JEZIK- PHYSEI Ill THESE1

,,Sad imaS nemuSti jezik. Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kaieS komegod, odmah CeS umreti." Coban pode kroz Sumu i iduCi EujaSe i razumeva- Be sue Sto govore tice i trave i sue Sto je

na svetu.

Na samom pofetku Platonova dijaloga Kratil izloiena su dva potpuno oprefna shvatanja o po- reklu jezika i adekvatnosti jezifkog izraza. Prema jednom od tih shvatanja, koje u Platonovom spisu zastupa heraklitovac Kratil, ,,adekvatnost refi je po prirodi svojstvena svemu Sto postoji", pa sama reE ,,nije ono Eime se pojedinci dogo- vore da nazivaju neku stvar" (podvukao M. V.).I) Refi su tako nosioci jedne univerzalne prirodne istine ili ispravnosti koja je jednako dostupna

,,kako Helenima, tako i varvarima".

Hermogen, drugi ufesnik u razgovoru sa Sokra- tom, o ispravnosti imena (op8orqg 6vopCrrwv) go- vori drugatije: ,,St0 se mene tiEe, Sokrate, festo sam razgovarao i s njim (s Kratilom - M. V.) i sa mnogima drugima, ali ne mogu da se uverim da postoji neka druga adekvatnost reEi osim dogovora i saglasnosti ljudi. Meni se, naime, Eini da je pravo ime neke stvari ono kojim nju neko nazove, a ako ga opet promeni i ono prvo viSe ne upotrebljava, drugo ime nije nimalo neade- kvatnije od prethodnog.. . Jer nijedan naziv ni- Eemu nije svojstven po prirodi, nego po obieaju i navici onih koji su se navikli da ga upotreblja-

vaju" (podvukao M. VJP)

Potvrdu za ovo svoje stanoviSte Hermogen vidi najviSe u finjenici Sto Heleni i varvari imaju razliEite nazive za iste stvari, a nije redak slu- Eaj da i dva grEka plemena govore razlifito. Talro

*) Platon, Kratl 383ab (Uporedo su korigtena dva prevoda Kratila - Ksenije Maricki Gadanski - obj. u Platon, 0 jeZtku i saznanju Rad, Beograd IsTI. 1 Be- njamin Jowett, Pluto, The Collected Dialogues, Prin-

ceton University Press, New Jersey).

9 Op. ctt. 385e

- MILAN VUKOMANOVIC

Hermogen zakljufuje: ,,Za mene bar, Sokrate, n c m druge adekvatnosti reii asim m e da ja svaku stvar mogu nazivati imenom koje sam joj ja dao, a ti opet onim koje si joj ti dao" (podv. M. VJ3) I kao Sto to obifno biva u Platonovim dija- lozima, Sokrat je taj koji preuzima osnovne niti problema Sto se javio kao izraz sukoba dva pot- pun0 suprotna filozofska shvatanja, izlaiufi ih

detaljnoj proveri svoje dijalektiEke veltine.

Ali pre nego Sto predemo na razmatranje izve- snih problema koje nam otkriva Sokrat svojim ,,ufenim neznanjem", bife, mislim, dobro da bliie odredimo poreklo onih ideja koje Sokratov uEe- nik Platon tako precizno i jasno iznosi u uvod-

nom delu svoga Kratila.

2. Drugu polovinu V veka pre n. e. u staroj Heladi mnogi istorifari filowfije oznafavaju kao doba prosveeenosti i racionalizma u filozofiji. Jedan od glavnih razloga za ovakvo obeleiavanje So- kratova veka krije se, nesumnjivo, i u veoma naglaSenoj promeni interesovanja grEkih filozofa od kosmoloikih pitanja ka pitanjima koja se vise odnose na foveka i njegovo etifko i politifko bite. Nosioci ovakve promene, koja je obuhvatala celokupni kulturni iivot u GrEkoj, bili su sofisti, prvi profesionalni filozofi i ,,ufitelji vrline". Pla- tonovi spisi predstavljaju najobimniji izvor po- dataka i najdragocenije svedofanstvo o ovim putujufim ufiteljima. U mnogo Eemu je pojava sofista u Atini i ostalim grEkim gradovima zna- fila novinu na trgovima i drugim mestima gde se raspravljalo o velikom broju filozofskih i po- litifkih pitanja. Ali, moida je vile od svega kraj V veka u Grfkoj obelodanio potiskivanje izvor- ne fflozafiije prjmcte (p6als-a) u h i s t jedncg viSe humanistifki orijentisanog miSljenja koje je sobom donelo i duh novog autoriteta - autorite-

ta driave (x6Xu~) i ljudskog zakona ( ~ 6 ~ 0 5 ) .

JoS ie stari Heraklit novorio kako su ..liudski v 6 ~ & pod upravom je2nog boianskog v'6ios-a". Ali woiam nomosa u grfkoj filozofskoj misli na prelaz; iz V u IV vek pre n. e. dobija i neka nova znafenja. On se sve viSe upotrebljava kao antiteza jednom drugom kljufnom pojmu grfke filozofije - pojmu fisisa. Kada su Heraklit i Em- pedokle tvrdili da se sve upravlja prema nomosu, oni su, pre svega, imali u vidu onaj zakon koji vlada u prirodi, a iza kojeg moie stajati i neko natprirodno bife. Sa sofistima se medutim anti- teza fisis - nomos prenosi i u moralnu i politifku sferu iivota, pa se pod pojmom nomosa podrazu- meva i formalno izveden zakm koji odraiava autoriteit &%we, km i & i h j zasmom na t r d - cionalnim shvatanjima ljudi. Zato Aristotel u

3 Op. dt. 385de

MILAN VUKOMANOVIC

svojoj Politici i kaie da ,,zakon nema snagu da iznudi posluSnost bez snage obifaja".

Suprotnost izmedu fisisa i nomosa odraiavala sc u mnogim pitanjima koja su zaokupljala grtlca filozofsku misao toga doba. NajvaLnija od njih su ova: (1) pitanje poEitiEke organizacije, ili - da li driave nastaju po prirodnoj nuinosti, boi jon~ voljom ili po zakonu; (2) pitanje religije - da li bogovi postoje stvarno, tj. po fisisu, ili samo po obiCaju, tradiciji, tj. po numosu; (3) problem jcdnalcosti u druStvu - da li je vladavina jednog toveka nad drugim (ropstvo) ili jedne driave nad drugom po fisisu ili po nomosu; (4) da li su podele na staleie u druStvu ustanovljene po pri-

rodi ili po ljudskom zakonu.

U okviru ovih opStijih misaonih preokupacija helenskih filozofa treba, mislim posmatrati i nji- hova u h j a o j e z h i' njlegwom poreklu. Po sve- mu dm&, i pieanje koje se pxtavlja kao glavna tema Platonova dijaloga Kratil - postoji li neka neposredna, prirodna (cpGas1) veza izmedu onoga Sto reCi oznaCavaju i njihovog konkretnog gla- sovnog sklopa ili je ta veza proizvoljna, nemoti- visana, po konvenciji ( B S O E L ) - moglo se javiti u okviru Sirih filozofskih razmatranja i diskusija koje su pokretali sofisti. Zanimljivo je da je ova polemika izmedu naturalistiekog i konvencio- nalistifkog shvatanja o poreklu i prirodi jezika (poznata i kao rasprava izmedu ,,analogistan i ,,anomalistaW), vodena vise vekova, oiivela i u nekim docnijim lingvistirkim ufenjima, posebno u tezama o arbitrarnosti jezirkog znaka i prirodi glasovnog simbolizma. U proSlom veku Vilhelm £on Humbolt je urio da ,,postoji oEigledna veza izmedu zvuka i znarenja koja se, medutim, samo retko daje tarno objasniti, Cesto se samo nazire,

a najfe5C.e ostaje neja~na".~)

Koliko su grrki sofisti, skoro dve i po hiljade godina pre Humbolta, mogli znati o toj ,,oEigled- noj vezi"? Da li je ta veza za njih uopSte bila

&igletIna?

