Jedno seme, jedna biqka?

Ova tema predla`e nastavak, uz produbqivawe, razmi{qawa o `ivim bi}ima skojima su se u~enici prvi put sreli u pred{kolskim ustanovama, a istovre-meno im poma`e da postepeno prona|u znake koji im omogu}uju da prepoznajuono {to je `ivo. Na najop{tiji na~in, predlo`ena tema im omogu}uje da uzpomo} pedago{kih aktivnosti postepeno konstrui{u pojam zrna – semena.Zrno, tj. seme, s definicijom, wegovom ulogom i klijawem, predstavqeni su uciklusu 2 u dve etape, dok }e etape razvoja biti konceptualizovane u ciklusu 3.^asovi posve}eni ovoj problematici omogu}uju razvoj istra`iva~ko-nau~nogpristupa: wihova realizacija je interesantna i ne zahteva kupovinu speci-fi~nog materijala i/ili druge dodatne tro{kove.

Izu~avawe semena i wegove va`nosti na samom po~etku razvoja biqaka (zabiqke cvetnice i ~etinare) posebno je prilago|eno osnovnim {kolama jer suone dostupne svim u~enicima. Aktivnosti u ba{ti, po~ev od sejawa, brojne su uosnovnoj {koli, a sami |aci imaju, u op{tem slu~aju, intuitivna znawa opojmu semena, kao i o wegovoj primarnoj ulozi (u razmno`avawu i {irewu).

Jedno seme, jedna biqka? 25

ci

klus

2

Mesto u programima

26 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

– U ciklusu 2 re~ je o konstrukciji pojma semena. Seme mo`e biti definisano na slede}i na~in: `ivobi}e biqnog porekla, dehidrirano, koje sa~iwava klica u stawu usporene `ivotne aktivnosti,obavijena rezervom hrane i za{ti}ena quskom. U~enik se navodi na postavqawe pitawa o ne-ophodnosti pokretawa `ivotnih aktivnosti koje }e dovesti do razvoja odrasle biqke.

Izvod iz programa Izvodi iz dokumenata za primenu

Od bli`e do daqe okoline

Sposobnosti ste~ene na kraju ciklusa:– lokalizovawe izu~avanih elemenata na fotogra-

fijama snimqenim s razli~itih ta~aka na terenu;– razumevawe i pam}ewe nekih vidova razli~itih

oblika vegetacije, `ivotiwskog sveta i stani{ta.

Vreme koje te~e

Sposobnosti ste~ene na kraju ciklusa:– sposobnost da se naprave i upotrebe razli~iti ti-

povi kalendara i da se u wih postave izu~avani do-ga|aji.

@ivi svet– Ispoqavawa `ivota kod `ivotiwa i biqaka.

Sposobnost ste~ene na kraju ciklusa:– sposobnost posmatrawa, identifikacije i opisi-

vawa nekoliko karakteristika biqnog i `ivotiw-skog sveta;

– razumevawe i pam}ewe onoga {to razlikuje `ivo odne`ivog, pozivaju}i se na glavne funkcije `ivihbi}a i na karakteristike `ivotiwskog i biqnogsveta.

– Izabrati mesto i gajiti biqke uu~ionici i {koli.

– Tra`iti karakteristike predmetaili `ivih bi}a pomo}u kojih }ese svet `ivotiwa i biqaka razli-kovati od minerala i na~in wi-hove organizacije.

– U ciklusu 3 bi}e predstavqeno poreklo semena, uz evidentirawe transformacionih cik-lusa od rasta do cvetawa (od cveta do ploda). Tokom ovog ciklusa mogu}e je produbqeweeksperimentalnog pristupa, uz istovremeno istra`ivawe uticaja nekoliko faktora klijawa.

Izvodi iz programa Izvodi iz dokumenata za primenu

Jedinstvo i razli~itost `ivog sveta:– stadijumi razvoja jednog `ivog bi}a:– uslovi razvoja biqaka;– razli~iti na~ini razmno`avawa (biqnog i `ivo-

tiwskog sveta):– ra|awe i bespolno razmno`avawe.

– U starijim razredima (6. razred) predla`e se eksperiment za dokazivawe hipoteza o uslo-vima klijawa semena. On vodi do razmi{qawa o uticaju klimatskih uslova (maksimalnodva) na klijawe semena u odgovaraju}oj sredini. Podse}a se da seme poti~e od cveta, a da sezatim izu~ava kao sredstvo koje omogu}uje cvetnim biqkama i ~etinarima da naseleodgovaraju}e sredine.

– U sredwoj {koli u~enici se interesuju za biqnu morfogenezu: morfologija jedne biqkezavisi od genetskih karakteristika vrste kojoj pripada, ali tako|e i od wenog okru`ewa.

Znawe i ve{tine ste~ene po zavr{etku teme

– Razlikovati `ivo od ne`ivog preko svima poznatih biqnih oblika: seme.– Shvatiti pojam semena.– Formirati i primeniti eksperimentalni protokol.

Mogu}a obrada teme

^asovi Po~etno pitaweAktivnosti koje

vode u~eniciNau~ni pristup Jezi~ke aktivnosti

^as 1.

Seme, da ili ne?

Po~etnekoncepcije.Pripremaeventualnogizlaska u okolinu.

Posmatrawe ieksperimentisawe.

Usmenakomunikacija.Individualnitekstovi i crte`i.Zajedni~ki tekst.

^as 2.Pripremauzoraka.

^as 3.Izbor iformulacijahipoteze.

^as 4. Sejawe semena.

^as 5.Posmatrawe iinterpretacija.

^as 6.

[ta se nalazi usemenu?

Po~etnekoncepcije.

Posmatrawe,interpretacija,razdvajaweuzoraka.

Posmatrawe lupom idisekcija.

Usmenakomunikacija.Individualnicrte`i.^as 7.

