса од

четири или осам врста. Милтон је избрао јамб.

који због своје живости епу не приличи, а

Данте је употребио терцину, што ова у свом

укрштеном слику има нешто тајно и чудновато.

S. 191.

Шта је роман, и чим се разликује од новеле и поетске

приповедке?

Роман је епски спев, који нам представља

више или мање идеалну слику друштвенога жи

вота, у лицу поједини, више или мање знатни

људи„и то или свестрано и укупно, или у неким

истине, у избраном говору. .

Од новеле и поетске приповедке разликује

се тиме, што суу њему догађаји вишезамршени,

и што не представља само поједини тренутак у

животу, него, подобно епу, карактер целога жи

вота, или бар какве важне епохеуживотуједно

га човека и више људи. Он је, као и еп, у исто

време слика времена и образованости, али нам

не показује, као си, послављене историјске и

митологијске јунаке, него измишљене, и више се

жењем срдца, него с великим, светским догађа

јима. Јер ови ако се и наведу, биће само овлаш,

само мимогред споменути.

\ Роман је у другој половини 18-г века нај

е промене претрпео како у облику, тако и у

садржини својој. Често су га називали и етом

новијега времена, али нам он не може подпуно

S. 192.

Постанак романа од новеле; шта се представља у роману?

Роман је јамaчнo постао од новеле, а име му

је од романског језика, којим су писали тру

бадури своје баснословне приповедке, по њему

назване романи. И ако су романе имали и Грци,

као што су њиове приповедке о љубавним дога

ђајима, ма и под другим именом, опет су они у

строгом смислу производи најновији времена.

фман је свезивање више новела у једно

дела, а највише се приближио епу, само што

нема ритмичког облика и што нам не представља

првобитно стање света. Уњему се прати живот

Каквог човека од онога тренутка, у ком се по

чео развијати његов карактер, па до његова са

вршенства у дружби с другим људма, дакле

представља се особита приповедка образовања

његова, у свези са целим човештвом, у поетском

23()

ствителна живота,резултат највише образовано

сти, и предпостављау певцу подпуно познавање

људске природе, људски карактера и свију окол

ности иузрока, који су на њи ималиутицаја;или

другим речма: он је савршени, живи образ пре

ображене људске природе и духовнога живота,

што се дејствителна природа у духу вештака

преобразила и идеалном свету приближила. Зато

Хердер уподобљава роман сну, што нас он као

и овај из прости одношаја обичногземног живота

одводиу виши свет. Ми смо на земљи, а опет ни

смо на земљи, што нисмо међу обичним, већ не

обичним људма, који истина прозки живот нису

са свим са себе свукли, али су се опет прибли

жили поезији живота.

S. 193.

Заплет у роману,

Роман мора имати природног заплета и од

плета, а тај заплет биће најбољи, ако га је про

извела воља главнога лица, а не случај. Мно

гоструко укрштени и уплетени лични одношаји

и судбине, које нам често до свршетка остају

тајна, и које нас непрекидно држе у запетом

очекивању, — подпомоћи ће овај заплет. Из

контраста међу јуначким карактером и околно

стима развија се судар и борба, која се свршује

или са победом јунака или с његовом смрћу.

Порок несме у роману преобладати, да неби

231

читаоце обузело огорчење. Правда нека одржи

победу, а кад јунака свладају противности,

нека својом трагичком смрћу читаоце троне и

ЗаДОВОЉИ.

S. 194.

from:gwasПриродно развијање дела. 0блик романа.

\ и у роману има главног лица, као годуену,

али је ово опет различно од онога, што је јунак

у роману много слободнији у својој радњи, док

је јунак у епу оруђе судбине, и што је цела

приповедка у роману више за јунака привезана,

Најбоље ће учинити певац, ако нас и у ро

ману уведе одма у заплет дела, у сред дога

ђаја и ситуација, те да нам касније даном при

ликом објасни прошлост, која нам је остала не

позната. -

Роман се обично свршује с оним истим вре

меном, с којим се обично и у животу људском

романтика свршује, т.ј. са женитбом. Но пре

поручује се и трагичан свршетак, а особито за

нека вештаства. -

У осталом нека се дела већином развијају

природно, као природне последице природни

узрока. Нарочито морају лица у свему онако

радити, како ће се то с њиовим карактером и

П0ложајем слагати; нека приповедка полако-

232

Напредује, нека је с многим епизодама изпре

сецана, али само не близу краја, где се све

у једно слива.

Облик је у роману приповедајући, прозки,

но не обична, већ живља, благогласнија проза,

with my giving and was a

мале спевове, да би се више“ поезији прибли

жила. Неки пишу романе и у разговорима, а

други у облику писама, али је најбоље припо

ведање.)

S. 195.

Деоба романа шо вештаству.

По вештаству дели се роман на историјски,

а.) Историјски роман узима за свог јунака

историјско лице, и описује његова истинита дела

и оне светске догађаје,у којима је оно радило,

али више специјално и занимљивије него исто

вија, а мање идеално, него епопија). У овоме

се срдца тичу Осим тога може се јунак и изми

слити и свезати с историјским догађајима, који

понајвише његовом судбином управљају, и који

су иначе јасно представљени. Први требало би

избегавати због тога, што може врло лако исто

рију изкварити. “

б) Романи,у којима је вештаство просто из

233

мишљено, немају никакве вредности пред судом

естетике, што нас само просто забављају и време

нам краду, ако их каква поетска основна идеа,

или врлина мисли, или вешто цртање карактера

не одликује.

в.) У Философском роману шојављују се више

или мање мисли о предметима морала, знања и

је догађај тако измишљен и уређен, да се у

говом укупном упечатку велика идеа огледа, ве

лика наука потврђује, или каква погрешна ми

сао онога времена напада; или се најпосле оба

споменута начина поступања налазе у њему сло

жена, и ово је најсавршенији роман.)У Философ

ском роману има певац најбољу прилику, да се

изговори — да резултате својега размишљања

саобшти великом кругу читалаца. Уобште пре

носи овакав роман своју измишљену приповедку

у садашњост, и прима у себе неизцрпљиво бо

гатство дејствителног живота у нашем времену,

те тако постаје тај роман правим живописом об

разованости свога века.

о разлики предмета, који се у њему пред

стављају, може бити роман моралан, естетичан,

По начину представљања може бити роман

озбиљан, трагичан, сантименталан, комичан и

сатиричан. „

Најпосле по круговима,у којима се дело ро

стирски, салонски, морски, путнички, народни

S. 196.

Новела(стоји према роману као поетска при

поведка према епу. И она представља као и ро

ман дејствителан живот, али се више придржава

прости догађаја,у животу, а не као роман про

страног живота у дужем времену. Ове догађаје

певац приповеда као скорашњу прошлост, и ак0

се нису заиста догодили, (а то изкључавањем

свега чудноватога, чим се разликује новела од

Новеле се могу сматрати као епизоде у ро

ману. Што је дакле простор времена мањи, и

што се појединости више прикупљају око глав

ног дела, то је и новела боља, fо су јој и спо

редности природније, и веће љубопитство пр0

буђују у читаоцу. Те су споредности: разговори

о изкуству, вештини, науци, политици ит.д. На

рочито нас придобија новела ситуацијама и за

плетом, па с тога се карактери више као овлаш

цртају. Радња у новели напредује много брже

него уроману. У осталом важи и за новелу оно,

што је о романуказано.

У почетку, као што сведочи само име, била

је новела приповедка о каквој новости или 0

свакидашњем али занимљивом догађају.

Одсек четврти.

ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ.

УВ0Д.

Судећи по богатству, гипкости и шо дотераном

склопу санскритског језика, морала је бити стара

Индија, пре него што су је Муамедовци поплавили,

на великом степену образованости. Јер заоставши

у језику споменици обуватају све облике песмотвор

ства, да и не спомињемо онолике развалине и све

дочбе иродотове и други писаца и путника. Необ

уздана Фантазија, која је над свом духовном дела

телношћу старе Индије владу преотела, наметнула

је не само светим књигама, него и законима, гра

матикама, историји, математици — једном речи:

свему, поетске окове, те с тога се у санскриту

развила ОНОЛИКа многострукост у размеру стихова

какву не може показати ни један језик до данас.

Махабхарата и рамајана.

Поред причања о боговима, као што се у ведама

налазе (сравни стр. 149.), развила су се и причања о

јунацима, тедадоше основу епу. Међу свима јунач

ким спевовима најзнатнија су два : махабхарата и

Ipaмајана, нашисана дистихом, названим у санскрит

ском језику слока, а сваки такав јамбиски стих има

шестнајест слогова, и у среди прелом. Најпосле

Ваља приметити, да је овај дистих, који је по сво

јој ритмики налик био на стари ексаметер, завр

Шивао и пун смисао. “

Махабхарата (велика бхарата т. ј. носионица

или певачица) приповеда причу, како је шлеме пан

давско упрошастило јуначко племе куравско. Међу

230

одвећ многим епизодама, које су нарочито овом

спеву дале онолики простор од 100,000 слока, има

неколико, који се својом лепотом могу споредити с

најлепшим производима свију времена у тој струци,

због снаге у страстима, због узвишени мисли, због

нежности у изразу чуства и због живе Фантазије.

Такав је н. пр. опис острова, који подиже Кришна

у сред мора, да с њега војује противу злотвора;

такав је мали еп о Нали и Дамајанту.

Бог Вишну (друго лице у индијском тројству:

Брама, Вишну и Жива), да би казнио дива Равану

због злочинства и беснила на земљи, прима на

себе седми пут тело, под именом Раме, те после

дуге борбе убије злочестога Равану заједно с ње

говим помагачима, дивовима, и оснује свом народу

златан век. —У овом епу има 24,000 слока, и по

стао је јамачно касније него махабхарата, по томе,

што у овом претеже вештаство јуначко, а у оном

догматичко-брахманско. Као год што су грчке епо

пије постале без познатог правог певца, тако су

исто и ове, само с том разликом, пто су грчке

народне шесме добиле вештака, те их је у једно

цело сложио, а индијске нису, већ су дужином вре

мена само нове епизоде добијале. Првобитно им је

вештаство врло старо, али садашњи њиов облик.

као што учени људи мисле, једва допире у Прве

векове пре Христа.

Шурани. Калидаза.

Као год што су у Грчкој рашсоди старе песме

Проносили и по њима нове песме ИЗМИШЉали, Tako

СУ У Индији певци по махабхарати нове песме ства

Рали. УДуху епско дидактичком, те тако постадоше

237

они 18 митологијски зборника „игурана“, са 800,000

дистиха. Они заузимају средину међу ешом и ди

Дактиком, а по свом значењу врло су налик на

спевове александријске школе, почем својим пре

лазом у дидактику показују јасне знаке поетскога

прецветања. Међу тим и у тој јесени песмотворства

засветлио је пријатан дан, те измамио гдекojи ве

сели цветак. Тај је јесењи дан у овом периоду ин

дијскога песмотворства певац Калидаза, који је

својом вештином све до ондашње индијске певце

превазишао, оставивши после себе три повећа епа.

Мисли се, да је живео у првом веку пре Христа.

Илијада и 0дисеја.

Као у свима вештинама, тако и у епској поезији

узвисили су се Грци над свима народима старога

Река, и оставише потомству за углед на сва вре

мена свој јуначки спев илијаду и идилски одисеју.

У првом се опевају славна дела стари јунака

пред Тројом у 24 песме, а у другом блудење у по

вратку Одисеја (Улиса) из Троје у Итаку, опет у

24. песме.

Основа је у илијади ахилов гњев због отете

Бризеиде и овога последице до хекторове смрти, и

Т0 у малом простору времена од 51. дана из они

10 година трајавшега тројанскога рата. Увређен

Агамемноном клони се Ахил сваке борбе, док му

За то време Хектор, син краља тројанског, не уби

пријатеља Патрокла. Савладан тугом и осветом по

Гази задану реч Ахил, те изазове Хектора на дво

бој, и освети му се на грозан начин, што га је

Убијена и за кола привезана вукао око Троје.

И о једном и о другом спеву било је велике

238

препирке у најновије доба, да лије заиста Омир *).

као што је прича сачувала, та два епа спевао, или

их је, као што је сва прилика, много касније по

сле тројанскога рата, пошто се вештина у писању

у Грчкој одомаћила, какав вештак од многи на

родни песама из онога времена написао. Било како

му драго, доста је то, да су та два спева једно

од најсавршенији производа људске вештине, и да

толики каснији певци, науком и даровитошћу узви

шени, нису моглидоданас савршенији спев створити.

„Ту је све у човека претворено, небо се на земљу

спустило, и Олимш представља у својим боговима

само идеалисану људску природу.“ Није дакле чудо

што су му захвални Грци подигли храмове и олтаре,

и што се седам градова отимало за место рођења

Smyrna, Rhodos,Colophon, Salamis, Chios,

Argos, Athenae,

Orbis de patria certat, Homere, tua.

Одисеја је, судећи по представљеном у њој дру

пштвеном, религиозном и наравственом животу, које

предпоставља већ напредно човештво, свакојако ка

сније постала, и ако се с илијадом слаже у ве

штини, говору и склопу стихова у обште.

Киклици и рапсоди.

У то доба било је више шеваца, тако названи

киклика (од хтхМос—коло), који су, подобно Омиру,

величали славна дела своји јунака. Ове су песме

*) Теопомш и Еуфорион говоре, да је Омир живео 500 год.

после тројанскога рата, други опет говоре, да је на 1000

или 900 година пре Хр. живео, а Иродот ставља од при

лике годину800 пре Хр.

139

paисоди *) по народу проносили, говорећи их на

изуст, те тако постаде по кратком времену рапсо

дика као саставни део грчког народног живота. Но

неки су од ови рапсода и сами били певци, узима

јући за вештаство старе гатке и песме о Ираклију

и рату Аргиваца противу Тиве. Од ови су певаца

касније и Грци и Римљани вештаство за шевање по

зајмљивали. Било их је доста на броју, као што

рекосмо, но александријски критичари примили су

Осим Омира и Исиода, само Шизандра, Панијаса и

Антимаха у коло класички епски певаца.

А ш 0 л о н и ј е.

Пошто се у току времена, нарочито после осно

Ваног огромног маћедонског царства, производна

поетска снага изцрпила, те настало у Александрији

Д0ба учености, доба критике, изпитивања и објаш

њавања онога, што је већ у прошлости створено

било, сужена је била поезија у границе простог

угледања на старе класике. С тога нам и није ни

Шта честито из тога времена од александријски ше

ваца Остало, осим „аргонаутике“ од Аполонија. Он

је рођен у Александрији (240 пре Хр.) где је од

ГОДИпе 196 пре Хр. па до смрти у чувеној књижници

(која је имала преко 700,000 књига) био библиоте

Кар, а раније на острову Роду риторику предавао,

и Добио право грађанства, те с тога је прозван

Rhodius. Његов јуначки спев аргонаутика има 4.

књиге, и спеван јеудуху омирове простоте и оми

*) Рапсоди, као врло велика дружина у старо доба, били

су у великом поштовању све до времена, док нису оми

рови спевови написани, и имали су плав (као љубичица)

огртач кад су говорили одисеју, а црвен, кад су говорили

илијаду.Да би свом говору прибавили већу живост, имали

суу руци штап.

poвим слогом, и ако се у њему опажа мучно, вешта

чење. Појединости, као што су н. пр. уплетене епи

зоде, живошиси места и предела. уподобљавања

и т.д. имају своје вештачке врлине, али цело нема

јединства исвезе.

Одтог времена, ша до византијског доба остало

је епско поље пусто, док се на њему не појавише

Нон из Панопоља (око 400 после Хр.) и граматик

Музеј (око 500 после Хр.). Први је написао „походе

дионисијеве“, а други мали спев „Херо и Леандер“.

у ком се јошт једном стара елинска лепота као

сунце на заоду појавила.

Р 0 м а Н.

И ако су се јошт шре Христа неки певци у гат

кама и љубавним причама роману приближили; П

ако је јошт Ксенофон у својој киропедији показао

пут, којим се до романа долази: опет је овај истом

у четвртом веку шосле Хр.добио своје праве заступ

нике, међу којима је најодличнији Хелиодор из

Емесе у Финикији (око 400 после Хр.). У својој

младости, пре него што ће постати владика у Те

салији, написао је еротски роман у 10 књига, од

личан шлеменитошћу и моралом у садржини, а јас

ношћу и допадљивошћу у облику.—Уто доба по

стао је и пастирски роман.

Р И М.,

Луканова Фарзалија.

Епска поезија слабо је процветала у Римљана,

па и оно мало цвета приводи нам на памет обчарана

игрчка острова, с коих је трудно пресађено. Виprи

лијева много хваљена „енеида“, и ако је пуна мести

мице просуте вештачке лепоте, опет је само учено

241

дело, а не прави еш. Луканова недовршена фарза

лија“ *) већ шо самом избору вештаства (грађански

рат међу Цезаром и Помпејем, на Фарзалском пољу

окончан) показује слабост певчеву. Валерије Флак

(f. 89 пос.Хр.) Силије Италијански (р. 25. пос. Хр.)

и Шатиније Статије (р. 61. пос. Хр.) једва спомена

заслужују. Овакав период опадања завршује Клау

дије Клаудијан (р. у 4-м веку пос. Хр.), једини

певац, који се даром својим узвисио и својим спе

вовима заслужио поштовање. Нарочито чист и сна

жан језик и племенитост мисли одликују га од свију

његови сувременика. Написао је више јуначки спе

Вова и идила, гигантомахију (на грчком језику) и

de bello Gildonico, али му је најважнији недовршен

епски спев „украдена Прозершина“ (de raptu Pro

Serpinae).

A P A II. И.

Тисућа и једна ноћ.

Редак је народ, који има толико прича и гатака

као арапски. Узрок је томе, што су Араши од нарави

Тако разположени,да радо слушају чудновате дога

ђаје.То је дало повода,те су се вештаци надметали,

ко ће више и боље измислити такве приповедке, па .

су их после на јавним местима приповедали, као

Што је и данас на истоку по кафанама обичај. Тако

је постала разглашена арапска јуначка књига „ан

тара“, којује написао певац Ибн ес Саиг у VI. веку

Ш0 мухамедовском рачунању времена. Тако је по

Стала и збирка они у целој Европи познати чуд

НОвати гатака под именом „тисућа и једна ноћ“,

*) АнејЛукан, рођ. 38, а по заповести нероновој погубљен

65-е год. после Христа.

242

пуни топле оријенталске Фантазије и милине. Оне

су шерсијског порекла, што их је, као што је данас

познато, персијски шевац Расти списао, а Араши

их после превели.

Новела и Роман,

На оваквом пољудопадљивог измишљања процве

тала је на скоро и новела. Јер удесетом веку п.Хр.

нашисане привоведке, под именом „макаме“ *) нису

ништа друго, већ данашње новеле. Написао их је

Хамадани († 1007. после Хр.), и има их на броју

400.— Знатнији је Харири (рођ. 1054 у Базри, а

умрЋo 1121.)**) своим макамама, што их је лабаво

међу собом свезао чудноватим догађајима јунака

Абу-Сеида, те тако је први у Арапа створио роман.

Харири је остао Арапима за углед у вештачкој

поезији својом вештином у слогу и својим чароли

јама у риторици, а Европљанима предмет милине и

ДИВЉења.

П E P () И Ј. A.,

Фирдузи.

Абул казем Манзур, назван Фирдузи, т.ј. рај

- ски, бесмртни персијски певац,творац несравњеног

спева „шахнаме“ (цароставник), родио се год. 940

пос. Хр. Добивши препоруку од Шаха Махмуда, да

из велике збирбе историјски традиција напише ју

начку историју Ирана у стиховима, радио је ФирдуЗИ

30, а по некима 35. година на том важном делу И

*) Макама значи у арапском језику збор, или место, где се

људи састају и забављају, а после и саму забаву или какав

забаван састав.

**) Харири значи управо: трговац, што са свилом тргује, а

право мује име било: Абу-Мохамед-Казем бен-Али.

243

доврши га сретно; но међу тим падне у немилост,

уклони се из царскога двора у своје место рођења

и умре године 1020, у самом часу, кад му се Шах

опет одобровољио. Шахнаме има 60,000 стихова, и

приповеда дела персијски владалаца од постања

света до пропасти старог персиског царства од

Мохамедоваца, по старом миту, по гатки и историји,

у најшлеменитијој простоти и лепоти. Фирдузи је

створио највише дело у источној вештачкој поезији.

Осим поучљиви и јуначки спевова, романтички

приповедака и јуначки прича, имали су Персијанци

превелику множину басана, гатака и новела.

И T A Л И Ј. А.

Данте Алигијери.

У развитку лирске поезије у Италији видели смо,

да се иста није извила из народа, већ да је из

туђинства пресађена. Тако је готово било и са

епском поезиом. Данта није однеговала народна

муза, већ школа и наука. Па опет је међу Итали

јанцима један једити, као месец међу звездама, и

међу другима певцима свију времена као упоредни

јунак међу јунацима. Родио се г. 1265у Флоренцу.

Своим знањем узвиси се на скоро до највишега

достојанства у Флоренцу, ал" буде из своје земље

с многима прогнан, пошто је противна партаја,

названа „црна“, победу одржала. Од тога времена

(године 1302) није се више у своје оташтво вратио,

што му је пресуда изречена, да буде жив спаљен,

ако би икада пао у руке Флорентинцима. Употуцању

свом од немила до недрата за 19 година изТрошен

ббљом и гњевом због своје опаке судбине, сатpвен

огорчењем на неваљали свет умре год. 1321. у Ра

244

вени. Осим канцона, сонета и други љубавни шесама

писао је, као ондашњи велики Државник „tractatus

de monarchia“ (монархијски трактат), а и као зако

нодавацу италијанском језику „de vugari eloquentia“

(о простој речитости); али му је најславније дело

христијански еп „с ommedia“, које су касније због

великог поштовања назвали „divina“, т. ј. света.

