Jasmina Vuckovic (3)

7/25/2019 Jasmina Vuckovic (3)

http://slidepdf.com/reader/full/jasmina-vuckovic-3 1/147

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД

СИСТЕМ ЗАШТИТЕ И ЧУВАЊА

ПРЕДМЕТА И ТРАГОВА КРИВИЧНИХ

ДЕЛА ПРОНАЂЕНИХ НА МЕСТУ

ДОГАЂАЈА

МЕНТОР: КАНДИДАТ:

Проф. др Милан Жарковић Јасмина Вучковић

Београд, 2013.



КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД

СИСТЕМ ЗАШТИТЕ И ЧУВАЊА

ПРЕДМЕТА И ТРАГОВА КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОНАЂЕНИХ НА МЕСТУ

ДОГАЂАЈА

ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ:

_____________________________________

Доц. др Тања Кесић, председник

_____________________________________

Проф. др Бoжидар Бановић,члан

_____________________________________

Проф. др Милан Жарковић, ментор

Датум одбране: 18.10.2013.



I

СТРУЧНА БИОГРАФИЈА

У Крушевцу завршила основну и средњу школу, затим Вишу школуунутрашњих послова где је стекла звање правник. Дипломирала на

Криминалистичко-полицијској академији у Београду, смер криминалистички,

септембра 2011. године и стекла звање дипломирани официр полиције. Исте године

уписала је специјалистичке студије на Криминалистичко-полицијској академији смер

криминалистичко-форензичке идентификације.



II

АПСТРАКТ

Квалитетно предузета криминалистичка обрада места догађаја је од виталног

значаја за прикупљање криминалистичких и кривичноправно релевантних

материјалних доказа. С обзиром на то да су само на стручан начин пронађени,

прикупљени, фиксирани, обрађени и сачувани материјални докази валидни у судском

поступку, у раду је обрађен читав форензички процес са акцентом на утврђене

процедуре поступања на месту кривичног догађаја. Између осталог, у раду је описано

поступање са релевантним предметима и траговима, њихово прикупљање, паковање

и складиштење. Применом утврђених процедура поступања са предметима и

траговима, како на месту кривичног догађаја тако и у форензичким лабораторијама,

испуниће се услови очувања кредибилитета доказа, а све у складу са међународним

стандардима који регулишу ову област (ISO/IEC 17020 и ISO/IEC 17025). У том

смислу, представљена је визија увођења система квалитета у области форензике у

Републици Србији. У циљу упоређивања начина поступања са предметима и

траговима на месту кривичног догађаја са прописаним међународним стандардима,

представљено је практично поступање у полицијској управи у Крушевцу. На крају, у

раду је изнет предлог унапређења законских решења у Републици Србији, а у

области области од значаја за обављање форензичких послова.

Кључне речи: криминалистичка обрада места кривичног догађаја, фиксирање

места кривичног догађаја, систем квалитета, ланац кретања доказа, стандардизација,

акредитација, форензички процес, форензичар.



III

ABSTRACT

Crime scene investigation conducted in a high-quality manner is of majorimportance for collecting relevant physical evidence. Regarding the fact that only those

physical evidence that are found, collected, fixed, processed and stored in a professional

way are fully valid in court proceedings, this work describes the entire forensic process,

with a focus put on established conduct procedures at the criminal events site. Among other

things, the paper describes handling, packaging and storing relevant items, objects and

traces. Deployment of established procedures for handling physical evidence, both at the

crime scene and in forensic laboratories, helps fulfill the requirements for preserving the

credibility of the evidence, in compliance with international standards governing this field

of expertise (ISO/IEC 17020 and ISO/IEC 17025). In this regard, a prospect has been

presented on introducing a quality system in the field of forensics in the Republic of Serbia.

In order to compare various methods of managing physical evidence from crime scene in

accordance with the mandated international standards, a presentation is given of an actual

procedure of the police department in Kruševac. Finally, the paper features a suggestion as

to improve legislation in the Republic of Serbia in areas of importance for forensic work

performance.

Keywords: crime scene investigation, criminal events fixing, quality system, chain

of custody, standardization, accreditation, forensic process, forensic scientist.



IV

ПРЕДГОВОР

Значај материјалних доказа као главних носиоца доказних информација,инспирисао ме је да представим ланац кретања доказа којим је обухваћен целокупан

процес поступања са предметима и траговима кривичних дела пронађених на месту

догађаја. Овим радом су представљени и услови које би требало испунити како би

докази били валидни у судском поступку.

Завршни рад је настао као резултат теоријског и практичног истраживања. С

обзиром на то да је истраживана област веома обимна (обухвата криминалистичку

обраду места догађаја, планирање и организацију рада на месту догађаја, обезбеђење

места кривичног догађаја, прикупљање обавештења, увиђај, начин фиксирања места

кривичног догађаја, очување, паковање и складиштење материјлних доказа, применумеђународних стандарда у области форензике, као и напоре на увођењу система

квалитета у области форензике у Републици Србији) било је напора у обликовању

рада како би се читав процес поступања са материјалним доказима представио на

начин који се односи на срж теме. Имајући у виду то да овако обимна материја не

може детаљно обухватити цео ток поступања са материјалним доказима, пажња је

више или мање посвећена појединим деловима рада. На крају рада дат је предлог

унапређења законодавства у области форензичких послова, па се на тај начин жели

скренути пажња на нужност успостављања ланца кретања доказа у складу са

међународним стандардима који регулишу ову област, а то ће обезбедити валидност

и кредибилитет доказа.

Поред стручне литературе различитих аутора, у раду су коришћени

електронски извори са акцентом на смернице и упутства за примену међународних

стандарда ISO/IEC 17020 и ISO/IEC 17025.

Захваљујем се криминалистичкој полицији Полицијске управе у Крушевцу,

посебно криминалистичкој техници уз чију помоћ је успешно реализовано практично

истраживање у области криминалистичке технике/форензике. Посебну и неизмерну

захвалност дугујем ментору, проф. др Милану Жарковићу на стрпљењу и помоћи у

изради рада. Захваљујем се свима који су ми омогућили доступним дакументацију и

материјал за израду рада и самим тим допринели да овај рад буде успешно завршен.



V

САДРЖАЈ Страница

ПРОЈЕКАТ ИСТРАЖИВАЊА.....................................................................................IX

Формулација проблема...................................................................................................IX

Предмет истраживања.....................................................................................................IX

Циљ истраживања.............................................................................................................X

Хипотетички оквир.........................................................................................................XI

Начин истраживања........................................................................................................XI

Друштвена и научна оправданост.................................................................................XI

Просторни и временски оквир испитивања..............................................................XII

Извори података..............................................................................................................XII

УВОД ..................................................................................................................................... 1

ДЕО I

Глава 1 КРИМИНАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ПОСТУПАЊА НА МЕСТУ

КРИВИЧНОГ ДОГАЂАЈА ............................................................................................... 3

1. Дефинисање кључних појмова ................................................................................. 4

1.1. Место кривичног догађаја .................................................................................... 4

1.2. Криминалистичка обрада места догађаја .......................................................... 4

1.3. Mатеријални докази на месту кривичног догађаја ............................................ 5

1.4. Ланац кретања доказа .......................................................................................... 7

2. Криминалистичка обрада места догађаја ............................................................ 10

2.1. Планирање и организација рада на месту догађаја ......................................... 11

2.2. Здравље и безбедност и одговорност форензичара ......................................... 12

2.3. Обезбеђење и очување места кривичног догађаја у функцији очувањапредмета и трагова кривичних дела ............................................................................. 15

2.4. Прикупљање обавештења на месту кривичног догађаја ................................ 18

3. Увиђај .......................................................................................................................... 19

3.1. Дефинисање увиђаја као процесне и истражне радње .................................... 19



VI

3.2. Опрема за вршење увиђаја .................................................................................. 21

3.3. Тактика вршења увиђаја ..................................................................................... 22

3.3.1. Претраживање места кривичног догађаја и проналажење предмета итрагова .........................................................................................................................24

3.3.2. Обележавање предмета и трагова ............................................................ 27

3.3.2.1. Грешке при обележавању предмета и трагова итрагова....................28

3.3.3. Маркирање предмета и трагова ................................................................ 29

3.3.3.1. Грешке при маркирању предмета и трагова.........................................29

Глава 2 ФИКСИРАЊЕ МЕСТА КРИВИЧНОГ ДОГАЂАЈА .................................. 30

1. Методе фиксирања места кривичног догађаја .................................................... 31

1.1. Вербални метод документовања места кривичног догађаја ......................... 32

1.2. Фотографски метод ........................................................................................... 34

1.2.1. Појам и историјат криминалистичке фотографије ................................ 35

1.2.2. Врсте криминалистичке фотографије ...................................................... 37

1.2.3. Правила фотографисања ............................................................................ 39

1.3. Видео-снимање као метод фиксирања места кривичног догађаја ................ 46

1.3.1. Веродостојност фотографских и видео снимака .................................... 47

1.4. Мерно-графички метод фиксирања места кривичног догађаја ..................... 48

2. Савремен начин израде увиђајне документације – мултимедијска увиђајна

документација ................................................................................................................... 52

Глава 3 ПРИКУПЉАЊЕ, ПАКОВАЊЕ И СКЛАДИШТЕЊЕ МАТЕРИЈАЛНИХ

ДОКАЗА .............................................................................................................................. 53

1. Прикупљање и паковање материјалних доказа .................................................. 54

1.1. Очување материјалних доказа ............................................................................ 57

1.2. Паковање ватреног оружја ................................................................................ 62

1.3. Паковање наркотика ........................................................................................... 64

1.4. Биолошки трагови ................................................................................................ 65



VII

1.4.1. Контаминација ДНК доказа ........................................................................ 66

1.4.2. Транспортовање и складиштење ДНК доказа .......................................... 67

1.4.3. Идентификовање ДНК доказа .................................................................... 67

1.5. Препоруке за прикупљање и паковање биолошких трагова ................................ 68

2. Складиштење и транспортовање материјалних доказа .................................... 73

2.1. Складиштење ....................................................................................................... 74

2.1.1. Привремено складиштење ........................................................................... 74

2.1.2. Дугорочно складиштење доказа ................................................................. 74

ДЕО II

Глава 1 СТАНДАРДИЗАЦИЈА ПОСЛОВА У ОБЛАСТИ ФОРЕНЗИКЕ ............ 78

1. ЕНФСИ ........................................................................................................................ 79

2. Међународни стандарди ISO/IEC 17020 и ISO/IEC 17025 ................................. 80

3. Смернице за примену стандарда ISO/IEC 17020 и ISO/IEC 17025 ................... 81

3.1. Ланац кретања доказа/контрола записа ............................................................. 83

3.2. Особље ................................................................................................................... 84

3.3. Здравље и безбедност .......................................................................................... 84

3.4. Методи испитивања, метод валидације и процедуре ..................................... 84

3.5. Опрема ................................................................................................................... 84

3.6. Чување доказа ...................................................................................................... 85

3.7. Извештавање о резултатима ............................................................................ 86

Глава 2 УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА КВАЛИТЕТА У ОБЛАСТИ ФОРЕНЗИКЕ У

РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ................................................................................................... 87

1. Оквирна одлука савета 2009/905/ЈHА за акредитацију форензичких услуга у

обављању лабораторијских послова ............................................................................. 88

1.1. Споразум о међудржавној размени отисака прстију и ДНК профила -

Преумски споразум ......................................................................................................... 89

2. Национални криминалистичко-технички центар (НКТЦ) .............................. 90



VIII

3. Активности форензичких институција Републике Србије у усклађивању

прописа о обављању послова форензике са законодавством Европске Уније ..... 92

3.1. Стратегија развоја Министарства унутрашњих послова Републике Србије

2011 – 2016, децембар 2010. године .............................................................................. 93

3.2. Стандардне оперативне процедуре и принципи добре праксе ........................ 93

ДЕО III

Глава 1 ПРИМЕНА МЕЂУНАРОДНИХ СТАНДАРДА У РЕПУБЛИЦИ

СРБИЈИ .............................................................................................................................. 95

1. Практични део специјалистичког рада................................................................. 96

1.1. Документација и остала писмена .................................................................... 106

1.2. Поступак вештачења ........................................................................................ 107

1.3. Статистика за 2012. годину – Заступљеност метода фотографисања,

скицирања и видео снимања приликом вршења увиђаја на територији ПУ

Крушевац ........................................................................................................................ 108

1.4. Складиштење ..................................................................................................... 109

2. Предлог унапређења законодавства у области форензичких послова ......... 111

ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................................... 115

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................. 119

ПРИЛОЗИ.........................................................................................................................124



IX

ПРОЈЕКАТ ИСТРАЖИВАЊА

Формулација проблема

У циљу очувања интегритета доказа, поред осталог, неопходно је и

дефинисати, изградити и успоставити систем заштите и чувања предмета и трагова,

па и оних који се могу наћи на месту кривичног догађаја. Ово подразумева

успостављање такозваног ланца кретања доказа (chain of custody) који ће налагати и

пратити поступање са предметима и траговима кривичних дела од момента њиховог

проналажења на месту кривичног догађаја, па све до њихове презентације на суду.

Проблем истраживања у овом раду је поступање са предметима и траговима

кривичних дела на начин који ће омогућити њихово касније идентификовање на

суду. Ланац кретања доказа подразумева и постојање документације којапоткрепљује правилно поступање са доказима о чему ће такође бити речи у раду.

Предмет истраживања

Успостављање система заштите и чувања предмета и трагова кривичних дела

започиње њиховим проналажењем, означавањем, обележавањем, фотографским и

видео снимањем, уношењем димензија и координација положаја у скицу и

ситуациони план, затим изиззимањем доказа, паковањем, транспоровањем, чувањем

и анализом у форензичким лабораторијама. Добро успостављен систем ће омогућити

валидност доказа у судском поступку. Зато је неопходно објаснити читаву процедуруу поступању са предметима и траговима, како њихово фиксирање, тако и поступање

са њима након изузимања са места кривичног догађаја. Овај систем пружа гаранцију

да су докази који се представљају на суду управо они који су прикупљени на лицу

места. Самим тим ће се омогућити њихово лако и поуздано идентификовање.

Вршењем увиђаја на месту кривичног догађаја прикупљају се материјални

докази који су од значаја за доношење одлуке о покретању и вођењу кривичног

поступка. Зато је од изузетне важности правилно и стручно поступати са њима.

Уколико докази нису евидентирани на правилан начин од њиховог проналажења на

месту догађаја до суднице, онда се докази неће сматрати валидним у кривичном

поступку. С обзиром на чињеницу да ће крајњи исход судског поступка умногоме

зависити од квалитета извршеног увиђаја на месту кривичног догађаја, неопходно је,

поред осталог, обезбедити стручност чланова увиђајне екипе, савремену опрему за

вршење увиђаја као и примену међународних стандарда квалитета из ове области.



X

Прикупљени предмети и трагови са места кривичног догађаја морају бити

заштићени пре допремања у форензичку лабораторију где ће се вршити њихова даља

обрада. Поједини од њих тек након форензичке обраде могу представљати доказе у

судском поступку чиме се наставља њихова правна употреба. Зато је од изузетневажности примена система квалитета у обради материјалног доказа као и

акредитација форензичких лабораторија у складу са међународним стандардима

(ISO/IEC 17020 и ISO/IEC 17025). Европска мрежа форензичких института ЕНФСИ

као најзначајнија организација у области форензике у Европи има за циљ осигурање

квалитета рада форензичких лабораторија. Поштовањем међународних стандарда

обезбеђен је доследан и поуздан материјални доказ.

Међународним стандардима неопходно је утврдити квалификацију

форензичара, процедуре поступања на месту кривичног догађаја у вези са

фиксирањем предмета и трагова, процедуре писања записника, извештаја, белешки

паковања и чувања трагова на путу до лабораторије, па све до презентовања

резултата на суду. На тај начин ће се успоставити ланац кретања доказа. Добро

очуван ланац ће омогућити заштиту предмета и трагова, њихов надзор,

представљање на суду, односно њихову идентификацију. Овим ће се приказати да су

докази изведени у току поступка исти докази прикупљени са места кривичног

догађаја, као и то да је приступ доказима био контролисан и комплетно

документован.

Циљ истраживања

Циљ истраживања је приказивање нужности успостављања система заштите и

чувања предмета и трагова кривичних дела кроз криминалистички, форензички и

правн аспект. Њиховом применом обезбедиће се валидност доказног материјала, а то

је од великог значаја за рад правосудних органа у доношењу одлука. Стручност и

обученост форензичара, правилно поступање са предметима и траговима у сваком

тренутку, постојање документације која прати сваки доказ и акредитација

форензичких лабораторија је услов за очување интегритета материјалних доказа.

Зато је циљ овог рада да истражи и укаже на значај успостављања система заштите и

чувања премета и трагова кривичних дела, начин на који га је могуће успоставити,

затим утврдити који су пропусти у раду форензичара и на који начин их је могуће

уклонити, на претпоставке и поступак остваривања доследне примене међународних

стандарда са циљем очувања валидности доказа уз предходно усклађивање домаћег

законодавства са законодавством Европске Уније у области форензике.



XI

Хипотетички оквир

У раду се пошло од неколико хопотеза:

Х1: Успостављањем система заштите и чувања предмета и трагова кривичнихдела омогућава се њихова идентификација на суду.

Х2: Неправилно поступање са материјалним доказима условиће губитак

интегритета доказа.

Х3: Губитак кредибилитета доказа последица је недовољне стручности

субјеката који поступају са њима.

Х4: Примена међународних стандарда у области форензике је неопходна како

би се повећао квалитет рада у сваком сегменту.

Начин и методе истраживања

У раду су коришћени следећи методи истраживања: квалитативни и

квантитативни метод, компаративни метод, метод индукције и дедукције,

статистички метод, метод анализе и синтезе. Статистичким методом су приказани и

анализирани подаци МУП-а. Употребом компаративне методе приликом

истраживања дошло се до одређених закључака на основу којих је представљен

предлог унапређења истраживане области.

Друштвена и научна оправданост

Оправданост истраживања, како у друштвеном тако и у научном погледу,

огледа се у представљању проблематике поступања са предметима и траговима

кривичних дела пронађених на месту догађаја, разматранe кроз приказ и анализу

правилног руковања са њима, а у складу са међународним стандардима квалитета. На

овај начин дошло се до одређених закључака који усмеравају на унапређење бројних

питања, па и домаћих законских и подзаконских аката који би регулисали ову област.

Овим је одговорено је на питање квалитетног и ефикасног поступања са

материјалним доказима. Даља друштвена и научна оправданост огледа се у отварању

и решавању проблема акредитације форензичких лабораторија, стручног

усавршавања кадрова и осавремењивања постојеће форензичке опреме.



XII

Просторни и временски оквир испитивања

Истраживање завршног рада је вршено у периоду од јануара до августа 2013.године. Прикупљање података, докумената и остале грађе у изради овог рада је

започело децембра 2012. године и настављено током 2013. године. У мају 2013.

године обављено је практично истраживање у Полицијској управи у Крушевцу, а

подаци који су анализирани приликом практичног истраживања односе се на период

од јануара до децембра 2012. године.

Извори података

Извори коришћени за потребе завршног рада се заснивају на проучавању и

истраживању како домаће, тако и стране научне литературе, већим делом

електронских извора. Приликом израде рада коришћени су уџбеници, актуелни

законски прописи Републике Србије, приручници, чланци, стручни радови,

електронски извори са посебним акцентом на смернице и упутства за примену

међународних стандарда ISO/IEC 17020 и ISO/IEC 17025.



XIII

„Где год да учинилац направи корак, шта год да дотакне, чак и несвесно,

послужиће против њега самог. Не само његови отисци прстију или отисци

стопала, или његова коса, влакна из одеће, стакло које поломи, алат који остави

за собом, крв од огреботине и многи други физички докази су неми сведок против

извршиоца. Ово је сведок који не заборавља, није збуњен од узбуђења у тренутку.

То је чињенични доказ. Физички докази не могу бити погрешни, не могу лажно

говорити, не могу бити потпуно одсутни. Само њихово тумачење може бити

погрешно. Само људски пропуст у проналажењу, анализирању и разумевању може

умањити његову вредност“.

Krik, Paul

Crime invastigation ,

Johan Wiley and Sons Canada, Limited, 1953.



1

УВОД

Важност материјалних доказа пронађених на месту кривичног догађаја јеогромна јер садрже бројне информације о кривичном делу, учиниоцу, начину

извршења, средствима извршења и друге битне информације потребне за

кривичноправно утврђивање чињеничног стања. Они представљају најјаче оружје у

супротстављању криминалитета. Њихово постојање сведочи о извршеном кривичном

делу. Сваки догађај, инцидент, било злочин, несрећа, природна катастрофа, оружани

сукоб или друго, оставља трагове на лицу места. Циљеви истраживања места

кривичног догађаја јесте да се правилно утврде чињенице, протумаче, реконструише

догађај, а то подразумева прикупљање, паковање, чување, транспортовање и

документовање материјалних доказа пронађених на месту кривичног догађаја.

Због пролазног карактера и природе трагова, поузданост и њихов интегритет у

великој мери зависи од почетних активности на месту на коме је извршено кривично

дело. Веома је важно да особа која прва стигне на место догађаја заштити

материјалне доказе. Читав ток вршења увиђаја зависи од правилног идентификовања,

означавања и обезбеђења места догађаја што ће спречити уништавање доказа и

ограничити приступ неовлашћених лица. Откривање кривичног дела и његовог

учиниоца ће зависити управо од прикупљених доказа чиме се омогућава формирање

слике онога што се догодило на месту догађаја.

Пронлажењем и прикупљањем предмета и трагова долази се до утврђивања

чињеничног стања. Правилно поступање са материјалним доказима, односнопредметима и траговима од виталног је значаја за опстанак и очување њиховог

интегритета. Интегритет доказа се може постићи поштујући скуп водећих принципа

у раду, акредитованих метода и процедура поступања, односно примену стандарда

ISO/IEC 17020 и ISO/IEC 17025. Поступање са пажњом и професионализмом током

увиђаја од кључног је значаја за прихватљивост доказа на суду.

Успостављање система заштите и чувања предмета и трагова кривичних дела

подразумева непрекинут ланац кретања доказа. Да би се овај систем успоставио,

неопходно је увођење система квалитета на основу међународних стандарда ISO/IEC

17025 и ISO/IEC 17020 којим се уређује рад форензичких лабораторија, као и

поступци приликом вршења увиђаја на месту догађаја. Испуњавањем захтева

међународних стандарда омогућава се добијање акредитације форензичких

лабораторија што подразумева признавање резултата форензичких анализа на

глобалном нивоу, као и размену искустава, података и информација са другим

акредитованим форензичким лабораторијама.



2

Како би добила акредитацију форензичких лабораторија, Србија, као члан

ЕНФСИ-а, што пре треба посветити пажњу увођењу међународних стандарда који ће

јасно дефинисати рад криминалистичких техничара/форензичара и других чланова

увиђајне екипе на месту кривичног догађаја (поступање са предметима и траговима),форензичара у лабораторијама, квалификацију кадрова, потребну опрему за рад и

друге аспекте форензике.

Као што је поменуто, успостављање система заштите и чувања премета и

трагова пронађених на месту догађаја подразувева тачно утврђене процедуре

поступања. Зато ће у наредним поглављима бити представљен сваки корак у раду са

материјалним доказима, поступци фиксирања затечене ситуације и поступање са

релевантним предметима и траговима, затим грешке које се могу јавити приликом

руковања и предлог унапређења рада и документације која прати предмете и трагове

од њиховог проналажења до суда. Дакле, биће презентован начин стандардизације и

акредитације послова форензике са нагласком на обраду форензичких трагова,

односно на лабораторијско вештачење.



3

ДЕО I

Глава 1 КРИМИНАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ПОСТУПАЊА

НА МЕСТУ КРИВИЧНОГ ДОГАЂАЈА



4

1. ДЕФИНИСАЊЕ КЉУЧНИХ ПОЈМОВА

1.1. Место кривичног догађаја

Место кривичног догађаја се дефинише као место, односно локација где је

извршено кривично дело и обухвата како место извршења, тако и сва места где је

наступила последица кривичног дела, односно свако друго место где се могу наћи

предмети и трагови подобни за доказивање кривичноправно релевантних чињеница.

Израз место кривичног догађаја се може заменити и изразом лице места које се међу

криминалистичким практичарима чешће употребљава. На месту кривичног догађаја

се могу наћи предмети и трагови извршења, затећи и пронаћи лица у вези са

догађајем. Гледано кроз призму доказног потенцијала, место кривичног догађаја је

просторни оквир предузимања низа криминалистичко-тактичких и

криминалистичко-техничких мера и радњи.

Прихватањем међународних стандарда, као синоним за изразе место

кривичног догађаја и лице места користити се и израз криминалистичко-форензичка

сцена.

1.2. Криминалистичка обрада места догађаја

Под криминалистичком обрадом места кривичног догађаја подразумева се

систем мера и радњи (опште оперативних и истражних радњи, то јест радњи

доказивања), које се применом адекватних криминалистичко-тактичких,

криминалистичко-техничких, али и других научних метода и средстава, предузимајуна месту кривичног догађаја у циљу што квалитетнијег очувања и фиксирања

затеченог стања, односно утврђивања што је већег броја поузданих одговора на

„златна“ питања криминалистике.1 Обрада места кривичног догађаја подразумева

обезбеђивање места догађаја, прикупљање обавештења и вршење увиђаја. Предузета

у склопу мера првог захвата, криминалистичка обрада места догађаја подразумева

активности овлашћених службених лица: брзо поступање по сазнању за догађај,

одређивање граница места догађаја, заштиту, спречавање неовлашћеног уласка лица

у круг лица места, успостављање контроле на месту догађаја, прикупљање

информација од лица која се налазе на месту догађаја, утврђивање њиховог

идентитета, претраживање места догађаја, откривање материјалних доказа, њихово

обележавање, сакупљање, документовање, руковање, паковање, завршни преглед

1 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић. Т.: Криминалистичко поступање на месту догађаја и

кредибилитет научних доказа. Београд : Криминалистичко-полицијска академија, 2012, стр. 17.



5

места догађаја, напуштање места догађаја и састављање опширне белешке о свему

извршеном.

Успешна реализација криминалистичке обраде зависи од организованог и

тимског рада целокупне екипе која ради на расветљавању конкретног кривичног делаСви чланови морају поседовати стручна знања и искуство које ће, поред осталог,

омогућити квалитетно и ефикасно криминалистичко поступање на месту догађаја и

правилно руковање материјалним доказима.

1.3. Mатеријални докази на месту кривичног догађаја

С обзиром на то да природа извора доказних информација може бити

различита, могућа је и подела доказа на личне и материјалне. До личних доказа, који

настају као резултат опажања и психичког преживљавања лица, долази се из исказа и

самим тим ови докази подложни су променама у контексту протока времена,заборављања, погрешне перцепције услед посебног психичког стања. Материјални

докази настају услед међусобног деловања извршиоца и жртве, извршиоца и

материјалних објеката и последица су преношења криминалистичких информација са

једних на друге. Самим тим, ови докази су носиоци информација који, када се

правилно фиксирају и документују, анализирају, начелно говорећи, не подлежу

променама, то јест постају трајне.

