Jevreji Jugoslavije 1941 1945. rtve genocida i uesnici NOR

U trokovima izdavanja ove publikacije uestvovala

je Republika zajednica nauke Srbije, Beograd.

Urednici

Prof. dr Andrija Gams Dr Lavoslav Kadelburg

Recenzenti

Prof. dr orde Kneevi Dr Nikola ivkovi

Lektor t

Jugoslava evkovi

Tehniki urednik

Mihailo Mirkovi

Rez ime na eng lesk i preveo

Dr Josip Presburger

Nacrt korica

Jovan uri, akad. slikar

Izdava: S A V E Z J E V R E J S K I H O P T I N A J U G O S L A V I J E Beograd, 7. Jula 71a

tampa: S R B O T A M P A , Beograd, Dobra ina 6 8

Tira: 3.000 pr imeraka

S A D R A J t

NASELJAVANJE JEVREJA NA TERITORIJI DANANJE JUGOSLAVIJE I RAZVOJ JEVREJSKIH ZAJEDNICA DO 1918. GODINE 5

RAZVOJ RADN IKOG POKRETA NA TERITORIJAMA DANANJE JUGOSLAVIJE DO 1918. I USLOVI ZA UKLJUIVANJE JEVREJA U POKRET 7

STVARANJE JEDINSTVENE JEVREJSKE ZAJEDNICE U JUGOSLAVIJ I I NJEN RAZVOJ OD 1918. DO 1941 10

REVOLUCIONARNI RADNIK I POKRET U JUGOSLAVIJ I I ZMEU DVA SVETSKA RATA I UKLJUIVANJE JEVREJA U POKRET 15

Kratak pregled razvoja KPJ i revolucionarnog radnikog pokreta 15 Ukljuivanje Jevreja u revolucionarni radniki pokret 19

KAPITULACIJA JUGOSLAVIJE I STRADANJE JUGOSLOVENSK IH JEVREJA . . . . 5 4 Organizacija i sprovoenje protivjevrejskih mera i genocida na teritoriji Jugoslavije 57

I Teritorije pod nemakom vojnom upravom Srbija, Banat i Sandak . . . 58

1 Organizacija vojnog i upravnog aparata 58 2 Organizacija upravnog aparata za reenje jevrejskog pitanja . . . 59 3 Protivjevrejske mere i nain njihovog sprovoenja 61

a Mere za ekonomsko unitenje Jevreja ukljuujui i pljaku, kao i unitenje kulturnih i istorijskih vrednosti 61

b Mere za psihiko unitenje Jevreja 61 c Mere za potpuno likvidiranje Jevreja masovni genocid . . . 69

1 Sabirni logori 71 2 Koncentracioni logori 72 3 Radni logori 84

Osvrt na stradanje Jevreja Banata, Srbije i Sandaka 85

II Teritorije pod bugarskom okupacijom aneksijom 86 III Teritorije u sastavu Nezavisne Drave HRVATSKE 91

A Hrvatska Slavonija Srem 91 a Mere za ekonomsko unitenje Jevreja 92 b Mere za psihiko unitenje Jevreja 94 c Mere za fiziko unitenje Jevreja genocid 102

1 Ustaki logori u Hrvatskoj, Slavoniji i Sremu 105 a - Sabirni logori 105 b Koncentracioni logori 112

2 Ustaki logori u Zoni II 122 B Bosna i Hercegovina 124

a Mere za ekonomsko unitenje Jevreja 124 b Mere za psihiko unitenje Jevreja 127 c Mere za fiziko unitenje Jevreja genocid 129

Sabirni logori u Bosni i Hercegovini 129

Kratak osvrt na stradanje Jevreja u NDH 133 IV Teritorije pod italijanskom okupacijom aneksijom 134

1 Teritorija Zona I 136 2 - Teritorija Zona II 139

Logori koje su formirali Italijani za Jevreje u Zoni l i Zoni II 144 a Logori u Zoni II 144 b Logori u Zoni I 148

Jevrejski logor na Rabu 148 3 Teritorija Crne Gore 151 4 Teritorija Kosovo ^ 152

Odnos faistike Italije prema Jevrejima u prisajedinjenim i okupiranim delovima Jugoslavije 154

V Teritorije pod maarskom okupacijom aneksijom: Baka, Baranja, Meu-murje i Prekomurje 155 1 Period od aprila 1941. do marta 19^4 155

a Mere za ekonomsko unitenje Jevreja 156 b Mere za psihiko unitenje Jevreja 157 c Mere za fiziko unitenje Jevreja 159

Logori u Bakoj od aprila 1941. do kraja 1943 160 2 Period od marta 1944. do juna 1944 162

a Mere za ekonomsko unitenje Jevreja 162 b Mere za psihiko unitenje Jevreja 163 c Mere za fiziko unitenje Jevreja genocid 163

VI Teritorija Slovenije 165

Interniranje i stradanje Jevreja u logorima van Jugoslavije 165 a Logori u Albaniji 166 b Logori u Austriji 167 c Logori u Italiji 169 d Logori u Maarskoj 170 e Logori u Nemakoj 171 f Logori u Poljskoj 174 g Zarobljeniki logori u Nemakoj 179

Bekstva Jevreja iz logora, zatvora i kanjenikih radnih eta 188

Angaovanje jevrejskih optina u Jugoslaviji na ublaavanju tekih uslova ivota izbeglica i zatoenika u logorima 192

Kratak osvrt o Jevrejima rtvama faistikog terora i genocida u Jugoslaviji . . . 200

USTANAK N A R O D A JUGOSLAVIJE I UKLJUIVANJE JEVREJA U NARODNOOSLO-BODILAKI RAT 200

a Rad Komunistike partije na organizovanju ustanka i njeno rukovo-enje narodnooslobodilakom borbom 202

b Ukljuivanje Jevreja u narodnooslobodilaki rat 204

1 Ukljuivanje Jevreja u NOR u 1941. godini 204 Banat 206

Srbija 208 Bosna i Hercegovina 215 Hrvatska i Slavonija 226 Srem 234 Baka 236 Meumurje i Prekomurje 262 Slovenija 264 Makedonija 264 Dalmacija 268

a Ukljuivanje Jevreja u NOR u Zoni I 269 b Ukljuivanje Jevreja u NOR u Zoni II 272 Hrvatsko primorje 272 Kosovo 273 Sandak 274 Crna Gora 274 Nepoznata pokrajina 275

Osvrt na ukljuivanje Jevreja u NOR u 1941. godini 275

Spisak nosilaca Partizanske spomenice 1941. g 276

Spisak Jevreja narodnih heroja Jugoslavije 278

Spisak uesnika u panskom graanskom ratu i u NOR 278

Spisak uesnika u panskom graanskom ratu i u pokretima otpora van Jugoslavije 278

2 Ukljuivanje Jevreja od poetka 1942. do kraja rata 278 a Ukljuivanje u NOR od poetka 1942. do septembra 1943. . . . 279 b Ukljuivaije u NOR od septembra 1943. do kraja rata . . . . 281

Jugoslovenski Jevreji u antifaistikom pokretu van Jugoslavije 286

Jugoslovenski Jevreji u pokretu otpora u logorima i zatvorima 290 a Pokret otpora u logorima i zatvorima u Jugoslaviji 290

b Pokret otpora u logorima i zatvorima van Jugoslavije 296

Opti osvrt o ueu Jevreja Jugoslavije u NOR 302

Spisak uesnika u NOR 307

Registar linih imena 513

Izvori i literatura 560

Objanjenje skraenica 571

Summary 573

Errata corrige 591

Savez Jevrejskih optina Jugoslavije jo odmah, od svoje obnove 1944.

godine, postavio je sebi zadatak, i to jedan od najvanijih, da prikuplja i

objavljuje materijal o tragediji jugoslovenskih Jevreja pod nacifaizmom i

o njihovom masovnom ueu u herojskoj narodnooslobodilakoj borbi ju-

goslovenskih naroda i narodnosti.

O tome je ve do sada objavljeno mnogo, ali nedostajao je rad koji bi in-

tegralno obuhvatio stradanje i borbu jugoslovenskih Jevreja.

Ova knjiga dra Jae Romana popunjava tu prazninu. Ona je rezultat njego-

vog dugogodinjeg upornog i sistematskog rada.

Autor je u uvodu dao neke napomene, a redaktori koje je imenovao Savez

jevrejskih optina Jugoslavije duni su da istaknu tri momenta.

Prvo, u ovom radu Jevrejima se smatraju ona lica koja su bila, jevrejskog porekla, kao i ona koje je drutvena sredina u kojoj su iveli smatrala Jevrejima, bez obzira na njihovo lino opredeljenje.

Drugo, razumljivo je da knjiga ovakve vrste, ak i ako bi autor mogao da

dode do kompletnijih izvora nego do kojih se moglo doi, nuno sadri

odredene injenine nepotpunosti.

Izdava e nastojati da na prikladan nain objavi eventualne dopune i is-pravke.

Tree, istraivanje, prikupljanje grade i objavljivanje ove knjige omogu-eno je finansijskom pomoi Samoupravne interesne zajednice za kulturu SR Srbije i Memorijalne fondacije za jevrejsku kulturu.

Redakcija

Kao jedan od malog broja preivel ih pripadnika jevrejske zajednice u Jugoslavi j i o seao s a m obavezu da pr ipremim ovaj rad koji obuhvata period od 1941. do 1945. godine, taj najtraginiji i najmraniji period u istoriji te zajednice; period u kome je zbog nacist iko-ras i st ike ideologije stradalo etiri petine jugos lo-vensk ih Jevreja.

Jevrejska zajednica u Jugoslavij i bila je izmeu dva s ve t s ka rata u s ta lnom us-ponu i razvoju. To se ogledalo ne s a m o u poveanju brojnog stanja, ve i u akt ivnom ukljuivanju Jevreja u drutveni, privredni, kulturni, prosvetni i nauni ivot u okviru cele j ugo s l ovenske zajednice. Jugo s l ovensk i Jevreji dali su znaa-jan dopr inos u s v im ob las t ima ivota, ali je p roces nj ihovog daljneg razvoja naglo prekinut okupaci jom Jugoslavije, i nac i s t ik im genoc idom nad j ugo s l o ven sk im Jevrejima.

U knjizi se daje kratak, dokumentovan i prikaz kataklizme kroz koju su pro l i pripadnici jevrejske zajednice Jugos lav i je u toku drugog s ve t s kog rata i ukazuje na spec i f inost i nac i s t ikog genoc ida i zv r enog u Jugoslavij i nad Jevrejima, zbog kojih je p roces unitavanja Jevreja u Jugoslavij i dobio tako ma sovan karakter. U progonu i unitavanju Jevreja, pored Treeg Rajha, uestvova le su i drave koje su, kao saveznic i Rajha, izvri le upad u Jugos lav i ju u apr i l s kom ratu 1941. godi-ne (Maar ska , Bugarska, Italija), kao i brojni domai izdajnici (ustae, folksdoj-eri, Ijotievci, nedievci, etnici, balisti). Zae lo bi se mnogo v i e Jevreja spa-s io da kv i s l ink i i satel i tsk i saradnic i , odno sno domai izdajnici, n i su saraival i sa Treim Rajhom u unitavanju Jevreja u Jugoslavij i .

Meut im, u istoriji jevrejske zajednice Jugos lav i je iz toga perioda ima i svet l ih stranica iz kojih se vidi da jugos lovensk i Jevreji n i su pas i vno ekali da budu uniteni. Znatan broj ukljuio se u otpor i borbu protiv okupatora u okv i ru op teg otpora jugos lovensk ih naroda i narodnost i , ukljuujui se u narodno-oslobodi la-ki rat. To ukljuivanje nije bilo s luajno, ve je u tome odluujuu u logu odigrao faktor svest i . U pri log tome govore i podaci o ve l i kom broju Jevreja ukljuenih u revolucionarni radniki i napredni omlad insk i pokret do drugog s ve t s kog rata. Broj uesn ika Jevreja u narodno-os lobodi lakom ratu bio bi zaelo jo i znatno vei da okupatori i njihovi pomaga i n i su preduzeli niz mera u cilju spreava-nja nj ihovog od laska u partizane, odno sno da je organizovani otpor i narodnoos-lobodilaki rat bio poeo odmah pos le okupacije zemlje. Okupator i i njihovi po-magai su, naime, u prvih nekol iko mesec i okupacije, izmeu aprila i jula meseca 1941. godine, odveli veliki broj, naroito mlaih i s po sobn ih mukaraca na pri-nudne radove odno sno gubi l ita. No i pored toga broj Jevreja ukljuenih u na-rodnoos lobodi laku borbu bio je dosta veliki. U toj borbi oni su dali veliki dopri-

4 J. Romano

nos za pobedu pravedne stvari uz znaajne rtve, jer je jedna treina s v i h uklju-enih stradala u borbi.

Prikupljanje podataka o Jevrej ima koji su uestvoval i u narodnoos lobod i lakom ratu predstavljalo je vr lo teak zadatak, budui da su izvori iz kojih su mogl i da se crpe podaci bili vr lo oskudni , a od preivel ih Jevreja n i su se mogl i dobiti iscrpniji podaci jer su seanja u toku proteklih sko ro etrdeset godina izbledela. A l i i uzasve tekoe, prikupljeni podaci pokazuju da je oko 4.600 Jevreja ues-tvovalo u narodnoos lobod i lakom ratu.

Vr lo je verovatno da e itaoci naii na nepotpune i netane podatke o poje-din im uesn ic ima u borbi, ba zbog o skudn ih izvora sa kojima se raspolagalo. Zato e autor biti zahvalan ako mu se s tave na raspolaganje dopune ili i spravke.