^as 8.

[ta je potrebnosemenu da biproklijalo?

Po~etnikoncepti.Hipoteze.Analiza rezultatai zakqu~ak.

Eksperimentisawe.

Usmenakomunikacija.Individualnitekstovi i crte`i.Zajedni~ki tekst.

^as 9.

^as 10.

^as 11.

Kako zrna klijaju?

Formiraweeksperimentalnogprotokola,posmatrawe.

Kontinuiranoposmatrawe itra`ewe literature.

Individualnitekstovi.Usmenakomunikacija.Zajedni~ki tekstovi.^itawe.

^as 12.

^as 13.

^as 14.Produbqewe: da lisemena putuju?

Zajedni~keaktivnostibiolo{ke ulogezrna i semena.

Posmatrawe itra`ewe literature.

Usmenakomunikacija.^itawe.

N. B. – Izme|u 4. i 5. ~asa, kao i izme|u 11. i 12, neophodan je period kontinuiranog posmatrawa dabi se pratila evolucija semena. Jezi~ke aktivnosti (pogledati tabelu) mogu se odvijati u odeqewu,mawim grupama ili individualno.

Jedno seme, jedna biqka? 27

^as 1. Seme, da ili ne? – Po~etne koncepcije

U~enici nastoje da odrede {ta je to seme. Ovaj ~as je povezan sa ~asom 2 ufunkciji vremena utro{enog za svaki ~as posve}en nauci.U~iteq mo`e da bira izme|u dve krajnosti jedne alternative: organizuje izla-zak u prirodu, tokom kojeg }e |aci sakupqati uzorke ili }e pak ponuditi skupuzoraka koje su ranije sakupili.^as mo`e po~eti tako {to }e se od svakog u~enika tra`iti da nacrta jedno seme(ili vi{e), tako da wime izrazi ono {to je, za wega, jedno seme.Na~in vo|ewa sveske za eksperimente omogu}ava u~enicima da tekstom i crte-`om formuli{u ideju o tome {ta se de{ava sa semenom.

^as 2. Seme, da ili ne? – Sakupqawe eksperimentalnog materijala

Povodom izlaska u prirodu, u~enici unapred razmi{qaju o tome {ta je seme.Po~etna ta~ka teme mo`e biti izlazak koji se ostvaruje u mesecima posleseptembra1.

Zajedni~ki

Nastavnik tra`i od |aka da sakupe ono {to smatraju semenom i da uspostaveodnos izme|u sakupqenih uzoraka i wihovog porekla. Predla`e u~enicima dabri`qivo zabele`e u svesku za eksperimente mesto gde su na{li uzorak(ispod/na drvetu ili biqci; na tlu, ispod cvetova...).U odeqewima iz urbanizovanih zona, koja nisu u mogu}nosti da realizujuovakvo sakupqawe uzoraka, nastavnik }e prethodno pripremiti kolekcijusemena i razli~itih uzoraka u vi{e primeraka, {to omogu}uje da se nadoknadineizlazak u prirodu. Eksperimentalni materijal je unapred poznat, u~iteq jeskoro siguran u plodnost semena, pa }e i eksperimentisawe pru`iti ve}ezadovoqstvo.

28 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Slika 1. – U~enici predstavqaju ideju o tome {ta se de{ava sa semenom.

1. U tom periodu ~ak i ode}a se prekriva semenima koja se zasejavaju ~im dospeju na pogodan, vla`anteren. Nastavnik mo`e da sakupi uzorke koji }e biti od interesa za ~as 14.

Na kraju sakupqawa, odeqewe raspola`e zna~ajnom i raznolikom zbirkomuzoraka.

^as 3. Seme, da ili ne? – Izbor materijala i hipoteza

U~enicima je na raspolagawu vi{e uzoraka, me|u kojima treba da prepoznaju iizdvoje semena.Da bi bio siguran da izu~avani uzorci sadr`e kako uzorke „semena“ tako i„ne-seme“, nastavnik mo`e da objedini prikupqene uzorke i da ih raspodeli pou~eni~kim grupama2, ili da sugeri{e u~enicima jedne grupe da objedine ono{to su sakupili.

Po malim grupama

Nastavnik predstavqa u~enicima razli~ite uzorke (semena ili ne-semena), ada pri tome ne precizira da li to jesu ili nisu semena. Postavqa svim u~eni-cima pitawe: „[ta je to?“ ili „Koja su me|u wima, po va{em mi{qewu, seme-na?“ Posle razmi{qawa o ovome, u malim grupama, dolazi do prvog razdvajawauzoraka, i vrlo je verovatno da nema op{te saglasnosti po pitawu da li je nekiizdvojeni uzorak seme.

Zajedni~ki

Da bi podstakao u~enike na razmi{qawe, nastavnik ih pita: „Kako }eteutvrditi da li su ovo kamen~i}i ili seme? Mogu}e je brzo posti}i saglasnost:„Da bismo to utvrdili, treba da ih posejemo.“ Da bi naveo u~enike da formuli{usvoje predvi|awe rezultata, nastavnik podsti~e zajedni~ku razmenu mi{qewa.

Jedno seme, jedna biqka? 29

Slika 2. – Primeri malih uzoraka (zrnca, ~aj, sitno kamewe).Nov~i} omogu}ava da se stekne pojam o veli~ini.

Slika 3. – „Da bi se proverilo, treba posejati...“

2. Prema prirodi onog {to je sakupqeno, nastavnik mo`e eventualno uvesti, u tom trenutku, dodatneuzorke „plodnih semena“ ili uzorke „ne-semena“, izabrane tako da budu u skladu sa onim {to jeplanirano u okviru ove teme, kao i za poboq{awe rezultata. U tom smislu, savetuje se izbegavaweuno{ewa uzoraka ~ije je prisustvo u prirodi malo verovatno (zrno griza, crvi}i).