У њој се описује најпре такао, после чистилиште и

рај, кроз која га места проводе Виргилије, његова

некадашња драга Беатрица и свети Бернхард. Свуд

га сретају важна, умрла лица, која нас својим раз

говором час наводе на шлач, а час ошет у нама

буде ужас и грозу — на кратко: цело злочесто и

ИЗОпачено стање тадашње Државе и Цркве описанO

је у комедији огњеним цртама гњевна срдца. Данте

остаје као чудо у историји књижевности својом уз

вишеном Фантазијом.

Ђовани Бокачијо.

Јошт за живота Дантеова родио се Ђовани Бо

ткачијо, године 1313. Имајући за учитеља споменути

велики спев, који је прве зраке бацио у његову душу,

а за пријатеља Петрарку, није чудо, што је први

жестоки пламен љубави за удатом доном Маријом

дивни поетски дар у њему пробудио. У роману „Fia

metta“ (Огњана), у ком је ту своју љубав описао,

пробија сва жестина усијаног јужног чуства и при

родност. Издао је касније роман „Филиколо“ идва

епа „Тезеиду“ и „Филострата“, али мује најславније

Дело „Декамерон“, или 10. дана, које га је с Дан

том и Петрарком упоредило и име му отца итали

јанске прозе прибавило. Декамерон има 10 новела,

које су достигле вршак лепоте и савршенства а на

Рочито изливеном сјајношћу у описивању, као што

је на пр. осим свију други, опис куге. Бичем сатире

245

шибао је највише злочесте калуђере својега времена,

не штедећи ни друге због њиови иступа и нева

Бојард и Ариост,

Шосле овакви узора окаљаше свој век неколико

безсрамни шисаца новелама, које би требало мраком

заборавности покрити (изузимље се из овог реда Ан

тоније Франческо Грацини јt 1583. г. из Флоренца,

својим приповедкама), док се опет у 15-м веку није

епска поезија из блата са Бојардом и Ариостом

ПОДИГЛа.

Бојард (Маttео Маria, умрЋo 1494) оставио је

недовршено дело „Orlando inamorato“ (заљубљени

Орланд), витешки спев у 50 песама, што га је смрт

пре времена уграбила. Недовршено ово дело наста

вио је Ариост (Lodovico Ariosto), pohен 1474,у ви

тешкој епошији „L'Orlando furioso“ (бесни Орланд),

од 46. песама, на којој је радио 11 година. Шоред

онолике просуте сјајности и лепоте у гдекојим епи

зодама опет је ово дело у целом без праве епске

свезе због неуморног скакања из једног чудноватог

Дела у друго и због многи епизода. Осим тога и ка

рактери су му више налик на лутке, него на ју

наке, што се за својим страстима без обзирце по

Воде. Ариост је умрЋ0 године 1533.

Торквато Тасо.

Све дојакошње италијанске ешопије имале су

једну главну ману, што у романтики нису имале

наивности и вере, а у витештву праве љубави. Права

је епопија без ове мане изчекивала свог творца, који

јој се роди год. 1544. Торквато Тасо, одвећ осе

Тљив, суморан и дубоко мислен, о ком се прича,

Да се није никад насмејао, остави Италијанцима у

246

свом „ослобођеном Јерусалиму“, у 20 песама, нов

узор у романтики, повративши је из чуствености и

ироније у њену праву постојбину, у христијанство.

И ако су карактери у овој епошији позајмљени из

Омира и Виргилија, опет су поједина места тако

Дивно изведена и представљена,да се може без уве

личавања рећи, да је поезија изцрпила све своје ча

poлије, кад ју је тако окићену у свет шустила. —

Такво је савршенство показао Тасо и у лирици, у

сонетима, канцонама и мадригалима, својим жарким,

дубоким чуством, те с тога учен свет о њему из

рече свој суд, да је и као ешик и као лирик роман

тику средњега века у Италији на највиши вршак са

вршенства подигао и завршио. Умрљо је 25 Априла

1595 у Риму, на неколико дана пре одређенога вре

мена, кад су га хтели свечано у капитолу као певца

увенчати.

УВОД.

Док су у јужној Французкој Трубадури неговали

лирску поезију (сравни стр. 165.) дотле су у северној

Французкој Трувери епску поезију пригрлили. Има

јући множину вештаства у старим народним при

чама, створише романтички еп. Од тога времена

постала је у Французкој непрегледна множина епски

споменика: романа различне врсте, романтичко еп

ски спевова, и свакојаки прича, које нам није мо

гуће набрајати, а и по својој садржини, која се све

више и више у празним алигоријама губила, не за

служује особите шажње.

И само време угледања на старе класике, с пр0

буђеном науком и утврђеним монархијским принци

пом, није на епском пољу никакви сјајни спевова

247

произвело, да би вредно било, подуже се око тога

забавити. Безстидна улагивања и ласкања дворска,

пастирски романи, ШТО нам навлаче зевање, и ко

јекакве јалове епопије, као што је на пр. „фран

сијада“, не могу се данас препоручити, код свију

ОДЛИЧНИ ТИТула. Тадашњи шеваца, као: „la Pleiade

finançaise“, „prince de poétes françaises“ и т. д. С

тога ћемо прећи на 17. век.

Фенелон, Лесаж и Ла Фонтен.

После многи узалудни покушавања једва једном

испаде за руком, да Французима створи право еп

ско дело, а то је био Франсоа де Салињак де Ла

мот Фенелон (1651—1715), архиепископ. Његов „Те

лемак“ (les aventurs de Télémaque) одговорио је тада

свима потребама епске естетике и био је примљен

с обштим задовољством. Исто је тако уЛесажу до

била Французка, после своје пошлаве у правом сми

слу с романима, Творца класичког романа: „роми

даба“ и „Жил Блаз из Сантилане, који су и данас

готово у свачијој руци: толико свакога привлаче

Вешто и оштроумно представљене истине из живота.

У приповедци и басни одликовао се Ла Фонтен

(1621—1695) од своји сувременика Пe bonne homme

Назван, својим подпуним познавањем живота и људи

И безазленим оштроумљем.

БОРЦИ ЗА СЛОБОДУ У ФРАНЦУЗК0Ј,

Boлтер и Русо.

Какво је жалостно време било у Французкој онда,

Кад се родио Волтер и Русо, и каква је у обште

ВОЛТерова заслуга у Французкој књижевности, Ви

Дели смо. С тога ћемо овде споменути само она ње

Ова поетска дала, која су му и на пољу епске по

248

езије име обезсмртила. Међу многим романима добро

му је испао за руком „Задиг“, али му је најбољи

„Кандид или најбољи свет.“ Најженијалније је вол

тероводело „девојка орлеанска“, шаљивјуначки спев

у21-ј песми. „С циничког гледишта“, вели Шер,„сма

трајући орлеанску девојку морамо јој се дивити као

најсјајнијем ватромету оштроумља и руге, као су

штој слици 18-г века, као ваплоћењу духа у овом

периоду неваљалства, растварања и рушења; али

само за један корек, само за један палац даље од

овога гледишта, шак ће дело у сваком непоквареном

срдцу пробудити негодовање и чуство, да дух није

никад сам себе толико наружио, колико је овде.“

Ру с 0,

Други уз Волтера неуморни борац за слободу и

човештво, Жан Жак Русо родио се 28-г Јунија 1712

год.у ГенФу. После дугога тумарања и без правог

занимања због својега нешостојанства, оде јошт у

младим годинама у Париз, напојен духом републи

канским, и жеднећи за славом. Али му је сва радња

његова слабе користи доносила, док му није година

1750 списатељској слави основу положила. Те го

дине обдари га академија наука због написаног дела,

да вештина и наука не чини човека бољим, и то је

била бачена жишка, која му је славољубље до пла

мена разпалила. Шта је шосле тога у прози писао и

како је све више и више неодољивом речитошћу и

природним даром и оригиналношћу своју славумно

жио, остављамо историји књижевности. Године 1759

изда у писмима састављен роман „нова Хелоиза“.

којим је опаку друштвену закржљавост живо нацр

тану пред очи ставио и жељуза бољим, за поврат

ком природи у грудма разпалио.

Године 1762. осуде га на затвор због написаног

249

„Емила“, те с тога побегне Русо у Швајцерску. У

овом роману основна је мисао, да је човек по при

роди добар, но да га само цивилизација чини злим

и неваљалим, и да се опет мора природи вратити,

ако жели бити добар и срећан. После многогодиш

њег гоњења, ша због тога после многог тумарања

умре не далеко од Париза на добру свог пријатеља

Маркиза Жирандена год. 1778.

Због различног начина, којим су ова два велика

човека свој век преобразили,ичовештво унапредили,

прозвали су Волтера главом, а Русоа срдцем својега

века. Јер док је Волтер, управљан разумом, нева

љалства светска шибао ругом и оштроумљем, Русо

је, следујући свом огњеном срдцу, из овога изливао

разташајуће осећање у корист човештва. „Волтер је

реалиста, т. ј. он сматра свет и људе какви јесу, а

Русо је идеалиста, т. ј. он сматра свет и људе, ка

кви би требало да су.“

Новији епски певци,

Од новији епски певаца у Французкој познати су

јошт: Алфред де Вињи (рођен 1798. год.), Емил

Дешампи, Сент Беф, Алфред де Мисе (1810—1857),

Балцак (1799–1850) и Виктор Хиго, (рођ. 1802.),

признат за главу романтичке школе. Његов историј

ски роман „паризки нотр-дам“ заслужује свестране

похвале. — Ђорђе Санд (1804). Под овим именом

позната је велика певачица Аурора Дидеван, која

је својим силним слогом свет обчинила, а одкриве

ним дубљинама срдца човечијег, разсветљеним ње

говим тајнама свет занела. Да није ништа друго

Нашисала, осим „Индијане“— ово би јој једно дело

Пронело име кроз векове. Њени су романи произ

води зрели година, година пуни патње и борбе, у

25()

којима се јачина духа огњеном и осетљивом срдцу

свом снагом одупире.

Многи од новији писаца, који суза врло кратк0

време славу шожели, пали су пред судом критике

у своју ништину, као што је н. пр. Жил Жанен,

Алеск. Дима старији, Евжен Си и други, па с тога

им и не поклањамо веће пажње.

III II А Н И Ј А,

Сид народни.

Шшанска народна шоезија развила се у рату с

Маврима. У том времену постадоше они дивни ро

манси, као непостижни узори чисто објективног сва

тања и представљања, и завршише свој најсјајнији

период са пропашћу Мавра у Шпанији. По овоме

опевали су ови романси јунаке, витезове онога вре

мена: Карла великог и његове Паладине, грофа

Аларка, Инфанта Лару, небројене христијанске и

мозлемске јунаке, а нарочито је народ овековечио

свог великог кампеадора, Родрига Дијаса де Ба

вар, боље познатог под арапским именом „Сида“,

својега љубимца, од времена, како се на шољу ви

тештва појавио, ша до смрти, у 153 романса. Ис

том у 15. и 16. веку почели су ове јуначке народне

песме из уста народа бележити и прикупљати у

збирке, назване романсери и канционери.

Сид у вештачкој поезији.

Осим овога у чисто-народној поезији прославље

ног Сида, има у шанској књижевности јошт један

сшев о Сиду (Poema del Cid), од безименог певца,

на ком се већ појављују знаци вештачке поезије, а

тако исто и други размер. Док су у народним ре

251

дондилијама (сравни стр. 174. под *) употребљени

трохејски стихови од 4. коленца, овде су стихови ду

гачки од 10—16. слогова, са владајућим дактилом.

Тај је спев најстарији споменик шпанске вештачке

поезије и спеван је по свој прилици у 12-м веку.

Легенда, витешко-романтички спев и витешки роман.

Поред народне епске поезије почела се разви

јати и црквеиа епска поезија у легендама, задр

жавши своју народну простоту. Гонзало де Берцеa

(1198—1270) познат је као прави певац ови (на

броју 9.) легенда, а писао је стиховима од 12и више

слогова са четвороструким сликом, који су касније

названи „александровски“ (сравни у П. делу S. 32.),

што их је Жуан Лоренцо Сегура у свом спеву о

Александру великом употребио. Сшојавањем витеш

тва са религиозном тежњом постао је горњи вите

шко-романтички сшев („Poema de Alejandro Magno“,)

а од овога опет витешки роман. Први је витешки ро

ман написао Васко де Лобеира (живео у 14-м веку)

под славно познатим именом: „Амадис из Галије“

(Amadis de Gaula), из ког су после безбројни ви

Тешки романи произишли.Уњему се приповеда љубав

Амадиса и Оријане, кћери енглезког краља.**)

0 e p в а нт е с.

У току времена, пошто Шпанци познадоше ита

лијанску поезију, отуђише се певци од своји красни

**) Шевирев овако се о овом роману изражава: „Ришарскi

poман, зтотЋ блистателњнић мiрЋ, волшебства, гдЋ чуде

сному нbтљ границљ; гдЋ вси жизнљ пролетаетљ, какЋ, радљ

мрких, призраковљ волшебнаго Фонарн; гдЋ все возмoжно :

гда вch страни, вcћ народн, вcћ имена смћшани; гдљ небо,

землин и океанљ согласилисњ на всликое чудо. Таковљ Ама

дисњ Галлiи, произведенie Испанскаго воображенia.“

252

народни песама, те се почеше на италијански еп

угледати. Стога и Ерцилинов (1533—1595) еп „Ара

укана“, у 37. песама, и ако је у њему предмет ис

торијски, није могао, без народнога украса, добити

своје праве епске лепоте.

Боље је среће био роман, добивши у Сервантесу

(Miguel de Cervantes Saavedra), pohеном год. 1547.

свог врстног заступника и обновљача. После дуге,

крваве борбе са сиротињом, пошто му ни јуначка

борба на мору приликом сјајне победе шпанске вој

ске над полумесецом, у којој је леву руку изгубио,

ни касније дуго робство у Алгиру, непоправише

бедно стање, буде принуђен, да као драматик по

тражи своје издржавање. Но све његове драме неби

му сачувале име у оваквом спомену, да није издао

„живот идела оштроумног племића Дон Кихота из

Манхе“, ову пародију и гроб старом Фантастичком

витешком роману, а ново светило новом роману.

Она противположеност међу идеалом и животом,

међу поезиом и прозом, која је онако подпуно и ве

што у Дон Кихоту представљена, могла је само у

глави Сервантесовој просијнути. „Дон Кихот је“.

вели Шер, „највеличаственија алигорија, која је

досад измишљена, а почем је ова алигорија на те

мељу савршеног пластичког представљања Друш

твени одношаја у тадашњој Шпанији, то је она у

исто време и најбољи роман, који је икада нашисан.

неизцрпљиво благо мудрости и најшлеменитијегужи

вања.“ Не мању хвалу заслужују и његове новеле.

УмрЂ0 је год. 1616.

У 18-м веку већ је ова оригинална народна Ш0

езија са своје висине пала својим робским угледа

њем на Французе, док је није задобивена сјајна

Лесингова победа над Француским назови класициз

мом и у Шпанији, у 10-м веку, повратила.

253

Барди и 0сијан.

Келтиски барди *), који су својим песмама у на

роду неговали јунаштво и шобожност, шознати су

Европи од године 1738., кад је шотландски писац

Макверсои комађе њиови песама , сачувано у устима

ирског народа, на свет издао, под именом „Осија

нове песме“. **) После дугог препирања, да ли су

0сијанове песме заиста из оног старог времена, или

су, као што је касније доказано, много млађе; шо

сле изливене превелике хвале, која их је над оми

ровим шесмама подизала, и превеликог мало ува

жења, које ихје опет сувише понижавало: данасје

суд о њима пречишћен. И ако ове песме нису онако

старе; и ако се не могу у свему упоредити с оми

ровим спевовима: опет је њиова поетска вредност

Толика, да се и познаваоци класичке старине могу

Лепотом њиовом занети. Био тај пепознати шевац

који му драго, доста је то, да је он, по сведочби

сами ови нежни и суморни песама, био нашојен ду

Х0м старога класицизма, и да ће његове песме и у

најпознијем потомству пробудити чуство благе ме

ланхолије, којом је заданут певац, кад га облећу

Духови изгинувши јунака. Бегов Фингал, кад после

Добивене вести, да му је син у у битки погинуо, у

бој полази, подиже нам косу на глави од страха; па

Опет тај тако страшан јунак, сравњен с Омировим

Ахилом, чини нам се као лав према тигру, као чове

*) Реч барди произведена је од старе северне речи bardhi=

штит.

**)Уирландском народу остала је прича, да је Осијан био

син краља Фингала, који је свог отца у биткама као певац

пратио, а после ослепио.

254

чан јунак према дивљаку, те у нама пореддивљења

буди и љубав у највећем степену.

Други род народни песама у Енглезкој остао је

од нормански певаца *), који сузаузели место стари

барда, те у својим песмама сачували старе приче 0

јунацима и прославили тадашња витешка дела, ау

исто време прокрчили пут спајању енглезко-саксон

ског и Французког језика у један енглезки. Њиове

народне баладе зову се минстрелси, и окићене су,

као и све народве песме, поетским бисером. Но ова

снажна, млеком природе одојена поезија, уступила

је на скоро романтики северо-Француски трувера и

италијански певаца, док је није на ново, истом у

другој половини 18-г века, у пуном смислу природни

певац Роберт Бурнс из Шотландске, певајући за

плугом, повратио и на највиши вршак савршенства

попео својим осетљивим, и у исто време јуначким

срдцем и духом. „У њему видимо“, вели један ши

сац о њему, благост, дркћуће женско срдце поред

дубоке озбиљности, шоред снаге и страстнога ју

начког огња. Сузе леже у њему, а трошећи огањ

лежи сакривен као муња у кашљи летњега облака.

Он има у своме срдцу тон за сваку ноту човечијег

осећања.“

Угледањем на туђе узоре изгубила је енглезка

поезија своју природност и своју наивност, а п0

*) Ово име (минстрелси) прешло је са освајачима Норма

нима у Енглезку, и постаде ту на скоро обште познато.

255

стала је, као и њени узори, вештачком поезијом.

И сам велики Милтон, који је својом даровитошћу

могао црпети из самог свог духа и срдца све оне

слике у његовом „изгубљеном рају“, није остао чист

одтаквог угледања, преневши много из класицизма

у свој спев. У„изгубљеном рају“ приповеда се, како

су безсмртни, али зли духови од Бога одпали, и

како су први људи погрешили, те изгубили рај, као

што нам је у библији сачувано, дакле борба мрака

са светлошћу, а нашисан је у 12. песама. И ако се

у целом не може сматрати као савршен вештачки

производ, опет га поједина, несравњено лепа места,

карактери и описи, чине безсмртним у књижевности

(сравни стр. 177).

Комичан еп, ОФИФТ,

У комичком епу одликовао се Попе (срав. стр.

179.) нарочито „украденом коврчицом“, о ком су

критичари рекли „да му сатира носи венерин по

јас.“ Онако ништаву садржину у овом епу *) умео

је Шопе попунити својом вештином у представљању,

својим красним, гиздавим слогом и богатим оштро

УМЉем.

Други комички роман, који је онда целом свету,

тако рећи, познат био . остао је од великог хумо

ристе Џонатана Сфифта под именом „гуливерова

путовања“ (Gullivers travels), у ком су све опачине

Онога времена представљене. У осталом мора се у

0бште о њему приметити, да се увек придржавао

Зрелог искуственог разума , клонећи се идеалног

*) Лорд Петар повредио је у једном весељу границе при

стојности, што је из косе једне госпође одсекао најлепшу

коврчцу, те с тога се роди велика распра— то је цела

садржина овога епа.

256

света. Родио се 1667, а умрЋо као прота у лудилу

1745. године.

Шутнички и породички романи.

У исто време постадоше две нове врсте романа:

путнички и породички. Првога је творац Данило

Дифо (1663—1731.) под именом „Робинзон“, који је

после небројене метаморфозе претршио, и по целој

се Европи просуо, а други је основао Самуило Ри

чардсон (1689—1761) са својим романом „Клариса“,

написаним у шисмима, а у Тежњи моралној.

Валтер Скот.

На скоро за овима роди се и трећи творац но

вога романа историјског, Валтер Скот год. 1771.

Путовањем кроз Дивље-романтичке крајеве западње

Шотландске обогађен народним песмама из живи

уста, изда их на свет прерађене под именом „шот

ландски минстрелси.“ На три године касније изда

јуначки спев, састављен из народни балада, а 1808

другу епошију о крвавој битки, коју су Шотландези

противу Енглеза год. 1513 изгубили: 1810 „морску

девојку“, народни еш, у ком је Скот први пут упо

знао читаоце с пределима, обичајима и карактерима

Шотландеза. После многи балада, које су му као и

епопије придобиле обште поштовање, пређе Скот на

роман, тедавши му основу историјску створи Европи

историјски роман, донда непознату врсту романа.

„Ваврли“, у ком га и до данас није јошт нико прева

зишао. Од год. 1814—1831 изишла је невероватна

множина његови историјски новелау74 свес. Његови

народни карактери превазилазе јунаке у витешким

романима својим духом и моралном лепотом, својом

слободом и верношћу, и у народним карактерима

лежи сво богатство Скотово. Умрљо је године 1832.

257

T о м а М 0 p.

Ради допуне онога, што смо на страни 180 на

вели, морамо се вратити на Тому Мора, бајронова

пријатеља, који се онако славно одликовао у ли

рици. Јер све наведене лирске цроизводе увенчао

је главним спевом: „Лала Рок“ (т. ј. лалини об

рази) или „источни романси“, који састављају че

тири поетске шриповедке: умотани пророк из Кара

сана, обожавци огња, pај и Пери, и светлост ха

рема, од који је највеличаственија „обожавци огња.“

Друго му дело „the loves of the angels“ (анђелске

љубави) није тако за руком испало, и ако му је и

ту живошис и музика у стиху достојна дивљења.

Лорд Бајрон.