Прикупљени материјални докази на месту догађаја могу доказати или

оповргнути спорну чињеницу о одређеном питању, доказати да кривично дело није

учињено, повезати све кључне елементе кривичног дела, затим повезати

осумњиченог са местом догађаја или жртвом, омогућити идентификацију

осумњиченог или жртве, потврдити исказ сведока, ослободити невина лица.2

Пронађени докази се прослеђују оперативним радницима који раде на расветљавању

конкретног случаја.

У иностаној криминалистичкој литератури појам материјалних доказа обухвата

предмете и трагове пронађени на месту догађаја и не подразумева и посебно

дефинисање предмета и трагова.

Ови докази имају своју форму и масу, те се с тога, могу додирнути, помирисати,

видети и мерити. Практично, то значи да се могу откривати и фиксирати методама

криминалистике, заступљеним у поступку вршењу увиђаја.

3

Приликом проналажења, фиксирања, паковања, транспортовања предмета и

трагова пажња се мора усмерити на оне предмете и трагове који представљају

2 Byrd, M.: Duty Description for the Crime Scene Investigator Miami-Dade Police Department, Crime Scene

Investigations, The Crime Scene Investigations Bureau 3 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т., op.cit., стр. 158.



6

потенцијалну опасност по чланове увиђајне екипе, затим на предмете на којима се

налазе трагови, а нарочито на трагове који се услед разних околности могу

променити или изгубити.

Поред осталих, предмети који се могу пронаћи на месту кривичног догађаја су и средства извршења, предмети настали у вези са кривичним догађајем, предмети на

којима се налазе трагови, предмети који указују на идентитет учиниоца или жртве и

друге околности кривичног догађаја. Врста и број предмета и трагова на лицу места

директно утиче на сложеност вршења увиђаја.

Материјални траг кривичног дела је свака видљива или голим оком

невидљива материјална промена која је настала у вези са кривичним делом.4 Ови

трагови се могу класификовати према природи, пореклу, уочљивости, начину

настанка5, значају. Говорећи о траговима у ужем смислу (идентификационим

траговима), М. Бусарчевић такође уважава њихову „природу“ и сврстава их у четири

категорије: трагове обличја, трагове хемијских супстанци, трагове који чине

(представљају) делове целине и биолошке трагове. Према пореклу, К. Јовановић

разликује, трагове људског порекла, трагове животињског порекла, трагове биљног

порекла; трагове оруђа, трагове дејства силе на стакло, трагове ватреног оружја,

трагове код пожара и експлозије, трагове саобраћајних возила, трагове из области

заштите животне средине, трагове одеће и влакана, трагове разних супстанци (земље,

прашине, метала итд.), трагове вешања, трагове предмета и на предмету, реституцију

уништених ознака на металним предметима и трагове дроге.6 По уочљивости трагови

се могу делити на видљиве и невидљиве. По пореклу се могу делити на трагове

људског порекла, трагове животињског порекла, трагове биљног порекла, траговепредмета, трагове дејства силе.

7

На месту кривичног догађаја могу се пронаћи бројни трагови, па и трагови

папиларних линија, трагови стопала, трагови крви, трагови употребе ватреног

оружја, трагови угриза, длаке, трагови алата, трагови обуће и гума, трагови стакла и

трагови на стаклу, трагови влакна, боје и лакова, трагови наркотика и микротрагови.

4 Митровић, В.; Ступар, Љ.: Криминалистика техника. Београд: Виша школа унутрашњих послова,

2002, стр. 134.5 Статички (отисци и утисци) и динамички (сечења и клизања)

6 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 161- 162.

7 Митровић, В.; Ступар, Љ.: op.cit.стр. 135.



7

1.4. Ланац кретања доказа

Успостављање ланца кретања доказа подразумева јасно дефинисане

процедуре поступања са материјалним доказима и то од тренутка уочавања предметаи трагова на месту догађаја, преко њиховог изузимања, паковања, транспорта до

лабораторије, па све до њихове презентације на суду. Циљ успостављеног ланца

кретања доказа, то јест успостављеног система заштите и чувања предмета и трагова

који потичу са места кривичног догађаја је тај да пружи гаранцију и постојећом

документацијом прикаже да су докази који су представљени на суду су управо они

који су прикупљени са месту догађаја, као и да је и приступ њима био контролисан и

комплетно документован. Самим тим, могућност погрешне идентификације

конкретних доказа је сведена на минимум, готово елиминисана.

Након правилног паковања, предмети и трагови се даље шаљу на анализу

форензичкој лабораторији. Сваки појединац који буде допринео анализи доказногматеријала биће евидентиран у извештају, документацији ланца кретања доказа.

Ако се само једна карика у ланцу кретања доказа прекине, докази могу

постати неприхватљиви на суду. Прекид ланца или немогућност одређивања

локације и стања доказа ће резултирати забраном представљања доказа на суду.

Наравно, ово може имати изузетно велике штетне последице. Уколико конкретни

докази нису заведени корак по корак од њиховог проналажења на месту догађаја до

суднице, онда се неће ни сматрати валидним у кривичном поступку.8

Број лица која рукују доказима мора бити ограничен и хронолошки тачно

наведен у документацији. На тај начин, докази ће бити правилно заштићени.

Евиденција која приказује низ особа које су радиле на доказу и серију локација где су

докази чувани, укључује датум и време пријема такве испоруке. Самим тим

одговорност је на примаоцима трансфера да осигурају доказе док се налазе у

њиховом поседу. Документованим ланцем кретања доказа се докази могу

континуирано пратити. Ово спречава измену или уништење/контаминацију доказа, а

могуће је и идентификовати сваког појединца који дође у контакт са предметом или

трагом. Комплетни извештаји са места догађаја, фотографије, лабораторијске анализе

и документација ланца кретања доказа, чувају се у списима предмета, који морају

бити на располагању тужилаштву.

Ланац кретања доказа подразумева, између осталог и сведочење особа које супоседовале доказе о томе да доказ није замењен или контаминиран док је био у

поседу и под контролом одређеног лица. Да ли је успостављен ланац кретања доказа

или не, утврдиће суд на основу дискреционе оцене.

8 Preservation of evidence, NFSTC Science Serving Justice



8

Ланац кретања доказа се успоставља кроз процес који обухвата следеће:

- вођење белешки укључујући документовање локације, времена и места

изузетог и примљеног материјалног доказа, његов детаљан опис, стање у коме

је пронађен, као и идентификационе ознаке уколико их има; - прикупљање, чување и обележавање материјалних доказа;

- складиштење доказа; - припремање документације која прати ланац кретања доказа.

Ланац кретања доказа укључује и следеће информације:

- списак материјалних доказа, број и кратак опис, - сви трансфери предмета и трагова морају садржати датум и време преноса,

- потпис лица који предаје материјални доказ другом појединцу или локација,

- потпис лица које превози доказ,

- потпис лица које прима доказ и локацију,- разлог потребног преношења материјалног доказа,

-

околности под којима се поступало, -

које промене се настале код материјалних доказа, уколико их има9.

Документација која чини ланац кретања доказа треба садржати:

- услове под којима је доказни материјал прикупљен;

- списак свих особа које су руковале материјлним доказима;

- услове приликом руковања;

- складиштења доказног материјала;

- начин на који се доказни материјал преноси у надлежност новог службеника.10

Информације и подаци које треба уписати на етикету приликом паковања су:

- опис предмет, - број предмета,

-

локација где је извршено прикупљање,

- име особе која је извршила прикупљање, - серијски број материјалног доказа или информација о изгледу.

Амбалажа у којој су упаковани материјални докази мора садржати следеће

информације: - врста паковања,

- датум,

- опис материјалног доказа,

- број предмета, - серијски број или информација о изгледу,

- име особе која је озвршила прикупљање,

-

где је предмет прослеђен на анализу.11 Ланац кретања доказа биће очуван на следећи начин:

- ограничавањм броја лица која рукују материјалним доказима.

9 Crime scene procedures III10 Бојанић, Н.: Интерпретација вредности доказа, троугао доказа, прикупљање и паковање трагова.11 Ibidem



9

- проверавањем да ли су сва имена, матични бројеви и датуми наведени у

документацији ланца кретања доказа.

- обезбеђивањем прописног запаковања и обележавања свих доказа

-

добијањем потписа или потврде о сигурном трансферу доказа.12 Успостављањем ланца кретања доказа се могућност замене, накнадне промене

или контаминације своди на минимум. Он ће омогућити заштиту предмета и трагова,

њихов надзор, представљање на суду и идентификацију. Ланац кретања доказа се

мора спроводити код свих материјалних доказа, нарочито код материја које су

подложне замени. Тиме би се задржао њихов интегритет, и то пружањем увида у

документацију контроле, преноса и анализе материјалних доказа.

Обезбеђени материјални докази требају испунити стандарде како би били

прихватљиви на суду. Ланац кретања доказа је најбитнији за обезбеђивање доказа

који су веома важни за резултат кривичног гоњења. Јасно дефинисаним поступцима,

процедурама и прихватањем међународних стандарда у области форензике ће се

остварити заштита предмета и трагова, њихов надзор, представљање на суду и

идентификација. Изградња, формулисање и доследна примена прецизних правила

поступања, обавезујућих за све учеснике у криминалистичкој обради места догађаја,

може се посматрати и као својеврсна гаранција да ће сви појединачни задаци

ангажованих службених лица бити обављени на процесно прихватљив и

криминалистички целисхода начин.13

Квалитет је најважнији аспект форензике. Квалитет се постиже и постојањем

квалитетних форензичара и зато је разумевање правила које регулише ланац кретања

доказа од виталног значаја за форензичара.

12 Preservation of evidence. NFSTC Science Serving Justice

13 Crime scene and physical evidence awareness for non-forensic personnel . Laboratory and scientific

section, United nations office on drugs and crime, Vienna, UNITED NATIONS, New York, 2009.



10

2. КРИМИНАЛИСТИЧКА ОБРАДА МЕСТА ДОГАЂАЈА

Криминалистичка обрада подразумева брзо и ефикасно поступање по сазнању

за догађај, прилажење и заштиту лица места и догађаја, преузимање контроле над

ситуацијом на месту догађаја. Безбедност и заштита живота је приоритет, без обзира

да ли се докази могу уништити. Уколико је потребно, овлашћено службено лице ће

позвати хитну лекарску помоћ.14

Затим се врши обезбеђење лица места, прикупљање

свих информација и сазнања о релевантним околностима случаја, процена ситуације

и прикупљање свих потребних информација, обављање разговора са релевантниим

особама како би се утврдило да ли је заиста извршено кривично дело. Све

информације прикупљене на месту догађаја у почетној фази поступања биће пренете

и члановима увиђајне екипе.15

Након тога врши се претраживање, откривање,

обележавање, сакупљање, документовање материјалних доказа, спроводе се

процедуре руковања и паковања истих, документовања места догађаја, накнадног

прегледа места догађаја, његово напуштање и састављање исцрпне белешке о свим

предузетим активностима на лицу места.

Криминалистичка обрада места кривичног догађаја подразумева обиман

тимски рад. Од тренутка када полиција добије добије позив да се догодило неко

кривично дело, постоји јасно утврђена процедура у истрађним радњама. Велика

екипа ради на расветљавању кривичног дела, свако са посебним задатком и

заједничким циљем – открити што више трагова који ће их довести до учиниоца.

Циљ обраде места кривичног догађаја је прикупљање доказа и индиција о постојањучињеница које се тичу кривичног дела или кривичне одговорности његовог

учиниоца.16

Постоји примарана обрада лица места која се врши на самом месту догађаја,

док се секундарна обрада врши у полицијско-судским институцијама и форензичким

лабораторијама, врши се идентификација особа, предмета и трагова пронађених на

месту догађаја.17

Криминалистичка обрада места догађаја подразумева обезбеђење лица места,

прикупљање обавештења и вршење увиђаја. У даљем тексту пажња ће се посветити

овим аспектима обраде лица места који имају велики утицај на квалитет извршеног

14 Медицинском особљу обавезно треба објаснити којим путем се треба кретати, како не би дошло до

непотребног оштећења трагова, а како би што пре стигли до жртве. 15 Crime Scene Investigation, Forensic Science Central16 Машковић, Љ.: Криминалистичка техника, VI део, Криминалистичко-форензичка обрада места

криминалног догађаја , Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 2013. 17 Ibidem



11

увиђаја, разрешење кривичног дела и проналажење његовог извршиоца. Систем

заштите и чувања предмета и трагова кривичних дела пронађених на месту догађаја

започиње управо обезбеђењем лица места, а самим тим и релевантних материјалних

доказа.

2.1. Планирање и организација рада на месту догађаја

Планирање, организација и координација рада на месту догађаја има за циљ

сразмерно распоређивање ресурса у случају који ће се истраживати као и ефективно

и ефикасно коришћење свих ресурса.18

Добро планирање је од суштинске важности

рада на месту догађаја. Оно обухвата прикупљање максимум расположивих

информација и одговоре на питања: шта се догодило, која је величина проблема, да

ли је потребно специјализовано знање, медицинска помоћ, да ли постоје неке посебне

опасности на лицу места, да ли је у питању отворен или затворен простор, који су ресурси на располагању, која је опрема потребна за рад, какви су временски услови и

слично.

На месту догађаја, организација и координација рада започиње пре самог

форензичког рада на месту догађаја и наставља се и током увиђаја. Ово подразумева

дефинисање онога што је неопходно урадити (редослед радњи, приоритети), тога

коме је дозвољен улазак на лицу места (приступ је ограничен на особље које игра

битну улогу приликом вршења увиђаја и лица медицинске помоћи), тога ко је за које

задатке одговоран (дефинисање улога и одговорности, додељивање задатака), како

потребне радње треба предузети (важеће процедуре, потреба за специјализованом

опремом, потребни канали комуникације). С обзиром на то да је сваки кривични

догађај јединствен, планирање и организација захтевају адаптацију и флексибилност

од случаја до случаја. Поред тога, у току рада, захтеви се могу променити, јављају се

нови елементи и особље ће прилагодити организацију рада сходно томе.19

Из свега наведеног може се закључити следеће:

- неприпремљени долазак на лице места, а посебно без одговарајуће опреме

и стручности, може довести до великих пропуста током рада;

- неконтролисан приступ може довести до неспоразума, до дуплирања

напора и погрешних претпоставки да неко други брине о појединим

задацима; - важни елементи на месту догађаја се могу превидети или чак бити

изгубљени без јасних задатака и одговорности;

18 Crime scene and physical evidence awarenessfor non-forensic personnel , op. cit., стр. 8.

19 Ibidem стр. 8.



12

- присутност великог броја, али и нестручних лица носи ризик угрожавања

или уништавања релевантних доказа;

- успостављањем комуникације на месту догађаја између лица места и

лабораторије оствариће се боље разумевање могућих даљих испитивањакоја би могла бити обављена на материјалним доказима и значајно

побољшати исход случаја.

2.2. Здравље и безбедност и одговорност форензичара

Форензичар или криминалистички техничар је полицијски службеник,

стручњак за одређене форензичке дисциплине, који је адекватно обучен и опремљен

за предузимање мера, радњи у циљу квалитетне обраде лица места и трагова.

Форензичар мора пратити савремена достигнућа из области форензике и практично

их примењивати. Мора, такође поседовати формалне квалификације ипрофесионално искуство.

Улога форензичара се огледа у професионалном поступању, како на месту

кривичног догађаја, тако и у форензичким лабораторијама по захтеву суда или

полиције. Форензичар врши обраду места кривичног догађаја: фотографише место

догађаја и објекте, скицира, проналази, обележава, фиксира, прикупља, тестира или

идентификује и пакује предмете и трагове. Након извршене анализе у форензичким

лабораторијама, форензичар потписује извештај о извршеној идентификацији и

евентуално учествује у реконструкцији догађаја.

Особље које ради на месту кривичног догађаја могу бити изложени разним

здравственим и безбдносним ризицима.20 Вируси и инфективне материје спадају у

биолошке ризике који нису лако уочљиви. Јављају се приликом контакта са људском

крвљу или ткивом на месту повређивања или смрти. Нису сви одмах видљиви, а до

неких ризика може доћи у току вршења увиђаја. Болести које најчешће прете са

места кривичног догађаја су хепатитис Б, туберкулоза и херпес. Могу се јавити и

вирусна хеморагична грозница, хепатитис А и Е који се преноси фекалијама,

хепатитис Б, Ц, Д, Г чије преношење захтева непосреднији контакт.21

Потенцијални ризици могу настати из више извора:

-

хемијске супстанце;

20 Физички, хемијски, биолошки ризици, као и ризици радиоактивног зрачења.

21 Жарковић, М.; Лајић, О.; Ивановић, З.: Полицијско поступање приликом обезбеђења места

кривичног догађаја као предуслов за успешну форензичку идентификацију. Журнал за криминалистику

и право, Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 2010.



13

- биолошки материјали (крв, телесне течности може представљати ризик од

ХИВ-а и других инфекција);

- неексполодирани експлозиви (замке);

-

ватрено оружје; - еколошки фактори (претерана топлота или хладноћа);

- несигурне структуре (прикупљање материјалних доказа – ватра);

- остали ризици: оштри предмети, радиолошки, нуклеарни и електрични

ризици, гасови.

Приликом приступа лицу места, здравље и безбедност су најважнији елементи

које треба размотрити. Све здравствене и безбедносне ризике неопходно је сузбити и

уклонити пре отпочињања вршења увиђаја. Ове процедуре подразумевају пружање

прве помоћи, одговарајућу заштитну одећу (носити заштитну одећу, рукавице и

заштитне навлаке за ципеле), адекватну опрему, коришћење једне путање приликом

уласка на место кривичног догађаја (важи и за медицинско особље које пружа помоћ

повређеним лицима), уздржавање од употребе било којих објеката на месту догађаја

(тоалет, вода, пешкир, телефон), уздржаност од хране, пића, цигарета, избегавање

померање било чега, осим ако је то апсолутно неопходно.22

Приликом одабира

заштитних мера, треба узети у обзир и поштовање приватности жртве, људских

права23

, али и неопходне интервенције спасилачких служби. Предузимањем ових

мера смањиће се безбедносни ризици.

Осим опасности на самој криминалистичко-форензичкој сцени,

лабораторијско особље може бити изложено опасностима приликом пријема

предмета и трагова сакупљених на месту кривичног догађаја. Особље које ради насамом месту догађаја има важну улогу у смањивању опасности за друге људе

приликом даљег руковања прикупљеним доказима (на пример, коришћењем

одговарајућег паковања и упозоравајуће налепнице).

Из неведеног може се закључити следеће:

- Некоришћење или несистематско коришћење заштитне одеће ће такође

изложити особље непотребним безбедносним и зравственим ризицима и

опасностима.

- Некоришћење или несистематско коришћење заштитне одеће од стране

особља које је присутно на лицу места ће довести до неповратне

контаминације криминалистичко-форензичке сцене (длаке, отисци прстију

и трагови обуће, опушци од цигарета особља). Оваквом контаминацијом

може се спречити решење случаја.

22 Уколико је нешто или неко померен, почетна локација треба да буде пажљиво документована. 23 Crime scene and physical evidence awarenessfor non-forensic personnel



14

- Недостатак заштитних мера може довести до уништења значајног дела

доказа, а самим тим и негативно утицати на коначан резултат истраге. У

најгорем случају може спречити решавање кривичног дела или навести на

погрешан закључак.

У вршењу увиђаја учествује више субјеката, а сваки појединац има једнако

важну улогу при чему је комуникација међу њима од изузетне важности.

Иако постоје општи принципи који се односе на увиђај, законима, правилима

и прописима неопходно је регулисати многе активности увиђаја и форензички

процес. Њима се добијају одговори на питања: како добити овлашћење приступања

вршењу увиђаја, како спровести истрагу, руковати материјалним доказима, како

допремити доказе форензичким лабораторијама. На крају, законима, правилима и

прописима се одређује прихватљивост доказа прикупљених на месту догађаја.24

Непоштовање истих може довести до ситуације у којој се докази не могу користитина суду. Стога је од значаја за особље које ради на криминалистичко -форензичкој

сцени да буду савесни као и да поштују ова правила.

Без обзира на законе, прописе и правила, треба успоставити и поштовати

кодекс професионалног понашања који представља етичку обавезу свих радника.

Етика подразумева поступање са пажњом и професионалношћу, објективност

(„Приказати доказе онакве какви јесу, а не онако како мислимо да јесу“),

непристрасност („Не можеш бити независтан од полиције, али можеш бити

непристрасан“). У случају да се поставља питање између очувања материјалних

доказа и очувања људског живота и безбедност грађана, приоритет је увек пружање

хитне медицинске помоћи. Кодекс понашања такође подразумева потребу

поштовања сваког појединца, приватност, њиховог људског достојанства приликом

испитивања и прикупљања материјалних доказа. Ово укључује контролу и

управљање медија.25

У Републици Србији постоји кодекс полицијске етике којим полиција

остварује највише националне и међународне стандарде полицијског поступања.

Полицијски службеници и други припадници полиције руководе се етичким

принципима утврђеним овим Кодексом, у складу са Европским кодексом полицијске

етике усвојен од стране Комитета министара Савета Европе 2001. године. Кодекс

предвиђа, поред осталог, да послове за које је задужен полицијски службеник треба

24 Ibidem 25 Ibidem.



15

обављати професионално, по правилима струке, савесно, непристрасно и

дисциплиновано.

2.3.

Обезбеђење и очување места кривичног догађаја у

функцији очувања предмета и трагова кривичних дела

Обезбеђење места кривичног догађаја подразумева предузимање активности

чији је циљ очување затеченог стања до доласка увиђајне екипе, односно спречавање

делимичног или потпуног уништења предмета и трагова. Најчешће, обезбеђење лица

места врше униформисани припадници полиције (најмање два службена лица) који

предузимају низ активности: процењују ситуацију, успостављају контролу над

ситуацијом на лицу места, удаљавају неовлашћена лица, прикупљају информације од

присутних лица, одређују ширину круга лица места, врше његово обележавање и

блокирање, штите поједине предмете и трагове.

Очување места догађаја треба предузети што пре по сазнању о кривичном

догађају. Одређивање површине коју треба заштити, то јест обезбедити , је сложена

активност, а границе места догађаја могу се померати и током увиђаја. Када је место

обезбеђено и означено, ограничава се приступ неовлашћеним лицима, чиме се

смањује могућност промене самог места.

Поред свега наведеног, треба напоменути да је реткост наићи на лице места

које није промењено и зато све околности треба пажљиво размотрити приликом

обраде места догађаја. Само откривање догађаја неминовно мења изглед лица места.

Услед временских услова, на отвореном простору може доћи до промене на местудогађаја. Затим, промене могу настати у случају пружања медицинске помоћи

повређеним лицима или када је угрожена безбедност лица, као што су гашење

пожара и деактивирање експлозивне направе. У тим ситуацијама, неопходно је дати

упутства и смернице особљу како би се смањило ремећење лица места и присутних

доказа.26

Полицијски службеници који предузимају први корак на месту кривичног

догађаја, играју кључну улогу у процесу вршења увиђаја. Њихова почетна

одговорност је очување интегритета лица места и материјалних доказа. Осим тога,

они су задужени за рано документовање места догађаја, доказа и свих предузетих

активности. Посебно је важно брзо документовати место догађаја ако постоји

опасност од промене, контаминације или уништења доказа.

Овлашћено службено лице које прво стигне на место кривичног догађаја ће

бити одговорно за његово обезбеђење. Упркос томе што постоје резлике приликом

26 Ibidem



16

извршења сваког кривичног дела, неопходно је постојање стандардних процедура

којима се обезбеђује поступање на месту догађаја на правилан начин.

Дакле, овлашћено службено лице штити подручје које је одредио као место

догађаја. До преноса, губитка или контаминације материјалних доказа може доћиуколико поменута област остане незаштићена. У зависности од природе кривичног

дела, могу се захтевати различити тимови стручњака који ће доћи на лице места.

Приликом означавања места извршења кривичног дела користе се погодни

објекти и предмети, средства као што су трака, канап, чуњеви, барикаде, ротирајуће

лампе са јасном назнаком присуства полиције и вршења увиђаја, постављају се

службена лица или возила. Препоручује се постављање три реда заштитних

препрека:

- Шира зона (спољна блокада) – локација која је шира од места догађаја

чиме се онемогућава улажење неовлашћених лица.

- Командно место (безбедан простор) – налази се изван уже локације места

догађаја. Овај простор се користи за остављање неопходне опреме,

стационирање чланова увиђајне екипе, као центар за обраду података,

доношење одлука, давање упутства.

- Средиште – место на коме се догађај одиграо, место где се налазе

релевантни материјални докази.27

(Слика 1.)

Спо

27 Жарковић, М.: Кривичнопроцесни и криминалистички аспекти увиђаја на месту догађаја. Београд,

2005. стр. 98.

Слика 1. Графички приказ постављања заштитних

препрека и једног улаза и излаза

Спољна блокада

Командно место

Средиште

Спољна блокада

Командно место

Средиште



17

Од изузетне важности је одређивање једног улаза и излаза на месту догађаја,

контролне тачке, ово посебно када је неопходно присуство великог броја лица на

месту догађаја. Сваки улазак на местo догађаја треба евидентирати (име, назив

службе, време и место и разлог уласка/изласка, ако је потребно, затражити отискепрстију, ципела, влакана). Сва лица која улазе на лице места морају носити заштитна

одела, рукавице, а ако је потребно и маске за лице. Приликом изласка са лица места,

сва заштитна одећа се прикупља за анализу да би се избегао ризик од губитка битних

трагова.28

Обавеза је сваког службеног лица који се први нађе на месту догађаја да

сачува свој и животе присутних лица, спречи настанак веће материјалне штете, али и

уништавање релевантних материјалних трагова. Уколико дође до њиховог

уништења, то ће директно утицати на разјашњавање и откривање кривичног дела и

његовог извршиоца.

Само обезбеђење лица места је од пресудног значаја за успоставњање заштите

предмета и трагова што ће имати великог утицаја у обезбеђењу материјалних доказа,

расветљавању кривичног догађаја, покретању кривичног поступка, као и његовом

исходу на суду. Очување места догађаја и материјалних доказа има за циљ

спровођење одређене заштитне мере како би се оштећење сцене и доказа свело на

минимум.29

Од квалитета обезбеђења лица места ће зависити и успех увиђаја. У

домаћој криминалистичкој пракси, након обављеног обезбеђења сачињава се

извештај о обезбеђењу лица места.

Обезбеђење места догађаја и наведене процедуре поступања имају важну, па

чак и пресудну улогу из следећих разлога: - лице места које није правилно обезбеђено и очувано ће довести до

предузимања непотребних активности на самом месту, а ово може

неповратно изменити, контаминирати лице места и материјалне доказе;

- једном напуштено лице места искључује могућност исправљања грешеке

или накнадно проналажење доказа;

- у условима недовољног нивоа свести полицијских службеника о значају

адекватног обезбеђења места догађаја, неретко може доћи до трајног

губитка мноштва криминалистички и кривичноправно релевантних

информација.

28 Crime Scene Investigation. Forensic Science Central29 Crime scene and physical evidence awarenessfor non-forensic personnel



18

2.4. Прикупљање обавештења на месту кривичног догађаја

Након пријаве догађаја, односно добијања првих информација о извршеном

кривичном делу, овлашћено службено лице излази на пријављену локацију местадогађаја у циљу провере добијених информација. Приликом приближавања лицу

места, анализирају се постојећа сазнања о догађају поводом ког се поступа,

разматрају се потенцијални проблеми, ризици, односно питање безбедности чланова

екипе за обраду места догађаја, планирају се мере и радње које ће бити предузете на

месту догађаја, као и потребна средства и опрема за вршење увиђаја.