U upotrebi je vi{e pitawa koja prate u~enike tokom wihovog rasu|ivawa:„[ta se mo`e desiti ako se zaseju sva zrna?“ Diskusija vodi do slede}e pret-postavke: „Ako niknu, zna~i da su semena?3“U~enici {ematizuju eksperimentalni protokol i zapisuju predvi|eni rezul-tat, obja{wavaju}i za{to ga o~ekuju.

^as 4. Seme, da ili ne? – Eksperimentisawe sa sejawem

U~enici pripremaju svoje seme i sade ga.

U malim grupama

Grupe od dva do ~etiri u~enika preuzimaju obavezu da zaseju, na primer, dvauzorka koja su im na raspolagawu na stolu za eksperimente. Ozna~avaju dvasektora u plasti~noj posudi napuwenoj me{avinom vla`ne zemqe iz ba{te ipeska.Sade u svakom sektoru uzorke i pri tome ih broje, ostavqaju}i me|u wimarazmak. Sektori su ozna~eni zastavicama (drveni ko~i}i ili ekseri s eti-ketama), na kojima je mogu}e napisati broj posa|enih semena u odgovaraju}emsektoru.Nastavnik mo`e predlo`iti upotrebu kalendara na kome bi u~enici mogli,odgovaraju}eg dana, da zalepe oznaku identi~nu onoj u sektoru kada se pojaviprva klica.

Na{i zasadi

U drugom ciklusu te{ko je napraviti razliku izme|u semena i ploda kojisadr`i seme, kao u slu~aju semena javora. Razlika }e biti napravqena u ciklusu3, po{to se izu~i poreklo semena; termin seme (ono {to sejemo), iako nepre-cizan, u svakom slu~aju je s jezi~ke ta~ke gledi{ta upotrebiv tokom neke setve.Da bismo odstranili svaku dvosmislenost, predlo`i}emo, u ciklusu 2, samosistematsko posmatrawe „stvarnih semena“ tokom izu~avawa klijawa.

30 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Slika 4. – Primeri setve koju su obavili u~enici

3. Za sejawe je mogu}e predvideti vi{e mogu}nosti: obi~nu zemqu, konstrukciju staklene ba{te(tehnolo{ki objekat), saksiju pripremqenu zajedno s nastavnikom, ili jednostavno kupqenu saksiju.

^as 5. Seme, da ili ne? – Posmatrawe zasada i interpretacija

U~enici kontinuirano posmatraju razvoj zasada i izvla~e prve zakqu~ke. Pre-poznaju seme po tome {to je sposobno da se mewa: raste ako se stavi u zemqu;zatim postaje biqka; dva sli~na semena daju sli~ne mladice.

Pojedina~no

Otprilike, tokom ~etvrt sata aktivnosti (posmatrawe, i bele`ewe) – svakogdrugog dana u periodu od sedam do deset dana – u zavisnosti od va`nosti razvojazasada, u~enici posmatraju promene: kontinuirano posmatrawe. Svakog puta~itaju i zapisuju {ta su opazili i nazna~avaju datum. Na kraju svakog po-smatrawa u~enici koji to `ele izla`u svoja zapa`awa grupi ili odeqewu.

Postepeno, tokom vremena, pojavquje se razlika u razvoju zasada: neke mladebiqke ni~u tre}eg dana, druge tek posle sedmog dana. Iz nekog semena ne ni~ebiqka. U~enici predla`u „da se zemqa prekopa“ da bi boqe videli {ta su u wustavili. Zapa`aju {ta se promenilo.

Zajedni~ki

^etiri do pet dana posle sejawa mogu}e je navesti neka zapa`awa i zabele`iti:– ono {to nije niklo4;

– ono {to je niklo.

U~enici zapa`aju da se, za dati sektor, biqke koje ni~u pojavquju skoro sve uisto vreme, i da postoji razlika me|u sektorima (ponekad i vi{e dana). Uistom sektoru, sve klice su me|usobno sli~ne, kao i semena koja su posejana, iima isto toliko klica koliko i semena, ponekad mawe (ako seme nije klijalo),ali nikad vi{e.

Zajedni~ka sinteza

Nastavnik poziva u~enike da pro~itaju svoje bele{ke da bi se podsetilipolazne situacije, pitawa i predvi|awa. U~enici poku{avaju da objasne {ta jepokazao eksperiment u odnosu na postavqena pitawa. Zatim svaka grupa izla`eodeqewu svoje obja{wewe. Nastavnik predla`e diskusiju koja }e omogu}iti dase konstrui{e, kori{}ewem svih predloga, odgovaraju}i zakqu~ak. Na primer,ovog tipa: „Biqke su nikle. [to zna~i da su tu bila semena.“ Ovaj zakqu~aku~enika treba da verifikuje nastavnik. Prepoznato je zrno semena i wegovasposobnost da se mewa5.

Svako }e napisati usvojeni zakqu~ak, proistekao iz diskusije.

Usvojeni zakqu~ak podsti~e postavqawe novog pitawa u vezi s kriterijumomodvajawa zrna od semena.

Jedno seme, jedna biqka? 31

4. Sektori u kojima biqka nije nikla mogu biti oni u kojima je posejano ono {to nije seme, ili pakseme koje nije proklijalo, odnosno seme za koje uslovi klijawa nisu pogodni; polazna hipoteza „Ako jeseme, ono }e ni}i...“, izgleda da je potvr|ena, ali to nije dovoqno: treba prona}i druge kriterijume zarazlikovawe...5. Sposobnost promene tokom vremena i ostvarivawe razmene sa okru`ewem su znaci koji omogu}ujuda se otkrije ono {to je `ivo. Koncept `ivog mo`e se samo postepeno konstruisati, polaze}i oddrugih brojnih aktivnosti.

32 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Slika 5. – U~enici posmatraju i prikazuju razvoj zasada u svesci za eksperimente.