После онолики велики умова и даровити певаца,

роди се год. 1788. Јануара 2. Ђорђе Бајрон-Гордон

у Лондону, да све прослављене епске певце у свом

Оташтву својом“ сјајношћу баци у присенак. Јошт у

својој 23 год., кад је у свет пустио две песме од

спева „Childe Harold's pilgrimage“, (витеза Харулда

хаџилук) исунио је дивљењем велико и мало, при

јатеље и непријатеље с критичарима заједно, те га

поставише у први ред велики људи у књижевности.

На скоро за тим издаоје турску пришоведку „Ђаур“,

„невесту из Абида“ и „Корзара“ (гуса). Колико је

свет овим поетским приповедкама био изненађен и

у срдце Дирнут, може се лако закључити шо данаш

њем усхићеном расположењу, којим нас ове и после

толиког читања обузимљу. Онаквог поетскогживо

писања, онакве огњене страсти у љубави и освети,

најпосле онаквим начином, у онаквом облику пред

стављене — свет до онда није угледао. У свом пу

TОВању, осим други поетски дела, довршио је и че

Тврту песму његовог спева „Childe Harold“ и не

ТвоPилА повЗиг. 17

258

сравњени еп „Дон Жуан“, круну свима својим умпим

производима.

Ухвали о Бајрону све је изцрпљено, што су крити

чари могли измислити.*) После Шекспира није јошт

ни једном писцу у новије време разумне и основане

критике толико хвале поклоњено, колико Бајрону.

— Савладан тугом и гњевом, што је дипломатија

изневерила Грчку, која се била латила оружја, да

стресе ланце Турскога сужањства, прода цело своје

имање, те са неколицином друга оде у Грчку. Ту

подигне о свом трошку бригаду Сулијота и добије

*) тако вели о спеву Сhilde Harold један непознат критичар

(state g. š. 5. st. b. Must. 1837.) између осталога: „Бо

гатство слика, мисли, појава неизмерно је, а језик тако

племенит, тако језгровит, тако врстан, тако мешовит са

разтапајућом нежношћу и грмећом снагом, да се с овим

производом праве иншпирације неможе ништа упоредити.

Уњему је необјашњен поетски чар; цело је увијено чуд

новатом атмосфером, која све дисањем лепоте провејава.“

О Дон Жуану пак вели Гете: „Ово је дело безконачно

женијално.“ А Шер вели: „Стварајућом силом савла

ћује он играјући се огромно вештаство, неограниченом

влашћу заповеда он свима демонима своје поезије при

поступању с истим вештаством . .. . У најбогатијем раз

витку своје фантазије показује певац, да је у свему ви

чан, на највишим висинама, као у најдубљим пропастима

живота, на југу и северу, на западу и истоку, у најтај

нијим скривалиштима човечијег срдца, као и у помест

ним одношајима туђи обичаја и у науци старе и нове

историје .... Ако се јошт узме у рачун, да је бајронов

поетски слог у Дон Жуану достигао савршенство, које

је Бернеа побудило, да ове речи изговори: „Како је

благ и снажан у исто време; он грми у Флаути“; ако се

узме у рачун, да је певац у овоме онако исто велики. У

узвишеном као и у комичном; ако се најпосле узме у ра

чун, да му је на згодном месту при руци редка епска

снага и пластика: онда ћемо признати, да је Дон Жуан

круна бајронуви производа.“

259

заповедништво над војском, која бијаше одређена,

да на Лепанто удари. Но почем се та експедиција

нешто закаснила, разгњеви се Бајрон, те му мали

назеб нанесе смрт 19. Априла 1824.

Најновије време.

Историјски романи Валтера Скота, који су од чи

талаца онолику хвалу пожњели, морали су и писце

ОДазвати ИЗ Шредела простог измишљања на поље

историјско , те тако се на скоро енглезка књижев

ност обогати одличнпм историјским романима. Нај

знатнији је од ови писаца Американац Џемс Фени

мор Куир (1789—1851). Његова описивања живота

Индијанаца и насељеника, првобитни обичаја своје

земље и природни позорја, као и успомене из ис

торије републиканске му домовине у његовим без

бројним романима, стављају га уз Валтера Скота.

Он је и творац новог морског романа.

Осим овога познати су: Булвер (1803), Дикенс

(1812), Ервинг (1783—1859) Тома Карлајл (рођен

1795.) и Алфред Тенисон (1810).

Н_E M. A.Ч. К. А,

УВОД.

До деветог века била је епска поезија у Немаца

чисто народна ијуначка, а од деветог века уступио

је јуначки елеменат црквеном миту. Место народни

певаца приватише се поезије калуђери и попови, те

својим господарством замутише извор јуначким ше

смама. Истом у 12. веку, и то са Фридрихом Црве

нобрадим (Барбаросом) — пошто се светска власт

својим витештвом са духовном изједначила, и пошто

и из

и из

ALA

179.

26()

се Немци у крстоносним ратовима са Французким ви

тешким животом и поезијом упознадоше — поврати

се народна поезија (види стр. 180.), да на светко

винама, скупштинама и венчавању владалаца у на

роду буди чуство о јунаштву и племенитости. У том

времену постала је немачка романтичка витешка п0

езија са одличном цртом чудноватости, коју је народ

са собом са истока, после крстоносни ратова, донео.

Садржина је овим песмама у обште: христијанско

романтичка тежња за вишеземним, витешка хра

брост, дворски обичаји, а пре свега чудновате љу

бавне приповедке, уплетене са чудноватим догађа

јима јунака и јунакиња и с борбом христијанства са

Волфрам и Готфрид.

Међу многим певцима у овом периоду најзнатнији

су Волфрам из Ешенбаха (у 13-м веку) и његов су

временик Готфрид из Штрасбурга. Први је нашисао

„Пaрзивала“, романтички еш у 16. песама, а други

стоји у средњем веку као Фарос из старога века,

као један од највећи шеваца и вештака са својим не

довршеним делом „Тристан и Изолда“, које Немци

толико хвале, да би га готово с омировим спевовима

упоредили. Ова двојица завршише епску народну по

езију, и предадоше је на кратко време као залогу

на чување и неговање свештенству, грађанству и

витештву. Међу тим су народне шесме прелазиле

као обично од уста до уста, понављале се, попра

вљале и усавршавале у устма прави вештака, ДОК

се под непознатом руком све такве народне песме

о хунском краљу Ецелу илш Атили не слише уједан

народни еп, под именом „Nibelunge-Not“ (око 1200

до 1210). Он има два велика дела и 39. песама са

2440 строфа од 4 стиха (сравни 5. 66.)

261

Вештачки певци.

Пошто је народна поезија прешла у руке веш

тачки шеваца (Meistersánger) (види стр. 181), а ови

опет примили окове Французке поезије, није се мо

гло ништа особито створити, до времена препоро

ђења немачке књижевности у обште. Истом од вре

мена клопштокова оживела је и шоезија у обште,

па и епска, и ако се клопштокова „месијада“ (у

20 песама) не може као еш сравнити с милтоновим

изгубљеним рајем.—Сретнији од њега био је Кри

стоф Мартин Виланд (1733—1813), напојен духом

Лукијановим и волтеровим, као обновљач немачке

анакреонтике. Од многи његови епски спевова: „Дон

Силвијо из Розалве,“ „Агатон“, „Идрис и Зенида“,

„Грације“, “Комбабус“ и т.д. најбоље му је испала

За руком приповедка, Музарион“, почем је у поет

ском слогу све до ондашње певце превазишао.

Но праву му је славу прибавила поетска при

поведка „Гандалин“ и романтичка епопија „Оберон“

у 12. песама.

Фос и Биргер.

У оном колу узавреле омладинске дружине, које

смо на стр. 184. споменули, посебног спомена за

служују јошт на овом месту Фос и Биргер, први

(1751–1826) због своји прослављени идила, а на

рочито због „Луизе“, сеоског спева у три шесме, и

због „седамдесетог дана рођења“, а други због своји

балада нарочито „Леоноре“, „шесме о врлом човеку“,

и „дивљег лова.“

Биргер (1747—1794) је најдаровитији певац у

целом колу гетинжске дружине, и највећа му је

заслуга у томе, што је у Германији баладама дао

нов живот, угледајући се на енглезке народне ба

--

262

ладе,и заданувши их драмским духом и живописном

угледљивошћу. Као народни певац разглашен, п0

будио је завист, те јој и сам велики Шилер није

могао одолети. Његова расправа о народном шевцу,

код свију своји одлични црта ипак носи на себи ја

сне знаке зависти, нити је, поред одкривени мана

могла биргеровим баладама цену побити.

Гете и Шилер.

Гетеово прво епско дело био је роман „вертерова

страдања“, који је с његовом драмом „Гец из Бер

лихингена“ немачки народ с одушевљењем примио и

шисцу прво место на немачком парнасу уступио. По

лепоти слога има овај еп и данас своје важности,

али судећи по његовој садржини морамо се чудити,

зашто нам га је у новије време Раић превео. Онакав

слабомоћан, плачљив, сулуд Вертер могао се само

онда Немцима дошасти. Колика разлика између овог

и каснијег, после 21. године свршеног (год. 1795)

романа „мајстор-Вилхелма године учења“. Но к0

лика је вредност овом роману, опет је идилски еп

„Херман и Доротеа“ својим класицизмом превазишао

све, што је Гете на шољу вештине произвео. Ту се

старим Грцима у свему толико приближио, да Шеру

подпуно одобравамо, што је казао: „Овај еш тако

мирно, јасно и наивно, тако право шоетски од Дела

к делу напредује, да се, осим омирове, Никаква

епска поезија ни старог ни новог света не може ни

издалека с њим сравнити. Кад би све пропало, шт0

нам је у лепоти из старог века сачувано, слика ге

теове Доротее могла би нам представити елинскуле

поту и вештину.“ Од велике су му важности и ње

гове баладе, као и новела „die Wahlverwandschaf

ten“, која се нарочито пластичком вештином одликује.

263

Подобно Гету прослвио се и Шилер у епској

поезији својим баладама „Ибикови ждралови,“ „гњу

рач,“ „поликратов прстен“ и т. д. Но од свију ње

гови лирски и епски спевова најзнатнија је „песма о

звону“,у којој је онако лепо у радњу ливења звона

уплео цео живот човечији од колевкедо гроба, тоном

измешаним: лирским, епским и драмским. Његова

духовна делателност уз свог пријатеља Гета раз

вила се и на пољу естетичке критике, коју овде

само узпут спомињемо као допуну његовим великим

делима, докле му се хвалом подпуно не одужимо на

0стали знатнији епски певци.

У овом времену заслужују спомена: Жан Пол због

своји хуморски романа, Матисон (1761—1831) због

поетски жипописа предела, Чоке (1771—1846) због

новела, Тик (1773—1853)због своји гатака и новела,

Клајст због приповедке, Ернст Шулце (1789—1817)

због романтички епопија „Цецилија“ и „Обчарана

ружа“, и други. Но особиту пажњу привлаче на се:

већ једном славно споменути лирик Хелдерлин (види

стр. 180.) својом поетском приповедком „Емилијом“,

својим „Архипелагом“ и романом „Хиперион“, —

Фридрих Рикерт својим „источним ружама“, брам

ским пришоведкама“. јуначким спевом „РОстем и

Сураб“ и многим другим за чудо лепим спевовима

—и најпосле Уланд својим баладама и романсима.

Од даровитог певца Хајнриха Хајне споменућемо,

краткостиради, само хуморске спевове: „Ата Трол“

и „немачку зимњу гатку“, од Јулија Мозена (рођен

1803.) његова два знаменита спева „RitterWahn“ и

„Ahasver“, и његову збирку новела, а од Ленауа

његове романсе и „Савонаролу“, повећи спев.

264

„Слово о полку игоревом.“

Од свију стари народни руски песама, сачувао се

само један епски спев „Слово о полку игоревом“, из

12 г. века, од непознатог писца, из ког се види,да

је јошт удавнашња времена руски народ имао своји

народни песама, пто се у њему спомиње певацБојан

и прослављени у шесмама јунаци: Јарослав, Мсти

слав и Роман Светславић. И ако је овај сшев пре

писивањем изкварен дошао до нас, опет је у њему

сачувана народна поезија, почем се јасно види, да

га је писац из различни, њему познати бивши пе

сама саставио. Светић, који је овај спев у ГV. ч. го

лубице печатао у преводу, стихом десетосложним,

мисли, да је писац морао бити какав инок из ма

настира кијевског, што га је написао у облику цр

квено-библијском. Но био тај који му драго, доста

је то, да нам је сачувао у споменутом спеву нешто

и из старе словенске митологије.

Сви су други народни спевови прелазили само од

уста до уста, од отца на сина и сачували свој живот

у народном животу, у народној тошлој љубави и за

хвалности према прецветалим јунацима.

Руске „думе.“

Старо сјајно доба руске борбе, која се у „полку

игоревом“ представља, није могло остати без важног

утицања на народне певце и у Малој Русији, и по

томе судећи морали су певци и малоруски онако ју

накеу шесмама прославити; али је те песме, као и

много друго, време прогутало. Томе налазе узрока,

што је новије вештаствоудумама својим новим,дакле

јачим упечатцима стару историју из срдца потисло,

265

те тако постадоше „думе“, овај народни еп, у коме

се онако красно опевају јунаци у народној борби са

злотворима од 15—18-г. века. Све ове шесме деле се

на три периода: у први спадају борбе козака сТа

тарима и Турцима шо пустарама и на Црном мору; у

други борба њиова с Пољацима, а у трећи период

песме, које се односе на свезу с Русијом. Осим ча

ровне лепоте, која се у овим песмама огледа, пре

лива их и топло меланхолијско чуство, подобно

осијановим песмама.

Угледање на туђе узоре.

Са изгнањем монгола почела се књижевност у Ру

сији под Иваном П. полако дизати и снажити; али с

долазком науке из туђинства увукоше се и туђе ве

штине, те народну поезију потиште угледање на туђу

поезију, на узоре различни народа. Вештачка Да

кле шоезија од времена Петра великог била је у Руса

и италијанска и Французка и немачка и енглезка—

само не руска, до најновијег времена, док је нису

Даровити људи, а нарочито од времена Лермонтова,

народним духом заданули. Тим је путем ишла ли

pика, па за њом и епска поезија, да о драми, као

најтежој шоетској струци и не спомињемо.

Од свију ови вештачки певаца најзнатнији је је

дном већ (стр. 196.) споменути Жуковски, што је шо

езију романтизма немачког и енглезког на поље руске

поезије пресадио, па и на саме своје, силно патри

отски опеване јунаке (у „Певац у стану руски вој

ника“) слику романтизма пренео. Осим њега познат

је Козлов (р. 1780), што је Русе упознао с бајро

новом поезијом, својом поетском приповедком „Мо

нах“, која на бајроновог ђаура опомиње. Ове се ни

сам велики Пушкин није могао са свим опр0СТИТИ.

266

Пу ш к и н.

Александ. Шушкин, рођ. 26-г. Маја 1799 у Пе

тербургу, а умрЋо год. 1837. 10Февруара од ране,

коју је од шушке у двобоју добио— највећи шоет

ски ђеније, ког је до сад Русија имала, придржавао

се, истина, Бајрона, али с таквим даром и осо

битошћу, да ће читалац, савладан лепотом мисли и

огњевитим осећањем, радо заборавити на оно све

тило, које је ову топлоту, овај живот пробудило.

Његове огњене песме и баладе, које су дисале осве

том противу деспотизма, навуку му царев гњев, те

та Александер отера у унутрашњост земље, где се

упозна с народним обичајима и с народном поезијом.

Обузет лепотом ови песама створио је Русима п0

етску приповедку „Руслан и Лудмила“, која је старо

руско вештаство и руску народност вешто с роман

Тиком спојила. Од многи други поетски приповедака

и новела, које више или мање на Бајрона опомињу,

нашисао је роман „Евђеније Онегин“,у ком је своју

даровитост најсјаније обелоданио, а нарочито у 6-j

књизи, и којим је обилате знаке оставио, да би се

у кратком времену до оригиналности узвисио, да га

није смрт тако рано уграбила.

Л e p м о н т о в.

Михаило Лермонтов, који је у својој30-ј години

године 1841. 27-г Јулија у двобоју погинуо, написао

је више шоетски приповедака, од који „Черкезче“

називљу Драгим каменом нове поезије; али је Лер

монтов највиши, идоондашњим писцима руским не

Домашан у свом малом епу „спев о цару Ивану Ва

сиљевићу“ духом старе народне поезије и наивношћу.

Као год што је Пушкин у споменутом делу „Онегин“

своју смрт предсказао, тако је и Лермонтову свом

267

poману„Јунак нашега доба“, ито тако,да се и окол

ности готово у свему шодударају.

У новије доба добила је новела у Русији више

врстни заступника: Одојевског, Ужакова, Павлова,

Херцена и Бестужева, названог Марлински († 1837),

али је међу свима као народни новелиста најзнат

нији Гогољ.

М ал о р у с и.

Богата народна шоезија у Малоруса , која је у

Народу љубав за народношћу подржавала, којој су

певачи, подобно минстрелсима, живот продужавали.

показала се у Малоруса у много јачој снази, него

у остали Руса и у само доба наступивше цивилиза

ције. Док је код други туђинство у књижевности

преобладало, сачувао се у Малоруса народни дух у

крепкој борби противу навале туђинства. Тако ви

димо Ивана Петровића, Котљаревског (1769—1838)

Како први развија стег на пољу књижевности, те,

почевши писати малоруским језиком, отвори борбу

противу туђинства и старога класицизма у својој па

родији Енеиде и својим различним приповедкама.

Његов пример повукао је за собом и друге, те се

борба, и ако очајно продужила до најновијег доба

Васкрсле народне свести и народнога духа. Такви

су између остали Аргемовски Гулак и Г. Т. Квитка

(Основјаненка 1778—1843). Но најзнатнији је био

Тарас Шевченко (+ 1861.), о коме руски критичар

Костумаров овако говори: „Шевченко као певац био

је други народ, који је продужио своје поетско ства

рање. Песма шевченкова била је сама по себи песма

Народна, таква песма , какву би могао сад запевати

ДеO Народ, каква се имала излити из народне Душе

У положају сувремене народне историје. Сте стране

268

Шевченко је био избраник народни у правом смислу

ове речи, као да га је народ избрао место себе да

Пева.“ "

На овом пољу познати су јошт, осим други, мно

гошлодни Кулиш и Марко Вовчок.

Ешска поезија у Срба.

Србска епска поезија, шродуживши свој животу

устма народа, прешла је, нарочито од времена Вука

Стефановића , и у књижевност. Она је боље среће

била него лирска поезија, што је иу књижевности за

Држала народни карактер. Милутиновићева „Серби

јанка“, опевајући дела новији србски бораца за сло

боду у време Црнога Ђорђа, сачувала је верно слике

јунака, верне некадашњим јунацима, који иданасу

народним песмама живе. И ако у „Сербијанки“ Ми

лутиновићева поезија носи на себи знаке германске

учености и старога класицизма, опет из сваке врсте

готово провирује прави србски карактер. Где год му

је вештаство по својој важности обузело или срдце

или разум, ту се Сима Милутиновић показује као

прави народни певац, очишћен од сваке старе ми

тологије и германске литературе. Кад н. пр. описује

рањене србске јунаке, или кад, савладан веселим

чуством, призивље Вилу,да мујунаке прослави, или

кад с јунацима под облаке узлеће— ко неће у њему

познати оног истог шевца, кога је Загоркиња Вила

песмом заданула? — Сима остаје као оригиналан

певац особитога реда на сва времена у историји

србске књижевности.

Истим се венцем увенчао и владика црногорски

Петар Петровић Његош (1813—1851.), кадје спевао

„горски вјенац“, епско драмски спев, ово верно огле

Дало црногорскога живота ијунаштва у борби за ис

требљење ислама у Црној Гори. Нарицање сестре

батрићеве (на стр. 75. „горскога вјенца“) не само

по народности него и шо природности остаће као

узор у своме роду. Критика се диви запевци елек

триној у Софоклу за братом, што је Електра целом

свету позната; а шта би та критика рекла, кад би

јој и сестра батрићева била тако позната? Јер ова,

по моме мишљењу, превазилази у многоме електрино

нарицање. Наравно, сматрајући ово дело као целину,

не можемо га назвати подпуним шроизводом вештине.

То су само бачене живописне слике, пуне живописне

снаге и живота, без сваке међусобне свезе.

Од велике су поетске вредности и Соларићеве

идиле, а особито „Милош и Радован“ (види срб. ле

топис од год. 1827. ч. I.), по лепоти слога и опи

сивања, и ако им не достаје права шастирска беза

зленост. Више поетске вештине по спољашњем об

лику, поред једнаке снаге у описивању и припове

дању, показао је Јован С. Поповић у већ споменутом

„даворју“, а особито у „Марку Бочарису“, а после

Иван Мажуранић у свом разглашеном спеву „смрт

Смаил-Alze McHгића.“

Исто је тако важан и Светићев „први прелазак

Црнога Ђорђа у Срем“, списан у духу старога кла

сицизма и ако му неки (доста злобно) одричу сваку

вредност.

Суботићева плодност у епској поезији позната је

и сувише. Најпознатије мује епско дело: „КраљДе

чански, у 8 песама.“

У Дубровчана обезсмртио се нарочито Иван Гун

дулић својим епским спевом „Османида“, у ком се

Ошева ратовање Пољака с Турцима, у 20 песама.

Епска поезија у Пољака.

И епска поезија сретно је успевала у Пољака,

а 0собито историјски еп. Тако је позната „хотинска

27()

војна“, јуначки спев у 10 песама, из ХVII-г века,

од непознатог писца, но који данас приписују неком

Вацлаву Потоцком († 1693). Садржина мује: борба

хришћана са исламом, као идруги певаца онога вре

мена; али је Потоцки у своме стварању био ориги

налан, што се придржавао самога догађаја, одба

цивши главне црте ондашњег романтичког еша: чу

дноватост и љубав к женама. Ту нема ни једног

женског лица, нема духова ни врачара. У цело

уплетен је вешто хумор и сатира.

