Javno Mnjenje -Skripta-FPN

7/25/2019 Javno Mnjenje -Skripta-FPN

1/36

Tomas B. Hobbes

Javno

mnjenje

Fakultet politikih nauka

Beograd, jun 2008.


2/36

2

~Konceptualni okvir~

1. Dve tradicije u istraivanju javnog mnjenja:

Savremene koncepcije o javnom mnjenju poznaju dve misaone tradicije:liberalno-demokratske i utilitarno-demokratske. U okviru ovih nastaju i odgovarajuimodeli javnog mnjenja, tanije diskurzivni i agregatni model.

Liberalno-demokratska koncepcija je istorijski starija i zaokruena u konceptufilozofije prosvetiteljstva. Njen osnovni cilj bio je usmeren ka osporavanju

apsolutuistike volje monarha, potencirajui kritiki, emancipatorski i libertetskipotencijal javnosti. Stoga, ovaj koncept se povremeno naziva i tradicionalnim.Najpotpuniji model ovoga razvio je Habermas.

Utilitaristi s druge strane izjednaavaju javnost sa celokupnom glasakompopulacijom, potencirajui njen konformiui i stabilizirajui koncept. Ovakvo shvatanjeje dovelo do razvijanja tehnika i istraivanja javnog mnjenja, zbog lake identifikacijepredmeta istraivanja.

Diskurzivni i agregativni model razlikuju se u tri glavne dimenzije:1. definisanje subjekta javnog mnjenja- prvi definie javnost kao posebnu

socijalnu grupu koja formira i politiki saoptava svoje mnjenje; u drugommnjenje je samo zbir javnih iskaza populacije.

2. karakter javnog mnjenja- rasprava o optem dobru; prema liberalima,mnjenje je iskazana opta volja do koje se dolazi pojedinanimrezonovanjem i ueem u javnoj debati; za utilitariste to je samonajrairenija ideja (to se proverava redovnim izbornim procedurama).

3. uloga javnog mnjenja u politikom ivotu- diskurzivni model potencirajuikritiki, emancipatorski i libertetski potencijal javnosti; agragativnipotencira stabilizatorsku, integrativnu i legislativnu f-ju (ono je odposebnog znaaja u izbornim turnusima).

2. Javna sfera - osnovne odlike i znaaj u demokratskom drutvu

Zajedniko i liberalno-demokratskom i utilitarno-demokratskom konceptu jeutemeljenje na ideji javnosti, proizvodu misli XVIII i XIX veka. Javnost kao takva jemedijum preko koga se politika vlast legitimizira i formira . Meutim, prva dilema okoovoga jeste da li je javno u odnosu na privatno, ili je javno u odnosu na tajno. U prvomsluaju javno je ekvivalent optem dobru, a u drugom ekvivalent dostupnom i otvorenom.Kako su se oba znaenja ouvala, to je danas javna sfera (javnost) u stvari socijalniprostorod opteg znaaja i dostupnosti.


3/36

3

Javnost se u drugom smislu prepoznaje kao neto razliito od gomile, mase ipublike, jer je mnogo kompleksnije, ali esto vaninstitucionalno. Tako gomila nastaje kaoodgovor na zajedniku emociju, a javnost kao reakcija na problem koja izazivasuprotstavljenu i racionalnu diskusiju.

Javnost moe biti i medij posredovanja javnih delatnosti. Ona je u ovom smislu

zahtev za transparentnim radom institucija.Formiranje javnog mnjenja, bilo da ga shvatimo glas prosveene klase ili plitkihmasa, zahteva javno rezonovanje koje se oslikava u kljunoj instituciji javne sfere -slobodnoj tampi. Slobodna tampa je konstitutivni princip zapadnih demokratija.tampa je kljuni inilac prirode javne komunikacije kroz koju se formira javnost. Danas,elektronski mediji formiraju po svojoj priorodi i drugaiju medijsku publiku, kojakoincidira umnogome sa javnou. Tako se poklapaju njihove fragmentiranosti, torezultira pluralizmom diskursa. Ovo i nije preterano bitno u svakodnevnom ivotu, ali jeod izuzetnog znaaja u kriznim situacijama. Iako neki kritiari smatraju da fragmetiranostdovodi i do nekohezivnosti drutva, ipak je pluralitet medijskih pristupa od vitalnogznaaja, kao nosioca javnog foruma. Stoga, mediji moraju biti nezavisni, i ne samo

formalno, ve i zakonomzatieni. To onda potaje sutina slobodnog drutva.

3. Podela drutva na sfere: Istorijat i evolucija javne sfere1

Sa pojavom i razvitkom ranokapitalistike privrede od italijanskih gradova prekoFrancuske i Nemake, do skandinavskih zemalja, simultano se konstituie jedna novasfera koja u tom periodu se zasniva na razmeni robe i informacija. Taj novi drutvaniporedak poinje da implementira trei stale kao relevantan- graanstvo koje ekonstituisatijavnu sferu.

Sa raanjem sajmova, prekomorske trgovine i berzi, raa se jedna nova mreahorizontalnih odnosa koja odbija da deluje ograniena okvirima zatvorenog politikogsistema. Sa robnim prometom nastaje i aktivna razmena informacija, dok trgovakigradovi postaju centar njihovog skladitenja. Ova potreba razvija i sistem pota koji jemogao da prenosi pisanu tampu. Ipak ovo i dalje ostaje privatna korespodencija,odnosno ona se odvija samo meu trgovcima. Zato o tampi se moe govoriti samo kadaiznoenje informacija postane opte i javno, svima dostupno. To se tek deava krajemXVII veka.

Meutim u XVI veku sledi definitivni raskid sa zatvorenim merkantilistikimtritem. Nova trita se organizuju, nastaju akcionarska drutva kao forme vlasnitva, asve to zahteva politike garantije. To inicira stvaranje nacionalne drave- birokratskogsistema sa efikasnom upravom i poreskim sistemom koji zadovoljava potrebe kapitala.Najbolji primer ove nove javne vlasti je odvajanje vladareve privatne imovine oddravne. Ovo dovodi do opte redukcije reprezentativne vlasti2.

Drava e tako postati jedinstvo nacionaliteta ali i graanstva, pa je pitanje ko jesuveren od ova dva. Habermas tvrdi da je nacionalitet taj koji pomogao graanskomprincipu da se implementira u dravu posle Francuske revolucije. Ta shema je uvekopta: racionalizacija administracije, osvajanje prava, i kulturne integracije. Iz

1Ovo pitanje bi trebalo zapoeti objanjenjem helenske javnosti, a koje se moe nai u okviru 8. pitanja o:)2Staleka vlast. Davno bee IPT, priznaete matori smo :-))))))


4/36

4

nacionalizma Francuske revolucije su se po Habermasu onda rodili blizanci: Nacionalnadrava i graanstvo. Sada graani kroz konsesuse do kojih se dolazi diskurzima,uspostavljaju jedan novi poredak bez konflikata u kojem je ugovorima sve dogovoreno.Habermas dakle zakljuuje da je samo takvo drutvo ono u kome se svi meusobnopriznaju, a time postaju slobodni i jednaki. Dakle nacionalitet i graanstvo su istorijski

kontigentni ali koceptualno razliiti.Na ovaj nain se stvara prostor za formiranje javne sfere. Ona je upravoobjektivizovana u stalnoj upravi i stajaoj vojsci, kao i garantovanom protokuinformacija. Javni tako postaje sinonim za dravni. Adresanti ove nove vlasti su graani -javnost, a plemstvo postaje upravni aparat (policija).

Graani su tako postali pandan dravi konstituiui u poetku odvojenu privatnusferu. Ovo je pozanto kao graansko drutvo. Glavna karakteristika ovoga jenukleizovana porodica koja je sama sebi posredstvom rada ogovorna za egzistenciju.Samim tim javno ne sme zadirtati u tu sferu. Privatnoj sferi pak nije dovoljno da samasebi bude izvor egzistencije3, pa samim tim privatizovana privreda trai proirenje nanova traita. Na taj nain, privatno postaje javno relevantno, dodeljivanjem onoga to

Arent naziva socijalnim. To znai da drava mora da garantuje uslove za uspenureprodukciju sveta ivota. Ipak, Habermas smatra da svet sistema, koji stoji nasuprotsveta ivota, eli da ovu reprodukciju integrie u sebe i kontrolie je (tzv. institucionalnoformiranje javnog mnjenja). Ipak, kao zakljuak moemo videti da specifina razlikaovog klasinog modela u odnosu na antiki jeste to se oikos zamenjuje tritem.

Glavno orue graanstva u ovim borbama je tampa. tampana novina imapriliku da se masovno deli, stvrajui publicitet. Kada je javna vlast poela da koristinovine (sistemska integracija) da bi objavljivala uredbe, poinje da je javlja pojampublike.

U inicijalnom periodu centralnu publiku ine pismeni, odnosno krem graanskogdrutva- pravnici, lekari, inovnici, profesori. Oni su publicum koji e krozprosvetiteljsku delatnost sputati ovo niz lestvicu ka narodu. Ovde, ve vidimo kakotrgovci padaju u zaborav. Ova nova javnost, ponekad nazvana i literarna, je svoje javneforume konstituisala u francuskim salonima, po krmama,javnim trgovima i etalitima.Javni problemi poinju da se tematizuju a time raaju i alternativne praktine solucije.

Vremenom publicum poinje sebe da posmatra kao partner javnoj vlasti ime seraagraanska javnost. Tada i vlast shvata da je domen privatnog i te kako javna stvar.To shvata i graanstvo, naroito kada shvati da je cilj prelaska iz privatnog u javno,reprodukcija ivota u sistem. Sistem ne moe da funkcionie ako nema legitimnost, palegitimtet postaje kiseonik sistema. To razara dravni merkantilizam i uspostavljaslobodno trite, koje je bilo prvi trijumf graanstva nad javnom vlau. To je graanstvouspelo preko onoga na emu je drava zasnovala svoju integraciju- kritiki publicumposredovan tampom.

Tako naune istine i novi modeli dravno-drutvenog ustrojstva dolaze do irokepopulacije. Javna sfera prestaje da bude drava. To je sada forum javne debate u kojimse privatna lica okupljaju kao publika da bi prinudili javnu vlast da poloi raune. Dvesu promene u ovome-publicum postaje publika, a publika je novi subjekt kome se vlastobraa.

3Ovde se moe dodati distinkcija izmeu primarnih i sekundarnig grupa iz 27. pitanja.


5/36

5

Ipak, danas se literarna javnost polako gubi, integriui se u svet sistema. Podnaletom savremene propagande, kritika javnost namesto da tumai i valorizuje kulturu,ona postaje konzument kulturnih dobara. Tako svet sistema uvlai kritiku javnost upotroako drutvo, ime ono gubi svoju kritiku dimenziju. Takva publika je sadazamenjena onim to je nekada bilo u njenoj slubi: interesnim grupama i politikim

partijama. Sada ova dva postaju nosilac javnog mnjenja, to umnogome umanjuje znaajkritikoga, budui da i jedna i druga forma slede samo svoje, a ne interese opteg dobra.Tako je svet sistema integrisao u potpunosti graansku javnost, kontroliui ivotnureprodukciju. Ta kontrola ide u dva pravca- ako je u pitanju privreda, onda je topodsticanje na veu potronju (potroako drutvo); ako je to politika, onda je podsticanjena veu izbornu izlaznost ime se partijske opcije legitimiu (omasovljena javnost). Nataj nain potroaka javnost apsorbuje politiku javnost. Umesto vladavine javnogmnjenja, posredstvom procesa dezorganizacije javnosti, danas imamo vladavinunejavnog mnjenja. Publika je sada tu da bi legitimisala vlast, a ne da bi je kontrolisala ibila njen glavni adresant. Praktina manifestacija ovoga ja nova drava blagostanja, kojasvojom upravnom f-jom poinje da zadire najpre u sferu zakonodavstva, a kada nju

kolonizuje, prelazi po opisanom postupku i na kolonizaciju sfere ivota.

4. Kritike koncepta javna sfera:

Javna sfera je danas nezaobilazan koncept u drutvenim naukama. Jedan oddominantnih koncepta u okviru ovoga, liberalno-demokratski, utemeljio je ono to danaspoznajemo pod imenomjavna stvar, ili javno dobronasuprot onom privatnom. Meutimproblem koji se javlja, je iskljuivost ovog koncepta prema drugim, alternativnimdiskursima, razmatrajuui samo onaj graanski.