^as 6. [ta se nalazi u zrnu semena? – Po~etne koncepcije

Po{to su izdvojili morfolo{ke (spoqa{we osobine) i ontogenetske (etaperazvoja zrna semena) karakteristike, u~enici se interesuju za vidqive anatomskekriterijume (nestanak razli~itih delova zrna semena). Po{to su ustanovili novekriterijume, u~enici se interesuju {ta se nalazi u untra{wosti semena. Sakupqajusvoje koncepcije o unutra{woj organizaciji semena.

Zajedni~ki

Formuli{u}i pitawa proistekla iz posmatrawa i te{ko}a zapa`enih na pret-hodnim ~asovima, nastavnik prikupqa po~etne koncepcije u~enika:– Kako razlikovati karakteristiku „zrno koje nije seme“ od karakteristike „ne-

plodno seme“?– Kako objasniti odnose izme|u semena i biqke?– Kako (i zahvaquju}i ~emu) seme klija?

„Treba videti u zrnu semena“, „U semenu je mala biqka“... bi}e verovatno usmenoformulisani predlozi. Mogu}e je predlo`iti u~enicima da nacrtaju kako zami-{qaju unutra{wost semena pre nego {to ga poseju i da zakqu~e {ta se de{ava kadaono klija.Mogu}e je zajedni~ki analizirati i me|usobno uporediti crte`e u~enika6.Po{to su suo~ili realnost sa svojim koncepcijama i odgovorom na pitawa, zajed-ni~ki je odlu~eno da se posmatra unutra{wost nekog zrna semena. Da bi zapa`awa ipore|ewa imala smisla, potrebno je uporediti uzorak „stvarnog zrna semena“ s dru-gim uzorcima (kao „zrno koje nije seme“ i „neplodno zrno“). Izbor uzorka „stvarnozrno semena“ je primaran7.

Jedno seme, jedna biqka? 33

Slika 6. – Dva primera po~etnih zamisli u vezi s onim {to se nalazi u semenu

6. Na nekim crte`ima se istovremeno pojavquju seme i razvijena biqka, vrlo ~esto bez veza me|u wima: ideja otransformaciji semena jo{ nije prisutna. Osim toga, u~enici mogu nacrtati da se u unutra{wosti semena nenalazi samo klica nego i odrasla biqka u minijaturi, a pojam klice koja se transformi{e treba tek da seformira.7. Prema prethodnim eksperimentima, element za pore|ewe je uzorak koji klija i potvr|uje (delimi~no)hipotezu. Nastavnik bi trebalo da, u pripremi ovog ~asa, bri`qivo sa~uva primerke uzoraka koji ne klijaju.

Referentni element se bira tako da bude uo~qiv. Po`eqno je izabrati zrnasemena koja su dovoqno velika i lako se razdvajaju na dva dela: gra{ak, pasuq,so~ivo, bob. Lak{e je predlo`iti, u prvo vreme, da celo odeqewe posmatraisto zrno.

^as 7. [ta se nalazi u semenu? – Anatomija semena

U~enici ogule seme i posmatraju pomo}u uveli~avaju}eg stakla wihovu unu-tra{wost; otkrivaju i crtaju razli~ite organe semena: klicu, delove mase iopne koja ga {titi. Definitivno razdvajaju elemente uzoraka: seme ili ne-seme?

Seme izabrano kao primer mo`e da oguli nastavnik, da bi u~enicima pokazaotehniku koju treba da savladaju, koja mo`e biti delikatna usled veli~ine seme-na. Uzorci se prethodne no}i stave u vodu da bi nabubreli i da bi im omek{alaopna, {to u~enicima olak{ava otvarawe semena.

Pojedina~no

Po{to su ogulili svoje zrno, u~enici neko vreme posmatraju wegovu anato-miju. U zavisnosti od raspolo`ivog materijala, mogu najpre obaviti posma-trawe golim okom, a zatim pomo}u uveli~avaju}eg stakla (binokularna lupa,obi~na lupa).

Dok posmatraju, u~enici treba da nacrtaju crte`e da bi uporedili svoje po~et-ne koncepcije sa onim {to su videli.

Zajedni~ka sinteza

Faza zajedni~ke diskusije vodi do individualnih crte`a na kojima je prika-zana struktura i opisani pojedini delovi. Pomiwe se klica s dva mala, belaembrionalna listi}a8 (koje mo`emo ozna~iti i kao kotiledone ili prvelisti}e), dobro vidqiva kod semena pasuqa (dve unutra{we polovine zrna) iopna ili omota~.

34 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Slika 7. – Anatomski prikaz zrna i biqkeNovi priru~nik UNESKO-a za profesore nauka ©UNESCO 1973.

8. Kod leguminoza (pasuq, gra{ak, so~ivo, itd.), dikotiledone biqke (embrion s dva kotiledona),kotiledoni postaju sve mawi (rezerve koje se nalaze u kotiledonima se postepeno iskori{}avaju inestaju s razvojem biqke). Kod kukuruza, `itarica (`ito, „trave“, itd.) monokotiledona biqka(embrion ima samo jedan kotiledon), jedan od dva kotiledona se ne razvija pa se iz embriona pojavqujesamo jedan list; drugi ima ulogu rezervnog organa i ostaje u unutra{wosti, ili na supstratu.