Pailjivijim Eitanjem Platonova Kratila moiemo doti do nekih vainih podataka koji nam govore o delatnosti sofista u oblasti nauke o jeziku i gramatike. Tako veC u svom prvom obratanju H m o g e n u Soknat izjavljuje: ,,Da nisam bio sirornagan i da sam veC Euo izlaganje slavnog Prodika po ceni od pedeset drahmi, koje, po njegovim refima, predstavlja celovit nauk o gramatici i jeziku, mogao bih vet sada da ti od- govorim na pitanja o ispravnosti imena.. ." (podv.

M. V.).=)

') Cit. prema R. Jakobson, Llngvistlka 1 poetlka, Nolit Bgd. str. 163

6) Kratll, 38413

MILAN VUKOMANOVIC

A da ovo Soliratovo ,,ialjenje" nije liSeno one neizbeine ironije, tako dobro znane Eitaocima Platonovih dijaloga, svedoEi nam i drugi deo So- kratove refenice: ,, . . . ali ja nisam fuo to izla- ganje, nego samo ono po ceni od jedne drahme. I tako ne znam gde je prava istina o svemu

tane . . .". Sve Sto znamo o Prodikovim interesovanjima za probleme j d k a ddazi nam od PBtcma. Kao uEitelj granuatike Prod& se, wian LI Kratilu, pominje i u nekim drugim Platonovim spisima. U dijalozima Protagora (337a-c) i Menon (75e) otkrivamo da se Prodik posebno interesovao za problem sinonima. U Menonu nam Platon (preko Sokrata) veli ovo: ,,Reci mi stoga Sta ti podra- zumevaS pod izrazom svrSetak ( T E ~ E U ~ ~ ) ; Eini mi se da granica (xepas) ili poslednje (EaXa~ov) to isto znafe. Prodik se verovatno ne bi sloiio sa nama.. ." (podvukao M. V.).s) Da li je pravilna upotreba refi za ufitelja retorike Prodika imala samo stilistiEku vainost ili se tu ipak radilo i o jednom Sirem, filozofskom problemu? Dobro bi bilo da pre nego Sto pokuSamo da odgovorimo na ovo pitanje proverimo Sta Platon kaie o za- nimanju nekih drugih sofista za probleme jezika.,

I

Prema Platonovom svedofenju pitanjem isprav- nosti imena (adekvatnosti refi) zanimao se, pre svega, Protagora iz Abdere, Demokritov zemljak i (najverovatnije) ufitelj Prodikov. U Kratilu Sokrat pominje Kaliju i Protagoru kao sofiste koji su se posebno interesovali za problem adek- vatnosti reEi. Sokrat kaie da je Kalija bio Pro- tagorin uEenik, a Hermogen tvrdi fak i to da je Protagora napisao knjigu za koju se, iz Sireg konteksta razgovora, prilifno jasno moie videti da je cela bila posveEena onim pitanjima Sto ih

je i Platon naznaEio u svome Kratilu.

Neki istorifari filozofije pripisuju Protagori dva spisa od kojih je, prema njihovom migljenju, jedan raspravljao o ,,ispravnosti imena" (bp967q5 ~ \ - o P c ~ ~ w v ) ? a drugi o ,,ispravnosti refi" (glagola - op@oCx~m). Bez obzira na to koliko je spisa Pro- tagora stvarno posvetio problemima reEi (izvori kojima danas raspolaiemo ne omoguCavaju nanl neku precizniju procenu), nesumnjivo je da je pravilna upotreba jezika bila jedna od vainih tema kojom su se sofisti, kao uEitelji retorike,

morali zanimati.

Protagorin spis o ispravnosti imena verovatno je sadriao i ravnatranje o prirodi veze koja po- stoji izmedu s m i h reEi i anoga Sto ane m a E a - vaju. Kao pristalica ideje po kojcxj je Eovek mem svih sbvari. Protagona sbgulrno nije mogao biki daleko ad taga da i adekvahnlast jezitkog i z r m vidi k)ao jednu ad mih ,,&varni' kajlma Eovelc

adreduje merilo i v r e d n d .

MILAN VUKOMANOVIC

Da ovo nije samo proizvoljna pretpostavks veC i finjenica koja je mogla biti poznata u Pla- tonovo vreme, govore nam i pitanja koja Sokrat postavlja u Kratilu, pitanja koja nas mogu upu- titi u to da poreklo Hermogenove teze o isprav- nosti imena traiimo u jednom Hermogenu bli- skom filozofskom miiljenju. Sokrat, naime, ovako pita Hermogena: ,,Da li bi ti, Hermogene, rekao da se stvari razlikuju onako kako se imena raz- likuju? I da li su one prilagodene pojedincima kako nam to Protagora veli? Jer on kaie da je fovek mera svih stvari i da su meni stvari onak- ve kako ih ja vidim, a tebi onakve kako ih ti vidiS. Da li se slaiei s njim ili bi ti rekao da

stvari imaja nepramenljiw suStiau?

Hermogen: Nekada sum i ja, Sokrate, voden svo- jom nedoumicom, nalazio utoEiSte kod Protagore, ma(& se niwm u svlamu sllagao s njim7'.') U daljoj raspravi Sokrat uspeva da ubedi Hermogena u to da je ovaj bio u zabludi kada je prihvatio Protagorin stav, jer istina je u tome da sve stvari imaju vefnu i nepromenljivu suitinu. Da li je Hermogenova teza, po kojoj nema neke druge adekvatnosti reCi osim one koju uspostavljaju dogovor i saglasn,ost ljudi, mogla imati uporiite u ufenju koje je Protagora, kao Sto je dobro poznato, iirio (i dobro naplakivao!) medu svojinl mladim sluiaocima? Platon u Kratilu navodi fak i taj podatak da je Protagorin ufenik Kalija Hermogenov brat! (Kratil, 391c) I mada Sokrat upuCuje Hermogena Kaliji da mu ovaj protumafi smisao Protagorine knjige (Sto nam dosta govori i o tome koliko je (malo) Hermogen mogao biti upoznat sa njenim sadriajem), izgleda nam prili- fno verovatno da je Protagorin spis IIep( 6p66~qs ovopdrrcov (ako je takav spis uopite postojao kao zasebno Protagorino deloJs) ipak mogao imati uticaja na ona shvatanja o poreklu jezika koja Hermogen izlaie i ne bai najuspeinije brani u Platonovom Kratilu. Jer ne zaboravimo da su se u Sokratovo vreme ufenja tako poznatih i uticajnih ufitelja kakav je bio Protagora, viie nego iz knjiga, upoznavala iz velikog broja raz-

govora koji su tada vodeni i prepr i fa~ani .~) ') Kratil, 386a

9 MoguCe je da Hermogen misli samo na deo Prota- gorine knjige AAnOenl za koju se zna da je au-

tentili na.

') Zar nam nij,e najbolja potvrda za to i velika popu- larnost koju je Sokrat uZivao u Atini i posle svoje smrti, iako za sobom nije ostavio nijedan spis. Sude- Ci prema Aristotelovom svedolianstvu, i Platon je viSe vcrovax, u arpaw 60rw~a (usmeno ulienje). Pisac dijaloga je, naime, smatrao da se on0 Sto je bitno u nekoj filozofiji nikako ne moie saopstiti pomoCu pisanog teksta - yparpn (0 tome videb opSirnije u tekstu Platonova glotologija Ksenije Marickj Ga- danski obj. u nav. delu). Jer kako Sam Platon kaZe u svome Sedmom pismu, zbog nedovoljnosti i nesa- vriienstva jezlka ,,pravu" fllozofiju ,,nikako nije mo- gube, kao druge nauke, iskazati pomoCu reef, nego se ono, usled dugog dmgovanja sa sarnim predme- tom i zahvaljujuei saZivljavanju sa njim, iznenada

MILAN VUKOMANOVIC - - - -

Pod snagom Sokratovih argumenata Hermogen priznaje da ubuduce neCe pridavati veliki znaCaj Protagorinoj knjizi, pa dva radoznala sagovornika proSiruju razgovor i na Homerovo shvatanje

porekla imena.

U svome spisu 0 sofistifkim pobijanjima Aristo- tel govori o nekim Protagorinim reformatorskim paku6ajima u aMla6ti gm3ke gxamatik, pasebmo o njegovoj kritici Homerova jezika. SliCno sve- dofanstvo nalazimo i u Aristotelovoj Poetici kad Protagora zamera tvorcu llijade Sto nepravilno upotrebljava gramatifki rod. Prema Aristotelu je, inaCe, Protagora bio prvi grCki pisac koji je pofeo da razlikuje sva tri imenifka roda (dotada se vodilo raCuna samo o podeli na ,,iiviW i ,,ne-

iivi" rod).