Za komunikacijski relevantno promiljanje javne sfere tri najznaanije dimenzijesu njena egalitarna, racionalna, i suverena priroda. To znai da je javna sfera optedostupan socijalni prostor u kome se vode kvalitetna javne debate koje daju racionalneodluke, preko kojih se kritiki i sistemski kontrolie vlast. Samim tim i graanska sfera jejavni domen, forum ukome se definiu teme i razreavaju konflikti. Ipak ovakav konceptje doveo i do teorijskog promiljanja (XX vek) o omasovljenju javnosti kao ukupnimmiljenjima i stavovima u kome dominira ono najzastupljenije. Za Habermasa, ovo jedegradacija javne sfere. Habermas upozorava da ne smemo voditi rauna samo okvantitetu participacije, ve i o kvalitetu rasprave. Stoga su i nastale kritike javne sfere,ili barem njenog ranog koncepta, kao vrste potrage za reaktualizacijom izgubljenogznaenja. U tome je bitno razreiti tri kruga problema: privatno/javno, menjanjestrukture javne sfere, uloga elektronskih medija.

Kao nosioca ovih problema, Don Kin i Nensi Frejzer vide u nastojanju da sestruktura javne sfere podvede pod jedan integriui medij, javnu radio-difuziju4. Ovo nijeodlika samo savremenog drutva, ve je i na poetku uspona graanske klase, onapokazivala tendenciju ka sveoptem gutanju alternativnih javnih sfera. Habermas je biosvestan postojanja ovih, kako ih naziva plebejskih svera, ali je smatrao da e njihovoisticanje dovesti do refeudalizacije javnosti. Ipak ovako shvatanje prema feministikojkritici dovodi samo do zanemarivanja problema koji su oko nas. Zato Peters smatra da je

4Ovaj deo moe se koristiti i u pitanju vezano za feministiku kritiku a i u pitanju 22.


6/36

6

refeudalizacija dobra, jer ona predstavlja pozitivnu diskriminaciju drave u odnosu namanjine kojima je potrebna posebna, po obimu manja javna sfera. To dovodi dodekompozicije privatne sfere na privatnu i intimnu, ali kroz socijalizovanu javnu sferu,mnogi problemi koji pogaaju manje grupe se izvlae iz mraka intimnosti i postaju deojavne sfere. Socijalizovana javna sfera mora da omogui prostor za oglaavanje svih

grupa u javnim debatama.

5. Pluralizam javnosti i promene strukture javne sfere:

Javna sfera je danas nezaobilazan teorijski pojam u drutvenim naukama, s tomosobinom da postoji pluralitet razumevanja prema istorijskim epohama te je javna sferauopte. Prvobitno, tokom XVII i XVIII veka, javna sfera je bila orue onih koji su branilislobode od suverena despota (npr. slobodu tampe). Normativni ideal tadanje javne sferekretao se u okvirima srednje, iligraanske klase. Svoju inspiraciju za slobode su traili urimskoj republici i podeli vlasti. Sledstveno tome, republikanci su isticali znaaj javnog

duha i javne vrline. Po zavretku emancipatorskog procesa, javna sfera se preorijentie naprobleme ekonomije, odnosno eksploatatorskog nagona kapitalizma. Tako se javna sferavidi kao slobodni prostor, osloboen od marketinkih agencija koje pogaaju ta javnostitreba, a u stvari samo manipuliui njome. U teoriji, ovo je period pesimizma, kadaumovi poput Jaspersa, Arent, Habermasa, razvijaju teze o kapitalistikom potroakomdrutvu, koje je otueno od javnih debata i procesa javnog odluivanja. Robno ustrojstvoprivrede podstie sebinost a gui javno dobro, kapitalizam putem tampe manipuliejavnou, a elja za sve veim materijalnim dobrima tera radnike da rade due, to ubijaslobodno vreme potrebno za javne debate5. Na kraju XX veka, problem javne sferepokuava da se prevazie osnivanjem ustanove radio-difuzije u javnoj slubi. TakoNikolas Garnem smatra da radio-difuzija iri okvir javne debate koja se do sadakoncetrisala samo na dravu i trite. Ideal ovoga je javni servis u habermasovskomsmislu skupine ljudi koji zajedno umuju o javnim temama. Garnem smatra da trinoorijentisani mediji uvek suavaju prostor onoga to se na njima sme rei. Najveiproblem koji javna radio-difuzija ima jestu mali budestki izdaci koji gue njenuautonomiju.

Tehnoloka revolucija u broju kablovskih, lokalnih, i satelitskih televizija, polakounitava tezu o prirodnom monopolu javnog servisa. Dakle iluzija o jednoj integrisanojjavnoj sferi, iji je medij javni servis polako propada, a pluralitet javnosti uzima primat.Uloga nacionalne slube javnog servisa zastupljena je jo poetkom XX veka kada ju jeizumeu ostalih, formulisao Don Rajt, prvi direktor BBC-a. Tako, kada se preko radijaili TV prenosi kraljev glas, ili prineva svadba, cela nacija postaje jedno. Danas, ovakavstav je okamenjeno dogmatski, i slep pred izmenjenim tendencijama komunikacije.Danas komunikacija je pluralna i nevezana za odreenu teritoriju (dravu). Ovo nijenegativna refeudalizacija o kojoj govori Habermas, ve samo povezanost razliitih javnihsfera nejednakih obima. Javna sfera u ostalom se nikada ne javlja u idealno tipskom vidukao komunikacija dvoje ili vie ljudi proeta sporadinim mirnim konfliktima miljenja istavova, to podrazumeva jedinstvenu sferu. Ona je uvek izdeljena na vie sfera i tomikro, mezo i makro javne sfere.

5Sveee, sveee je popalooo, sveee je proopalo, svemuuuu je kraaaaj :-)))))))))


7/36

7

Mikro javne sfere su u poetku bile u krmama6ili knjievnim krugovima, dok suto danas lokalni prostori u kojima akteri diskutuju. Fiske smatra da je ovo stvar identitetalokalne zajednice koja onda to distribuira odozdo na gore. Ove mikro sfere su sutinskaodlike svih drutvenih pokreta, koji daju dijalektian odnos sa dravom. Ti pokreti su odvelike bitnosti za sadanji trenutak, jer su okrenuti ka njemu i reavaju probleme koje

prvo projektuju u budunosti, a onda spreavaju da oni postanu sadanjost. Kao takvioninisu vie utopistiki. Sredstva komunikacije su njihovo glavno orue u ovim pohodima.Oni kreiraju nove javne prostore gde se iskustva razmenjuju, teme nameu i problemireavaju. ak i askanje uz asicu pia moe biti preispitivanje pseudo-imperijalnestvarnosti, ali mogu imati i veliki medijski publicitet poput gay parada7. Kreiranje mikrosfera je karakteristino i za deiju socijalizaciju, to pokazuje primer video igrica ijikorisnici postaju jedan u potpunosti novi svet u odnosu na onaj etablirani. Ta deca pravebezbroj mikro javnih sfera koje se pale i gase neprestalno.

Mezo javne sfere su ustvari sfere unutar nacionalne drave, sfere odeljenostipublike, koje ponekada obuhataju i pogranine delove drugih drava i dijasporu. One suposredovane uglavnom velikim nacionalnim medijima. One su po obimu vee od mikro

sfera, ali kako ih je malo, onda su one uvek u odnosu nulte-sume (zero summ). Mezosfere i dalje uivaju znaajan kredibilet, mogunost disperzije informacija i brojnostpublike, pa se uskoro nee izgubiti.

Makro javne sfere8 su globalne sfere, bilo na reginalnom nivou (EU) bilo nasvetskom planu (CNN). Ove sfere obuhvataju u svoju mreu mnotvo nekada nezavisnihi lokalnih medija, a s druge strane razvijaju sve vie satelitski povezane komunikacijakesisteme. Iako je ovo od znaaja za razvoj globalnog javnog foruma, ipak motivi za ono suprofitne prirode. Njihova veliina, prema zakoniostima ekonomije obima sniava cenuizvetavanja, to predstavlja opasnu konkurenciju nacionalnim televizijama. Takoe,dravna regulativa se esto ne odnosi na ove medije, koji mogu da se sele tamo gde suarita. Ironija je da je javnost sve vie zainteresovana upravo za ove meunarodnedogaaje, to stvara fiktivnu svetsku publiku. Npr. susrete Gorbaova i Regana gledaocisu mogli da prate na CNN-u, ime su uivo pratili kraj hladnog rata. Ovakvi dogaaji suesto konjuktivne prirode i rasplamsavaju javne debate irom zemaljske kugle. Tako npr.posle pomenutih susreta, opasnost o atomskom naoruanju postaje predmet razgovoraobinih graana. Na kraju, treba pomenuti i injenicu da su mogunosti kompjuterskarazmene paketa prekookanskim daljinama potpuno preokrenule situaciju u korist ovihsfera. Internet je postao novo sredstvo masovne komunikacije, forum koji ukljuuje ilokalne i dravne i globalne sfere u sebe, prema interesovanjima aktera.

6. Dinamika privatnog i javnog/Feministike kritike javne sfere:

Problem sa Habermasom i generalno liberalnom strujom, lei u neprimeivanjuuspotnih dogaaja. Kao to tvrdi Tompson, moemo vekove suditi istorijski premaLoku, Kantu, Marksu, ali ako zaboravimo sve one stvari koje nipoto nisu kritiko-racionale, onda zanemarujemo povest javne sfere. Delager smatra da se romantiarska

6Pa i danas su... koliko profesora znate koji redovno diskutuju u Kovau? :-))))))))7Ili barem karakter masovne tue :-/////8Makro javne sfere se mogu koristiti i kao prednosti globalizacije u 21. pitanju.


8/36

8

vizija prosvetiteljstva o diskursima po salonima mora prevazii i nadograditi. Rezultatstatusa quo bi bio sveopti pesimizam.

Feminiskinje stoga smatraju liberalni teoretiari ne primeuju, ili ne ele daprimetepatrijahalni karakterjavne sfere. Javna racionalnost je uvek privilegija mukogroda, od antike do buroaskog drutva. One smatraju da je ovo proizvod svojine (koja ja

izvor slobodnog vremena) i patrijahalne podreenosti ena. Na osnovu ovoga NensiFrejzer daje koncept revizionistike istorije koja pokazuje u etiri pretpostavke zato jejavna sfere maskulinistika: jednistvena javna sfera ja pogodnija od neksusamnogobrojnih javnosti; diskurs treba ograniiti samo na deliberaciju javnog dobra;privatni interesi su nepoeljni; javna sfera pravi otru razliku izmeu civilnog drutva idrave. Tako je feministiki pokret pokrenuo akciju privatno je politikoda bi ukazaona iskljuenje ena iz domena javne sfere. I nije samo to iskljueno, ve i problemincesta, zloupotreba dece, sliovanje, kuni rad itd. Drugim reima, javno ne sme dazanemaruje ono to se deava u okvirima privatnog, jer je to samo izgovor za tolerancijupervertiranih familijarnih odnosa, a sve u cilju zatite slike idealno-funkcionalnogdrutva. Rezultat je getoizacija tema.

Jedna od dimenzija ovoga je i nemogunost socijalizacije iskustava. Tako temenikada ne dobiju holistiku panju ve ostaju fragmentirana. rtva porodinog nasilja udrutvu koje razdvaja privatno od javnog, nikada ne moe da dobije sistemsku pomo, ato dovodi do tiranije intimnosti. To a priori iskljuuje ene iz domena javnog, a uprivatnom one ostaju po senkom muke dominacije.

Naravno nije to jedini problem. Ovakvi problemi su inspirisali postojanjedrutvenih pokreta koji su se borili za njihovo reavanje. Meutim resursi javne sfere urealnosti nisu ba tako idealno distupni svakom akteru kako je to u teoriji. Zato akteriesto i odustaju od zamisli da se bore za svoju stvar, a ponekad ni ne ele (npr. manjinskeetnike grupe ne ele da koriste konvencionalni jezik). Stogase u dinamiku javnog moraukljuiti i prvatno jer partikularistiki diskursi su mnogo primereniji marginalnimgrupama nego dominantnim.

Kao nosioca ovih problema, Don Kin i Nensi Frejzer vide u nastojanju da sestruktura javne sfere podvede pod jedan integriui medij, javnu radio-difuziju.