Meut im, injenica to je uspe lo da se bar pribl ino utvrdi broj Jevreja u narod-noos lobod i lakom ratu ima veliki znaaj, naroito i zbog toga to do sada kom-pletnih podataka o tome nije bilo.

Jevreji Jugoslavije, uesn ic i narodnoos lobod i lakog rata ispisal i su svet le stra-nice u istoriji svoje zajednice.

Dr sci. Jaa Romano

NASELJAVANJE JEVREJA NA TERITORIJI DANANJE JUGOSLAVIJE I RAZVOJ JEVREJSKIH ZAJEDNICA DO 1918. GODINE

P O J E D I N E delove teritorije dananje Jugos lav i je prvi Jevreji naseli l i su pre 2.000 godina. V e u III veku postojala je u So l i nu (Dalmacija) vea jevrejska zajednica iz kojeg su se Jevreji 641. godine iselili, nakon to su Avar i mes to razorili. Najve im de lom iselili su se u Split.

0 postojanju vee jevrejske zjednice i u mes tu Stobi (Makedoni ja) govore i skop ine ruev ina jevrejskog hrama iz IV veka.

Prvi podaci o naseljavanju Jevreja u Srbiji, o dno sno u Beogradu potiu iz 950. godine. Postoji podatak da su 1250. godine dobili odobrenje za prodaju sol i. S e m toga, u Hrisovulj i cara D u a n a (1354) se vidi, da je u to v r eme bilo Jevreja u Srbiji.1 S r ed i nom XV I I veka u Beogradu je ivelo oko 800, a poetkom X I X veka oko 1.000 Jevreja.2 Iz prvog zvaninog pop i sa s tanovn i tva u Srbiji 1845. godine, vidi se, da je u Beogradu ivelo 1.087 Jevreja. Do naglog poveanja nj ihovog broja do lo je u drugoj polovini X I X veka, i to ne s a m o u Beogradu ve i u nek im drug im mest ima Srbije.

U nek im mes t ima Hrvatske izvestan broj Jevreja iveo je jo pre do la ska S lovena. 1 pored mnogobrojn ih protivjevrejskih mera oni su se na toj teritoriji odrail do 1526. godine, kada je izdata naredba o nj ihovom proterivanju iz Hrvatske. Tek u drugoj polovini XV I I I veka bilo je dozvoljeno Jevrejima da se ponovo naseljavaju, uz izvesna ogranienja u pog ledu mesta nastanjivanja kao i v r s te zanimanja. Do masovn i jeg useljavanja do lo je pos le donoenja Uredbe o emancipacij i Jevreja u Hrvatskoj i S lavonij i iz 1873. godine. Dok je 1840. god ine bilo 9.947 Jevreja,3

njihov broj se 1880. poveao na 17.261, a 1900. na 20.032.4

U Slovenij i je bilo Jevreja ve u IX veku, ali do masovn i jeg useljavanja do lo je u X I I veku. Najbrojnija jevrejska zajednica bila je u Mar iboru, koja je imala svoj hram, teo loku kolu, ritualno kupatilo, groblje i dr.5 Manj i broj Jevreja je bio na-stanjen u Ljubljani, Ptuju i Radgoni. Meut im, nareenjem cara Mak s im i l i ana I (1496) Jevreji su proterani sa teritorije Slovenije.6 Krajem XV I I I veka se ponovo doseljavaju, ali u ma lom broju. Ne to v i e ih se nastani lo u M u r s k o j Sobot i i Lendavi.

1 I lang, Jevreji u Beogradu, Beograd 1926. 3 V. Vinaver, Jevreji u Srbiji poetkom XX veka, Jevrejski almanah 19551956, str. 28. 3 Statistiki ljetopis za 1874. godinu. Zagreb 1876. < Statistiki godinjak Kraljevine Hrvatske i Slavonije I, Zagreb 1905. I II, Zagreb 1906. 5 Milica Detoni, Mariborski geto, Jevrejski almanah 19571958, str. 72. 6 F. Grnwald, Mul Fium, Jevrejin sa Rijeke, Jevrejski almanah 19591960, str. 54.

6 J. Romano

Pomenuto je da je ve u III veku postojala u Dalmaciji, tj. u So l i nu brojnija jevrej-ska zajednica, koja je raseljena 641. godine. Od X V I veka do lo je do masovn i jeg naseljavanja Jevreja na toj teritoriji, naroito u Spl i tu i Dubrovn iku. To su bili Jevreji koji su krajem XV veka proterani iz panije.

Nakon proterivanja iz panije, izvestan broj Jevreja se nasel io u Bosn i i Hercego-vini. U prvo v reme su se nastanil i u Sarajevu, gde postoji s auvan nadgrobni spo-menik jednog Jevrejina sa poetka X V I veka. Prema nek im podacima, ve 1541. godine bilo je u Sarajevu 40 t rgovaca Jevreja. Poev od druge polovine X I X veka, Jevreji iz Sarajeva odlaze i u druga mesta Bo sne i Hercegov ine, a s e m toga u tom periodu otpoeo je i p roces useljavanja u Bo snu i Hercegov inu i Jevreja iz ze-malja zapadne i seve rne Evrope (ovi se nazivaju akenazi , a Jevreji doseljeni iz panije sefardi). U Bosn i i Hercegov in i je bilo 1879. godine oko 3.500, 1885. oko 5.800, 1895. oko 8.200, a 1910. godine 11.868 Jevreja.7

I skopine ruev ina jevrejskog hrama u Stobiju iz IV veka, govore da je u Makedoni j i bilo Jevreja ve u s ta rom veku. U s rednjem veku postojale su brojnije jevrejske zajednice u Bitolju, Skoplju, Ohr idu i Strugi , od kojih su se odrale s a m o one u Bitolju i Skoplju. Od druge polovine X I X veka Jevreji se nastanjuju i u tipu. Kra-jem X I X veka u Bitolju ivi oko 6.000 Jevreja.8

Jevreji se u Bakoj prvi put pominju u X V I veku, ali je njihov broj u to v r eme vrlo mali, s obz i rom na mere koje je prop i sao maarsk i Zemal j sk i sabor 1595. godine, a koje su se odnos i le na ogranienje s l obodnog nastanjivanja Jevreja, kao i na plaanje po sebnog jevrejskog poreza. Prvi Jevreji koji su dol i u Baku nastanil i su se u okol ini Petrovaradina. U sauvanoj dokumentacij i se Jevreji u N o v o m S a d u prvi put pominju 1693. godine, a u S o m b o r u 1735. godine. Iz zvani-nog pop i sa s tanovn i tva Bake se vidi, da je 1736. god ine ivelo u N o v o m Sadu 15, S o m b o r u 3 i u S i v cu 1 jevrejska porodica. God ine 1737. izdata je dozvola jednom Jevrejinu da se usel i u Subot icu.

Nakon poraza Austr i je u ratu sa Turc ima 1740. godine, do lo je do znatnijeg pove-anja broja Jevreja u Bakoj nj ihovim dosel javanjem iz Beograda. Krajem XV I I I veka do lo je do nastanjivanja Jevreja i u drug im mes t ima Bake. S red i nom X I X veka bilo je u S o m b o r u 284, N o v o m S a d u 1.320, Subot ic i 650, Sent i 1.326 Jevreja, a kra-jem X I X veka bilo je u celoj Bakoj 19.115 Jevreja.9

Doseljavanje Jevreja u Baranju otpoelo je s red inom XV I I I veka. Krajem veka u Dardi je bilo 146 Jevreja.10

7 T. Kruevac, Drutvene promene kod bosanskih Jevreja za autsrijskog vremena, Spomenica 400 godina od dolaska Jevreja u Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo 1966, str. 77 (u daljem tekstu Spomenica 400 godina).

8 D. Levi, Regionalna jevrejska zajednica do 1918, Spomenica Saveza jevrejskih optina 19191969, Beo-grad 1969. str. 8.

9 L. Fier, Jevrejstvo Bake, Jevrejski almanah 19551956, str. 86. "> J. Svajcer, Kretanje brojnog stanja prve verske optlne u upaniji Baranja u Dardi, Jevrejski almanah

19651967, str. 72.

7 J. Romano

Do nastanjivanja Jevreja u Banatu do lo je i s tovremeno kada i u Bakoj. Sredi-nom X I X veka bilo je u Bekereku (Zrenjanin) 644, Kikindi 704 i u V r c u 267 Jevreja.

Prema zvan inom pop i su s tanovn i tva koje je izvreno 1921. godine u novostvo-renoj dravi S rba Hrvata i S l ovenaca ( S H S ) bilo je 64.753 Jevreja (u Srbiji 6.112, dananjoj Makedoni j i , K o s o v u i Sandaku 5.702, Bosn i i Hercegov in i 12.031, Hrvat-skoj i S lavonij i 20.562, Bakoj, Baranji i Banatu 12.069, Dalmacij i 314, S lovenij i , Meumur ju i Prekomurju 946, Crnoj Gor i 17 Jevreja).11 Meut im, prema stat i s t ik im podacima, dobijenim anketom koju je sp roveo Savez rabina Jugos lav i je 1924. go-dine, broj Jevreja je iznosio 73.266, tj. oko 9.000 v i e nego to je navedeno u ra-nije pomenut im dravnim stat i s t ik im podacima. Iz s l edeeg pregleda se v ide brojane razlike izmeu ta dva stat ist ika podatka po pokraj inama koje su u le u sa s tav S H S :

broj Jevreja prema popisu pokrajina

dravnom Saveza rabina

Srbija 6.112 7.800 Makedonija, Kosovo, Sandak 5.702 6.218 Bosna i Hercegovina 12.031 13.701 Hrvatska i Slavonija 20.562 21.810 Baka, Banat, Baranja 19.069 21.349 Dalmacija 314 412 Slovenija, Meumurje, Prekomurje 946 1.959 Crna Gora 17 17

Svega 64.753 73.266

Pretpostavlja se da su podaci Saveza rabina Jugos lav i je o broju Jevreja u pojedi-nim pokraj inama verodostojnij i, to se moe zakljuiti na o snovu broja Jevreja u Jugoslavij i pred drugi svet sk i rat, o emu e kasnije biti govora.

S v e do spajanja navedenih pokrajina u jedinstvenu dravu S H S , n i su postojali us lovi za tenju saradnju njihovih jevrejskih zajednica. S v aka od tih zajednica se u kulturnom, p ro sve tnom i e k o n o m s k o m pogledu razvijala pod spec i f i n im u s lov ima karakter ist inim za s vaku od navedenih pokrajina.

RAZVOJ RADNIKOG POKRETA NA TERITORIJI DANANJE JUGOSLAVIJE DO 1918. I USLOVI ZA UKLJUIVANJE JEVREJA U POKRET

Politika ra scepkanos t teritorije dananje Jugos lav i je do kraja prvog s ve t s kog rata, kao i pr ivredna zaostalost, uslovi l i su kasniju pojavu radnike k lase i radni-

" Definitivni rezultati popisa stanovnitva od 31. I 1921. godine, Sarajevo 1932. Jevrejski almanah za 5686. godinu (1925), str. 286.

8 J. Romano

kog pokreta no to je to bio s luaj u zemljama zapadne Evrope. Na teritoriji dana-nje Jugoslavi je postojali su s r ed inom X I X veka iskljuivo zanatski radnici, dok je do pojave industr i jskih radnika do lo neto kasnije. Prema tome, zanatski radnici su predstavljali prve zaetke radnike k lase i oni su bili prvi, koji su prihvatili soc i -jalistiku ideologiju. On i su bili i osn iva i prvih radnikih organizacija, koje u to v reme jo n i su imale politiki karakter. To su bile organizacije za uzajamno poma-ganje, bo lesn ike blagajne, radnika prosvetna udruenja, itd. Krajem X I X veka, te organizacije prerastaju pos tepeno u s indikalne i politike organizacije. Taj p roces prerastanja nije se odvijao ist im intenzitetom niti i s tovremeno u s v i m pokraj inama dananje Jugoslavi je. U p rocesu prerastanja odluujuu ulogu odigrala je pojava industr i jskih radnika, kao i s tepen uticaja radnikih pokreta industrijski razvijenijih zemalja zapadne Evrope. Zahvaljujui tome, krajem X I X i poetkom XX veka usle-dio je p roces osnivanja prvih s indikalnih organizacija, kao i soc i ja ldemokratsk ih stranaka u pokraj inama dananje Jugoslavije.

U prve s t rukovne s indikalne organizacije i soc i ja ldemokratske partije, bio je uklju-en i manji broj Jevreja.