Pojedina~no

U ciqu uop{tavawa, u~enici pojedina~no posmatraju druga zrna da bi iden-tifikovali iste sastavne delove. Posle toga, svi u~enici ne posmatraju istozrno u isto vreme; neophodno je izdvojiti zapa`awa a zatim raspraviti uop-{tavawe.Tokom drugog ~asa u~enici analiziraju uzorke koji se nisu primili, ali kojisu bri`qivo sa~uvani i verovatno ne sadr`e klicu. Ovo se mo`e proveritimrvqewem zrna (ako je mogu}e), ~ime }e se dobiti pra{ina, ali ne i klica;{tavi{e, i opna oko semena }e biti zdrobqena.Identi~no zapa`awe je ostvareno i u slu~aju zrna organske ali ne`ive pri-rode. Konstatovano je da su neki uzorci, sli~ni semenu, koji nisu klijali biliu fazi truqewa (kada ih otvorimo zapahnu}e nas neprijatan miris). To seme je„neplodno“ (nije zrelo) ili mrtvo (usled uslova klijawa).

^as 8. [ta je potrebno semenu da bi klijalo? – Polazne koncepcije

Pojam semena je sad preciziran s gledi{ta morfologije, ontogeneze i anato-mije. Izgleda interesantno postaviti pitawe u vezi sa fiziolo{kim uslovi-ma ovog `ivog bi}a, tj. neophodnim uslovima9 wegovog okru`ewa koja mu omo-gu}uju razvoj.

U~enici nastoje da saznaju {ta je potrebno semenu da bi do{lo do wegovogklijawa. Zapa`aju}i razlike u razvoju zasada (pogledati ~as 5, faza 1), u~eniciformuli{u iskaz „[ta dovodi do br`eg klijawa jednih semena u odnosu nadruga?“

Pojedina~no

Za po~etak, nastavnik tra`i od u~enika da napi{u {ta misle o potrebama seme-na. U~enici su naj~e{}e davali slede}u formulaciju: „Mo`e biti da...“ Nekiu~enici su imali samo jednu ideju, ali je bilo i onih koji su imali vi{e ideja.

Zajedni~ki

U slede}em koraku, ideje u~enika se objediwuju i formira se „zajedni~kaideja“. Evo nekoliko tipi~nih primera u~eni~kih predloga:

– „Mo`da ga ne treba saditi mnogo duboko?“– „Mo`da ga treba postaviti na svetlost?“

– „Mo`da ga ne bi trebalo suvi{e zalivati?“– „Mo`da nisu u pitawu iste biqke?“– „Mo`da mu hladan vazduh {kodi?“– „Mo`da ga ne bi trebalo suvi{e pritiskati?“

Svako }e zabele`iti ideju koju je prihvatilo odeqewe. Po{to u~enici for-muli{u pitawa, nastavnik }e odabrati jedno i uputiti ga celom odeqewu10. Uovom delu izabrano je pitawe „Mo`da ne bi trebalo suvi{e zalivati?“ Sle-de}i ~asovi se odvijaju prema ovom izboru, ali mogu biti prilago|eni drugimspoqnim faktorima.

Jedno seme, jedna biqka? 35

09. U drugom ciklusu }e biti re~i samo o dva faktora koja uti~u na wegov rast (voda i hrana). Kom-pletniji rad u vezi s rastom biqaka predvi|en je za tre}i ciklus.

10. Izbor pitawa mo`e biti podstaknut razli~itim razlozima:– izvodqivost eksperimenta s materijalne i sigurnosne ta~ke gledi{ta;– pojmovi koji bi mogli biti usvojeni, pozivaju}i se na programe (ciklusi 2, 3);– kori{}ewe metodolo{ke kompetencije.

^as 9. [ta je potrebno semenu da bi klijalo? – Eksperimentisawe

U~enici postavqaju eksperimentalni protokol da bi utvrdili da li je vodaneophodan faktor za klijawe.Izabrano pitawe je: „Mo`da nije potrebno suvi{e zalivati?“ Razvija se di-skusija o izrazu „suvi{e zalivati“. Neka deca smatraju da „ne zalivati suvi{e“ne zna~i „mnogo“. „Ne znamo koliko je to koli~inski, ne zalivati suvi{e!“ Ra-zmena mi{qewa se nastavqa i javqa se ideja: „Trebalo bi re}i – ne preterivatis vodom.“

Po~etno pitawe postaje: „Kada ga zalijemo vodom, da li zrno klija ili ne?“, i„Kada ga zalivamo, da li zrno klija ili ne?“Ova pitawa omogu}i}e u~enicima da razmatraju uslove klijawa semena ali isvoju metodolo{ku kompetentnost za izvo|ewe eksperimenta i kontraek-sperimenta, da bi mogli da uporede rezultate i potvrde zakqu~ke.

Po`eqno je odabrati, kao eksperimentalni materijal, dve ili tri vrste se-mena. To }e omogu}iti da se uo~i, a time i zakqu~i, da li su uslovi klijawa za-jedni~ki za sva semena. Neka semena (pasuq, p{enica, gra{ak...) mogu bitiokvalifikovana kao „referentna semena“ (pogledati drugi ~as, faza 2), kojaomogu}uju uspeh eksperimenta.

U malim grupama

Odabrav{i odgovaraju}u staklenu ba{tu za ovo eksperimentisawe (u kojoj jemogu}e napraviti sektore bez vode), u~enici }e sejati razli~ite vrste semena usektore sa vodom i bez we, zapisuju}i na etiketama tip semena, datum, ~as i pri-sustvo ili odsustvo vode11.U~enici prave {emu eksperimentalnog protokola, ne zaboravqaju}i da ispodslike napi{u tekst.

36 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

11. Va`no je biti siguran da u sektoru seme + voda nema isparavawa. Mo`emo postaviti elemente kojiograni~avaju isparavawe ili dodati vodu do nivoa koji je mogu}e kontrolisati.

Slika 8. – [ematsko predstavqawe, uz obja{weweprotokola eksperimenta koji su u~enici predlo`ili

Eksperiment moje grupe ura|en 7. marta 2003.

^as 10. [ta je potrebno da bi seme proklijalo? – Zakqu~ak

U~enici zakqu~uju na osnovu rezultata do kojih su do{li na osnovu svojiheksperimenata i pi{u zakqu~ak; da bi klijalo, semenu je potrebna voda; bezvode ono ne}e proklijati.Nastavnik predla`e u~enicima da analiziraju rezultate eksperimenta.