7. Znaaj medija u formiranju javne sfere:

Smatra se da je osnov slobodnog drutva i koncepta javnog mnjenje slobodnatampa. Sa razvojem kapitalistikog trita, ukinut je monopol drave nad tampom, toje dovelo do novih, slobodnih i kritiki nastrojenih medija, koji postaju organ javnograzuma. Ipak, teorijska istraivanja znaaja tampe je danas diskutabilno, pogotovo akose uzme u obzir da je jedna od dominantnih teza ta da u predrevolucionarnoj Francuskojsu kruile senzacionistike novine, a ne filozofski spisi. Slina je situacija i saelektronskim medijima. Habermas ih potpuno zanemaruje time to javnu debatu stavlja uinterpersonalne okvire. Za njegovu tradiciju misli, mediji nisu vie od manipulacije. Odovog koncepta moramo odustati, budui da su mediji (tampani i elektronski) stvorilinovi okvir javne debate, neuklopljiv u ovaj dijaloki. Ovakva javna sfera ne poznajevrste granice, ona je uvek diskutabilna, a mediji su svima javno dostupni. toje veistepen dostupnosti medijskih resursa to je vea mogunost za uee u javnoj debati.


9/36

9

Mediji kao takvi onda izlau i koncepte postojanja drugih javnih institucija, razvijajukoncept transparentosti, i omoguavaju participaciju najirih grupa u javnoj sferi. Kaotakvi, mediji su stoer demokratskog drutva i nezavisni i od drave i od trita.

8. Javnost - razliita znaenja koncepta i definicija

9

:

Postoje izvesne potekoe u definisanju pojma javnost, naroito kada se uzme uobzir praktina sinonimnost sa terminima javno i javno mnjenje. ak otrgnute izkonteksta masovnog drutva i vraene u izvorni diskurzivni oblik, tekoa koncipiranjaostaje.

Javnim definiemo sve one priredbe koje su nasuprot zatvorenim drutvimadostupne svakom. Ali to to je npr. neka zgrada javna, ne znai da je otvorena zasaobraaj. Analogno tome, drava je javna vlast samo ako brine za javno opte dobrosvih graana.

Kategorija javnosti je ipak najsrodnija javnom mnjenju, ili dobro obavetenoj

javnosti koja kritikirezonuje. Subjekt ove javnosti je publika.Antipod javnom mnjenju je privatno. Privatno moe biti i javno mnjenje koje sedirektno suprotstavlja javnoj vlasti.

Javnost se prvi put istorijski javlja u helenskom periodu. U njoj je ustrojstvo takvoda se javnim smatrapolis a privatnim oikos, a meusobno su odeljena strogom granicom.Javni ivot ili bios politikos se uvek odvija na agori. Karakteristika javne sfere uhelenskoj tradiciji je i interpersonalna komunikacija. U ovom periodu sferu javnogkonstruie dokolica, kao proizvod robovlasnike privrede. Glava porodice, tj. otac je biotaj koji je uivao privilegiju dokolice i mogao je koristiti za drutveni angaman. On jetakoe bio odgovaoran da njegova porodica ne doivi javnu osudu.

Javnost je za Helene bila carstvo slobode. U njemu su svi jednaki i svi potujugraanske vrline. Ovakav model primenjen je i kasnije u klasinom periodukoji je poeood renesanse. Upravo zbog toga je javnost danas osnovni organizacioni princip politikogporetka, u kojojje onovni adresant graanska javnost.

Graanska javnost se moe shvatiti kao sfera privatnih ljudi koji okupljeni ine

publiku, a kojima je potrebna javnost regulisana propisima vlasti pa stoga je u

neprestalnom konfliktnom odnosu podvojenosti od javne vlasti10.

9Definisano prema Habermasu.10Makedo redefinise ovo iduiu pravcu toga, da se ovome jo moraju dodati graanske vrline. Makedo

prihvata Rolsovu i Dvorkinovu tezu o dvema moima graana: sposobnost za oseaj pravde, sposobnostoblikovanja plana ivota. On dalje postavlja pitanja, kako liberalna drava moe dodatno obrazovatigraane da koriste svoje moi, i koliko njihova prava u ovom pogledu trebaju ii. Da bi ovo objasnio

Makedo uvodi u raspravu pojamjavnog opravdavanja. Poenta je: pluralizam interesa i moi graana trebaartikulisati u javnim debatama, pod istim pravilima, tako da oni koji prou sud odgovornog graanstva,mogu zadobiti politiki znaaj. Da bi ovo postigao Makedo redefinie tri postulata liberalizma: relaciji

pluralizma i liberalnog drutva; pojma neutralnosti; odnosa privatno/javno. Makedo polazi od toga daliberalna drava nije neutralna, niti da do treba da bude, jer ona u moru interesa mora da izabere onaj koji jenajpraviniji za sve. Ovo razvija poseban liberalni karakter a koji se razvija kroz koncepciju javnogopravdavanja, koja u svom debaterskom statusu nije moralno neutralna. Isto tako i privatna sfera nijeimuna na penetracije ovog javnog suenja.Prim. autora- ovaj deo je preuzet iz TPS-, odnosno Podunavca :), te stoga ne mora se uiti!!!


10/36

10

9. Javnost - politiki aktivan subjekt:

Politiko javno mnjenje je oblik rasuivanja politike javnosti. Politika javnostje subjekt javnog mnjenja koja moe biti samo grupacija ljudi, pa je to oblik drutvenosti.Pojednac se samo posredstvom politike javnosti nalazi u ulozi subjekta javnog mnjenja.

Pojedinac je subjekt sopstvenog mnjenja dok ne ue u komunikaciju sa drugima. To jenuan socijalni proces, u kome pojedinac moe ostati izolovan, ali to je mnogo tee negoda se upusti u javnu debatu. Pojedinci koji mogu biti subjekt javnog mnjenja su voejavnog mnjenja, koji kreiraju isto u svojim sredinama. Ove voe su izuzetak kojipotvruje pravilo- pojedinci ne mogu biti politiko mnjenje jer ne poseduju dovoljnovelike socijalne energije. Voa mnjenja je stoga samo katalizator, a ne nosilac javnogmnjenja, makar ono bili kreirano na osnovu njegovih stavova. Ovako javno mnjenje nijesamo prost zbir individualnih stavova ve specifian oblik socijalnog grupisanja.

U grupama kao oblicima drutvenosti, ovek pronalazi svoju individualizaciju, jerse na taj nain izdvaja iz masa. Posredstvom nje pojedinac se ukljuuje u drutvo iresocijalne zajednice. Jedna od ovakvih vrsta grupisanja je i politika javnost koja ima za

osnovnu f-ju da posreduje izmeu drutva i drave ukljuujui svakog pojedinca u todrutvo. U pitanju je mehanizam razreavanja konfliktnih situacija izmeu oveka,drutva i drave na nenasilan nain. Politika javnost omoguava korienje sredstavakoje pojedincu nisu individualno dostupna. Politiku javnosti odlikuje odsustvohijerahijske i vertikalne strukture- organizacija nije vrsta. To samo znai da u njojvladaju zakoni reciprone komunikacije. Stavovi se razmenjuju po realtivnoobjektiviziranom principu, u zavisnosti da li je javno mnjenje- mnenje veine.

Iako kada se kae javnost, misli se na politiku javnost, ona ipak ima i druge,prethodne oblike. To sumase i publika.Masa je anglomeracija mnotva pojedinaca. Onenemaju direktnog uticaja na vlast i veoma su labilnih struktura. Stoga je masama inajlake vladati, a njihova spontanost se moe pretvoriti u organizovanu akciju. Ona jesamo latentna socijalna sila. Publika, iako je podjednako labilana kao i masa, imakarakteristiku da moe da opstane dokle god postoje tzv. stvaralki centri poput masmedija. Veza izmeu publike je dakle samo psiholokog karaktera. To je isti afinitetveeg broja ljudi, koji sem preko tog npr. TV ou-a nisu nikako drugaije povezani.

Politika javnost je prelaz izmeu masa i dravne vlasti koju karakteriu aktivni

pojedinci u sferi politike prakse povezani psiholokim vezama i relativno trajnim

stavovima u politikoj sferi drutva.Javnost eli da se bavi i reava socijalno relevantne probleme, dok mase to ine

stihijski. Masa ima destruktivno praznu energiju, dok politika javnost ima kanalisanu iprofilisanu energiju. Snaga politike javnosti je u tome to moe da pokrene svojomenergijom energiju masa upotrebljavajui je protiv javne dravne vlasti. Iako ima mnogolabaviju strukturu nego partija, upravo zbog te svoje specifine veze sa masama, politikajavnost je ravnopravan partner vlasti. Tard smatra da je politika javnost neminovaninilac demokratskih procesa. Ona je poslednja forma grupisanja koja nadmauje svepodele u drutvu.


11/36

11

10. Mase i gomile u javnom ivotu:

Mase su najednostavniji masovni oblik grupisanja ljudi, koje karakterie prostornabliskost ali duhovna odeljenost, u tom smislu da nemaju svi u masi istu ideju zbog egasu ba tu11. Masama je i najlake manipulisati, i predstavljaju najdestruktivniju snagu

drutvenosti.Le Bon definie gomilu kroz dve koncepta. Gomila u obinom smislu je skuppojednica bez ikakve specifikacije. Organizovana gomila ili psihologija gomile je onajskup pojedniaca koji imaju iste vodilje, namere, i ciljeve. Samim tim pojedinci vie nisusvoji kada su u gomili, oni su sadajedno novo telo i jedna nova dua. Gomila po Le Bonumisli u slikama, a ne pomou inteliencije. U gomili vai princip najslabije karike: idejamora da bude dostupna i razumljiva i najniem sloju. Ako i misli, ona to radi uapsolutnim kategorijama, po principu crno/belo. Demagogija je osnovni vid obraanjagomili12.

Glavna razlika dve tradicije u istraivanju javnog mnjenja jesu u shvatanju obimasubjekta javnog mnjenja, odnosno dok liberalni koncept smatra da je to samo ona kritika

i racionalna javnost, dotle utilitaristi to proiruju na celokupnu populaciju. Ipakempirijska istraivanja pokazuju da postoji oko 10% permanetno zainteresovane javnostiza politike probleme, pa to donekle ide u prilog liberalima. Ipak, ni liberali vie ne beeod toga da je koncept javnosti omasovljen. Posledica demokratizacije jeste jednako pravoglasa, ak i onim nezainteresovanim za javne vrline i javna dobra, a to predstavljaopasnost. ak i to kritiko jezgro biva utopljeno u masu, pa omasovljena javnost gubisvoju differentia specifica- kritiku dimenziju.

Iako je omasovljena javnost podlona manipulaciji, ona i dalje predstavlja jakubranu autoritarnoj vlasti. Ipak, danas teorije o masnovnom drutvu pokuavaju da svedujavnost na masu. Za njih je javnost masa XX veka, i dalje troma, manipulativna ipodlona emotivnim reakcijama. Ali ove teorije ne uzimaju ozbiljno u obzir novemogunosti elektronske komunikacije i fragmentiranost javnosti i tema po javnimforumima. Zajedno sa drutvenim pokretima, medijska publika iako mozaina u novompostmodernom drutvu daje sasvim novi smisao javnosti, koji je definitivno odvaja odmasa. Masovno nije vie kvantifikacija, ve je jedan novi kvalitet komunikacije koji prviput posle rodovskog drutva dozvoljava dostupnost informacija svim lanovimazajednice. To je pojava kapilarnog drutva. Termin masovni vie nije odgovaraju kadaelimo da oznaimo inertnu i neizdifirenciranu grupu. Danas civilno drutvo u kome jesituirana javnost vie nije ograniena samo na sferu graanskog, koji zanemaruje ostalediskurse. To unitava osobine masa, jer u njima pojedinci i grupe ne mogu da pronausvoj identitet. Ukoliko javnost ne moe da izraava svoje miljenje ve samoreprezentuje vlasti iz centra, onda se ne radi o demokratskom drutvu. U f-jireprezentacije, javnost nije nita vie od totalitarno mobilizovane mase. Ipak, i poredpozitivnih trendova masifikacije javnosti, Habermas zamera nepostojanje interprsonalnekomunikacije. Odeljenost politike javnosti moe dovesti do podjednake destruktivneenergije, nezavisno od toga koliko emancipovana ta javnost bila, smatra Habermas.