U Os i jeku su god ine 1892. bili lanovi s t rukovne s indikalne organizacije s lede i Jevreji: S amue l F ier, Mo r i c Vavra i Leopold Goldtajn, dok su u osn ivanju Okrune bo lesn ike blagajne uestvoval i Hugo Bokov i , Geza varc i M o r i c Vajs (1893). God ine 1894. do lo je u Os i jeku do osnivanja Soc i ja ldemokratske stranke, a jedan od osn ivaa bio je Robert S imon , bravar. M e u prv im lanov ima te stranke bili su i Leopold Fr idman (koji je 1880. bio blagajnik Obrtn iko-radnikog drutva), Mo r i c Vajs, M u k i Vajs, Jos ip Najman i S amue l Fier. Pred kraj prvog s ve t s kog rata lanovi te stranke su bili i Lavos lav Kraus, Ladis lav K raus i A l f red Vajs.13

Prvi Jevrejin ulanjen u s t rukovni s indikat u Beogradu bio je Jos i f Ana f koji je 1896. bio lan Dru ine t ipografsk ih radnika.14 U Soc i ja ldemokrat sku s t ranku Srbije (osnovana 1903) bili su ukljueni s lede i Jevreji: S amu i l o Kav i son i A v r a m Koen (A leksandar Popovi), a ne to kasnije Izrael Tajtacak i Sof ija Levi, dok su se pred prvi s vet sk i rat ulanili A l k o n Geras i , Jaa A l tarac i M i k a Benvenist i (elektriar).15

Znaajnu ulogu u s ind ika lnom pokretu Srbije odigrala je Sof ija Levi, tekst i lna radnica iz Beograda. God ine 1908. izabrana je za lana uprave Saveza tekst i lnih i ostal ih fabrikih radnika, a 1910. ues tvova la je kao delegat s indikalne organizacije Palilula na VI I I kong re su Soc i ja ldemokrat ske stranke Srbije. Na tom kongresu o snovan je Sekretarijat ena socijaldemokrata, prva politika organizacija u Srbiji. Sof ija Levi izabrana je za sekretara organizacije i aktivno je saraivala u l istu te organizacije Jednakost. God ine 1919. bila je lan Soci ja l i s t ike radnike partije Jugos lav i je (komunista) i izabrana za lana Sekretarijata ena komunista. Na Vuko-v a r s k o m kongresu KPJ izjasnila se kao centruma i i sk l juena je iz Partije, pos le

" I. Mauran, Graa o radnikom pokretu Osijeka i Slavonije 18671894, Osijek 1967. 4 M. Topalovi, Hronologija radnikog pokreta u Srbiji I (do 1919), Beograd 1934, str. 46. 15 Ibidem, str. 206.

9 J. Romano

ega se pasivizirala i ivela u Krupnju (ubijena od Nemaca 1942. u logoru na Saj-mitu).

Pored Sofije Levi, aktivnu ulogu u s ind ika lnom pokretu odigrala je i anka Levi, krojaka radnica, koja je 1908. izabrana za lana uprave Saveta krojakih radnika. '6

Soci ja lna struktura Jevreja u Bosn i i Hercegovin i , p rvenstveno u Sarajevu, gde je ivelo oko 8 0 % jevrejskog ivlja te pokrajine, us lov i lo je ukljuivanje veeg broja Jevreja u s indikalni pokret, kao i u Soc i ja ldemokratsku stranku.

Proces stvaranja s indikaln ih organizacija u Bosn i i Hercegov in i otpoeo je 1905. godine. Te god ine o snovan je i Glavni radniki savez za Bil-I, odno sno s indikalne centrale. Jedan od osn ivaa G lavnog s ind ika lnog saveza bio je Ma i r Levi, krojaki radnik. U rukovodstv ima raznih s t rukovn ih s indikata u Sarajevu bili su ukljueni i s ledei Jevreji: Mo r i c varchadt, Juda Atijas, Dav id Ab inun, Nahman Ovadija, a u upravi Saveza t rgovak ih nameten ika: Ab r aham E. Levi, Dav id Ab i nun i dr. I u upravama raznih radnikih udruenja nalazio se izvestan broj Jevreja. Tako su npr. u upravi Radn ikog kulturnog drutva, koje je o snovano 1908. bili: Leon Ati-jas, Nahman Ovadija, Hinko varc, Hugo Cvehe r i dr.

God ine 1911. bilo je u s indikatu 6.068 lanova, meu kojima 166 radnika Jevreja, to u odno su na broj jevrejskog s tanovn i tva predstavlja v i sok i procenat.

U Soc i ja ldemokratskoj stranci B iH (osnovana 1909) najaktivniji su bili i s lede i Jevreji: Izrael Gaon i S o l o m o n Monti ljo. Znaajnu ulogu u p rocesu dalje organi-zacije Soc i ja ldemokrat ske stranke B iH odigrao je dr M i l an ( M o i s e ) Zon, koji je do-ao iz Poljske 1917. u Sarajevo kao izgraeni socijal ista. Poetkom 1918. izabran je za lana M e s n o g odbora i lana G lavnog odbora Soc i ja ldemokrat ske s t ranke BiH. On je 1919. ues tvovao kao delegat stranke na Kong r e s u ujedinjenja u Beo-gradu, na kojem je izabran za lana Centra lnog vea novoosnovane Soc i ja l i s t ike radnike partije Jugos lav i je (komunista). Na tom Kong re su ues tvovao je, zajedno sa u r o m akov i em i Natanom Ovadijom, kao delegat Saveza meta l sk ih radnika BiH.17

Radniki pokret u Vojvodini razvijao se u sk lopu radnikog pokreta Maa r s ke . Me -utim, u radniki pokret Vojvodine bio je ukljuen neznatan broj Jevreja, od kojih su bili naroito aktivni Dee e e i i Hugo S inger , obojica iz Sombora . e e i je rukovodio Bo le sn i kom blagajnom, dok je S i nge r bio jedan od prvih lanova Soc i -ja ldemokratske partije. U njegovoj kafani je 1919. god ine bilo sed i te M e s n o g vea Partije, koje je 1920. rukovodi lo trajkom elezniara. Zbog toga je S i nge r uhapen i, pos le zlostavljanja na policiji, proteran iz Sombora . Pred kraj prvog svet-

14 Stanka Devi-Ubavi, Srpska Socijaldemokratska partija i enski pokret u Srbiji 19031914. g. Tokovi revolucije I. Beograd 1967, str. 220, 224, 230, 239.

17 M. Finci, U avangardi drutvenog progresa, Spomenica 400 godina, Sarajevo 1966, str. 194195.

10 J. Romano

s kog rata, kao lanovi Soc i ja ldemokratske s t ranke u Vojvodini pominju se s lede i Jevreji: Andri ja Deak, Mihaj lo Reves , Ab r aham V ince i Ladis lav Na.18

U Soc i ja ldemokratsku stranku Dalmacije bili su, pred kraj prvog s ve t s kog rata ulanjeni s ledei Jevreji: Mo r i c Finci, Rahela Kabiljo, Dav id Pinto i dr. Policija ih je kao pripadnike te stranke proterala iz Splita.

Kao reakcja na zulume i pljaku tursk ih vlasti u Makedonij i , do lo je 1893. godine, do osnivanja p rogres i vne organizacije Vnatrena makedonska revolucionerna orga-nizacija ( V M R O ) u So lunu. U toj organizaciji je 1896. bilo 20 bitoljskih Jevreja, dok je oko 200 jevrejskih porodica pomaga lo pokret prebacivanjem oruja iz Grke, davanjem s reds tava i skr ivanjem rukovodi laca organizacije (Goce Delev, D a m e Gruev, Goce Petrov, Pera Toev i dr.).

U l l indenskom ustanku 1903, bilo je u redovima ustanika i Jevreja, koji su najve- im de lom izginuli u borbi sa Turcima. M e u borc ima Jevrejima istakao se Rafael M. Kamhi, koji je, pod imenom Skender-beg, bio voa jedne ustan ike grupe u eti vojvode Luke Gerova.1 9

Godine 1910. o snovana je u So l unu Soc i ja ldemokratska stranka Makedoni je. U vezi s njenim osn ivanjem znaajnu ulogu je odigrala Soc i ja l i s t ika jevrejska grupa u So lunu, na ijem elu je stajao A v r a m Benarojo. Na tom o sn i vakom sa s tanku postojala je jaka grupa koja je bila protiv osn ivanja s amos ta lne Soc i ja ldemokrat ske stranke Makedoni je. Zahvaljujui zalaganju Soci ja l i s t ike jevrejske grupe, koja je ukazala na postojanje odreenih spec i f inost i u Makedoni j i , do lo je do osn ivanja samosta lne Soc i ja ldemokratske partije Makedonije. 2 0

Na o snovu iznetih podataka moe se zakljuiti, da na teritorijama koje su u le u sas tav S H S , nije bilo masovn i jeg ukljuivanja Jevreja u radniki pokret, odno sno u soc i ja ldemokratske partije do prvog s ve t s kog rata, s e m u Bosn i i Hercegov in i . Me -utim, meu ukljuenima bilo je istaknutih pobornika soci ja l i st ike ideologije, koji su i u novostvorenoj dravi S H S produili sa revoluc ionarn im radom.

STVARANJE JEDINSTVENE JEVREJSKE ZAJEDNICE U JUGOSLAVIJI I NJEN RAZVOJ OD 1918 DO 1941.

U novoformiranoj dravi S H S bili su stvoreni i us lov i za postojanje jedinstvene jevrejske zajednice, a u vezi s tim, i jedinstvene jevrejske organizacije, koja bi objedinjavala rad jevrejskih zajednica. Na elu jevrejske zajednice stajala je orga-

,a M. Beljanski, Hronika o radnikom pokretu i KPJ u Somboru i okolini 19181941, Sombor 1968. " A. Matkovski, Tragedijata na Evreite od Makedonija, Skopje 1962, str. 22.

D. Konstantinov, Bitoljski Jevreji i VMRO, Jevreiski almanah 19631964, s. 9295. 20 J. Marjanovi, Nastanak i razvitak radnikog pokreta u Jugoslovenskim zemljama do prvog svetskog rata,

Beograd 1958.

11 J. Romano

nizacija Savez jevrejskih ve ro i spovedn ih opt ina Jugoslavi je. Savez je odigrao znaajnu ulogu u borbi za ostvar ivanje punih g raansk ih prava i s l obode Jevreja, a po sebno u suzbijanju izvesnih ant i semit sk ih ispada, koji su se javili prvih god ina po osn ivanju drave S H S , kao i u god inama pred drugi svet sk i rat. Prvih god ina po stvaranju drave S H S do lo je do pojava izvesnih protivjevrejskih akcija od strane nacional ist ikih grupa, a de lom i od tadanjeg dravnog reima. Savez je u speo preko nadlenih organa da spre i dalje irenje tih akcija. U tim nastojanjima Savez nije bio usamljen, jer je i Komun i s t i ka partija Jugos lav i je odluno ustala protiv ant i semit sk ih ispada. Tako je M e s n i komitet KPJ Beograd organizovao 23. septembra 1920, protestni mit ing protiv ant i semit sk ih pojava na kome su govori l i M i l o Trebinjac, M o a Pijade i M i k a Benvenis t i (elektriar).2 '

Nakon toga us ledio je period relativno mirnog razvoja jevrejske zajednice u Jugo-slaviji, s ve do pojave nacizma u Nemakoj i prodiranja njegove ideologije u Jugo-slaviju. U tom periodu mirnog razvoja jevrejske zajednice, do lo je u s v i m mes t ima u kojima je iveo vei broj Jevreja, do osn ivanja raznih organizacija i drutava: kulturnih, prosvetnih, dobrotvornih, sportsk ih, radnikih, itd. S v e te organizacije, odnosno udruenja imala su, v i e ili manje, jevrejsko nacionalno obeleje. To je bio jedan od razloga to je u prv im god inama pos le prvog s ve t s kog rata, manji broj Jevreja bio ukljuen u revolucionarni radniki pokret. Al i , meu ukljuenima bilo je istaknutih revolucionara, p rvens tveno iz redova lanova b iv ih soci ja ldemo-kratskih partija i s indikaln ih organizacija.

Broj Jevreja-pripadnika revoluc ionarnog radnikog pokreta pos tepeno se poveavao do 1930. godine, kada je us ledio p roces njihovog masovn i jeg ukljuivanja u revolu-cionarni radniki pokret iz s lede ih razloga:

teka ekonomska situacija u zemlji u vezi sa s v e t s k o m e k o n o m s k o m kr izom 30-tih godina pogodi la je i vei broj Jevreja, naroito s i tne t rgovce i zanatlije;

revolucionarni p rogram Komun i s t i ke partije Jugos lav i je borba protiv sku-poe, nezapos lenost i , diktature, prodora fa izma, pravi lno reenje nacionalnog pi-tanja imalo je jak uticaj i na Jevreje, a po sebno na jevrejsku radniku i stu-dentsku omladinu;

pojava nacist ike ideologije, koja je bila prvenstveno uperena protiv Jevreja, a protiv koje je KPJ povela odluujuu borbu, us lov i lo je masovn i je ukljuivanje Jevreja u napredni i revolucionarni radniki pokret.

Prodiranje nacist ike ideologije u Jugos lav i ju dovelo je do aktiviranja profa i s t ik ih organizacija ( Ijotievska, Hoder ina i dr.), koje su prihvatile ras i s t ike protivjevrej-ske mere i putem desn i a r ske tampe otpoele s otvoren im napadima na Jevreje. Rad profa i s t ik ih organizacija bio je omoguen i s t a vom s a m o g dravnog reima,

21 S. Mirni, M. Petrovi, Desanka Petrovi, Milica Damjanovi, Hronologija radnikog pokreta u Srbiji II (19191941], Beograd 1969, str. 53.

12 J. Romano

posebno vlade M i l ana Stojadinovia i v lade Cvetkov i -Maek , koje su se s v e v i e priklanjale nacist ikoj Nemakoj, naputajui dotadanje demokrat ske saveznike. Pod s ve ve im polit ikim i e k o n o m s k i m pr i t i sc ima nacist ike Nemake, jugos loven-ska vlada dozvol i la je neometani rad doma ih Nemaca-folksdojera, koji su putem svoje tampe (Erwache) i raznih protivjevrejskih broura otvoreno propovedal i rasnu i ve r sku mrnju, pozivajui i na pr imenu genoc ida protiv Jevreja. Ist im sto-pama po la je i domaa desn i a r ska tampa, koju je f inans i rao Trei Rajh.