Касније се одликовао Антоније Малчески (1798

до 1826), пријатељ великог Бајрона, својом поет

ском приповедком „Марија“, у којој су вешто опи

сани бојеви, а у Марији представљен је прави идеал

Пољкиње јунакиње. Подобан Бајрону својим живо

том, позајмио је од њега и облик своме спеву, који

је истом после смрти певчеве добио шошуларност.

Знатнији је од њега Заљески, нарочито својом

украјинском лириком, која мује све спевове особи

тим духом провејавала, па и сами еп: „дух пустиње“.

који је иначе по својој садржини врло мршав. По

знавање Украјине, њеног живота народног и на

родне поезије, учинило је Заљеског првим певцем

19-г века у своме народу,

Његов вршњак и земљак Северин Гаштински (рођ.

1803), превазишао га је својим творачким духом. У

поетској приповедци: „каневски Замак“, у којој се

описује последња борба Козака са Пољацима.

Осим други заслужује јошт спомена Чајковски

својим историјским живошисима у својим новелама.

Но све је помрачио својом сјајношћу Мицкијевић и

у епској поезији, као што је плириком све у при

сенак бацио. Најзнатнији му је спев „Пан Тадеја“

У 12 песама, а нарочито дивним и верним описива

њем Литванске природе.

271

Д РАм с кА п о Ез и Ј. А.

8, 197. - ; ; ; ).

Степен поезије у драми. Драматик позајмљује своје осећање

лицима.

Поезија је с драмом достигла највиши сте

пен, спојивши у њој лирску и епску поезију.

Јер драма и приповеда какав догађај као еп, а

у исто време излива и унутрашња осећања као

лирика, (а целом се догађају придаје јошт већа

важност тиме, што се овају самој радњи из на

мере, воље, страсти и борбе лица с противно

стима извија.

Осећања позајмљује драматик својим лицима,

те их ова у монологу иди дијалогу као своја осе

ћања изливају, и тако се он у драми са свим

губи; он пушта, да лица удрами сама говоре и

раде, и то свако лице тако, какоће најбоље од

говарати карактеру, који му је наменио, пол0

жајима,у које га доводи, а у исто време и плану

и намери спева?

S. 198.

Каква је радња у драми?

"Реч драма значиу грчком језикукако радњу,

тако и престављање какве радње. Ово име одго

вара подпуно суштини и значењу драмске пое

зије) Под именом радње разуму седогађаји, које

производи човечија воља, који сад истом постају

42

o is a, , а у

}d

--

272

и свршују се. Драмски певац нити нам црта, нити

приповеда, него нам представља, т. ј. ставља

нам пред очи саму радњу; он нам догађај, ма

овај и из давне прошлости био, ставља пред

очи као садашњи, те се овај непосредно на

наше очи у радњи учествујући лица развија и

свршује. Епски певац на против представља нам

радњу у облику прошлости, у облику припове

дања,т. ј. како је већ прешла умитологију, ле

топис и историју, или у приче и гатке народне.

S. 199.

Даља разлика између драме и епа.

Драма разликује се од епа јене-виме, што се

у драми представља радња више као појава

воље, а не као у епу, где је догађајдело вишега

промисла, последица спољашњи догађаја и окол

ности, (ито је дакле у драми карактер, а у епу

басна суштаствена садржина целога спева. У

епу јавља се јунак као оруђе неке више силе,

јавља се подпуно слагање слободе с нуждом;у

драми пак представља се борба слободе с нуж

дом, дакле карактер радећи лица у борби с про

као просто извршивање намере без сваки пре

пона, већ као сукоб околности, страсти и карак

тера, као делање лица, којима сеу остваривању

намере друга лица противе, тетако с њима у су

коб, у борбу долазе. Таквом борбом радећи

лица замршује се драмска радња, која се само

273

на крају одмршује, пошто се борба изравна и

лица шомире,било на срећан или несрећан начин.

S. 200.

Главно лице.

Ову борбу производи нарочито главно лице,

или јунак у драми, својим одупирањем противу

други, њему супротни лица (или противу виши

суштaства, или противупреврата и одпора у жи

воту, или најпосле противу своји страсти)

Овај драмски јунак, подобно оном у епу,

мора сву нашу пажњу на се привући својим вр

линама, својим особитостима и својом јачином

карактера.(Он је носилац, ако и не увек управ

љач целе радње, он саставља, тако рећи, стожер,

око кога се сва важност прикупља. С тога мора

певац особити труд на то употребити, да у на

чину, како тог јунака на среду изводи, у ономе,

како овај ради, страда и говори, читаоцима или

гледаоцима подпуно јасан и одређен облик ка

рактера његова представи,)

Š. 201.

Сталност карактера у главном лицу.

Карактер главнога лица мора имати стално

стити решителности. Погрешно је дакле, кад се

јунак даје другим споредним лицем на што на

говорити и навести, кад дакле може кривицу и

на другога бацити. Прави карактер ради из са

мога себе, а не ствара му други намеру и одваљ

TROPилА позилR. 18

274

- ност, ша такав и кривицу од своји дела сам под

носи. Исто тако нуждно му је и јединство, т.ј.

код све многострукости мора имати једну главну

црту, једну страст, која ће кроз целу његову

радњу тећи, и одкојеће поглавито зависити из

вршивање главнога дела.

„Т

Š: 202.

Какав је поетски карактер 2

Почем је у драми најглавније карактер ра

дећи лица, то ваља приметити, да поетски ка

рактер није верна кошија истинског каквог лица,

нити је скрпљен из различни црта различни лица.

Овакви карактери неће никад имати поетске ис

тине, која се постизава само сматрањем човека

с више тачке. Верна копија карактера допашће

нам се само онда, ако нам је познат оригинал.

Лице дакле у драми мора у свом осећању, ми

шљењу и у својој радњи показати нешто особито,

само њему својствено; но овакав карактер мора“

се и с околностима тако подударити, да нам се

јасно представи, да се само у овом, а ни у как

вом другом облику није могао појавити,

S. 203.

Постојанство у карактеру,

Карактер мора бити и постојан, т. ј. какав се

покажеу почетку, такав мора остати уделу до

свршетка. (Servetur ad imum qualis ab incepto

processeritet sibi constet). Тако би н. пр. погре

275

шно било, кад би се суров карактер у току де

лања драмског претворио у благ.(Но може се и

промена допустити, ако се предходно наведу

узроци, тако да нам се та нромена не чини не

могућна, самој људској природи противна, већ

као нуждна по положеним узроцима.

У осталом несме ни један карактер у драми

бити другоме подобан, што ће иначе одкрити

певчеву слабост у стварању карактера, а тиме

кадшто покварити сву с муком склоцљену идеy,

као што каквау неудесна црта у живопису целу

идеу поруши)

S. 204.

отивположени карактери и вештаство драмско.

адшто је од велике помоћи, кад се про

тиположени карактери у једнаким околностима

упореде, што нам тако постају јаснији. Но по

себи се разуме, да певац мора штедлњив бити у

оваквом упоређивању, дакле да овакве против

положене карактере само кадшто утоку радње

састави, да се неби приметило, да он ту вештину

навалице употребљује.

Вештаство (басна драмска) певац или чисто

измишља, или га узима из митологије, приче,

гатке, или најпосле из саме историје;(свакојако

се пак од певца иште, да му даде естетичке и

психологијске истине,да целом току радње даде

природности, а опет шоетске допадљивости

276

Вештаство из историје.

„E - - -

/Ако је вештаство из историје, онда певцу

стБји на вољи, или да се у свему придржава ис

торије, или да од ње одступи, да нове црте ка

рактерима прида, догађај увелича и већу му

важност даде, и страсти живљим цртама ошише,

ако то иште његов план, и ако таквом променом

може придобити већу важност и примамљивост

своме предмету. Јер певац нам не пише историју;

његова је цељ, да нас за онај тренутак обмане,

и да наше срдце придобије. Вештаство дакле из

историје и давне прошлости прерадиће певац

за свој народ онако, како ће бити његовом на

poду разумљиво, и како ће га јаче побудити.Ту

је главно оно, што је човечно, што је обште, а

представљање историјске спољашњости остаје

као незнатна споредност. Производи вештине

нису створени само за наученост и знање, само

за једну образовану класу људи, већ за цео на

род, морају дакле бити разумљиви сами собом,

без велике учености. Стари дакле, народу нешо

знати обичаји, митологија и о. п. могу се подуху

садашњега времена прекројити.

но што се тиче саме језгре каквога народа

и времена, ту се мора певац строго придржавати

историје, па и у обште познатим карактерима,

било историјским или у народу живећим. Допу

њавање или преиначавање овакви у народу по

277

нати карактера неће се никад народу допасти,

ма они не знам како вештачки изведени били.

S. 206.

Јунак из своје историје више се допада, него из туђе.

Дела велики и славни људи у каквом народу

налазе свуда поштоватеља, и по томе је народу

на вишем степену образованости све једно, ма

чији био јунак удрами представљен, само ако

му је познат: „позорница и добродетељ немају

оташтва“, вели Берне. Иначе допашће се певац

више, ако му је предмет из народне историје,

што је то наше, што смо с њим више шознати,

што цео народ у својој историји живи, што смо

по самом цриродном разположењу више накло

њени своме, него туђину. Ако су карактери из

мишљени, онда морају бити и имена лица из

мишљена.

S. 207.

Говор радећи лица мора бити природан.

По разлики карактера мора се и говор упра

вљати; јер сваке врсте људи имају свој особити

ГОВОр, као и свака страст, по ономе:

Јntererit multum, divusne loquatur an heros,

Maturusne senex, an adhuc florente juventa

Fervidus, an matrona potens, an sedula nutrix,

Мercatorne vagus, cultorne virentis agelli,

Colchus an Assyrius,Thebis nutritus an Argis.“

Говор дакле треба да је природан, па опет

иште, да није противан ни усвојеном позо

to

|

у се}

278

(z_3-z);грубост лица може бити са свим прозка, а ми

тражимо, да нас и говор пренесе из обичног

света удругу сферу,у свет идеални, т.ј.у свет

вештине. Тако н. пр. страстној ббљи није приро

дан говор у стиховима, митологијским лицима

није природан говор садашњости и т. д. па опет

све то не само да не смета природности, него се

јошт и препоручује као средство ради прена

шања нашега у идеални свет.

S. 208.

Ни друга лица у драми не остају према главном у присенку.

И ако је главно лице носилац целе радње,

опет друга лица не остају са свим у присенку,

што се без њи не може да изврши радња. И

овима дакле лицима мора певац поклонити своју

пажњу, како ће се свако лице по свом карактеру

показати, како ће му се свако делање моћи по

психологији објаснити, што и она морају својим

делањем да подпомажу савршенство целога, па

била та лица у непосреднфм одношају к делању

главном, или састављала епизоде у том главном

делању. Ни једно лице, пани последњи статист,

|

S. 209.

Јединство у драми.

И драма мора имати јединства у радњи као

nostičinimanjima.

979

цељ, дакле и драмска, и свако лице у драми

труди се, да своју намеру постигне, и ако јој

друга лица у томе сметају. Но те различне цељи

различни лица слажу сеутоме, што једну главну

цељ или подпомажу или јој сметају. Сва лица у

драми раде отице или неотице на једном делу,

сви имају једно пред очима, предпостављенуцељ

главног лица.У драми су саставни делови за ин

дивидуалан догађај скопчани тесно, а не лабаво

каоу епу, и овајтесан органски склоп, овај пра

вац к једној цељи, саставља јединство у драм

S. 210.

Место, на ком се драмска радња свршује.

вако лице радиу простору и времену, па зато

вања и у драми пазити на место, где бива каква

радња, кад се свршила и за које време. Ниједо

ста,да је место за радњу само удесно, него је че

сто нуждно, да исто остане и непромењено. Тако

би н. пр. шогрешно било, кадби се лица у драми

тајно договарала на оном месту, где се људи ја

вно састају, као што је тржиште или улица, или

кадби се људи свакојаког реда састајали и разго

варали у палати или ложници владалаца и вели

каша. Исто је тако шогрешно и често промењи

вање места, особито ако нас писац није спремио

на ту промену,јер тим се много смета јасностиу

радњи.Драма није одређена само за унутрашње

представљање, као еп, него за непосредно сма

трање. У нашем представљању можемо се лако „у

28()

с једног места на друго премештати; али у не

посредном сматрању, ако нам је промена места

, и позната, опет нам је досадно, да се сваки час

у мислима премештамо за радњом. Јошт је много

горе, ако нас певац није спремио за ту промену.

Š. 211.

Време или трајање радње.

Исто важи и за време. У мислима могу се,

истина, велики простори времена лако саставити,

али се у чулном сматрању не могу неколико го

дина тако лако прескочити. Ако је дакле радња

по целој својој садржини и по свом сукобу про

ста, ако није заплетена и пространа, онда ће

бити најбоље, да се на позороици сврши за 24

часа. Ако су јој пак нуждни богатији карактери,

који по својим степенима развијања могу имати

„многе ситуације, временом међу собом разстав

љане: онда није могуће придржавати се једнога

времена. Међутим најбоље је у овоме придржа

вати се средине, дакле не ићи даље, него што

допушта вештаство и Фантазија гледалаца. Где

год се може, нека се та промена и времена и ме

ста употреби само између делова (акта), нека се

утоку једног дела не прескаче велики простор

времена, па и промена сценерије нека се један

пут, а највише два пут употреби. Већа промена

у току сами делова ослабиће увек више или

мање обште упечатљење. Па и између делова.

може прескакање времена бити погрешно: тако)

281

м се у драми какво лице представило најпре

као дете, а после као човек, или најпре у нај

бољој млађаној снази, а после као старац.

S. 212.

Некадашње правило у Француза што се овога тиче.

Французи, придржавајући се старе атичке

трагедије и токорсе Аристотелови правила у по

етици, шоложили су некад правило, да се место

представљања никако не мења, и да се радња

мора свршити за један Дан, које су и многи те

оретици усвојили. Но почем се ни стари Грци

нису овога без изузетка придржавали, већ су

место радње кадшто по потреби и мењали (Ес

хил у „еуменидама“, где се радња премешта из

делфинскога храма у Паладин храм у Атини, Со

фокао у Ајасу, па и на време се није пазило,

Као н. пр. у Агамемному), и ако им је много

Лакше било, задржати једно место у онаквим

простим, из традиције избраним предметима, а

друго што се од Шекспирова времена вештина

Драмска почела и Онаквога вештаства Машати,

које се неда развити за један дан: то се данас

Одтога правила одступило. Шекспир је, прега

зивши својим талентом крута правила, у својим

драмама кадшто и сувише с места на место пре

летао, па и грдне просторе времена прескакао.

У осталом не може се оборити положено правило,

282

од свега усиљавања новији теоретика. Одсту

тања не обарају правило.

Но јошт мање може се једног, непроменљивог

места придржавати новија драмска поезија, кад

жели представити велике сукобе, богате карак

тере — у обште ако је дело такво, да по свом

унутрашњем богатству потребује и спољашњег

ширења.

S. 213.

Јасни узроци у драмској радњи.

Највећу вештину показаће певац, ако нам

свако дело тако представи, да не морамо питати,

зашто је ово овако, а не онако. У сваком ве

пштачком производу у обште нуждни су узроци

ради објашњења, али је ово опет у драми нај

нуждније. Свака, па и најмања радња у њој

мора нам бити јасна, зашто је управо таква, а

не другчија. Ово може бити на два начина. Или

ће се радња сама собом, из природе своје и из

тока свога објаснити, или из природе сами ра

дећи лица, из природе индивидуалности. Тако

нам се н. пр.у шекспировом делу „Ромео и Ју

лија“ објашњава поступак отца Лоренца из са

мог његовог трудног изпитивања биља, што се

склонио, да Јулији спреми напитак, који ће је

Онако Тврдо успавати, јер то нам је певац одма

У почетку казао. Иначе би морали питати, како

исто објашњава поступак Јагов у „Отелу“, и

283

f . .

Огорчења, што му је овајдруге предпоставио,—

да други узрок и не спомињемо.

5. st. If

Перишетија и катастрофа.

Онај догађај, који дело, пређе до највише

могућности замршено, одмршује, у ком се радња

на боље или на горе окреће, дакле прелаз из

среће у несрећу или обратно, зове се шерише

тија, а прикучена највиша и последња тачка у

догаћају, последње решење судбине јунакове,

зове се катастрофа. Овај свршетак мора бити

такав, да нам се чини, да је морао тај исти, а

никакав други дело завршити; мора, даље, бити

основан у главном делу,у карактеру лица и њи

овим одношајима, но тако, да се напред даје

само слутити, ал” не подпуно погодити, да се

ском певцу највећи камен čifотицања због тога,

што нити ваља да су одвећ јасно напред спрем

љене и као нешто давно очекивано и предвиђено

представљене, нити ваља да суса свим изненадне,

да свако предвиђање надмашују, дакле да су у

себи неистините и невероватне. Катастрофа да

кле мора се показати као сама по себи нуждна,

т.ј. мора сама себе увек издела објаснити, а опет

сдруге стране и неочекиванога у себи имати. Где

она не произтиче из самога делања и радећи ли

ца; где се она може и другом катастрофом за

менити, ту је знак, да нема праве катастрофе

284

Катастрофа је само једна. -

Катастрофа може бити само једна, што се

управо само један пут може радња до такве

тачке узвисити. У осталом ма колико она текла

по самој нужди, из догађаја, ошет се несме по

казати као дело певцем смишљено, као производ

разума, већ као електрички процес, као једин

ство слободе и нужде.

Стари Грци узимали су кадшто у шомоћ богове

(deus ех machina),*) који су заплет одмршивали

неочекивано као мачем, али су опет имали и

прави катастрофа. Праве су катастрофе готово

изцрпљене, те с тога је данас тако тешко изми

слити такву катастрофу, која би била не само

природна и вероватна, него и нова и допадљива.

}

S. 216.

Судбина у трагедији, или наравствени поредак света.

Но што највећу важност даје драмској пое

зији, што је над свим вештинама узвишуј

*) У старој трагедији догађало се често, да се катастрофа

на један пут преокренула назадовољство гледалаца тиме,

што су с машинама спуштали каквог бога, који је све на

добро преокренуо, и то се звало deus ех machinа. Само

је Софоклова Антигона изузетак, о којој Клајн вели:„un

ter ben porbambenem stragitten be explottes tebt Antigote ein

jam ba burф bie bebeutungswolle, fir sa Srama ber 8opjegeit

merfmirbige Gigentimiditelit: baš tein ibermenjфtidler, unbegrif.

femer Abaditiprudђ einer Gottheit ober einer Drafetvertinuing auf bile

GntidylieBungen, auf baš Satbox unt bie Ratatrophere wer hanbeinben

Serijomen einem verb ingnifolden Studi austitut unto te tragildom Ge

midite fift.

285

едка у свету, представљање, како се морал,

кроз све промене и борбе у човечијем животу,

кроз све сукобе и сударе различни тежња и де

лања, пробија и на последку као победитељ на

развалинама осујећени људски тежња подиже

стег вечно управљајуће судбине. Ма колико се

драмски јунак усиљавао,да своју главну намеру

постигне; ма колико своју радњу и мишљење тој

намери наменио: опет се та радња, произишавша

из намере појединога човека, појављује као је

днострана. Као једнострана дакле радња, па

била та и као највише узвишена представљена,

мора она подлећи сили и разуму целога; нарав

ствени разум излази из борбе као победитељ. Ми

сажаљевамо јунака у његовој несрећи, што нас

је својом величином придобио, али у исто време

0сећамо и задовољство,јер сила, која га је обо

рила, није каква обична, већ неповредљивост

наравственог поредка у свету. Са свршетком

драмске борбе славимо највећу победу нарав

ственог духа, којијеу нама, ми осећамо, да смо

се са светом помирили; осећамо достојанство чо

вештва у подпуној његовој величини.

S. 217.

Како ће се лица у драми најпосле са својом судбином

изравнати?

Овај наравственидух, кога иначезовемо суд

ном, јест вечна правда, виша управа са све)

286

(ом, која прекомерно људско тежење у његове

границе повраћа, освету над безакоњем извр

шује, па и само зло на добро окреће. Трагична

лица у јогунастој борби с противном силом сама

себе упропашћују. Јачина духа у таквој борби

показује се на невином страдаоцу у постојаном

чувању наравствене слободе у сред борбе са

светом и судбином, у добровољном жртвовању

и самога живота за дужност и добродетељ —

на заблуђеном пак и на злочинцу показује се

у непоколебљивом постојанству до саме про

пасти, у задржавању своје субјективне слободе

код свију противни околности и несретњи до

гађаја.

Да би се противоречивост међу срећом и за

слугом, међу пороком и кажњуутрагичком дога

ђају изравнала, морају се најпосле лица са сво

јом судбином помирити. Помириће се пак добро

Детељни, ако се покажу, да су уверени, да им

у накнаду губитка земнога живота предстоји

више, вечно блаженство, или ако нам покажу

своју спокојну савест, унутрашњу срећу своју

код свију нападања несрећне судбине. Напротив

преступници помириће се, ако нам покажу грижу

савести, њиовуунутрашњу несрећу, код све при

видности спољашње среће, раскајаним призна

вањем, да за своја дела, и ако горку, али пра

ведну казну подносе, па често и добровољном

смрћу, тако да правда најпосле и спољашње

287

S. 2/18. i .

isојако сматрање драме: колико је поетска и колико је “

п030риштна,

рамско дело може се сматрати с две стране:

Колико је поетско и колико је позориштно; јер

једно оддругога може се заиста одвојити. Драма

може бити поетска, може читаоца са свим зау

зети, а Опет да Гледалац остане са свим Ладан.