11Vrlo esto, uei razne predmete, studenti FPN se oseaju kao da su u masi- pojma nemaju zato to radesebi!!! :-))))))))12Ovaj deo je preuzet od nediplomiranog arhitekte Vukaina Pavlovia (za sve koji nisu znali, sluaonica

br. 3 koja je oblikovana u slovo P, je njegovo remek delo) :-))))))


12/36

12

11. Javno mnjenje, odlike i znaaj:

O pojmu javnog mnjenja i dalje ne postoji teorijski konsesus. Teoretiari poputDarenta ak smatraju da javno mnjenje se ne moe opisati, ne moe mu se odrediti

priroda i teko ga je meriti. ak i da istraimo mnjenje koje se odnosi na stvarnost, moenam se desiti da stvarnost ostane skrivena, smatra Darent. To govori o tome da je ustavovskoj struktri, javno mnjenje pre afektivno-voljna, pa tek onda kognitivna struktura.Ali mnjenje je uvek deo neke stvarnosti pa njegova priroda lei upravo tu. Upravo zbogtoga Gruin obre problematiku- tekoa odreivanja javnog mnjenja je u njegovojunutrnjoj strukturi koja se sastoji od socijalnih, psiholokih, ideolokih, logikih i drugihkomponenti.

Istorijski, termin javno mnjenje prvi je upotrebio Ruso, iako on jo uvek nijerazvio pojam kritike javnosti koja javno rezonuje, ve je mislio na javnost po ugledu nagrku agoru. Pojam javnog mnjenja stupa na teorijsku scenu u predrevolucionarnojFrancuskoj XVII veka, kada i republikanci i rojalisti uviaju snagu ovoga. Od ove

revolucije, vlade ne mogu da opstanu ako ne potuju javno mnjenje. Kristijan Gavre jemeu prvima pokuao da definie javno mnjenje sporazum mnogih do koga se dolopojedinanim rezonovanjem o datom predmetu. Hegel takoe obraa panju na ovuproblematiku, definiui javno mnjenje kao slobodu da se razonuje o optim poslovima ijavnim stvarima. U amerikoj teoriji, Lovel prvi put uvodi konfliktni moment mnjenja-ono je prihvatanje izmeu dva ili vie sukobljenih racionalnih miljenja. Olport smatrada se mnjenje uvek javlja kada se oko neke grupa postave odreene teme. Dajsej uvodi imogunost da mnjenje bude zasnovano na predrasudama. Na kraju Albig uvodi u ovajdiskurs preduslov da neto moe biti predmet javnog mnjenja samo ako je kontraverzno idiskutabilno.

Evropska tradicija neto drugaije posmatra mnjenje, pa tako tecel i Tenis gadovode u vezu sa unifikovanim eljama i vrednostima o nekim temama. Lajper smatra daovo proizvodi stav o tome kako delati u odreenim situacijama. Kako Uledov zakljuujesve ovo je jednoduno razmiljanje naroda o pitanjima socijalnog ivota koja zahtevajupraktina reenja. Zato J. orevi smatra da se javno mnjenje sastoji od svih stavovakoji su stvarni i izraeni.

Javno mnjenje oznaava oblik kolektivnog rasuivanja politike javnosti o

aktuelnim drutvenim situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za ivot i praksu

socijalnih zajednica.F-ja javnog mnjenja je stimulisanje subjekata politike prakse na odreeni tip

drutvenog ponaanja u procesu reavanje drutveno relevatnih problema.Javno mnjenje je kolektivno rasuivanje, i to je manifestacija unutarmnjenjskih

procesa. Ono je prosuivanje predmeta o kome se radi na koje deluju kako stimulansiempirije, tako i itav niz psiho-sociolokih determinanti. To je jezgro procenjivanjapojednaca o drutveno relevantim situacijama. On se odvija pod vrednostima jer seuobliava na osnovu stavova, i spoznajnojer se interakcijama u politikoj javnostiizotrava svest o relevantnosti. Rasuivanje generalno pomae dijalektikom formiranjujavnog mnjenja i time omoguava akterima da dokue politiku stvarnost.


13/36

13

Javno mnjenje kao forma eksplikacije stavova ima za cilj da objektivizira naestavove u prostoru javne sfere. Kao takvi, stavovi dobijaju svoj vrednosno-logiki izraz.Bez ovoga, stavovi bi bili emprijski nedokuivi.

Javno mnjenje je faktor razreavanja aktuelnih drutvenih problemskih situacija, ikao takvo ono zadobija svoju politiku formu onda kada problem ne moe da se rei bez

intervancije drave. Politika javnost daje demokratski karakter razreavanju drutvenihproblema.Funkcije javnog mnjenja mogu biti: eksplikativne - kada imaju formu eksplikacije

stavova; istimulativne - kada se poziva na odreeno drutveno ponaanje. Javno mnjenje moe i da determinie ponaanje pojedinaca i grupa, podstiui

celishodno ponaanje u cilju drutvene reprodukcije, ili sankcioniui pojedinaponaanja.

12. Struktura javnog mnjenja: socijalne i psiholoke komponente13

Psiholoke komponente.Javno mnjenje je pre svega manifestacija svesti. Ono jepsiholokog porekla uz pripisanu socijalnu komponentu. Dejstva psiholokihdeterminanata dolaze do izraaja u procesu formiranja javnog mnjenja posredstvomstavova, koji trajno utiu na ponaanje pojedinaca.

Menjena su pod neposrednom kontrolom stavova pojedinaca i grupa. Procesformiranja javnog mnjenja i formiranja stavova teku paralelno. Formiranje javnogmnjenja zavisi i od odnosa materijalno-ekonomskih i psiholokih determinanti. Ovajodnos se ispoljava na tri nivoa:

Individualni nivo ponaanjaje deo ovekove aktivnosti koje karakteriu slobodnoispoljavavanje psiholokih determninanti, jer nema jakog socijalnog pritiska. Tu dolazedo izraaja emocije, intuicija, predstave. Mnjenja izraena na individualnom nivou mogubiti emotivno prenaglaena.

Grupni plan ljudskog ponaanja je onaj u kome se drugaije ispoljava akcija zboguticaja grupe. Najvanije su socioekonomske determinante. Uesnici komunikacije uvekpodruju svoja mnjenja grupnim. Postoje i jae determinante od ekonomskih kakva jereligiozna praksa.

Optedrutveni plan ljudskog ponaanja. Ovo je nivo delovanja pojedinaca igrupa vrsto organizovanih u kolektive i institucije. Na ovom planu izrazitije delujumaterijalno-ekonomski nego psihiki inioci.

Socijalne komponente. Drutvena sredina ima veliki uticaj na ovekovupercepciju sveta, pa time i formiranja mnjenja. Ovo uslovljavanje se vri kako nakolektivnom tako i na individualnom nivou ljudskog ponaanja.

Da bi se mnjenje formiralo potrebno je razliita mnjenja inspirisana posebniminteresima dovesti u meusobnu komunikaciju. U procesu komunikacije svako mnjenjedolazi u dodir sa svaijim14. Da bi se formirala javnost potrebno je da se nadrastu

13Tekst ovog pitanja je preuzet iz skripte, ne iz knjige! Koliko autor zna, ovo pitanje treba da se sprema izT. orevia,ali nije mogao da nae konkretan tekst :-(14To je ta teorijska orgija koja ovaplouje na svet. Svako sa svakim ,svi sa svima, pa ivela sloboda!: -))))))


14/36

14

izraene podele u drutvu, i kada se jadnom nae zajednii imenitelj za razliitomotivisana mnjenja, komunikacija je uspostavljena.

Poto su mnjenja uslovljena stavovima, koji su opet posledica raziliitih socijalnihuloga, moemo rei da je mnjenje uslovljeno razlikama u socijalnom statusu pojedinca.Drugim reima ono zavisi od materijalno-ekonomskih prilika.

13. Veza javnog mnjenja i stavova:

Alport definie stav kao mentalno i neutralno stanje spremnosti, formirano naosnovu iskustva, koje vri direktni ili dinamiki uticaj na reagovanje pojedinaca na

objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir. Dakle, stav je steena a ne uroena osobina,koja izaziva neko ponaanje. Stav je u socialnoj psihologiji predstavljen kao najbliisrodni pojam mnjenju. Mnjenje je samo specifikacija stavova koji su po prirodi opti, naneke konkretne, praktine situacije. Kao takvi, stavovi su trajniji od mnjenja, pa se i teemenjaju. Ajzek smatra da vie specifinih mnjenja formira stav o nekom objektu.

Stavovi mogu biti lini i socijalni, politiki, estetski i dr., i stavovi koji serazlikuju na osnovu logike zasnovanosti.Sturkturalna teorija stavova objanjava da se oni sastoje iz tri sfere: kognitivne,

emocionalne i konativne komponente.Kognitivna komponentasu sva ona znanja koja imamo o predmetu o kome postoji

stav. Ovo obuhvata i sudov preko kojih se objekat valorizuje.Emocionalnu komponentu ine oseanja vezana za objekt o kome postoji stav.Konativna ili voljna komponentaje tendencija da se neto uini u odnosu na

objekat o kome imamo stav, u cilju razvijanje pozitivnog, odnosno suzbijanja negativnogstava.

Javno mnjenje,budui da je oblik kolektivnog rasuivanja,se javlja kao spoljnamanifestacija unutranjih zbivanja kroz koje se trenutno odvija organizacijaemocionalnih, kognitivnih i konativnih elemenata strukture stava. Pritom Darentnapominje da je javno mnjenje po formi logiko-saznanjan (kognitivna) eksplikacijastavova, ali po sutini, to je preteno afektivno voljna (konativna) eksplikacija. Afektivniaspek stava deinie se kao evaluacija ciljeva sa kojim je objekt povezan. Jednom stvorenaafektivna reakcija ne samo da deluje na ponaanje, ona deluje i na saznanje o datomobjektu.

Fibajn i Ajzen nam ipak pokazuju da moe doi do neslaganja stavova ioekivanog- manifestnog ponaanja, odnosno mnjenja. U tom sluaju mora doi (ee)do promene mnjenja, ili (ree) do promene stava. Funkcionalisti naglaavaju upravo ovajmomenat promene stava, kao jedinu relevatnu ocenu njegove vrednosti za pojedinca iligrupu15. Tako Kac tvrdi da upravo u procesu menjanja stava upravo je najizraenijacelokupna struktura stava, tj. sva tri elementa. Prema ovoj teoriji razlikujemo etiri vrstestava: afektivni stavovi- gde preovladava emocionalna komponenta (karakteristini zamase); intelektualizovani stavovi- gde preovladava kognitivna komponenta(karakteristina za pojedince); stavovi-akcije- gde preovladava konativna komponenta(karakteristini za javno mnjenje) i; uravnoteeni stavovi gde su sve komponentezastupljenje.

15Ovaj deo sada treba povezati sa promenama u formiranju javnog mnjenja, tj. sa pitanjem br. 31.


15/36

15

Naroito bitna veza za izemu stavova i mnjenja jeste osobina ljudi da proteirajukognitivnu konzistetnost, odnosno da se jednom steeni stavovi teko menjaju ili da neposotiji nekonzistentost izmeu raliitih stavova koje posedujemo. Bez ovoga, javnomnjenje nikada ne bi moglo da postigne konsenzus oko osnovnih i drugih srutvenihpitanja. Tako Hajder nam daje teoriju kognitivne ravnoteepo kojoj ljudi uvek gledaju da

usklade sopstvena znanja o objektu sa znanjum o okolini i znanjima drugih ljudi o istomobjektu. Tako se na osnovu stavova i formiraju razliita mnjenja u vidu konkre tizacijestava o nekom objektu. Ako doe do neravnotee, automatski se tei ka uspostavljanjubalansa, i to se po Hajderu uvek deava. Ovu teoriju blansa nadograuju Osgud iTanenbaum, koji smatraju da ak iako sam pojedinac ne moe da se vrati u ravnoteu , toe se postii vrenjem komunikacionog ili persuazivnogpritiska od strane okoline. Nataj nain pojedinac vie ne vreduje sam stav, ve izvor koji mu namee promenu. Sampojedinac e uvek teiti kongruenciji (podudaranju) da e promene u vrednovanju uvekii u tom pravcu. Upravo je ovo komponenta na koju raunaju instucije kada ele daformiraju mnjenje sa predvivim uinkom.