Квалитет успешне обраде места догађаја умногоме зависи од прикупљених

обавештења, информација од грађана присутних на месту догађаја. Овлашћено

службено лице ће обавити разговор са присутним лицима у циљу сазнања шта се

заправо догодило. Ова сазнања обухватају сва обавештења везана за догађај поводом

кога се поступа, све околности случаја, лица, предмета и трагова који су са њим увези.

Пре обављања разговора са присутним и интересантним лицима мора се

најпре утврдити њихов идентитет. Истовремено предузеће се мере којима ће бити

онемогућено договор између лица у вези са околностима случаја, односно исказом

датог полицији. Првенствено, овлашћено службено лице ће обавити разговор са

учесницима догађаја.

У фази прикупљања обавештења о догађају, службено лице треба избегавати

непотребне разговоре са присутним лицима, али и надгледати понашање свих

присутних лица на месту догађаја. Често су на месту догађаја присутна и лица,

односно извршиоци кривичног дела, која гласним комантарисањем или давањем

лажних информација, сугерисањем усмеравају активности на расветљавању догађаја

у супротном правцу.

Доласком увиђајне екипе на лице места, активности на обезбеђењу лица места

припадника полиције не престају. Напротив, они и даље предузимају радње на

обезбеђењу лица места, ограничавају приступ неовлашћеним лицима, онемогућавају

контакте лица која су дала и ли требају дати обавештења, дискретно надзиру

понашање присутних грађана, а све у складу са упутствима руководиоца увиђајне

екипе.



19

3. УВИЂАЈ

3.1.

Дефинисање увиђаја као процесне и истражне радње

Увиђаj би се могао одредити као радња доказивања коjом увиђаjни орган‚ уз

примену одговараjућих криминалистичких радњи‚ опажа‚ мисаоно анализира‚

стручно обрађуjе и документуjе чињенице важне за кривични поступак.30

Закоником

о кривичном поступку у члану 110. увиђај је одређен као истражна радња која се

предузима када је за утврђивање или разјашњење какве важне чињенице у поступку

потребно непосредно опажање.31

Као саставни део криминалистичке обраде места догађаја, увиђај представља

процесну радњу, радњу доказивања који се спроводи применом одговарајућих

процесних радњи у законом прописаној форми. Циљ увиђаја је прикупљање

материјалних доказа или индиција о постојању чињеница о кривичном делу или

кривичној одговорности његовог учиниоца.32

Њиме се утврђује постојање кривичног

дела, време, место, срадства, начин, мотив његовог извршења и обезбеђују подаци,

односно материјали за медицинска, криминалистичко-техничка и друга вештачења и

анализе.

Може се слободно рећи да увиђај представља једну од основних истражних

радњи на месту кривичног догађаја и да се без њега не би могао, у највећем случају,

открити учинилац кривичног дела. Међутим, увиђај није само истражна радња, већ и

криминалистичка. Са становишта криминалистике, увиђај можемо дефинисати каосистем криминалистичких радњи које се предузимају у складу са правилима

криминалистике и подразумева проналажење, изазивање, анализирање, фиксирање,

изузимање свих релевантних предмета и трагова. Предмет увиђаjа могу бити местa‚

лица и ствари, док је циљ увиђаја прикупљање материјалних доказа, самим тим и

индиција о постојању чињеница о кривичном делу и одговорности његовог

извршиоца. Увиђај омогућава да се утврди природа и механизам настанка и постоја-

ње кривичног дела одређене врсте и осталих елемената извршења и других

релевантних чињеница.

Приликом вршења увиђаја, орган поступка ће, по правилу, затражити помоћ

стручног лица форензичке, саобраћајне, медицинске или друге струке, које ће по

потреби, предузети и проналажење, обезбеђивање и описивање трагова, извршити

30 Жарковић, М.; Бјеловук И.; Кесић Т., op. cit., стр. 63. 31 Службени лист СРЈ , бр. 70/1 и 68/02 и Службени гласник РС , бр. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05 – др.

закон, 49/07, 20/09 – др. закон, 72/09 и 76/10. 32 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 67.



20

потребна мерења и снимања, сачинити скице, узети потребне узорке ради анализе

или прикупити друге податке. На увиђај се може позвати и вештак, ако би његово

присуство било од користи за давање налаза и мишљења. Увиђај места се предузима

на месту кривичног дела или другом месту на којем се налазе предмети или траговикривичних дела.

33

Увиђај треба вршити темељно и поступно уз поштовање правила поступања

на месту кривичног догађаја. Организовано поступање омогућава да претрага буде

темељно спроведена, да правилно буде извршено документовање кривичног догађаја.

Исто важи и за правилно коришћење и познавање ресурса и опреме, обезбеђивање

свих важних доказа, правилно руковање и паковање доказа. Из тог разлога неопходно

је да увиђај врше криминалистички техничари/форензичари који су обучени за ову

врсту послова.

Битно обележје, то јест, крајњи резултат сваког увиђаја јесте састављање

увиђајне документације: записника о увиђају уз који се прилаже скица лица места,

ситуационог плана лица места, фотодокументације и осталих прилога. Обимна

студија, обука и искуство у вршењу увиђаја је потребно да криминалистички

техничар/форензичар буде вешт на том пољу. Он мора бити упућен у све области

препознавања и документовања материјалних доказа. Опште знање о томе које се

анализе могу вршити у лабораторијама као и одговарајућим процедурама у

руковању, прикупљању и паковању предмета и трагова омогућиће да исти безбедно

стигну до лабораторије.34

33Законик о кривичном поступку чл. 13634 Byrd, M., op. cit.



21

3.2. Опрема за вршење увиђаја

Правилно и стручно вршење увиђаја зависи најпре од чланова увиђајне екипе,

њихове стручности и обучености, али и од опреме за вршење увиђаја. Опрема која секористи треба да задовољи постојеће стандарде, дакле мора бити савремена и

одговарајућа. Заштитна одела, маске и рукавице ће помоћи да се избегне

контаминација материјалних доказа, а омогућиће и заштиту самих

криминалистичких техничара/форензичара.

Приликом вршења увиђаја, форензичари користе рукавице, заштитна одела са

маском, заштитне навлаке за ципеле, маске за лице и заштиту за очи и лице који

представља основни део опреме. Важно је непоменути да постоје четири нивоа

заштитне одеће. Најнижи ниво представља коришћење рукавица и комбинезона без

респиратора. Други и трећи ниво захтевају ношење одела која пружају заштиту кожи,

очима и респираторном систему. Највиши ниво заштите подразумева потпунозатворено одело које садржи апарат за дисање.

Опрема потребна за рад која је обично на располагању форензчарима се

налази у кутијама, комплетима, несесерима који се требају редовно обнављати. Неки

случајеви могу захтевати специјализовану опрему.

Опрема за примарну обраду места кривичног догађаја обухвата фотографске

уређаје, мерне уређаје, хемијске реагенсе, тестове, несесере, термовизијске уређаје,

УВ и ИЦ уређаје, покретне лабораторије. Опрема за секундарну обраду места

кривичног догађаја подразумева форензичке лабораторије и аутоматски

идентификациони системи.35

35 Машковић, Љ., op. cit. VI део

Слика 2. Форензичари у заштитном комбинезону



22

3.3. Тактика вршења увиђаја

У основи, радње на увиђају се одвијају у две фазе: статичку и динамичку.

Статичка фаза увиђаја подразумева присуство руководиоца увиђајне екипе икриминалистичког техничара/форензичара у кругу лица места а превасходни циљ је

осматрање лица места. Не сме се ништа дирати. Криминалистички техничар у овој

фази увиђаја означава предмете и трагове бројчаним и другим ознакама, врши

мерења између појединих предмете и трагова. Пре него што се било шта дотакне или

промени, лице места мора бити у потпуности документовано. Након детаљног

разгледања лица места оно се описује у записнику, фотографише и скицира36

чиме се

завршава статичка фаза вршења увиђаја.37

Документација треба да садржи писане белешке, фотографије, видео снимке,

скице. За сваки пронађени материјални доказ на криминалистичко-форензичкој

сцени ће се чувати белешка о локацији где је предмет или траг пронађен, времепроналаска, лице које је пронашло као и сам опис предмета или трага.

У динамичкој фази увиђаја криминалистички техничар/форензичар узима

поједине предмете, опсује их, изазива латентне трагове, означава их. У овој фази се

ремети изглед лица места. Постоје различите методе којима се врши документовање

места кривичног догађаја и то: фотографски метод, видео метод, графички метод,

метод изузимања и вербални метод.

У оквиру увиђаја могуће је разликовање следећих поступака:

- Препознавање места кривичног догађаја - Документовање

-

Прикупљање материјалних доказа

Почетни преглед места догађаја – постоји неколико метода прегледа места

догађаја. С обзиром на то да се приликом сазнања о извршеном кривичном делу располаже ограниченим информацијама, неоходан је здрав разум како би се смањиле

шансе за уништавање доказа. Мора постојати план рада при самом уласку на лице

места. Планом се морају предвидети места где могу бити присутни докази иприкупити их у најкраћем временском периоду. Планом се, такође, морају

предвидети ресурси, опрема и помоћ неопходни за обраду места догађаја, проценити

степен опасности, као и безбедносни услови који се морају испоштовати.

Документовање – у свакој фази организованог приступа месту догађаја мора

се бити доследан у описивању. Коначан резултат правилно документованог местадогађаја је могућност разумевања од стране других лица свих активности које су се

36 Скице се често користе за приказивање локација, димензија и оријентације објекта пронађеног на

лицу места и релевантних мерења. 37 Кривокапић, В.; Жарковић, М.; Симоновић, Б.: Криминалистика тактика. Београд: Виша школа

унутрашњих послова, 2005, стр. 261.



23

предузеле на месту догађаја, као и омогућавање вршења реконструкције и

презентовања на суду. Постоје три једноставна корака у правилном документовању

лица места:

-

Писање белешки, извештаја, записника - Фотографисање

- Скицирање.38

Сваки од ових метода је неопходан за правилно документвање. Записник,

белешке, извештаји се пишу по хронолошком редоследу (не би требало да обухватају

субјективна мишљења, анализе и закључке, већ само чињенице).

Током вршења увиђаја, треба имати на уму и то да систем заштите и чувања

предмета и трагова кривичних дела започиње означавањем, фиксирањем, односно

фотографским и видео снимањем, уношењем димензија и координата положаја у

скицу и ситуациони план и изузимањем, паковањем материјалних доказа од стране

форензичара, као и њихово безбедно транспортовање и складиштење. Интегритетдоказа ће се сачувати једино уколико су сви докази пронађени на месту догађаја

пописани и правилно обезбеђени. У њиховом обезбеђивању, неопходно је

успоставити и одржати ланац кретања доказа.

Поступање са предметима и траговима кривичних дела од откривања до

њихове употребе на суду подразумева:

- проналажење предмета и трагова;

- обележавање предмета и трагова;

- фотографисање предмета и трагова;

- записничко фиксирање;

-

скицирање; - паковање пронађених предмета и трагова;

- слање предмета и трагова на вештачење;

- складиштење доказног материјала.

У другом поглављу рада биће представљен фотографски, видео метод,

графички метод, метод изузимања и вербални метод, начин њихове примене, значај,

важност и циљ спровођења.

38 Byrd, M., op. cit.



24

3.3.1. Претраживање места кривичног догађаја и

проналажење предмета и трагова

Након утврђивања круга лица места, врши се његово детаљно и систематско

претраживање. Проналажење, заштита и чување материјалних доказа представља

централни део рада на месту догађаја који има за циљ лоцирање и идентификовање

што већег броја потенцијално релевантних материјалних доказа, као и избор

одговарајуће методе фиксирања и адекватне амбалаже за очување интегритета

доказа.

Улога форензичара почиње на месту кривичног догађаја са проналажењем и

фиксирањем материјалних доказа. Она се наставља анализама и евалуацијом

резултата у лабораторијама до представљања налаза судијама и осталим субјектима у

кривичном поступку. Криминалистички техничари/форензичари проналазе

одговарајуће материјалне доказе. Међутим, потрага за релевантним доказима нијелак задатак. Од особа које примарно поступају са материјалним доказима до крајњих

корисника информација, сво особље које је укључено треба познавати форензички

процес.

Проналажење и идентификовање материјалних доказа је веома изазован,

захтеван и тежак посао. Најрелевантнији и важан доказ мора бити очигледан и

дирактно видљив голим оком. Веома је тешко направити и изградити исцрпан,

детаљан списак корака и поступака за проналажење материјалних доказа. Њихово

проналажење почиње самим посматрањем места кривичног догађаја. На основу

првих запажањa, узимајући у обзир природу случаја, могуће верзије извршења

кривичног дела, као и карактеристике површина које носе потенцијалне доказе,

тражиће се стратегија која је методична и флексибилна, а која ће бити примењена.

Предмети и трагови ће се тражити голим оком, лупом као и коришћењем разних

ручних извора светлости. Да би се открили поједини трагови користиће се посебни

прахови за изазивање трагова папиларних линија или употреба хемијских средстава

за визуелизацију трагова крви.

Приликом проналажења и прикупљања предмета и трагова мора се имати на

уму да се не смеју сакупљати сви премети који се нађу на лицу места јер могу

направити забуну и довести до неповезаних података. Уколико би криминалистички

техничар/форензичар био превише селективан у потрази за материјалним доказима, утом случају би могло доћи до занемаривања важних материјалних доказа који би

могли решити конкретну кривичну ствар. Само искуство форензичара може

омогућити да се пронађе равнотежа између ова два случаја и самим тим прикупити

довољан број релевантних доказа.



25

Свако место кривичног догађаја је другачије, самим тим свако место захтева

индивидуални приступ. На пример, убиство које се десило на отвореном простору

захтева проналажење материјалних трагова на релативно мањем простору, а

предмети и трагови приликом експлозије бомбе могу се наћи на веома великом растојању. Међутим, постоје одређена општа правила која усмеравају ток

претраживања места догађаја.

Одредити и изабрати трагове који су релевантни представљају изазов у фази

проналажења и фиксирања. У отежаним условима, можда је боље фиксирати више

предмета и трагова, а у каснијој фази извршиће се њихова селекција. Проналажење и

фиксирање истих захтева искуство и додатну обуку кадрова, разумевање онога шта

се може урадити са различитим врстама материјалних доказа у форензичким

лабораторијама, као и информације које се могу добити. Дакле, преглед места

догађаја и проналажење доказа су радње које се предузимају са посебном пажњом, а

ово подразумева примену посебних техника и процедура поступања, стручност

чланова увиђајне екипе39

, методички приступ, а све у циљу очувања интегритета

материјалних доказа. Стрпљење и пажња су од изузетне важности у овој фази.

Првенствено, врста кривичног дела може указати на одређени начин

претраживања. То значи да ће делови места ка отвореном простору бити први

прегледани из разлога што временски услови могу изазвати оштећења или промене

на предметима или траговима. Јавне површине имају приоритет приликом претраге у

односу на приватни посед из разлога што их је теже заштитити.

Који ће материјални докази бити пронађени на месту догађаја зависи од врсте

и природе одигравања, његове локације и других околности. Најпре се обрађују ониматеријални докази који су видљиви и пролазне природе, а затим они који су

сакривени или заклоњени. Пролазни карактер појединих доказа и опасност њиховог

уништења може бити разлог да имају приоритет у односу на прелиминарно

претраживање места догађаја чији је циљ заштита појединих доказа, односно њихово

фиксирање и сакупљање.40

Предмети и трагови којима прети уништење или промене

услед ветра, кише, снега, ватре и других околности, биће обезбеђени од стране

службеног лица задуженог за обезбеђење лица места. То ће се остварити

прекривањем најзнчајнијих премета и трагова најлоном, платном, разним посудама, а

само када то није могуће, њиховим изузимањем и склањањем на погодније место.41

39 Услов успешног претраживања је способност службеног лица да правилно препозна, анализира и

процени доказе.40 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 108.

41 Жарковић, М., op. cit., стр. 100.



26

Приликом проналажења једних предмета и трагова мора се бити опрезан да би се

избегло уништење других, некада и значајнијих предмета и трагова.

У затвореним просторима, претраживање се врши од просторије до

просторије. Таква претрага подразумева, на пример, претраживање свих соба које сеналазе у кући у којој се претражују материјални докази. Овај облик претраге може

бити непрактичан када су у питању зграде. У том случају претраживање ће се

усмерити на кључне просторије, ходник, улазне и излазне тачке.

Када пронађе доказ, службено лице поставља маркере као упозорење осталим

члановима да не би дошло до уништења пронађеног доказа. Негативан утицај може

имати велики број људи на лицу места и зато се њихов број мора ограничити све до

окончања прикупљања материјалних доказа са места догађаја. То ће се постићи тако

што ће проналажење и фиксирање материјалних доказа вршити један човек.

Када су пронађени предмети и трагови, примениће се адекватне методе за

њихово изузимање (лепљиве траке, пинцете), паковање (кесе, кутије, контејнери за

оштре предмете). Сваки материјални доказ се означава и затвара. Приоритет

приликом фиксирања предмета и трагова морју бити усмерени на то да се избегне

непотребан губитак или деградација доказа. Документација је саставни део процеса

фиксирања, укључујући и прецизно одређивање локације пре самог фиксирања.

Као део процеса фиксирања материјалних доказа, у многим случајевима треба

узети и узорак подлоге на којој се траг налази, на пример приликом прикупљања

трагова од пожара. За прикупљање доказа може се користити усисивач са чистом

кесом, али то није увек најбоља метода зато што се не избегава прикупљање

сувишног материјала. Приликом проналажења предмета и трагова, користе се идодатни извори светлости. Узорковање предмета и трагова захтева искуство и обуку

кадрова. Поступање са посебном пажњом и професионалношћу у поступцима

проналажења и фиксирања доприноси очувању интегритета предмета и трагова. Из

свега наведеног, могу се извести следећи закључци:

- докази који су присутни на месту кривичног догађаја, а нису откривени не

могу допринети решавању кривичног дела, могу бити неповратно изгубљени

па и усмерити истрагу у погрешном и непродуктивном правцу;

- фиксирање само најочигледнијих и видљивих доказа може може довести до

занемаривања најрелевантнијих и најбитнијих предмета и трагова.

-

адекватним методама фиксирања ће се избећи губитак, деградација или

контаминација предмета и трагова;

- неселективно фиксирање предмета и трагова и њихово допремање до

лабораторије заједно са релевантним доказима може ометати даљи поступак

откривања и разјашњавања кривичног дела и његовог извршиоца.



27

3.3.2. Обележавање предмета и трагова

Систем заштите и чувања предмета и трагова кривичних дела пронађених на

месту догађаја започиње управо њиховим означавањем, фискирањем (фотографским

и видео снимањем, скица, ситуациони план), изузимањем и паковањем. Дакле,

означавање пронађених материјалних трагова, поред обезбеђења лица места,

представља први корак у успостављању поменутог система, односно ланца кретања

доказа. Циљ означавања предмета и трагова на месту догађаја је њихова каснија

успешна идентификација. Означавање, декларисање и обележавање материјалних

доказа омогућава идентификовање материјалних доказа.

Сваки пронађен предмет или траг треба пажљиво обележити и означити. То

може изгледати прилично једноставно, али може постати компликован процес.

Разматрањем и развојем система за обележавање материјалних доказа избећи ће се

конфузија пре него што се дође на место догађаја.Постоје више могућих система који се могу користити за означавање предмета

и трагова. Могу се користити бројеви, слова или њихова комбинације. Може се

користити било који систем који ће јасно, прецизно и доследно приказати положај

пронађених предмета и трагова. Систем обележавања и означавања мора бити такав

да буде јасан свим стручњацима, а нарочито суду. Правилно обележавање ће

омогућити да се после извесног времена лако може упоредити са службеним

белешкама и записником који прати ову документацију и јасно установити број и

положај материјалних трагова. Конфузија у обележавању може резултирати

одбаченим случајем.42

Означавање се обавља након фотографисања и видео снимања лица места, а

изузетно у фази прелиминарног претраживања у случајевима када се траг може лако

оштетити или уништити. Идентификација материјалних доказа подразумева

доследност приликом њиховог означавања, односно истоветну ознаку, слово или број

у документацији која прати доказ. Најчешће се користе нумеричке ознаке различитих

величина и боја исписане на плочицама које се потом постављају на одговарајуће

сталке у облику заставица, купа и преклопних еленемата са или без размерника.43

Ознака мора бити јасно видљива како на фотографијама, тако и на видео снимку. Оне

морају бити прихваћене од стране свих чланова увиђајне екипе који учествују у

даљој обради лица места. Ознаке предмета и тагова пронађених на месту догађаја

морају се поклапати у комплетној увиђајној документацији . Сваки означен доказ

задржава исти број, слово или другу ознаку у свим облицима документовања

42 Warington, D.: Marking Evidence at Crime Scenes: Developing a System 43 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 112.



28

(записник, извештај, белешке, фотографија, видео снимак, скица и ситуациони план).

Ознаке које су додељене на лицу места се не смеју мењати.

Несесер за обележавање предмета и трагова треба садржати стрелице, лењире,

покретне ласере, флуоресцентне штапове или жице.

3.3.2.1. Грешке при обележавању предмета и трагова

Једна од грешака које се јављају приликом означавања предмета и трагова

пронађених на месту догађаја је та да се не врши означавање или се врши делимично

означавање само неких трагова и предмета чиме се ствара проблем током даљегдокументовања пронађеног материјлног доказа. Дешава се да ознаке на лицу места и

у документацији буду различите, то јест не буду усаглашене. Грешка у поступку

означавања се такође огледа у коришћењу ознака само у појединим деловима

документације (скица или ситуациони план), док се у другим (записнику) уопште не

помињу. Следећи проблем се може јавити у случају великог броја предмета и трагова

на лицу места (саобраћајне незгоде, експлозије експлозивних направа). Овај проблем

се може решити тако што се најпре означавају предмети и трагови према важности,

групној припадности. Могу се комбиновати нумеричке и словне ознаке, али у сваком

тренутку мора постојати ред у означавању да би се избегла конфузија.

Грешке приликом означавања премета и трагова се могу решити уколико се

испоштује доследност и усаглашеност документације која прати кретање доказа.

Ознаке додељене на месту догађаја се не мењају, али им се могу додати и друге

ознаке у виду категорије, типа, серијског броја, датум и место сакупљања, ознака

догађаја, КУ и КД броја, а у циљу лакшег праћења у даљој обради.

Слика 13. Бројчане и словне ознаке

за обележавање предмета и трагова

Слика 14 . Несесер за

обележавање



29

3.3.3. Маркирање предмета и трагова

Пре вршења маркирања, неопходно је фотографијама и видео снимком

забележити распоред, локацију, изглед и положај предмета и трагова. Уколико прети

опасност да се траг оштети, уништи за време вршења увиђаја или када се предмети

или трагови померају пре завршетка увиђаја као што су возила, повређена лица,

лешеви, у том случају се приступа маркирању. Маркирањем ће се одредити и зона

простирања трага, приказаће се важан детаљ на трагу који није јасно уочљив на

фотографијама, може олакшати мерења (трагова кочења) обележавањем почетка и

завршетка трага.

Маркирање се врши исцртавањем испрекиданих или неиспрекиданих линија

кредом, циглом или другим за то погодним предметом. Приликом маркирања, прати

се правац пружања линијских трагова, облик предмета или трага. Важно је, приликом

маркирања не заклањати предмете и трагове. Уколико се трагови налазе на подлозикао што су земљане и травнате површине, теписима и намештајима, маркирање се

тада врши посебним тракама.44

Накнадно маркирање на фотографијама се врши у

случају када није могуће иписивање линија (на телу повређеног или усмрћеног лица,

на земљаним или травнатим и сличним поврчинама). Тада се приступа пажљивом

посматрању и проналажењу немаркираног предмета на фотографији, а затим се јасно

видљивим линијама или стрелицама упућује на предмет или траг.

3.3.3.1. Грешке при маркирању предмета и трагова

Грешке приликом маркирања: може се десити да важни трагови нису

маркирани, затим да маркиране линије заклањају важне трагове или не прате правац

пружања трага или зоне простирања трага. Необележени и немаркирани предмети и

трагови (који могу бити од пресудне важности) неће бити прихваћени у судском

поступку, неће се наћи у увиђајној документацији, а тиме ће изгубити свој

кредибилитет.

44 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 116.



30

Глава 2 ФИКСИРАЊЕ МЕСТА КРИВИЧНОГ ДОГАЂАЈА



31

1. МЕТОДЕ ФИКСИРАЊА МЕСТА КРИВИЧНОГ

ДОГАЂАЈА

Документација са места кривичног догађаја има за циљ формирање трајног и

објективног записа о ситуацији на месту кривичног догађаја и о материјалним

доказима. Документација такође представља и полазну тачку ланца кретања доказа.

Документовање почиње са доласком првог службеног лица на месту догађаја,

а посебно форензичара. Коришћењем одговарајућих средстава (извештаји, ручно

писане белешке, белешке снимљене на диктафону фотографије, видео записи, скице,

фотографије) документује се место кривичног догађаја, укључујући између осталог,

време доласка, изглед околине, врата, прозори, ролетне, мириси, знакови активности.

Извештај о форензичкој обради лица места сачињава се у писаној форми, као ислужбена белешка, фото-документација и скица лица места. Свако присуство особа,

улазак и излазак са места догађаја и све промене које се дешавају као резултат

предузетих активности се евидентирају. Када се материјални докази пронађу,

детаљна документација је направљена пре него што се било шта помери или упакује.

Сваки упаковани предмет или траг мора бити појединачно означен.45

Приликом обраде места кривичног догађаја обавиће се фиксирање утврђених

чињеница, односно пронађених предмета и трагова. Како је већ речено, постоје

различите методе фиксирања, документовања места кривичног догађаја:

1.

Вербални метод 2. Фотографски метод

3. Видео метод

4. Мерно-графички метод (израда скице и ситуационог плана)

5. Метод изузимања

Ове методе подразумевају писане извештаје, записнике, фотографије, скице

места догађаја. Овоме се мора придодати и документација која прати целокупан

ланац кретања доказа. Од изузетне важности је доследност између сваке од ових

метода. Подразумева се правилно и на постојећим процедурама заснованопоступање, а све у складу са међународним стандардима ISO/IEC 17025 и ISO/IEC

17020 што је од посебне важности за успостављање система заштите и чувања

предмета и трагова кривичних дела пронађених на месту догађаја. У даљем раду биће

45 Crime scene and physical evidence awarenessfor non-forensic personnel , op. Cit.



32

представљен и описан сваки од поменутих метода, карактеристике у поступању, као

и проблеми и грешке које се могу јавити.

1.1.

Вербални метод документовања места кривичног догађаја

Вербални метод документовања места кривичног догађаја подразумева

постојање записника о увиђају, извештаја и белешки које морају искључиво

садржати чињенице. Другим речима, руководилац увиђајне екипе, односно

криминалистички техничар/форензичар треба документовати оно што опази на лицу

места, али не и оно што мисли. Сврха записника, службене белешке и других

писмена је да пружи релевантне информације о лицу места и материјалним доказима

на јасан, концизан и недвосмислен начин.46

Коначни извештај треба представљати

дескрипцију читавог догађаја.