Grupno

Posle nekoliko dana, mogu}e je zakqu~iti da u sektorima bez vode zrna nisuklijala. Obrnuto, u sektorima koji su bili zalivani vodom pojavili su seizdanci. Jedan ili dva mala zelena „lista“ pojavila su se iz kotiledona, kao imali beli korenov sistem.Dakle, mogu}e je pore|ati sektore u kojima su zasejana semena iste vrste. U~e-nici na taj na~in mogu da zakqu~e da su biqke u jednom sektoru sli~ne, i darazli~ito seme daje i razli~ite biqke.

Pojedina~no

Svaki u~enik zapisuje u svoju svesku za eksperimente rezultate eksperi-mentisawa svoje grupe, kao i zakqu~ke odeqewa.Ovaj eksperiment je mogu}e produ`iti pomo}u vode, kao neophodnog faktorarasta biqaka12.

Jedno seme, jedna biqka? 37

12. Mogu}e je izvesti vi{e eksperimenata, od kojih navodimo slede}a dva:– pratiti rast biqaka, bez zalivawa. Nivo vode }e opasti (pogledajte prethodnu fusnotu) usled ispa-ravawa, a zatim }e izdanak potpuno uvenuti pri najni`em nivou vode. Da bi se razvio izdanak,potrebna je voda (a ne samo zrno da bi niklo).– Ostavimo zrno u ~a{i da tokom no}i nabubri, a zatim ga stavimo u sektor koji ne zalivamo:posmatrajmo sutradan {ta se desilo. Vidimo „ne{to“ u trenutku izlaska izdanka iz semena. Ako semene zalivamo ono se vi{e ne razvija i zavr{ava tako {to istruli. Ako se posle toga zalije, ni{ta sene}e desiti.

Slika 9. – [ematski prikaz koji se odnosina rezultate eksperimenta

Eksperiment moje grupe ura|en u ponedeqak, 13. marta 2003.

^as 11. Kako semena klijaju? – Eksperimentisawe

Ova etapa omogu}uje da se defini{e klijawe kao prvi stadijum razvoja novebiqke iz semena. Ovaj pojam }e biti razmatran u tre}em ciklusu tokom izu-~avawa stadijuma razvoja biqke do cvetawa, bilo da je u pitawu godi{wa ilivi{egodi{wa biqka. Na kraju ovog dela, u~enici }e ste}i saznawe o bio-lo{koj transformaciji i opisa}e svojim re~ima razli~ite stadijume razvojanekog `ivog bi}a. Mogu}e je i produbqewe, upore|ivawem evolucije qudskeishrane i evolucije nauke i tehnike.U~enici nastoje, pomo}u zasada, da saznaju kako se zrno „budi“ i kako postajeizdanak.

Grupno

Zasejavawe se ponovo organizuje da bi se videlo kako se zametak u zrnu trans-formi{e u biqku. U~enicima je poznato da je za klijawe potrebna voda, kojubiqke nalaze u zemqi koju oni zalivaju. Me|utim, „zemqa nam omogu}uje da to ijasno vidimo“. Postavqa se pitawe {ta bi se moglo uraditi pa da to posmatra-we bude mogu}e.Na u~enicima je da predlo`e re{ewe tako da zrno ostane u ambijentu s dovoqnovlage, a da istovremeno mogu da ostvare `eqena posmatrawa. U ovom tra`ewure{ewa nastavnik mo`e da pomogne u~enicima. Na primer, da postave zrno unakva{enu vatu (ovo je rizi~no jer kultura mo`e da istrune); na filtar papir,na upija~ ili, jo{ boqe, na poliestarske plo~e u kojima su izbu{eni otvori –jedan za svako zrno – a one plivaju na povr{ini vode u nekoj posudi.

Tokom prve faze nastavnik tako|e mo`e da organizuje sa u~enicima pisawe be-le`aka13 u toku kontinuiranog posmatrawa.

Pojedina~no ili u malim grupama

Mo`e se predlo`iti da se, svakog drugog dana tokom sedam do deset dana, vr{ikontinuirano posmatrawe u trajawu od petnaestak minuta (zapa`awa zabele-`iti), u zavisnosti od etapa u razvoju semena.

^as 12. Kako semena klijaju? – Kori{}ewe podataka

U~enici otkrivaju da organi koje su uo~ili u semenu imaju ta~no definisanuulogu; prvo se razvija koren koji se usmerava nani`e; stabqika s listovima serazvija usmeravawem nagore; dve polovine semena istovremeno imaju funkcijurezervnog organa i „prvog lista“ pri izlasku izdanka.

Pojedina~no ili u malim grupama

Svaki u~enik, samostalno, posmatra (crte`e, kola`e biqaka, dijapozitive,fotografije) koje je dobio sam ili grupno i pi{e kratak tekst koji odgovarawegovom izve{taju o zakqu~cima u vezi s posmatrawima.

Grupno

Zajedni~ko kori{}ewe prethodnih radova, tj. usmenog opisa razvoja koji je biozapa`en tokom razvoja zametka.

Video dokument (pogledaj CD-rom) pokazuje ubrzano klijawe gra{ka ili pa-suqa i poma`e u formulisawu rezultata. Mogu}e je do}i do istih rezultata

38 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

13. Postoji vi{e mogu}nosti:– nacrtati ostvarena zapa`awa uz naznaku datuma, meriti (u SE1), uz bele`ewe pojedina~nih iligrupnih zapa`awa;– fotografije koje su napravili nastavnik ili u~enici,– pri svakom posmatrawu staviti u herbarijum seme u vreme klijawa, da bi se dobio osu{en izdanakkoji omogu}uje pra}ewe razli~itih faza klijawa.

posmatrawem niza situacija snimqenih digitalnim aparatom. U ovoj etapi jemogu}e upotrebiti dokument koji sadr`i vi{e crte`a razli~itih etapa kli-jawa (gra{ka, ili pasuqa) koje su u~enici pojedina~no ili zajedni~ki zabe-le`ili.