U svakom sluCaju, Protagorin doprinos grfkoj nauci o jeziku, koja je u njegovo vreme joS bila u nerazdvojnoj vezi sa filozofijom, bio je veoma

veliki.

Od drugih sofista koji su se bavili prouCavanjem jezika, ostao nam je jedan kratak, ali veoma vaian Antifontov fragment koji je safuvao Galen, j&n old rxaj,ponnatijih a~ntiskih 1- i lo- giPara. Prema Garlenovm w e d d a m t v n ~ An- tifont je, irunedu osblog, pauhvao i kako imena nastaju. Izgleda da se njegova doktrina sastojala u tome da se pokaie kako r d i treba da odgovaraju pojmovima koje treba da izraiavaju. Kao Sto se Prodik posebno interesovao za pro- blem sinonima, tako se i Antifont, najverovatnije, bavio onomastikom (vegtinom davanja naziva) i

etimoloSkim istraiivanjima.lO)

Iz ovoga Sto smo do sada rekli jasno je da je ideja o konvencionalnom poreklu jezifkog znaka, koju u Platonovom Kratilu zastupa Hermogen, morala biti poznata ve6 u vreme kada su Prota- gora, Prodik, Antifjont i drugi sofisti driali svoje putujuCe besede i javne rasprave po helenskim domovima i trgovima. Ali da li su se ovakve ideje mogle javiti i ranije, pre sofista, u doba kada je osnovna preokupacija grfkih filozofa bila

izuravanje fisisa i kosmosa?

SreCna je okolnost da jedan od najvefih fragme- nata koji fuvaju delove ufenja presokratskih filozofa prirode govori bag o tome da su reCi po-

pojavi u dugi kao Sto iz iskresane varnice bljesne svetlost, i odmah samo od sebe raste" (341cd, prev. K. Maricki Gadanski). Ovo Platonovo shvatanje o ne- savdenstvu jeziEkog izraza, a naroEito pisane refi, koje je izloZeno i na samom kraju njegovog dijaloga Fedar, olakgafe nam kasnije i razumevanje njegovih pogleda na poreklo i prirodu jezika koji su se prvi put nagovestfli u Kratilu, a iskristalisali u poznim

godhama njegova Zivota.

9 Izgleda da se i sokratovac Antisten bavio SUrnim istrafiivanjima. SudeCi prema jednom saEuvanom frag- mentu, poznati kinifar je tvrdio da se ,,osnova uEe-

nja sastoji u IstraZivanju reEi".

MILAN VUKOMANOVIC

stale po ljudskom dogovoru, konvenciji! Ovo shvatanje o poreklu jezika mnogo pre Protagore izlagao je njegov stariji zemljak - Abderanin

Demokrit.

Ako bi se ijedan helenski filozof po Sirini svojil~ interesovanja i broju napisanih dela mogao me- rlti sa, Aristotelom, anda bi to, nesummjivQ bio stari atomista Demokrit. Ovaj ,,nasmejani filo- zof" iz W e r e hie je, verov(etm, prvi velilni enci- kltpedik u kttariji zapadne filmorfije. P m a sopstvenom kazivanju, Demokrit je bio Grk koji je najviSe proputovao od svojih savremenika.ll) Diogen Laertije kaie da je u katalogu stare alek- sandrijske biblioteke bilo navedeno preko Sezde- set spisa Demokritovih, svrstanih, po starom obirajru, u gnupe od po kjetiri. Medu njiana je, sva- kako, bio 1 znatan broj filologkih spisa, Sto se vidi iz ovih naslova za koje i danas znamo: 0 ritmovima i harmoniji (Fr. 15c); 0 pesniftvzj (Fr. 16a); 0 blagoglasnim i neblagoglasnim slo- vima (Fr. lab); 0 Homeru ili 0 pravilnosti go- voya i dijalektiekina izriEajima (Fr. 20a): 0 peva- nju (Fr. 25a); 0 reEima (Fr. 25b); ReEnik (Fr. 26a). Moiemo fak pretpostaviti da je broj spisa o jeziku koje je Demokrit ostavio bio i v d i od broja spisa fije naslove sada znamo. Ali i ono Sto je danas, u fragmentarnom obliku, ostalo od Demokrita pruia priliEno dobre osnove za rekon-

strukciju njegovih pogleda na jezik.

Veliki fragment koji govorl o tome da je Demo- krit posebno razmatrao i pitanje porekla veze izmedu reri i onoga S t o one predstavljaju dolazi nam preko neoplatonirara, taCnije iz Proklovih komentara Platonova Kratila. U ovim komenta- rima iz V veka n. e. navodi se da je Abderanin Demokrit zastupao stanoviSte po kome imena stvari nisu prirodno motivisana nego su ustanov- ljena po dogovoru, odnosno konvenciji. U prilog ovoj tezi Proklo izlaie i Cetiri Demokritova do- kaza. Taj fragment u prevodu doslovno glasl: ,,Demokrit je tvrdio da su imena postala po ljud- skom dogovoru (OEUEL) i obrazloiavao tu tvrdnju Cetirima dokazima: (1) homonimijom: razliCne stvari nazivaju se istim imenom; ime dakle nije postalo prirodnim narinom (rp6uer); (2) polioni- mijom: ako se naime razlirna imena priljubljuju za jedan te isti predmet, i uzajamiCno, Sto je ne- mognCe da bude po prirodi; (3) promenom ime- na' zaSto naime promijenismo ime Aristoklo u Platon. a Tirtam a Teofrest, ako s ~ u ianena po- stala prirodnim narinom? (4) nedostatkom sliEnih intena: za4bo ad cpp6vrl01s (razbonitost) v v d i o ropovsiv (biti razborit) a od 8~xa~oaGqv (pravednost) ne izv(adimo gkgol? SluEajem dakle pmtadru imer~a,

'1) Fr. 299 (Demokritovi fragmenti navode se prema prevodu N. Majnariba, Matica hrvatska 1950. godine).

MILAN VUKOMANOVIC

a ne prirodnim nafinom. Prvi dokaz zove De- mokrit 'ddkalzom m w o z n a h i h imena' (xohOaqpov). dmgi 'd&azm jedn&o vrij~e- ha' (1a6pponov) treCi 'dokazom promijenjenih imena' (pa~cjvupov) a i.etvrhi 'dakzom n e n a z w imena' (vcjvupov)

(Fr. 26a).

Ovo je, nesumnjivo, jedan od najiscrpni jih frag- menata Sto se u vezi sa pitanjem o poreklu i adekvatnosti jeziEkog izraza moie naCi kod starih ,,fiziEara". Prema Proklovom svedofanstvu, De- mokrit je morao biti pristalica ideje o nemoti- visanosti i proizvoljnosti jezifkog izraza. Dokazi Demokritovi, koji se u ovom fragmentu navode, briiljivo su odabrani i vrlo ubedljivi. Oni na svoj naEin govore o izvanrednom filoloSkom olbrazovanju hehmskog atami~te. Uastatlm, zar nije najbolja potvrda za to i Einjenica da je- dan od osnivaEa moderne lingvistike, Ferdinand de Sosir, u svome KUZSU opite lingvistike navodi sliEne argumente u prilog tezi o arbitrarnosti

jeziCkog znaka.12)

Prvi Demokritov dokaz, dokaz koji se temelji na homonimiji, aslanjla se na pretipmtwku da ako bi veza izmedu predmeta i jezika (jeziEkog znaka) bila prirodna, motivisana, onda bi sam jezik morao biti tako formiran da svaka stvar, svalci predmet, ili svaki pojam imaju jedan, i samo jedan, adekvatan jeziEki izraz, koji bi se nuino morao razlikovati od bilo koje druge oznake za bilo koju drugu stvar ili pojam (princip - unum nomen - unum nominatum). Drugim reEima, ako neki skup vlasi koje imamo na glavi nazo- vemo kosa, onda se ovim imenom (po prirodi) ne moie oznaEiti i orude za rad u polju (lcbsa). Ceo jezik bi, prema tome. bio sastavljen samo od reEi-unikata koje bi se po svom glasovnom sklopu izmedu sebe razlikovale isto onoliko koli- ko se razlikuju stvari (pojmovi) Eija su oni zvu- Cna ,,slikan. Ovaj dokaz, kao i naredni, u kome se Demokrit poziva na sinonimiju i koji polazi od iste pretpostavke - jedna re5 treba da ima samo jedno znaEenje, oEigledno je imao za cilj da obolni ono shvatanje po home se na jeeik moglo gledati kao na neSto savrieno, Sto bi zna- Eilo da je on prirodna (ili natprirodna) tvorevina.