Тако исто може се драма на позорници допасти,

а опет да јојје поетска садржина врло мала.

Зато је најбоља драма она, која се допада и

гледаоцима и читаоцима, или, која има и позо

риштне допадљивости и поетске садржине.

Да би се драма у позоришту допала, нуждно

је, да пажљивост пробуди, да нас осећањем за

се јако придобије, и да брзо напредује, дакле,

Да се клони сваког некористног задржавања и не

разумног одуговлачења и странпутичења. Драм

ски певац мора гледаоца одма с почетка јаким

упечатљењима за се придобити, мора његовој

Пажљивости тако рећи телесно заповедати

S. 219.

. Деоба драме по спољашњем облику.

По спољашњем облику дели се свака повећа

Драма на више, а најобичније на шет делова, а

ОВИ Опет деле се на мање делове, на сцене или

actus,тј. радњом због тога, што су и они у це

Докупној радњи важнији тренутци њени. Немци

СУ Ове делове крстили по самом позоришту (der

288

Aufzug), т.ј. подизањуи падању завесе, које је

једандео оддругогаделило)Сцене и појаве неки

суузимали као једно и исто,други су опет пола

гали некуразлику,тако да им сцена траје до пр0

мене места, дакле дбнде, где се радња премешта

сједног места надруго, а појавомзову сваку ону

ипромену у лицима, гдеу главном делу нека лица

или одступају или нова наступају, где дакле је

::(zи без цељи за укупни упечатак, несме певацме

њати не само сцену, него ни буди какво лице.

По себи се разуме, да свако овакво делење на

акте, сцене и шојаве мора бити природно, орган

ско, идаје основано на самом вештаству и идеји.

Што се пактиче броја ови делова, ту се не може

правило положити, почем га одОрација до данас

ни један није оправдао доказима. Место пет де

лова може бити радња тако исто подпуна и са три

дела, као што је у Шпањолаца. Но опет у нај

више прилика, према данашњем стању нашега

позоришта, најбоље је поделити драму на петДе

лова, као што јеу Енглеза, Француза и Немаца,

што свака подпуна радња има свој почетак, на

wome, tajnu crews, and as a comma}

S. 220.

Шта садржи у себи сваки део драме.?

( :::: :: ::::::::Део тако названу експозицију, т.ј. излагање Ли

Чини и стварни одношаја, подпомагани сами

289

елањем, из који се има развити главна радња

раме. Мртво разлагање ситуација неби било

драматично, и ако је кадшто певац принуђен, да

гледаоцу поједино, што је предходило, самим

приповедањем објасни. Но утаквој прилици увек

се такво приповедање разликује од онога у епу

својом већом живошћу, што је приповедалац овде

са свим у близком одношају. Први је задатак

драмског певца,да ситуацију живо ијасно пред

стави. Он нам несме дакле, као епски певац,

постојеће одношаје отимице да увије, те да нас

учини љубопитљивим, како ће се ови развити.

Сва љубопитљивост, сва жеља за дознавањем бу

дућности некатече из онога, што је пред нама ја

сно. Па и у саме тајне, ако какве имају лица у

драми, нека сугледаоци посвећени,јер тоје пра

вило, које је на самој природи драме основано.

Ако нас певацу почетку драме упозна с главним

лицем, ако нам његове намере, наде, бриге ит.д.

одкрије, и за даљу нас радњу спреми,тако да нам

се главно лице јошт напред омили, и да будућу

радњу жељно очекујемо, онда ће такав почетак

најбоље одговарати драмском задатку. Нека нас

дакле певац одмау почеткууведе узаплет плана,

и истом касније оно разјасни, што је у почетку

замршено и заплетено било.

S. 221.

УДругом делу почиње прави заплет (коли

зија, трају се припове, које се проте)

творил позив. 19

Ammon izraz:

борба намера и супротни карактера. Овај заплет

продужује се до четвртог дела, у ком се по

јављује перипетија, т.ј. обрт или преокретање,

другчије окретање судбине радећи лица, а на

рочито драмског јунака. Најпосле пети део раз

вија нам даље радњу до свршетка, размршује

нам коначно бившизаплет, завршује целу радњу

сретњим или несретњим свршетком, и то се зове

катастрофа (види Š.214.) Најпосле сваки од ови

делова мора бити с другим у таквој свези, да је

дан из другога по нужди тече, мора сетако свр

шити, како ће се идући део жељно и нестрпљиво

очекивати. Са свршетком свакогдела несме бити

увек и радња свршена, дакле несме се радња од

марати, већ мора напредовати, а то напредовање

разјасниће увек почетак идућега делу)

S. 222.

Пролог и епилог.

Драми се кадшто напреддодаје пролог (пред

говор), а на свршетку епилог. Прологом се служе

певци, да радњу драме историјске одпочну, у

ком случају приповедају нам ток басне донде,

где почиње драма; или тај пролог саставља за

себе, од драме са свим независан спев, који се

о светковинама пре почетка представљања го

вори, или најпосле, подобно епилогу,даје певцу

или глумцу прилике,да нешто о обштим, или из

291

предстојеће драме произтичућим одношајима к

публици пробеседи.

S. 123.

Говор у драми.

Спољашњи је облик драме разговор. Говор

радећи лица мора одговарати њиовом стању, ка

рактеру и т. д. (види Š. 207), не сме бити врло

вешто склопљен, мора брзотећи,да неби напре

ДОВање радње Отештавао, и не сме имати вид

приповедања. Где се пак приповедање по нужди

мора употребити (као штоје н. п. живопис битке,

описивање на страни догодивше се радње, опи

сивање каквог појављења и о. п.), онде нека је

живо и занимљиво, тако како ће се на припове

дајућемлицу приметити, да гаједогађај дирнуо;

некаје даље много краће него у епу, и нека се

покаже као нуждно за напредовање радње. Али

у обште треба приповедање избегавати; јер у

драми се иште, да лица на наше очи раде, да

сами од њи чујемо и видимо, шта мисле, шта

желе и шта намеравају, да се из њиови дела о

њиовој врлини или о противном уверимо, а не из

приповедања.

S. 124.

И ако је неприродно, да се људи сами са

собом разговарају, оerим-ако-еy-c-ума сишли, то

су опет монолози драмском певцу од велике по

292

побуђење радећега лица познато; а почем ова

врло често у подужем размишљању, у невидљи

вој борби узколебане унутрашњости свој поста

нак воде: то је нуждно ову унутрашњост од

крити, а то бива монологом, овим гласним ми

шљењем усамљенога човекау Монолози судакле

нуждни, ако су радећа лица јако узбуђена, као

што бива у љутини, очајавању и т. д., ако нам у

часу усамљености и мучења савести своје тајне

изповедају и умишљаје и узроке своји дела од

кривају. (Но овај ће монолог бити много живљи,

ако се покаже као разговор између два лица,

т. ј. као разговор мисли, које се у унутрашњо

сти лица боре, или као договор између духа и

околни предмета или положај

S. 225.

Вештина у представљању.

Подпуно представљање дела не може произ

вести сам разговор лица, па ма колико овај имао

живости према различним карактерима и афек

тима: ту морају и друге вештине притећи у по

моћ, као: вештина у покретању тела и у Фи

зиологијском изразу, живопис места и т. д. Из

овога родила се нарочито вештина у предста

: „(“): ““,“.“Бено нађемо састоји се у том, да, истина, ми

мику, декламацију, музику, игру и сценарију у

помоћузима, али јојје опет главно, говор и ње

293

pка. Декламација била је слабо обделана, по

чем се тражила само разумљивост; али су јој на

против придавали у помоћ музику, која је речи

пратила. Глумци су носили маске, те тако је

сва мимика одпала. Тако је исто била проста и

радња. Певањеу скупу(кору) пратила је игра.*)

Но новија вештина у представљању одбацила је

свирку и игру). Глумац излази као целокупно

лице на позорницу са својим стасом, гласом, ли

цем и т. д. и има тај задатак, да се с каракте

ром, који му ваља представити, подпуно поду

дари. Он се дакле мора у мислима са свим пре

нети у карактер лица, које му представити ваља,

мора постати,тако рећи, сунђером, који све боје

у себе ушија и опет их непромењене враћа. Ње

*) У старим драмама пратио је радњу глумаца кор својом

песмом, као заступник народа, као јавна савест, као

опомињући глас народа. „Кор је“, вели Клајн, „опоми

њућа савест јунакова, коју бура његови страдања и

страсти у његовој унутрашњости заглушује; то је deus

in nobis, који излази на супрот несретном, страстима

залуђеном јунаку, као његов добар геније и саветодавац.

Шта више, он је и сама судбина, најпре у облику вер

ног, страдање и бригу делећег, у колективном лицу оп

шти разум представљајућег другау бољи, тешиоца, при

јатеља и Ментора. — Уновој је трагедији глас савести

у јунаку оно исто, што је у старој био кор. Одтуда мо

нолози у новијој трагедији, који су само у велики веш

така трагични и драмски ; с тога је и умукао онај велики

глас народа (vox populi), који није ни код једног веш

така онако јасан, као код Шекспира, који је разумео

овај глас божји, ову идеу кора као трагичку савест да

представи.“к

294

гов изразутелесним знацима мора бити истинит,

т. ј. природан, а природа је сваком чуствудала

“TE“,“

кла,да иутаквим изразима тражи лепоту, при

стојност и допадљивост:то су и ови знаци огра

ничени, и само је великом чуству допуштено, да

се слободно изрази, остали пак изрази морају

одговарати или достојанству или допадљивости,

или живопису ит.д. Сад зову глумца вештаком,

што та вештина заиста иште многодара, разума,

издржљиве снаге, вредноће, вештбања, знања,

па и сувише природног дара, ако је та вештина

на свом највишем месту. Јер глумац мора не

само прозрети дух певчев и оно, што предста

вља,те тако и своју индивидуалност у унутра

шњости и спољашњости према оном удесити,

него мора у многим приликама својим продукти

витетом празнине допуњавати, прелазе наћи и

TT STATUS)

S. 226.

Стих у драми.

У поетско савршенство спада и стих, но

може се иу прози писати,6 особито грађанска

трагедија. Т

Јамбиски размер узимљу обично, да је за

драму најудеснији, као што је и у првом делу

речено, што напредујући ток радње најудесниј

295

у већма дизати и постати бржи,а спондејима важ

И нији. Особито има шесточланијам(сенарије) до

стојан ток племените, умереније страсти. Овим

шесточланим стихом писали су и Грци своје

драме, изкључујући кор, који је био лирским

размером сложен, и овај су шесточлани јамб.

кадшто по потреби израза замењивали осмочла

ним трохејем. Новији на важнијим местима и

у силним страстима обично употребљују слични

јамб, а нарочито у завршивању појава иделова.

Шпањолци се служе у својим драмама четворо

чланим сличним и несличним трохејем, и мешају

кадшто сонете и октаве и т. д. Французи упо

требљују александровац, а Немци и Енглези

јамб. Наши их пишу петочланим трохејем, а и

у прози. -

S. 227.

Деоба драме по разлики људске природе.

По разлики људске природе, која се удрами

представља, и драма је различна; но природа

људска може се само на два главна начина изја

вити, т.ј. или у страдању или у веселости. Прво

закључује у себи тугу и озбиљност, а друго ве

селост и шалу. И драма је дакле или жалостна

или весела представа; но почем се човек у жи

воту час жалости час радости више или мање

приближује, час се опет средине држи, то се и

драма многоструко дели.

296

S. 228.

Појам трагедије.

Трагедија *) је представљање каквог дога

Ђаја, који нам показује човека у његовом стра

дању, у његовој борби с непријатељском силом,

тако да у тој борби шокаже људску снагу . сло

бодну вољу, дакле да у нечем духовно победи,

Док по његовом чулном ограниченом бићу про

пада. Поједини човек, као незнатан део у свет

ском шбредку, радио он ма како за своје цељи,

мора пасти у кривицу према целини света, по

чем своје цељи и намере самовољно одваја од

цељи и прави, обшти, светски одношаја. Но по

чем је цело -јаче од појединог, то мора борац

своју кривицу да плати својом смрћу. Трагедија

дакле, која нам представља ову борбу између по

*) По етимологијском значењу реч „трагедија“ ни најмање

не одговара данашњем појму. И ако је неки изводе из

грчке речи=woау6тужим и др. = песма, опет су на бо

љем путу они, који ово име доводе од јарца, опустошавца

чокота, који је на ломачи приликом светковине у славу

Бахусову горео, док је кор у около своје шесме певао.

Трагедија је дакле значила песму при жртвовању јарца.

Тако говори др. Ф.Либкен у свом речнику за класичку

старину. По другим опет изворима каже нам и Клајн, да

је год. 536 пр. Хр. (0л.=61) Теспис обдарен био јар

цем. Место јарца даривали су трагичког шевца и бршља

новим венцем, а касније, у време Димостена и сликом од

туча, пошто је првоме Аристодаму, трагичком певцу, такав

споменик подигнут.

297

јединог човека и обштег наравственог поредка

свету, или као што се другчије може казати,

између слободе и нужде, свакојако је прослав

љање Наравственог разума, јер видимо, да на

равствени разум увек одржи победу противу

сваке огромне, супротне силе. (види S. 216.)

----

S. 229.

Кривица јунакова у старој грчкој трагедији.

У старој грчкој трагедији обично се у по

четку показивало, да је јунак пао у руке стра

шној судбини, и то због некадашње своје кри

вице, понајвише и безјунакове, која није увек

била права кривица, па често и није увек била

јунакова кривица, већ ма каква кривица његови

предака. За нас је данас ово естетичка погреш

ка; али је Грцима одговарала због њиовог та

дашњег сматрања света, што је народна јуначка

сказка из митологије, из које је сваки трагик

своје вештаство бирао или изводио, била сва

коме позната, тако да ни једном гледаоцу није

могло остати неразумљиво оно, што је драми

предходило. Почем је дакле почетак био после

дица предходившега дела, то се је могло и само

трагично дело много простије саставити и пред

ставити. Осим тога није им нуждно било по

танко цртање карактера, што им је оно врло

мало лица већ познато било из сказке. Али је

ово цртање било обично јасно и снажно, и цело

298

/ – .

„поетско израђивање драме носило је на себи пе

(чатузвишености.

Величаство у грчкој трагедији.

Угрчкојтрагедији све превазилази меру обич

нога, све је велико и необично, па и онда, кад

богови нису уплетени у људску радњу, појав

љује се ова у свему као идеална. Док се идеа

моралне слободе људске појављивала у свом нај

савршенијем облику, показивала се с друге

стране ограниченост, која човека по његовој

чулној природи везује. — Овом величаственом

карактеру старе трагедије одговарао је и начин,

како је представљана. „Цело спољашње пред

стављање“, вели Боде,“ великолепност наступа

јућега кбра узлатним венцима и скупоценим ри

зама; појављивање глумаца у свечаној узвише

ности богова и јунака;живо праћење рецитације

свирком и идеалном, правом пластичком мими

ком; сјајан украс они, који су светковали какву

победу или су носили буктиње; по архитектури

окићене сцене са својим храмовима и палатама,

са својим киповима и живописима, а на супрот

ној страни пространи полукруг са 30.000 гледа

лаца, на које је плаво небо дана или звездано

небо вечера одозго гледало — све то морало је

дух узвисити и за побожност спремити.“ Осим

тога много су овој великолепности помогле иду

гачке ризе глумаца, које су се по земљи вукле,

панци,*) високи и лепо утегнути, и најпосле

личине (маске), којима су лица покривали,једно

да их не би познали. а друго да би им глас до

о више јачине.

S. 231.

Судбина у новој трагедији.

Код свију христијански народа ступила је на

место судбине верау једног Бога, у његову пре

мудру управу са светом, у божји промисао.

Судбину дакле данас сматрамо као шриродне по

следице природни узрока, који одчести леже у

самом човеку, а одчести изван њега, у окол

И сам ток развијања старе трагедије, и ако

у кратком времену (од Есхила до Еврипида) по

казује нам јасно, како је (изузимајући Есхило

вог Прометеја) она обшта моћ судбине посте

пено све више и више прелазила у унутрашњост

човечијег срдца,док најпосле са Шекспиром није

сасвим изчезла. Од тог времена трагедија не

зове се више „трагедија судбине“, него траге

дија карактера“, што се у новој трагедији пока

зује јунак као војник своје несреће, што све

дакле од њега зависи. Судбина се прелила у ју

накову слободну вољу, у његово осетљиво срце,

*) Ове су опанке звали жбуорvog, cothurnus, које је први

Есхил у позорници употребио, да би му глумац изгледао

као неко више суштaство. Они су били врло дебели, што

им је ђон био од меканог дрвета и то од четири струке.

У комедији били су ови опанци нешто нижи.

З()()

у његове наклоности и одвраћања,у његове до

бре и зле одважаје, а нарочито у његов једно

страни одсудни карактер.)

S. 232.

Какво мора бити страдање јунака ?

Страдање јунака мора бити такво, да у њему

видимо и страдајућу природу, којаће опомињати

на човека, а у исто време и моралну слободу,

која ће нам показати права, необична човека.

Из све духовне слободе мора увек страдајући

човек, а из свега људског страдања мора увек

самосталан, или за самосталност способан дух

просијавати. -

Из овога рађају се два закона у трагедији:

представљање страдајућег лица, и представљање

наравственог одпора/*)8 да би нам се стра

дање лица више допало, мора бити узвишено,

узвишено ће пак бити, ако страдалац избере

сам страдање. Изабраће га пак на два начина:

ако наравственој дужности веран остане, или

*) Gline-geitige unt unijidtbure Rraft famin nur burdy ben Siberitamb

genefien merten, nedjen je etner Gušetićhen u. Finnidi su ermet

bajer mur im Siberitreit mit beu inntidben Strieben offenbarem. 9tur

im Sampf being thirt fid bad Sittide, unib menim bez tragijфе 3međ

einmal at Sebre porgetelit merben joil, jo jei e 3 bitelje : baš, um

bie Silni pridje best Gemitђеa auf immere Göttiditelit gu behauptem,

baš tribide Safein fix mid-te gu aфten jet, baš ale Seiten baffir

erbulbet, alle Gdynierigfeiten fibernumbeni moerbem mijen.

301

ако сам себе због погажени наравствени закона

}{0.3}{4}, "

_ S. 233.

0јутрадање јунака кад ће одговарати трагичком задатку?

Јунак утрагедији побуђујеу нама чуство са

жAљења својом борбом, својим страдањем и сво

јом јуначком смрћу. Но ово страдање ако је тако

представљено, да нас само на плач дражи, да

у нама непрекидно страовање буди, онда неће

одговарати трагичком задатку. Јер трагедија не

сме у нама само пробудити чуство сажаљења и

стра"а, него мора ове афекте јошт и „чистити“,

што "но рекао Аристотел. Онакве трагедије могу

истина нашу душу снизити, али је не могу по

дићи, могу нас безконачним страом и несносном

грозом испунити, али нам најпосле таквим јед

ностраним претеривањем могу чуства затупити.

Трагедија мора у нама произвести целокупан

упечатак. Чуство ништавости нашега телесног

бића, или неизвестно успевање наши земаљски

тежња и усиљавања треба да нас обузме, да нас

ПОтресе и понизи, али у исто време нека овлада

свест, да се наравствена воља у човеку ни у не

срећи, па ни у самој смрти неда сломити никак

вом светском силом, или нас мора крепити и

подизати нам чуство, да велика и лепа идеа не

може Коначно пропасти, или да племенита и ве

без последица.

302

S. 234.

Главно лице не сме бити велики зликовац, али не треба ни

због слабости духовне да страда.

Да неби ове чуство сажаљења у нама осла

било, мора се певац чувати, да му главно лице

не буде велики зликовац, нити да због своје сла

бости, због оскудицеу јачини духа, због лако

мишља и т. д., страда. У првом случају овладаће

првом случају јоштје Орације изрекао привило:

455555,9

а Клајн, обарајући мишљење Шнајдевиново о

Електри због узвика: „удри јошт једанпут, ако

можеш“, вели: „Онајузвик из уста ћеркини, ма

кар ова ћерка и била од онакве матере, досто

јан је осуђивања; он је љага у трагедији, која

се не да избрисати. Готово би тај узвик могао

пробудитиу нама страовање,да је ова ћерка по

добна матери, и да би могла у приликама п0

стати друга Клитемнестра.“

О другом случају вели Шилер гетеовом Ег

монду: „Кад вамје одвећдосадно, да сами себе

спасете, то нека вам буде, кад се замка над

вама стегне. Ми се нисмо привикли, да покла

њамо наше сажаљење.“ Такав је страдалац и

на лиру Шекспиру)-"

- 303

S. 235.

Исто тако не треба да је главно страдајуће лице и без сваке

своје кривице.

Исто тако нетреба да је страдалац ни одвећ

добро лице, које страда без сваке своје кри

вице, што нашем сажаљењу преотима место роп

тање на промисао, а тим је цељ трагедије про

машена.Трагичкодело мора увек бити такво, да

се види, да је јунак погрешио, а опет да није

могао другчије чинити. Ово се тиче и идеални,

савршени лица, која нас опомињу на чисте ду

хове, а не на човештво. Као год што нема савр

шени зликоваца, тако исто нема ни савршено

ДоброДетељни људи,

S. 236.

страдање лица мора се представити живо, истинито

и подпуно.

Живоће се представити онда, ако лице пред

нама страда, ако му говор одговара његовом

стању, дакле ако је чуствителан и жив. Певац

дакле мора се у стање страдаоца преместити,

мора себе са страдајућим лицем променити, и

могућства и способности, моралну снагу стра

даоца и околности подпуно познавати. (Живост

дакле чуства зависи од истинитог чуства. Што

годје већа подобност међу нама и страдајућим

лицем, то је и наше сажаљење веће, а где ове

подобности нема, у нема ни сажаљења, но

304

опет мора се певац чувати од прекомерне чу

ствителности, јер ова одузима трагедији карак

тер узвишености, одузима јој оно, штојеуправо

чини трагичком.