Pod pr i t i skom Treeg Rajha, vlada Cve tkov i -Maek otpoela je sa propis ivanjem i protivjevrejskih mera:

Jedna od prvih mera koje je pomenuta vlada preduzela bila je oteavanje pa i spre-avanje u laska jevrejskih izbeglica iz zemalja zapadne Evrope, koje je Trei Rajh okupirao, i koje su u Jugoslavij i traile s p a s od nacist ik ih progona i zverstava. Nekol iko hiljada jevrejskih izbeglica koje su uspe le da prebegnu u Jugoslaviju, bile su konfinirane u manjim mes t ima s tim, to se je Savez jevrejskih ve ro i spovedn ih opt ina morao da brine o nj ihovom izdravanju.

5. oktobra 1940. izdata je pod brojem 1322 Uredba o merama koje se odnose na Jevreje u pog ledu obavljanja radnja sa produkt ima ljudske ishrane. U redbom je bilo zabranjeno Jevrej ima da vode radnje sa namirn icama za ljudsku i shranu na veliko, a u industr i j sk im preduze ima sa pro izvodima ljudske ishrane, iji su v las-nici Jevreji, postavljeni su komesar i ;

5. oktobra 1940. pod brojem 1323, objavljena je Uredba o up i su lica jevrejskog porekla za uenike univerziteta, v i sok ih ko la u rangu univerziteta, v i ih, srednjih, uiteljskih i drug ih kola. Tom Uredbom zaveden je za Jevreje numerus c lausus . Broj upisanih Jevreja morao je da bude u s razmer i broja Jevreja prema broju s tanovnika ostal ih narodnosti.22

Ali, i pre donoenja napred navedenih uredaba, pr imenj ivane su izvesne diskr imi-nacione mere prema Jevrejima, iako za to n i su postojala zvanina nareenja: ogra-nienje zapoljavanja Jevreja u dravnim i banov in sk im s lubama, postavljenja za nastavno osoblje na univerzitetima, napredovanje u jugos lovenskoj vojsc i dalje od ina pukovnika i dr.

Protiv navedenih uredaba odluno je ustala Komun i s t i ka partija Jugoslavije, kao i napredne narodne mase. Beogradsk i s rednjoko lc i izdali su poetkom ko l s ke 1940/41. god ine letak u kome se navodi: Doneta je uredba kojom se na im drugov ima, jevrejsk im ac ima otima pravo kolovanja. Ovaj udar na prava mladih i s l obodu nauke uobiajena je mera nas i ln ikog reima .. ,.23 Komitet SKOJ -a u Kikindi je takoe objavio prog las protiv uredbe o ogranienju ko lovanja jevrejske omladine, a s l in ih protesta je bilo i u d rug im mes t ima Jugoslavije.

Slubene novine. 5. X 1940. 23 B. Sakota, Beogradska srednjokolska omladina pred drugi svetski rat, Godinjak grada Beograda VI, Beo-

grad 1959.

13 J. Romano

O v e protivjevrejske mere, koje je prop i sao i sp rovod io tadanji dravni reim, bile su uvod u protivjevrejske mere koje su nacisti i njihovi sateliti dos ledno sprovel i u per iodu 19411945 . i koje su se zavr i le m a s o v n i m genoc idom.

Jevrejska zajednica u Jugoslavi j i je, i pored izvesnih ant i semit sk ih ispada, pokazala v idan napredak u s v o m razvoju s v e do 1940. godine. Jevreji su uzeli znatnog ue a u kulturnoj, prosvetnoj, ekonomskoj , naunoj i d rug im oblast ima stvaranja. Do l o je i do znatnijeg poveanja broja Jevreia, ali ne postoje tani podaci koi iko je to poveanje iznosi lo od 1919. do 1941. godine. Prema podac ima Saveza jevrejskin vero i spovedn ih opt ina Jugoslavije, u 1940. godini je bilo 66.843 Jevreja. Meut im, u lanku Jugos lovensk i Jevreji u svet lost i statist ike dr Eduarda M o s b a h e r a navodi se, da je te god ine bilo 71.347 Jevreja.24 Postavlja se pitanje otkuda tolike brojane razl ike? M o g u a pretpostavka je, da su u podac ima Saveza izostavljeni oni Jevreji, koji n i su plaali lanarinu nadlenim jevrejsk im opt inama ( s i roman i ) , kao i oni koji n i su hteli da budu lanovi. Na o snovu sp roveden ih istraivanja (iako se nije raspolagalo potpunom dokumentaci jom), broj Jevreja u Jugoslavi j i pred drugi svet sk i rat bio je vei od broja koji je naveo Mo sbahe r . Podaci o broju Jev-reja koje je naveo Savez ne mogu se smatrati verodostojn im, to se vidi iz neko-liko s lede ih uporeenja:

prema podac ima Saveza, u Makedon i j i je 1940. god ine bilo 6.550 Jevreja. Me -utim, iz sauvane dokumentacije, koja se nalazi u Jev re j skom i s tor i j skom muzeju u Beogradu, vidi se da su Nemc i marta 1943, odveli u logor u Treblinki 7.315 Jev-reja, dok je 447 uspe lo b lagovremeno da se skloni. Prema tome, u Makedoni j i je bilo pred rat 7.762 Jevreja;25

u podac ima Saveza se navodi, da je u Hrvatskoj, Slavonij i i S r e m u bilo 18.345 Jevreja. Meut im, u knjizi Komunistiki pokret i socijalistika revolucija u Hrvat-skoj (Zagreb 1969) navodi se da je bilo oko 25.000, od kojih je oko 21.000 stra-dalo kao rtve fa i s t i kog terora;

u podac ima Saveza stoji, da je u Zagrebu bilo 9.467 Jevreja. Meut im, u izve-taju Komis i je za ispitivanje ratnih zloina navedeno je, da je preko 8.000 stradalo kao rtve fa i s t i kog terora, dok je utvreno da je drugi s ve t sk i rat preivelo oko 3.000. Prema tome, u Zagrebu je do rata ivelo preko 11.000 Jevreja;26

za Banat se navodi da je bilo 3.215 Jevreja, dok ih je prema drug im podac ima bilo oko 4.200;

prema podac ima Saveza, Beograd je imao 10.388 Jevreja. Meut im, maja 1941, izvril i su Nemc i popis beogradsk ih Jevreja i tom pr i l ikom je reg i s t rovano 9.145 lica. Prema podac ima prikupljenim pos le rata utvreno je, da oko 2.000 Jevreja

" Jevrejski narodni kalendar za 5701. g. 119401941], 7S A. Matkovski, Tragedijata na Bvreite od Makedonija, Skopje 1962, str. 21. 26 Doki/menat neregistrovan u Arhivu Hrvatske u Zagrebu.

14 J. Romano

nije reg i s t rovano (prebegl i iz Beograda, stupil i u N O V , bili u zarobljenikim logo-rima, ili su se skrival i). Na o s n o v u toga se moe zakljuiti, da je u Beogradu pred drugi svet sk i rat bilo oko 11.500 Jevreja;

za Sarajevo se navodi u podac ima Saveza, da je imalo pred rat 8.114 Jevreja. Taj broj nije ni priblino taan, jer se iz pop i sa rtava fa i s t i kog terora, koji je 1967. godine sa in io Odbo r za izgradnju spomen-parka vidi, da je stradalo oko 7.600 Jevreja. S e m toga, oko 900 je bilo ukljueno u N O R , a oko 1.500 je u spe lo da prebegne i preivi rat. Prema tome, do kraja rata je ivelo u Sarajevu preko 10.000 Jevreja;27

za S o m b o r se navodi da je imao oko 950 Jevreja. Meut im, utvreno je, da je toliko stradalo kao rtve fa i s t i kog terora, a da je oko 300 preivelo rat.28

Ovo su s a m o neka od veih brojanih nes laganja izmeu podataka Saveza iz 1940. godine i podataka do kojih se do lo na o snovu sauvane dokumentacije i posle-ratnih publikacija. Prema podacima, naknadno prikupljenim, broj Jevreja u pojedi-nim pokraj inama pred drugi s ve t sk i rat, bio je s ledei:

Bosna i Hercegovina oko 14.500 Srbija oko 12.500 Hrvatska, Slavonija, Srem oko 25.000 Baka, Baranja oko 16.000 Banat oko 4.200 Slovenija, Meumurje oko 1.000 Kosovo oko 550 Sandak, Dalmacija, Crna Gora oko 730 Makedonija 7.762

Svega oko: 82.242

lako postoje vee brojane razlike izmeu podataka Saveza i podataka do kojih s m o doli, realnija je pretpostavka da je, pred drugi svet sk i rat bilo oko 82.000 Jevreja, a tome u pri log govore i s ledei podaci: drugi svet sk i rat je preivelo oko 15.000 Jevreja; oko 1.300 je stradalo u N O R ; 65.500 je stradalo kao rtve fa i s t i kog terora.

Pred drugi svet sk i rat u Jugoslavi j i je bilo 117 jevrejsk ih ve r sk ih zajednica od kojih su neke bile stare po nekol iko stot ina godina. Dana s postoji oko 300 jevrejskih zajednica-optina sa oko 6.200 lanova.29

27 Spisak palih boraca-graana Sarajeva u NOB-i, poginulih boraca za osloboenje Sarajeva i rtava faistikog teiora, izd. Odbor za izgradnju spomen-parka, Sarajevo 1967.

23 Beljanski, M., Somborski Jevre/l rukopis u Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu. 79 M. Haramina, Zloini i protujevre/ske mjere u Zagrebu u toku II svjetskog rata, Historijski pregled VII,

Zagreb 1961, broj 2, str. 89; Jevrejski kalendar za 5734. godinu (19731974), str. 3840.

15 J. Romano

REVOLUCIONARNI RADNIKI POKRET U JUGOSLAVIJI IZMEU DVA SVETSKA RATA I UKLJUIVANJE JEVREJA U POKRET

Kratak pregled razvoja KPJ i revolucionarnog radnikog pokreta

Posle osnivanja drave S H S , stvoreni su uslovi za objedinjavanje s indikalnih orga-nizacija i socijaldemokratskih stranaka pokrajina koje su u le u sastav te drave. Do objedinjavanja socijaldemokratskih stranaka do lo je aprila 1919. godine, na Kongresu ujedinjenja u Beogradu, kada je osnovana Socijal ist ika radnika partija Jugoslavije (komunista). Njeno formiranje predstavlja prelomnu fazu u istoriji jugo-s lovenskog radnikog pokreta.

Revolucionarni klasni program Socijal ist ike radnike partije prihvatile su ve prvih dana i roke narodne mase, to potvruju postignuti uspes i KPJ na optin-sk im izborima, kao i na izborima za Ustavotvornu skupt inu 1920. godine (na izbo-rima je KPJ dobila 59 poslanikih mandata). I stovremeno dolazi i do objedinjavanja sindikalnih organizacija u Ujedinjene sindikate u kojima je KPJ imala odluujuu ulogu.

S ve vei uticaj KPJ u revolucionisanju narodnih masa, primorao je tadanje bur-oaske partije da zajedniki istupaju u borbi protiv KPJ. One su 30. decembra 1920. izglasale u Narodnoj skupt in i tzv. Obznanu kojom se zabranjuje rad Komuni-stike partije i Ujedinjenih sindikata. Usledi la je hajka na lanove KPJ i njene simpatizere, kao i masovna hapenja partijskih i s indikalnih rukovodilaca. Hajka je dobila jo vee razmere nakon neuspelog atentata na kralja A leksandra. Bur-oaske partije iskoristi le su taj atentat za donoenje Zakona o zatiti drave, kojim su bile propisane najstroe kazne za svaku komunist iku delatnost.

Do lo je do hapenja vel ikog broja lanova Izvrnog odbora CK KPJ, kao i lanova pokrajinskih odbora i sindikata. No, i pored sv ih represalija, Komunist ika partija je i u i legalnosti produila sa revolucionarnim radom. S obzirom da je najvei broj lanova Izvrnog odbora CK KPJ uhapen, doneta je odluka da se oformi Zameniki odbor koji e delovati do izbora novog rukovodstva. U taj odbor uli su Tria Kacle-rovi, M o a Pijade, S lavko Kauri i Lovro Klemeni. Zameniki odbor otpoeo je 1921. godine sa izdavanjem lista Slobodna re, iji je v lasnik i urednik bio M o a Pijade.

Jula 1921, odrana je u Beu Prva partijska konferencija na kojoj je izabran novi CK KPJ sa S i m o m Markov i em na elu, koji je ubrzo smenjen. Na Drugoj partijskoj konferenciji, odranoj maja 1923, za generalnog sekretara izabran je uro ako-vi. Novi CK KPJ otpoeo je krajem 1924. sa izdavanjem svog lista Komunist, iji je urednik bio M o a Pijade. Nakon izlaska treeg broja tog lista, Pijade je uhapen i od suda za zatitu drave osuen na 12 godina robije, a na robiji mu je kazna poveana za jo dve godine zbog organizovanja trajka politikih zatvorenika.

16 J. Romano

Grupa jugos lovensk ih komun i s ta u Beu, ug lavnom studenata, otpoela je marta 1926, po direktivi Partije, sa izdavanjem lista Srp i eki, a urednik je bio Sa lamon--Mon i Levi, koji je u to v reme studirao medic inu u Beu. Na Treem kongresu KPJ, koji je odran 1926. u Beu, doneta je odluka, da taj list bude zvanini organ KPJ i da se tampa u Jugoslavij i .

S obz i rom da je S i m a Ma r kov i produio sa f rakc ionak im radom, to je Komin-terna sazvala aprila 1928. savetovanje partijskih rukovodstava, na kojem je Mar -kovi iskljuen iz Partije i izabran novi CK KPJ od tri lana, na elu sa u r o m akov i em. Na etv r tom kongresu KPJ, novembra 1928, u ra akov i je izabran za organ izac ionog sekretara Partije.