Општи модел писмена поводом конкретног догађаја може садржати: кратакопис околности догађаја, опис ситуације, опис поступања у вези са догађајем и на

месту његовог одигравања, опис поступка претраживања места догађаја, опис

прикупљених доказа и навођење необављеног, а потребног (немоновног).47

У делу

документације која се односи на прикупљене материјалне доказе морају се уписати

сви детаљи пронађених предмета и тагова и то: нумеричка ознака и детаљан опис

трагова, затечено стање, место проналаска, начин и метода фиксирања, изузимања и

паковања, као и напомене где су докази послати на анализу. Међутим, постоје

пропусти у описивању трагова који се односе на врсту, дужину, ширину, почетак и

завршетак трага, својства и облик подлоге где се траг налази, тачно место

проналажења трага, не наводе се места са којих је траг фотографисан.

Посебна пажња се посвећује састављању записника о увиђају одредбама

кривичнопроцесног законодавства. Одредбом члана 174 ст. 1 Законика о кривичном

поступку установњена је обавеза састављања записника приликом предузимања

сваке процрсне радње. Записник пише записничар, али може писати и лице које

радњу предузима (чл. 174 ст. 2 ЗКП).

46 Стандардне оперативне процедуре и принципи добре праксе. Министарство унутрашњих послова

Републике Србије, Национални криминалистичко-технички центар 47 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 120.



33

Записник о увиђају се састоји из три дела:

- уводни део (ко, по ком законском основу, где се увиђај врши, која лица

присуствују, како се сазнало за догађај и када је увиђај започет уз назначење

прекида и застоја приликом вршења увиђаја), - описни део – да ли је лице места било обезбеђено, описује се шири, а затим и

ужи изглед лица места, предмета и трагова, њихов положај, удаљеност.

Описују се и „негативне чињенице“. Описни део записника о увиђају мора

бити потпуно усаглашен са осталим елементима увиђајне документације

(фотографије, скице, ситуациони план).

Важећим Закоником о кривичном поступку чланом 175 прописан је садржај

записника.48

У записник се уноси назив органа поступка пред којим се предузима

радња, место где се предузима радња, дан и час кад је радња започета и завршена,

имена и презимена присутних лица и у ком својству присуствују, као и назначење

кривилног предмета по ком се предузима радња. Записник треба да садржи битне

податке о току и садржини предузете радње. Приликом предузимања радње као што

је увиђај, узимање узорка, претресање или препознавање, у запсник ће се унети и

подаци који су важни с обзиром на природу такве радње или за утврђивање

истоветности појединих предмета (опис, мере и величина предмета или трагова,

стављање ознаке на предметима и др.), а ако су направљене скице, цртежи, планови,

фотографије, филмски или други технички снимци – то че се навести у записнику и

прикључити записнику.

- завршни део записника о увиђају садржи констатацију о томе када је увиђај

завршен, потпис руководиоца и, евентуално, присутног записничара (чл. 177ст. 7 ЗКП).

Записник се мора водити уредно, у њему се не сме ништа брисати, додати или

мењати. Прецртана места морају остати читка. Сва преиначења, исправке и додаци

уносе се на крају записника и морају бити оверени од стране лица која потписују

записник. Потреба за сачињавањем документације се наставља и након вршења

увиђаја, све до добијених резултата лабораторијских испитивања. После извршеног

увиђаја, особа која је радила на месту догађаја предаје сву документацију, па и

фотографије и белешке, особљу које наставља истрагу (оперативна криминалистичка

полиција).

48 Законик о кривичном поступку, Службени лист СРЈ , бр. 70/2001 и 68/2002 и Службени гласник

РС , бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 – др. закон, 49/2007, 20/2009 – др. закон, 72/2009 и 76/2010



34

Важност постојања увиђајне документације се огледа у следећем:

- форензичари могу бити позвани да усмено представе одређене детаље и

показати радње предузете током увиђаја којом приликом требају износити

само чињенично стање, избегавати субјективна запажања и информације;

- документација је кључна како би се у каснијој фази приказало лице места, шта

је учињено, када, како;

- хронолошки и пажљиво направљена документација ће обезбедити

континуитет доказа током процеса. Уз помоћ ланца кретања доказа утврдиће

се да је оно што је презентовано на суду потиче са места кривичног догађаја;

- сви накнадни прегледи и анализе могу бити угрожени ако ланац кретања

доказа није правилно покренут и вођен на месту догађаја.

Важно је напоменути и увођење електронске књиге догађаја чија је сврха

евидентирање свих догађаја поводом којих је криминалистичка полиција

предузимала одговарајуће активности. Формирањем електронске књиге остварује се

бржа и лакша комуникација између свих субјеката који су укључени у ланац кретања

доказа. Такође, омогућава се праћење сваког предмета и трага пронађеног на месту

догађаја. Материјални доказ заведен под одређеним бројем ће у свакој фази обраде

бити доступан увидом у електронску књигу догађаја.

1.2. Фотографски метод

Увиђајна фотографија предстаља незаобилазан метод фиксирања затеченог

стања и релевантних предмета и трагова у току вршења увиђаја. Њен задатак је дапотпуно верно и прегледно документује сва запажања увиђајне екипе, како би суд

могао стећи праву представу о догађају и лицу места. Одређен број фотографија са

увиђаја може послужити као основ за вештачење. Увиђајна фотографија носи са

собом огромну количину информација о општем изгледу лица места, изгледу,

положају, међусобном односу појединих предмета и трагова и другим детаљима,

трајна је и непроменљива и зато фото-документација има велики значај.

Применом фотографског метода обезбедиће се фото-документација која има

низ предности у односу на друге облике документовања. Ни веома квалитетно

састављен записник не може заменити фото-документацију. Међутим, једнако важан

метод је и видео метод, као нов начин документовања места кривичног догађаја.

Фотографије треба направити што је пре могуће тако да ће приказати место догађаја

пре него што се било шта помери или промени. Изузетно је важно да лице места буде

очувано. Фотографије омогућавају трајан запис места кривичног догађаја. Поред тога

што се фотографијама може приказати лице места, оне се такође могу користити за



35

потоње упоређивање отисака прстију, трагова обуће и слично. То је предност

фотографија у односу на видео снимак.

Недостаци овог метода фиксирања места кривичног догађаја истичу се

следећи: скупљи је од вербалног метода; непрактичан јер захтева посебну опрему ивреме; садржај фото-документације је субјективан и условљен је искуством и

обученошћу криминалистичког техничара. Ипак сви наведени недостаци се могу

превазићи и не представљају велики проблем у поређењу са оним информацијама

које фотографија са собом носи.

Лице које фотографише мора бити у стању да сведочи да је фотографија

истинита и тачна представа криминалистичко-форензичке сцене у време када је ова

фотографија снимљена. Такође, фотографија мора представљати детаљни и

хронолошки приказ лица места.

1.2.1.

Појам и историјат криминалистичке фотографије

Фотографска техника се примењује у циљу регистровања чињеничног стања.

Од половине деветнаестог века фотографија налази примену и у полицији.

Фотографија се у криминалистичке сврхе први пут примењује 1843. године, када су

начињени први снимци криминалаца који су требали да послуже за њихову

идентификацију. Тада се фотографија користила експериментално да би се касније

прихватила на суду у многим земљама. 1872. године у Лондону је основана прва

криминалистичка фотолабораторија, затим се иста оснива 1874. године у Паризу и

при Градској полицији у Чикагу 1885. године.

Форензичка фотографија обухвата документовање места кривичног догађаја,пре него лица. Први који је фотографисао и документовао лице места је Алфонс

Бертијон.

Форензичка фотографија почела је са употребом традиционалне фотографије

које се касније обрађују у мрачној соби и чији је филм осетљив на светлост.

Последњих неколико година користи се дигитална фотографија због својих

очигледних предности. Једноставност и практичност дигиталних фотоапарата је

посебно корисна за фотографисање криминалистичко-форензичке сцене. Без потребе

за променом филма, може се фотографисати на апарату при чему фотографија може

одмах бити пребачена на рачунар или на штампач у веома кратком року,

елиминишући потребу да се чека у мрачној соби на обраду слике. Самим тим,

дигитална фотографија је и знатно јефтинија. Дигиталне методе такође могу смањити

ризик од грешака које се праве. Наиме, оне омогућавају да фотограф може видети

слику да ли је исправно регистрована. Међутим, дигиталне методе имају ограничења.

Упркос технолошким достигнућима, примарна брига са дигиталном фотографијом у

форензичке сврхе је безбедност и интегритет. Компјутерски софтвер, као што је



36

Adobe Photoshop, може омогућити да се промени слика са лакоћом, као што је

додавање или уклањање објеката са слике. Складиштење таквих слика може да уведе

нове безбедносне ризике (на пример, датотеке на рачунару потенцијално рањиве за

хакере). Ови фактори су изазвали велику дебату да ли су дигиталне фотографијепогодне или не.

Вредност криминалистичке/форензичке фотографије је са становишта

кривичног поступка огромна. Захваљујући њој могуће је у визуелној форми сачувати

све трагове кривичног дела и регистровати све истражне радње које су биле

предузете. Да би доказ био прихваћен од стране суда, неопходно је испунити

одређене стандарде, то јест, јасне и прецизно дефинисане процедуре у поступању.

Контрола објективности фотографских снимака ће се обавити тако што ће се у

записник, односно криминалистичко-технички извештај унети подаци о настанку

сваког конкретног снимка који се односи на технику снимања, врсту филма, врсту

фото-апарата, фиксирање.

Фото-документација је уређени скуп унапред одређених група фотографија,

које систематично приказују изглед најзначајнијих елемената затеченог стања. У

фото-документацију улазе следеће групе фотографија: шири (општи) изглед лица

места, ближи изглед лица мста, међусобни положај предмета и трагова незгоде,

изглед предмета и трагова незгоде, изглед возила и објеката, изглед лешева (посебно

споља видљивих повреда) и изглед детаља на траговима и предметима.49

Фото-документација представља скуп одређених фотографија којима се

фиксирају битни елементи лица места кривичног догађаја. Фото-документација треба

да садржи све податке о фотографијама: - ко је фотографисао;

- поводом ког кривичног дела/догађаја;

- макролокација;

- микролокација;

- број фотографије;

- број страна фото-документације;

- ојашњење шта се налази на фотографији

- индекспринт и слично.50

Свака фотографија у фото-документацији мора имати објашњење које се

односи на правац и смер снимања као и на садржај фотографије. Фото -документација

мора бити усаглашена са осталом увиђајном документацијом.

Фото-документација садржи:

49 Липовац, П. К.: Безбедност саобраћаја. Београд: Службени лист СРЈ, 2008. стр. 206.

50 Жарковић, М., Бјеловук. И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 143.



37

- насловну страну (подаци о догађају, учесницима, месту и времену догађаја,

подаци о увиђају, лицу које је фотографисало);

- садржај фотодокументације (списак фотографија и легенда);

-

негатив филма (пакује се у посебну фасциклу, чува се трајно каодокументација).

1.2.2. Врсте криминалистичке фотографије

Постоји више различитих врста криминалистичке фотографије:

фотограметрија, даљинска фотографија, идентификациона фотографија, тајна

фотографија, макрофотографија, микрофотографија, термографија. С обзиром на

намену, разликују се:

- идентификациона или регистрациона фотографија (идентификација учинилаца

кривичних дела); - оперативна криминалистичка фотографија (увиђајна – фотографија лица места

кривичног дела; тајна – фотографија снимљена скривеном камером;

репродукциона – слика намењена умножавању; пројкциона – фотографија

увећана на екрану) и

- истражна фотографија (намењена је документовању налаза вештака или служи

за сазнавање нових чињеница).51

Како би се у потпуности документовали сви детаљи значајни за анализу и

расветљавање догађаја, фотографисање треба вршити по систему „преклопних

фотографија. Приликом фотографисања нађеног стања неопходно је обезбедитимогућност упоређивања положаја и величина предмета и трагова. Ово се може

постићи употребом одређених техника фотографисања: панорамском и размерном

фотографијом.

1.2.2.1. Панорамска фотографија

Панорамска фотографија подразумева фотографисање лица места по

деловима, након чега се фотографије спајају у целине и тако се добија изглед лица

места у целини или са широм околином. Панорамска фотографија се може направити

на два начина:

- Линеарна панорамска фотографија подразумева избор једног правца – линије

испред лица места па се снимање врши уз померање по тој линији. Сваки следећи

снимак обухвата део кадра предходног снимања.

51 Митровић, В.; Ступар, Љ., op. cit., стр. 114.



38

- Кружна панорамска фотографија - Овај начин фотографисања је погодан

када се као шира околина лица места сматрају објекти који су распоређени на разне

стране око лица места фотографисања. Обавља се са једног места уз угаоно померање

које обезбеђује делимично покривање кадрова. Након тога се врши монтажапанорамске фотографије поклапањем одговарајућих детаља, али се води рачуна да се

између појединих делова не остављају белине.

1.2.2.2.

Размерна фотографија

Размерна фотографија је начин фотографисања који омогућава мерење

појединих величина на фотографији после увиђаја и релевантне детаље на њима. Са

овим у вези присутна су и два проблема:

- све величине које треба измерити леже у једној равни. У овом случају израда

фотографије је следећа: поред фотографисаног предмета поставити мерну

траку, размерник по дужини и ширини и фотографисати га заједно са њом

(Слика 5). Посебно треба обратити пажњу да оса објектива пада у средину

кадра и под правим углом како би се избегле перспективна деформација

снимка (Слика 6);

- величине које треба мерити распоређене у простору на различитим

удаљеностима. Овај начин фотографисања је доста компликован и зато се

приступа следећем начину фотографисања: на више места се вертикално

постављају штапови са дециметарском поделом, а по подлози се могу

Слика 3. Шема за снимање линеарне

панорамске фотографије

Слика 4. Шема за снимање кружне

панорамске фотографије



39

Слика 6. Размерна фотографија: а – шема правилног снимања,

б – шема неправилног снимања,

в – п име доб ог снимка.

пружати дугачке траке са поделом на по два дециметара. Мерењем висине

пикова вертикалних ознака на фотографији и упоређивање са њиховим

правим димензијама добија се умањење. На основу умањења и жижне даљине

објектива може се израчунати растојање објеката који су исте удаљености. Собзиром да оваква израчунавања представљају велики проблем, долази до

увођења нових метода као што је сферна фотографија којом се омогућава

виртуелно „обилазак“ ентеријера и екстеријера након пребецивања

фотографија у рачунар и њиховог повезивања у одговарајући софтвер.

Сферна фотографија омогућава сагледавање простора у свим правцима

прегледом у рачунарском програму једноставним померањем миша. 52

1.2.3. Правила фотографисања

Приликом доласка на место кривичног догађаја неопходно је што пре

направити фотографске снимке затеченог стања. Основно правило је да

фотографисање треба вршити у складу са принципом од општег ка појединачном и

хронолошким редом.

Одмах по доласку на месту кривичног догађаја, лице које фотографише

приступа фотографисању ширег, а затим и ужег изгледа лица места. Након прегледа

и проналаска свих предмета и трагова, приступа се њиховом бројном и словном

означавању и маркирању. Након тога, поново се приступа фотографисању ближег

52 Жарковић, М., Бјеловук. И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 141.

Слика 5. Мерна трака



40

изгледа лица места. Битно је приказати општи изглед као и детаљ фотографију

трагова и предмета, њихову величину и изглед.

Само фотографисање места кривичног догађаја обавља се у три фазе:

-

широкоугаоно фотографисање општег изгледа места догађаја и његове

околине као и просторне везе између његових различитих делова –

„overview“ (far away),

- фотографисање са средње удаљености – „mid-range“,

- фотографисање појединачних предмета и трагова и детаља на њима - „close-

up“.

Прва фаза обухвата фотографисање ширег изгледа маста догађаја, то јест онога

што је немогуће обухватити једном фотографијом. Из тог разлога је неопходно

вршити фотографисање са пажљиво одабраних стајних тачака, из више различитих

праваца и углова (Слика 7).

Снимци морају бити повезани по систему „преклопних“ фотографија, а као

техника која се користи је панорамска фотографија у своја два облика – линеарна и

кружна о којој је предходно било више речи. Фотографише се околина места акопостоји потреба да се прикажу поједини прилази месту, односно пут за који се

претпоставља, или је утврђено да је њиме извршилац дошао на место, или је отишао

са места кривичног догађаја. Са више стајних тачака снима се даља и ближа околина

лица места. На основу ових фотографија стиче се утисак о положају, конфигурацији

терена и просторним условима лица места.

Слика 7. Фотографисање из различитих углова



41

Криминалистички техничар/форензичар затим врши фотографисање самог

лица места са више стајних тачака и, уколико постоје услови, са неког издигнутог

места изнад нивоа лица места. У ову сврху постоје специјална возила на којима су

монтирани склопови – стубови са куполом која се може подићи и на висину од 16метара, одакле се врши фотографисање.

Треба, такође, фотографисати и у унутрашњости или у спољашности места

догађаја јер се неретко извршилац враћа да посматра вршење увиђаја и активности

полиције на месту догађаја.

Форографисање са средње удаљености је друга фаза и подразумева ближи

изглед лица места. Дешава се да крупнији елементи ситуације лица места заклањају

оне мање уочљиве, док се неки могу уочити само под одређеним условима – под

косим светлом или под одређеним углом53

(Слика 8 и 9). Циљ ове фазе је што

очигледније и прецизније приказивање односа појединих предмета и трагова.

Фотографисање се врши са најмање две, а по потреби и више страна. Овим

фотографијама се постиже комплетно визуелни утисак свих предмета и трагова као и

њиховог међусобног односа.

Уз помоћ обојених филтера и прилагодљивим светлима лампе, може се

усмерити уски сноп светлости како би се побољшала видљивост детаља на објекту.

Различити светлосни филтери такође потпомажу бољој видљивости. Појединиматеријали апсорбују ултарљубичасто светло, док га други одбијају, изазивајући датраг постане видљив.

54

53 Погодним осветљењем и погодном обрадом на фотографији могуће је уочити детаље које је иначе

немогуће запазити другим средствима. 54 Forensics Division – Property and evidence section

Слика 8. Приказ фотографисања утиска

обуће у прашини под косим осветљењем

Слика 9. Приказ фотографисања

тродимензионалног трага утиска обуће у

п ашини под косим осветљењем



42

Након извршеног снимања ширег и ужег изгледа места догађаја, приступа се

фотографисању појединих предмета и трагова и њихових битних детаља (серијски

број, оштећење, ознаку, привезак). У овој фази се обавезно примењује размерна

фотографија55

(Слике 8,9,10,11). За снимање ситних трагова примењује се

макрофотографија56

Фотографисање шире околине места догађаја као и фотографије снимљене са

срeдње удаљености ће помоћи да се утврди модус операнди учиниоца кривичног

дела, док фотографије појединачних предмета и трагова приказују положај, величину

и детаље на њима.

Након фотографисања у статичкој фази увиђаја, исцртавања и узимања мера

за скицу и ситуациони план, приступа се фотографисању у динамичкој фази и те

фотографије представљају допуну свега што је већ снимљено. С обзиром на то дадинамичка фаза увиђаја подразумева померање трагова и предмета, могуће је

открити нове предмете и трагове које је неопходно снимити и описати у записнику о

увиђају.

Поједини аутори сматрају да у току и после динамичке фазе, фотографисање

нађеног стања на лицу места треба извршити у четири фазе и то:

- поједине трагове и предмете који указују на везу са записником о увиђају;

- делове лица места;

- ужи изглед лица места са различитих страна. Фотографисање треба обавити

на исти начин као и код фотографисања затеченог стања. Циљ ових

фотографија јесте могућност сагледавања промена на лицу места које сунастале током увиђаја;

55 Размерна фотографија омогућава мерење предмета и трагова на фотографији.56 Увећање предмета и трагова од пар десетина пута како би се добили ликови који су већи од њихове

реалне величине

Слика 10. Размерна фотографија Слика 11. Размерна фотографија



43

- шири изглед лица места са широм околином. Ова фотографија је корисна у

случају да се на лицу места налазе крупнији објекти распоређени на ширем

простору, као што је код већих катастрофа (експлозије, пожари).57

Избор снимања, стајне тачке, број снимака ће зависити од величине лица места,положаја и односа трагова, специфичности догађаја, конфигурације терена и правца

простирања светлости. Приликом фотографисања места догађаја крвних деликата,

препоручује се коришћење виших пиксела камера ради приказивања ситних детаља,

односно, предмета и трагова.

57 Митровић, В.; Ступар Љ., op. cit., стр. 115– 116.



44

Слика 12. Начин фотографисања на месту кривичног догађаја

A, B, C - шири круг лица места;

D, E – ужи круг лица места;

F, G – поједини предмети и трагови.



45

У иностраној криминалистичкој пракси, такође, постоје два метода која се

користе приликом фотографисања места кривичног догађаја: преклапање и

прогресивна фотографија. Преклапање фотографија се одвија у кружном смеру, то

јест у смеру кретања казаљке на сату. Прогресивна фотографија подразумева кретањепрема одређеном предмету, односно трагу (на пример, када се фотографише тело

жртве убиства, постоје следећа правила: најпре се фотографише десна страна тела од

главе до стопала, затим лева страна тела од стопала до главе и из ваздуха, то јест, из

птичје перспективе. Након тога је веома важно у белешкама описати ток и поступак

фотографисања, начин и врсте технике које се користиле, услове под којима је

вршено фотографисање као и редослед фотографисања).

Да би се извршило поређење трагова папиларних линија и обуће пронађених

на месту кривичног догађаја са траговима од осумњиченог, неопходно је направити

размерну фотографију (1:1 фотографија). Фотографише се објекат онакав какав јесте,

а затим са лењиром (сантиметарским – милиметарском траком) поред њега и то тако

да објекат и размерник буду у истој равни, а да објектив фотоапарата буде постављен

паралелно у односу на њих. На фотографијама морају бити јасни сви предмети и

видљиви трагови као и њихове бројне ознаке и мерне траке који се стављају поред

свих важнијих предмета и трагова. То ће касније послужити за лакше повезивање

фотографија са описом у записнику и легендом на скици.

Значај фотографије за трајно фиксирање лица места је изузетно велики. Она

представља неопходну допуну записника. Фотографијом се врши идентификовање

трагова нађених на лицу места, па је њен доказни значај, у кривичном поступку,

несумњиво велики. Њен значај се огледа и у објективности, трајности инепроменљивости, уверљивости и лаком увиду у чињенице. На основу фотографија,

записника и скице, односно ситуационог плана, могуће је изврштити реконструкцију

догађаја, али фотографија има предности над скицом и ситуационим планом јер

обухвата све детаље са лица места. Уколико неки детаљ изгледа неважан током

вршења увиђаја, а касније постане значајан, фотографија нам омогућава да га

реконструишемо и уз помоћ скице графички прикажемо и доведемо у међусобни

однос са осталим елементима. Поред кривичнопроцесног, фотографија има и

оперативни значај када је у питању предузимање других оперативно-тактичких мера

и радњи у циљу идентификације непознатог изврашиоца.



46

1.3. Видео- снимање као метод фиксирања места кривичног

догађаја

Посебну пажњу треба посветити снимцима сачињеним видео камером који

заузимају све значајније место у увиђајној документацији. Видео снимак има низ

предности: квалитетније документовање укупне ситуације и структуре места

кривичног догађаја, локације појединих доказа и њихова повезаност, активности

предузете током криминалистичке обраде и увиђаја места догађаја. Уколико чланови

увиђајне екипе располажу видео камером, онда ће видео.снимање представљати први

корак у документовању, у супротном првенствено ће се приступити фотографисању.

Видео снимак може да обезбеди приказ целокупног изгледа лица места, чак и

из оне перспективе која се не може приказати фотографијама и цртежима. Видео

снимак омогућава комплетнији и потпунији поглед на само лице места у простору, паи однос предмета и трагова.

Када видео камера започне снимање, не би требало да буде заустављена док се

оно не заврши. Да би се направио квалитетан видео снимак, споро кретање камере је

неопходно. Међутим, видео снимак није идеалан за приказивање детаља. Снимање

почиње општим прегледом лица места и околине. Затим се наставља током увиђаја

корестећи широк угао, па чак и уз макроснимке да документује распоред предмета и

трагова и њихов значај на месту кривичног догађаја.

На почетку снимања места кривичног догађаја видео камером, службено лице

треба дати краћи увод који укључује податке о датуму, актуелном времену, локацији,

врсти догађаја и другим важним информацијама. Најпре ће се обавестити лица којасе налазе на месту кривичног догађаја о томе да ће се вршити видео снимање и да не

ремете ток снимања разговором или на други начин. Присутна лица ће бити удаљена

ван видокруга камере.

Снимање се врши техником спорог померања камере као и наизменичног

„панирања“ и „зумирања“ важних детаља. На овај начин се снима општи изглед

места кривичног догађаја и његовог окружења, а затим се снима локација и

међусобни однос предмета и трагова, као и њихови детаљи. Љуљање снимка се може

избећи, односно свести на минимум на тај начин што ће се испланирати путања

кретања, дефинисати тачка фокуса, користити објектив у најширем углу и кретати се

што мирније.

Видео снимак није обавезан, али може бити веома користан ако се снимање

изврши правилно. Међутим, снимање не треба вршити уколико не постоји обучен

кадар за вршење овог посла. Видео снимак не замењује фотографије већ их

употпуњује и даје приказ места кривичног догађаја са различитих аспеката.



47

У Америци, видео снимак је постао обвезан приликом израде фото-

документације. Видео снимање је широко прихваћено због могућности

тродимензионалног приказивања лица места. Порота је прихватила употребу

видеографије у истрагама злочина. Видео снимак је вредан алат и омогућава јаснуперцепцију која често није могућа са другим начинима фиксирања.

58

Снимањем лица места кривичног догађаја омогућава се потпунији увид у

целокупан рад увиђајне екипе у току вршења увиђаја и зато је видео снимање

пожељно као допуна фото-документацији. У страним земљама, видео снимање места

кривичног догађаја готово да је незаобилазан део увиђајне документације што није

случај у нашој земљи. Његов значај је несумњиво велики и зато треба више

посветити пажњу овом методу документовања места кривичног догађаја.

1.3.1. Веродостојност фотографских и видео снимака

Поставља се питање аутентичности мултимедијалне увиђајне документације,

посебно дигиталне фотографије која се може изменити у погледу боје, величине,

облика и положаја прадмета, брисања и додавања појединих детаља. Притом,

постоје и одређене дозвољене радње које криминалистички техничари/форензичари

могу користити приликом обраде фотографија у програму као што је фотошоп

(Photoshop) јер побољшава квалитет снимка.

Један од начина да се обезбеди аутентичност доказа јесте да фотограф који је

снимио фотографије на месту догађаја сведочи о њиховој аутентичности тако што ће

изјавити да је он снимио фотографије, затим шта је на њима, где и када су снимљене,

коју опрему и технику је користио приликом снимања. Приликом формирања мултимедијалне увиђајне документације јављају се

други проблеми и зато је неопходно посветити пажњу одговарајућим начинима

заштите. Уз то, уз помоћ савремених техничких достигнућа у области компјутерске

технологије, могуће је извршити поуздану проверу веродостојности фотографског

снимка лица места кривичног догађаја. Сачињавање мултимедијске увиђајне

документације заједно са класичним поступцима обраде могу решити проблем

веродостојности.