Подпуно биће представљено страдање, ако

се изложен сви спољашњи и унутрашњи узроци

тако, да гледалац и сам призна, да је страдалац

тако, а никако другчије морао чинити, и да би

он сам у таквом положају тако чинио.

S. 237.

- Tглавно лице може бити и прост грађанин.

| Главно лице може бити ма какво, или укра

шено великим достојанствима, или прост какав

грађанин. Главно је у трагедији чуство сажа

љења, а ово се неда никаквим достојанствима

подмитити; њега се тиче само страдајући човек.

Зато вели Лесинг: „Имена књажева и великаша

могу каквом делу дати великолепнoст и велича

ство, али нас неће дирнути у срдце. Несрећа

они људи, који су нам по њиовим обстојател

ствима најближи, мора наравно најдубље про

дретиу нашу душу; а што краљеве сажаљевамо,

узрок је, што су људи, а не краљеви.“ Но било

то лице какво му драго, свакојако је нуждно,

да у свом делању напредује, т.ј.да одмаловаж

нијега к важнијем ступа, а не обратно. Нежно

дакле лице може по свом положају, по достојан

ству бити строго, може заповедати, док се стро

гом лицу нежност као слабост приписује.

S. 238.

Какви могу бити зликовци у трагедији.

(кал певац због особите намере изводи ли

ковце на позорницу, онда му се ваља чувати, да

Зликовци не чине зла, што им је то у нарави,

што утоме налазе усладе, него што су их навеле

околности, прекомерна љутина, освета и т. д.;

нека се никад својим злочинстзом не хвале, и

бар у самоћи нека се својој савести правдају.

S. 239.

Појављивање духова.

Често сеутрагедији с великом коришћу упо

требљује стра од каквог чудноватог појављења,

као што је појављење духова. Тако се у шек

спировомХемлетујавља убијени краљ свом сину

и дражи га на освету противу своји убилаца. У

таквом „случају нуждно је, да се певац придр

жава 60штег веровања, дакле да се дух у шо

ноћијавља,да га само неко од радећи лица види,

и да се само с једним разговара, ако то иште

план певца. Стра од виђеног духа треба да се

покаже само на главним лицима; јер ако је тај

стра на свима лицима, онда ће ослабити упеча

тљење. Кадје стра у главном лицу прикупљен,

кад се на њему појављују сви знаци страта, онда

су свију гледалаца очи на њега једног управ

љене, и његов стра" прелази и на Гледаоце.

- goТвоPилА показив.

S. 240.

Б e 3 у м љ е.

Исто је тако важно средство за постизавање

трагичког ефекта безумље, т.ј. одпревеликежа

лости или кривице највише разтројено унутра

шње душевно стање трагичкога лица, као што је

н. пр. Офелија у Хемлету и Милорад у „смрти

Стефана Дечанског.“ Ноту се иште од певца, да

се таквим средством штедљиво и разумно служи;

јер здрав карактер увек је способнији, да сударе

произведе и да интересе побуди, него духовно

болан и разстројен, као што се јасно показује

на Милораду.

S. 241.

Историјска и грађанска трагедија.

У историјској трагедији много се мање може

певац историје придржавати, него у историјском

роману и епу. Певцује само нуждно, да из исто

рије избере достојно вештаство, а после му се

даје подпуна слобода,да то вештаство идеалише,

преобрази, усаврши, како ће његовој естетичкој

цељи најбоље одговарати; само неће дирати у

у оне основне црте карактера, које суу историји

Сталне и припознате.

Што се тиче грађанске трагедије, може се

шевцу као правило положити, да своје јунаке

више бира из виши грађански кругова, или да

Биову радњуу таквим круговима пропрати, а то

to

307

(нарочито збогтога, што сутујаче и јаснијераз

вијене индивидуалности, као што их иште траге

дија, и што ту нису, као што су људи нижега

реда,малим, незнатним одношајима притешњене.

S. 242.

0блик трагедије.

Облик је трагедије готово увек метрички,

и то понајвише је петочлани јамб употребљен.

Наши је пишу петочланим трохејем. У осталом

пишује други и сличним стиховима, па и у прози,

и ако ово не одговара величаству и озбиљности

трагедије.

Š. 243.

Шта је комедија.?

Комедија је драмско представљање онакви

људски дела, у којима се слабости и будала

штине у облику шале, досетљивости и оштро

умља огледају.*)

ЈКомично је основано на смешном; смешно је

свака неочекивана, изненадна нескладност ра

зумни суштaства у стварма маловажним, а не

*) Реч комедија доводи се од прастаре бахусове светковине

(комос), или од путовања пешке и на колима.Дорска свет“

ковина ишла је од села (zidui)до села, од места до места,

подобно оном путовању на води стари Египћанау подобној

прилици од града до града. Стари опет граматици доводе

је од уса (село) и фај (песма), дакле од сеоске песме, а

у исто време и од када и фру (ноћна песма) и то доводе

90%

складност је у обште свако одступање од познате

аналогије или обштег правила у мишљењу, осе

ћању, говору, делању, обичајима и т. д. „Не

складност мора бити у маловажним стварма, и

мора бити таква,да језа презирање одвећ мала,

за мржњу одвећдобра, а за озбиљно посматрање

одвећ маловажна.“ Смешно је противположено

узвишеном,јер ово пробуђује у нама идеу о без

коначно великом, а оно о безконачно малом. С

тота нам се онако јакодопада упоређивање сме

".

Š. 244.

Шта обувата комично ?

Комично обувата прост, ограничен или са

врнен наравствену живот— обичну дејствител

ност, у којој идеа није чисто и подпуно изра

жена, већ је помрачена чуственошћу, будала

пштинама, интересима и т. д. Тако је н. пр. ко

мичан онај побожник, који није добро сватио

идеу чисте побожности, него је полаже у пре

комерном извршивању спољашњости.У комичном

има идее лепога, но та се идеа губи у случајно

стима иу одношајима простога живота.

у свезу с неким догађајем. Атички сељаци осветили су

сеједном ноћу богатим атинским грађанима, због претр

пљени увреда поругама. Позвани на одговор добили су

сељаци од судије власт, да могу на јавном тржишту пред

народом своја изсмејавања понављати. Од овакви изсмеја

вајући песама кажу,да су Сузаријони Епихарм створили

грчку комедију.

309

Š. 245.

- Какав је задатак комедије 9

По овоме задатак је комедије, да нам пред

стави прост живот, не као достојан осуђивања,

интересе и карактере у случајним погрешкама,

нама, ово цртањем карактера, ово комичним за

плетима положаја и стања.

Представљање овакви људски дела јест про

природом, и та противоречивост, та нескладност

пробуђује у нама чуство смешнога и свест о на

шојузвишености. Праведно дакле бира певац ве

штаство за своју комедију из дејствителног про

стог живота,јер у свима вишим одношајима жи

вота влада озбиљност и достојанство, које смета

комичном ефекту.

S. 246.

Високо и просто комично, у

Комично једвојако: високо и просто комично.

У високо комичном лежи виши смисао, разу

мљив само вишем,духовном изображењу, и при

држава се правила углађенога окуса и пристој

ности.Ту се лица представљају понајвише, која

или своје смешне слабости не познају, или се

тако труде, да исте слабости сакрију, да само

31()

бистро око може прозрети побуђења њиове ра

дње. С тога је певцу често мучан задатак, да

-комична лица тако представи, како ће се њиов

прави карактеруделима само назирати. У оста

лом ишту се бољи и углађенији карактери, много

боље смишљен план, удесније ситуације и т. д.

Но може кадшто и случај владати, само не ма

ловажан, већ удесно намештен.

Просто комично представља често слободну

веселост народа, нити се обзире на углађеност и

пристојност, већ оно, што је у будалаштини и

неразумљу смешно, изражава неотесано, сна

жно и живо. Овај род комичног постизава свој

задатак у обште тиме, што неплеменито, мало

важно представља као племенито, важно и све

чано, а оно, штоје просто,у високоумном, наду

веном говору, или тиме, што велико и достојно

навалице свлачи у круг простоте и што облачи у

одело лакрдије, т. ј. шародијом и травестијом.

Ту лица обично познају своје мане и слабости,

али се опет не труде, да их се отресу, него их

јошт негују и подрањују.

По овоме и комедија је двојака: висока и

проста.

S. 247.

Право комично по Хеглу.

По Хеглу само је оно право комично, где се

радећа лица будалаштинама и једностраностима у

својим не показују само другима смешна, него

311

не само гледаоци смејати, већ и она сама себи.

Узор оваквог комичног у старом је веку Аристо

фан, а у новом Шекспир. Њиова комична лица

у самој озбиљности своје намере и воље не пока

зују праве озбиљности, и кад најпосле своју мету

промаше, т.ј. ако им ту или други преваром осу

јете, или акоје сами промаше, задржавају своју

веселу,задовољну нарав, и смеју се себи заједно

с гледаоцима, а не као у молијеровим комеди

јама,у којима лица показују и сувише озбиљно

сти у својим тежњама, те с тога им се гледаоци

истина смеју, али им се и свете.

S. 248.

Досетљивост и оштроумље у комедији.

Главно је укомедији досетљивост и оштро

умље, која, као што Готшал вели, „својим елек

тричким ударцима непрестано просецају атмо

сферу комичког заплета.“ Но ту се ваља писцу

чувати,да му не буду сва лица досетљива и ош

троумна, и сва у једнакој мери и на исти начин.

Свако лице нека има своје особитости у оштро

умљу и шали, тако да се то и с његовим карак

тером подудара; а лица без оштроумља могу

имати често безазлене приметбе и питања, која

ће нам се допасти онако исто као и Оштроумље,

јер безсвестно често нам се више допада него

оно, што је свестно, те с тога нам се и оштро

умље не допада, ако нам се силом намеће, т. ј.

312

ако се на њему примети,да је изнуђено, а не да

је случајно, неотице, само од себе постало.

Š. 249.

A smama mu s must

IИ високо — и ниско — комичном основа је

смешио, а почем и мала, удесно употребљена,

постаје смешном: то се њоме шевац често служи.

:::

рактер шаљивца познат, као и његова наклоност

према оном лицу, с којим се шали. Исто тако не

треба да је шала свакидашња и проста, нетреба

друге као сатира да заједа, не треба да је не

разумљива и најпосле нека се чува неморално

сти.Тако исто мора се певац обзирати и на дру

штвен живот, и по томе нека му се шала придр

жава известни граница, дакле нека се проводи

само међу оним људма, који суједнаког стања и

у великом познанству. Јер познато је, да има и

такви прилика, где шала не приличи, а има и

S. 250.

3 а п л е Т.,

У комедији много је већи заплет него у тра

гедији, и састоји се понајвише у томе, што се

какво лице труди да друга лица превари, те

тако своју намеру шостигне, почем се претвара,

Да Тиме њиове интересе подпомаже, а овамо их

тим истим вата.Ту се обично идруга лица прет

“ варају, да би тако оно довела угледабну забуну.

Садржину овом заплету дају интереси љубави,

части и т.д.Лица, која оваквим заплетима упра

ју, обично су слуге и слушкиње, које не по

намере своји господара, него их по својој

користи или подпомажу, или им сметају,те тако

смешан изглед дају, да су слуге господари, а

5.КЗ-а“.

чувати, да лукавство слугу, превара питомаца

достојним господарима, очевима и заступницима,

ако ове старце не руководе рђаве предразcуде

или чудноватости, због који би их требало из

смејати. У

И у комедији су карактери обшти.

и у комедији морају карактери бити састав

љени из обштег и појединог; јер представљено је

лице, тако рећи, представник свију карактера

тога рода, а опет је поособно лице. Обшти је ка

рактер, по Лесингу, онај,уком се од онога, што

се на многима или свима лицима приметило, нека

средња мера налази, на кратко, он је обичан ка

рактер, не по томе, што је сам карактер обичан,

већ што је степен, што је мера његова обична.

Одступати дакле у комедији од ове општности у

карактерима, и представити какво комично лице

тако, да би му само једно једито лице у свету

подобно било,значило би, повратити комедијуу

“.*А

“.

314

њено детињство и претворити је у сатиру. Коми

тан дакле карактер биће лепа смеша различни

| страсти,у којој је једна страст као најпоглави

| Тија, као владајућа, најјаче изражена.

S. 252.

Богатство комична карактера.

И комично лице мора дакле имати богатства

у карактерским цртама, а не само једну страст,

једну слабост или будалаштину; јер ми тражимо

и удрами целокупна човека. Узвишавањечовека

до идеала не бива никад у једној одвојеној црти

његова карактера, већ хармоничким слагањем,

тако да поред идеалисања једне или друге црте

карактера, каква је кад потреба певцу, не из

кључује и не уништава друге његове црте, које

само у скупу подпуна човека састављају. Кад

н. пр. тврдица „Кир Јања у целом делању своме

не показује ништа друго, већ своју тврдоћу, и

ако на различан начин, онда морамо рећи, да

таквога човека нема; морамо помислити, да је

певац место тврдице представио тврдоћу, оли

Молијер.".

s. 23. 8.

Морал и комична несрећа. -

S

:::Dпевац својим лицима опет их несме никад п

315

ставити као меморална, што нам у таквом слу

чају престају бити смешна. Та лица, код свију

своји мана, морају придобити наше поштовање

својим другим врлинама. Исто тако несме ни

заплет бити толико озбиљан, да нам се свр

шетак у напред представи као несрећан по гла

вно лице. „Комична несрећа“, вели Шлегел,

несме бити ништа друго, до незгода, која ће

се на свршетку одклонити; мора се показати

као смешна невоља, која неће имати озбиљни

последице)

S. 254.

Изсмејавање је противно комедији.

Никаква вештина не може толико користити

поучавањем, колико комедија; но да неби гра

нице прекорачила у смешностима, мора се чу

вати изсмејавања, које сатири припада. Смејати

се коме и изсмејавати кога, није све једно, јер

ово последње има у себи ругања, а комедија се

овога клони, па због тога не наводи ни какве

телесне ни моралне недостатке, шта више, да би

и најмању сенку изсмејавања избегла, чува се и

у самом наименовању лица они имена, која би

нас на буди какво дејствително лице опоменула,

Као што су стари Грци чинили.

комедије се пишу понајвише у прози, али

им приличе и стихови, и то понајвише јамбиски

и трохејски слични.

316

S. 255.

Трагикомедија.

У среди између трагедије и комедије стоји

трећа врста драмске поезије, драма у ужем

смислу, коју су стари звали трагикомедија, а

данас је готово само Немци признају за особиту

врсту. У почетку је била одступање од праве

комедије, што је са шаљивим јако мешала оно,

што у срдце дира, или што је озбиљно, или је

била са комичним помешана трагедија без тра

гичког свршетка. -

Естетици понајвише сматрају овакву драму

као изрод, почем не одговара законима ни тра

гедије ни комедије; но ако узмемо, да страдање

каквог лица, његов трагичан свршетак не ишту

по нужди етички закони; ако узмемо, да у жи

воту заиста има случајева, да се каква борба са

сплетеним несретњим околностима најпосле са

срећом свршује: онда се може и у вештини ова

ква борба представити. Трагичан свршетак нуж

дан је само онде, где се жели оно више посма

трање показати; где овога нема, ту се не може

ни страдање с несрећом оправдати.

Драма дакле у ужем смислу. (das Schauspiel)

зове се свака она, која нити има изкључиво тра

гичан, нити изкључиво комичан карактер, већ

која трагично и комично спојава иједно цело са

ставља, али у обште у целоме има изражену оз

| зид

|

биљност као суштaствено своје својство. По на

особ зову се тако они драмски спевови, у којима

заплет дела има сретан свршетак, и то или с тога,

што јунак, без првреде своји поетски интереса,

доста рано с пута, који га у несрећу води, свраћа,

или стога, што над околностима, које се његовој

намери противе, победу одржава. У последњем

случајумора одпор, који јунак налази,бити само

случајан, или одпрр јавне неправде.

S. 256.

Какав треба да је свршетак у оваквој драми?

}

Код све озбиљности утежњама, код све важ

ности одношаја и сталности карактера, опет се

најпосле у оваквојдрами интереси радећи лица

изравнају, опет се супротне страсти утишајуи

на добро окрену, а борба се и судар избегне.

Срећан свршетак у заплету не сме певацпроиз

вести средством,тако званим: deus ex machina,

а данашњим употребљавањем каквог из Америке

из ненада дошавшег богатог ујака или стрица,

који са целом радњом нема никакве свезе: за

плет мора се сретно одплести нетуђом са стране

дошавшом руком, већ фамимузроцима, на којима

је радња основана. У\осталом могу се на ову

Драму пренети Сва Драмска правила.

318

IV, () I E P A,

S. 257.

Шта јc опера?

Опера је у ширем смислудрамски спев, пра

свима њеним видовима, песмотворство и музика

у најтешњој свези. Она је по суштини својој

лирска, па с тога мора дијалог имати непре

стано страстног чуства. То је узрок, што лирски

елеменат често надмашује драмски, јер ту није

толико стало за делањем самим по себи, за ње

говим брзим напредовањам, колико за тим, да

се средством радње и цртања карактера развију

и узвисе чуства. Опера дакле не представља то

лико какву радњу од њеног постанка до свр

петка, колико чуства, која у радњу прате. С

тога је главан задатак певчев, да лица стави у

такав положај, у ком ће моћи изјавити своја чу

ства и многоструке афекте и страсти у различ

ном подизању и падању, алитако,да се ова чу

ства истом средством музике могу подпуно из

јавити и разумети. Тако се поезија готово са

свим потискује, а особито онда, кад опера тражи,

да се допадне и помоћу други вештина: Игром,

архитектуром, живописом и т. д. По овоме јасно

је и по себи, зашто нема готово ни једне опере,

која би имала и врстну поетску садржину. Вр

стан певац неће да се толико понизи, да своју

вештину учини слушкињом другој вештини, нити

му честољубље може подносити, да сва публика

7 - - - - -- - - - - -

ŽII, 27. .. ., , , , , , и 34.

----

(после представљене опере само о музики и ње

ом вештаку на сва уста говори, а певца ни спо

мена свога не удостојава. Но томе је и други

узрок, т. ј. што се од певца иште, да музику „“.

подпуно разуме, јер само ће онда моћи по му- “

----

Музика у опери не сме бити претежнија од поезије.

Музика у опери само подпомаже и снажи из- . .

раз, па стога не сме бити претежнија од поезије, -

не треба да преотму ма" ни друге вештине,

оперидају сјајност. -

комично, а и фантастично-рамантичко. Јуначко и

историјско вештаство изкључује опера, почем се

Карактера и напредовањем радње представити.

S. 259.

Опера има више видова, а важнији су ови:

a) Озбиљна или велика опера (opera šeria),

која је по своме вештаству сродна с трагедијом

или бар с озбиљном драмом. Упоследњем слу

чају зове се она романтичка, чаролијски и т.д.

ако је басна позајмљена из средњега века или

32()

чаролијског света и из гатке. Неби требало ни

кадда има трагичан свршетак,јер највиша ббља

није удесна за музику, а тако исто и виши покој,

у који ббља прелази после победе наравствене

слободе. У њој влада само певање.

б.) Комична опера (opera buffa) наличи својим

вештаством комедији, нема великог заплета као

комедија, а у осталом је са свим народна, и пе

вање меша с дијалогом.

в.) Ошерета тако исто меша дијалог с пева

њем, и разликује се већом простотом и мањим

обимом од озбиљне и комичне опере.

г) Мелодрама (монодрама, дуодрама)у ко

јој се декламација не прекида певањем, као у

оперети, а музика само се зато употребљује, да

боље и пространије изрази говором изјављена

чуства и догађаје. Због малог броја лица мало

има у њој промене и разнообразности, па с тога

је и вештаство с малим обимомчуства и догађаја

ограничено. Ако се у њој појављује само једно

лице, онда се зове монодрама, а ако радњу из

вршују два лица, онда се зове дуодрама.

Лирски монолози, који сеу певању извршују,

имају особита имена, као: арија, каватина, ари

јозо — а дијалози по броју певача зову се дует,

тријо, квартет, квинтет, кор и т. д.

Најславнији сууопери Немци: Вебер, Мозарт,

Хајден идруги,— Италијанци: Росини, Белини,

Донизети, Меркаданте— а у Французкој Обер.

321

Има неки поетски производа, који не спа

дају управо ни у какву врсту песмотворства,

него се појављују понајвише као играчке разума

и досетљивости, обучене у поетску одећу. То

су: пародија и травестија и загонетка са својим

видови

S. 260.

Шародија и травестија.

Пародија, које у грчком језику значи сло

редни спев, није ништа друго, већ преокретање

каквог обште познатог и прослављеног спева,

тако да самом изменом неки речи са свим други,

и то место узвишеног, прост и смешан смисао

произиђе. (У обште су тако преокретали Оми

рове спеврве, а праву је пародију основао Хи

понакс, као што је позната она његова пародија:

музо баствена, појми Евримедонахариду

С оштрим желудцем, који ждераше више нег" ико.

Шародија дакле задржава облик старог по

знатог спева. а предмет мења.

Травест

ИЛИ ОД ИТаЛ

жава Предм

ја пак (од французке речи travestir

јанске travestire, преобући) задр

, а мења озбиљан облик у смешан

и шаљив. ФПевац не сме оно, што је у предмету

његове травестије узвишено;-претворити у лу

дорију, већ треба само оно, што јетамо по себи

21}

ТЕОРил повезив. “

* N2.

322

мало и незнатно, а представљено је као велико

и важно, да шаљиво представи као мало и не

знатно, иу обште,да скривене манеу шали од

крије. Ако ће травестија и најбоље за руком ис

пасти, опет јојје цена мала и незнатна. У ос

талом и пародије и травестије могу имати облик

час лирски, час епски, а час драмски

S. 261.

Загонетка је у обштем и обичном смислу,

производ оштроумља, којим се непознат пред

мет предлаже читаоцу на погађање по наброја

ним неким суштaственим знацима његовим. Ова

игра досетљивости и оштроумља у толико је са

вршенија, у колико је предмет јасније и не

обичније представљен, и у колико је више оста

вљено размишљавању.