Festingerova teorija kognitivne disonance je u posebnoj vezi sa formiranjem

javnog mnjenja. On polazi od teorije uporeivanja prema kojoj ljudi ele da im sestavovi poklapaju. Za pojedinca, ali i grupu, ispravan stav je poklopljen stav. Ali ako sene poklope onda dolazi do disonancije, odnosno do logine neusklaenosti dva stava.Rezuleta disonancije je razliit, poev od menjenja ponaanja, preko izmene samo delastrukture stava, do nadogradnje stava, ili ignorisanja postojanja neskalada. Ako netomora da se menja, onda uvek postoji izbor, a kako nikada ne moemo biti sigurni da jeizbor pravi uvek sledi iskustvopostizborne disonance. U donoenju odluke o izboru uveknam pomau spoljne informacije koje e veliati na izbor, a umanjivati vrednostodbaenog. Ovaj proces moe biti dui ili krai, a to e direktno determinisatizadovoljstvo postignutim ciljem. Dakle, to je disonancija bila dua, to se tee foriralomnjenje, ali jednom formirano, teko e se ponovo menjati. U ovome sam cilj nije odpresudnog znaaja za valorizaciju mnjenja, ve uloeno vreme i trud da se ono formira.

14. Problematine situacije- objekt javnog mnjenja:

Predmet javnog mnjenja su socijalne situacije koje su protivurene drutvenimkretanjima preobraene u drutveni problem. Meutim kada treba da se odredi ta suprotivurenosti drutva, onda u teoriji nastaje problem.

tecel i Olport smatraju da klasifikacija mnjenja prema njihovom predmetupredstavlja Sizifov posao. Tako tecel navodi primer Nelzonove klasifikacije napersonalna mnjenja, politika mnjenja, rasna mnjenja i religiozna mnjenja, postavljajuipitanje gde tu smestiti npr. feministikogledite. Olport smatra da ovakve klasifikacijeciljaju samo na najoiglednije drutvene situacije, ne prikazujui onu skrivenu realnost.Suprotno ovome Olport predlae da se mnjenja prouavaju sa stanovita forme ilivrednosnih sudova na osnovu kojih se izriu. Problematino sa ovim jeste to su afektisamo deo mnjenjskih procesa, pa se ni tako ne moe dobiti potpuna slika. Drugi problemistraivanja mnjenja na osnovu njihove forme jeste trajni uticaj npr. konzervativnihdrutvenih mnjenja, odnosno prema ovoj teoriji, mnjenja bi bila zauvek determinisananekim definisanim drutvenim vrednostima, koje ne moraju adekvatno da odgovaraju na


16/36

16

neki problem. Samim tim ove teorije potenciraju o ijem je mnjenju re, a ne ta jepredmet tog mnjenja. Ova teorija bi bila u redu da su mnjenjski procesi ogranieni samona individualne radnje, a ne na drutvene procese. Drutveni mnjenjski procesi trae jakporiv da pokrenu svoje kritiko miljenje, a to je mogue samo ako panju usmerimo kapredmetu koji izaziva kontraverznost. Objekt mnjenja postaje onaj podstreh za goruu

situaciju koja aktivira politiku javnost.Javno mnjenje odreeno prema predmetu formiranja unifikuje zajednicu u stavuprema goruem problemu, stavljajuu u stranu sve razlike koje bi inae ostale da vaeukoliko bi usvojili odreenje prema formi. Na ovaj nain ljudi su spremni da zaboraverazlike i da se usmere na pragmatino reavanje situacije. Po vraanju na status quo, ljudie ponovo zauzeti svoje stavove. Ovako shvaeno javno mnjenje se bori i protivkonformizma i podstie na aktivnu politiku javnost.

Boris Gruin smatra da u problemu pristupanja odreivanja objekta javnogmnjenja treba poi najpre od tekoa opteg odreivanja javnog mnjenje, a potomodrediti formalne kriterijume kako jedna pojava nezavisno od sadraja moe postatiobjekt javnog mnjenja. Saznajne mogunosti javnog mnjenja su takoe krucijalne, jer

male sazanajne mogunosti ne daju korespodentnu sliku stvarnosti. Tako objekt javnogmnjenja moe biti i pojavna stvarnost i subjektivna stvarnost (npr. ideje). Zbog ovihodreenja, granice istraivanja objekta javnog mnjenja postoje, jer esto taj objekt nijenauna ve svakodnevna svest. Uostalom, f-ja javnog mnjenja i jeste da izrazi kritiki tj.vrednosno afektivno-voljni odnos politike javnosti prema drutvenim situacijama.Drugim reima javno mnjenje ni nema saznajnu f-ju, ono je prvenstveno reakcija naemirijske nadraaje. To je i dovoljno da javnost moe da identifikuje problematinusituaciju, a onda ide glavna f-ja, tj. kritika valorizacija objekta mnjenja.

Kada je ovako odredio domene saznanja javnog mnjenja Gruin je postavio tezuda jedna pojava moe biti objekt javnog mnjenja ako ima dovoljan nivozainteresovanosti politike javnosti, nivo diskutabilnosti, i nivo kompetentosti politike

javnosti.Jedna pojava naravno mora da ima individualnu zainteresovanost, ali ako postoji i

drutvena zainteresovanost, onda na taki preseka ove dve to prerasta u javnuzainteresovanost. Gruin to ilustruje primerom razvoda braka. Mogu se poznate ilinepoznate linosti razvoditi, ali sve dok to ne dosegne stepen koji e intrigirati javnost, tose ne moe smatrati javnim problemom. Uestalim razvodima ugroava se socijalnavrednost zajednice, pa sam razvod braka i nije toliko objekt javnosti, jer je on samosadrina, dok je ta ugroena vrednost kao pojava ustvari objekt javnog mnjenja.

Ako je neto predmet jednoglasnosti politike javnosti to ne mora biti i predmetjavnog mnjenja. Javno mnjenje se formira samo u diskutabilnim, razilauim ikonfliktnim situacijama, a ne u mirnim i prihvatljivim. Element izbora u okviru ovogsuda je esencijalan. Dakle samo one teme koje izazivaju oprena stanovita mogu bitipredmet javnog mnjenja. ak ni tabu teme ne mogu biti predmet mnjenja.

Kopententnost politike javnosti zavisi od ve navedene granice saznanja. Ako jemogunost saznanja dovoljna, kritiki sudovi e biti okrenuti ka reavanju tih problema.Ta nekometentnost sa druge strane moe biti organska, ukoliko su to neke uroenenesposobnosti koje donosi epoha u kojoj ivimo, ili neorganska ukoliko je nametnutapropagandom, neinformisanou, itd. Gaston Bare ak smatra da je politika javnost a


17/36

17

priori nekopetentna, ali da se ta protivurenost razreava posredstvom voa javnogmnjenja.

15. Ogranienja javnog mnjenja:

Ve iz samih teorijskih paradigmi vezanih za javnost moemo videti da postojeizvesna ogranienja koja se nameu prilikom sueljavanja tih paradigmi. Tako dokprosvetiteljska tradicija insitira na kritikoj f-ji, dotle utilitaristika struja potenciralegislativnu ili stabilizirajuu f-ju javnosti. Ova dva se umnogome iskljuuju, pa ipak ijedna i druga su bitne za demokratski poredak- prva kao aktivno-mobilizatorska snaga,druga kao sredstvo za reavanje konfliktnih situacija. Na taj nain mase ne izlivaju svojuenergiju eksplozivno ve kontrolisano. Ipak vlast ima za cilj da pasivizira ovu energiju iparalizuje njenu kritiku ulogu. Ovo olakavaju neke osobine javnog mnjenja kakve sukonformizam i podlonost uticaju elita u procesu njegovog formiranja.

Konformizam je osnovna na kojoj se zasniva stabilizirajua f-ja javnog mnjenja.To je teza koju najjasnije zastupa Elizabet Noel-Nojman kroz svoju teoriju o spirali

tiine. Ona smatra da ak i onaj najkritikiji core javnosti, usled straha od izolacije odveine, utapa se u nju, a to je smatrao i Tokvil. Konformizam je klju njenog pristupa -ljudi odbacuju nove stavove samo zato to su novi. Tako javno mnjenje nije nite drugood stavova o konzervativnim temama koje pojedinci smeju javno da kau. O novimstvarima se retko ili nikada ne raspravlja. Zato Nojmanova smatra da od konceptakritikog javnog mnjenja traba odustati, jer ono je invencija, a to se empirijski ne moemeriti. U javnosti se moe stvoriti jedino klima mnjenja- ili e se o izvesnim temamautati u strahu od izolacije, ili e se o njima glasno priati ukoliko imaju veinskupodrku. Kako god radi se o konformizmu kao begu od izolacije i sopstvene razliitosti.Ipak Nojmanova smatra ja ovakvo javno mnjenje nikako nije bezvredno- ono formirakonsensus.To je glavno oruije pred kojim i najautoritativniji vladari zaziru.

Olport smatra da se ponaanja menjaju drastino makar ako neko smatra da idrugi misle slino njemu. Ponekad ove procene mogu biti pogrene, pa dolazi do efektaignorisanja veine, koji znai da pojedinci idu suprotno mnjenjskim tokovima, usled togpogrenog tumaenja. To nije neznanje, ve znanje o osnovnim stavovima, ali pogrenotumaenje informacija. Ono se onda ne pojavljuje kao problem individualne, kognitivneili motivacione baze ve pogrena percepcija veinskih i manjinskih mnjenja.

Ogranienja javnog mnjenja javljaju se i u procesima formiranja. Spontanoinicirana mnjenja su najjaa kritika vlasti, pa ona institucionalna mnjenja padaju prednjima ukoliko ne uspeju da utiu na samo foriranje spontanih mnjenja. Institucionalnamnjenja posredstvom medija pokuavaju da formiraju spontana ili, ako su ve formiranada ih modifikuju. Ukoliko medijski posredujemo mnjenje, onda ono nije nunoukorenjeno u stavove pojedinaca (kao spontano), pa ga je lake i menjati. Ovo je snanooruije vlasti kojim se menja mnjenje po potrebi u kriznim situacijama. U demokratskimdrutvima postoje vrednosti koje se uvaju uz stalne inovacije, dok su promene uautoritativnim neprestalne, a u cilju da se ne formira kritiko mnjenje. Za vremeformiranja javnog mnjenja na njega se moe uticati postavljenjanjem agenda iliinicijalnim reagovanjima na situacije. Ukoliko su spontana mnjenja ve formirana, ondaona u demokratskom drutvu najee dobijaju podrku. Obuzdavaju se samo unedemokratskim drutvima, i to razliitim, metodama poput fabrikovanja glasina.


18/36

18

Glasine su u stvari sve mogue alternative iznete u javnost, ali pravo reenje se uva.Alternative rasipaju socijalnu energiju, da se ni jedno mnjenje ne bi konstituisalo kaoveinsko. Potom se sve alternative stavljaju u isti ravan, pa se pravo reenjemarginalizuje i trivializuje. Na taj nain i ona postaje deo manje moguih reenja,odnosno ono ostaje van komunikacije, a javnost postaje izmanipulisana.

~Politika komunikacija~

16. Teorija maksimalnih medijskih efekata:

Poetkom XX veka, smatralo se da su mediji omnipotentni, nata su uticaleistorijske okolnosti poput sveskog rata, pojave radija, masovne porpagande i sl.Istraivanje mnjenja i stavova takoe je uvelo novo svetlo u prouavanje medijskihefekata. Takoe teorije o masnovnom drutvu su uticale na stav da su mediji ti koji mogumilionske mase pokrenuti na akciju. Dakle postoji nekoliko pretpostavki koje suformirale ovu teoriju: nastanak masovne publike, modernizacija i urbanizacija kaopromenjive drutvene tendencije otuene od humanih procesa i podlone manipulaciji,

urbani ovek kao bespomoan i manipulativan, i da su masovni mediji isprali mozakljudima tokom Prvog svetskog rata.

Prema teoriji o masovnom drutvu, sa industrijalizacijom i razaranjem starihdrutvenih organizacija, gube se linosti pojedinaca, utapaju u masu, a koja biva

podlona manipulaciji elita. Mediji su instrumenti ovoga. Na taj nain nastaje pojammasovne publike, koji je umnogome kroz empirijska istraivanja uobliio Herbert Blumer(ikaka kola). U masovnom drutvu mediji su najdirektniji uzronik promena. To jetakozvani hipodermiki model, u kome mediji ubrizgavaju ideje u pasivnu publiku, saciljem promene ponaanja. Komunikacija je na taj nain predstavljena linearno, na ijemkraju je individua. Mediji ne menjaju priorodu procesa, ve omasovljuju uinak. To je tzvS-R model ili stimulus-response model.

