Seminarski rad DDiiddaakktt iikkaa JJaannaa AAmmoossaa KK oommeennsskkoogg

1

UUvvooddnnoo iizzllaaggaannjj ee Jan Amos Komenski (lat. Comenius), roñen 28.marta 1592., u

Nivnicama, u Češkoj, preminuo 15. novembra 1670. u Amsterdamu, u Holandiji) je bio češki (ali prisvajaju ga i Mañari, Slovaci, Nemci itd.) pedagog, lingvista, prirodnjak, humanista, filozof i političar. Imao je slovačke pretke. Njegovo prezime verovatno potiče od imena opštine Komnja u srezu Ugarsko Gradište.1

Završio je teologiju i bio je proizveden za sveštenika Jedinstva

bratskog. Ova crkva je pripadala protestantskim crkvama u Češkoj i javljala se ka husističkim tradicijama.

Posle poraza čeških principa na Beloj gori Komenski se morao sakrivati

pred carskim vojskama. U to vreme mu je na tifus umrla supruga i dvoje dece. Izlaz iz ove situacije je tražio u radu. Tada je počeo da radi na svojoj knjizi „Labirint sveta i raj srca“.

Godine 1628. napustio je svoju rodnu Moravu i pošao na put po Evropi.

Finansijski su ga pri tome pomagali bogati meceni koji su poštovali njegov rad. Utvrdio je nove načine polaska u škole. Smatrao je da polazak u školu mora biti obavezan za svako dete, bilo bistro ili ne, bogato ili siromašno. Proslavio se za svoje doba revolucionarnim mislima „ponavljanje je majka mudrosti“ i „škola je igra“.

Njegova filozofija se naziva „pansofija“. Glavna filozofska misao Jana

Amosa Komenskog je misao o jednoj harmoniji koja vlada celim kosmosom. Njegova filozofska pitanja se usredsreñuju na suvišnost čula sveopšteg bitisanja.

Tako kako je za pristup Fransis Bekona ka svetu prisutna indukcija, za

Renea Dekarta evidentna dedukcija, tako je za Komenskog tipičan postupak sinkritičkom metodom.

1 Jan Amos Komenski, Velika didaktika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd, 2007., str., 317., O piscu.

Seminarski rad DDiiddaakktt iikkaa JJaannaa AAmmoossaa KK oommeennsskkoogg

10

ZZaakkll jj uuččnnoo rr aazzmmaattrr aannjj ee Značaj Jana Amosa Komcnskog u istoriji pedagogije je veoma veliki.

On pripada najznačajnijim ličnostima novije pedagogije. Uopštio je naprednu pedagošku misao svoga vremena i tako položio temelje novoj pedagogiji. U njegovim postavkama nalazimo primenu Bekonovog zahteva u vezi sa metodama naučnih saznanja, poglede humanizma o vaspitanju, detetu i njegovoj ličnosti, dcmokratske težnje XVI i XVII veka — sve se to reflektovalo u njegovom sistemu i njegovom najvećem delu Velikoj didaktici, delu koje je nezaobilazno u pripremanju nastavnika, do naših dana. Njegov pedagoški sistem ima demokratski karakter i izraz je težnji širokih narodnih masa za prosvetom i kulturnim životom. Potrebno je posebno istaknuti njegove ideje o opštem obrazovanju i jedinstvenom školskom sistemu, o školi u kojoj će se nastava izvoditi na maternjem jeziku. Njegove nastavne metode težile su aktivnom usvajanju znanja i pristupačnosti sadržaja, da deca uče samo ono što im je jasno i shvatljivo.

Komenski, kao vrhovni poglavar sekte »Češka braća«, nije se oslobodio

srednjovekovnog religioznog pogleda na svet. To je sadržano i u njegovom cilju vaspitanja, kao i u odredivanju sadržaja nastave. Meñutim, bez obzira na sve to, on je umeo prilaziti pedagoškim problemima sa stanovišta njemu savremenih ideja i naprednog iskustva svog vremena.

Jan Amos Komenski je posebno značajan kao osnivač didaktike, pa su

mu zasluge na tom području velike. Zalagao se za sprovoñenje Bekonovog zahteva, a to se ogleda u tome što se znanja formiraju na temelju posmatranja, iskustva i indukcije. Scnzualizam mu je polazna osnova, pa je istakao načelo realizma u nastavi i »zlatno pravilo« didaktike o ulozi osećajnih organa i očiglednosti u nastavi. Polazeći od načela usklañivanja sa prirodom, on je zahtevao uvažavanje dečije ličnosti, proučavanje dečije prirodne sklonosti i razvijanju detetove sposobnosti za učenje. Upozorio je na ulogu najvažnijih psiholoških činilaca u procesu nastave, a istovremeno se borio protiv srednjovekovnih metoda mehaničkog učenja. Ukazao je i na važnost interesa, pažnje i pamćenja u nastavi. U nastavnom radu zahtevao je temeljitost, lakoću i brzinu učenja, jasnoću i razumljivost sadržaja koji se uče. Njegov pedagoški sistem obuhvata najvažnija pitanja nastavnog rada, pa nije mimoišao ni jedno važnije pitanje nastave i njene organizacije.

Seminarski rad DDiiddaakktt iikkaa JJaannaa AAmmoossaa KK oommeennsskkoogg

11

Mnoga didaktička načela Komenskoga su vrednost do današnjih

dana. Veliki uticaj su imali i njegovi udžbenici, koje je napisao za svaki razred posebno.

Osim Velike didaktike, i njegov je »Čulni svet u slikama« vrlo

značajan. To je bio prvi priručnik sa slikama, što je za ono vreme bila velika novost, preveden na sve evropske jezike i druge jezike u svetu. Svim tim Jan Amos Komenski je u školu i nastavu uveo mnoge nove poglede, pa ga zato Često uporeñuju sa Koperaikom. Cenjen je u celom svetu, a posebno u svojoj domovini, gde deluje pedagoški institut koji nosi njegovo ime, a istražuje svu bogatu baštinu toga velikog pedagoga.

„Evo mi dospeli, koji samo sebe smatramo za ljude, vas decu za male

majmune, samo sebe za pametne, vas za nerazumne, samo sebe za rečite, vas za nemušte smo otkazani za vaše škole! Vi ste nam dani za učitelje vaše čini našim za ideal i uzor!“

Seminarski rad DDiiddaakktt iikkaa JJaannaa AAmmoossaa KK oommeennsskkoogg

12

LL ii tteerr aattuurr aa

1. Jan Amos Komenski, Velika didaktika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd, 2007.

2. Potkonjak, N.; Šimleša, P., (1989), Pedagoška enciklopedija 1 i 2, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

3. ðorñević J.; Saznavanje i nastava, Beograd, 1995.

4. www.google.com/komenski/velika didaktika/...

5. www.yahoo.com/velika didaktika...

Seminarski rad DDiiddaakktt iikkaa JJaannaa AAmmoossaa KK oommeennsskkoogg

13

SSaaddrr žžaajj

Uvodno izlaganje ............................................................................................ 1 Temelji modernog školstva ............................................................................. 2 Didaktika Jana Amosa Kamenskog ................................................................ 2 „Velika didaktika“ .......................................................................................... 5 Slobodoumlje i plemenitost čoveka ................................................................ 9 Zaključno razmatranje .................................................................................. 10 Literatura ....................................................................................................... 12