Ako se sada prisetimo onih delova iz Platonovih dijaloga u kojima nam on govori o Pro- dilkovam interesovarnju za prablem ~ m i w a , moiem80 se zapitati nije li Prodikovo reSenje ovo- ga problema (razliEite r&i moraju imati i razli-

1') Stav po kome je veza koja sjedinjuje signans sa signaturnom proizvoljna i danas dorninira evropskom lingvistiEkorn misli. Za to je donekle mogao bit1 zas- luZan i Aristotel, koji je u svome spisu 0 interpretaci- ji joS vise razradio Demokritovo uEenje o uslovnoj vezi izmedu predmeta (pojrnova) i njihovih imena. U pomenutom spisu (2, 1) Aristotel izriEito tvrdi: ,,Jezjk postaje po sporazumu jer nikakva imena ne

nastaju prirodnim putem".

fita znarenja) imalo za cilj upravo pobijanje Demokritova prva dva dokaza o uslovnoj pove- zanosti predmeta i njihovih verbalnih izraza.18)

Ovakva jedna interpretacija Prodikova ufenja nuino bi vodila i pretpostavci po kojoj je ovaj ugledni sofist sa Keosa smatrao da su ,,imena stvari" nekonvencionalna i prirodno motivisana. Ne bismo se zasad dhdje upGtdi u mzmabranje jedne w a h e pnetpustavike. Ostalje narn da u- rnesto toga iupitamu jolS t&i i fetvTti Damokri- tov d'dkaz o k o a v e n c i c n n a l ~ pcrr&u i m l .

,,Zagto naime promijenismo ime Aristoklo u Pla- ton, a Tirtam u Teofrast, ako su imena postala

prirodnim naf inom?".

Platon u Kratilu svedori o tome da je eti- mologija litnih imena i imena bogova bila pred- met maspmve u G*qj fak od Hounena. JOG je ,,slepi pesnik" smatrao da bogovi daju stvorenji- ma i stvarima jedna imena, a ljudi druga. U llijadi Homer za jednu reku u Troji veli da je ,,Ksantom nazivaju bogovi. a Skamandrom lju- di".I4) A prema Homerovom shvatanju, jedino ona imena koja bogovi daju mogu biti po prirodi.

Kada se u Kratilu postavi pitanje da li je Asti- janaks ili Skamandrije adekvatnije ime za Hek- torova sina, Sokrat preko etimologije imena Astijanaks (rodio%u - grad+ 6 &vat - gapdar, zagtitnik) pokazuje kako je Hektorov sin dobio ime po svom ocu, gospodaru grada (E~rcup - go- spodar). Ili kako Homer u llijadi peva o Hek- toru: ,,. . . a on je Sam branw grad i zidove du- ge . . ."(22.507, podvukao M. V.). Imena Astijanaks i Hektor gotovo da nemaju nijednog zajednifkog slova, a ipak im je znac'enje isto! Sto se pak ime- na Platon (nhhrtuv) tife, pmnato je da je to nadimak izveden iz prideva xhdrrc~7g (Siroki, pleCati), nadimak koji je Sokratov ufenik joS u mladosti dobio kao dobar rvaf (u istoriji je ipak ostao goznatiji kao filozof!). S obzirom na to da se ovde radi o nadimku, nikakva nam etimologija

9V. str. 4: Prodik se ne bi slokio sa Sokratom u tome da reEi rropao i soXaTov imaju isto zna- fenje. Neki autori smatraju da je ovo Prodikovo razlikovanje sinonima bflo vlSe etifki nego stillstifki motivisano (v. Gentinetta P. M. - Zur Sarachbet- rachtung bk den Sophisten und in der s'toisch - hellenistfschen Zeit. Winterthur, 1961. str. 35; i A. Momigliano - Prodico da Ceo e le dottdne sul lingu- aggio da Demonfto ai Cinici. - Atti della reale Ac- cademia delle scienze di Torino, 1930, vol. 65, p. 102, - nav. prema Istorija lingvistileskih uEenjiji, Akad. nauk SSSR, 1980.). Razlikovanje etiekih pojmova npr. pri- deva a r a b o (dobar) i njegovog komparatiba x p a r n o v (jaEi!), te Stwrrrov (pravedan) 1 o u w w v (koristan) imalo bi tako za cfll uklanjanja izvesnih etiflcih proble- ma koji se javljaju kao odraz pogreSne interpreta- cije pojedinih (etifkih) pojmova. Vidi npr. Platon,

Protagora (337a-4).

Ilijada, 20, 74

MILAN VUKOMANOVIC

ne bi mogla pomoCi da ime Platon dovedemo u vezu sa Aristoklo. SliCan je sluCaj i sa imenom Aristotelovog ufenika Teofrasta. Demokrit, dakle, nadimke navodi kao potvrdu za to da ni imena ljudi nisu neSto Sto je po prirodi dato, vek su nastala i odriala se putem konvencije i navike.

Isti bi se ovaj primer mogao navoditi i u prilog tezi o prirodnoj adekvatnosti imenh (ovome problemu vratikemo se kada budemo razmatrali

tu drugu tezu).

Cetvrti Demokritov dokaz imao bi, kao i prva dva, pre svega za cilj da ukaie na nesavrienu prirodu jezika. Ovu nem.Gen& jailka Demdkri,t. prema Proklovom komentaru, vidi u nemogukno-

sti da se od svih imenica izvode glagoli.

Najverovatnije je da je Demokrit, kao i mnogi drugi antifki pisci koji su se bavili problemima jezika, grtki uzimao kao model jednog univer- zatnog jezika. Prema Demokritovom verovanju, grCki jezik, pa, dakle, i jezik uopSte, nedovoljno je savrSen da bi izrazio pravu prirodu stvari. Potvrdu za ovo shvatanje moiemo naCi i u jed- nom od Plutarhovih spisa u kome se navodi Demokritova izreka - A6yo; y&p fpyov aKu) (,,ReC je samo senka delaU).lJ Zbog toga je i veza iz- medu refi i njihovog nominatuma, prema Demo-

kritovom miSljenju, sluCajna i proizvoljna.

Ovakva Demokritova shvatanja o moguknostima i granicama jezika u skladu su i sa njegovom saznajnom teorijom. Demokrit vise puta ponav- lja kako ljudska spoznaja nije u stanju da dose-

gne istinu o stvarima i njihovoj suitini.

Pa ipak, Demokritova teorija saznanja ne moie se oznaEiti kao fist skepticizam. Jer Demokrit razlikuje dve vrste spoznaje - jednu pravu (yvqatq), a drugu mratnu (s~o.ctq).l~) I dok ,,mra- fnoj" spoznaji pripadaju: vid, sluh, njuh, ukus i dodir, dotle ,,prawqj9' spozna+i pripada raam ili um. Moglo bi se pretpostaviti da je Demokrit i je- zik smatrao manje savrienim od migljenja. Moida jePlaton i starog Abderanina imao na umu kada je na kraju svoga Kratila ovo zapisivao: ,,Treba da smo zadovoljni sloiivBi se u tome da ne tre- ba da se pode od naziva, nego da bike mnogo pre treba da se saznaje i da se istraiuje na os- novu sebe sama, a ne na osnovu re&".ll Jer ne treba zaboraviti da se u osnovi izufavanja pri- rode jezika kod starih Helena nalazio i jedan Siri fi!lozafshi problem - prdblem bika i saznanja

postojekih stvari ( h a ) .