Ovo je naroitu primenu nalo u propagandnoj delatnosti. Propaganda je svakaaktivnost koja ima za cilj da promeni neije ponaanje. Meuratni period se odlikovaovoenjem propagande kao industrije za dobre ciljeve. Kasnije su studije propagandeodbaene, dok se prelo na ono to je Lasvel nazivao naunim i kvantitativnim

studijama efekata. Ovo istraivanje komnikacije je dobijalo i svoj podsticaj iz privrede,koja je imala velikog rauna za oglaavanje. I privreda je prihvatila bihejvioristikipristup da su efekti mas-medija na povrini pa ih treba razumeti samo kao kratkoronodejstvo. Stoga oni su promenjivi, mogu se usavravati, i voditi sistematski.

Novo svetlo na hipodrmiku teoriju bacili su Elijas Kac i Paul Lazarsfeld koji sutime eleli da detroniraju linearnu komunikaciju. Oni smatraju da u ovoj komunikacijuulogu imaju iprimarne grupekao posrednici. Time je osporena teza o pasivnoj publici.


19/36

19

17. Teorija minimalnih medijskih efekata:

Uvoenjem scienitfikacije u medijska istraivanja, dolo se do direktno obrnutog

zakljuka od onog bihejvioristikog, a to je da mediji uopte nisu tako moni, venaprotiv daju minimalne efekte. Shodno tome, dolazi i do promene dominantnih termina,pa se naputa termnin propagande, a usvaja termin komunikacije. Lazarsfeld i Merton suneki od najzanajnih predstavnika ove paradigme. Komunikacija je proces koji moesamo da ubeuje, ali ne i da direktno inicira ponaanje. Najvie emu se mediji mogunadati, jeste promena stava, mada je i to pod znakom pitanja.

U posleratnom periodu, uloga medija se znatno promenila. Celokupna drutvenaparadigma se zasnovala na konsensusu, pa uloga medija je da budu integrativni faktor iuvriva tog istog konsesusa.

Medijski efekat se sada mogao i lake meriti, jer je empirijski bio evidentniji. Ovaistraivanja su se zasnivala na posmatranju izbora izmeu dve robe, ili dva kandidata, u

svakom sluaju izboru u okviru pluralizma. Dakle pluralitet je osnova, a koju opciju epojedinac izbrati na to mediji mogu da utiu samo pruanjem relevantnih informacija.Dakle pojedinac postaje aktivni korisnik medija, a ne pasivni primalac poruka(bihejvorizam).

Kapler upravo tvrdi da su mediji svedeni na poziciju sistemske podrke. Medijiipak, tvrdi Kepler, mogu biti jako uticajni pri formiranju novih mnjenja, ali okopostojeih nema mnogo diskusije. Dakle jaanje ili slabljenje uloge medija direktnozavisi od mnjenja koje eli da jaa ili slabi. Ukoliko mnjenje nije oformljenjo, voemnjenja nisu spremne da delaju, a tema se neosporno namee, u loga medija na publikupostaje direktna.

Kac i Lazarsfeld uvode u teoriju pojam primanih grupa i dvostepenukomunikaciju. Iako postoji inicijalni S-R niz kretanja poruke, ipak prvi koji doekaju tuporuku su voe mnjenja, i oni je koriste prema svom nahoenju, pa se poruka ka publici ustvari inicira sa njihove strane. Drugim reima, oni su posrednici izmeu medija ipublike. Zato je to dvostepena komunikacija. Takoe za vreme II svetskog rata,empirjska istraivanja izbornih kampanja pokazale su da ak ipod najjaim pritiskommedijske kampanje, samo one poruke koje pojedinac eli da zapamti dolaze do njega,dok ostale propadaju. Dakle i u masovnom drutvu, prijem poruka je individualizovan.

Ovakva vrsta istraivanja nazivaju se administrativnim ili servisnimistraivanjima. Ova istraivanja ne mare mnogo za konceptualni okvir, ve su opsednutaempirijskim istraivanjim, a to je dobilo velikog podstreka iz komercijalne sfere.Okrenutost efektima, uinila je medije impotentnim, i to je posle rata bilo dominantnostanovite.Mediji ne utiu, jako malo menjaju, a ponajvie uvruju postojee stavove.Merton i Lazarsfeld smatraju da je ovo korektnije od bihejvioristike poplavepropagandnim porukama. Iako one bude vee interesovanje, ipak zainteresovani graaninesto usled tolikog praenja informacija zaboravi da one u stvari pozivaju na neku akciju.Time se postie narkotizirajue, ali ne i energizujue dejstvo. Drugim reima ovo samopasivizira publiku, koja usled obilja informacija smatra da se u sutini nita bitno nedogaa.


20/36

20

Ipak, mediji su zadrali jednu funkciju, a to je definisanje tema o kojima bi valjaloraspravljati.

18. Ideologija medijskog uticaja:

San o drutvenom konsezuzu i jednakoj drutvenoj moi, koju je pratila teorijaogranienih medijskih efekata, poela je sredinom druge polovine XX veka da doivljavasvoju detronizaciju. Namesto toga poelo se ponovo tragati za konceptualnim okvirom, iinsistiranju na buenju kritike javnosti. Prvi pomak ka formulisanju ovoga bio jepovratka ideologije u medijske studije. Ovo dovodi i do svojevrsnog obrta u prouavanjupojava-psiholoke karakteristike vie nisu u prvom planu, ve socioloke, pa se sada viepanje obra na ono ideoloko u vestima.

Istraivanja su se sada zasnivala na dve premise i to da je oblast politikekomunikacije upravo ona u kojoj je ideologija najreprodukovanija i da se taj ideolokikontekst moe dedukovati iz tipova poruka koje mediji prenose. Samim tim publika seponovo iskljuuje iz ovog procesa, a mo medija nesporna. Naravno, ove inicijalne

pretpostavke su bile pomalo pregrube, pa se kasnije uoilo da i druge forme medijskeprezentacije pogotovo one iz industrije kulture treba uzeti u obzir, i drugo da poruka kojuvesti nose zavisi i od sposobnosti dekodiranja od strane publike.

Tako od sredine 80-tih, vesti poistaju samo ui deo prouavanja ideologijemedijskih uticaja, dok u iri kontekst se stavlja domenpopularnog. Dolo se do saznanjada upravo apolitine zabavne emisije mnogo lake prenose politike vrednos ti, upravozbog zdravorazumskog naina prenoenja poruka, odnosno naina koji svako moe darazume. Njihova glavna predost je to egzotine termine koje koristi politika prevode usvakodnevne. Ovi programi garantuju trajnost i prihvatljivost smisla stvarnosti.

19. Slobodni, nezavisni i odgovorni mediji:

Kada govorimo o slobodama medija, dolazimo do naizgled paradoksalnesituacije. Mediji kao javni debatni forum, zahtevaju neka pravila i regulative koja eomoguavati standarde u radu ali i participaciji publike. Ipak, paradoks je u tome topravila uvek idu na utrb slobode. Franklin je rekao da svako drutvo koje se odreknemalo salobode da bi dobilo malo bezbednosti, ne zasluuje ni jedno ni drugo, i izgubieoba. Zato, Mek Kvejl zakljuuje da danas ne postoji univerzalan obrazac za medijskuregulativu, ba da bi se ouvala tekovina slobode medija. Ipak, isti autor predlaeodreeni set pravila, za koje tvrdi da bi upravo potpomogle slobodu medija.

Sloboda mora da bude osnovna vrednost svake teorije komunikacije. Podslobodom komuniciranja treba podrazumevati nekoliko stvari. Nepostojanje cenzure ilibilo kakve kontrole vlasti, kao i slobodan tok informacija mora biti prerogativ. Svakigraanin mora imati jednako pravona slobodan prijem i dostupnost vesti. Informativnimediji moraju imati slobodu dobijanja informacija iz relevantnih izvora. Ureivakapolitikatreba da bude aktivna i kreativna. Dakle, ovde se radi o slobodama komunikatora(onog ko prenosi i onog ko recepira informaciju).

Ipak sloboda nikada nije apsolutna, bilo zbog privatnih, bilo zbog javnih interesa.Drugo, esto se deava da se sloboda poaljioca vesti ne poklapa sa eljom primaoca da


21/36

21

tu istu vest uje. I na posletku, drava ipak mora da intervenie ne bi li obezbedila nekeslobode koje se ne st iu automatski.

Cilj slobodnih i nezavisnih medija je: kontrola nosioca javnih funkcija,podravanje demokratskog sistema, mogunost ispoljavanja ideja, menjanje kulture idrutva.

Sloboda medijskog oglaavanja podrazumeva i raznovrsnost medija. To topostoje slobodni mediji koji mogu da izvetavaju o razliitim drutvenim problemima,ini ih dodatno nezavisnim. Iako se smatra da je vie bolje, ipak vie medija ne inimedije odgovornim. Postoji opasnost da se izgubi pojam vrednosti ta treba prikazivati.

Ipak, odgovorni mediji znae: oslikavanje drutvene stvarnosti, jednak pristupzainteresovanim akterima, mediji kaoforum interesa, i ponuda izbora sadraja krozrazliitost sadraja. Naravno, ovo nije kraj njihove odogovornosti. Mediji, iako treba dapostupaju po principu proporcionalnosti, moraju da paze da ne eleminiu proporcionalnosasvim male zajednice. Zato odgovorni mediji moraju da prue put obraanja malihzajednice, da spree zloupotrebe slobode, smanjuju drutvene sukobe, doprinose kulturirazliitosti.

Odgovornost medija lei i u njihovoj obaveznosti da budu objektivni. To ukratkoznai da oni moraju prenositi kvalitetnu informaciju, osloboenu od spekulacija, lai,nepouzdanosti, kao i da se pravi tana razlika izmeu injenice i komentara. Takvainformacija je onda izbalansirana i fer - ona govori o alternativnim perspektivama nanesenzacionalan, nepristrasan nain.

20. Novinarski profesionalizam - mehanizmi kontrole:

Pitanje novinarskog profesinalizma jeste pitanje ta novinarstvo mora da ima dabi se uopte moglo nazvati profesijom. Takoe, novinarstvo se ne moe ograniiti samona ovo ukoliko eli da postavi odreene standarde, ono mora da uvede odreena pravilakojima e ograniiti samovolju novinara- informativnu politiku. To je izuzetno bitno akose uzme u obzir injenica da su danas novinske kue mahom profitno orijentisane.Kontrola je naravno tea to je sistem slobodniji. Ukoliko je ustrojstvo organizacije potimskom i autonomnom principu, onda se ti delovi esto ponaaju kao celine, pa dolazido neprofesinalizma u istraivakom naletu. Ovi podsistemi esto imaju i protivureeneciljeve u odnosu na celinu. Informativna redakcija je u ovome poseban problem. Onamora biti dovoljno fleksibila da bi brzo mogla da saini agendu, ali i dovoljnobirokratizovana da zna gde je granica. Meavina ova dva je upravo profesionalizam. Onje na pola puta od vrste birokratije i opteg rasula.

Ipak sami profesionalci su esto u konfliktu sa medijskom birokratijom koja jenuno profitno orijentisana. Po nekim autorima ideologija kapitalizama i ideologijaprofesionalizma nisu kompatabilne. Ipak, Larson tvrdi da je ovo i te kako povezano.Istorija profesionalizma je u sutini borba protiv monopola, jer monolitno ponaanje nijeprofesionalizam, ve birokratija. Ova borba ima dve tendencije: svi moraju savladatiznanja profesionalizma, i javnost mora prihvatiti profesionalce kao jedine relevantnepruaoce informacija. Ukoliko je idelogija kapitalizma povezana sa ideologijomprofesionalizma, na tritu ne mogu postojati egzogeni mehanizmi kontrole.


22/36

22

Novinarski profesionalizam kontrolie novinare na dva naina: uspostavljastandarde i norme ponaanja i determnie profesionalni sistem nagraivanja.Profesionalizacija kao takva oslobaa novinske kue od potreba za cenzurom jerprofesionalni novinar je nezavisan ali i samocenzurisan.

Profesionalni novinar mora biti objektivan. To ne znai da trebaju biti neutralni

ve temeljni i injenini u svojim istraivanjima. Objektivan novinar zna gde lei izvorinformacije koju e tano preneti. To garantuje i njegovu nezavisnost jer niko nee moida mu zameri da je nekoga prevario. Druga odlika profesionalnog novinara jeste da morada ima zajedniki pogled na svet normalnog. Samo tako on moeprepoznati devijantnoi uticati na njega.

Unutranja kontrola se sastoji i od urednike politike. Jako je bitno da i urednikbude profesionalac jer je on taj koji bira vesti. Urednik mora biti i arbitar kada dvanovinara dou u sukob, ili dve profesionalne norme u koliziju.