U zemlji je s v e v i e ras lo nezadovoljstvo i rok ih narodnih m a s a zbog nereen ih socijalnih, ekonomsk ih , politikih i nacionalnih pitanja. Do l o je do masovne ne-zapos lenost i radnika, opadanja vrednost i radnikih nadnica, poveanje t ro kova i-vota uz i s tovremeno ukidanje o snovn ih ekonomsk i h i politikih prava radnika. S v e je to dovelo do jaeg revolucionisanja radnikih masa, pa je kralj A l ek sanda r de-cembra 1928. godine ukinuo V idovdansk i ustav, raspust io parlamenat i zaveo apso-lutistiki diktatorski reim koji se oslanjao na voj sku i ve l i ko s rp sku buroaziju.

Put koji je izabrao CK KPJ u borbi protiv tog reima bio je nepravi lan. Na ime, fe-bruara 1929, objavio je CK KPJ prog las kojim se pozivaju radnici i seljaci na oru-anu borbu u cilju ruenja d iktatorskog reima. Meut im, za tu akciju Partija nije bila sp remna ni kadrovsk i , tj. nije bila s po sobna da preuzme rukovodeu u logu u toj borbi s obz i rom na mali broj lanova KPJ, niti je bila u to v reme jae povezana sa narodnim masama. Diktatorsk i reim iskor ist io je taj proglas, kao i nesprem-nost Partije i preduzeo odlune mere za likvidaciju Partije. Us ledi la su masovna hapenja partijskih rukovodilaca, kao i njihova ubistva (ura akov i , Nikola He- imovi, Paja Ma rganov i , Mi jo Orek i , Mar i jan Barun i dr.). U sarajevskoj policiji ubijen je pr i l ikom sas lu avanja Benjamin Finci, uesn ik u oktobarskoj revoluciji.

U per iodu od 1929. do 1932. godine, odrano je pred s u d o m za zatitu drave u Beogradu 159 p rocesa lanov ima KPJ i SKOJ-a , kao i nj ihovim s impat izer ima, a 1933. godine jo 127 procesa. Veliki broj je o suen na v i egod i n ju robiju, a mnog i na zatvor u trajanju do 1 godine. M e u o suen ima na robiju bilo je 22, a na zatvor 9 Jevreja.

Vr lo znaajnu u logu u tom periodu odigrala je i legalna organizacija tzv. Crvena pomo. Ona je obezbeivala optuenima branioce na sudu za zatitu drave, s lala hranu, lekove, literaturu o suen ima na robiji, materijalno pomaga la porodice osu-enih lanova Partije i s impatizera. Ta organizacija, o snovana 1922. godine, pred-stavljala je u poetku humanitarnu organizaciju radnike k lase za pomo nezapo-s len im radnicima, ali je kasnije dobila znatno i ru ulogu: ukazivanje pomo i poli-t ikim zatvorenic ima, rtvama belog terora i nj ihovim porodicama, plaanje advo-kata koji su branili komuni s te na sudu, itd. U v reme g raanskog rata u paniji,

17 J. Romano

organizovala je prikupljanje i s lanje pomo i republ ikanskoj armiji. S obz i rom na karakter delovanja, organizacija je dobila 1940. godine naziv Narodna pomo, a kada je do lo do ustanka naroda Jugos lav i je 1941. godine, nazvana je Narodno-os lobodi lak i fond. U tu organizaciju su bile ukljuene i roke narodne mase , pri-padnici s v i h profesija, lako je bila vanpart i jska organizacija, u njoj je imala KPJ vr lo jak oslonac.3 0

U rukovodstv ima te organizacije bilo je i Jevreja: u Komitetu Crvene pomoi za Vojvodinu dr Ado l f S inger ; M e s n o m komitetu u Subot ic i Erebet G ro s ; M e -s n o m komitetu u Tuzli Hajim Pinto; M e s n o m komitetu u Bekereku (Zrenjanin) Rua u lman; u Banja Luci se s t re Flora, Lela i M i c a Levi; u Zagrebu Nada Gaon; Beogradu Vojka Demajo, a u Omlad in sko j sekcij i e n s k o g pokreta u Beogradu Luna Koen.

M a s o v n a hapenja lanova KPJ u per iodu 19291932 , us lov i la su rasformiranje mnog ih partijskih organizacija u zemlji. Deo part ijskog rukovodstva, koje nije bilo uhapeno, sk lon i lo se u inostranstvo, i s ve do 1932. nije imalo veze sa part i jskim organizacijama u zemlji.

Poev od druge polovine 1932. godine, Partija se pos tepeno konsol iduje, i pristu-pilo se obnavljanju, odno sno aktiviranju partijskih organizacija. U p rocesu obnav-ljanja s ko jev ske organizacije u Zagrebu, vr lo znaajnu ulogu odigrao je Leo Ma te s , a partijske organizacije u S i s ku , V lad imir Majder-Kurt.31

Na etvrtoj konferenciji Komun i s t i ke partije Jugos lav i je donet je p rogram za borbu protiv faizacije, kao i tek ih e konomsk i h i polit ikih us lova u zemlji. Na toj konferenciji, izabran je za sekretara CK KPJ M l a n Gork i, a za lanove Jos ip Broz Tito, Blagoje Parovi, M i h a Mar inko , i dr. S obz i rom na i legalan status Par-tije, bilo je potrebno pronai nove politike oblike borbe, u cilju ukljuivanja i ro-kih narodnih masa u demokratsk i antifa ist iki front. S toga je CK KPJ doneo aprila 1935. odluku o stvaranju Narodnog fronta, u kome bi bile ukljuene s ve demo-kratske i p rogres i vne snage u borbi protiv fa izma, i koji e se boriti za ostva-renje zahteva narodnih masa. Rukovodeu u logu u toj organizaciji imali bi lanovi KPJ. Prema toj odluci izabran je Odbor fronta narodne slobode.3 2

Sek ta tvo unutar CK KPJ, kao i stacioniranje CK van Jugoslavije, vr lo negat ivno je uticalo na izrastanje Partije u rukovodeu s nagu revo luc ionarnog i ant i fa i s t ikog pokreta. S t o ga je 1935. god ine doneta odluka o formiranju Zema l j s kog biroa, iji lanovi e delovati u zemlji i odravati vezu sa CK KPJ u inostranstvu. Za ruko-vod ioca Zemal j skog biroa odreen je Jos ip Broz Tito.

Meut im, god ine 1935. i 1936. Partija je doivela novi, vr lo teak udarac. Do l o je do provale unutar Partije i do hapenja oko 2.000 lanova KPJ i SKOJ-a , kao i

Vojna enciklopedija 2, Beograd 1959, str. 278. 81 M. Ivekovi, Hrvatska lijeva inteligencija 19181945, I, Zagreb 1970, str. 174 02 Vojna enciklopedija I, Beograd 1967, str. 42.

18 J. Romano

s impat izera Partije. Pred s ud za zatitu drave izvedeno je oko 800 lica od kojih je najvei broj bio o s u e n na robiju ili zatvor. M e u o suen ima na robiju bio je 41 Jevrejin, dok je 56 Jevreja o s ueno na zatvor ili je bilo due v remena u istra-nom zatvoru.

Ubrzo pos le tog udarca, Komun i s t i ka partija uspela je da se konsol iduje. Njena akt ivnost do la je do punog izraaja u v reme izbijanja g raanskog rata u paniji. Partija je organizovala odlazak dobrovoljaca u redove pan s ke republ ikanske armije. Iz Jugos lav i je je ot i lo oko 1.600 dobrovoljaca, najveim de lom lanova KPJ. S ob-z irom da je u Pragu studirao vei broj Jugos lovena, Partija je zaduila Ve l imira Dreks le ra ( M a r k o Peri) da organizuje njihovu mobilizaciju, a A l f reda Bergmana po i s tom zadatku u S S S R - u . Za prihvatanje dobrovoljaca u Parizu i njihovo prebaci-vanje u paniju, zadueni su bili, pored ostal ih, Oto Bihalji, Bora Baruh i Dav id Demajo-Dido. S e m toga, KPJ je u Jugoslavij i stvor i la po sebnu organizaciju, koja je prikupljala pomo za pan s ku republ ikansku armiju, izraivala lane pa s o e i legi-timacije za dobrovoljce, prihvatala ih pr i l ikom njihovog od laska u paniju i povratka u Jugos lav i ju.

God ina 1937. bila je presudna za Komun i s t i ku partiju Jugoslavi je. Jos ip Broz Tito se vratio u Jugos lav i ju i obrazovao pr ivremeni CK KPJ, pr i s tupiv i ene rg i nom i enju Partije od f rakc ionaa i l ikvidatora. Frakc ionatvo je uzelo maha i meu lanov ima Partije na robiji u S r e m s k o j Mit rov ic i . D rug Tito je naredio, da se Petko Mi let i, lan CK KPJ, iskljui iz Partije, jer je on bio glavni nos i lac f rakc ionatva na robiji, a s e m toga utvreno je da je bio i konfident. I s tov remeno je za mandatora CK KPJ u zatvoru u S r e m s k o j M i t rov ic i odredio M o u Pijade, koji je u speo da par-t ijsku organizaciju oist i od f rakc ionaa.

Dolazak Jos ipa Broza Tita na elo Partije, bio je od p re sudnog znaaja za daljnji njen razvoj, i njenu rukovodeu ulogu u dogaaj ima koji su se odvijali do poetka drugog s ve t s kog rata, i u toku narodnoos lobod i lakog rata.

Rad novog CK KPJ, bio je u sme ren u pravcu organizovanja masovne polit ike borbe protiv fa izma, kao i borbe protiv spoljne politike vlade Cvetkov i -Maek , koja je otvoreno vodi la zemlju u fa izam. U toj borbi bilo je potrebno omogu i t i legalno ue e radnike klase, pa je 1937. god ine pokrenuta akcija za stvaranje St ranke radnog naroda. Formiran je Glavni inicijativni odbor stranke, sa s ed i t em u Zagrebu, pod p redsedn i t vom dr Boidara Adije. Od Jevreja, u tom odboru su bili M i r o s l a v Jun i M i l a Hercog. Formirani su i pokraj inski inicijativni odbori, a radilo se i na formiranju okrunih, s r e s k i h i mesn ih inicijativnih odbora. U program St ranke radnog naroda bile su ukljuene o snovne postavke programa Narodnog fronta s lobode, jer je trebalo da ona bude okosn i ca Narodnog fronta.

U to v r eme Partija je posebnu panju posvet i la radu u s indikat ima, naroito Uje-dinjenim radnikim s indikat ima (URS-u) . Do l o je do naglog aktiviranja sindikata, pa je v lada 1939. godine donela Dopunu zakona o zatiti drave, kojom se pred-

19 J. Romano

via formiranje koncentracionih logora u zemlji za interniranje komunista. Kon-centracioni logori su bili formirani u Bileu, Ivanjici, Lepoglavi, Smederevskoj Pa-lanci i dr. U njima je bilo internirano oko 3.000 komunista i antifaista. Od Jevreja, lanova KPJ, u logore su bili internirani: M o a Pijade (neposredno po izlasku sa robije), Joa Baruh, Bora Baruh, Erih Ko, David Demajo, A e r Deleon, N i s im Alba-hari, dr A leksandar tajnfeld, Arpad Verte i dr. Meut im, pod prit iskom irokih narodnih masa, vlada je morala posle kraeg vremena da likvidira koncentracione logore.

Godine 1940. odrana je Peta zemaljska konferencija KPJ, u Dubravi kod Zagreba, na kojoj su doneti s ledei zakljuci: borba protiv uvlaenja Jugoslavije u rat, borba za odbranu nezavisnost i Jugoslavije od fa ist ikih sila, borba protiv kapitu-lantskog i reakcionarnog reima Cvetkovi-Maek.

Na toj Konferenciji izabrani su za lanove CK KPJ M o a Pijade i Pavle Pap.

U vezi zakljuka Konferencije o odbrani nezavisnosti Jugoslavije od faist ikih sila, CK KPJ je uputio direktivu partijskim organizacijama o pripremanju lanstva i s impatizera za odbranu zemlje u sluaju fa ist ikog napada. Partijske organiza-cije obrazovale su vei broj kurseva za obuku u rukovanju orujem, kao i kurseva prve pomoi.

U cilju spreavanja irenja revolucionarnog pokreta meu radnicima, vlada Cvet-kovi-Maek donela je 1940. godine, odluku o rasputanju URSS-a , pa je celokupna sindikalna delatnost prela neposredno na KPJ. Po direktivi Partije osnovane su u industrijski razvijenijim centrima sindikalne komisije, kao pomoni organi partijskih komiteta, a u preduzeima su formirani odbori radnikog jedinstva. Partija je da-vala komis ijama direktive za rad, a ove odborima radnikog jedinstva. Na taj nain, Partija je uspela da ouva i ojaa jedinstvo radnike klase.

Protivno volji naroda, vlada Cvetkov i -Maek potpisala je u Beu 25. marta 1941. godine, ugovor o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Meut im, zahvaljujui uticaju Partije na i roke narodne mase, i autoritetu koji je stekla svoj im radom i programom, osujeeno je ukljuivanje Jugoslavije u Trojni pakt. Demonstracije pro-tiv potpisivanja ugovora, koje su otpoele 26. marta, pretvorile su se,u optenarodni pu, koji je zbacio vladu Cvetkov i-Maek. Taj pu je pokazao jugos lovensk im na-rodima put u burnim danima koji su usledili.33

Ukljuivanje Jevreja u revolucionarni radniki pokret

Pomenuto je, da je posle prvog svet skog rata kod jugos lovensk ih Jevreja do lo do buenja nacionalne svest i pod uticajem cionist ike ideologije, koja je propo-

Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije, Beograd 1963, str. 38292.