Pojedina~no

U~enici mogu ponovo koristiti crte`e u vezi s anatomijom zrna koje su ra-nije napravili da bi boqe opisali razli~ite delove zrna. Na taj na~in jekompletiran14 pojam semena.

^as 13. Uloga semena – seme i wegove rezerve

Kada je kompletiran pojam semena, mogu}e su kao nastavak brojne inicijativenastavnika. To se mo`e izvesti, na primer, pojedina~no, u drugim odeqewima,u ku}i, tokom izlaska u prirodu ili otkri}em u dokumentima (kwige, videofilm, internet). To su prilike u kojima u~enici mogu da naprave pore|ewakoja ukazuju na sli~nosti i razli~itosti i postanu svesni jedinstva i razno-likosti `ivog sveta.Na ovaj na~in se stimuli{e radoznalost u~enika u odnosu na wihovu okolinu,jedinstvo i razli~itost `ivih bi}a, kao i odnos izme|u takvih bi}a u istojsredini. [tavi{e, kolekcije uzoraka ili dokumenata koji ih zamewuju (foto-grafije, na primer) mogu biti formirane kada `iva bi}a treba da budu sa~u-vana. Dva slede}a ~asa mogu biti u vezi sa slede}e dve teme: rezerve zrna i bio-lo{ka uloga onog {to se naziva forma semena.U~enici nastoje da odrede va`nost specifi~ne uloge semena za rast biqke docvetawa, a posebno wegovu dru{tveno-ekonomsku ulogu u ishrani.Mogu}e je izvesti eksperimente koji potvr|uju ulogu rezerve u trenutku razvojabiqke: mo`e se posejati zametak bez rezerve ili s polovinom zrna.

Jedno seme, jedna biqka? 39

Slika 10. – Razli~iti stadijumi klijawa. Novi Uneskov priru~nik za predavawe nauka© UNESCO 1973. Reprodukovano uz dozvolu UNESCO-a.

14. Seme sadr`i zametak ili klicu i rezerve koje {titi omota~. Tokom klijawa seme apsorbuje vodu.Izdanak se razvija uz kori{}ewe rezervi. Nije mu potrebna zemqa, ali mu je potrebna voda. Poslerazvoja izdanka zrno nestaje (ova opaska omogu}uje da se u~enicima uka`e na pojam nepovratnostibiolo{kih fenomena).

Mogu} je i eksperiment koji ima za ciq da uporedi procese klijawa na sve-tlosti i u mraku. On bi trebalo da poka`e da u po~etku nije neophodnoizlagawe svetlosti, jer je seme snabdeveno neophodnom rezervom za prvistadijum razvoja zametka. Ovaj eksperiment bi trebalo da potkrepi ideju da jeseme neka vrsta rezerve.Razvoj mlade biqke mo`e biti pra}en posle iskori{}ewa rezerve. U~enicimogu da uporede razvoj mladih biqaka koje rastu u zemqi ili nekom supstratu(pamuk ili filtar papir). Osim toga, mogu i da zabele`e u kom trenutku }emladi listi}i pozeleneti. Sva ova zapa`awa slu`e kao polazne ta~ke u tre}emciklusu za izu~avawe potreba za hranom zelenih biqaka.

Semena sadr`e rezerve koje qudsko bi}e mo`e koristiti za svoje potrebe.Mogu}e je, na primer, u jelovniku nekog u~eni~kog doma tra`iti semena koja sekonzumiraju kao takva (pasuq, gra{ak, so~ivo...) ili posle transformacije(seme `ita).Mogu}a je i veza s istorijom. Zrna i semena su i u pro{losti uvek imala va`nomesto u qudskoj ishrani jer se prehrambeni proizvodi prirodno dehidriraju i~uvaju se na suvom mestu. Nau~na evolucija je omogu}ila da se razviju tehnikekonzervirawa prehrambenih proizvoda (konzervirawe i zamrzavawe), ~ime seobja{wava i to da je na{a ishrana u svako doba godine veoma raznovrsna.

^as 14. Uloga semena – jedinstvo i razli~itost `ivih bi}a

U~enici nastoje da odrede va`nost specifi~ne uloge semena u opstanku i{irewu neke vrste.Mogu}e je razmatrati klasifikaciju upotrebom objektivnih kriterijumaoslawaju}i se na dokumentaciju, i na taj na~in naviknuti u~enike da ~itajukratke nau~ne tekstove.

Grupno

Mo`e se postaviti pitawe, na primer, tokom izlaska u prirodu (slu~aj kod~asa 2). Vrativ{i se u u~ionicu, u~enici zakqu~uju da su uneli zrna i semena(zrna sadr`ana u plodu) koja su se zaka~ila na wihovu ode}u (|onove cipela,vunenu ode}u).Ako izlazak u prirodu nije mogu}, nastavnik mo`e sakupiti semena i zatim ihpredstaviti u~enicima i inicirati zajedni~ka pitawa. Na isti na~in mogu}eje, uzimawem {umske prostirke (sloj li{}a i humusa), otkriti brojna si}u{nazrna koja {eta~ mo`e poneti na |onovima cipela.

40 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Slika 11. – Primeri semena koja lete, plivaju ili se ka~e

Mo`e biti pomenut sli~an na~in preno{ewa semena s mesta na mesto kod u~enikai `ivotiwa ({apa, krzno sisara ili perje ptica, i cipele ili ode}a u~enika).Osim toga, plodovi sa semenom i zrna mogu biti no{eni vetrom ili vodom.