21. Mogunost javne debate- komunikacija i globalizacija:

U savremenom svetu postoje dve tendencije koje treba razmotriti da bi se na pravinain mogla razumeti priroda odnosa izmeu komunikacije i globalizacije. Prvo jesamoobjanjujua injenica da elektronski mediji uzimaju primat nad tampanim. Toujedno znai i da se mediji neprestalno umnoavaju. Drugi aspekt je da postojikonvergencija medija, u smislu nestajanja jasnih granica izmeu tampe, radija, TV, jerelektronski mediji mogu da prenesu i re, i glas i sliku od jednom.

Samim tim to se umoavaju, oni postaju interes transnacionalnih kompanija, kojeele da proire medijsko trite na globalno trite. To ima direktnu implikaciju nasmanjenje znaaja nacionalnih medija kao endogenih monopolskih komunikacijskihforuma. Ipak, internacionalnost budi neka stara pitanja poput ouvanja identiteta ikulturne razliitosti. Pojava globalnih medija donosi strah od gubitka kreativnenezavisnosti i kulturne raznovrsnosti. Globalizacija medija je ipak neminovan proces kojidonose tehnologija i novi trendovi poslovanja. Globalizacija tako ubija nacionalnikonsensus ta treba da bude uloga medija.

Normativno, mediji uvek treba da slue javnom interesu, odnosno da se kreuka nekim optedrutvenim ciljevima. Zbog ovoga, mediji su uvek i direktno odgovorni zaono to ine ili ne ine. Ipak, liberali, odnosno zastupnici slobodnog trita, ija jeideologija 80tih odnela prevagu nad regulativom, ne slau se sa ovim, smatrajui da togui osnovne slobode, kako medija, tako i poslovanja. Zato se i postavlja pitanje, kolikosu komercionalizovani mediji uopte podesni za javnu debatu? Liberali kao optimisti popitanju globalizacije, istu smatraju samo kao integrisano i slobodno trite i nita drugo-jedan opti proces deregualcije. S tim u vezi, mediji treba da penose on to e imomoguavati profit, a ne neke globalne ciljeve vezane za humane interesa. TV programipoput MTV-a su moda najbolji primer ovome. Zato je potrebno reaktualizovati ulogumedija da one ipak treba da ine neke specifine stvari kako bi ovom drutvu obezbedilinajvee koristi.

Direktna posledica deregulacije medija na nacionalnom nivou i nepostojanjeikakve regulacije na globalnom, ima direktnu posledicu koncentracije moi u rukamamedijskih barona. Monopoli direktno ugroavaju slobodu miljenja i kvaliteta


23/36

23

informacija, guei raznolikosti. O komercijalizaciji kao vidu opteg trenda smanjenjakvaliteta vesti ne treba troiti previe rei. Takoe pitanje morala, seksa, kriminala,nasilja, je neto to predstavlja posebnu opasnost koju nosi globalizacije. U mnogimdrutvima ovo je strogo zabranjenjeno konvencijama, a opet globalni mediji to stalnoprikazuju. Drugim reima, globalni mediji u ovim zemljama prosto izazivaju medijsku

cenzuru, ak i tamo gde vlasti to ne ele, ali oseaju drutvenu odgovornost.

22. Informativno obilje i kvalitet komunikacije:

Javna radio difuzija se danas suoava sa krizom legitimnosti, odnosno postavlja sepitanje koliko je javni servis zaista reprezentativan. to se tie krize finansiranja, vladinokresanje budeta tokom 80-tih godina predstavlja samo jednu stranu medalje, dok jedruga oliena u manjoj realnoj zaradi od TV pretplata (npr. u vetskoj se to samnjili za30% poetkom 80-tih). Prvi simtom je nemogunost praenja tehnolokih revolucija. Toje nateralo javne servise da se okrenu ka samokomercijalizaciji tj. koprodukcijama sa

privatnim inicijativama. Ovo neosporno naruava epitet javne sfere oliene u javnojradio-difuziji.Problem legitimnost poinje da se javlja onda kada se shvati da javni servis ne

moe da zadovolji sve potrebe javnosti, ve da on predstavlja samo odbranu virtuelnefiktivne socijalne celine, koja samo simulira miljenja. Muzika je najbolji primer ovoga,jer svi sluaju muziku, ali preferencije su razliite. Tako je radio priznao da je apsurdpokuavati da se zadovolje svaiji ukusi. Pri pokuaju da se celokupna javnost ugura ujedan kalup, samo se postie to da se zanemaruju marginalni delovi drutva, ili ono toje u domenu privatnog- a to nikako nije reprezentativno. Difuzija ima hendikep samalim budestkim izdacima drave koji gue njenu autonomiju.

Tehnoloka revolucija u broju kablovskih, lokalnih, i satelitskih televizija, polakounitava tezu o prirodnom monopolu javnog servisa. Dakle iluzija o jednoj integrisanojjavnoj sferi, iji je medij javni servis polako propada, a pluralitet javnosti uzima primat.Uloga nacionalne slube javnog servisa zastupljena je jo poetkom XX veka kada ju jeizumeuostalih, formulisao Don Rajt, prvi direktor BBC-a. Tako, kada se preko radijaili TV prenosi kraljev glas, ili prineva svadba, cela nacija postaje jedno. Danas, ovakavstav je okamenjeno dogmatski, i slep pred izmenjenim tendencijama komunikacije.Danas komunikacija je pluralna i nevezana za odreenu teritoriju (dravu). Ovo nijenegativna refeudalizacija o kojoj govori Habermas, ve samo povezanost razliitih javnihsfera nejednakih obima. Moemo zakljuiti da se javna sfera nikada ne javlja u idealnotipskom vidu kao komunikacija dvoje ili vie ljudi proeta sporadinim mirnimkonfliktima miljenja i stavova, to podrazumeva jedinstvenu sferu, ve u viemeusobno proetih svera sa kapilarnim vidom komunikacije.

23. Aktivna publika i kritika javnost16:

Kako to primeuje Stjuart Ho, iako mediji mogu da poalju razliite porukepublici i verovatno da utiu direktno na nju, postoji i mogunost razliitog dekodiranja

16O kritikoj javnosti treba samo napomenuti da koncept aktivne publike revitalizuje liberalnu paradigmu.


24/36

24

poruke, od one koju je autor nameravao da uita. On u analizu uvodi socijalnurazliitost itanja kodova kao kljuni element redefinisanja odnosa na nivou mediji -publika. To je tzv model preferiranog itanja koji podrazumeva da je publika aktivna urazumevanju poruka ali pod odreenim uslovima. Uslovi su obezbeeni tekstom,proizvodnom situacijom i odlikama publike. Publika tako sama gradi kodne osnove to

postavlja ulogu medija na drugi nivo. Tako sada dekodiranje i enkodiranje zavisi odnekih drutvenih vrednosti a to uslovljava dominatni, pregovaraki, i opozicioni kod.Tako je prouavanje tokon 80tih popularnosti serije Dalas dalo potpuno novu slikuonoga to se smatralo neinventivnom i bezvrednom masovnom kulturom. Tako se otkriloda je ovo veoma moan prostor za pojavu marginalnih pojava koje na drugiminformativnim talasima nisu naile na dobar prijem.

24. Izborna komunikacija i javno mnjenje:

Ispitivanja javnog mnjenja postala su sastavni deo politike i nezaobilazni deo

predizbornih aktivnosti. Ui pojam od ispitivanja javnog mnjenja, kao ispitivanja stavovau drutvu od strane zainteresovanih aktera (poput politikih partija i instituta), jesteispitivanje raspoloenja biraa kao permanentnog ispitivanja popularnosti partija ikandidata. Ovo je ui pojam jer se koristi samo za razraivanje strategije kampanje iliinformisanje opte javnosti, dok ispitivanja javnog mnjenja zahtevaju promenu iliutvrivanje kursa delanja partija, medija, instituta. Ponekad obe vrste istraivanja podeluzakonskim regulativama, pogotovo ako se uzme u obzir implikativno dejstvo na stavovebiraa. Stoga, danas se insistira na profesionalizmu prilikom ispitivanja javnog mnjenja.

Poseban problem jeste nepreciznost. Dok u Zapadnim demokratijama ovo sekree u okvirima od par procenata, dotle imamo sluaj u Rusuji gde to ide i do 15%omake. U zapadnim zemljama, novinske kue uzimaju ispitivanja samo kredibilnihagencija, poput Galupa, Harisa, ICM-a. itd.

Ankete vrlo esto utiu na agenda setting vesti, tj. one stranke ija je pobedaizvesna zauzimaju najvei prostor u vestima. To ide na raun jednakosti kao recipronostiu zastupljenosti partija. Zbog ovoga npr. BBC retko stavlja rezulatate anketa kao udarnuvest. Naravno potpuna zabrana objavljivanja anketa bi umnogome otetila izbornukomunikaciju. Tako, birai bi bili uskraeni za odreene relevantne informacije. Vrloesto bira e odluiti/odustati od glasanja za odreenu politiku opciju u zavisnosti odnjeno rejtinga. Na taj nain se samnjuje broj tzv. baenih glasova. Meutim u Britaniji dabi se ovo podiglo na profesionalni nivo, pri izvetavanju o javnom mnjenju mora seobjaviti ime agencije, datum ispitivanja, veliinu uzorka, metod i nain na koji su pitanjaformulisana.

Objavljivanje rezultata ispitivanja javnog mnjenja direktno je povezano saizbornom tiinom. S jedne strane postoji teorija da ova ispitivanja direktno utiu nabirae, pogotovo ako su objavljena na dan izbora, a sa druge strane za to nemaempirijskih dokaza. Zato je pronaeno kompromisno reenja, a to je da se na dan izboramogu objavljivati samo rezutati i predikcije izlaznosti. Izborna tiina ima dva perioda (uzavisnosti od pojedinanih zakonskih regualtiva): izmeu objavljivanja datuma izbora izvaninog poetka kampanje; i dan ili dva pre samih izbora. Postavlja se pitanje da li sesmeju donositi propisi koji e zabraniti partijama da vode permanetnu kampanju? Kako


25/36

25

kontrolisati to, koji su kriterijumi, kako kazniti, sve su to problemi koji se a priorinameu. O zloupotrebama i kontraproduktivnim efektima ne treba troiti rei. U ostalo,tzv. rose garden kampanja koja podrazumeva da javni funkcioneri ujedno vre kampanjusa svojim funkcijama, obesmiljava ovu regulativu. S druge strane, dan-dva izborne tiinedonosi mogunost konanog formiranja javnog mnjenja. Ipak, i ovo je teko kontrolisati.

Tako npr. 1996. godine dan uoi izbora u Rusiji, TV ORT (dravna TV) je prikazala filmVarljivo sunce, koje je prikazivalo Staljinov teror. Ovo ne bi bio problem, da sekampanja predsednika Jelcina nije zasnivala na zastraivanju od povratka u komunizam.Samim tim opet se pojavljuje rose garden strategija, pa se izborna tiina i u tom perioduobesmiljava. Jedini efikasan odgovor na ovo su nezavisni, objektivni, slobodni mediji.

25. Izborno ponaanje medija - regulativa:

Karakteristino za izbornu regualtivu o izveavasnju medija jeste to da ona postojisporadino, ali iskljuivo za medije u dravnom vlasnitvu. Ali neke regulatve proistiu

iz osnovnih sloboda: sloboda tampe, misli, govora, pravo na informacije. Naravno, i oveslobode su ograniene od zloupotrebe, npr. sloboda govora ne sme prei granicuverbalnog delikta. U praksi sloboda govora je ograniena potrebom da se zatite ugled iprava drugih.

Mnoge zemlje loptu prebacuju na tela za samoregulaciju. Prednosti sumnogostruke, npr. ovo telo samnjuje, ak i ukida potrebu za zakonom. Savet za tampumoe biti dobar izvor profesionalne etike u vreme izbora itd. Jedini i glavni kriterijumuspenosti saveta je njegova efikasnost.

Postoji primer britanskog San-a koji pokazuje da pristrasnost novina ne morapresudno uticati na javno mnjenje, iako novine vole da imaju tu mo. Naime kada selaburuistiki voe Nil Kinok kandidovao za premijera, San je dan pre izbora objaviokritiku sliku o njemu, i konzervativci su dobili tesnu veinu. Meutim, kada se Taerkandidovala, i oni su je preko cele strane podrali, sprovedeno istraivanje je pokazalo da1/3 italaca je zaista smatrala da je ovo direktna podrka, 1/3 da je to podrka laburistima,a 1/3 da nikoga nije podrao. Drugim reima, javnost poinje da pro -stranaku tampugleda kao propagandu, i ne uzima je za ozboljno17.