20 J. Romano

vedala da je reenje jevrejskog pitanja mogue jedino u obnovljenoj jevrejskoj dravi u Palestini. U vezi s tim, u s v i m mes t ima u Jugolaviji u kojima je iveo vei broj Jevreja, do lo je do osn ivanja brojnih jevrejskih organizacija i udruenja, ali su s va ona nos i la u seb i jevrejsko nacionalno obeleje.

Meut im, prvih godina pos le prvog s v e t s k o g rata, postojala je u Jugoslavij i i grupa Jevreja, doista malobrojna, koja je smatrala, da reenje jevrejskog pitanja ne s a m o u Jugoslavij i , ve i u svetu, lei u pobedi socija l i st ike ideologije, odno sno soc i -jal istike revolucije. Toj grupi pripadali su najveim de lom lanovi b iv ih socijal-demokratsk ih stranaka, kao i povratnici iz S S S R - a , koji su uestvova l i u oktobarskoj revoluciji. Neki od njih su uestvoval i i u maarskoj revoluciji (Ljudevit Najman, Lavos lav Kraus, A n d o r Mate, Mihaj lo Reves , Andr i ja Deak, Franjo p icer- inko, Ignac Horovic, A l f red Vajs, Petar varc, A b r a h a m Vince, Ljudevit Kaiman, Jakob Ungar, Gus tav Ungar, Ladis lav K rau s i dr.). Naalost, poznata su imena s a m o tro-jice jugos lovensk ih Jevreja koji su uestvoval i u oktobarskoj revoluciji: A rno l d Adler, Benjamin Finci i Leo Mi ler .

U p rocesu ukljuivanja Jevreja Jugos lav i je u revolucionarni radniki pokret izmeu dva s ve t s ka rata, razlikuju se dva perioda: period od 19191932 . i period od 1 9 3 3 1941. godine.

U p rvom periodu ( 19191932 ) u pokret je bio ukljuen manji broj Jevreja, naj-ve im de lom iz redova intelektualaca i studenata. Od po sebnog znaaja za ukljui-vanje studenata u pokret, bio je njihov odlazak na studije, nepos redno pos le prvog s ve t s kog rata, u Be i Prag, gde su postojali socijal ist iki klubovi u kojima su se upoznaval i sa soc i ja l i s t ikom ideologijom. M n o g i od njih su postali lanovi KPJ na studijama, ili po povratku u zemlju.

Po odobrenju Soci ja l i s t ike radnike partije Jugos lav i je (komunista) o s novan je 1919. godine u Beu Klub studenata socijalista iz Jugoslavije. Jedan od organiza-tora tog kluba bio je Lavos lav Kraus, s tudent medicine. M e u lanov ima Kluba bili su i s lede i studenti Jevreji iz Jugos lav i je: Stjepan Policer, S a l amon -Mon i Levi, Ma rce l najder, u a Sa lom, Karlo Fodor, Lea Grin, Julija Kraus, Greta Dijamant, A l f red Bergman, M o a Eli, Dav id Tajtacak i dr. K lub je postojao do 1926. godine, i za s v o v reme postojanja bio je rasadnik revoluc ionarne mis l i meu j ugo s l o ven sk im student ima, od kojih veliki broj lanova Kluba primljen je u KPJ. Grupa komuni s ta tog Kluba pokrenula je izdavanje lista Srp i eki, iji je urednik bio S a l amon -Mon i Levi. Po odluci CK KPJ, taj list je postao zvanini organ Partije i dalje je tampan u Jugoslavij i . Od 1924. izlazio je u Beu i napredni a sop i s La federation Balkani-que, a administrator i saradnik je bio S a l amon -Mon i Levi. a s o p i s je i legalno pre-bacivan u Jugoslaviju. Od po sebnog znaaja je bilo i to, to je najvei broj lanova tog Kluba, po povratku u Jugos lav i ju, produio s i legalnim radom.34

34 L. Kraus i S. Levi, Marksistiki klubovi jugoslovenskih studenata u Beu i Pragu, etrdeset godina I, Beograd 1960, str. 110115.

21 J. Romano

Po zavretku prvog s ve t s kog rata, rasadnic i napredne mis l i u Jugoslavi j i su bili Beogradsk i i Ljubljanski univerzitet, kao i Zagrebako sveu i l i te. M e u prv im marks i s t ima na Beog r ad s kom univerzitetu i Zag rebakom sveu i l i tu bio je i iz-ves tan broj studenata Jevreja, o kojima e biti kasnije govora.

U tom prvom periodu, medu Jevrej ima koji su se ukljuili u revolucionarni rad-niki pokret bilo je nekol iko istaknutih revolucionara: M o a Pijade, A r tu r Vajs , S amue l Majer, Branimir Fr idman, S a l amon -Mon i Levi, A l ek sanda r tajnfeld, Zlata Mi ler , Ar tur G ro s , A l f red Bergman, O s k a r Davio, Stjepan Policer, M i l a n p icer --M i l anov i i dr. Kao pripadnike tog pokreta, odno sno Komun i s t i ke partije, s ud za zatitu drave o sud io je 20 Jevreja na robiju, a 9 na zatvor, dok su dvojica ubijeni u policiji. Na robiju su osuen i : M o a Pijade (12 god ina i 2 godine produeno na robiji), A l ek sanda r tajnfeld (2 puta po 2 godine), S amue l Maje r (10), A l f red Me la -med (3) sv i iz Beograda; Jos ip u le r (2), Ar tur Vaj s (2), Branimir F r idman (7), Zdravko S i nge r (5) sv i iz Os i jeka; dr S a l amon -Mon i Levi (10), Ar tur G r o s (4), Ivan Kor sk i (1), A l f red Be r gman (3) sv i iz Zagreba; Hajim Samakov l i ja (1), Leon Samakov l i ja (3), Jozef Finci (3) sv i iz Sarajeva; Barbara Se l e i (2), Bor i ka Fuks (2), Jano Fuk s (2) sv i iz Bekereka; Hajim Pinto (1) iz Tuzle; O s k a r Dav io (5) iz Bihaa.

U d rugom periodu ( 19331941 ) do lo je do masovn i jeg ukljuivanja Jevreja u na-predni pokret, kao i u revolucionarni radniki pokret. Tome su doprinel i pojaani uticaj KPJ i njen s ve vei autoritet u i rok im narodnim masama; teka e k o n o m s k a situacija u zemlji; s v e jae prodiranje nacist ike ideologije u Jugos lav i j i protiv koje je Partija vodi la be s komprom i s nu borbu i t ime jo v i e stekla poverenja Jevreja koji su p rvens tveno bili pogoeni nac i s t i kom ideologijom. S v e je to us lo-vi lo jae prodiranje soci ja l i st ike mis l i i marks i s t i ke ideologije u jevrejska udru-enja u kojima je do tada dominira la jevrejsko-nacional i st ika ideologija. Po di-rektivi Partije u ta udruenja se ukljuuju Jevreji-lanovi KPJ i SKOJ-a , a naroito u jevrejsk im organizaci jama Haomer hacair.35 Pod nj ihovim uticajem ve i broj jevrejskih omlad inaca prihvatio je marks i s t i ku ideologiju i iz tih organizacija re-grutovan je vei broj skojevaca. No, g re ka je bila u nek im mest ima, to su ti skojevci na o s n o v u date direktive naputal i organizaciju Haomer hacair, jer su oni mogl i svo j im p r i s u s t vom i akt ivnou da pr ivuku znatno vei broj omlad inaca u redove SKOJ-a. 3 6

S e m toga, teka e konomska situacija u zemlji, kao i s v e jae prodiranje nac ist ike ideologije, pojava fa i s t ik ih organizacija ( Ijotievska, Hoer ina i dr.) imalo je znatnog uticaja na jaanje levice u jevrejsk im organizaci jama i udruenjima. Us le-dio je p roces masovn i jeg ukljuivanja jevrejske omladine, s rednjoko l ske , student-

35 Ideja o osnivanju organizacija Haomer hacair ponikla je u Poljskoj nakon prvog svetskog rata i ubrzo je prihvaena od Jevreja u svim evropskim zemljama. To je bila jevrejska omladinska organizacija sa pro-gramom koji je bio zasnovan na marksistikoj ideologiji i koji je predviao nain reenja nacionalnog i socijalnog pitanja Jevreja. U vezi s tim, te organizacije su fiziki I psihiki pripremale jevrejsku omladinu za odlazak u Palestinu, gde bi se ukljuila u obnovu, kao i izgradnju socijalistikog drutva unutar poljo-privrednih organizacija kibuca.

u Seanje Lune Koen rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 372.

22 J. Romano

ske i radnike, u napredni pokret, kao i ukljuivanje Jevreja u razne napredne orga-nizacije: SBOT I -u , e n s k o m naprednom pokretu, s ind ikat ima itd. ensk i napredni pokret ubrzo je obuhvat io vei broj Jevrejki, naroito studentkinja, o emu svedo i i letak koji je izdala 1939. god ine grupa studentkinja Beog rad skog univerziteta okupljena oko fa i s t ike organizacije Zbor ( Ijotievska organizacija). U letku se po sebno apostrof ira u loga Jevrejki u irenju komuni s t i ke ideologije. Na kraju letka se kae: Majke! Nemojte pomagat i moralno rasulo Va i h keri preputajui ih duhovnom uticaju jevrejskih komunistkinja.

I u naprednim udruenjima u inostranstvu, koja su okupljala Jugos lovene, a po-sebno u s tudent sk im udruenjima, bio je ulanjen znatan broj Jevreja. U Pragu je postojalo napredno udruenje Mati ja Gubec u kojem su aktivno deloval i: O s k a r Danon, Vel imir D reks le r ( M a r k o Peri), Ilija Engl, Gehard-Braco Vajs, Leon Kabiljo, Jahiel iFnci i dr.

Fomenuto je, da je u v reme g raanskog rata u paniji, KPJ obrazovala u zemlji vr lo razgranatu organizaciju sa zadatkom da mobi l i e dobrovoljce za pan s ku re-publ ikansku armiju, prikuplja pomo za tu armiju, itd. U tu organizaciju bio je ukljuen i izvestan broj Jevreja (Leo Ma te s , dr Beno tajn, M a g d a Bokov i , Jos ip Polak, M a v r o Klajn, A d a Fier, M i r o s l a v Jun, Lea Pinto-Remeni sv i iz Zagreba; Dav id S. Demajo i Vojka Demajo iz Beograda; S a l amon -Mon i Finci iz Sara-jeva; Flora, Lela i M i c a Levi iz Banjaluke, itd.).

God ine 1937. CK KPJ uputio je iz S S S R - a u Jugos lav i ju, dr Brainu Fos -Rud in sa za-datkom da organizuje prebacivanje veeg broja jugos lovensk ih dobrovoljaca u pa-niju. Ona je uspe la da obezbedi jedan f rancusk i brod za njihovo prebacivanje, ali je u meuv remenu policija otkrila tu akciju i uhapsi la je. Dovedena je u Beograd, gde je zversk i muena, ali nije nita priznala niti nekoga odala. O s u e n a je na e s t mesec i zatvora, i pos le izdrane kazne proterana iz Jugoslavi je. Ot i la je u paniju, gde se ukljuila u redove pan s ke republ ikanske armije, obavljajui razne sanitetske dunost i .

O masovn i jem ukljuivanju Jevreja u revolucionarni radniki pokret u tom periodu, govor i i broj ukljuenih u redove pan s ke republ ikanske armije. Prema prikuplje-nim podacima, u redov ima te armije bilo je ukljueno 39 jugos lovensk ih Jevreja: Isa A. Baruh, S i lv io Baruh, Beno Fier, Ivan Fier, Fr idman (nepoznato ime), Ma -tija Gros , A r tu r Ker ner , Andr i ja Preger, V i lko Presburger, Mar i ja n e m a n (svi poginuli u paniji), S o l o m o n Albahar i , I sak Altarac, Jakov S. Baruh, Robert Do-manji, Ilija Engl, V lad imir Majder-Kurt, M e n t o Papo, Kornelija Sende-Popovi, Ado l f -Drago tajnberger, Si gmund tetler (svi poginul i po povratku u Jugos lav i ju kao uesnic i u NOR ) , A l f red Be rgman (ubijen od us taa kao komuni s ta u logoru u Kerest incu jula 1941), A lber t Ab inun, Hajim Atijas, Andr i ja Ba, Jano Ba, A n a Marija Ba, dr Imre Ber, Oto Bihalji, Ve l imi r D reks le r (Ma r ko Peri), dr Kar lo Fodor, dr Jozef Hauptman (A lek sandar Mez i ) , dr Edita Jungerman, dr Volf Junger-man, Samue l A. Kamhi, Lea Kraus, Ivan Lebl, S amue l Z. Lerer (Voja Todorovi),

23 J. Romano

dr Braina Fos-Rudin, Gerhard-Braco Vajs. S e m njih, iz Jugos lav i je je ot i ao i iz-vestan broj Jevreja iz Poljske, koji su studiral i na Zag rebakom sveu i l i tu i Beo-g r ad s kom univerzitetu. Poznata su imena s a m o nekol iko lica: M o j z e s Sp i ra (pogi-nuo u pokretu otpora u Poljskoj), Leonard Pivok, Fajerbah i Jakov Grintajn.37

Jo jedan podatak govor i o masovn i jem ukljuivanju Jevreja u tom periodu u revo-lucionarni radniki pokret broj uhapen ih i od suda za zatitu drave o suen ih na robiju i zatvor. Na robiju je o suen 41 Jevrejin, dok je 56 o s ueno na zatvor ili su bili due v remena u i s t ranom zatvoru. Na robiju su osuen i : Rafael Batino (5 god.), Be ka Bembasa (2 god.), Dav id S. Demajo (3 god.), Naftali Demajo (6 g.), dr Leonid Demajo (2 g.), Rafo Demajo (5 g.), Klara F i rst (1 god.), A l f red M e j u h a s (3 god.), Pavle Pap (3 god.), Valerija Kario-Pap (18 mesec i ) , A g n e z a S a s (18 me-seci), sv i iz Beograda; Pavle Brajer (1 god.), Lidija Hercog (18 mesec i ) , M i l a Hercog (1 god ), M i l an Ho fman (18 mesec i ) , M i r a Kajzer-Carin (1 god.), Galja Kor-pori (2 god.), Lea K rau s (1 god.), S i g m u n d K rau s (2 god.), Lenka M a e s t r o (18 mesec i ) , Rado Ernest (1 god.), M i r a S a k s (2 god.) sv i iz Zagreba; N i s i m A lbahar i (1 god.), Jozef A ltarac (1 god.), Izidor A t i a s (?), Hajnrih Fertig (1 god.), Erih K o (1 god.), Dav id Levi (5 god.), Hajim J. Levi (1 god.), N i s i m Mont i l jo (5 god.), Lezo Perera (1 god.), sv i iz Sarajeva; dr I tvan Gere (2 god.) iz Sente ; Tibor G o t e s m a n (1 god.) iz Subot ice; iz drugih mesta: Isak Forenberger (?), Fridrih Gerl (?), Imre G r o s (4 god.), Zoltan G r o s (?), S amue l Inl iht (?), A d a m tajnbr iker (?), Zoltan Vereb (?), u i s t ranom zatvoru bili due vremena, ali su os loboen i zbog nedostatka dokaza: S amue l Lerer (Voja Todorovi), Geo rg Gro s inge r , A v r a m Danon, A v r a m Maes t ro , Izidor Altarac, A lber t Alkalaj, A lber t At i jas, M o r i c Kampus . Jakob Gaon, Bjanka Levi sv i iz Sarajeva.