U u~ionici, lepe}i ono {to su sakupqali na malom pravougaonom belom kartonu,u~enici }e formirati bogatu kolekciju, koju }e zatim klasifikovati. Zrna iplodovi sa semenima no{eni vetrom (laki su i imaju sistem za lebdewe), onino{eni vodom (obavijeni za{titnim slojem i snabdeveni sistemom za plivawe),ili pak oni koje prenose `ivotiwe (zrna i plodovi sa semenom se zaka~e za perjeili krzno {to zna~i da imaju ne{to ~ime se mogu zaka~iti, a {to je mogu}e videtipod lupom).

^esto su zrna uneta u organizam `ivotiwe, ali zbog wihove otpornosti ne bivajusvarena nego se izmetom ponovo izbacuju u prirodu.

Kori{}ewem literature potvr|uju se predlozi za klasifikaciju nekoliko bi-qaka, koju su predlo`ili u~enici.

Tekstovi ili crtani filmovi koji ilustruju osvajawe neke sredine od straneodre|ene biqke mogu tako|e biti kori{}eni (na primer, osvajawe pustiwskogostrva), mogu se pomenuti i biqke koje poti~u iz rudnika, a u wih su dospelepreko drveta donetog iz drugih krajeva koje je upotrebqeno za pravqewe svodova urudni~kim jamama, ili pak nedavne primorske vegetacije nekog vulkanskog ostrva,~ije se postojawe obja{wava preno{ewem semena ili plodova sa zrnima koje sudoneli more, `ivotiwe ili vetar.

Ove cvetne biqke imaju plod u kome je zrno, ali ono je takve anatomske gra|e damo`e da dospe do bli`e i daqe okoline i na taj na~in osigurava opstanak vrste.Mo`da je korisno naglasiti u~enicima i da je rasejavawe preko zrna specifi~noza kopnene biqke (ali ipak ne za sve). Taj stadijum `ivotnog ciklusa (seme)razvijen je na zemqi kod cvetnih biqaka i omogu}uje im da opstanu u periodimabez vode, kao i da zauzmu nove sredine.

Jedno seme, jedna biqka? 41

Uslovi za realizaciju ove teme

Materijal za grupu od 5 ili 6 u~enika

– Veliki broj uzoraka koje ~ine razli~iti elementi semena (so~ivo, pasuq, salata, za~ini, rot-kvica, `ito, kukuruz, „trava“, me{avina zrna za ptice...), elementi mineralne prirode (pro-stirka za ma~ku, pesak, {qunak...), elementi organske ne`ive prirode (zrna griza, male drvenekuglice);

– kutija od polistirena (ostala od neke ambala`e) i nekoliko mawih posudica (prese~ene fla{eza mineralnu vodu, posude za beli sir...);

– zemqa iz ba{te pome{ana s peskom;– nekoliko malih alatki neophodnih da se zrno poseje (na primer, ka{i~ica);– kanta za zalivawe ili prskalica;– nosa~i etiketa od drveta ili `ica;– ru~na lupa (ili binokularna lupa);– hidrofilna vata, papir ili upija~, nekoliko polistirenskih plo~a preostalih od neke amba-

la`e;– mali kartonski pravougaonici i lepak.

Predostro`nosti

Nastavnik upozorava u~enika na to da su neka zrna ili plodovi otrovni (ricinus, tis, velebiqe ...) i,ako je neophodno, izdvaja ih. Osnovno je po{tovawe elementarne higijene: prawe ruku i noktiju~etkom i sapunom ako je u~enik radio bez rukavica.

���

Zakqu~akOva tema je vrlo bogata, ne zahteva te`ak specifi~an materijal, a mo`e jeobraditi svaki nastavnik koji predaje drugi ciklus. Jedina ste~ena znawa su opojmu semena. Ona su skromna, ali moraju biti jasna jer }e u tre}em ciklusuposlu`iti kao ta~ka oslonca u vezi s razvojem biqke do cvetawa i u {estomrazredu u vezi s pojmom naseqavawa sredine biqkama.Razvijene metodolo{ke sposobnosti omogu}uju dinamiku saznawa koja sti-muli{e u~enika na radoznalost u odnosu na svoju okolinu i samostalno po-stavqawe pitawa. Familijarizuje se s pristupom koji koristi posmatrawe ieksperimentisawe, s ciqem da proveri svoje koncepcije, verifikuje hipotezei formira, zajedno sa odeqewem, skup znawa i ve{tina.

Izvori

Osnovna {kolaUneskov priru~nikJean-Marie Bouchard iz ekipe Ruka u testu

42 Predavawe nauka u {koli – ciklus 1, 2 i 3

Trajawe

Za ovu temu predvi|eno je ~etrnaest ~asova, koji mogu biti grupisani u pet etapa, koje odgovarajupo~etnim pitawima. Ova podela je promenqiva.

Preporu~uje se slede}e

Odgovaraju}e informacije mogu}e je na}i u slede}im radnim listovima: N° 4, „@ivotni stadi-jumi nekog `ivog bi}a“; N° 5, „Zajedni~ke funkcije `ivih bi}a“; N° 8 „Red u `ivom svetu“.

Dokumenta

– Video film o ubrzanom klijawu (klijawe gra{ka raspolo`ivo u CNDP).– Dokumenta koja omogu}uju da se identifikuje nekoliko plodova sa semenom kod drveta i travaprilikom {etwe (na primer: „Drvo, kako ti je ime?“ Arbre, guel est ton nom?, Ramond Tavernier,

Bordas, 1978).– Dokumenta, koja omogu}uju otkrivawe istorije nekoliko cvetnih biqaka (na primer: „Pri~a ocve}u“ – Historie des fleurs, Roselne de Aala et Mathilde Acard, Paris, Perrin, 2001).– Na internetu:www.jardin.ch/dossiers/germinationwww.snv.jussieu.fr/vie/dossiers/plantule

���