видови су загонетке: народа и логограф.

арада, или загонетка у слоговима, раз

твара сложену реч у њене слогове, описује нај

пре\значење њиово по начину загонетке, па

онда истом значење целе речи.

Логограф, илизагонетка с писменима, прави

:::једини шисменаNKакве речи, нове речи, те даје

ове речи набрајањем суштaствени знакова пога

ђати, како ће се помоћу ови речи права заго

нетка погодити. Ако је у загонетки премештање

rem, na se one u samo

32 ,

Одсек шести.

ИстоPилски РАзвитAк друмскR шоказив.

Постанак трагедије.

Драма је много млађа од епске и лирске поезије,

и појавила се, по историји, најраније у Грка, и то

најпре трагедија, а после комедија.

Шостанак трагедије доводе од дитирамба (види

Š. 117.), песме, шеване у славу Дионисију (Бахусу),

и то од зимњега дитирамба, који је природе оз

биљне и тужне, а не веселе као пролетњи, што су

се у њему опевала страдања и патње бахусове.

Ове песме, које су у почетку певане у скупу без

строгога реда, довео је у бољи ред Арион. Певач,

који је песму почињао и водио, говорио је обично

неприправан између песама неке приповедке. Од

ови приповедака, које су касније усавршене, по

стала је трагедија, пошто је Тестис (око 536 пре

Хр.) из Икарије у Атики, од прилике на по" века

после Ариона, дитирамбу дао глумца, не само да

по основима декламације и мимике прича старе

гатке, него да се и с кором разговара. Шопшто су

постепеном усавршавању много принели каснији ве

птаци Херил, а нарочито Фриник, појавише се три

генија готово уједном истом времену, да трагедију

на највиши вршак попну и опет је снизе.

Е с х и л.

Најславнија епоха елинског народа, простор вре

мена, кад су Персијанце из Грчке протерали, ове

ковечила се (осим други умни производа на пољу

Историје и епске и лирске поезије) најсјајније у

Трагедијама тројице: Есхила, Софокла и Еврипида.

21%

324

Есхил,рођен год.525 пре Хр.у Елеузису у Атики,

заслужио је у историји литературе име творца више

трагедије. Борећи се за слободу својега оташтва у

биткама код Маратона, Саламиса и Платее, видео

је огромну силу нешријатеља Дарија и Ксеркса уни

штену, те узпламти огњем поноснога чуства о из

бављеној слободи. Тим духом задануте су његове

трагедије, које је и у спољашњем облику у толико

усавршио, да се праведно називље творцем више

трагедије. Он је први увео драмски дијалог, упо

требивши место једнога глумца, који је поред кора

само просто приповедао, Два глумца, а у исто

време усавршио је представљање спољашњим укра

сом, лепим маскама и дугом одећом и ошанцима

(котурн). Карактере је цртао са мало снажни црта;

планови су му врло прости, али величаствени. Суд

бина у његовим трагедијама влада страовито над

човештвом у шуном величаству своме, а лица су му

сами дивови. И сам говор одговара овим јунацима,

титанима и боговима. Пред смрт, обтужен као без

божник, прибегне краљу Хијерону у Сицилију, где

год. 456 пре Хр. умре. Од његови 70, а по некима

90 трагедија, остало је само 7: „Оковани Прометеј“

„седам војвода противу Тиве“, „Персијанци“, „Ага

мемнон“, „Коефори“, „Еумениде“, и „Хикетиде“ т. ј.

девојке, које моле за заштиту. Његов Прометеј, по

мишљењу Клајна, превазилази песмотворства свију

времена и народа *) својом идеом, и ако су многи

критичари са свим противно доказивали, оцењујући

ига наравно према садашњим појмовима о трагедији.

О Еуменидама пак сви се критичари и старога и

новога века похвално изражавају.

*) „Фteier 8rometђеut iterragt an Grije u. Ribnђcit wer Concep

tion, bile Didђtungen atter 3etten u. 86ter."

325

С о ф о к a 0.

Док се Есхил својим трагедијама славио и по

томству као јасна преодница светлио, роди се Со

ФОкао год.495 пре Хр., да му славу преотме и дане

у дубокој старости загорчи. Имајући оне узоре свога

учитеља пред очима, шопне се на скоро на врх славе

својим трагедијама, почем једвадесет пута другима

преотео венац. „Њега је трагичка муза љубавним,

од срдца пољубцем за свог певца освештала. Бо

гови му окружаваху колевку са свима даровима ле

пога узраста и душевне среће. Сирене успављиваху

чедо, а пчеле га оросише својом златном росом.

Грације му бијаху дадиље и одранише га небесном

раном, коју им даваше бог љубави на врху своје

стреле.“—

Да би својим трагедијама придао више радње,

увео је три глумца, и скратио је шевање кора. На

рочито је својим шланом, заплетом и нежношћу у

карактерима превазишао Есхила.—УмрЂо је у ду

бокој старости године 406преХр. од радости, што

је једна од његови трагедија опет одржала победу.

Ова лепа смрт дала је повода биографу Истру и

Heанту, те је доводе од зрна грожђа.

Кажу, да је нашиcao 113 трагедија; али је до

нас дошло само седам подпуни: Ајас, Електра, краљ

Едип, Антигона, Едиш у Колони, Трихињанке и

Филоктет.

Његова драмска радња развија се из сами уну

трашњи побуђења радећи лица, чим је надмашио

својега учитеља. Место ешског разпореда у есхило

вим трагедијама увео је строго драмски план. Осим

тога надмашио је Есхила и оштрим цртањем карак

тера, које је умео јошт добро прорачуњеним про

тившоложеностима узвисити. Најпосле и катастрофа

му је боље спремљена, и свршетак, ма колико био

326

страшан, није нам несносан, што нас је за ту стра

овитост из даље спремио.

У историји књижевности редко ће се наћи такво

лице, о коме би се у новије време критичари више

препирали, него о Евришиду.Докле га једни узвезде

кују и над Есхилом и Софоклом уздижу, дотле га

Други стрмоглавце као Фаетона с неба бацају. За

љубљен сваки у своју идеу, један преузноси Есхила,

други Софокла, а трећи Еврипида. Остављајући

овакву расправу строгој критици, морамо ишак при

знати, да је Еврипид, код све научености своје

онога времена, много слабији драматик од споме

нуте двојице, ида је драма с њим почела опадати,

што је ишао само на ефект, дакле, што је понај

више неочекиване појаве употребљавао.

Трагички певац може се управо само онај на

звати, који трагичка дела уме најпре спремити, а

у томе је био Еврипид најслабији. НБегови карак

тери немају оне обштности, коју имају софоклови,

што их је стварао, угледајући се на дејствителна

лица. *) Најпосле нема му ни заплет природнога

одмршаја, што га богови изненадним својим јавља

њем одмршују.

Највише му се замера, што је слабостима сво

јега времена угађао, место да им је медузин штит

на супрот стављао, упућујући своје гледаоце на оно,

што је племенито и божаствено.**)

*) Кад су Софоклу приметили, да његови карактери немају

истине, одговорио је: „Ја вам представљам људе, какви

би требало да су, а Еврипид, какви јесу.“

**) Sale perführerijфе Беa statented, bez etnjфmetjetne želi, te gau

fertidje Sunftfertigteit, mit pen tragi dijem 8auterungsafecten jeftini,

mit Burdђt umb littleib, te Seelen su permitren , gu umnoi ribigen,

327

Од глумаца, жена и паса самртно мучен, окон

чао је овај „куђени, високо хваљени, изсмејани и

До дивљења слављени, а опет за сва времена трећи

највећи грчки трагик“ свој славом и трњем пуни

живот у 75 годинн. Рођен480 пре Хр., на сами дан

сјајне победе грчке над Ксерксом, умрЋо је 406

пре Хр. у двору Архелаја у Маћедонији од рана,

које су му ловачки пси, дворницима од злобе раз

ДраЖени, ЗаДаЛИ.

С овом тројицом легла је и трагедија у гроб, те

Да се истом шосде две тисуће година са Шекспи

ром пробуди и сјајније ускрсне.

Комедија и Аристофан.

Комедија грчка дели се на стару и нову. У ста

рој комедији, коју је основао Сусарион, а јошт

боље обделао Еписхарм и Софрон, најславнији је и

у комичном најузвишенији Аристофан, рођ. око год.

444. пре Хр. Појавио се као певац четврте годише

пелопонизког рата (427 пре Хр.). Од његови 54 ко

медија, дошло је до нас само 11, које су пуне

оштроумља, и веселог расположења као и преко

мерне слободе,тако да су Грци обчарани били. Нај

више је бранио старе обичаје, шоштење, науку и

вештину, те с тога је нападао на Сократа, или

боље рећи на Софисте својега времена у„облацима“,

а на Еврипида у„жабама.“ Шодпомаган Духом. Онога

слободног времена није поштедио ни људе на богове,

па ни атииски народ, нападајући на њиове мане, те

unfeitigen Sympatђten u. Slibrungen aufguregen, bez Stragifotato

gu jelin, auf Roften be Gemitђ86e-fretungu.Grljebung— etne foldhe

8egatniji emiebrigt feine tragilidhem tuntmitrifungen.

JR(etni,

328

с тога га Атињани обдаре венцем од свете Маслине,

који је онда био знак особитог одликовања и по

ILITOB8B,

У новој комедији познати су многи, као: Дифил,

Аполодор, Филипид, Посидиш идруги, но најзнат

нији су Менандер и Филемон, једновременици и су

парници.

IМенандер, рођен 342. год. пре Хр., појавио се

јошт у својој 20-ј години као одличан певац коме

дије, онда, кад је Аристотел умрЋ0 (322). По све

дочби Аула Гелијадао је позорници у кратком вре

мену 109. комедија, али је опет само осам пута

одржао победу, што му је већи број венаца прео

тео старији од њега комички певац Филемон, ког

је једном, приликом такве одржане победе, за

питао: „Зар ти не поцрвениш од стида, кад твоје

комедије мојима предпостављају?“ У својој 52-ј го

Дини увати га, кад се у мору купао, грч, и утопи

се. По сведочбиДим.Халкокондила (†1511) спаљени

су свизаоставши рукописиМенандрови иФилемонови

по заповести византијски царева, подбодени зане

сеним калуђерима, само да би се песмотворство

Григорија Назијанзина лакше удомаћило. У осталом

које из сачувани одломака, које из каснији оцена

његови комички дела даје се извести, да је Менан

дер био разблуђени певац и да је стидљивост и

скромност шод ноге бацио, као да му је Овидије

био учитељ. Но у лешој простоти и јасности слога

остаје Менандер као непостижан узор својега вре

мена. Беговом сушарнику Филемону већ замерају

због вештачења, прекомерног кићења и због игре

у речма.

329

Ф и л е м о н.

Филемон је био старији од Менандра, живио је

готово 100 година и умртво је од смеја. Отац му је

био Дамон, а место рођења Соли или Сиракуза, по

чем се писци у томе не слажу. У карактерима пре

вазишао га је Менандер, али је у занимљивој, плет

кама узвишеној радњи показао већу вештину. Зато

су Атињани, навикнути на комичке ситуације и на

оштроумље и досетке, понајвише Филемону венац

давали. Кажу, да је написао 97драма, али ниједна

није сачувана, осим имена и одломака.

ДРАМА У РИМЉАНА.

Римска поезија почела је са свим неприродно,

са драмом, што се није извила из народног Духа

римског, већ су је грчки заробљеници из грчког пе

ривоја у римски пресадили, и то од времена раз

рушеногТарента, кад је римски конзул Ливије Са

линатор с другим робовима довео и ученога Грка

Андроника, који се после шо имену свога господара

звао Ливије. Он је био, као што се мисли, родом

из Тарента, поучавао је ливијеву децу, те га ње

гов господар, уважавајући његову науку, као роба

ослободи, у половини трећега века пре Хр. Превео

је Римљанима „Одисеју“, а списао им је шо грчким

образцима велики број трагедија, које су само у

одломцима до нас дошле. Но као што је тра

гедију међу Римљане роб увео, тако је и сама

остала робињом. Римски народ увесељавао се пан

томимом и лакрдијом, па и самом крвавом борбом,

али га трагедија није никаду срдцедирнула онако,

као чуствителног Грка.

33()

Златни век за римску трагедију.

Осим поменутог имао је римски народ јошт три

певца за трагедије: Квинта Енија (Грка), (†169 пре

Хр.) М. Пакувија, енијева сестрића, иЛуција Атија,

кога иначе римским Есхилом зову, и то у времену

решублике, које се може за римску трагедију на

звати златним веком.

Од каснији заслужује спомена само један Л. А.

Сенека, назван Философ. Родио се у првој половини

првога века после Хр. у Кордуби (Colonia Patri

cia Cordubensis) и дошао је јошт као дете у Рим,

гдеје слушао стоичку Философију, касније,у време

цара Клавдија, вршио високе државне дужности, а

најпосле за учитеља младоме Нерону постављен,

који му год. 65 шосле Хр. одузе живот.

О његовим трагедијама шисало се различно. Док

су их једни, подобно Есхиловим трагедијама, као

узоре оценили, дотле су их други просто одбацили,

као недостојне спомена, па и најновија критика јошт

се није у свему изравнала, да и не спомињемо пре

пирке око тога, да ли су све оне трагедије, које

се њему приписују, заиста његове. Међу тим, узи

мајући у призрење оно време, римску потребу, и

- правила више драматургије, остаће можда на сва

времена као истина оно, што је Клајн о њему ре

као: „О трагичка шоезио софоклове трагедије, како

си страшно шод руком Римљанина подивљала! Па

опет се морамо дивити савлађујућој сили сцениј

скога дејства, оној сили позориштног патоса, оној

гладијаторској трагики. Полет, огањ, великолеп

ност, сила говора, која нас са собом одвлачи, по

дигнути валови узколебани афекта— само јошт је

Дан запаљив небесни зрак, који ће ове стихије се

Некине Трагедије до поетичког огња разпалити, шак

331

ће грчка трагедија опет ускрснути у подмлађеној и

богатијој красоти.“

У осталом ко је могао у трагедији „Тројанке“

трећи део онако дивно створити, да се ни један

вештак ни пре ни после њега не може с њиме ме

рити у психологијској вештини, у дивно богатом жи

вошису душе болнога материнскога осећања, у онако

проникнутој дијалектици људске страсти—тај за

иста, поред свију други мана, прошуштени можда

због свога времеиа, или због слабе пажње, заслу

жује, да у историји драмске књижевности на свагда

живи.

Комедија у Римљана.

Комедија уватила је јаче жиле у римском народу,

и имала је више видова под особитим именима како

ПО класи народа , ком се представљала, Тако и Ш0

времену, кад се представљала. Од туда комедија

rili, и т. д.

Најпосле имали су Римљани и миме.

Комедија palliata, у које спадају комедије Ме

нандрове, Филемонове, Дифилове и друге, има за

нас само два представиика: Плавта и Теренција.

Од Аула Гелија, јединог живтоописца шлавтова,

дознајемо, да се Плавт родио у Сарзини, у север

ној Умбрији, али кад, незна се известно, већ се

мисли, у почетку шестога века после сазиданог

Рима. Пошто је у трговини своје цело имање изгу

био, принуђен је био, да као млинарски момак

служи. Но таква несрећа није могла сломити ње

гову веселу нарав, те тако јошт у тој невољи на

пише неколико комедија, које му на скоро проне

соше славу као комичког певца. Од 130 комедија,

које су се њемуу време Гелија приписивале, оста

вио мује граматик Варо само 21., које су, истина,

по грчким узорима, али слободно написане. Наро

чуто му је утврдила славу вештина, којом је, по

ред Иеизцрпљивог оштроумља,досетљивости и шале,

од неотесане римске комедије створио у свом роду

савршену комедију. УмрЋо је у дубокој старости

184. год. пре Христа.

T e p e н ц и је.

год. 194 пре Хр. у Картагени) дошао је у раној

младости као роб у руке римском сенатору Терен

цију Лукану, који га је лепо васпитао, а на скоро

и ослободио, то с тога добије име: Теренције. По

што је у својој 35 години одпутовао у Грчку, умре

тамо на скоро, године 159. пре Хр., а по Косконију

прогутало га је море у том путовању заједно са

108 прерађени менандрови комедија. Остало је од

њега 6. комедија, по грчким оригиналима списани,

понајвише по Менандру. Његова врлина показује

се нарочито у углађеном цртању карактера и у раз

вијању радње по плану. Језик му је позајмљен не

из пpoстaчке гомиле, какав је обично у плавтовим

комедијама, језик шо крчмама, већ из одличног,

углађеног говора вишега друштва. Клајн даје Плавту

преимућство над Теренцијем: „Плавт је и у цртању

обичаја и карактера, па и као вештак у стилу и

дијалогу јако над Теренцијем узвишен, јер ПлавT

даје нам живопис подпуно веран природи, пун жи

вота, и то самим својим комичним духом, из жи

вота римског средњег реда. У теренцијевим поро

333

дичким комедијама дише више атички него римски

начин живота; или више атичко-погрчени живот

шатриција, него прави, првобитно римски домаћи

живот.“

Ми му с.

Осим трагедија и комедија имали су и Грци и

Римљани особити род шаљиве итре, у којој су се

представљали људски обичаји, навике и страсти,

знацима на лицу и мицањем руку и целога тела,

али без басне, као основе целој игри. Грци су је

звали мимос, и била је двојака: озбиљна и шаљива,

а постала је у Сицилији, што се тамошњи народ

одликовао својом веселом нарављу, добродушним

оштроумљем и даром угледања. Најславиији мимик

био је Софрон.

Римски мимус (planipedia) постао је у дољној

Италији, онако исто као и грчки, у простом народу,

а имао је два различна облика: мимички дијалог,

и позориштни мимус. Први се представљао из Не

бува, без свакога спремања, и био је шун проста

чке досетљивости. Позориштни мимус .био је као

иека допуна трагедијама и звао се ехо dium, a

узимао је своје вештаство из простога живота. По

чем је мимус био намењен нарочито шали и смеју,

то је био у својим представама шаљив, разкалашан

и неотесан, а највише се у њему налазило срамни

представа. Глумац је управо био само један, јер

споредни глумци само су овога у нечем подпома

што су сви, а нарочито женске, што се тиче мо

рала, извикани били. Најзнаменитији овакви глумци

били су Лаберије и Шублије Сир.

334

0 п e p a.

Као што код Римљана није могла процветати

трагедија, тако и у њиови потомака Италијанаца.

Но у накнаду тога развила се двојака комедија:

вештачка и научна или правилна и са свим нова

драма, названа опера. У првој влада шецајућа, раз

калашна сатира и импровизација. Правилна комедија

била је у почетку угледање на стару римску коме

дију плавтову и теренцијеву, до 18-г века, кад је

Карло Голдони (1707—1793) по народној комедији

прекројио. Од њега је остало 150. комедија, које

се одликују верно описаним народним карактерима.

У ошери је био најславнији Пијетро Метастазијо

(1697—1782), по оцењивању његови земљака; но

садашњи критичари хвале му само несравњено при

јатан језик, а налазе му велике мане у прозким

мислима и што му опере немају дубљине.

Индијанци су врло много шисали о теорији драм

ске поезије, а доводе своју драму из најстарији

времена, из доба баснословља. Као год што је

драма у Италији у почетку служила цркви, да би

своје господарство у народу већма утврдила, тако

је исто и у Индији. Да би се обредима црквеним

дала већа сјајност, употребљене су у најстарија

времена драмске песме и нека врста пантомиме, из

који се касније развила драма, шошто је из све

штенички руку прешла у руке прави вештака, те

и друго вештаство, друштвени живот, за предмет

избрала. Но на скоро се драма ослободи браман

ског притиска, те се из царства преувеличане при

роде, дакле из царства неприроде врати правој

Прир0ДИ.

335

Код све лепоте описане огњене љубави у ин

дијској драми, не треба мислити, да су тамо ка

рактери представљени по данашњој пречишћеној

теорији. Иидијска драма нема оне борбе са судби

ном, која се представља у нашим драмама, у сло

бодним суштaствима; тамо је одлична црта карак

тера: тршљење. Трагичког свршетка тамо нема, као

што га налазимо у трагедијама стари Грка, у ко

јима се јунак, и савладан судбином, показује као

победитељ са својим сачуваним људским достојан

ством. Њиове драме имају весео свршетак, и по

томе не приличи им име данашњи наши драма. Оби

чан им је облик у дијалогу проза, но која на сва

ком узвишеном месту прелази у стихове, који се

или просто декламују или певају, а то чини, те ин

дијскедраме, поредуплетеног пантомимског играња,

наличе на оперу. Најзнатније су индијске драме Ка

лидазине: „Сакунтала“ и „Викраморвази.“

Пјер Корнељ.

Драмскује поезију у Французкој пробудила ита

лијанска глумачка дружина , која је године 1548 у

Лиону предствљала комедије на италијанском је

зику, и тако Французима драму омилила, да је већ

тод. 1577 дружство у Паризу у сталном позоришту

почело италијанске драме представљати.*) То даде

певцима повода, да своје силе и на том пољу шо

кушају. Но почем је тада, с пробуђеном науком,

стари класицизам у свему предњачио, то се Фран

цузка Драма основа на начелима аристотеловим.

*) У баварском двору шредстављене су италијанске коме

дије јошт год. 1569.

336

У 5-у.212. говорили смо о јединству времена, ме

ста и радње удрами, које је у Французкој као пра

вило положено било. Овом правилу дали су важност

Корнељ, Расен, и Волтер, те га после идруги народи

без обзирце усвојише, нарочито због тога, што је

токорсе на начелима аристотеловим основано било.