Ukljuivanje Jevreja u revolucionarni radniki pokret nije se odvijalo ist im inten-zitetom u s v i m pokrajinama, kao ni u s v i m mes t ima iste pokrajine. Uzroci tome su bili: socijalna struktura jevrejskog s tanovni tva, vei ili manji uticaj Partije na njih, a s e m toga postojale su i i zvesne spec i f inost i u pojedinim pokrajinama. S toga je ukljuivanje Jevreja u revolucionarni radniki pokret u tom d rugom pe-riodu potrebno prikazati po pokrajinama.

S R B I J A U Srbiji je pred drugi s ve t sk i rat ivelo oko 12.500 Jevreja, od toga oko 8 4 % u Beogradu. U N i u ih je bilo oko 350, a u N o v o m Pazaru oko 250. U os ta l im mes t ima Srbije bilo je vr lo malo Jevreja.

Karakter i st ino je da, u N i u i N o v o m Pazaru, nije bilo, gotovo, Jevreja pripad-nika revoluc ionarnog radnikog pokreta, iako je u tim mes t ima najvei broj bio iz redova zanatlija i s itnih trgovaca. Za to su postojala dva razloga: prvi, s lab rad Partije meu jevrejsk im s tanovn i tvom, i drugi, odlazak vr lo malog broja jevrejskih omladinaca na studije u Beograd ili Zagreb, gde bi imali prilike da se upoznaju sa mark s i s t i kom ideologijom i po povratku sa studija deloval i kao marks i s t i u svoj im s red inama.

v Sccanje Mirka Sardelia rukopis u istorijskom arhivu Beograda, MG br. 469.

24 J. Romano

U Beogradu je bio ukljuen u napredni pokret, kao i u revolucionarni radniki po-kret, vei broj Jevreja. Za Beograd je karakterist ino, da je najvei broj ukljuenih bio iz redova s redn jo ko l s ke i s tudent ske omladine, kao i intelektualaca, dok je nji-hov broj iz redova zanatlija i s i tn ih t rgovaca bio relativno mali. Iz redova radnika naroito su se isticali s vo jom akt ivnou i revoluc ionarn im radom nepos redno po zavretku prvog s ve t s kog rata Sofija Levi, anka Levi i M i k a Benvenist i , ali su se kasnije pasiviziral i.

M e u prv im Jevrejima, koji su se svrstal i u redove KPJ, bio je M o a Pijade, publi-c ista i nastavnik crtanja. Za njega se navodi da je bio jedan od najistaknutijih re-voluc ionara u Jugoslavi j i izmeu dva s ve t s ka rata. Pijade je ustupio 1920. god ine svoj list Slobodna re Cent ra lnom komitetu KPJ, ali ga je i dalje ureivao. U listu je razotkrivena s va trule tadanjeg dravnog reima, kao i nasilja koje je reim v r io nad radnicima i naprednim licima. God ine 1921, kao to je ve pomenuto, pos le hapenja ve l ikog broja lanova CK KPJ, Pijade je odreen za lana pr ivreme-nog Zamen ikog izvrnog odbora CK KPJ. S l edee godine ues tvovao je kao de-legat KPJ na Drugoj konferenciji Ba lkanske komuni s t i ke federacije u Sofiji. Po direktivi CK KPJ obrazovao je 1924. godine, i legalnu partijsku tampariju u s v o m e stanu, u kojoj je tampan organ KPJ Komunist. Pijade je lino s lagao i ureivao taj list do 1925. kada je uhapen i od suda za zatitu drave o suen na 12 god ina robije. Zbog pol it ikog delovanja meu zatoenim komun i s t ima u S r e m s k o j Mitro-vici, bio je o suen na jo dve god ine robije. Na robiji je organizovao ideoloko-po-litike kurseve, ku r seve stranih jezika i borio se za ostvar ivanje politikih prava zatoenika o suen ih zbog pr ipadnost i Komuni s t i koj partiji. Zajedno sa Rodol jubom o lakov iem, na robiji je preveo Kapital Karla Ma rk sa , Kritiku politike ekonomije i Bedu filozofije. Kao mandator CK KPJ likvidirao je f rakc ionatvo unutar partijske organizacije u robijanici u S r e m s k o j Mitrov ic i . God ine 1940, nepos redno po izlasku sa robije, interniran je u logor Bilee, gde je organ izovao trajk interniraca zbog loeg postupka uprave logora prema njima. Zbog toga je odveden u s re sk i zatvor u Bilee, gde je bio podvrgnut z ve r s k im muenj ima. Iste godine izabran je na Petoj zemaljskoj partijskoj konferenciji za lana CK KPJ.38

Kako je navedeno, Beogradsk i univerzitet je odigrao veoma znaajnu ulogu u i renju revoluc ionarnog radnikog pokreta, odnosno, da je bio rasadnik revolucionar-ne mis l i meu s tudent ima izmeu dva s ve t s ka rata. S toga je i razumljivo to je na tom Univerzitetu izrastao vel ik i broj istaknutih revolucionara. M e u njima je bilo i Jevreja. Jedan od o sn i vaa Kluba studenata komuni s ta na tom Univerzitetu (1919) bio je Isak Alfandari, s tudent medic ine. Te godine je ues tvovao kao delegat Uni-verziteta na Internacionalnom kong re su studenata soci ja l i sta-komunista u enev i . Bio je i sekretar partijske sekcije na M e d i c i n s k o m fakultetu i lan Centra lnog odbora SKOJ-a. 3 9

Kada je Obznanom zabranjen rad Kluba studenata-komunista, napredni studenti formiral i su Klub studenata marks i s ta (1924). M e u osn i va ima bio je i Dav id

311 R. Colakovi. Zapisi jednog pokoljenja I, Sarajevo 1966.. 39 Milica Damjanovi, Napredni pokret studenata na Beogradskom univerzitetu 2, Beograd 1966. str. 14.

25 J. Romano

Albahari , s tudent medic ine. Ne to kasnije, lanovi tog Kluba postaju: A lek sanda r tajnfeld, Dav id Naftali, Zlata M i le r (po do lasku iz Zagreba), A g n e z a S a s i dr. O s n o v a n o je i Centra lno vee studenata marks i s ta, u ijoj je upravi u poetku bio Dav id Naftali, a kasnije Zlata M i le r i A g n e z a Sas. 4 0

Broj studenata marks i s ta na Beog r ad s kom univerzitetu stalno je rastao i oni su postepeno zauzimali s ve vanije poloaje u upravama s tudentsk ih organizacija. Godine 1928. pr i l ikom izbora nove uprave potpornog drutva Pobratimstvo, marks i s t i su istakli svoju listu kandidata, meu kojima su bili Zlata M i le r i A l ek sanda r tajn-feld.4 '

Revoluc ionarni pokret zahvatao je s ve dublje korene na s v i m fakultetima Beograd-skog univerziteta. Svo j im revoluc ionarn im radom na pojedinim fakultetima od stu-denata Jevreja isticali su se:

na M e d i c i n s k o m fakultetu: A lek sanda r tajnfeld. Zlata M i l e r i Pavle Pap. S e m njih, lanovi KPJ, odno sno SKOJ -a su bili: Klara Feje, Ruica Rip, Korneiija Sende--Popovi, Leopold Daj (sekretar sko jevske organizacije). U Udruenju medic inara aktivno su delovali: Lota Ejdus, Izrael Hazan i Egon Rajner (sekretar Udruenja medicinara 1936/37).42

Od po sebnog znaaja za razvoj i akt ivnost revoluc ionarnog pokreta na Med ic in -s k o m fakultetu, kao i na Beog r ad s kom univerzitetu, bila je u loga Pavla Papa. Go-dine 1932. obrazovao je na Fakultetu s ko jev sku organizaciju, iji je bio sekretar. I s tovremeno je izabran i za sekretara Fakultetskog vea. S l edee god ine izabran je za sekretara MK SKOJ -a Beograd i lana MK KPJ Beograd, a 1934. za lana PK SKOJ -a za Srbiju. Te godine je uhapen i od suda za zatitu drave o suen na tri godine robije. Po izlasku sa robije ot iao je po direktivi CK KPJ u Zagreb, gde je i legalno radio. Na Petoj zemaljskoj konferenciji (1940) izabran je za lana CK KPJ;43

na F i lozof skom fakultetu: Dav id Naftaii, Joi I. Baruh (v ie puta hapen od policije zbog i legalnog rada), O s k a r Davio, Dora Frajdenfeld (rukovodi lac kultur-nog sektora u D o m u studenata i lan Odbora za zatitu prava studenata), Valerija Kario-Pap, eka A lmu l i i dr.;44

na Pravnom fakultetu: O lga Alkalaj, A lmoz l ino Josif (ues tvovao sa Ivom-Lolom Ribarom 1940. kao delegat Univerziteta na M e u n a r o d n o m omlad in s kom kongresu u Parizu) S i m a Karaoglanov i, S o l o m o n Anaf, Be ka Bembasa -Cvet i (sekretar partijske organizacije lista ena danas), M i r k o Dav io (sekretar sko jevske organi-

Ibidem, str. 8b. Ibidem, str. 123.

'2 Seanje dr Radovana Ceria rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 295. 43 Seanje Mome Markovia rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 654. " Seanje dr Blagoja Nekovia rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 27;

Milica Damjanovi, n.d. str. 86 i 114.

26 J. Romano

zacije), Vojka Demajo, Josif-Jole Levi (zaduen od Partije za rad sa jevrejskom omladinom) i Lucija Pijade;45

na Tehn ikom fakultetu: Izidor-lsa Baruh, S i m a Benvenist i , Sa r ina I. Danon, i 6

Edi Davio,47 Ivan uc 4 8 i a rko Kapon. Dav io je bio lan MK SKOJ -a Beograd, a u c je rukovodio kulturno-prosvetnim sek to rom na Fakultetu;

na Poljopr ivrednom fakultetu najaktivniji je bio A v r a m A m a r (1936. bio sekretar MK SKOJ -a Beograda).4 9 Na tom Fakultetu studirala je i Rikica Romano, koja je bila lan uprave Udruenja studentkinja Beog rad skog univerziteta.50

Od 1934. godine otpoeo je p roces masovn i jeg ukljuivanja jevrejske srednjokol -ske omladine u Beogradu u napredni pokret pa je vei broj primljen u S K O J . Neki od njih su bili nos ioc i naprednog pokreta u svoj im s red inama o emu s vedoe i s ledee dve izjave:

. . . U ono v reme u na em pokretu i kod nas i u gimnaziji Jevreji su bili nos ioc i pokreta revolucionarnost i . Luna Koen, Ina Danon i Belina Gracijani imale su znaajnu ulogu. Upravo su one bile te, koje su prve poele da se interesuju za pokret i koje su onda okupi le oko sebe nas ostale. U IV enskoj gimnaziji, treba da naglas im, da su upravo Jevreji bili prvi koji su poeli kod nas da rade, koji su poeli da okupljaju omladinu. To su bili u nae v reme i kod nas najnapredniji omladinci i skojevc i .. .;5'

. . . God ine 1938. nos ioc i aktivnost i medu s rednjoko lc ima u Beogradu su bili: I sak Davio-Edi, M a k s i m tern i Vera Ekenaz i .. ,52

Potrebno je po sebno istai u logu A v r a m a A m a r a u naprednom omlad in skom po-kretu. God ine 1932. organizovao je u I muko j gimnaziji kruok od 15 uenika sa kojima je obraivao marks i s t i ku literaturu, a 1933. izabran je za sekretara novo-o snovane sko jev ske organizacije u toj gimnaziji. Za njega se navodi da je bio jedan od najaktivnijih u naprednoj literarnoj druini Nada. Vr lo aktivan je bio i u skautskoj organizaciji u kojoj je 1936. izabran za sekretara s ko jev ske organizacije. Kasni je je kao student na Pol jopr ivrednom fakultetu produio sa revoluc ionarn im radom (po-g inuo 6. aprila 1941. pr i l ikom nemakog vazdu nog napada na Beograd).5 3

45 Seanje Vojke Demajo rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 25. 46 Seanje dr Smilje Tuzli rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 198. 47 B. Lui, Isak Davio-Edi, Revolucionarni likovi Beograda, Beograd 1967, str. 35. 43 2. Milisavac, Suma nije olistala, Novi Sad 1961, str. 242. 49 Videti fusnotu 46. 50 S. Mirni, M. Nikoli, D. Pei, M. Damjanovi, Hronologi/a radnikog pokreta u Srbiji II, Beograd 1969,

str. 30. 51 Seanje Stefanije Vrcelj rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 377. 52 Zlatija Vujanovi, Napredni srednjokolski pokret Beograda, Beograd u ratu I revoluciji 19411945, Beo-

grad 1971. 53 Seanje Milorada Topalova rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 230.