58 Miller, T. M.: Crime Scene Investigation



48

1.4. Мерно- графички метод фиксирања места кривичног

догађаја

Мерно-графички метод фиксирања подразумева израду скица – на терену и

израда ситуационих планова – у службеним просторијама, чиме се употпуњује

наративни, фотографски и видео метод.

Скицирање представља завршну фазу у документовању лица места, односно

криминалистичко-форензичке сцене. Скице се користе заједно са извештајима и

фотографијама у документовању лица места.

С обзиром на то да фотографије представљају дводимензионални приказ

тродимензионалних објеката, као резултат тога, већина фотографија може искривити

просторне односе објеката, предмета и трагова. За представљање пропорционалних

мера и просторног односа између предмета и трагова израђује се скица лица места.Скицом се лакше приказује укупан изглед лица места као и односа између објеката.

59

Како би мерења била исправна, неопходно је предузети дупла мерења.

Скицирање представља једноставно, слободоручно, графичко приказивање

затеченог стања на лицу места.60

Скица се израђује у приближној размери и мора

садржати прецизне мере. На њој су приказане све дужине које су мерене на лицу

места. Такође, садржи и комплетну легенду са додатним објашњењима. Иако се ради

слободном руком и димензије нису пропорционалне вредностима на терену, скица

ипак представља незаобилазан елемент увиђајне документације.

Скица садржи: легенду, размерник, означене стране света, уписане

метеоролошке услове (висина сунца, правац дувања ветра, киша) под којима сеодиграло кривично дело.

61

Приликом цртања скице, најпре се одреди позиција ГПС-ом (Global Position

Sistem) или компасом, мапом, означавају се и стране света. Затим се одређују фиксне

тачке, оријентири на основу којих се даље уцртавају битни предмети и трагови са

ознакама које су унете у фото-документацију.

За презентацију на суду, скице се могу конвертовати помоћу компјутерских

програма као што су рачунарско пројектовање (CAD) који пружа динамичан и

професионални изглед (Слика 15).

59 Приликом описивања експлозије, скице могу бити су бољи докази на суду него фотографије јер

може боље описати цео догађај експлозије. 60 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 147.

61 Машковић, Љ. Op. cit., VI део.



49

Слика 15. Скица лица места израђена уз помоћ

рачунарског програма

Слика 16. Тродимензионални приказ лица места

направљен на основу скице



50

Врсте скица могу бити:

- пуна, комплетна криминалистичко-форензичка сцена са мерењима;

- птичија перспектива;

-

тродимензионална скица.

62

У скицу морају бити уцртани сви битни докази, али и други објекти као што

су прозори, врата, намештај. Уколико је место кривичног догађаја на отвореном

простору, неопходно је у скицу уцртати положај возила, стабла, ограде и других

објеката.

Као и остале методе фиксирања и мерно-графички метод има низ предности и

недостатака. Предности скице у односу на остале елементе увиђајне документације

се огледају у следећем:

- једноставно и брзо се црта;

- раздваја важно од неважног;

-

једноставно приказује геометрију (саобраћајне) површине; - једноставно приказује међусобни положај трагова, предмета и саобраћајне

површине;

- једноставно и прегледно приказује изворне резултате свих мерења која су

вршена на лицу места;

- са скице се види шта је мерено на лицу места;

- са скице се види како су одређене величине мерене;

- једноставно приказује различите алтернативе.63

Предност скице је да може да прикаже велики простор и помоћу ње се могу

разјаснити нејасноће које се јављају на спорним фотографијама. Међутим, скица не

приказује опште податке о догађају, поједини предмети и трагови се не могу јасно

приказати, често је неразумљива ширем кругу корисника, легенда је непотпуна, а

котирају се само неке дужине. Технички ниво скице је врло низак. Скицу увек треба

радити и прилагодити увиђајној документацији.

Поред скице, постоји још један вид предтављања ситуације места догађаја –

израда крокија. То је некомплетан и груб цртеж који се црта слободном руком на

лицу места. Не садржи размере.

На основу скице израђује се ситуациони план уз употребу прибора за цртање.

То је прецизан и комплетан цртеж на коме се налази размерник, подаци о размери и

јасна легенда. У ситуационом плану се котирају само најважније дужине како не бицртеж био оптерећен мање важним детаљима, мерама, бројевима. Овим се постиже

растерећење цртежа и омогућава прегледност.

62 Documentation – Chain of custody, National Forensic Science Technology Center (NFSTC)63

Липовац, П. К., op. cit., стр. 207.



51

Да би се омогућило коректно цртање ситуационог плана, свака скица мора

имати следеће податке:

- име и презиме лица које је скицу цртало;

-

датум, време, класификацију, број дела (догађаја); - име и презиме лица која су асистирала током мерења;

- локација где се догађај десио, просторни оријентир и компасна оријентација;

Притом, потребно је:

- израдити већи број радних скица, односно крокија (свака скица мора да

обухвати одређени сегмент лица места);

- сваку скицу цртати на посебном листу папира;

- на скици означити стране света, без обзира да ли се скица црта на отвореном

или затвореном простору;

- за сваки уцртани предмет или траг унети ознаке видљиве у

фотодокументацији и под којима су уведени у записник о увиђају;

- у легенди скице навести све метеоролошке услове под којима се увиђај врши

(правац ветра, киша, снег и друго.);

- уз уцртани размерник и навођење свих битних растојања, на скици јасно

назначити и размеру у којој је рађена.64

Када је реч о ситуационом плану важно је напоменути да он верно приказује

пропорције места догађаја, издваја важно од неважног, јасан је и разумљив. За израду

ситуационог плана је потребно је доста времена, црта се на основу скице, извештаја и

белешки. Сам цртеж садржи низ општих података о догађају. Да би се растеретио

цртеж, не приказују се све мере које су котиране, само најважније и из тог разлога се

не зна шта и како је мерено на лицу места.

64 Корајлић, Н.: Криминалистичка методика откривања, разјашњавања и доказивања експлозија.

Сарајево: Центар за сигурносне студије, 2009.



52

2. САВРЕМЕН НАЧИН ИЗРАДЕ УВИЂАЈНЕ

ДОКУМЕНТАЦИЈЕ - МУЛТИМЕДИЈСКА

УВИЂАЈНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

Са напретком компјутерске технологије долази до све веће примене

мултимедијских информационих система у различитим софтверима. Ови системи

подразумевају компјутерски систем који поред стандардне опреме, садржи и додатну

опрему: скенер, звучнике, микрофоне, слушалице, дигиталне диктафоне, фотоапарате

и камере.65

Све чешћа је примена оваквих система и у полицијске сврхе.

Као елементи мултимедијске увиђајне документације издвајају се следећи

мултимедијски објекти:

1.

Текст - програм за обраду текста. Записник о увиђају, службене белешке,фото-документација, изјаве очевидаца (све се уноси у рачунар као текстуални

елемент увиђајне документације). Уз наведено, постоји и могућност

превођења текста из форме звучног записа са диктафона у класичан текст

преко посебног софтвера.

2. Слике - резултат класичне фотографије, дигиталне фотографије.

3. Цртежи - скице и дигитални планови. Графички део увиђајне документације

ће бити исти као код класичне документације, али праћен звуком или видео

записом.

4. Видео записи - низ меморисаних дигиталних слика, снимљен класичном или

дигиталном видео камером у који је интегрисан и звучни и видео запис. На тајначин се може приказати ситуација места догађаја и појединих њених делова

и изјаве очевидаца, учесика или оштећених.

5. Анимација- низ генерисаних слика које стварају привид померања. Посебно су

корисне приликом реконструкције догађаја.

6. Тродимензионални модел - овај модел се формира применом модерних

технологија које подразумевају примену мерне фотографије.

65 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т.: Мултимедијска увиђајна документација и њен доказни

значај



53

Глава 3 ПРИКУПЉАЊЕ, ПАКОВАЊЕ ИСКЛАДИШТЕЊЕ МАТЕРИЈАЛНИХ ДОКАЗА



54

1. ПРИКУПЉАЊЕ И ПАКОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛНИХ

ДОКАЗА

Материјални докази који се могу наћи на месту кривичног догађаја у великој

мери се могу разликовати у величини, врсти и структури. Могу се наћи разни

микротрагови, биолошки трагови, чврсти предмети, предмети и трагови подложни

променама као што су трагови газеће површине у снегу. Постоје стандарди за

прикупљање различитих врста доказа којима се детаљно описују начини прикупљања

и складиштења доказа.

Прикупљање материјалних доказа почиње након темељно документованог

места извршења кривичног догађаја. Најпре се почиње са прикупљањем

најосетљивијих и материјалних доказа подложних променама. Посебна пажња сетреба посветити предметима и траговима који се морају померити. У овој фази,

криминалистички техничар/форензичар ће уједно фотографисати нове пронађене

трагове и предмете које предходно није документовао.

Процес прикупљања доказа се мора обавити на систематски и пажљив начин.

Процес почиње прелиминарним претраживањем лица места, затим одређивањем

редоследа прикупљања доказа. Редослед прикупљања доказа се може заснивати на

следећим подацима:

- локација криминалистичко-форензичке сцене: ентеријер, екстеријер, унутар

возила;

-

стање доказа: осетљива или стабилна;

- временски услови који могу утицати на промену изгледа лица места или

материјалних доказа.66

Криминалистички техничари/форензичари користе одговарајућу опрему

приликом прикупљања доказа. Опрема која може доћи у контакт са материјалним

доказима треба бити стерилна. Опрема која се може користити у процесу

прикупљања доказа: латекс рукавице/нитрилне рукавице,67

пинцете, скалпели,

66 Schiro, G.: Examination and Documentation of the Crime Scene. (1) Forensic Scientist, Louisiana State

Police Crime Laboratory67 Латекс рукавице за једнократну употребу нису стерилне. Паковане су по 100 (50 пари) у картонској

кутији. Рукавице се лакше стављају на руку помоћу такла. Мана је што особа која их користи може

бити или постати алергична на пудер, талк. Могућа је појава алергије и од латекса. Рукавице од

винила за једнократну употребу нису стерилне. Оне боље пријањају од латекс рукавица. Постоје и

латекс рукавице Ц-60000 и Ц-60300 које су стерилне хирушке рукавице (талкиране), паковане по пар у

затвореној папирној кеси.



55

папирне кесе, пластичне кесе, картонске кутије, папир за паковање, ручни алат,

термометар.

Начин паковања материјалних доказа условљен је њиховом природом. Сви

прикупљени предмети и трагови треба да буду упаковани, складиштени и

транспортовани на начин којим се спречава било каква промена или оштећење од

тренутка њиховог изузимања до тренутка када су примљени у лабораторији.

Циљеви паковања предмета и трагова:

- штити особље од могућих опасности у вези са доказима (ватрено оружје,

оштри предмети);

-

штити доказе од губитка, контаминације, уништења. Паковање може указати на:

- оно што је потребно урадити или обрадити (пример: „Потребно је обрадити

отисак папиларних линија“);

- здравствене ризике (пример: оштар нож);

- приоритет и услове складиштења (пример: „Чувати на собној температури“,

„Замрзнути“).68

Сваки пронађен материјални доказ мора бити засебно упакован како би се

спречила унакрсна контаминација. Такође, докази морају бити означени етикетом

која садржи идентификационе информације.

68 Spear Т.; Rush, J.; Massetti, J.; Weigand, J.; Traughber, M.: Evidence Packaging: A How-To Guide,

California Department of Justice, Bureau of Forensic Services

Слика 17. Папирне кесе запаковање материјалних доказа



56

Минимум информација које треба евидентирати на етикети:

- јединствена идентификациона ознака случаја;

- назив организационе јединице која је вршила форензичку обраду лица места;

-

врста кривичног дела/догађаја; - локација на којој је доказ пронађен и изузет;

- датум и време када је доказ изузет;

- концизан и прецизан опис доказа;

- нумеричка ознака трага на лицу места (уколико је обележен);

- име и потпис форензичара одговорног за случај, изузимање и паковање

доказа.69

Правилно паковање материјалних доказа укључује:

- правилно паковање и обележавање свих пронађених предмета и трагова;

- правилне и тачне информације означене на етикети.

Подаци који се уписују на спољној страни упакованог материјалног доказа су

врста предмета, датум, место проналажења, опис предмета, број предмета, серијски

број, име особе која је предмет пронашла, место где се материјални доказ шаље на

анализу. Овакав начин означавања умногоме ће омогућити лакшу идентификацију

предмета и трагова презентованих на суду.

69 Стандардне оперативне процедуре и принципи добре праксе, Национални криминалистичко-

технички центар, МУП Србије

Слика 18. Етикета са идентификационим

подацима материјалог доказа



57

Свака етикета мора имати довољно простора да се упишу детаљи у погледу

доказа и ланца кретања доказа. Етикете могу бити различитих димензија и боја

(Слика 19 и 20). Уз помоћ ових ознака обезбеђује се контрола, препознатљивост и

уређеност доказа и информација.

1.1.

Очување материјалних доказа

Одржавање интегритета доказа захтева одржавање и чување материјалних

доказа у истом стању у коме су пронађени, затечени на месту догађаја. Да би се

остварио овај задатак, неопходно је изабрати амбалжу одговарајуће величине и

материјала у коју ће се доказ сместити. Ово представља важан корак у очувању

доказа. За разне врсте предмета и трагова потребно је специјално паковање, тако да је

неопходно доћи на лице места са асоритманом за паковање (коверте, кесе, кутије,

цеви, контејнери). Паковање сваког доказа мора се одвијати на начин на који ће се

избећи контаминација, као и међусобна контаминација предмета и трагова.

Приликом паковања, треба имати на уму величину коверте, вреће или кутије. Ако јепаковање превелико, може се десити губитак узорка, као што су прах или ситни

делови материјалних доказа.

Слика 19. Приказ етикете која прати ватрено оружје -

предња и задња стране



58

Фрагменти стакла, длаке, влакна могу бити изгубљени услед лоше затворене

коверте (Слика 21). Ако је померање или паковање материјалног доказа неопходно,онда ће се претходно документовати изглед и локација пронађеног доказа. Трагови се

могу прикупити пинцетом и ставити у одговарајућу амбалажу (Слика 22). Паковања

морају бити одговарајуће величине и дизајна тако да се спречи испадање и губитак

ситних материјалних доказа.

Мали и ситни предмети требају бити пажљиво упаковани да не би дошло до

њиховог губитка. Трагови као што су длаке и влакна се могу упаковати у чист папир,

а затим ставити у већу коверту. На овај начин докази ће бити безбедно упаковани и

Слика 21. Фрагменти стакла упаковани у велику коверту.

Слика 22. Пре него што се ставе у коверту,

фрагменти стакла ће бити упаковани у мање

паковање папира

Слика 20. Приказ неадекватног паковања

материјалног доказа



59

складиштени. Међутим, правилно паковање издвојених микрочестица подразумева

паковање у стакленим епруветама које се затварају гуменим затварачем. Правилно

паковање подразумева још и означавање и евидентирање података о издвојеном и

запакованом микротрагу, паковање у провидну полиетиленску кесу. Ради обезбеђењауслова за лаку и поуздану идентификацију микротрага, етикету са релевантим

подацима о догађају и издвојеном микротрагу треба причврстити за кесу, односно

заједно са епруветом ставити у кесу.70

Фрагменти боје се такође могу паковати у

мање папирне вреће, које се затим пакују у чврсте кутије, и на крају у папирне

коверте (Слика 23 и 24).

Већ је речено да сваки доказ мора бити одвојено упакован, правилно

обележен, затворен и документован. Ови кораци су од кључног значаја за

успостављање ланца кретања доказа. Трака којом се пакују докази мора бити тако

дизајнирана да покаже да ли је дошло до фалсификовања доказа, то јест, да ли је

претходно отварана. Захтев већине форензичких лабораторија је правилно и уредно

запакован узорак. Дакле, паковање мора бити добро затворено, најчешће траком

преко које ће се налазити печат и потпис лица које узорак предаје лабораторији.

Трака мора комплетно затворити коверту како би се спречила могућност

манипулације. Такође, није прикладно затварати кесу или вреће спајалицама. (Слика

25.)

70 Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т., op. cit., стр. 166.

Слика 23. Паковање трагова

боје у папирне вреће

Слика 24. Паковање трагова

боје у чврсту кутију



60

Неправилно паковање

Већина доказног материјала биће упакована у папирне амбалаже као што су

коверте, пакети и слично. Понекад су пластичне кесе оптималне за паковање

контролисаних супстанци, наркотика. (Слика 29).

Материјални докази који потичу од паљевине се прикупљају у херметичким

чистим металним конзервама или пак у врећама за изгореле предмете (Слика 30).71

71 Вреће за изгореле предмете направљене су од најлона 11. Једна од карактеристика овог најлона је да

се кроз њега аполарне материје споро шире. Аполарне материје су, на пример, угљоводоници као што

су бензин, вајт шпирит и слично. Зато су ове вреће посебно погодне за транспорт узорака изгорелих

предмета

Слика 28. Правилно запакован

узорак са траком преко целе ширине

коверте

Слика 29. Паковање

наркотика у пластичним

Слика 25. Неприкладно

затворена кеса

спа али ама

Слика 26. Неправилно

затворенопаковање

Слика 27. Неадекватно

паковање доказа омогућава

манипулацију њима



61

Одређене врсте доказа потребно је претходно осушити пре него што се

запакују (биолошки трагови или свеже биљке). Уколико се биолошки траг запакује

влажан, може доћи до промене, оштећења и контаминације узорка (Слика 31).

Влажни и мокри материјални докази (крв, биљке) могу бити прикупљени у

пластичним кутијама, али само до њиховог транспорта до складишта илилабораторије. Ни под којим условима, докази који садрже влагу се не смеју држати у

папирној или пластичној амбалажи дуже од два сата. Влага омогућава развој

микроорганизама који могу уништити или изменити доказе.72

Такви материјални

докази који су били упаковани у пластичну или папирну амбалажу, морају се

извадити и омогућити да се потпуно осуше, затим ће бити препаковани у нову

папирну или пластичну амбалажу. Папирне коверте су погодне за паковање

биолошких узорака јер омогућавају да узорак који није потпуно сув да се осуши, а

самим тим спречава његово оштећење (Слика 32).

72 Schiro, G.; Collection and Preservation of Evidence. (2), Forensic Scientist, Louisiana State Police Crime

Laboratory

Слика 32. Паковање биолошких

трагова

Слика 31. Влажне и мокре материјалне доказе

најпре осушити пре паковања у папирне кесе да не

би дошло до цурења

Слика 30. Врећа за паковање изгорелих предмета



62

Велике предмети и ствари као што су јастуци, јоргани треба ставити у папирне

кесе, џакове. Наравно, неке ствари попут, аутомобила, телевизора, компјутера су

превелике да би се паковали, али ипак требају бити документовани са ознаком или

одговарајућом етикетом. Уколико се пакују поједине компоненте рачунара, мора севодити рачуна да се користе антистатичке кесе да би се избегло оштећење.

73

Један од највећих проблема приликом руковања предметима и траговима који

потичу са места кривичног догађаја јесте безбедност. Неопходно је пронаћи начин да

се обезбеде докази истовремено штитећи себе и друге од опасних материја и

објеката. Велики пакети, необично обликовани предмети , као што су мачете, се

требају паковати у картонске цеви. Такође, за оштре предмете, као што су ножеви,

шприцеви и фрагменти стакла, предвиђене су специјално дизајниране пластичне цеви

за прикупљање ових предмета. Ако било која од ових ставки садржи крв, друге

телесне течности, ткива и друго, то ће бити назначено на пакету.

1.2. Паковање ватреног оружја

Први корак у поступању са ватреним оружјем је прикупљање свих

информација о стању оружја: да ли је оружје безбедно, да ли је напуњено, да ли има

трагова на њему, да ли је оружје исправно, чисто и сигурно. Оружје треба паковати у

специјално дизајниране кутије које ће омогућити причвршћивање оружја за кутију

(Слика 36 и 37). Уколико се пронађе пиштољ који је зарђао или заглављен, у том

случају треба користити специјално направљене кутије са челичним зидовима чиме

ће се обезбедити сигурност приликом транспортовања. Ако се на оружју налазе

биолошки трагови, то ће бити назначено на кутији. Никада не паковати напуњено

оружје. Испразнити оружје и уверити се да је цев празна. Не држати пиштољ по

површини где се претпостављају отисци прстију (Слика 34). Не убацивати ништа у

цев оружја из разлога што може бити изузетно несигурно (Слика 35). Овакав начин

паковања ће омогућити изузимање отисака прстију, трагова крви и осталих трагова

на оружју. Доказ мора бити адекватно обележен и затворен.

73 Warrington, D.: Evidence Packaging

http://www.forensicmag.com/authors/362






63

.

Приликом паковања зрна од испаљеног метка, мора се руковати са посебном

пажњом да би се заштитили трагови који се на њему налазе. Ова врста материјалног

доказа захтева посебно паковање, најпре у папирну врећу или чисту провидну

пластичну кесу, а затим у чврсту картонску кутију. Овакво паковање мора бити

обележено, а затим упаковано у већу папирну коверту (Слика 38 и 39). Пронађени

пројектили и чауре се, такође, могу паковати у полиетиленске кесе. Оквир од оружја

се пакује само у папирну коверту (Слика 40).

Слика 33. Ватрено

оружје

Слика 34. Пажљиво

руковати оружјем

Слика 35. Не убацивати

предмете у цев оружја

Слика 36. Ватрено оружје

причвршћено за кутију

Слика 37. Посебно дизајнирана

кутија за паковање краткоцевног

ватреног оружја


зрна у кесу – први корак


зрна у кутију – други

корак


оквира оружја



64

1.3. Паковање наркотика

Паковања која су затворена сувише близу спорне суптенце отежаће њихово

отварање од стране особља које врши даљу обраду узорка (Слика 41). Из тих разлога,треба оставити додатни простор који ће омогућити да се након анализе супстанце

кеса поново затвори (Слика 42). Погрешно је стављати мале количине праха у

превелику кесу (Слика 43).

Неопходно је набавити одговарајуће пластичне кесе са етикетом и печатом.

Такве пластичне кесе би требале бити отпорне на хемијске раствараче (Слика 44).

Папирне коверте нису одговарајуће за паковање наркотика (Слика 45). Са друге

стране, за паковање свежег или влажног биљног материјала не сме се користити

пластична кеса јер могу променити њихову структуру. Препоручују се папирне

коверте или вреће које ће омогућити биљкама да се осуше (Слика 46).

Слика 41. Уско паковање

наркотика отежава отварање

Слика 42. Правилно

паковање наркотика


запакована мала количина

на котика

Слика 44. Пластична кеса

са етикетом


паковање наркотика

Слика 46.

Неправилно паковање

биљног материјала



65

Сви докази прикупљени на лицу места морају бити прописно упаковани пре

напуштања лица места како би се спречио њихов губитак или унакрсна

контаминација. Важно је обележити доказни материјал уколико је то могуће. Докази

који не могу бити означени, као што су земљиште треба ставити у одговарајућупосуду или коверту. Директно означавање неких ствари може да омета форензичку

анализу тих предмета. Зато ваља увек означити на спољњем паковању. Када се

материјални доказ означава директно, уписују се следећи подаци: број предмета, број

артикла, датум када је предмет изузет и иницијали особе која је предмет пронашла.

Пописан, обележен и припремљен за даљу обраду, материјални доказ се пакује у

одговарајућу посуду. Сви предмети и трагови који могу контаминирати једни друге

морају бити посебно упаковани, затворени и обезбеђени тако да се спречи њихово

мешање током транспорта.

Свака врста материјалног доказа има посебну вредност и из тог разлога

криминалистички техничар/форензичар треба имати то у виду. Приликом

проналажења трагова више времена се треба провести на прикупљању отисака

прстију него на проналажењу влакана са одеће осумњиченог. Разлог је што отисци

прстију позитивно идентификују особу која је била присутна на лицу места, док

влакно може потицати од било које одеће направљене од истог материјала.

Прикупљање отисака прстију на месту догађаја захтева веома мало материјала, што

га чини идеалним са становишта трошкова, те стога све непокретне ствари на лицу

места требају бити обрађени помоћу прахова за изазивање латентних трагова.

Покретне ствари и предмети се пакују у папирне кесе које ће бити послате у

лабораторију на даљу обраду. Прикупљање латентних отисака на лицу места требабити приоритет сваког криминалистичког техничара/форензичара.

1.4. Биолошки трагови

Биолошки трагови подразумевају трагове искључиво људског порекла који

представљају носиоце ДНК материјала. ДНК се може наћи у крви, ћелијама коже,

ткива, органа, мишића, мождане ћелије, костима, зубима, длакама, пљувачки, слузи,

зноју, ноктима, урину, сперми, измету. Они се могу пронаћи на било ком месту.

Бројни случајеви у свету решени су анализом ДНК из пљувачке која се налазила на

опушцима цигарета, поштанским маркама. Постоји и случај анализе ДНК длаке (безкорена) која је пронађена дубоко у грлу жртве што је представљало круцијални доказ

у осуди тешког убиства.74

74 Evidence Collection and Preservation, DNA Evedence. National Criminal Justice Reference

Service (NCJRS)



66

ДНК материјал се може лако уништити, па је из тих разлога потребно

одговорно руковање. Особље које обрађује место догађаја и учествује у прикупљању

материјалних доказа мора бити свесно битних питања везаних за идентификацију,

прикупљање, транспорт и складиштење ДНК доказа. Биолошки трагови могусадржати штетне патогене агенсе као што су вирус ХИВ-а и хепатитиса Б који могу

изазвати потенцијално смртоносне болести.

1.4.1. Контаминација ДНК доказа

И поред тога што се могу користити мале количине ДНК узорака као доказ,

пажња мора бити усмерена на проблем контаминације приликом идентификовања,

прикупљања и чувања ДНК доказа. С обзиром на њихову осетљиву природу, они

могу бити лако контаминирани. То се може десити уколико неко кија или кашље ,

затим додирне нос, уста или други део лица, а потом додирује површину која може

садржати ДНК за тестирање. Нова ДНК технологија под називом „ПЦР“ реплицира

или умножава ДНК узорак. Зато је важно водити рачуна да материјални доказ не

буде контаминиран јер ће довести до погрешних резултата. Уколико је узорак који је

предат на тестирање контаминиран, „ПЦР“ процес ће копирати све што се налази на

узорку, самим тим неће направити разлику између ДНК осумњиченог и ДНК другог

извора.

Да би се избегла контаминација материјалних доказа који могу садржати

биолошке трагове, треба предузети следеће мере предострожности:

- носити рукавице и често их мењати;

-

користити инструменте за једнократну употребу или их темељно очистити преи после руковања са сваким узорком;

- ибегавати додиривање области где постоји могућност постојања ДНК;

- избегавати разговор, кијање, кашљање у непосредној близини доказа;

- избегавати додиривање лица, носа, уста приликом прикупљања и паковања

доказа;

- темељно осушити доказе пре паковања;

- ставити нове доказе у папирне кесе или коверте (не у пластичне). Не

користити спајалице.75

Као и са отисцима прстију, ефикасна употреба ДНК може захтевати

прикупљање и анализу елиминационих узорака. Често је неопходно користити

елиминационе узорке да би се утврдило да ли они потичу од осумњиченог или неке

друге особе.

