Jezero Wanaka (Juzne Alpe) – Januar 2009smandic/Letters/2009-2010_New Zealand... · nesto juznije...

Januar - April 2009 Izleti po Juznom Otoku Novog Zelanda

Dragi Prijatelji, Evo malko lepota Juznog Otoka Novog Zelanda na kome zivimo. Jezero Wanaka (Juzne Alpe) – Januar 2009

Nakon samo par nedelja po povratku sa naseg 4-nedeljnog medenog meseca (i oko 5500 prevezenih kilometara) kao da nam nije bilo dosta putovanja pa smo se jedan vikend uputili u bicikliranje na jezeru Wanaka. Za vas koji poznajete kanadske Rokije, gradic Wanaka je poput gradica Jasper: pravi odmor za dusu medju planinama… Gradic se nalazi se na istoimenom jezeru u Juznim Alpama – nekih 300 km (3 sata voznje autom od Dunedina). Juzne Alpe u mnogo cemu potsecaju na magiju kanadskih Rokija: mir, tisina, i velicanstvo prirode… Bese to predivan letnji vikend. Jezero je (po kanadskim merilima) bilo sasvim dovoljno toplo tako da Philip nije propustio priliku da se bućne.


A onda je krenuo vikend sa bicikliranjima oko jezera Wanaka sa fenomenalnim pogledima na jezero i okolne planine. Slike govore daleko vise od reci…


I jos malko lepote prirode oko jezera Wanaka…

Sto bi znak na koji smo naisli rekao: “Pronadji svoj put i sledi ga bez straha”. Bice da smo mi pronasli nas put…


Te Anau (Juzne Alpe) – Februar 2009 Par nedelja kasnije uputismo se opet u Juzne Alpe na produzeni vikend, ali ovoga puta nesto juznije do jezera Te Anau i istoimenog gradica. Planirali smo da planinarimo 3 dana po jednoj od desetak najpoznatijih novo-zelandskih planinraskih staza, Kepler Staza. No, kako nismo uspeli pronaci mesto za prenociste u kabinama na planini tog vikenda, prvi dan se uputismo u planinarenje ovom stazom do prvog prenocista (Luxmore Hut) – i nazad (sitnih 28 kilometara)…


A prizori usput su odusevljavali…

Bese to fantasticnih 8 sati planinarenja (tacnije: pentranja po planinama ) sa fantasticnim pogledima na jezero Te Anau i gradic u dolini. Narednog dana smo bili spremni za nesto manje pesacenja…


Sledeceg dana krenusmo u obilazak obliznjeg jezera Manapouri. Na mapi smo pronasli planinarsku turu koja se cinila kratkom i ne preterano brdovitom. No, kako to obicno biva medju planinama, opet smo se pentrali uzbrdo nekih 300 metara

nadmorske visine. Bese to daleko vise nego sto smo toga dana zeleli. Ipak, prizori su sve to nadomestili… Staza je vodila kroz zacaranu sumu – uzbrdo, uzbrdo, uzbrdo…


… sve do neverovatnih pogleda…

Poslednjeg dana tog produzenog vikenda rado smo pesacili samo po gradicu Te Anau i uz jezero – ne dalje od 1-2 kilometra od auta u bilo kom trenutku.


Izlet na Zapadnu Obalu Juznog Otoka Novog Zelanda… (April 2009) Radosti zivota u Dunedinu i neverovatna kolicina planinarskih i biciklistickih staza koje ste mogli videti u poslednjem pismu su nas “zadrzali” u gradu (i okolini) u narednim nedeljama. Ne pamtim kada sam poslednjih puta provela puna 2 meseca u gradu u kome sam zivela – bez vecih (internacionalnih) izleta. Tu negde je stigao i april i 4-dnevni Uskrsnji vikend. Philip je taman poceo da radi prvih par dana pa je ovo bio odlican tajming za odmor. Uputismo se na zapadnu obalu juznog otoka Novog Zelanda poznatu u svetu po neverovanim prirodnim lepotama… Nasa prva stanica bese opet gradic Wanaka na 3 sata voznje od Dunedina. Predivno jutro i magicni oblacak nad jezerom Wanaka jos jednom su nas potsetili na lepote Juznih Alpi – i kao da su nagovestili lepote sto nas ocekuju na putu do zapadne obale toga dana.