') Fr. 145

MILAN VUKOMANOVIC

JoS je Parmenid tvrdio da ,,mnenja smrtnika u kojima nije nikakvo istinsko pouzdanje"18 nisu dovoljna da bi se spoznala prava priroda stvari. Tako za elejskog filozofa ni imena stvari nemaju nifeg zajednifkog sa samim stvarima i njihovom suStinom. Imena su proizvoljna, ona predstavlja- ju izraz saglasnosti medu ljudima. ,,Pravi put" saznanja nepojmljiv je i neizreciv obifnim smrt- nicima. Zato Parmenid u svojoj poemi i kaie: ,,Tako prema mnenju stvari postage i sada jesu i posle ovolg odriavaijrufi se one f e a k m k t i poSto narastu; Svakoj od ovih stvari ljudi oznaEeno

ime posta~iSe".'~)

Zbog toga Sto je ljudsko saznanje obifno mne- nje (60Sa), i imena stvari predstavljaju rezultat dogovora medu ljudima. Distinkcija cpbae1 - BLasi (v6pw) kod Parmenida se javlja u obliku antiteze ah@a~a - 66Sa (istina - mnenje). A u osnovi ovakvog jednog ,,rascepa7' u saznanju je shvatanje da postoji nepremostiv jaz izmedu ,,sveta pojava" i ,,sveta sugtine". Ontoloiki pro-

blem javlja se ovde i kao gnoseoloiki.

Ipak, Parmenid; i Dertllollu'it sunatraju de je mo- guce postiCi pravo saznanje. Ali - kako kaie Demokrit - istinu treba traiiti u dubinama.

Na kraju ovog kratkog izlaganja Demokritovih polgleda na jeziik i saznan'je, mdl.iakamo se i na jednom problemu vezanom za interpretacije pojedinih autora koji medu Demokritovim sta- vovima o poreklu i prirodi jezika nalaze odrede- ne protivreenosti. Naime, u Platonovom Filebu Sokrat je, obraCajuCi se Protarhu, na jednom m e s h rekalo i om: ,.Moja stalna bjaz.an od. boijih imena, ProtarSe, nije ona uobifajena kod ljudi, nego nadvisuje i najvefi strah. Zato i sada

nanivam Afraditu o n a ( h k&lo joij je milo"."')

U kommtarima ovag Platonowg spisa, O h p i o d o r , platonist iz VI veka n. e., pitao se Sta bi to moglo da bude razlog Sokratove bojazni: ,,Je li to zato Sto neSto postaje sveto ako dugo n&emu pripada, pa bi bilo nerazumno skrnaviti ga; ili je to zato Sto su imena prirodno prilagodena predmetima kako se u Kratilu dokazuje; ili je to tako kako Demokrit kaie: I imena bogova su ,+like koje govore"(dry&~.pa~a qwvi)sv.ra). Tako je ime Zeus jezifki simbol i slika stvaralafke supstancije: jer su ljudi koji su prvi dali stvarima imena, u obilju spoznavanja kao neki izvrsni kipari, izra-

zili njihove mofi imenima kao slikama".21)

'9 Parmenid iz Eleje, 0 prirodi, I 30, preveo S. Zu- nji6, ,,Ideje7', 4 1, 19T2. godina

m) Op. ci t . XIX, podvukao M. V.

z" Platon, Fileb i Teetet , Naprijed, Zagreb 1979, str. 115 (1212)

") Demokrit, Fr. 142

MILAN VUKOMANOVIC

Ako se setimo da je Proklo u svojim komentari- ma Kratila izrieito tvrdio da, prema Demokri- tovom shvatanju, imena postaju ,,sluc'ajem, a ne prirodnim nafinom", onda nam Olimpiodorova i Proklova svedoEanstva mogu zaista izgledati me- dusobno protivrdna. UvidajuCi mogutnost jedne ovakve kontradikcije koja se javlja veC u izvori- ma naSih podataka o Demokritu, R. Filipson je u svome spisu Platons Kratylos und Demokritez) izloiio tezu po kojoj je mudri Abderanin razliko- vao dva stadija u razvitku jezika. U prvom pe- riodu r&i (imena) nastaju prirodnim putem kao rezultat utisaka koje u Covekovoj predstavi osta- vljaju same stvari ili likovi, da bi kasnije, pod uticajem sve izrazitijih kulturnoistorijskih Eini- laca (virw), izmenile svoju prvobitnu formu i prestale da budu samo puki odrazi predmeta. Filipson smatra da se i Epikur rukovodio Demo- kritovim mibljenjem kada je u svome Pismu Herodotu, govordi i Sam o nastanku i razvitku jezika, isticao kako su u ranim etapama razvoja jezika presudnu ulogu imali prirodni Einioci, da bi tek kasnije ljudi sve vise poEeli i sami, svesno i po dagavaru, davati imam pojedinim sbva~

ritna.es) U prilog ovoj Filipsonovoj tezi i Olimpiodorovom svedofanstvu moida bi iSla i rinjenica Sto je Demokrit u svojoj saznajnoj teoriji tvrdio da vezu izmedu predmeta i Eula Eine posebne ,,sliCi- ce" (a'i8wka) bez koj'ih sle a e bi mogb zamiditi funkcionisanje vida i ostalih Eulnih organa. Te ;,slike stvari" se izlivaju i utiskuju u naSa Cula. Cak i delatnost razuma dosta zavisi od ovako

nastale ,,mraEne spoznaje".

Ali kakva je priroda tih ,,slika koje govore" ? Ako pretpostavimo da su podaci koje dobivamo od Olimpiodora pouzdani, moramo se zapitati zaSto nam Proklo u svojim komentarima Kratila o tome niSta ne govori. Problem je izgleda u tome Sto oba interpretatora u svojim komentarima tek uzgred pominju DemokritaJ4) Pitanje eventualne protivreEnosti koja bi postojala u Demokritovim stavovima o poreklu imena u velikoj meri zavisi od toga kako interpretiramo Fr. 142. A moida tu i nema nikakve protivrefnosti?! Stav da je ,,ime Zeus jeziCki simbol i slika stvaralaEke sup- stancije" ne mora nuino znaEiti i to da imena nastaju ,,prirodnim putem". Moida je Demokrit

=) Phflologische Wochenschrift, N. 30, 1929. str. 923, nav. prema Istorija lingvistifeskih ufenjij, Akad. nauk

SSSR, 1980. str. 120 2') D. Laertije, knjiga X (75, 76)

Ovo se narotito odnosi na Olimpiodora koji De- mokritova shvatanja o poreklu imena iznosi u kon- tekstu raspravljanja o jednom lzrazito etiEkom prob- lemu; to ve6 niie slufaj sa Proklovirn komentarom Kratita jer se u ovome spisu upravo razmatra pita- nje kojim se bavio i sam Demokrlt, pa se. u vezi s tim navodi i njegovo rehnje problema adekvatnosti refi. Otuda nam i Proklovo svedofanstvo izgleda

mnogo vaZnije i autentifnije.

MILAN WKOMANOVIC

pre hteo da kaie kako sama boija imena u maSti bogobojailjivih festo izazivaju i predstavu njiho- ve moCi. Jer ko se Zevsa boji, veC izgovor nje- gova imena u njemu moie izazvati strah. U tom smislu bi i boija imena mogla predstavljati ,.slike koje govore" - eix6vag ili dryhhpa~a

IV EVTa. 'P" i

Medutim, mnogo je teZe ovako interpretirati i drugi deo Demokritova fragmenta. Jer kada se kaie da su ,,ljudi koji su prvi dali stvarima ime- na, u obilju spoznavanja, kao neki izvrsni kipari izrazili njihove moCi imenima kao slikama", onda se teSko moie pomisliti na neSto drugo nego da su imena, motivisana odredenim osobinama stva- ri, postala ,,PO prirodi". Ili, kako Sokrat u Kratilu veli: ,,Ako reri treba da budu predstava neEega, da li znag neki bolji put da se one nafine pred- stavom nego Sto je put da se natine Sto slitniji- ma onome bto treba da predstavljaju.. .".%) Ali zar i taj put nije neSto Sto se unapred odreduje, a kasnije ustaljuje i odriava putem navike?