75 Ibidem



67

1.4.2. Транспортовање и складиштење ДНК доказа

Приликом транспорта и складиштења материјалних доказа који могу садржати

ДНК, важно је да буду суви и да се налазе на собној температури. Директна сунчевасветлост и топлији услови такође могу бити штетни за ДНК. Материјални доказ

упакован у папирним кесама или ковертама, треба затворити, етикетирати и

транспортовати на начин који обезбеђује сагледавање локације где је доказ пронађен

и одговарајући ланац кретања доказа. Материјалне доказе који могу садржати ДНК

никада не треба паковати у пластичним кесама јер ће пластичне кесе задржати влагу,

а може оштетити узорак. Треба избегавати такве просторије и места као што су

полицијски ауто без киматизације.

1.4.3. Идентификовање ДНК доказа

Само неколико ћелија може бити довољно да се добију корисне ДНК

информације које могу помоћи у решавању случаја. Важно је напоменути да уколико

се траг, мрља не види, то не значи да не постоји довољан број ћелија за ДНК анализу.

ДНК открива много више од самог идентификовања извора узорка. Може потврдити

присутност осумњиченог на месту кривичног догађаја када он тврди супротно. Што

је боље познавање, проналажење и коришћење ДНК доказа од стране чланова

увиђајне екипе који прикупљају материјалне доказе, то ће ДНК постати моћнији алат

у доказивању кривичних дела.

На следећој табели приказану су предмети на којима се могу пронаћи трагови

који садрже ДНК материјал, потенцијално место где се може пронаћи ДНК материјал

на предметима и траговима, као и биолошки извор који садржи ћелије.

Напомена: Ова табела није ни исцрпна, ни свеобухватна и треба је користити као

илистрацију.

Докази Могући локација ДНК

на основу доказа

Извор ДНК

Бејзбол палица или

слично оружје

Крајеви палице Зној, кожа, крв, ткива

Шешир, марама или

маска

Унутарашња површина Зној, коса, перут

Наочаре Делови који пријањају уз

нос и уши

Зној



68

Прљав веш површина веша Крв, зној, сперма

Чачкалица за зубе Површина чачкалице Пљувачка

Опушци цигарета Пикавац Пљувачка

Коверта или печат Место лепљења Пљувачка

Флаша, боца, стакло Грлић флаше, спољна

површина

Пљувачка, зној

Искоришћен кондом Унутрашња и спољашња

површина

Сперма, вагиналне и

ректалне ћелије

Ћебе, јастук Површина Зној, коса,сперма, урин,

пљувачка

Нокат или део нокта Најчешће испод нокта Нокат, крв, зној, ткива

1.5. Препоруке за прикупљање и паковање биолошких трагова

Приликом паковања биолошких трагова, најпре се треба уверити се да ли је

узорак сув. Узорци се не смеју суштити на топлом ваздуху. Битно је користити

папирне коверте или вреће.

Прикупљање и паковање трагова се врши одвојено – не дозволити да

биолошки трагови дођу у контакт једни са другима. Да би се смањила могућност

међусобне контаминације материјалних доказа, не смеју бити упаковане у истој

врећи или џаку (Слика 30).

Слика 46. Неправилно паковање

материјалних доказа

Табела 1. Приказ предмета и потенцијалних места накојима се могу пронаћи трагови који садрже ДНК

материјал, као и биолошки извор који садрже ћелије.



69

Паковање влажних трагова крви: Након што се трагови крви осуше, узорак мрље

и контролни узорак се пакују у одвојене папирне коверте (Слика 47). Не користити

никаква паковања где је онемогућен проток ваздуха (Слика 48). Када се траг крви

осуши, може бити безбедно смештен у папирну коверту и запакован (Слика 33).

Паковање одеће са траговима крви – најпре треба осушити траг крви колико је то

могуће (Слика 50). Након тога поставити лист чистог папира како би се приликом

паковања онемогућило преношење мрља на остали део тканине (Слика 51 и 52).

Паковање одеће са траговима крви врши се у папирним кесама (Слика 53).

Иако се препоручују папирне вреће за паковање трагова крви, то ипак неће бити

прикладно за паковање ножа који садржи трагове крви (Слика 54). У овом случају

може доћи до пробоја папирне коверте, а може угрозити лице које њиме рукује.


узорака се врши одвојено

Слика 48.Онемогућен

доток ваздуха

Слика 49. Осушен траг

крви пакује се у коверту

Слика 50.

Осушити траг крви

Слика 51.

Постављање трага на

лист чистог папира

Слика 52.

Паковање тканине

Слика 53. Последњи

корак – паковање у

папирним кесама



70

Правилно паковање подразумева коришћење картонске кутије у којој се причвршћује

сечиво за њено дно чиме се остварује заштита особља и узорка крви (Слика 39).

Величина паковања зависи од величине доказног материјала. Уколико је доказни

материјал мали и лист папира ће бити мали и обрнуто. Поступак паковања:

- изабрати одговарајућу величину чистог папира;

- ставити папир како је приказано на слици (Слика 57);

- преклопити леву и десну страну ка унутрашњости;

- савити горњу и доњу страну папира (Слика 58);

- упакован доказ убацити у пластичну кесу и затворити;

-

на месту где је кеса пресавијена, утиснути печат (Слика 61);- лице које је паковало доказни материјал исписује своје име преко савијене

ивице кесе.76

(Слика 62)

76 Bertino, J. A. Fundamentals and Investigations, Forensic Science

Слика 54. Неприкладно паковање

ножа који садрђи трагове крви

Слика 55. Правилно паковање

ножа



71


папира

Слика 56. Омогућити да се

доказ осуши

Слика 57. Осушен доказ

поставити на папир

Слика 59. Залепити етикету на кеси са

бројем означеног материјалног доказа

Слика 60. Материјалне доказе паковати у кесе

заједно са уметнутом етикетом



72

Слика 61. Печат и трака на

месту где је пласична кеса

затворена

Слика 62. Потпис форензичара који је

руковао доказним материјалом



73

2. СКЛАДИШТЕЊЕ И ТРАНСПОРТОВАЊЕ ДОКАЗА

Oбезбеђење материјалних доказа, поред осталог, подразумева и правилночување доказа. Могућност контаминације предмета и трагова правилним

складиштењем и чувањем сведена је на минимум.

Kao последња фаза у процесу вршења обраде, транспортовање и складиштење

предмета и трагова има за циљ одабир одговарајућих средстава за одређену врсту и

тип материјалних доказа. За транспорт треба изабрати такав начин који обезбеђује

интегритет и постојаност предмета и трагова и њихових својстава.77

Након фиксирања предмета и трагова, доноси се одлука о њиховом даљем

лабораторијском испитивању које треба предузети. Предмети и трагови који

вероватно садрже информације важне за истрагу и оне које ће највероватније

пружити добре резултате, обично добијају приоритет за подношење форензичкој

лабораторији.

Када је одлучено који ће се предмети и трагови послати на анализу, превоз у

лабораторију или место за складиштење има кључну улогу. Адекватни услови, као

што су хладно и суво место, безбедан и контролисан приступ су битне

карактеристике транспорта и складиштења. Такође, трошкови, дистанца, рокови,

могућа неспојивост између неких доказа и превозна средства су аспекти које треба

размотрити приликом избора транспортовања и чувања материјалних доказа.

Транспортовање појединих врста материјалних доказа, на пример наркотика и

ватреног оружја, требају такође бити регулисани прописима.

78

Осигуран приступтоком транспорта и складиштења ће спречити сваки неовлашћени приступ и

могућност ометања или нестанка тих доказа.

Документација транспорта, складиштења и предаје форензичком

лабораторијама је веома важна. Обично се издају писане потврде или признанице за

све материјалне доказе достављени лабораторији.

77 Стандардне оперативне процедуре и принципи добре праксе, op. cit., стр. 25.78 Crime scene and physical evidence awarenessfor non-forensic personnel , op. cit.



74

2.1. Складиштење

Складиштење доказа има значајну улогу у ланцу кретања доказа, нарочито

привремено складиштење када се преузимање материјалног доказа врши од једне додруге особе (обично у полицијској станици). Током овог периода, докази се морају

чувати безбедно и сигурно, на пример, у ормарићима са аутоматским системом за

закључавање. Материјални докази морају бити складиштени на безбедним местима,

затвореним боксевима (Слика 63).

2.1.1.

Привремено складиштење

Уколико је потребно привремено складиштење биолошких трагова, као што су

телесне течности или ДНК, могу се користити хладњаче. Опасни биолошки трагови,углавном реактивне, запаљиве хемикалије морају се безбедно складиштити даље од

ваздушних вентила и система за климатизацију како би се спречио било који облик

реакције. За очување биолошких и хемијских доказа користи се хладна соба (Слика64).

2.1.2. Дугорочно складиштење доказа

Некада се материјални докази требају чувати много година, све док случај

буде решен и све жалбе буду исцрпљене. У тим ситуацијама, треба прописати начин

чувања предмета и трагова уколико такви прописи не постоје.

Дугорочно складиштење доказа се разликује од краткорочног. Трезори или

касе су објекти за складиштење разних материјалних доказа, док се видео записи

Слика 63. Бокс за складиштење




75

чувају далеко од влажних услова, магнетних поља и директне сунчеве светлости.

Чување материјалних доказа треба бити безбедно. Овим ће се заштитити од било

каквог облика штете, а то ће обезбедити прецизније резултате током форензичке

анализе. Ватрено оружје се одвојено чува у сигурном и затвореном простору са видеобезбедносном камером у вертикалним полицама.

Сви материјални докази морају бити у потпуности обезбеђени и правилно

чувани како би се обезбедила њихова валидност у судском поступку. У неким

случајевима, докази се морају чувати и након што је судски поступак решен. У

Гринвилу (Сједињене Америчке Државе) 1996. године почело је електронско

праћење доказа. Овај систем није могао да се надограђује и користи најновију

технологију. У 2010. години имплементиран је систем праћења који тренутно

користи технологију „бар код“ скенирања и праћења. Овај систем у великој мери

побољшава систем праћења материјалних доказа.79

Током 2011. побољшања су остварена на објектима који укључују напредне

безбедносне мере које ће омогућити боље коришћење простора за складиштење

материјалних доказа.

79Forensics division - Property and evidence section

Слика 64. Хладна соба за очување

биолошких и хемијских доказа

Слика 65. Слкадиште




76

На основу наведеног може се закључити да се материјални доказ, фиксиран на

месту кривичног догађаја, мора допремити до форензичке лабораторије на начин који

ће одржати њихов интегритет и идентитет да би био валидан на суду и користан за

случај. Адекватни услови ће искључити деградацију, оштећење или уништење

материјалних доказа у току транспортовања и складиштења. Осигуран приступ током

трансорта и складиштења ће спречити сваки неовлашћен приступ и могућност

промене и нестанка тих доказа.

Вештине потребне за изузимање, паковање, транспорт и складиштења материјалних

доказа су и:

- познавање принципа узимања узорака како би се осигурало да се узорци, који

представљају укупан број доказа, прикупљају; -

способност коришћења расположивих техника прикупљања и опреме у складу

са природом доказа;

- способност коришћења одговарајућих услова за складиштење доказа да би се

избегла контаминација, међусобна контаминација, деградација и нестанак тихдоказа у току транспорта и чувања;

- знање и стручност особља, опрема и препоруке и упутства.80

80 Staff ski ll requi rements and equipment recommendations for forensic science laboratori es , Laboratory

and scientific section, United nations office on drugs and crime, Vienna. UNITED NATIONS, New York,

2011.

Слика 66. Приказ места за

складиштење доказа

Слика 67. Металне полице и касе

за складиштење материјалних доказа



77

ДЕО II



78

Глава 1 СТАНДАРДИЗАЦИЈА ПОСЛОВА У ОБЛАСТИ

ФОРЕНЗИКЕ

Један од основних предуслова за валидност материјалних доказа на суду јесте

примена система квалитета у обради материјалног доказа почев од самог места

кривичног догађаја до анализе у форензичкој лабораторији. Други, такође, важан

услов је акредитација форензичких лабораторија у складу са међународним

стандардима. Стандарди квалитета покривају целокупни форензички процес од

тренутка доласка полиције на место догађаја: испитивања на месту догађаја,

проналажења релевантних материјалних доказа, лабораторијска испитивања,

интерпретацију резултата испитивања и извештавање, до излагања мишљења на

суду. Акредитација форензичких институција Србије се обавља у склопу пројекта

Европске Уније, који се реализује посредством ЕНФСИ-а (Европско удружење

форензичких научних институција).81

ЕНФСИ је најзначајнија организација у

области форензике у свету чија је сврха постојање осигурања квалитета рада

форензичких лабораторија у Европи. ЕНФСИ је дефинисала захтеве у погледу

примене система квалитета. Поштовањем међународнх стандарда обезбеђује се

доследан и поуздан материјални доказ.

81 ЕНФСИ/ ENFSI – European Network of Forensic Science Institutes



79

1. ЕНФСИ

Европско удружење форензичких научних институција је најзначајнијаорганизација у области форензике у Европи (основана је 1992. године). Сврха

постојања ЕНФСИ-а је размена знања и искуства, као и склапање споразума у

области форензичке науке и осигурање квалитета рада форензичких лабораторија.

Циљ организације је да повећа број својих чланица у Европи, подстакне лабораторије

да раде у складу са најбољом праксом и међународним стандардима за квалитет и

компетенцију, успостави и одржава однос са другим организацијама широм

света. ЕНФСИ има за циљ и широку и отворену комуникацију на свим нивоима у

сарадњи са спољним партнерима. Такође, ЕНФСИ ће прилагођавати своју

оперативну и унутрашњу структуру на флексибилан начин да би се постигли ови

циљеви.

Активности ове организације обухватају и организовање састанака и

семинара, научних студија и тестова стручности, саветовање релевантних партнера

за судску медицину, објављивање најбоље праксе у приручницима на неколико

језика.

Визија коју је ЕНФСИ дефинисала ће се постићи кроз низ стратешких циљева: - јачање научне основе кроз стимулисање и координацију активности

истраживања и развоја;

- промовисање евалуације форензичких података за јачање ефикасности научних резултата;

-

обезбеђивање форума за свакодневну размену добре праксе;- олакшавање међусобног признавања судских резултата широм Европе кроз

активно учешће у процесу хармонизације и постављање стандарда зафорензичке науке у Европи;

- унапређење квалитета и постизање акредитације комплетног форензичког

процеса; - стимулисање програма образовања и обуке;

- активно учешће у изради предлога за детаљан акциони план у погледу визије

2020.82

82 ENFSI Strategic plan 2011 – 2014.



80

2. МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ ISO/IEC 17020 И

ISO/IEC 17025

Међународним стандардима је неопходно утврдити квалификацију

форензичара, процедуре поступања на месту кривичног догађаја у вези са

фиксирањем предмета и трагова, паковањем и чувањем трагова на путу до

лабораторије, процедуре писања записника, извештаја, белешки , па све до

презентовања резултата на суду. Овим се омогућава праћење ланца кретања доказа.

Из тих разлога донети су стандарди квалитета ISO/IEC 17025 и ISO/IEC 17020.

ISO/IEC 17025 утврђује опште захтеве компетентности вршења испитивања у

форензичким лабораторијама, укључујући и узорковање. Акредитација одређује

компетентност особља, валидност и прикладност метода, подобност опреме иобјеката, провере резултата анализа кроз интерне контроле квалитета. Квалитет ће се

постићи постојањем стручних и објективних форензичара и акредитацијом

форензичких лабораторија.

Овим стандардом се не остварује само техничка компетентност форензичких

лабораторија, већ има значаја на кривични правосудни систем кроз, на пример,

обезбеђење континуитета материјалних доказа, управљање и чување истих.

Сакупљање материјалних доказа са места догађаја као и њихова испитивања

нису била обухваћена акредитацијом. Стандард ISO/IEC 17020 сада утврђује

поступање на месту догађаја и његовим увођењем и применом омогућиће се

добијање акредитације у овој области. ISO/IEC 17020 je други међународни стандард који се односи на обраду места

кривичног догађаја. Недавно је усвојен и сматра се прикладнијим за ову врсту

обављања форензичких испитивања на месту догађаја у односу на стандард ISO/IEC

17025. Акредитација обраде места догађаја није обавезна, али је препозната као

начин да се активности на месту догађаја регулишу, као почетној фази истражног

поступка, како би се на доследан и непристрасан начин обезбедила сигурност

процеса, поступања.

ISO/IEC 17020 је основни стандард који се примењује приликом вршења

увиђаја на месту кривичног догађаја. Састављен је од стране ЕНФСИ радне групе од

стране стручњака из области форензичке науке. У изради овог документа укључено

је мишљење стручњака широм Европе на основу којег је радна група додатно

направила смернице на већ постојеће документе који су у већ у употреби у Европи.

Овај документ је писан на иницијативу Европског удружења форензичких научних

института (ЕНФСИ) ради успостављања сарадње, поверења и упоредивости у раду

форензичара широм Европе.



81

3. СМЕРНИЦЕ ЗА ПРИМЕНУ СТАНДАРДА ISO/IEC

17020 И ISO/IEC 17025

Зависно од правног система сваке земље, на месту кривичног догађаја се може

различито приступити. На основу стандарда ISO/IEC 17020 донете су смернице за

примену овог стандарда у области увиђаја. Неке од активности на месту кривичног

догађаја ће бити покривене од стране стандарда ISO/IEC 17025. У областима где

долази до преклапања ова два стандарда (ISO/IEC 17025 и ISO/IEC 17020),

предвиђене су исте смернице и упутства, на пример, узорковање, скрининг тестови и

тако даље. За сада не постоји посебан међународни стандард из области увиђаја који

покрива оба општа критеријума за управљање квалитетом и техничке захтеве на

терену. Овај документ покрива читав процес, од момента доласка тима стручњака на

место кривичног догађаја до документације односно извештаја. Сврха овог

документа је да пружи смернице о примени ISO/IEC 17020 у области увиђаја у

форензичким процесу. Такође је циљ да се усклади сам процес вршења увиђаја ради

акредитације. Овај документ је ратификован од стране Генералне скупштине ЕУ 17.

новембра 2008., а од Генералне скупштине ЕНФСИ 15. маја 2008.

Посао увиђајне екипе је, између осталог:

- процена места кривичног догађаја;

- планирање и доношење одлуке о стратегији испитивања;

-

преглед и прикупљање доказа (поштујући прописане процедуре);

- прегледање, испитивање и поновно анализирање (ако је то неопходно).

У циљу подизања свести о важности добре праксе приликом обраде места

догађаја и природе и значаја материјалних доказа донет је приручник.83

Он обухвата

питања у вези са радом на криминалистичко-форензичкој сцени, од мера првог

захвата, проналаска материјалних доказа до допремања истих до лабораторије. Као

такав, он представља и основу да се обави реконструкција догађаја уз помоћ

правилно пронађених и анализираних доказа.

Примарна циљна група овог приручника је особље које учествује у процесу

вршења криминалистичке обраде лица места, како од самог обезбеђења местадогађаја, преко анализе у форензичким лабораторијама, па све до презентовања

материјалних доказа на суду. Овим ће бити омогућено да се схвати значај и

последице непримењивања основних принципа добре праксе. Приручник је, такође,

83 Crime scene and physical evidence awarenessfor non-forensic personnel, op. cit.



82

намењен судству и свима који процењују или доносе одлуке о кредибилитету доказа.

Акценат овог упутства је на појединим корацима који су од суштинског значаја за

очување доказа. Анекс даје примере материјалих доказа који могу бити пронађени на

месту догђаја, информације које се могу добити на основу накнадних форензичкиханализа и узорак предмета где се могу наћи различите врсте материјалних доказа.

Детаљније смернице за очување, документовање и обраду места догађаја налазе се у

другим упутствима за рад које се користе на разним обукама и курсевима.84

Поред наведених смерница и упутстава донете су и смернице за

имплементацију система управљања квалитетом у форензичким лабораторијама, а

које се односе на рад у форензичким лабораторијма којим су дефинисани механизам

ланца кретања доказа, методи испитивања, методи валидације и процедуре

поступања у лабораторијама, затим особље, опрема, начин чувања материјалних

доказа и коначно извештавање о резултатима.85

Још један документ који олакшава примену стандарда ISO/IEC 17025 јесте

Упутство за примену система квалитета у форензичким лабораторијама за анализу.86

Посвећеност квалитету је основни принцип форензичке лабораторије. Циљ

овог документа је да пружи смернице за постизање високог квалитета у форензичким

лабораторијама користећи одговарајућу тахнологију, а уз тежњу ка њеном сталном

побољшању. Овај документ пружа смернице за имплементацију стандарда ISO/IEC

17025 на основу најбоље праксе у форензичким лабораторијама. С обзиром на то да

се правна регулација и расположиви ресурси разликују од лабораторије до

лабораторије, „најбоља пракса“ може варирати.

Смерницама се дефинишу технички захтеви (обучено особље, одговарајући

еколошки услови, примена одговарајуће опреме и референтних стандарда, контроле

квалитета и извештавање о резултатима), као и менаџмент захтеви (укључују

контролу докумената, одговор на потребе клијената, превентивне и корективне мере,

потреба за редовном ревизијом усклађености са системом управљања квалитетом и

континуираног побољшања).

Ове смернице такође могу користити као водич за добијање акредитације

форензичких лабораторија. У процесу акредитације, лабораторија приказује њено

руководство, особље, процедуре, опрему, смештај, безбедност и сигурносне

процедуре.

84 Crime scene and physical evidence awarenessfor non-forensic personnel , op. cit.85 Guidance for the implementation of a quality management system in drug testing laboratories. United

nations office on drugs and crime86 Ibidem.



83

Акредитација је основни циљ управљања системa квалитета. До сада су многе

форензичке лабораторије за анализу акредитоване. У будућности, само акредитоване

лабораторије ће бити у могућности да функционишу као форензичке лабораторије за

токсикологију. UNODC

87 пружа подршку лабораторијама у увођењу и примени система

квалитета укључујући и следеће: пружање референтних узорака контролисаних

супстанци, лабораторијских приручника са смерницама за имплементацију система

управљања квалитетом приликом анализе наркотика, могућност обуке и вежбе,

промовисање и олакшавање размене информација, материјала и података. Циљ ових

смерница је да побољша квалитет лабораторијских услуга и дефинисање критеријума

који ће обезбедити контролу квалитета.

3.1. Ланац кретања доказа/контрола записа

Форензичке лабораторије требају имати механизме за идентификацију,

управљање, складиштење, пренос, проналажење и уклањање свих записа, како у

папирном, тако и у електронском формату. Извештаји које се налазе на папиру

морају бити лако читљиви, подаци се не смеју брисати. У случају измене или

корекције грешака, не сме се прикрити оригинални записник, треба бити потписан,

парафиран и обележен датумом. Лабораторија, такође, треба имати мере које штите

оригиналне електронске записе (креирање резервних копија електронских фајлова),

могућност идентификовања свих промена на њима и да обезбеде њихов интегритет и

тајност.

Сви записници морају бити систематски уређени да би њихово проналажење

било лако. У исто време, они треба да буду третирани као поверљиви у складу са

заштитом података. Треба увести посматрање као и приступ који мора бити

ограничен искључиво на овлашћено особље.

Лабораторија треба имати политику колико дуго се ови подаци требају чувати

(на пример, на основу правних захтева). Извештаје и записнике за одлагање треба

третирати и даље као поверљиве које се даље спаљују или на други начин

уништавају.

87 United Nations Office on Drugs and Crime – Канцеларија Уједињених Нација за наркоманију и

криминал



84

3.2. Особље

Особље је највећа вредност у лабораторији. Лабораторија треба неговати

такву атмосферу да се запослени подстичу да унапреде своја знања и вештине, да сеусавршавају као појединци и да у потпуности развијају своје потенцијале.

Лабораторија треба да обезбеди особље које има одговарајуће образовање,

обуку, искуство, знања и вештине, способност, односно компетенцију да обави

задати посао, као и одговарајући надзор. Мора се обезбедити обука особљу која ће

им помоћи да постигну и одрже компетенцију (програм радне обуке, учешће на

научним састанцима, конференцијама, радионицама, курсевима, семинарима). Све

ово укључује и вредновање постигнутих резултата. Стандард ISO/IEC 17025 не

сугерише спецификације лица као што су образовне квалификације, знања, вештине,

способности потебне за одређене послове. Препоруке за то се могу наћи у другим

документима.

3.3. Здравље и безбедност

Лабораторија треба имати приручник који садржи сигурносне процедуре које

се баве питањима која се односе на здравље и безбедност запослених. Он би требао

да се заснива на процени ризика свих активности и система рада. Такође, треба

садржати хитне процедуре (шта радити у случају пожара, телесних повреда) и

контакт информације (бројеви хитних служби). Поред тога, треба садржати попис

личне заштитне опреме, општу лабораторијску хигијену (чишћење, дезинфекција),

специфичне биолошке опасности (имунизација особља, безбедно одлагањеклиничког отпада, стерилизација), радиоактивне опасности.

3.4. Методи испитивања, метод валидације и процедуре

Форензичке лабораторије у свом раду требају користити одговарајуће методе

и процедуре: узорковања, руковања, транспорта и складиштења предмета и трагова,

коришћења опреме, тестирања, евалуације и инерпретације резулатата и

извештавања. Сви ови методи и поступци требају бити документовани и увек

доступни особљу.

3.5. Опрема

Форензичке лабораторије требају обезбедити поузданост опреме која се

користи. Ако се опрема користи ван лабораторије, она мора бити у складу са

стандардима управљања квалитета. Особље мора бити обучено и овлашћено да

користи опрему (документовање у евиденцији запослених). Свака поправка услед



85

оштећења, модификације треба бити извршена у складу са планом одржавања

опреме. Уколико опрема погрешно ради, неисправна је или не даје поуздане

резултате, треба је искључити из употребе.

Материјали, реагенси који се користе у поступцима анализе морају бити ускладу са спецификацијама квалитета. Реагенси и други материјали се требају

правилно чувати да би се осигурали њихова стабилност и интегритет.

Важно је напоменути да проблеми са реагенсима и другим материјалима

настају након што су допремљени у лабораторију. Чим се одређени реагенс или

раствор отвори, постоји ризик да постане контаминиран или да на други начин

измени своју структуру. Уколико боце са реагенсима нису чврсто затворене, може

доћи до загађујућих испарења.

Како би реагенси и други раствори и материјали избегли контаминацију, сво

особље мора обавити одговарајућу обуку што ће омогућити да буду потпуно

обавештени о захтевима квалитета. Овим ће се очувати интегритет материјала.

3.6. Чување доказа

Лабораторија мора имати ефикасан систем за сигурно чување узорака и пре и

после испитивања. Приликом даље предаје доказног материјала, на пример, суду, заизлагање у документацији која прати доказ, евидентираће се време предаје и лице

које је предмет или траг преузело са његовим потписом. Узорак попут крви и урина

треба сматрати биолошки опасним и треба их одлагати у складу са важећим законима

и процедурама.

Слика 68. Лабораторијска

опрема

Слика 69. Поступак узимања трагова

са газеће површине обуће



86

3.7. Извештавање о резултатима

Резултати анализа које се врше у форензичким лабораторијама требају бити

тачно пријављени, јасни, недвосмислени и објективни и такви да испуњавају захтевеклијената. Формат извештаја мора бити дизајниран на начин који ће смањити

могућност неспоразума.

Резултати лабораторијских анализа на крају доводе до реконструкције

догађаја, односно до формирања хипотеза о низу догађаја који су предходили и

довели до кривичног догађаја. Затим се разматрају све могуће интерпретације доказа

и уклапају се са целокупном сликом кривичног догађаја.