27 J. Romano

M e u omladinc ima, koji su bili aktivni u s ko jev sk im organizacijama u s rednj im ko lama (po zavretku srednje ko le nastavil i su sa revo luc ionarn im radom na fa-kultetima), isticali su se:

u I mukoj gimnaziji: Isak-Edi Dav i o (sekretar s ko jev ske organizacije), I sak Almul i , M a k s i m tern, S i m a Benvenist i ; 5 4

u II mukoj gimnaziji: N i s im Azr iel i Fric Bril (kasnije su prel i u IX m u k u gimnaziju);55

u VI I I mukoj gimnaziji: I sak A d a m (lan s ko jev skog aktiva);56

u IX mukoj gimnaziji: (pored pomenutog Azr ie la i Brila) Jovan Gajger i A e r Deleon; 5 7

u II enskoj gimnaziji Vera Ekenaz i (rukovodi lac s ko jev skog aktiva) i E leonora Mnk; 5 8

u III enskoj gimnaziji: Betika Romano (lan Odbora za rad sa s r edn jo ko l s kom omladinom); 5 9

u IV enskoj gimnaziji: Hedv iga Fier, Bei ina Gracijani, Luna Koen (sekretar sko jevske organizacije), Ina Danon, S ida Danon, e la A ronov i i Rea A lmozl ino; 6 0

u Srednjotehnikoj kol i : Rena Abravanel (Rada o rov i ) ; 6 '

u S rednjomedic inskoj kol i : Ester Perera;62

u Trgovakoj akademiji: Reg ina tern i M i od rag Najman.63

Zbog pr ipadnost i naprednom pokretu policija je uhaps i la 10 s rednjoko laca i s red-njokolki, koji su zadrani i zvesno v reme u zatvoru, a iz gimnazija i drug ih srednj ih ko la su iskljueni: A v r a m Amar , S i m a Benvenist i , Isak-Edi Dav io, Vera Ekenazi, Luna Koen, Jos ip Papo, Ester Perera, S tevan Va rga i dr.

Krajem 1935. god ine formiran je po direktivi Partije Inicijativni odbor Om lad i n s kog fronta SKOJ-a , koji je trebao da okupi s v e napredne omlad inske organizacije i grupe. Za lana tog odbora izabran je M i r k o Davio.64

54 S. akota, Beogradska srednjokolska omladina pred drugi svetski rat, Godinjak grada Beograda VI, Beograd 1959, str. 353, 358.

55 Seanje Aleksandra Sokorca rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 507. 54 Seanje Milana orevia rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 530. 57 S akota, n. d. str. 354, 358, 380. 58 Seanje Ljubinke Milosavljevi rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 554.

Zlati ja Vujanovi n. d.

28 J. Romano

S ledee godine MK SKOJ -a zaduio je S tevana Va rgu da obrazuje komitet koji e objedinjavati rad sko jevsk ih organizacija beogradsk ih srednjih kola. U vezi s tim, formirano je Poverenitvo za koordinaciju rada sa s r edn jo ko l s kom omladi-nom. Povereni tvo je predstavljalo po sebnu komis i ju MK SKOJ -a Beograda. Za sekretara Poveren i tva izabran je S tevan Varga. lanov i Povereni.tva od 1936. do 1941. godine bili su i s lede i jevrejski omladinci: Isak-Edi Dav io, Luna Koen, Fric Bril, Vera Ekenazi, M i od rag Najman, Betika Romano i Paula Zon.65

Znatan broj jevrejskih omladinaca, p rvens tveno skojevci, uestvoval i su i u radu vanko l sk ih ustanova, u raznim omlad in sk im organizacijama.

U skautskoj organizaciji: najaktivniji su biil A v r a m A m a r (1936. sekretar SKOJ -a u toj organizaciji) i S tevan Varga, koji je izabran 1935. godine, za lana u novoosno -vanom S kau t s kom komitetu. Komitet je objedinjavao rad naprednih grupa s v ih skautsk ih organizacija.66 Pored navedenih, aktivni su bili i : S i m a Benvenist i , V iktor Benvenist i , Ina Danon, M i r k o Davio, Luna Koen i Rua tern. Oni su 1936. god ine uestvoval i na j ednomesenom part i jskom kur su na Gou. U s kau t s k im organiza-cijama pevale su se revoluc ionarne pesme, koje je komponovao M i r ko Davio.6 7

U organizaciji Ferijalnog saveza postojala je grupa naprednih omladinaca u kojoj su delovali Isak-Edi Dav io i M a k s i m tern.63

U Omlad insko j sekcij i en s kog pokreta bio je ulanjen vei broj Jevrejki omla-dinki. Inicijator osn ivanja sekcije (1935) bila je O l ga Alkalaj. lan ice sekcije bile su s rednjokolke, studentkinje i radnice. 0 masovn i jem ukljuivanju Jevrejki sred-njokolki govor i i s ledea izjava: U e n s k o m pokretu bilo je mnogo s rednjokolk i , a naroito Jevrejki. Ist icale su se Rae la A ronov i , Rea Aronov i , Ina Danon, S ida Danon i Rea A lmoz l ino. 6 ' Ak t i vne u toj organizaciji bile su i s ledee studentkinje i radnice: Vojka Demajo, Ela A lmul i , eka A lmul i , Rae la Baruh-S imi, Pirika Bem-basa, Luna Koen, Lota Ejdus, Valerija Kario-Pap, Mar i ja Ko , Zojica Levi, Ela M e u -lam, Ester Perera, Klara First, Vera Obradov i , Ruica Rip, A g n e z a S a s , Jolanda er-Petrovi, Keti e r -M inderov i . e k a A lmu l i bila je jedna od delegatkinja Jugo-slavije na Kong r e s u internacionalne alijanse za ensko pravo g lasa i g raansk i rad ena i omladine, koji je odran u Kopenhagenu. 7 0

Vrlo znaajnu ulogu u i renju enskog naprednog pokreta od igrao je list ena da-nas, (pokrenut 1936. godine, prestao s izlaenjem 1940. zbog pol ic ijske zabrane). Za s vo v reme izlaenja lista, urednik je bila O l ga Pops-Timotijevi. U urednitvu lista bile su jo s ledee Jevrejke: O lga Alkalaj, Vojka Demajo, Ela A lmul i , Be ka Bembasa-Cvet i , Sa r ina I. Danon, Zojica Levi, Keti e r -M inderov i . Za rad po

65 Seanje Stevana Varge rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 263. Zlstija Vujanovi, n. d.

f'b Ibidem. " Seanje Rade Kuia rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 364. 68 Seanje Duana Mijatovia rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 416. 69 Seanje dr Smilje Tuzli rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 198. 7 Hronologija radnikog pokreta u Srbiji II (19191941), Beograd 1969, str. 355.

29 J. Romano

partijskoj liniji zaduene su bile O l ga Alkalaj, Be ka Bembasa -Cvet i i Zoj ica Levi, dok je Keti e r -M inderov i f inans i jsk i pomaga la izlaenje lista. M e u sarad-nic ima tog lista bile su i s l edee Jevrejke: Erika Dav io, Erna Eglender, Rae la Farhi, Mar i ja Vajs, Ina varc , Paulina Lebl-Albala, Hedi Brandajs i Frida Grajf.71

U s indikatu je bilo relativno malo Jevreja radnika. Pomenuemo neke koji su se isticali s vo jom akt ivnou u revo luc ionarnom radnikom pokretu: Berta Baruh, Rae la - e la Baruh, Dav id M. Demajo, Dav id S . Demajo, M o r d o Nahmijas , Estreja Ovadija, M i k a Pesah, Keti e r -M inderov i . Izvestan broj Jevreja intelektualaca, lanovi KPJ, bili su po sebno zadueni od Partije za rad sa radnic ima: M o a Pijade (do hapenja), Joa I. Baruh (za rad s oba l sk im radnicima);7 2 O l ga Alkalaj (za rad sa kun im pomonicama), 7 3 Naftali Demajo (u aku), 7 4 Isak-Edi Davio 7 5 i dr.

U S B O T I - u je bio ulanjen vei broj Jevreja, od kojih su najaktivniji bili: M o a Levi (partijski instruktor), Jaa Levi, Mar i ja Ko , Mihaj lo Klajn, A l f red Demajo, A g n e z a S a s , Frida Bergman, Jos i f A lmoz l ino, Rena Abravane l (Rada orov i ) , Ra-hela e leb i -Me lamed, Rea Aronov i , Frida va r c i S tevan Varga. U part i j skom rukovodstvu te organizacije bile su Rena Abravane l i A g n e z a Sas. 7 6 U s a s t avu SBOT I - a postojalo je i s po r t s ko dru tvo Polet, a jedan od njegovih rukovodi laca bio je A v r a m A m a r (1936). Od Jevreja SU U PolGtli aktivni bili: Josif-Jole Levi, eka A lmul i , M o a Levi, Berta Baruh, Valerija Kario-Pap, Sonja Baruh i S tevan Varga.77

I u nek im drug im udruenjima bilo je Jevreja meu aktiv ist ima. U Progresu ak-tivno su delovali Dav id Naftali (jedan od o sn i vaa tog udruenja i njegov sekretar 1927. godine) i Lucija Pijade;78 u D ru t vu inenjera i tehniara delovao je ing. a rko Kapon (rukovodi lac partijske elije u tom drutvu).7 9

S obz i rom da se deava lo da obole pojedini lanovi KPJ, koji su iveli u i legalstvu, kao i da je u demonst rac i jama protiv reima bilo povreen ih u borbi sa andarmi-ma, to je po direktivi Partije formirana Grupa naprednih zdravstven ih radnika, koja je i legalno leila obolele i povreene. U toj grupi su bili i zdravstveni radnici Jevreji dr Ruica Rip i dr A v r a m Levi-Kurt.80

God ine 1929. pokrenul i su Ve se l i n M a s l e a , Oto Bihalji i Pavle Bihalji izdavanje a sop i s a Nova literatura, u kome su napredni knjievnici objavljivali svoje radove. Kasni je je a sop i s prerastao u izdavako preduzee Nolit za tampanje napredne literature.81

71 Mitra Mitrovi, ena danas, Godinjak grada Beograda VI, Beograd 1959, str. 413. 72 G. Polovina, Poetak i razvitak djelovanja KPJ u kotaru Donji Lapac do aprila 1941, Djelatnost KPJ do aprila

1941. na podruju Karlovca, Korduna, Like i Pokuplja I, Karlovac 1969, str. 549. 7J J. Romano, Dostojno priznanje Beograda revolucionarki Olgi Alkalaj, Jevrejski preyled 78, 1970. 74 Milica Damjanovi, n.d. str. 114. 75 akota, n.d. str. 381. 76 Videti fusnotu 67. 77 Seanje onje Baruh rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 492. 78 Milica Damjanovi, n.d. str. 86 i 141. n Seanje Radoslava Ukropine rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 618. 80 Seanje Sae Javorin rukopis u Istorijskom arhivu Beograda, MG br. 27. 81 T. Vujasinovi, U Kraljevu od 19301934, etrdeset godina II, Beograd 1960, str. 112.

30 J. Romano

Posebn im zadacima su od strane Partije bili zadueni s ledei Jevreji, lanovi KPJ:

M o a Pijade za organizovanje i legalne tamparije i ureivanje lista Komunist;

David S. Demajo (zajedno sa Kunom Andrejev iem) za rad u ilegalnoj tehnici PK KPJ Srbije;82

Vojka Demajo za primanje i legalne pote iz inostranstva za OK KPJ Beograd; s 3

Olga Alkalaj, Joa I. Baruh i Isak-Edi Dav i o za rad sa radnicima;

M a r k o Ana f za izgradnju sk lon i ta u s v o m stanu u kojem bi se skr ival i i legalci, kao i i legalan materijal;84

Isa Karaog lanov i za tampanje u njegovoj tamparij i i legalne literature i letaka;85

Josif-Jole Levi za rad sa jevrejskom omladinom.

M e u Jevrejima je izmeu dva s ve t ska rata bilo istaknutih revolucionara i mnog i od njih su bili na odgovo rn im partijskim dunost ima:

Isak Al fandar i lan Centra lnog vea SKOJ -a na Beog r ad s kom univerzitetu (1920);

M o a Pijade sekretar partijske organizacije Dunav (1920), lan Pr i v remenog zamenikog izvrnog odbora CK KPJ (1921), mandator CK KPJ u robijanici u S r emsko j M i t rov ic i (1937), lan CK KPJ (1940);

A v r a m A m a r sekretar sko jevske organizacije u gimnaziji (1933), sekretar SKOJ -a u skautskoj organizaciji i sekretar MK SKOJ -a Beo