Put se nastavio kroz Juzne Alpe pored jos jednog fantasticnog jezera: jezero Hawea…


Jos malko spektakularnih prizora okoline jezera Hawea…

Cesta je krivudala medju planinama a prizori su nastavili da odusevljavaju…

Tako stigosmo do prelaza izmedju Southland (Juzna zemlja) provincije u provinciju Westland (Zapadna Zemlja). Penjanje kratkom interesantnom planinarskom stazom dovelo nas je do predivnih pogleda na okolne planine i glecere.


Fantasticni prizori su se nastavili na nasem putu do zapadne obale i gradica Haast. Vodopadi, planinske reke, planinski vrhunci…


I tako stigosmo do zapadne obale i Tasmanskog mora… Na plazi gradica Haast kao dobrodoslica docekao nas je roj pescanih mušica – ne bas preterano prijatno drustvo na novozelandskim plazama. No pogledi na otvoreno Tasmansko more umiveno suncem

su odusevljavali…

Nas put se nastavio uz Tasmansko more autoputem glecera. Cestica je krivudala kroz sumu, preko reka i dolina, penjala se u brdo i spustala do plaza – i odusevljavala raznolikoscu prizora…


Tako stigosmo do poznatog Fox glecera i istoimenog gradica. Pre obilaska samog glecera, odlucismo se spektakularni jutarnji prizor odsjaja planinskih vrhova u kristalno cistoj i glatkoj povrsini jezera Mathewson (Lake Mathewson). Bese to jutro bez magle i bez daska vetra – idealno za ljubitelje fotografije… Velicanstvo planine Cook (Kuk, najvisa planina na Novom Zelandu) se ocrtavalo na horizontu. Slike govore daleko vise od reci…


Dan nastavismo obilaskom spekakularnog Fox Glecera. Ovaj glecer se spusta sa oko 2800 metara nadmorske visine do kisnih suma na par stotina metara nadmorske visine. Bese to jedan od retkih glecera okruzen zelenilom okolnih brda. Fantazija…

Ture planinara po ledu su se nazirale na gleceru valda tek toliko da bi nam docarale velicinu glecera u daljini. Planine u okolini Fox glecera su veoma potsecale na juzno-americke Ande u Peru-u: strme litice prekrivene zimzelenim rastinjem. Velicanstvo prirode…


Nesto kasnije toga dana stigosmo i do obliznjeg isto tako poznatog Franz Joseph glecera. I ovaj glecer se protezao do pojasa kisnih suma i odusevljavao svojim velicanstvom. S obzirom da je to bio Uskrsnji vikend, Franz Joseph glecer nam se ucinio pretrpan turistima – po novo zelandskim kriterijumima. Philip i ja smo shvatili da nismo videli toliko ljudi na jednom od kada smo poleteli sa San Francisco aerodroma…

Nastavak puta zapadnom obalom ka severu doveo nas je do interesatnog gradica Ross, jednog od nekadasnjih rudnika zlata. Simpaticna pesacka staza kroz sumu nas je povela kroz istoriju ovog mesta i nekadasnjeg rudnika.