Стручњаци за судску медицину и практичари у систему правосуђа (Codes of

Practice and Conduct for forensic science providers and practitioners in theCriminal Justice System) 2011. године објавили су нацрт кодекса рада и понашања

субјеката који учествују у форензичком процесу, а у складу са ISO стандардом. Овајдокумент се односи на:

- активности поступања на месту догађаја; - стратегију прегледа криминалистичко-форензичке сцене;

- прикупљање, очување, складиштење и транспорт материјалних доказа;

- скрининг тестове за употребу на терену; -

процену, селекцију, преглед, узорковање, испитивање, анализу предмета и

трагова;

- активности и методе које се користе у лабораторијским испитивањима;

- евидентирање предузетих активности; - процену/проверу испитивања и резултати тестирања;

-

извештавање и презентацију резултата у вези са интерпретацијама

мишљења.88

Кодексом се прописује да до краја 2017. године све форензичке институције

морају радити према једном постојећем стандарду квалитета. Без акредитације,

доводи се у питање квалитет форензичких доказа пред судом. Објективан и

непристрасан форензичар ће, такође обезбедити валидност материјалних доказа пред

судом. Одсуство стандарда квалитета ствара озбиљна питања о непристрасности и

могућим притисцима на форензичаре како би презентовали повољне резултате.

88 Codes of practice and conduct for forensic science providers and practitioners in the Criminal

Justice System, Forensic Science Regulator



87

Глава 2 УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА КВАЛИТЕТА У ОБЛАСТИ

ФОРЕНЗИКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ



88

1. ОКВИРНА ОДЛУКА САВЕТА 2009/905/JHA ЗА

АКРЕДИТАЦИЈУ ФОРЕНЗИЧКИХ УСЛУГА У

ОБАВЉАЊУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ПОСЛОВА (EU Counci l F ramework Decision 2009/905/JHA)

Обзиром на то да Република Србија има јасну тенденцију приступања

Европској Унији, усклађивање законске регулативе у области форензичких

испитивања, односно вештачења се мора испунити. Овај процес се односи на рад на

лицу места кривичног дела као и на рад у лабораторији приликом

испитивања/вештачења материјалних доказа са лица места кривичног дела.

Европска Унија је путем свог Савета, донела низ оквирних одлука, којимаобавезује чланице на увођење заједничког стандард квалитета у области форензике.

Последња од ових одлука је и Закључци Савета о визији форензичког простора ЕУ

2020. укључујући стварање и развој форензичке инфраструктуре у Европи.

Уколико се материјалним доказима, на којима се базира кривична пријава,

није поступало према стандардима квалитета који се примењују у Европској Унији,

исти се у судском поступку проглашавају невалидним и сматраће се замењеним,

злоупотребљеним и накнадно промењеним.

Увођење система квалитета у форензичким лабораторијама смањује

могућност грешака које се могу догодити и самим тим довести у питање резултат

који је добијен приликом обраде материјалних доказа, а тиме и исход судског

поступка.

Усклађивање послова форензике са законима Европске Уније се односи на

Одлуку Савета ЕУ 2009/905 ЈHА о акредитацији форензичких услуга и обављању

лабораторијске делатности. Ова одлука је сачињена у Бриселу 30. новембра 2009.

године, а прописује да се од 2013. године, у државама чланицама Европске уније, у

кривичним истрагама признају само и искључиво докази добијени у акредитованим

лабораторијама. Србија је на правом путу да испуни овај услов јер је њена

форензичка институција (Национални криминалистичко технички центар МУП-а

Србије) део пројекта ЕУ под називом ЕМФА-а (Европско менторство за форензичкуакредитацију). Овај пројекат је започео 2010. године, а завршава се 2013. када ће

НКТЦ у Србији добити акредитацију по европској норми квалитета ISO/IEC 17025 и

испунити закон ЕУ 2009/905/ЈHА.



89

Оквирном Одлуком Савета ЕУ 2009/905/ЈHА обавезују се све државе чланице

ЕУ морају имати макар једну форензичку институцију акредитовану по

мађународном стандарду квлитета ISO/IEC 17025.

Чланом 7 Одлуке Савета ЕУ од држава чланица налаже се следеће: - акредитација ДНК лабораторија до 30. новембра 2013. године;

- акредитација дактилоскопских лабораторија (података) до 30. новембра

2015.године;

- укључивање у национално законодавство Одлуком Савета Европске Уније до

30. маја 2016. године;

- савет ЕУ ће до краја 2018. године извршити контролу примене ове одлуке у

државама чланицама;89

Оквирна Одлука Савета је правно обавезујућа.

Акредитација се додељује од стране националног акредитационог орган који

има искључиву надлежност да процени да ли лабораторија испуњава услове

предвиђене стандардима.90

1.1. Споразум о међудржавној размени отисака прстију и ДНК

профила - Преумски споразум

Потписивање Преумског споразума омогућава се размена ДНК профила и

отисака прстију. Споразум подразумева и приступ евиденцијама ДНК и отисака

прстију свих држава потписница споразума. Наиме, 27. маја 2005. године у Преуму уСавезној Републици Немачкој споразум је потписан од стране седам земаља, да би

2008. године Преумски споразум постао закон Одлуком Савета Европске Уније.Овим се прописује обавеза сваке државе чланице Европске Уније да успоставипосебне правне прописе који регулишу ову материју. Експерти за ДНК у ЕНФСИ

припремили су упутство за вођење евиденције ДНК. Успостављена је размена ДНК

профила, а од 2009. године су повезане евиденције отисака прстију – АФИС измеђуНемачке, Аустрије, Словеније и Луксембурга.

89 Ивановић, Р. А.: Усклађивање обављање послова форензике у Србији и Црној Гори са

законодавством Европске Уније 90 COUNCIL FRAMEWORK DECISION 2009/905/JHA of 30. November 2009. on Accreditation of

forensic service providers carrying out laboratory activities



90

2. НАЦИОНАЛНИ КРИМИНАЛИСТИЧКО-ТЕХНИЧКИ

ЦЕНТАР (НКТЦ)

У Министарству унутрашњих послова Републике Србије постоји Национални

криминалистичко-технички центар (у даљем раду НКТЦ) који је део Управе

криминалистичке полиције. У оквиру своје организације, НКТЦ има одсек за судско-

медицинаска и биолошка вештачења, одељење за вештачења, одељење за анализу и

вођење базе ДНК профила, групу за фото и видео технику, послове вршења увиђаја,

послове контроле квалитета, обуке, унапређења и координацију рада

криминалистичке технике, као и два одсека у Нишу и Новом Саду.

Одељење за вештачење има следеће одсеке:

- одсек лабораторија за физичко-хемијска и токсиколошка вештачења;

- одсек лабораторија за физичка вештачења;

- одсек за регистрацију и идентификацију лица и НН лешева путем АФИС/ФИС

и фото робота;

- групу за комплексну анализу аудио записа.

Слика 70. Приказ организационе шеме Националног

криминалистичко-техничког центра



91

У оквиру НКТЦ-а постоји оперативна техника која је задужена да, након

сазнања о извршеном кривичном делу, изађе на лице места у најкраћем року,

фиксира пронађене предмете и трагове и документује затечено стање на лицу места.

Поједини трагови се одмах обрађују док се остали шаљу НКТЦ -у који их распоређујенадлежним одсецима за вештачење. Национални криминалистичко-технички центар

је надлежан за одељење криминалистичке технике ПУ за град Београд, као и за

Одсеке криминалистичке и противдиверзионе технике по седиштима полицијских

управа у Србији.

Од априла 2009. године НКТЦ је пуноправни члан ЕНФСИ-а и као такав

учествује у креирању европских форензичких стандарда. Циљ НКТЦ-а је,

првенствено, увођење система квалитета и добијање акредитације у складу са

међународним стандардом ISO/IEC 17025, односно ISO/IEC 17020 чиме би се

обезбедило међународно признање налаза, резултата испитивања и датих мишљења

извршених вештачења. Предност акредитације се састоји управо у томе што се могу

проверити ранији резултати, неколико година уназад, с обзиром да постоји

документација и успостављен систем управљања записима.



92

3. АКТИВНОСТИ ФОРЕНЗИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У УСКЛАЂИВАЊУ

ПРОПИСА О ОБАВЉАЊУ ПОСЛОВА ФОРЕНЗИКЕСА ЗАКОНОДАВСТВОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Акредитација Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а

Србије, који је започео 2010. године, реализује се путем пројекта ЕМФА-2.91

Пројекат ЕМФА-2 подразумева увођење стандарда и контроле квалитета у раду

форензичких лабораторија. Пројекат ће се реализовати упаривањем форензичких

лабораторија и то на следећи начин: једна акредитована лабораторија је менторска

лабораторија другој која се налази у процесу акредитације. 2013. године очекује се

завршетак пројекта, самим тим и процеса акредитације. ЕМФА-2 пројекат се обавља

у организацији ЕНФСИ, а финансира се од стране Европске Уније. У пројекту

ЕМФА-2 учествује 8 форензичких лабораторија, по четири акредитоване и

неакредитоване форензичке лабораторије. И то:

Тренинг лабораторија Менторска лабораторија

Форензички центар Црне Горе Форензички центар из Талина-Естонија

Форензички центар Србије Форензички центар Хрватске

Форензички центар Федерације Босне Форензички центар из Љубљане-Словенија

и Херцеговине - Сарајево

Форензички центар из Форензички центар из Риге- Летонија

Санкт-ПетерсбургаРусија

91 Европско менторство за форензичку акредитацију



93

3.1. Стратегија развоја Министарства унутрашњих послова

Републике Србије 2011 – 2016, децембар 2010. године

Стратегијом развоја МУП-а Републике Србије за период 2011-2016 предвиђа

се усклађивање домаћег законодавства са европским, што је уједно и услов за

придруживање Европској Унији. Такође, предвиђа се вршење ревизије свих интерних

процедура за рад у Министарству. Даљим развојем капацитета Националног

криминалистичко-техничког центра, обезбедиће се ниво рада који омогућава

употребљивост доказа по стандардима ЕУ. Потребно је обезбедити одрживи развој

форензичких капацитета у складу са динамичним развојем релевантих научних

области.92

Усклађивањем законодавства са законодавством Европске Уније

омогућава се активно учешће у међудржавној размени форензичких података.

3.2.

Стандардне оперативне процедуре и принципи добре

праксе

У циљу прихватања и примене међународних стандарда, у Србији је израђен

нацрт документа под називом Стандардне оперативне процедуре и принципи добре

праксе од стране Националног криминалистичко-техничког центра. Документ је

прилагођен захтевима стандарда ISO/IEC 17020 и ISO/IEC 17025. Предмет овог

документа у нацрту је јасно дефинисање система мера, радњи и процедура које се

предузимају током форензичке обраде лица места. Овим се регулише целокупан

форензички процес: процедуре, службена лица, опрема, радно окружење и норме.Циљ документа је да се обезбеди квалитет током форензичког процеса чиме се

повећава употребљивост материјалних доказа. То ће омогућити бољу сарадњу

форензичара и осталих линија рада.

Поменути нацрт документа садржи опис битних термина и дефиниција,

обраде лица места (обезбеђење лица места, претрага лица места, документовање лица

места и трагова, фиксирање-изузимање, узорковање трагова са лица места, паковање

и чување трагова, израда службених писмена и документовање форензичке обраде

лица места, тумачење и транспорт трагова), процену на лицу места, заштиту здравља

и безбедности на раду. Посебан акценат је дат на процедуре за заштиту трагова и

избегавање контаминације, деградације или губитка трагова.

92 Стратегија развоја Министарства унутрашњих послова 2011 – 2016 , децембар 2010.



94

Овим документом су представљени међународни стандарди у оквирима

постојећих законских норми. Дата су упутства свим службеним лицима који

учествују у вршењу увиђаја, начин поступања, мере предострожности у циљу

очувања интегритета предмета и трагова, начин документовања лица места и трагова,поступци изузимања материјалних доказа, паковање и чување истих, израда

службених писмена, тумачење трагова изузетих са лица места за потребе даљих

испитивања. Такође, наводи се низ активности којима се регулише поступање првог

полицајца приликом доласка на лице места, активности форензичара који даље

приступају лицу места и на крају активности руководиоца увиђаја – истражног судије

или оперативног радника за вршење увиђаја.

Овај документ представља важан корак ка прихватању међународних

стандарда у области форензике који ће у целости успоставити и побољшати квалитет

рада на месту догађаја и у форензичким лабораторијама. Овим ће се сачувати

интегритет материјалних доказа пронађених на месту догађаја, што ће директно

утицати на откривање и разрешњење кривичних дела и њихових извршилаца.

Применом међународних стандарда оствариће се сарадња и могућност размене

података, информација и резултата форензичких анализа са осталим земљама и

форензичким лабораторијама. Дакле, њиховим прихватањем и увођењем у

законодавство Републике Србије омогућиће се интернационална форензичка

сарадња. С обзиром на то да су ови стандарди општег карактера, корисни су за све

форензичке дисциплине, форензичку медицину, криминалистичка технику. Оно што

је најважније, применом ових стандарда се обезбеђује успостављање и праћење ланца

кретања доказа којим се одржава кредибилитет материјалних доказа пронађених наместу догађаја, а самим тим остварује се систем заштите и чувања предмета и трагова

кривичних дела.



95

ДЕО III

Глава 1 ПРИМЕНА МЕЂУНАРОДНИХ СТАНДАРДА У

РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ



96

1. ПРАКТИЧНИ ДЕО СПЕЦИЈАЛИСТИЧКОГ РАДА

Практични део специјалистичког рада презентоваће услове и начин рада, као и

опрему којом се рукује у оквиру криминалистичке технике/форензике у Полицијској

управи у Крушевцу. На основу наведеног, утврдиће се недестаци, уколико постоје,

који онемогућавају успостављање ланца кретања доказа, односно система заштите и

чувања предмета и трагова кривичних дела.

У оквиру одсека криминалистичке и против диверзионе технике у

Полицијској управи у Крушевцу постоје четири просторије од којих је једна

намењена за обраду и регистрацију папиларних линија, затим две просторије са

опремом и једна просторија, односно, магацин потребних материјалних средстава.

Просторија „мини лабораторија“, као најудаљенија, последња, засебна просторија,

кроз коју нема пролаза, већ само улаз, се користи за припрему и сушење биолошкихтрагова (одеће, стерилних ваталних штапића и друго). Ова просторија је некада

служила као фото-лабораторија док се није почела примењивати дигитална

фотографија. Одлагање, складиштење и чување предмета и трагова за потребе

могућих вештачења врши се у поткровном делу Полицијске управе који је обезбеђен

једним улазним вратима на поткровљу и жичаном оградом којом се одваја део

поткровља у ову намену.

Слика 71. Улазна врата магацина Слика 72. Део поткровља намењен

за складиштење материјалних

доказа



97

Опрема која се користи у овом одсеку у складу са прописаним стандардима је

следећа:

1. Папирне вреће – џакови и кесе свих димензија. Основна намена им је

чување трагова биолошког порекла. Папирнате вреће и џакови се чешће користе од

пластичних пвц кеса јер омогућавају да траг „дише“.

2. Стерилни ватални штапићи који служе за узорковање биолошких трагова,

јасно видљивих или могућих. Поступак узорковања – натапање физиолошком раствором, затим трљање површине за коју се претпоставља да може бити носилац

биолошких трагова. Након што је узорак узет, штапић се враћа у епрувету и из ње се

даље не вади, већ се само уклања чеп епрувете да би се омогућио доток ваздуха ради

сушења биолошког трага. Након сушења које ће трајати пар сати, епрувета се затвара

и не отвара до вештачења.

Саме епрувете чувају се у омотима предмета јер су погодне за чување у

ковертама. Правилан начин складиштења би се сводио на чување у адекватном

простору, посебно направљеном за ту намену у склопу чувања других трагова, али са

ипак издвојеном полицом, ормаром.

Слика 73. Папирнате вреће за

паковање предмета и тагова



98

3. Кутије за паковање чврстих предмета, кутија за краткоцевно оружје која је

дизајнирана тако да се омогућава причвршћивање оружја за кутију (Слика 78).

На кутији се уписују следећи подаци: назив ПУ, врста дела, КУ број, оштећени,

осумњичени, место догађаја, датум, врста трага, место фиксирања, примедба и

потпис форензичара.

Слика 74. Стерилни ватални штапићи за узорковање биолошких

трагова

Слика 75. Ватални штапићи са означеном врстом

биолошког трага и бројем предмета

Слика 76. Специјална кутија за

паковање оружја

Слика 77. На кутији се уписују

подаци који се односе на материјални

доказ



99

4. Метална каса која служи за чување ватреног оружја за која су потребна

балистичка вештачења. Балистичка вештачења се врше у оквиру Националног

криминалистичко-техничког центра који има два одсека у Нишу и Новом Саду.

Слика 78. Приказ дна кутије који омогућава

причвршћивање оружја

Слика 79. Приказ металне касе Слика 80. Одлагање и чување

ват еног о ж а метално каси



100

5. Мања УВ лампа која емитује УВ светлост

6. Лабино лампа – УВ светлосна лампа којом се осветљавају слабо видљиви

или невидљиви трагови. Несесер садржи УВ лампу, додатке у виду каблова као и

заштитне наочаре. Оно на шта посебно треба обратити пажњу јесте да дужим

излагањем УВ светлости може доћи до уништења, деградације биолошког трага.

Слика 81. УВ лампа

Слика 84. Заштитне наочаре као

обавезан део опреме

Слика 82. Приказ несесера

Лабино УВ лампе

Слика 83. Приказ опреме

коју садржи несесер



101

7. Даст лифтер – помоћу овог апарата врши се електростатичко изузимање

трагова газеће површине настале наношењем или одношењем материјала са подлоге.

8. Вакуум бокс - Електростатички вакум бокс се производи у два модела од

којих је модел „А“ направљен за израду отиска газеће површине на папиру. Отисак

стопала на папиру – прикупити све папире са подова и других површина са места

кривичног догађаја где је осумњичени ходао. Важно је прикупити их и ако се не могу

видети никакви отисци на њима, затим однети у лабораторију на испитивање. Рад са

места догађаја се преноси на вакуум бокс који садржи СП филм. Захваљујући

електростатичком пуњењу филма, прашина, то јест, траг који се налази на папиру ћесе једноставно пресликати на филм. Филм са отиском ће бити фотографисан. Ова

слика ће омогућити компарацију отиска подигнутим вакум боксом са спорном

обућом.

Овај метод се користи више од десет година у полицијским управама

различитих земаља. Он омогућава боље и квалитетније фиксирање отисака газеће

површине од обичних црних алуминијумских фолија. Изузетно је користан из

следећих разлога:

- филм даје већи фотографски контраст, чиме је остварен бољи квалитет

фотографије,

-

због вакуума нема ваздушног размака између пластичне фолије и доказног

материјала који се налази на папиру. Дакле, честице прашине не морају

прелазити са папира на пластичну фолију, па самим тим резултат је оштрија

слика отиска.

Слика 85. Приказ несесера за електростатичко

изузимање трагова газеће површине



102

- Лакоћа и брзина ове методе омогућава обраду већег броја отисака. Пракса је

показала да је велики број латентних отисака газеће површине успешно

одрађен управо уз помоћ вакуум бокса.

9. Дигитална вага за прецизно мерење

10. Репро сто који служи за фотографисање у контролисаним условима. Нањему се, такође, врше прегледи предмета, тканина, папира и друго.

Слика 86. Приказ Вакуум бокса са

горње и бочне стране

Слика 87. Дигитална

вага

Слика 88. Репро сто за

фотографисање у контролисаним

словима



103

11. Силмарк паста

Силмарк паста служи за мулажирање рељефних трагова – алата, оруђа,

трагова од рикошетирања зрна ватреног оружја и друго. Силмарк је сиво обојени

материјал за мулажирање од силиконске гуме. Висок садржај пигмента у материјалуспречава да, чак и под јаким микроскопским осветљењем, светло продре и

рефлектује се о честице испод површине одливка. На овај начин гарантована је

оптимална ширина микроскопске слике.

Силмарк се производи у два вискозитета: слаби и средњи. Материјал средње

вискозности је намењен за уотребу на месту догађаја где се трагови често налазе на

вертикалним површинама. Силмарк паста слабе вискозности служи за прављење тест

отиска у лабораторији, обично на хоризонталним површинама (лако улази у

најситније детаље).

За поспешивање стезања силиконске гуме може се користити учвршћивач у

пасти или течни. За уотребу на ниским температурама, препоручује се коришћење

течног учвршћивача.

12. Дентал паста за мулажирање

Слика 89. Силма к паста

Слика 90. Кутија са дентал пастом за мулажирање



104

13. ПВЦ кесе са зип затварањем

14. Заштитно одело за једнократну употребу. Одело има двоструку намену –

очување интегритета трага, штићење предмета и трагова, безбедност особља које

обавља послове прикупљања предмета и трагова на месту догађаја.

Слика 91. ПВЦ кесе различитих димензија

Слика 92. Једнократно заштитно одело



105

15. Да не би дошло до контаминације предмета и трагова, као и њихове

међусобне контаминације, у ту сврху се користе заштитне рукавице за једнократну

употебу. Као и заштитно одело, рукавице представљају обавезан део опреме који има

и безбедносну сврху.

16. Микроскоп

17. АФИС – Користи се за регистрацију и идентификацију лица на основу

папиларних линија. Може се с правом рећи да је систем непоуздан, није савремен из

разлога што често греши, дуго се чека да се задати траг пронађе, а није реткост да се,

на крају, ипак изврши ручна претрага. Након извршене идентификације саставља се

белешка о идентификацији лица, односно, извршиоца кривичног дела.

Слика 93. Једнократне заштитне

рукавице

Слика 94. Приказ микроскопа са предње и

бочне стране



106

За послове криминалистичке технике користе се три возила која нисуспецијализована што отежава обављање послова у смислу да криминалистички

техничари морају износити опрему из возила и носити их са собом приликом сваке

интервенције. Брзина и оперативност изласка на место догађаја се може довести у

питање.

Поред све бољих материјално-техничких услова, неко мора радити и правилно

користити све савременија средства и опрему. Сами форензичари кроз додатне

програме, курсеве, семинаре и обуке требају поред општих знања криминалистичке

форензике имати знања из одређених ужих стручних области.

Предуслов успешног вршења увиђаја је стручно и адекватно обезбеђење лица

места од стране патроле. Сарадња и вербална комуникација између свих члановаувиђајне екипе је изузетно битна.

1.1. Документација и остала писмена

Службена белешка о форензичком прегледу лица места коју сачињава

криминалистички техничар садржи:

- зглавље са интерним бројем против диверзионе технике, интерни број и

датум;

- врста дела или догађаја;

-

време трајања увиђаја; - место догађаја;

- учесници – оперативни радници, криминалистички техничари, оштећени;

- начин извршења;

- методе фиксирања лица места;

- пронађени трагови, начин фиксирања.

Слика 95. Опрема за аутоматско

препознавање лица преко отисака прстију



107

Пример описа трага: Траг газеће површине настао наношењем прашине

пронађен на столу објекта кафане. Траг је фиксиран размерном фотографијом и

подигнут белом и црном желатинском фолијом. Приликом криминалистичко-

техничког прегледа лица места, дактилоскопским прашковима третиране су свеповршине где би се могло очековати да извршилац дође у контакт са истим и том

приликом нису пронађени трагови папиларних линија.

Записник о увиђају и НН пријава представљају једну целину. Законом је

прописано да је руководилац увиђаја истражни судија, али и овлашћена службена

лица. Чланом 238 став 3 Законика о кривичном поступку, органи унутрашњих

послова могу сами обавити увиђај и одредити вештачења која не трпе одлагање, осим

обдукције и есхумације леша за кривична дела за која је прописана казна затвора до

десет година, а истражни судија није у могућности да одмах изађе на лице места.

Истражни судија који стигне на лице места у току увиђаја, може преузети ове

радње.93 Од изузетне важности је сарадња оперативног и форензичког дела

криминалистичке полиције како би се у потпуности усагласила документација

приликом вршења увиђаја. Криминалистички техничар/форензичар приликом обраде

лица места пише службену белешку о форензичком прегледу лица места. Ова

белешка нема процесни значај као записник о увиђају, али служи да поткрепи

поменути записник сачињен од стране руководиоца увиђајне екипе.

1.2. Поступак вештачења

Вештачења која се најчешће врше у оквиру одсека криминалистичке и против

диверзионе технике јесу хемијска вештачења (наркотици), балистичка вештачења и

то функционална исправност оружја и друга.

Транспортовање до центра за вештачења, односно до форензичких

лабораторија се врши слањем предмета или трагова службеном поштом којом

приликом се издаје отпремница којом се евидентира излаз предмета или трага из

магацина. Уколико се ради о стварима, то јест, предметима склоним лому,

криминалистички техничар ће их лично пренети до центра за вештачење.

Предаја предмета и трагова се врши уз потврду о примопредаји предмета или

трагова. Ова потврда нема прописану форму из разлога што није законски

регулисана. Надаље, на пример, истражни судија издаје наредбу на основу захтева завештачење који подноси криминалистички техничар/форензичар. Наредба се даље

шаље у Национални криминалистичко - технички центар. После извршеног

вештачења, налаз и мишљење се шаље криминалистичкој полицији.

93 Законик о кривичном поступку, Службени лист СРЈ , бр. 70/2001 и 68/2002 и Службени гласник

РС , бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 – др. закон, 49/2007, 20/2009 – др. закон, 72/2009 и 76/2010



108

Након оређивања ДНК профила, истражном судији се шаље захтев за

издавање наредбе за узимање букалног бриса лица за које се сумња да је извршилац.

Захтев се мора одностити на конкретно лице са свим његовим подацима. Када

наредба стигне, форензичар приступа узимању букалног бриса.

Наредба о вештачењу садржи:94

- назив органа који је наредио вештачење;

- име и презиме лица које је одређено за вештака, односно назив стручне

установе или државног органа коме је поверено вештачење;

- означење предмета вештачења;

- питања на која треба одговорити;

- обавеза да изузете и обрађене узорке, трагове и сумњиве материје преда

органу поступка;

-

рок за подношење налаза и мишљења

- обавезу да налаз и мишљење достави у довољном броју примерака за суд и

странке;

- упозорење да чињенице које је сазнао приликом вештачења представљају

тајну;

- упозорење на последице давања лажног налаза и мишљења.

1.3. Статистика за 2012. годину – Заступљеност метода

фотографисања, скицирања и видео снимања приликом

вршења увиђаја на територији ПУ Крушевац

На подручју Полицијске управе Крушевац у 2012. години било је 1200

поступања, од чега је половина поступања била у седишту, друга половина у

полицијским станицама Ћићевац, Варварин, Брус, Александровац, Трстеник. У

оквиру увиђаја и криминалистичко-техничких послова извршено је незнатно преко

50 процената у корист увиђаја (60 процената увиђаја и 40 процената

криминалистичко – техничких послова).

Области:

- имовински деликти – Од укупног броја извршених увиђаја у седишту управе,

имовински деликти заузимају преко 50% од укупног броја у односу на друге

увиђаје. Фотографисање извршено на свим увиђајима – преко 300. У случају

имовинских деликата, скицирања су вршена само 4 пута.