,,Meni se, dabome, i samome svida", veli Sokrat. ,,da reri budu sliEne predmetima u Sto veC'oj meri, iako se bojim da, kako rere Hermogen, u stvari. bad to uspostavljanje slitnosti ne bude mutno i da ne bude nu2no da kod utvrdivanja adekvat- nosti re6i pribegnemo i tome krajnjem metodu

- dogovoru" (podvukao M. V.).P6

Cak i da je Demokrit zaista smatrao da imena stvari, na izvestan naEin, podraiavaju njihova karakteristirna svojstva, njihovu ,,prirodu" (kako je i Platon bio sklon da poveruje jog u Kratilu), nesumnjivo je da je ideja o uslovnoj povezanosti refi i onoga Sto one oznaEavaju bila primarna u formiranju Demokritovih shvatanja o poreklu

jezika.

Manje je verovatno da se stavovi koje Epikur iznosi u svome Pismu Herodotu, bez nekih pou- zdanijih argumenata, mogu pripisivati i Demo- kritu. Pre Ce biti da je Epikur, koji je iiveo u vreme kada su dva vladajuCa pogleda na poreklo i prirodu jezika v& naSla svoju dublju razradu u gramatirkim analizama Aristotela i stoika, imao za cilj da, na neki naEin, medusobno pomiri i poveie oprerna shvatanja ,,analogistan i ,,ano-

malista".

Ideja o tome da je jezik neprirodni, veStaEki izraz dogovora koji su ljudi sami medusobno us- postavili, predstavljala je, u velikoj meri, izdanak jednog nadahnutog prometejskog duha koji je, narorito u V veku pre n. e., pofeo Siroko da obu-

zima i usmerava tok helenske filozofije.

Kratil, 4334

*I Protagora, 322a

MILAN VUKO~~ANOVIC

,,Uz pomoC ?kXvq koju poseduju (a koju im je od bogova predao Prometej - prim. M. V.) ljudi su ubrzo stvorili artikulisani govor i imena, izu- meli kuke, oddu, obuCu i postelje, a hranu pri- bavili iz zemlje" - govori Platon u svome Pro- tagori, na kraju pripovedanja mita o Epimeteju i Prometeju. A Diodor sa Sicilije u svojoj Istoriji kaie da, poBto su se ljudi udruiili kako bi se lakSe zaStitili od divljih zveri, ,,prvo su pofeli da progovaraju nejasne glasove, a potom, poste- peno, da izgovaraju i artikulisane reEi, dogova- rajubi se medu sobom kako Sta da nazovu, stvo- rivSi tako prepoznatljiv vid sporazumevanja. Bliske (srodne) ljudske zajednice koje su nase- ljavale odredenu teritoriju, stvorile su i sopstveni reEnik nu osoben na&n; otuda i postojanje razli-

fitih jezika" (podvukao M. V.).e7)

Ljudi SU, dakle, oduvek bili ti koji su refima odredivali njihova znafenja. Jezik je stoga, po svome poreklu, konvencija koja se, zbog svoje proizvoljnosti, razlikuje kod razliritih ljudi i na- rds. A ,,raalika i m e & pojedhih jezih", kdko Kasirer ve1'4 ,,,nije s t m zvukova i matkwva. vei: raczlike pogleda na suet" (M. V.).m F'i- tanje o porekk jezilka jeste uijledino i pitanje

o poreklu foveka i ljudskog druStva.

MoC refi skrivena je u njihovom znafenju. Pre- ma jednom dosta starom shvatanju o poreklu jtezika (baje je u W k q j bilo rambjeno jd u V veku s t a e ere), ndi- je njiihwu d p+

brio Eovek.

Ali da li se joS ranije, u nekoj daljoj prolilosti, moida drugafije verovalo?

4. U Platonovom spisu o poreklu jezika heraklito- vac Kratil smatra da onaj ko poznaje imena 6v6para) i r e i ( h a ) . ujedno zna i suStinu stvari, zbog toga Sto su ime, stvar i njena suStina @ri- roda) neraskidivo povezani. Ljudski logos nikada ne bi mogao predstavljati neki neartikulisani govor bez ikakva smisla. Priroda je prisutna u svemu, pa tako i u onome Sto ljudi govore - u reEima. Adekvatnost refi bi se sastojala u tome Sto one izraiavaju prirodu stvari, tj. adekvatni su svi oni nazivi koji su prirodno motivisani. Zato reEi u svome semantiEkom sklopu sadrie i istinu o stvarima. A poSto je odnos izmedu refi i njenog znaEenja prirodan, to je i istina koju prenose refi nuina i verna. Jezik nije tvorevina ljudskog uma, ved prirodna (ili natprirodna) pojava. Kratil naime dopuSta i to da je ,,neka sila veCa od ljudske stvarima odredila primarne ") Cit. prema W. K. C. Guthrie, A History o f Greek Philosophy 11, Cambridge University Press, lB65. p.

474

*) E. Kasirer, Jezik i mit, Tribina mladih Novi Sad. 1972. str. 33

MILAN VUKOMANOVIC

nazive, Sto ima za posledicu da su oni nuino adek~a tn i " .~ ) U svakom slufaju, veza izmedu refi i onoga Sto one imenuju je determinisana.

Ovo je suStina onog ufenja o poreklu jezika za koje se obitno smatra da nam je, preko Kratila i Platona, safuvano joS iz mudrih i jezgrovitih gnoma efeSkog kraljevifa H e ~ a k l i t a . ~ ~ ) Nama je, danas, od tih izreka (koje su moida bile i odlomci iz nelre knjrige) autao, na %lost, same jedm dm. Upravo zbog toga nam i Platonov dijalog Kratil predstavlja veoma vaino svedoranstvo o Hera- klitovom ufenju. Ali da bismo bili potpuno sigur- ni da su teze koje s&m Kratil iznosi u pomenu- tom spisu zaista u skladu sa Heraklitovim ufe- njem o fisisu i logosu, mi ih prethadno tm- ramo potvrditi onim stavovima Heraklitove

fflazofije kodi su nam i dam= poznati.

U mnovi Heralklitwog uEenja o sveoRvulhvaltnolm Lo- gosu pmtignutoi je i shvatanje po kame se reEi i de- la mogu radl5kovatl prema svajlaj sapstvend pri- rodi i suStini ad rgban-). Heraklit kaie da on Sam ,,te reEi (hsa) i ta dela (kpya)" izlaie ,,ra- stavljajufi svako od njih prema njegovom pos- tanku i pokazujufi njegovu p r i r ~ d u " . ~ ~ ) Pa ipak, iako se sve deSava prema jednom vefito vaiedem Logosu, a ,,razumnost je pristuparna s~ima",5~) pokazuju se ljudi ,,nesposobni da ovaj Logos shvate - i pre no Sto za njega ruju i poSto ga vef jednom fuju". Jer ,,oni liEe na neiskusne kad se okuSaju u refima i delima" (podv. M. V.).

Ljudske refi, prema Heraklitovom shvatanju, ofigledno imaju mod da iskazuju ,,objektivnuW istinu. Iz toga, medutim, joS uvek ne sledi da izmedu samih reri i onoga Sto one semantifki izraiavaju postoji neka suStinska (prirodna) PO-

vezanost.

Ali zaSto onda Heraklit najEeSf e upotrebljava bag reE logos kada govori o veEito vaiefoj istini i o prvom naEelu svega postojefeg? Da li je vef u samom imenu tog prvog nafelass) sadriano izvesno jedinstvo znafenja, neka suStinska pove- zanost signansa ( c t p ~ v o v ) i signatuma (cqpatv6p-

EVOV)?

9 Ksatil, 43812

M, Heraklit se u Platonovom spisu Kratil porninje na vise mesta. Na samom kraju dijaloga, Kratil se Eak direktno poziva na svoga uetelja: ,,Znaj, ipak. So- krate, da Eak ni trenutno ja to ne zapostavljam nego mi se u mom razmigljanju Ctni da stvari mno- go pre stole onako kako Heraklit kaZe" (440de. p+v. M. V.). 0 tome da je Kratil bio Heraklitov uEenik 1 Platonov raniji uEitelj govori nam Aristotel u svo-

jo] Metafizici.

'9 Heraklit Fr. 1 (Heraklitovi iragmenti se navode prc-ma prebodu M. Markovi6a u H e r a t , Fsagmenti,

Grafos, Beograd 1979).