Пјер Корнељ (1606—1684), основач Французке

трагедије, а од своји земљака назван велики, до

био је прву важност као драматик својим, са шпан

ског језика прерађеним „Сидом“, пошто је најпре

неколико комедија на задовољство шублике написао.

У каснијим драмама: „Орацији“, „Цина“, „Помпе

јова смрт“, Родогуна“ и т.д. придржавао се и су

више старог правила. Од његови комедија највише

цéне „Лажу“ (le menteur), и ако Французи овоме

„Цину“ предпостављају. Од његови 33драме данас

се слабо која на позорници представља. Лесинг му

је највише побио цену својим основаним критикама,

које је касније А. В. Шлегел поновио. И ако је

шлеглова критика наишла у Французкој на жесток

одпор, опет има и Француза, који данас корнељове

мáне шодпуно увиђају, као што је н. пр. Викторен

Фабр. У осталом поред мана у афектацији дија

лектичкој, у размишљању место чуства, у понеким

празним декламацијама и т. д, признају му се и вр

лине: живостан дијалог, полет у мислима, тошлота

у осећању, страстне побуде и т. д.

Корнеља је надмашио његов сувременик и шошто

ватељ Жан Расен (1639—1699). Јошт у раним го

динама упознао се с грчким класицизмом, који му

је касније, поред учитеља Корнеља, на путу ње

гове Драмске радње светлио. Обративши сву своју

пажњу на то, да своје слушаоцеу срце дирне, раз

вио је своју даровитост у томе испитивањем срдца

човечијег толико, да је све Французе надмашио и име

највећег Французког трагика заслужио. Ни један

Французки певац није могао осећања љубавна онако

верно и лепо ошисати као Расен, нити га је когод

надмашио у благогласности стиха. Написао је више

трагедија : „Андромаху“, „Британика“, „Ифиге

нију“, „Федру“ и друге, али му је најсавршенија

„Аталија“, као последњи и највећи спев, у духу

софокловом. Јошт већма просијава расенова заслуга

кад сравнимо његова дела с оковима у време Лу

двика ХIV-г. Обичаји изопачене природе били су

мах преотели, и противу њи војевати, значнло је

противу природе војевати. Па опет је Расен све

ове незгоде савладао, освојивши срдца своји слу

пшалаца изливом срдца природна и осетљива. На

писао је и комедију „адвокати“, угледајући се на

аристоФанове „Зоље.“ -

Жан Баптист Покелен, касније међу глумцима

под именом Молијер познат, родио се год. 1622, а

умрљо 1673. У младим годинама, следујући својој

склоности, ступи у дружину глумачку, у којој је,

премештањем из једног места у друго, имао при

лике познати прост народ у свима одношајима, те

то му је после као писцу давало богата вештаства

и одличне вештине у стварању положаја и истинити

карактера. Осим тога имао је ту јошт прилике, Те

се упознао с комедијама шлавтовим и теренцијевим,

које му прибављеној грађи дадоше живота и реда.

Да би својој дружини у незгоди помогао, што не

имађаше доста написани драма за представу, Ора

брен малом и не толико узвишеном публиком, почне

и сам писати трагедије; но пошто му се једна од

338

њи није добро примила, бда се на комедију, у којој

је себи безсмртно име стекао.

Написао је 32. драме, међу којима се одликују:

„Тартиф“, „школа мужева“, „принуђено венчање“,

„мизантроп“, „тврдица“ и „грађанин племић.“ Нај

слабији је био у измишљању, позајмљујући исто ово

од Италијанаца и Шпањолаца, ово од Плавта и

Теренција.

Волтерове драме, оцењујући их с погледа праве

вештине, немају велике важности.

Виктор Хиго и ако јеуФранцузкој одржао победу

над класицизмом у драмској вештини, опет је пред

судом критике изгубио важност. „У његовим дра

мама“, вели Шер, „предсрета нас готово увек оли

чено демонско начело, које ради без срдца, сарка

стично, мрко и суморно, које главна лица свлачи у

прошаст, а ово свлачење бива понајвише детињским

начином, различним машинеријама, тајним стешени

цама, спуштајућим се вратима и т.д. али праве идее

о судбини, праве етичке нужде нема— на кратко:

у њима владају прави dii ex machinа и случај.“

У комедији прославила се Делфина Геј, жена

Емилијана Жирардена.

III П. А. Н. И. Ј. А.

Много је сретнија била драмау Шпањолаца, до

бивши праве вештаке у згодно доба славе и ужи

вања. Ту већ нема простога угледања на туђе узоре

и незгодног пренашања туђи карактера, већ је све

из самога шпанског чисто народног живота цршљено.

С тога је народ онолику пажњу и љубав позоришту

поклонио.

Шпанска је драма са свим особите природе, раз

лична од старе и нове драме. Пре свега зову је

339)

комедијом, јер свака драма у три дела и у сти

ховима звала се комедија. У њој нити влада из

кључиво трагично ни комично, већ је обоје изме

Шано, али тако, да може кадшто или једно или

Друго већма владати.

Лоте Феликсде Вега Карпио родио сеу Мадриду

25. Новембра 1562. год. Јошт у петој години знао

је шпански и латински читати ш давао је своје спе

вове другарима у промену за играчке, а у једана

јестој години почео је већ писати комедије. Ово

чудо од детета буде у својој 12-ј години прину

ђено да у војску ступи, но касније рођацима под

помагано продужи науке. Пошто је због несретње

љубави наново ступио у војнике, врати се са остат

цима упропашћене „армаде“ (године 1588 под Фи

липом II-м) у Шпанију, и ту се ожени; али због

двобоја, у ком је свог супарника самртно ранио, из

Кастилије прогнан, морао је шест година којекуда

тумарати. По повратку свом у Мадрид ожени се по

други пут, што му је жена за време његова про

гонства умрла; но кад му и ова жена са најстаријим

сином умре, савладан тугом ступи у чин свеште

нички год. 1609. Ту се по кратком времену као пе

вац тако прослави, да су се људи у гомиле шо ули

цама свирали, кад је пролазио, да му се диве, па

и сам краљ стао је пун поштовања пред њим, кад

се с њим сукобио. Тако слављен и готово обожаван,

а до шоследњега часа на пољу песмотворства не

уморно радећи, умрљо је 21. Августа 1635. године

у Мадриду.

Лопе је био најплоднији певац и старога и новог

века, почем су разрачунали, да је написао 21 мил.

9:24

316,000 стихова. По самим његовим речма написао

je 1500 комедија (у шпанском смислу речи), а по сто

пута је написао комедију за 24 часа, које је јошт

чудније, кад се размисли, да је таква комедија

имала до 300. стихова прешлетени најмучнијим сли

ковима. НБегове скупљене сатире, еклоге, песме,

комичне приповедке, новеле, романи и т.д. износе

21. свезку у четвртини.

Осим споменутог певца, кога сам Сервантес на

зивље чудом природе, било је много драмски пе

ваца, међу којима се одликовао Жујин Руец де

Аларсон († 1639.) својом драмом „Тејеđor de S 3.

govia“, о којој Шак вели: „Женијалност у изми

шљању, одвећ занимљиве ситуације, сталност и жи

вост у карактерима и шоетски огањ, који све делове

оживљује, дају овојдрами место међу највеђим узо

рима у песмотворству.“ Но све је врлином прева

зишао Педро Калдерон дела Барка, који је пшан

ску драму пошео на највиши степен савршенства.

Рођен 1601. године, већ је у својој тринајестој го

дини написао драму, а у деветнајестој утврдио је

своју славу у шпанском позоришту. После свршени

наука позове га краљФилип IV. из војске за управ

Љача у позоришту. Године 1651. ступио је и он у

чин свештенички,“

Калдерон је најженијалнији христијански певац,

али му замерају што је све гледао само кроз нао

чаре Христијанске вере, те с тога је и стварао над

човечне небеске добродетељи и паклене пороке. Но

поред свију мана остаје Калдерон на свагда у ис

торији књижевности на узвишеном месту, а позним

потомцима за углед својом огњеном фантазијом.

341

E Н Г ЛИ ЈЕ 3 К. А,

У Енглезкој почела је драма с црквеном алиго

ријом у почетку 12-г века, и звала се чудновата

игра, од које је касније, око половине 15-г века,

постала морална игра. Ове последње драме бавиле

се као и прве са христијанском алигоријом, али су

Опет учиниле прелаз из догме у морал, те помо

ГОШе, да се драма из неприроднога поља у своје

природно пресади. Тако се мало по мало, изтиски

Вањем алигорије и продирањем онога, што је чисто

Људско, основа драма у духу дејствителности и на

Међу тим од времена Рихарда П-г овладао је

обичај,да богати Лордови издржавају глумачкудру

жину у својим дворовима, те се тако које у кра

љевским, које у великашким дворовима и манасти

pима умножише позоришта, ако и не стална. Истом

год. 1576. основано је стално позориште у Лондону,

а на скоро за тим и по другим варошима. Тако се

драма постепено развијала и усавршавала , подпо

Магана Владаоцима и Великашима, а поправљана

и дотеривана критичарима и ученим драматицима,

те се спреми нова епоха за великог Шекспира.

Ш е к с ш и р.

Вилјам Шекспир, рођен 23-г Априла 1564. год.

у Стратфорду, не имајући доброга вазпитања, што

га је отац у раним годинама тргао из училишта,

морао је касније све трудом надокнадити. Од мла

дости заузет за глумце, ступи око године 1587. у

њиову дружину у Лондону, где на скоро постане

драматик, те привуче на се пажњу шублике и кри

тичара, који му дадоше прво место међу свима д0

342

ондашњим драмским шевцима. Но код све његове

врлине опет је остао до најновији времена неизпи

тан, непознат и подпуно неуважен, док му нису

Лесинг и Шлегел славу по свету протрубили. Од

Омира па до данас свет није имао таквог ђенија, и

он стоји у среди међу старим и новим веком као

Какав Метеор.

Од 37 драма које су под његовим именом печа

тане, да ли ће се све као његове одржати, или ће

се неке, као ШТО Данас неки критичари чине, као

туђе одбацити, показаће време. Најзнатније су му:

„Макбет“, „КраљЛир“,„Отело“,„Хемлет“*) и „Ро

мео и Јулија“, у којима, као што Шер вели, „не

зна човек чему ће више да се диви, да ли шексши

ровим описима природе или психологији, каракте

рима или вештини у драмском створу, познавању

људи или историји. Природа га је обасула свима

*) ОХемлету писаноје много, и неки критичари мисле, да је

ова шекспирова трагедија најврстније његово дело. Вре

дно је чути Бернеа, који поред врлина и мана у овој

трагедији највише Шекспиру замера, што на последку и

Хемлет гине, и ако је оруђе вечне правде за кажњење

злочинства. „Природа се“, вели он између осталога, „оду

пире своме творцу и одржава победу; тренутак је госпо

дар, а за њим други тренутак, безконачност је подчињена

простору, а вечност времену. Залуд нас опомиње наше

срдце, да на зло ни најмање не пазимо, што је оно сна

жно, а да добро не презиремо, што је оно слабо ; ми

више верујемо нашим очима. Ми видимо, да је онај мало

живео, који је много трпео, и ми се колебамо.“ А надру

гом месту: „Хемлет се бори, буде самртно рањен, и у

овом тренутку, кад већ нема шта да изгуби, кад му већ

одважност не треба, убија краља. То је безстидност лу

пежа, који већ стоји под вешалама, па грди Бога, свет и

људе. Тако се скончава племенит човек, краљевић!“—

Чини ми се, да Берне није нигде у драмским критикама

показао толико оштроумља, колико у овој критици, па

зато је вредно целу прочитати.

343

оним даровима, која су само највећим певцима свој

ствена.“ УмрЂ0 је 23 Априла 1616 године, добивши

на гробу само прост надпис, и истом на 125 г. по

сле смрти подигоше му народни споменик у Лондону.

Осим Шекспира познат је као класик Вилjам

Конгрев (1670—1728.).

НЕМАЧКА,

Готфрид ЕФраим Лесинг.

Немачка драма почиње у 15 веку с превађањем

Плавта и Теренција, с представљањем латински ко

медија, а после с представљањем драма Ханса

Сакса на матерњем језику; но ови су почетци врло

незнатни. Касније опет преобвладала је Французка

књижевност, дакле и Драма, те тако немачка Драм

ска поезија почиње управо с Лесингом, обновљачем

НGМачIRG КЊИЖСВНОСТИ.

Лесинг, рођен 23 Јануара год. 1723. у Каменцу

у Горњој Лужици, обогаћен свеструким знањем и

напојен старим класицизмом, обратио је на скоро

на се пажњу целог ученог света својим оштрим,

али ученим критикама, обарајући Французки назо

ви-класицизам из основа. Упућујући на Софокла и

на Шекспира, а и сам по овим узорима ствара

јући, извео је немачку драмску поезију на онај

пут, којим се мало касније Шилер на вршак драм

ске вежтине пошео. Његова је драма „Мi mna

Von Barnhelm“ прва чисто народна весела драма,

која је у немачком позоришту представљена, а

„Емилија Галоти“, као прва нова трагедија, пока

зала је новим немачким драматицима, да се тра

гично, по њиовом једностраном сватању Шекспира,

не састоји у гомилању безмерни грозни и ужасни

дела. Пред смрт на две године (1779) написао је

последње своје драмско дело „Мудри Натан“, које

344

имамо и у србском шреводу од М. Светића. УмрЂо

Гете и Шилер.

Гетово прво драмско дело било је „Гец из Бер

лихингена“, које је писца на један пут у немач

ком народу прославило. Колико је ова драма на

родна и оригинална, опет се ни из далека неда

сравнити с његовом „Ифигенијом у Таурису“, с

класичком драмом, којомје све своје драме помра

чио, осим разглашеног „Фауста“ у 1-м делу, које

Занесени Немци називљу „највећим делом герман

ског света“ и „трагедијом немачког Духа.“ У дру

гом делу своје трагедије упустио се писац у које

какве сањарије, врачарства и символичке загонетке.

Друге су му драме од мање вредности, и ако се у

свима, по слогу и мислима, показује велики вештак.

О „Тасу“ имамо, шоводом печатаног павловићевог

превода, строгу критику од г. Јовановића, а „Ет

монта“, као лакомислена страдалца, који, да би

представљене му велике опасности заборавио, од

лази својој драгој на празне љубавне разговоре —

критиковао је Шилер. У „Штели“ је избор пред

мета, сматрајући га с моралног гледишта, одвећ

тугаљив тако, да би га редко ко смео у позоришту

представити.

Но не само над Гетом, већ над свима доонда

шњимдрамским певцима новог века, осим Шекспира,

узвисио се женијални Шилер. Јошт у 18-ј години -

својој написао је ону чудну трагедију „ајдуци“, у

којој поетска струја грми као какав пенушећи се

поток у гори, и која је у Германији примљена с без

примерним до онда одушевљењем. Сам мото: „In

tyrannos!“ показао је најјасније шисчеву тежњу. Та

кво одупирање противу постојећег разврата и де

345

спотизма навуче му херцегов гњев, те с тога по

бегне из Штутгарта и Виртенберга. Тумарајући

тако без сваког станишта, најпосле се стани у Бау

ербаху, код своји другова из ђачког живота. У то

доба својега тумарања написао је „Фијеска“, а код

споменути шријатеља довршио је трагедију „плетка

и љубав. На скоро за тим издао је (1787) „Дон

Карлоса.“

Но сва ова дела била су само предтече много

већем и савршенијем делу, трилогији: „Валенштај

нов стан“, „Пиколомини“, „Валенштајнова смрт“,

на којој је Шилер радио седам година, и која му

је величину најсјајније осветлила. После ове три

логије изишавша драмска дела већ су од мање

важности, и ако се у свима појављује велики, пре

ображен дух. И у самом последњем шоетском делу

„Вилхелм Тел“, које је немачку омладину због из

ливене тамо љубави за слободом и оташтвом за

нело, па и критичарско будно око успавало, те су

му некад прво место у драмској вештини приписи

вали—и у самом Вилхелму Телу подкрале се тако

велике погрешке, да према Валенштајну пада у

присенак. У осталом као шилерово дело има и та

кве лепоте у појединостима, као што је по пре

имућству заклињање у Гритли, да му се оне мане

Лако шраштају. И сад, пошто је толико година про

Текло после шилерове смрти, немачки критичари од

превеликог поштовања приступају Шилеру, у изла

гању његови мана, као каквом месечару, страу

јући, да га не пробуде. И сам Берне, критикујући

споменут0 дело, вели у шочетку: „погрешке ове

Драме шевчеве су добродетељи.“

Мали простор овога дела не допушта ми, да све оно,

што је Берне у критици о овој драми написао, читаоцима

346

преведем, за то ћу само најглавније црте из ове критике

изписати, нарочито због тога, што га имамо и у србском

преводу. „Жао ми је доброг Тела, али је он велики лисац.

0н мери свако своје дело и сваку реч, као да ће га стати

живота. Овакво измерено владање у безконачној несрећи и

неизмерним горама, нешто је чудновато. Тел има у себи

више од каквог грађанина из варошице него од простог

сељака. Он има темпераментске одважности, коју даје свест

0 телесној снази; али нема Оне лепе срдчане одважности,

која, шочем је сама неизмерна, опасности никако не мери.

На месту Ритли, где су се најодабранији у истој земљи

скупили, не бијаше Тела, јер се не смеде заклети. Он има

части, али има и страха у срдцу, Да би част са страхом

изравнао, пролази он поред мотке с обореним очима, како

би могао рећи, да шешир није видео, дакле да заповест

није погазио. Кад га Геслер због тога позва на одговор,

показа се покоран, тако покоран, да се од њега чисто сти

димо, 0Н вели, да се због непажљивости није поклонио

шеширу, али да други пут то неће чинити.

Стрељање јабуке било ми је увек загонетка—Но и више

– било ми је чудо. Но нека је и било, кад се већ верује.

Природа је често неприродна, она ствара наказе, а исто

рија често није драмска; али то морамо оставити на страну.

0тац може све бацити на коцку, за љубав животу својега

детета, али не и сам тај живот, Није требало, да је Тел

стреља0 , па ма због тога Ништа не било од целе те швај

церске слободе. И ако му је то гадно дело испало за ру

ком, опет нам је остао ужас, и стра", да је отац могао

своје дете устрелити, већи је него што је био пре учиње

ног дела. Ако је геслерова заповест била тако грдна, да

је могла отца из своје природе потиснути и да овај није

више мислио, шта је чинио : то је могао и Тел без разми

шљања неизвршити заповест, или је могао тирана убити.

Али је опет био доста смотрен, да моли као каква жена.

Издајство може, истина, постати нуждно, али никад

347

неће бити морално, па ни према злотвору учињено. А зар

није издајство, што Тел, кад се Геслер на мору његовој

помоћи поверава — непријатељ непријатељу— из лађе из

каче, а њу опет у бурне валове отискује?

Сад долази геслерово убијство, Ја не појмим, како се

могло овакво дело икада назвати моралним, лепим. Тел се

сакрио, и убио без сваке своје ошасности свог неприја

теља, кад је овај мислио, да је без опасности. Нека при

рода овај поступак правда како може, али га вештина не

може никад оправдати“ и т. д.

Од новији драматика познати су Грилпарцер

(1790-е године), Клајст Хајнрих, Јулије Мозен и

МНОГИ Други.

Наша драмска поезија, и ако је млада, опет

има неколико драма, које свом времену служе на

част. Отац је нашој драмској поезији Ј. С. Поповић,

који нарочито због трагедије „Смрт Стефана Дечан

ског“ заслужује хвале. Осим њега највише се од

ликују на том пољу Матија Бан и Јован Суботић.

На страни

2

6

24

37

44

46

48

63

71

9)()

118

124

133

у

145

146

157

162

“ 172

173

д

у врсти

2 (одоздо)

1. „

2. „

20 (одозго)

16 „

15 „

5. „

22 „

17 „

(одоздо)

(одозго)

у

}

3

14

7 (одоздо)

1. „

13 (одозго)

1 (одоздо)

4. „

17 (одозго)

DIO Ч6М

СТИХЗАВВ.

епиртит

характер

Дремама

ПОСМАМА

приличити

ДМктилска

карктер

раченица

христнјанског

усавршпти

уДељавање

ратвратности

пробућује

S. 147 и 148

S. 149

разлијва

божију

н као

премнна

Времана

Дантеа

читај:

СТИХОВА

епитрит

Карактер

Шпањолци

Драмама се

отуд

приличати

КОЛеНаЦа

дакТИЛСаa

карактер

у

реченица.

квантата

христијанског

ODIGIT

усавршити

удаљавање

развратности

пробуђује

S. 146 и 147

S. 148.

разлива

божју

времена

времена

Данта

На страни

173

182

1867

195

106

2. || ||

210

220

234

243

244

izbiti

| 269

| 201

2010

327

331

332.

333

335

у врсти

20 (одозго)

3 : „

15. „

1. „

9 (одоздо)

4. (одозго)

11. „

5 (одоздо)

6 (одозго.)

4. „

1. „

1 (одоздо)

10 ,

20 „

12 „

7 : „

11 (одозго.)

4. (одоздо)

„ ,

17 (одозго)

11 (одоздо)

NGCTO A

Дантеова

Опшца

ДЕКЛИНТА.

Фрањциск

његовј

Оригиналне

догођају

битинн-кад

догађај

догађаја

у роману

персијског

vulgari

света.

Дала

најсаније

електрина

разстављане

S. 123 и 124

војник

benu i

ПОСДе.

ETELEVICEI

ИСКА.

TОД

читај:

Дантова

Опица

ГОТОВИ

КИВОТА.

Франциск

његовој

Оригиналне

догађају

бити никад

догађаји

догађаја

у роману

персијског

vulgari

божанствена

најсјајније

влектрина

растављене

S. 223 и 224

RUTIHCRUM

ЖИВОТОПИСЦА

The G“ ТОГА

год. -

| |