Dravna tampa je pod stalnim pritiskom da zastupa jednakost. To mora bitipaljivo izbalansirano, da se ne bi desilo da mediji potpuno eleminiu objektivnost izizvetavanja. Ipak, pristrasni dravni mediji su vie pravilo nego izuzetak (uposttotalitarnim zemljama), jer politiari imaju devizu da ne ele da finansiraju one kojirade protiv njih. Jedan od obaveznih oblika promocije jeste prostor za predstavljanje svihstranaka i kandidata u jednakim prostorima. Te besplatne reklame ne smeju da opteretenovine, jer moe doi do zaguenja kada se ukrste sa drugim obavezama.

Etiki kodeksi takoe su za preporuku. Ne samo da novinarska udruenja treba daih donose, ve i kue unutar sebe treba da ih propisuju. Ipak ad hoc pristup u okviruredakcijskog kolegija je najei nain odreivanja ta je izborna vest a ta ne.

TV je omiljeno sredstvo kampanje politiara. Spotovi, reklame, prilozi, javnedebate, to su sve oblici promocije koji podiu rejting. U posttotalitarnim zemljama,privatne radio-difuzije do skoro nisu ni postojale, dok danas retko gde je frekfencijski

17Ovo se kao primer moe koristiti i u prethodnom pitanju.


26/36

26

prostor ureen. To ostavlja prostora za dva stvari- ili propagiranja pro-vladine opcije, iliprikazivanja svega i svaega, krajnje neregulisano i pristrasno. Tamo gde se radio-difuzija finansira iz budeta, ima obavezu prikazivanja celokupnog politkog spektra.Mnoge zemlje ak donose zakon o ovome, ili pak osnivaju posebne radio-difuzneagencije. Ove agencije ponekada imaju pravo da kontroliu ureivaki politiku. Od 1994.

godine po uputstvima CSA na sceni je pravilo tri treine. Tako 1/3 ide lanovimavlade, 1/3 skuptinskoj veini, i 1/3 opoziciji. Pored ovoga moraju biti zastupljene ivanparlamentarne stranke. Cilj ovoga je nametanje pluralizma. CSA je direktnokontrolisala ove izvetaje.

~Formiranje i uloga javnog mnjenja~

26. Procesi formiranja mnjenja:

Postoje dva osnovna toka formiranja javnog mnjenja- spontani ili primarni, iinstitucionalni ili izvedeni. Iako po karakteristikama razliiti, ovi procesi su i te kakovezani.

Osnovne pretpostavke procesa formiranja javnog mnjenja su posebni oblicikomuniciranja- interpersonalni i posredni. Oni su i dinamiki okvir ijim se posredstvomoblikuju mnjenja pripadnika politikih zajednica, ali i transponuju u vie oblikazajednitva, u mnjenjske struje. Drugim reima, posebnim oblicima formiranja javnog

mnjenja, odgovaraju posebni oblici komuniciranja informativnih sadraja ili poruka.

27. Spontani mnjenjski procesi:

Spontani tokovi formiranja javnog mnjenja karakteristini su za primarne grupe.U okviru njih, dominantan oblik komunikacije je interpersonalno komuniciranje. Zato seesto kae da su primarne grupa u sutini autonomne mikrostrukture. Te komunikacioneveze se uspostavljaju neposredno dijalogom, koje karakterie recipronost odnosa i ulogasubjekta. Cilj tih veza i jeste razmena ideja i formiranje mnjenja.

Primarne grupe su manje podlone neizvesnostima, a time i konfliktnim

situacijama. U ovim grupama, suoavanja uvek idu na nivou poznatog, odnosno svistavovi su unapred poznati.U primarnim grupama je dominantna uloga voe mnjenja. To je onaj neko ko je

poznat kao nosilac poverljivih informacija. To utie i na stvaranje hijerahijskog odnosa,to ima implikacije na poverenje u interpersonalnom komuniciranju. tecel smatra da seovi odnosi mogu javiti samo u okvirima socijalnog konteksta, gde svako zna svoju ulogu.

Karakteristika veza u primarnim grupama jeste da nadrastu primarni okvir,pretoe se u sekundarne grupe i formiraju mnjenjske struje. To je ujedno uoptavanje i


27/36

27

podrutvljavanje poruke i mnjenja. To nas dovodi do injenice da ak i da ne postojemas-mediji, ve da se globalno drutvo sastoji od mree primarnih grupa, da bi se opetmoglo formirati nacionalno javno mnjenje. Upravo u eri liberalizma spontano formiranjemnjenja je bilo dominirajue, dok je tampa kao jedini mas-mediji samo ovo pojaavala.U to vreme, mnjenje kao izraz otpora dominaciji se moglo roditi samo kritikim

rasuivanjem u glavama pojedinaca. Putem tampe, ovo je dobijalo omasovljeni karakter.Drugim reima, spontanost reakcija politike javnosti je u osnovu svakog procesaformiranja javnog mnjenja i uobliavanja praktinih reenja.

28. Institucionalna komunikacija i mogunost manipulacije:

Mas-mediji su posrednik delanja institucija politikog sistema i u savremenomdrutvu njihova uloga u formiranju javnog mnjenja je vitalna. Ovim kanalima se javnostbudi a potom i kanalie u pravcu formiranja odreenih mnjenjskih stavova.

Pored mas medija za institucionalnu komunikaciju je od vitalnog zanaaja bila i

promena ka novim socio-kulturnim obrascima socijalne prakse. Novo, masovno drutvo,je surogat te nove civilizacije. Mas mediji su glavni instrument za vladavinu nad masama.tampa, film, radio i sl. su faktori koji konstituiu institucionalne komponente formiranjajavnog mnjenja.

Pomou mas medija u globalno drutvo je jednostavno ukljuiti najrazliitijenivoe socijalne organizacije drutva. To je nova vrsta komuniciranja- masovno posrednokomuniciranje. Odsustvo reciprociteta je sada oigledno, a komunikacija postajedvostepena. Voe mnjenja se postavljaju izmeu politike javnosti i i mas medija kaoposrednici koji pojaavaju ili razaraju mnjenjski tok. Institucionalni okvir na taj nainpotiskuje sve spontano formirane mnjenjske struje.

Smatra se da je do ovakve situacije dolo kada je u kapitalistikom sistemuraskinuta veza izmeu f-ja svojine i f-je upravljanja nad svojinom, ime se otuujepolitika vlast, postaje birokratija za sebe sa tenjom upstavljanja monopola politikedominacije. Ta birokratska konstrukcija mnjenjskih struja dovela ja do uklanjanjaspontanosti. Mas mediji kroz psiholoko delovanje na mase utiu na formiranje javnogmnjenja koje je sada ono eljeno, predvidivo i institucionalno. U svest ljudi se ugraujuosnovne vrednosti ivota- norme, ideje, vrednosti, simboli. Time se potiskuju formeneposredne demokratije. Uloge komunikatora i recipienata postaju nereciproene iokamenjene u svojim ulogama. Graanska javnost gubi svoju kritiku otricu pa stoga nemoe da transponuje inicijatvu na nivo odluivanja. Birokratija je sada ta koja se pita.Ona kontrlie javne slube, partije, propagandne aparate- tako nastaje institucionalni tojjedinstvenog procesa formiranja javnog mnjenja. Preko ovoga se ire na masu vegotova, fabrikovana shvatanja o dogaaju. Ovo se najlake transponuje preko kulture islobodnog vremena. Teorije o medijskim efektima pokazuju da publika mnogo lakedekodira te neposredne, plebejske emisije i dogaaje nego ifrirane vesti.

Institucionalna komunikacija dakle moe- da pojaa spontane tokove, damodifikuje i kritiki nadograuje spontane tokove, ili da razara spontane tokoveformiranja javnog mnjenja.


28/36

28

29. Reklama i propaganda u savremenoj komunijaciji:

Sa pojavom institucionalnih mehanizama za formiranje javnog mnjenja, pojavilasu se i sredstva za realizaciju ovoga. Ova sredstva nisu bila dostupna, ili barem nisu bilakarakteristina za spontane mnjenjske procese.

Klju ovog mehanizma je informisanost, ili u sluaju zloupotrebedezinformisanost. Informacija svojom strukturom prua mogunost transponovanjauticaja vladajuih slojeva na subjekte politike prakse. Onaj ko raspolae informativnimmedijima moe dosta da utie na akcije mase. Propagandan aktivnost je jedan vid ovoga.

Propagandna aktivnost ima za cilj da informacijom oplodi masu ne bi li izvrilasvoju persuazivnu f-ju. Dobra propagnadna poruka ostavlja mesta za interpretaciju, alitako da je mase uvek dekodiraju po elji emitera poruke. Dakle, propagnada jejednosmeranproces komunikacije sa masama.

Ipak razlike izmeu informativne i propagandne aktivnosti postoje. Informativnaaktivnost je diseminacija obavetenja masa o trenutnim politikim dogaajima.Propagnadna aktivnost, je takvo delanje emitera koji eli da u glave masa usadi neku

ideju koja e je naterati na akciju koju on eli da provocira. Iako i jedna i drugapredstavljaju socio-psiholoki mehanizam vrenja uticaja vlasti nad masama, ipak razlikesu oigledne. Jo jedna stvar povezuje ova dva vida, i to sistemsko organizovanje uokviru institucija, ne samo mas-medija, ve i kola.

Lasvel i njegovi sledbanici smatraju da i u interpersonalnoj komunikaciji moedoi do psiholoke manipulacije.

Moderna propaganda ima za cilj da provocira akciju, zaobilazei bazina uverenjai razumom strogo kontrolisana polja delovanja a oslanjanjui se na mehanizmapodsvesnog. Ona odustaje od menjanje stavova jer je taj proces spor. Ona eli da utiesamo na povrne stavove o aktuelnim zbivanjima. Ta miljenja su svea, time inestabilna, pa se na njih moe i uticati. Jedini pravi odbrambeni mehanizam masa potecelu u ovome je njihova karakteristika rasejanosti volje, koju je ponekad tekokohezovati. Mase po prirodi imaju razdrueno mnjenje, dok propagnada tei da gaponovo konstruie. To se postie tehnikama ponavljanja poruke, preko tehnikapsiholokog rata, pranja mozgova itd.

30. Razlike u strukturi spontanih i institucionalno formiranih mnjenja:

Postoje tri osnovne razlike meu posebno formiranim mnjenjima i to: u pogledukaraktera komunikacije; u strukturi javnog mnjenja; u odnosu na nivo moi.

Razlika u pogledu karaktera komunikacije se ogledaju u razlici komunikacionihinova, ali i komunikacionih situacija u kojima se oni odvijaju (npr. kretanje ideja).

U odnosu na mo, razlike e se ispoljiti u primarnosti jednog od formiranihmnjenja (spontani ili institucionalni).

Razlike koje nastaju u odnosu na strukturu posebno formiranih mnjenja, moemorazvrstati u nekoliko podgrupa.

Najpre, spontani proces formiranja odlikuje divrgencija miljenja pojedinanihpripadnika razliitih socijalnih pozicija. Institucionalna se formiraju zarad stvaranjagotovih formula o shvatanju dogaajaposredstvom sredstava masovnog komuniciranja.


29/36

29

Drugo, spontana mnjenja nastaju na osnovu bazinih stavova, pa se uporno iemocionalno brane. S druge strane, institucionalna mnjenja nastaju na racionalnoj osnovi,pa su argumentovana i koherentna, sve u cilju projekcije eljenih ponaanja.

Nepomirljivost ova dva mnjenja bi se manifestovala najpre oteavanjemefikasnijeg usaglaavanja stavova pripadnika politike javnosti, pa time i izazivanja

socijalne napetosti u drutvu. Rezultat ovoga je cepanje politike javnosti na posebnefrakcije, sa razliitimmnjenjima.

31. Stabilnost i promene mnjenja:

Procesi menjenja mnjenja nasataju upravo iz potrebe da se napravi veusaglasnost i koherentost baziih stavova, ime se postie konsesus oko drutvenogproblema. Drugim reima procese menjanja mnjenja ne treba nuno shvatati kaonegativnu akciju.

Mnjenja se menjaju kao posledica promene stavova o

Javno Mnjenje -Skripta-FPN

Documents

Transcript of Javno Mnjenje -Skripta-FPN