9 Fr. 113

9 k - 0 5 od A c y o (Aeyerv) - govoriti

MILAN WKOMANOVIC

Uostalom, zar i sam Heraklit ne kaie da je Lo- gos neSto Sto se moie Euti?! (Fr. 50) A svemu fit0 se moie futi ili videti Heraklit je davao prednost (Fr. 55). Uprkos tome, mnogi se ,,oglu- Suju" o Logos. ,,ne fuju ga" i ,,ne vide". Oni su ,,slepiV i ,,sneniV i kada treba protumafiti zname- nja koja daje ,,gospod Eije je prorofiSte ono u Delfima"34) Kada se ima u vidu Einjenica da se pojam logos u grfkom jeziku (samo u V veku pre n. e.) upotrebljavao u preko 30 razliEitih znaee- r~ja(!)~~!, an& tdk postaje j a m z& su se sd prevodioci i tumaEi Heraklitovih fragmenata naSli pred ozbiljnom preprekom kada su poku- Sa>vali da avaj palisemantii.noj neEi odrede i n&a specififnija znaEenja koja je i stari Efeianin

morao imati u vidu.

U svom osnovnom i najopStijem znaEenju r& logos je obiEno prevodena kao istina, miiljenje, uc'enje, princip ili urn. RazliEiti prevodi zahte- vali su i nazliEita tumaCenja. Mnogi MI au- tori zato najbolje reSenje videli u tome da se Heraklitov logos ujopSte ne prevodi. Jedan od retkih nauEnika koji je smatrao da se pojam logos u Heraklitovoj filozofiji javlja u svom prvobitnom i temeljnom znatenju - reE30) - bio je nemaEki filolog Herman Dils. U svome znafajnom spisu Die Anfange der Philologie bei den Griechen Dils je posebno naglaSavao da pod heraklitovskim logosom treba podra- zumevati reE kako u metafiziEkom, tako i u pravom, filoloikom znaeenju. U ovom svom shvatanju Dils je, koliko nam je poznato, ostao

priliEno usamljen.

Ali nezavisno od toga Sta je Heraklit stvarno podrazumevao pod pojmom logos (u njegovom glavnom znafenju) ostaje Einjenica da je ideja o Logosu kao jedinstvu boianslrog principa, ljudskog razuma (A6yo5 bv8Kke~~05) i ljudske reEi (16~05 xpoqop1~6;) naSla doslednu razra- du u filozofskim i gramatiEkim izufavanjima helenskih stoika. Prema stoirkim filozofskim

shvatanjima proueavanje reEi moie dovesti do spoznaje ljudskog i boianskog razuma. Fizika, logika i gramatika su prirodne znanosti koje tek u medusobnoj saradnji i sintezi mogu vo- diti spoznaji bitka. Veza izmedu reEi i pred- meta je prirodno motivisana. ReE je obele- ieni prirodni zvuk, simboliEki prikazan. Analiza reEi (etimologija) je zato znaEajno sredstvo i za izufavanje samih stvari, odnosno njihove subtine. Crkveni otac i filozof Origen (I11 v.) pisao je da su stoici smatrali kako pvvi gla- sovi (xpB.rat cpcuvai, kod Platona prva (primar-

") Fr. 93

W. K. C. Guthrie u Histow of Greek Philosophy I navodi 11 osnovnih znaEenja u kojima se ova reE

upotrabljavala u V veku pre n.e. u GrEkoj.

'9 U ovom znaEenju termin logos se javlja kod pes- nika Homera i istoritara Herodota i Tukidida.

MILAN W K O M A N O V I C

nu) imena - xpijra bv6pa:a) podraiavaju stvari ili pojmove koje oznafavaju.

U Platonovom Kratilu Sokrat dokazuje kako dela (np&Ss~g), kao i stvari (npdrypara) imaju nepokretnu prirodu pa se, zbog toga, moraju izraziti pomoCu nekog pravilnog sredstva. To sredstvo je govor, Eiji instrumenti - refi i imena imaju sposobnost ili moc znaEenja i izraiavanja suStine stvari. A ,,struEnjaciW za davanje naziva - dijalektifari i imenodavci - su ti koji ,,podeSavajuW formalni sklop refi

sa njenim prirodnim znafenjem.

Kao primer ovakvog ,,podeSavanja" refi Pla- ton navodi oko 140 etimologija razlifitih reri i imena. Sokrat vrlo dobro uofava da 6emo ,,adekvatne nazive naci najpre kod onih stvari koje su po prirodi vefite". Platon zato gradi Eitav mali refnik etimologije filozofskih ter- mina, imena bogova, heroja i drugih mitskih biCa. Tako, na primer, saznajemo da je demon (Gaqp6vq) zapravo onaj Eovek koji, buduCi mu- dar i pravifan za iivota, nakon smrti dobiva pofasti u svetu mrtvih. Heroj (tppqg) je dete koje se rada iz ljubavi izmedu boga i smrtne iene ili boginje i smrtnika (ovde je kljufni pojam ljubav - Bpwa!); duSa (+uXfi) je ,,mot obnove" (&vaJli,Xov), a telo (a6pa) je grob (qpa) duSe. Saznajemo Eak i to da je rei? fovek (8vOpono5) izvedena iz sintagme &vaOp8v B 6xcuxev (,,onaj koji razmiSlja o onome Sto vidi"). Platon navodi i niz etimologija filozof- skih (prevashodno etifkih) pojmova kao Sto su cpp6vqarg (uvidavnost, mudrost - izvedeno od cpophs xar po3 voqaig Sto znafi opaianje pro- mene kretanja), zatim yvcjpq migljenje), sffrar4prl (znanje), aocpia (mudrost), ayaeov (dobro), 81~ra- oo6uq (pravda), avGpe~a (muievnost, hrabrost),

rbXvrl (umeSnost), itd.")

Sve ove refi, na izvestan nafin, vode poreklo od nekih drugih refi ili sintagmi. Sokrat pri- meCuje da ,,festo kod jednih imena dodajemo slova, a kod drugih ih uklanjamo.. . Tako, na primer, od izraza At[ @ ~ O S dobili smo ime (Teofil ili Bogoljub - prim. M. V.) uklanjanjem drugoga 1 (u At[ - M. V.) i promenjenim izgovorom akcenta na srednjem slogu. Kod drugih primera, naprotiv, slova d~da jemo" .~~)

RaSflanjivanjem izvedenih naziva dolazimo do onih osnovnih sastavnih delova koje Platon

naziva elementarnim ili primarnim reEima npqra bv6para), dok se same izvedene refi oz- nafavaju kao druge ili sekundarne (barspa (bv6para). Ali kako se i primarne refi sastoje '+*- '3 Izgleda da je utvrdivanje porekla pojedinlh rea bflo naroEito ,,popularno" u Platonovo vreme, sude- Ci po tome &to Sokrat neke od pomenutih etimologija navodi sa neskdvenom dozom lronije (v. napr. 4061)

9 Kratll. 399ab

MILAN VUKOMANOVIC

od slogova i slova, to Platon reE definiSe kao ,,prikazivanje glasovnim sredstvima onoga Sto se prikazuje i femu, u trenutku prikazivanja, onaj koji prikazuje daje naziv glasovnim sred- stvima", ili kraCe i preciznije refeno - rer je prikazivanje szdtine svakog predmeta pomodu slogova i s l o v a . ~ Ovde se v d pribliiavamo problemu nastanka refi onako kako ga Platon iznosi u Kratilu. R&i su, naime, sastavni de- lovi rerenice a slogovi i slova (glasovi) su osnov- ni Ein'iloci T&. Pa h m 6to &l.i!kmi, ,,Wlih iele da postignu slirnost, fas nanesu samo grimiznu boju, L.as bilo koju drugu, a ponekad ih pome- Saju viSe", tako i imenodavci ,,elementame sa- stavne delove refi dovode u vezu s predmeti- m a . . . obrazujuCi tako ono Sto se zove slog", da bi, zatim, slogove sastavljali u refi i izraze, a ove opet u refenice kao ,,gotove slike". Ubrzo zatim Sokrat zakljufuje: ,,NaSi preci su, naime. sastavili to onako kako danas jeste.. ." (podv.

M. V.).

Nesumnjivo je da su se medu precima koje Sokrat pominje nalazili i oni koji su prvi pret- postavili da bi izmedu jezifkog zmka i znaEenja morala postojati neka prirodna povezanost ili harmonija. Verujemo, isto tako, da je jedna ovakva ideja o unutragnjoj (fizirkoj) poveza- nosti jezika i prirode nastala mnogo pre nego Sto su ljudi postali svesni da obeleija koja oni daju stvarima mogu biti potpuno proizvoljna i nemotivisana. Ova starija ideja, kako smo se do sada mogli uveriti, naSla je pogodno tle i u urenjima grfkih filozofa (pre svega u filo- zofiji Efeianina Heraklita i njegovog uEenika

Kratila, a kasnije i u stoicizmu).