Uskrs docekasmo u gradicu Hokitika sa Charlie Uskrsnjim pilicima (cokoladom) – bese to Philip-ovo (slatko!) iznenadjenje za mene. Gradic Hokitika bese za nas nezaboravno iskustvo sa bioskopom koji je bas te veceri prikazivao “Titanik” (sitnih 10-

tak godina kasnije), kaficem “Pariz” sa nista manje nego nezaboravnom uslugom, i setnjom po plazi na kojoj su lezali primerci zelenih stena koje su dragocenost kulture Maora i ovog dela sveta. I sve to u malom umetnickom gradicu Hokitika…


Nedaleko od gradica Hokitika posetismo nezaboravni Hokitika Kanjon (Hokitika Gorge) sa mostom na uzadima i kristalno plavom vodom okruzenom ogromnim stenama i zelenilom drveca. Kombinacija boja je delovala prosto nestvarno…

I jos malko predivnih prizora iz Hokitika doline…


Nastavismo zapadnom obalom ka severu prema Punekaiki, interesantnim “palačinke stena”(pancake rocks) i “rupama koje izbacuju vodu” (blow holes). Ove cudne stene su bile formirane of naslaga koje su zaista potsecale na palacinke. Pod naletom valova, supljine medju ovim stenama su izbacivale vodu u vis. Vrlo interesantna igra prirode.

No, od svih tih lepota prirode, Philip se najvise odusevio tropskom ugodjaju Nikau palmi kojih je bilo u izobilju u ovom delu zapadne obale. Nista lepse od topline za mog kanadjanina!


Nedaleko od palacinki stena upustimo se na kratko planinarenje Truman stazom do istoimene plaze. Priroda je nastavila da odusevljava…


Severniji deo zapadne obale Juznog Otoka Novog Zelanda ostavismo za neko drugo putovanje. Vreme je bilo da se uputimo polako kroz Juzne Alpe ka istocnoj obali. Put nas je vodio preko Arturovog prelaza (Arthur’s Pass) i fenomenalne planinske pejzaze.

U seocu Arturov Prelaz smo prenocili u fantasticnoj planinskoj kucici sa nezaboravnim kaminom u dnevnom prostoru. Uputili smo se u kratko pesacenje do obliznjeg vodopada te veceri i odusevili se brojem planinarskih staza u ovom nacionalnom parku. Kanda cemo se ovde jos koji put svratiti… Nastavak voznje kroz Juzne Alpe sledeceg dana doneo je gomilu spektakularnih pogleda – i pauza za fotografisanje. Prizori su potsecali na kanadske Rokije i provinciju British Columbia.


Prizori su ostavljali bez daha…


Kao slag na tortu ovog predivnog putovanja, za kraj stigosmo do parka sa neverovatnim neobicnim stenama. Kao da ih je neko poslagao i napravio ogromno igraliste za pentranje po stenama – i igranje skrivaca. Slike govore daleko vise od reci… Uzivajte!


I za kraj jos malko velicanstva Juznih Alpi Novog Zelanda…

Bese to prvih par nezaboravnih putovanja po Juznom Otoku tokom prvih meseci naseg zivota na Novom Zelandu. Jos uvek mi je tesko da shvatim da se sva ta lepota nalazi na domak ruke nasem novu domu u Dunedinu. A uz sve to sam Dunedin i njegova okoline nude toliko raznolikosti da bas nesto i nismo u zurbi da se upucujemo na veca putovanja – makar ona bila i samo par sati voznje od kuce. Sve u svemu, Juzni Otok Novog Zelanda nudi sasvim dovoljno izazova i prirodnih lepote da kanda nam nece biti ni malo dosadno u ovom delu sveta u godinama sto dolaze. Radujemo se prilikama da sa vama podelimo lepote i čarolije ovog dela sveta! Brdo veselih pozdrava i pozitivne energije sa Novog Zelanda! Od srca, Sandra & Philip

Dunedin, Novi Zeland Jul 2009

Jezero Wanaka (Juzne Alpe) – Januar 2009smandic/Letters/2009-2010_New Zealand... · nesto juznije...

Documents

Transcript of Jezero Wanaka (Juzne Alpe) – Januar 2009smandic/Letters/2009-2010_New Zealand... · nesto juznije...