94 Члан 118 ЗКП/2011



109

- крвни и сексуални деликти – Извршено је око 10-ак увиђаја. Фотографисање и

скицирање извршено у свим случајевима.

- пожари и хаварије – увиђај извршен преко 80 пута. Фотографисање извршено

у свих 80 увиђаја, а скицирање у 3 случаја. - експлозије направа – Извршен један увиђај, заједно са фотографисањем и

скицирањем.

- саобраћајне незгоде – Извшено 5 увиђаја. У свих пет увиђаја извршено је

фотографисање и скицирање.

- остали деликти – догађаји, самоубиства, ситуације које немају елеманата

кривичног дела, али је било потребе за изласком на место догађаја и вршењем

увиђаја – преко 100 пута где је у свим случајевима извршено фотографисање,

а само 10 пута су рађене скице и то у случајевима самоубиства.

На основу наведених података, може се закључити да је фотографисање, као један од

важних метода фиксирања лица места, извршено у свим случајевима, док је

скицирање вршено у зависности од врсте кривичног дела.

Видео запис – У 2012. години није било увиђаја који би подразумевали видео

запис, већ је пар видео снимања извршено у оквиру претресања. Видео снимање се

врши када су у питању кривична дела где има доста детаља и обележавања предмета

и трагова (проналазак лабораторије за производњу канабиса). У том смислу у 2012.

години видео снимање је извршено је 4 пута.95

1.4. Складиштење

Да би се успоставио систем заштите и чувања предмета и трагова кривичних

дела пронађених на месту догађаја, неопходно је, како је већ поменуто, постојање

складишта за њихово одлагање.

У Основном и Вишем суду у Крушевцу постоји једна просторија за одлагање,

складиштење одузетих предмета које прати потврда о одузетим предметима. Једно

лице је задужено за чување те просторије чиме се контролише приступ других лица.

Техничке могућности онемогућавају чување појединих материјалних доказа у суду.

Сви предмети и трагови који захтевају посебне услове, наредбом суда, одлажу се у

просторије Полицијске управе у Крушевцу. Најчешће чувани предмети у суду су

папирологија финансијске струке, као и компјутери. Одузети предмети, материјалнидокази су уписани у књигу одузетих предмета.

95 Да ли ће се вршити видео снимање зависи од врсте кривичног дела, његовог друштвеног значаја,

локације где је исто извршено као и од медијске пропраћености.



110

На основу спроведеног практичног истраживања у Полицијској управи у

Крушевцу и Основном и Вишем суду, могу се извести следећа запажања и закључци:

- процедура обраде лица места, од обезбеђења лица места, документовања,

проналажења, фиксирања, изузимања, паковања и чувања предмета и траговакривичног дела, од стране криминалистичких техничара/форензичара, обавља

се у складу са стандардним оперативним процедурама (СОП), усаглашеним

са међународним стандардом ISO/IEC 17020. Такође, примењују се мере

предострожности у циљу спречавања контаминације трагова као и унакрсне

контаминације.

- кадрови су адекватно обучени за вршење увиђаја и руковање постојећом

опремом.

- приступ материјалним доказима је контролисан.

- сарадња свих линија рада је на задовољавајућем нивоу, што омогућава

континуитет у обради лица места, а самим тим и правилно документовање

лица места, предмета и трагова. Комуникацијом и сарадњом свих чланова

увиђајне екипе ће се објединити целокупна увиђајна документација.

- сарадња органа унуташњих послова, тужилаштва и судства је такође

задовољавајућа.

- пажња се треба посветити материјално техничким средствима које недостају -

специјализована возила која недостају, просторије и полице за одлагање,

краткорочно и дугорочно чување предмета и трагова.

- приликом паковања предмета и трагова, исте треба обележити. Амбалажа

сваког трага треба да садржи: јединствену идентификациону ознаку случаја,назив организационе јединице која је вршила обраду лица места, врста

кривичног дела/догађаја, локација на којој је траг пронађен и изузет, датум и

време када је траг изузет, концизан и прецизан опис трага, нумеричка ознака

трага на лицу места, име и потпис форензичара одговорног за случај,

изузимање и паковање трага.96

На основу наведеног, треба увести у праксу

овакав начин обележавања предмета и трагова који ће додатно обезбедити

траг и онемогућити мешање са осталим траговима кривичног дела.

96 Стандардне оперативне процедуре и принципи добре праксе . op. cit., стр. 22.



111

2. ПРЕДЛОГ УНАПРЕЂЕЊА ЗАКОНОВСТВА У

ОБЛАСТИ ФОРЕНЗИЧИХ ПОСЛОВА

Ланац кретања доказа подразумева успостављање система заштите и чувања

предмета и трагова кривичних дела. Добро успостављен систем ће омогућити

валидност доказа у судском поступку. Да би се успоставио ланац кретања доказа

неопходно је најпре решити проблем материјално техничке природе која се односи

на опрему која недостаје, места за складиштење материјалних доказа, односно,

просторија и неопходних полица за поједине предмете и трагове, као и посебне

полице за складиштење и чување биолошких трагова. Поред наведеног, треба

прописати документацију која ће пратити кретање материјалних доказа од места

проналажења до њихове презентације на суду. У том смислу треба прописатиобразац записника, извештаја о прикупљеном и транспортованом доказном

материјалу као и записника о преношењу доказног материјала чији предлог ће бити

представљен у даљем раду.

Ланац кретања доказа, поред документације, подразумева и усмено сведочење

форензичара о лицу места, предметима и траговима на суду, којом приликом ће

износити само чињенично стање без икаквих субјективних запажања. Зато је важно

увести у судску праксу такав начин поступања, што ће додатно поткрепити сам ланац

кретања доказа.

У циљу усклађивања законодавства Републике Србије са законодавством

Европске Уније у области форензичких послова као и акредитације форензичкихлабораторија, важно је донети законе, правилнике и упутства. Закоником о

кривичном поступку је неопходно нормирати начин чувања, односно складиштења

материјалних доказа. Посебним чланом треба нагласити где се чувају материјални

докази, који субјекат располаже матаријалним доказима и ко врши контролу над

њима. На основу овакве законске регулације, треба донети одговарајуће правилнике,

упутства и инструкције које се односе на следеће:

- Процедуре поступања криминалистичког техничара/форензичара на месту

догађаја. Правилник би обухватао следеће информације: приступ на месту догађаја,

квалификацију форензичара за увиђаје, пружање помоћи настрадалим лицима97

и

97 Дефинисати обавезну сарадњу и комуникацију између полиције и службе хитне помоћи у циљу

бржег реаговања ради спашавања живота угрожених.



112

отклањање безбедносних ризика98

, мере заштите, неопходна опрема са одговарајућом

документацијом о исправности.

- Процедуре које се односе на припаднике санитетских, ватрогасних и других

служби. Овим правилником би се омогућило упознавање са основним знањима изобласти форензике, природи материјалних доказа (чиме би се створила свест о

важности појединих предмета и трагова за даљи ток поступка).

- Процедуре поступања са пронађеним предметима и траговима – начин

фиксирања затеченог стања на лицу места и пронашених предмета и трагова, као и

њиховог паковања. Мора постојати приручник који ће јасно представити начин

паковања и указати на најчешће грешке којим се може изгубити вредност, интегритет

доказа. Важно је ставити акценат на предмете, трагове и материје које су саме по

себи опасне или могу представљати опасност приликом њихове даље обраде.

- Процедуре транспортовања, складиштења и чувања – услови чувања

предмета и трагова на путу до форензичке лабораторије, као и услови у којима се

дугорочно чувају конкретни предмети и трагови. Мора постојати посебна Служба за

чување материјалних доказа.

- У оквиру овог правилника дефинисати Електронску базу података, начин

уношења и коришћења података о сваком конкретном материјалном доказу, услове

приступа бази.

- Оно што је најважније је постојање пратеће документације којом се

успоставља и поткрепљује ланац кретања доказа, односно систем заштите и чувања

предмета и трагова кривичних дела, процедура писања одговарајућих записника,

извештаја, белешки са места догађаја. У том смислу неопходно је израдити: 1. Образац којим ће се евидентирати улазак и излазак свих лица која

присуствују вршењу увиђаја чиме ће се ограничити неовлашћени приступ. Он би

обухватао следеће информације:

- датум,

- време,

- локација,

- врста кривичног дела,

- име и презиме лица које је обезбеђивало лице места,

- време обезбеђења лица места,

- име и презиме руководиоца увиђајне екипе,

- време почетка и завршетка вршења увиђаја,

98 Постојање посебних софтвера којим ће се успоставити аутоматско прослеђивање информација од

оперативног центра до ватрогасне или санитетске службе, обезбеђује се ефикасност у раду, као и

заједничко деловање на месту догађаја.



113

- служба којој припада лице које приступа лицу места,

- име и презиме лица који приступају лицу места (број легитимације или

личне карте),

- време доласка на лице места,- време одласка са лица места,

- потпис лица које је обезбеђивало лице места,

- потпис руководиоца увиђајне екипе,

- назив полицијске управе (Прилог 1).

2. Образац записника о прикупљеним и транспортованим предметима и

траговима:

- датум,

- време,

- локација,

- број предмета,

- име и презиме лица које сачињава записник,

- број предмета,

- име и презиме лица које је предмете и трагове прикупио,

- подаци који се односе на пронађене материјалне доказе:

- ознака, број предмета;

- локација;

- име и презиме лица које је доказ пронашао;

- кратак опис материјалног доказа; - начин паковања;

- информација где се доказ шаље на анализу;

- упозорења и напомене (Прилог 2).

3. Образац записника о преношењу доказног материјала (chain of custody):

- назив и број предмета;

- организациона јединица полиције;

- локација;

- врста кривичног дела;

- особа која је материјални доказ пронашла, датум и време;

- особа којој је предат доказ, датум и време;

- особа којој је доказ враћен, датум и време;

- особа која је доказ примила на чување, датум и време;

- особе које су имале приступ конкретном материјалном доказу, датум и време

(Прилог 3).



114

- Од посебног значаја је и регулисање питања процедура које се односе на

компетенцију и процедуру поступања криминалистичког техничара/форензичара у

лабораторијама што подразумева дефинисање:

- лабораторијске опреме са одговарајућом документацијом о исправности инеопходном квалификацијом особља;

- процедура у вези са понашањем особља када је у питању руковање садостављеним узорцима и опремом;

- одговарајућих метода истраживања и тумачења, потом и форме

представљања резултата.



115

ЗАКЉУЧАК

Очување предмета и трагова у њиховом изворном облику је један од

најважнијих задатака приликом поступања на месту кривичног догађаја. С обзиром

на то да успешност у расветљавању кривичних дела и његових извршилаца зависи од

прикупљених материјалних доказа и стања у коме се налазе, важно је успоставити,

пре свега, квалитетну заштиту места кривичног догађаја и заштиту свих

прикупљених предмета и трагова, од момента њиховог уочавања до каснијег

коришћења на суду. Добро обезбеђени, на стручан начин пронађени, фиксирани,

обрађени и сачувани, материјални докази ће сачувати свој интегритет. Систем

квалитета ће обезбедити прихватљивост материјалних доказа од стране суда.

Основни циљ управљања системом квалитета је акредитација форензичких

лабораторија. Од кључног значаја је дефинисање и доследна примена прецизних правила

поступања која се односи на субјекте читавог фореничког процеса, како на оне који

су задужени за обезбеђење лица места и вршење увиђаја, тако и на субјекте који

врше даљу обраду релевантних предмета и трагова у форензичким лабораторијама. У

том циљу треба унапредити постојећа препоруке, упутства и законски их регулисати.

Сталним усавршавањем форензичких поступака и метода омогућава се

побољшање и унапређење рада на месту догађаја. Свест о новим технологијама које

се користе у раду мора бити увек присутна, као и потреба за надограђивањем знања

из ове области.

Једино ефикасним и правилним поступањем, као и успостављеном заштитом

материјалних доказа ће бити омогућено утврђивање чињеничног стања, односно

истине у сваком конкретном случају.

Спроведеним истраживањем добијених података могу се извести бројни, па и

следећи, закључци:

- Искључиво успостављањем система заштите и чувања предмета и трагова

кривичних дела омогучава се њихова идентификација на суду. Са овим у

вези, нужно је и дефинисање појма и начина успостављања овох систем, и то

са посебним акцентом на правилима и процедурама поступања. Показало седа се само успостављањем поузданог система заштите и чувања предмета и

траговакривичних дела може обезбедити гаранција за тврдњу да је доказ

презентован на суду управо онај који је прикупљен на месту кривичног

догађаја.Овим је у потпуности потврђена ваљаност прве постављене



116

хипотезе. Другим речима казано, идентификација доказа на суду је немогућа

уколико је онемогућено чегово праћење, заштита и чување у сваком тренутку.

-

Неправилно поступање са материјалним доказима условиће губитакинтегритета доказа. Они могу бити контаминирани, оштећени или замењени.

У овом контексту посматрано, утврђено је да је само доследном применом

јасно дефинисаних процедура поступања са материјалним доказима могуће

сачувати њихов интегритет. У супротном, сваки, па и најмањи пропуст у

руковању, односно прикупљању, паковању, транспортовању, обради,

анализи, складиштењу материјалних доказа може условити гобитак њиховог

интегритета. Дакле, хипотеза је научно потврђена.

- Губитак кредибилитета доказа последица је недовољне стручности субјеката

који поступају са њима. Не може се рећи да само недовољна стручност можеутицати на кредибилитет доказа. Ово стога што и бројни други фактори могу

да утичу на очување интегритета и кредибилитета доказа. И поред тога,

неопходно је обезбедити особље које има одговарајуће образовање, обуку,

искуство, знања и вештине, способност, односно компетенцију у обављању

форензичких послова. Овим ће се омогућити професионално поступање, како

на месту кривичног догађаја, тако и у форензичким лабораторијама. Важно је

успоставити и поштовати кодекс професионалног понашања који пдразумева

поступање са пажњом и професионалношћу и објективност у раду.

Међународним стандардима су прописане су образовне квалификације,

знања, вештине, способности потребне за одређене послове.

- Потврђен је значај примене међународних стандарда у области форензике у

циљу повећања квалитета рада у сваком сегменту. Стога и Република Србија,

као и остале државе Европске Уније, ради на њиховом увођењу.



117

„ Време које пролази је истина која бежи“.

Француска пословица



118



119

ЛИТЕРАТУРА

1. Бојанић, Н.: Интерпретација вриједности доказа, троугао доказа ,

прикупљање и паковање трагова. Примењена форензика

2. Жарковић, М.: Кривичнопроцесни и криминалистички аспекти увиђаја на

месту догађаја. Београд, 2005.

3. Жарковић, М., Бјеловук. И.; Кесић, Т.: Криминалистичко поступање на

месту догађаја и кредибилитет научних доказа. Београд:

Криминалистичко-полицијска академија, 2012.

4. Жарковић, М.; Бјеловук, И.; Кесић, Т.: Мултимедијска увиђајна

документација и њен доказни значај. Конгрес ХДСВ-а, Опатија, 2008.

5. Корајлић, Н.: Криминалистичка методика откривања, разјашњавања и

доказивања експлозија. Сарајево. Центар за сигурносне студије. 2009.

6. Кривокапић, В.; Жарковић, М.; Симоновић, Б.: Криминалистика

тактика. Београд: Виша школа унутрашњих послова, 2005.

7. Липовац, К.: Безбедност саобраћаја. Београд: Службени лист СРЈ, 2008.

8. Машковић, Љ.: Криминалистичка техника. [Electronic version], Београд:

Криминалистичко-полицијска академија, 2013.

9. Митровић, В.; Ступар, Љ.: Криминалистика техника. Београд: Виша

школа унутрашњих послова, 2002.

10. Бјеловук, И.; Марић, А.; Стојановић, Ј.: Акредитација форензичких

лабораторија, Билтен, Год. 2, бр. 5 (2011), Београд

11. Стандардне оперативне процедуре и принципи добре праксе,

Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Национални

криминалистичко-технички центар

12. Кодекс полицијске етике „Службени гласник РС“, бр.92/2006



120

13. Законик о кривичном поступку, Службени лист СРЈ , бр. 70/2001 и

68/2002 и Службени гласник РС , бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 –

др. закон, 49/2007, 20/2009 – др. закон, 72/2009 и 76/2010

ЕЛЕКТРОНСКИ ИЗВОРИ

1. Bertino, J. A.: Forensic Science, Fundamentals and Investigations, (vol. 1).

[Electronic version], 2008. Retrieved January 20, 2013, from

http://books.google.rs/books?id=ReHCDsDr6tIC&pg=PT158&lpg=PT158&dq=Gale

+Forensic+Sciences+eCollection&source=bl&ots=_LsY_d5wUs&sig=4Adkb1iINgG

RlNAM-

N9QTIw1YLU&hl=sr&sa=X&ei=aSYYUd3jM8fJhAeM9IDABQ&ved=0CEgQ6AE

wBA,

2. Byrd, M.: Duty Description for the Crime Scene Investigator. Miami-Dade Police

Department, Crime scene investigations, The Crime Scene Investigations Bureau,

[Electronic version], Retrieved January 20, 2013, Article posted March 2, 2000 from

http://www.crime-scene-investigator.net/dutydescription.html#

3. Byrd, M.: Proper Tagging and Labeling of Evidencefor Later Identification. Miami-

Dade Police Department, Crime Scene Investigations, [Electronic version], Retrieved

January 20, 2013 from http://www.crime-scene-investigator.net/tagging.html

4. Byrd, M.: Written Documentation at a Crime Scene. Miami-Dade Police

Department, Crime Scene Investigations, [Electronic version], Retrieved January 20,

2013 from http://www.crime-scene-investigator.net/document.html

5.

Schiro, G.; Collection and Preservation of Evidence. Forensic scientist, Louisiana

state police crime laboratory, [Electronic version], Retrieved January 20, 2013, from

http://www.crime-scene-investigator.net/evidenc3.html

http://books.google.rs/books?id=ReHCDsDr6tIC&pg=PT158&lpg=PT158&dq=Gale+Forensic+Sciences+eCollection&source=bl&ots=_LsY_d5wUs&sig=4Adkb1iINgGRlNAM-N9QTIw1YLU&hl=sr&sa=X&ei=aSYYUd3jM8fJhAeM9IDABQ&ved=0CEgQ6AEwBA






http://www.crime-scene-investigator.net/dutydescription.html


http://www.crime-scene-investigator.net/tagging.html



http://www.crime-scene-investigator.net/document.html
















121

6. Crime scene and physical evidence awarenessfor non-forensic personnel, Laboratory

and scientific section united nations office on drugs and crime Vienna, UNITED

NATIONS New York, 2009, [Electronic version], Retrieved May 17, 2013, from http://www.unodc.org/unodc/en/data-and-analysis/statistics/data.html

7. Crime scene procedures III. [Electronic version], Retrieved May 17, 2013, from

http://projects.nfstc.org/property_crimes/Crime_Scene_Procedures_III.pdf

8. Documentation - Chain of Custody, [Electronic version], Retrieved January 20, 2013,

from http://www.nfstc.org/pdi/Subject01/pdi_s01_m01_07.htm

9. ENFSI STRATEGIC PLAN 2011 – 2014 Amended at the business meeting, 2012,

[Electronic version], Retrieved May 17, 2013, from

http://www.enfsi.eu/sites/default/files/documents/reports_and_plans/enfsi_strategic_p

lan_2011-2014.pdf

10. EXPERTUS FORENSIC NFSTC Science serving justice

http://www.nfstc.org/pdi/Subject01/pdi_s01_m01_04.htm

11. Evidence Collection and Preservation, DNA evedence, National criminal justice

reference service (NCJRS ), [Electronic version], Retrieved May 17, 2013 from

https://www.ncjrs.gov/nij/DNAbro/evi.html

12. Forensic Science, [Electronic version], Retrieved January 20, 2013 from

http://library.thinkquest.org/04oct/00206/ta_evidence_storage.htm,

13. Guidance for the Implementation of ISO/IEC 17020 in the field of crime scene

investigation

14. Guidance for the Implementation of a Quality Management System in Drug Testing

Laboratories Laboratory and Scientific Section, United nations office on drugs and

crime, Vienna, A commitment to quality and continuous improvement, UNITED

NATIONS, New York, 2009.

http://www.unodc.org/unodc/en/data-and-analysis/statistics/data.html







http://www.enfsi.eu/sites/default/files/documents/reports_and_plans/enfsi_strategic_plan_2011-2014.pdf







http://library.thinkquest.org/04oct/00206/ta_evidence_storage.htm












122

15. House of Commons Science and Technology Committee Forensic science, 2013 – 14

(Vol. 1), [Electronic version], published on 26. July 2013, Retrieved July 29, 2013,

from

http://www.publications.parliament.uk/pa/cm201314/cmselect/cmsctech/610/610.pdf

16. Identifying DNA Evidence, [Electronic version], Retrieved January 20, 2013 from

https://www.ncjrs.gov/nij/DNAbro/id.html

17. Ивановић, В., А.; Ивановић, Р. А.: Усклађивање обављања послова форензике у

Србији и Црној Гори са законодавством Европске Уније, Часопис Департмана

за правне науке Интернационалног универзитета у Новом Пазару , Правне

теме, Год. 1, Бр. 1, (2013), стр. 21-29 (Vol. 1), Retrieved July 29, 2013 from

http://www.academia.edu/3599180/USKLADIVANJE_OBAVLJANJA_POSLOVA_

FORENZIKE_U_SRBIJI_I_CRNOJ_GORI_SA_ZAKONODAVSTVOM_EVORPS

KE_UNIJE_HARMONIZATION_OF_ACTIVITIES_O_FORENSICS_IN_SERBIJ

A_AND_MONTENEGRO_WITH_THE_EUROPEAN_UNION

18. Preservation of Evidence. NFSTC Science Serving Justice, Retrieved January 20,

2013, from


19. Property and Evidence Section Forensic Division, Retrieved January 20, 2013, from

http://www.greenvillecounty.org/Forensics_Division/Property_Evidence.asp

20. Schiro, G.: Examination and Documentation of the Crime Scene. Forensic scientist,

Louisiana state police crime laboratory, [Electronic version], Retrieved January 20,

2013, from http://www.crime-scene-investigator.net/evidenc2.html

21. Spear, T.; Rush, J.; Massetti, J.; Weigand, J.; Traughber, M.: Evidence

Packaging: A How-To Guide, California department of justice, Bureau of forensic

services, Retrieved January 20, 2013, from

oag.ca.gov/sites/all/.../evidence _collection.pdf





http://www.academia.edu/3599180/USKLADIVANJE_OBAVLJANJA_POSLOVA_FORENZIKE_U_SRBIJI_I_CRNOJ_GORI_SA_ZAKONODAVSTVOM_EVORPSKE_UNIJE_HARMONIZATION_OF_ACTIVITIES_O_FORENSICS_IN_SERBIJA_AND_MONTENEGRO_WITH_THE_EUROPEAN_UNION






















123

22. Staff skill requirements and equipment recommendations for forensic science

laboratories, Laboratory and scientific section, United nations office on drugs and

crime, Vienna, UNITED NATIONS, New York, 2011. , [Electronic version],Retrieved January 20, 2013, from

http://www.unodc.org/documents/scientific/Ebook_STNAR_02Rev1_E.pdf

23. Warrington, D.: Evidence Packaging . Article Posted: April 01, 2008, Retrieved

January 20, 2013 from http://www.forensicmag.com/articles/2008/04/evidence-

packaging#.UjDUcX9l21s

24. Warrington, D.: Marking Evidence at Crime Scenes: Developing a system, Article

posted: June 01, 2009, Retrieved January 20, 2013 from

http://www.forensicmag.com/articles/2009/06/marking-evidence-crime-scenes-

developing-system?page=0%2C0#.UjDUvn9l21s

25. Warrington, D.: Properly Packaging Evidence. Article posted: February 12, 2013,

Retrieved May, 20, 2013, from http://www.forensicmag.com/article/properly-

packaging-evidence

26. Crime scene investigation, Forensic science central, Retrieved July, 29, 2013, from

http://forensicsciencecentral.co.uk/crimescenes.shtml

27. Photo courtesy of Westchester County NY Forensic Laboratory from

http://www.greenvillecounty.org/Forensics_Division/Property_Evidence_photos.asp

28. http://www.mup.gov.rs

29. http://www.mup.gov.rs/cms_lat/UKP.nsf/nktc.h

30. http://carlssoninnovation.se/electrostaticvacuumbox.htm



http://www.forensicmag.com/articles/2008/04/evidence-packaging#.UjDUcX9l21s



http://www.forensicmag.com/articles/2009/06/marking-evidence-crime-scenes-developing-system?page=0%2C0#.UjDUvn9l21s





http://www.forensicmag.com/article/properly-packaging-evidence







http://www.mup.gov.rs/



http://www.mup.gov.rs/cms_lat/UKP.nsf/nktc.h



http://carlssoninnovation.se/electrostaticvacuumbox.htm

















124



125

Прилог бр. 1 Предлог изгледа обрасца за вођење евиденције улазака и

излазака са лица места

Република Србија Министарство унутрашњих послова

ПУ:

ДД број:

Дана:

Евиденција улазака и излазака са лица места

Врста догађаја:

Локација:

Време пријаве догађаја/кривичног дела:

Обезбеђење лица места извршено : _______________________________________

(Име и презиме)

Време: Од _______________ до ________________

Руководилац увиђајне екипе: ___________________________________________

(Име и презиме)

Датум и време почетка вршења увиђаја: _______________ _____ ___________

(Датум) (Време)

Датум и време завршетка вршења увиђаја: _______________ ________ _______(Датум) (Време)

Служба Име и презиме,

легитимација,

бр. л.к.

Разлози

присуства на

лицу места

Време доласка Време одласка



126

Служба Име и презиме,

легитимације,

бр. л.к.

Разлози

присуства на

лицу места

Време доласка Време одласка

________________________________

Потпис руководиоца увиђајне екипе



127

Прилог бр. 2 Предлог изгледа обрасца записника о прикупљеним предметима и траговима на лицу места

Република Србија

Министарство унутрашњих послова

ПУ:

ДД број:

Дана:

Записник о прикупљеним предметима и траговима на лицу места

Врста догађаја:

Локација:

Време:

Лице које сачињава записник:

___________________________________________

Лица која су предмете и трагове прикупили:

___________________________________________

___________________________________________

___________________________________________

___________________________________________

Број

материјалногдоказа

Локација Име и презиме

лица које је доказпронашао

Кратак опис


Начин

паковања

Место слања

доказа на даљуанализу

Упозорења и

напомене



128

Број

материјалног

доказа

Локација Име и презиме

лица које је доказ

пронашао

Кратак опис


Начин

паковања

Место слања

доказа на даљу

анализу

Упозорења и

напомене

_______________________________

Потпис руководиоца увиђајне екипе



129

Прилог бр. 3 Предлог изгледа обрасца записника о преношењу доказног

материјала

Република Србија

Министарство унутрашњих послова

ПУ

ДД број:

Дана:

Записник о преношењу доказног материјала

Врста догађаја: ________________________________

Локација: _________________________________ Време: _______________________________

Служба или

институција

Име и

презиме

Стање

материјалног

доказа

Датум Време

Материјални

доказ

пронађен од:


доказ предат:


доказ враћен:


доказ предат

на чување:

Лица која су

имала

приступ

доказима:

Jasmina Vuckovic (3)

Documents

Transcript of Jasmina Vuckovic (3)