Ostaje nam joS da proverimo kako se jedno tako staro shvatanje (za koje nam se Eini da vodi poreklo iz magijskog i mitoloikog, od- nosno religijskog pogleda na svet) najpre ja- vilo, a zatim i odrialo u helenskoj filozofiji, da bi mnogo kasnije, naravno, u nauCnom ob- liku, vaskrslo i u nekim novijim filozofskim

i lingvistirkim uEenjima.

,,Nu poEetku reE dude ocu poreklo". (izreka Uitoto - Indijanaca)

Kada Sokrat u Kratilu ispituje poreklo reEi uGpa (telo), on ovu re5 dovodi u vezu sa jed- nom drugom grfkom refi koja se slifno izgo- vara ali, bar na prvi pogled, ima potpuno raz- lifito znafenje. U pitanju je re5 a7pa (znak, spomen, ali i grob) koja u svom p r w m slogu takode ima naglasen dug vokal ( f j ) .

- MILAN VUKOMANOVIC

Sokrat nam objaSnjava zagto su ove dve reCi ne samo glasovno, ved i semantifki bliske: ,,Jer neki kaiu da je telo grobnica duSe za koju se misli da je sahranjena u naSem sadaSnjem i i - votu, ili je pak znak (postojanja) duSe zbog toga Sto duSa obznanjuje (aqpa~vs~) telo" podv. M. V.). Platon nas, odmah zatim, i upoznaje sa pristalicama ovoga shvatanja: ,,Verovatno su orfifki pesnici tvorci ovoga naziva (u8pa - M. V.) jer oni su verovali da duSa ispaSta svoje grehe, a da je telo zatvor ili tamnica u kojoj ona biva zarobljena i fuvana (UGS~TU~) sve dok ne izdrii kaznu, na Sta ime aGilla

upuCuje" (podv. M. V.).

Iz ovog odeljka se prilifno jasno moie videti da Platon Orfejeve sledbenike smatra za one pretke koji su, kako Sokrat kaie, ,,sastavili to onako kako danas jeste". I zaista, prema veli- kom orfifkom mitu fovek je postao iz mega- vine praha i pepela boga Dionisa i njegovih neprijatelja Titana. Tada je nastala i vd i t a suprotnost boianskog (dionisijskog) i titanskog elementa u foveku - duBe i tela. DuSa, kao boianski element, biva. za dovekova iirota, ,,zarobljenaV u telu gde snosi dobre ili loge posledice svojih prethodnih postojanja. Posle smrti duSa se oslobada svojih telesnih okova i sjedinjuje sa boianskim ili- ,.hitau ka ponov- nom rodenju (gde de joj uwpa ponovo biti i

~ i p a ) . ~ ~ )

OrfiEki i dionisijski kultovi i misterije koji su, nesumnjivo, veoma staaog porekla i pripadaju joS pre-homerovskoj tradiciji, znatno su uticali i na neka kasnija filozofska shvatanja koja de, naroEito u VI veku stare ere, kulminirati u uEenju legendarnog filozofa i matematifara Pi-

tagore i njegovih sledbenika.

Iako nam istorijski izvori ne mogu biti od ve- like pomoCi u pokuSaju da re1ronstruiSemo pi- tagorejske poglede na poreklo i prirodu jezika, interesantno je da neki autori vezuju pofetak velike diskusije izmedu ,,analogistam i ,,ana- lista" baS za Pitagorino ime. I dok nam fak za slavnog pesnika Orfeja, koji je vise mitski nego istorijski lik, Diodor sa Sicilije, izmedu ostalog, tvrdi i to da je ovaj upotrebljavao sta- ru azbuku sa trinaest suglasnika, veliki deo pitagorejskog urenja koji nadilazi granice nji- hovih strogo ,,naufnihm interesovanja (o Eemu

Verovanje u karmifku predodredenost buduCeg li- vota koje predstavlja jednu od osnovnih ideja gto se javljaju i u indijskim religijama, verovatno je istog porekla kao i orfifki mit. K N ~ (tdak) radanja-i-smr- ti (samsZra), oslobodenje d d e (mok5.a) vodenjem as- ketskog Zivota (tapas) su kljufni arhetipski pojmovl koji su i u grfkoj filozofiji, pod uhcajem orfifkih i nekih drugih ne-helenskih shvatanja, naSU mesta u pitagorejskom i platonskom ufenju o duSi (v. Plato-

nov Fedon i mit o EN u X knjizi DrZave).

nas podrobno informiSe Aristotel) obavijen je legendom i misterijom. Ovo se narofito odnosi na onaj deo njihovog ufenja koji je obeleien snainijim mitsko-magijskim elernentima i uti-

cajima (pre svega orfiEkom tradicijom).

Sudeci prema Aristotelovom i nekim drugim svedofanstvima, Pitagora je mnogo veCi zna- fa j pridavao brojevima nego slovima. ,Kao i muziEka harmonija, tako je i harmonija ritavog kosmosa, prema Pitagorinom verovanju, izraz odredenih brojnih odnosa. Iz brojeva sve na- staje - Eak i fizifka tela. Brojevi su apXai svega postojeceg. Cak je i organsko ustrojstvo iivih bifa podredeno strogim numeriEkim od- nosima i srazmerama. U kosmosu vlada sklad i medusobna povezanost svih iivih i neiivih

organizama.

Zbirka magijskih izreka i tabua poznata kao A ~ o 6 a p a . r ~ ili CGpj3oAa koja se pripisuje Pi- tagori i njegovim uEenicima i o kojoj nas informiSu doksografi i filozofi Diogen, Jamblih. Hipolit i Porfirije, predstavlja vaino svedo- fanstvo o magijskim verovanjima pitagorejaca u unutrasnju (organsku) povezanost svih stvo- renja u p r b d . PrjlPa~dnici pib~garejskog brat- stva morali su se strogo pridriavati odredenih rituala i pravila koje je, prema njihovoj tra- diciji, ustanovio ufitelj Pitagora, i s5m legen- daama b nriisterioiana ZiEnast, nalik na O ~ e j a . Mnogi od ovih propisa i zabrana imali su za cilj da onemoguce eventualnog neprijatelja da prisvoji i upotrebi odredene predmete protiv onoga kome ti predmeti pripadaju. Veoma je opasno, na primer, za sobom ostavljati pra- menove kose ili delove noktiju jer oni mogu postati motno oruije u rukama zlonamernika. Zabranjeno je, takode, uzimati hranu (preteino mahune) koja vodi poreklo iz iste prvobitne materije iz koje nastaju i neka druga iiva

bika, itd.41)

Izvesna animistiEka shvatanja, kao i ideja o bli~Skaj povezanosti svih oblika meterije u pri- rodi, imali su, bez sumnje, veoma veliki znaEaj u formiranju pitagorejskih religioznih i filo- zofskih pogleda i stavova. Da li se iz takvih ideja moglo razviti i verovanje u neku pri- rodnu (ili magijsku) povezanost imena i pred- meta ili stvorenja koje je nazvano tim imen~m?~Z) '9 0 svemu ovome opSirnije videti u W. K. C. Gut-

hrie. nav. delo (I, str. 182-191)

Y) Na pofetku svoje .biogrdje o novopitagorejcu Apoloniju lz Tijane Fllostrat tvrdi da se Pitagora (kao ranije Demokrit. a kasnile i Ernwdoklel dru- iio sa firobnicirna i'magovlrni porekiom iz ~ g i p t a i Vavilona. Ostalo je pun0 legendi o tome kako se Pitagora sporazumevao sa Zivotinjarna 1 ptlcama. Po- modu ,,nemuStog jezika" on je, navodno, uspevao da s neba dozove orla ili da ukroti medveda. Prema ne- kim drugim izvorirna (Jamblih), osnivaf pitagorej- skog bratstva je kao .fudotvo~ac ! isceqtelj, lefio neke bolesnike & pomod muz~ke 1 mag~fnih refi.