Izrael · maramama na glavama. Danas je najpopularnija vrsta molitve upisivanje želja na komadiće...

IzraelT e k s T Aleksandar Ignjatović

JerusalIm I VItleJem

III deoIzrael je zemlja koja je vrlo zanemarena kod naših turista, jer se na-lazi u trusnom regionu Bliskog istoka, i to nepra-vedno zanemarena, jer se i druge zemlje nalaze u “neugodnom okruže-nju”, pa ih naši turisti rado posećuju. Ono što ga čini posebnim jeste što se nalazi na području Svete zemlje, koju deli sa Palestinskom Samou-pravom: ovde se nalaze sva moguća biblijska mesta i svaki korak je pun priča iz Starog i Novog Zaveta. Ovde se nalazi i centralni grad sve tri monoteističke religije: Jerusalim, koji je središte sukoba koji će teško biti rešen u dogledno vreme.

S druge strane, u Izraelu se može kupati na četiri mora (Sredoze-mno more, Crveno more kod Eilata, Mrtvo more i Galijesko jezero, koje se na mnogim jezicima naziva morem). Plaže su sjajne, klima je blaga (osim u pustinji Negev), a zemlja je, zahvaljujući predanom radu jevrej-skih doseljenika iz celog sveta, veoma plodna. Gradovi su moderni, sa savremenim vozovima i tramvajima, “švedskim” standardom za autobuse,

a mere bezbednosti su velike. To je jedina, zaista istinska i već tradicionalna demokra-tija na Bliskom istoku u kojoj se retko dešavaju prevrati. Jedini problem njene “švedskosti” je sličnost sa švedskim cenama. Međutim, tu su hosteli, samousluge. S druge strane, Izrael je veličine Vojvodine, pa iako su karte za putova-nje širom Izraela skupe “po kilometru”, mala kilometarska udaljenost svake destinacije neu-trališe ovaj efekat.

Zemlja se sastoji, gru-bo rečeno, od Jevreja, koji se dele na mnogobrojne grupe, ali najvidlji-vija je na religiozne i sekularne, i Arape, koji se dele na hrišćane i muslimane. Konstantni upliv novih jevrejskih doseljenika iz celog sveta čini da se osim hebrejskog i arapskog, najčešće govore ruski, engleski, a u poslednje vreme i francuski jezik.

U Izraelu železnica i međugradski saobraćaj ne rade od petka u za-lazak sunca do subote u zalazak sunca. Planirajte put tako da tada koristite samo “šarut” ili taksi, koji najčešće voze ne-Je-vreji. Jedini grad u kome delimično radi gradski saobraćaj je Haifa. Viza nije potrebna, a karte od Budimpešte se kreću od 130 eura naviše (WizzAir i Up! koji je low cost ver-zija El-Ala).

Tura je obilazak Izraela od severa ka jugu. Prvi deo obuhvata Haifu, Galileju i Tel Aviv. Drugi deo je put po pustinjama i brdi-ma Judeje i pustinji Negev, sa obilaskom Mrtvog mora, Kumra-na i Masade. Treći i poslednji deo je Sveti grad Jerusalim i pale-stinski Vitlejem, rodno mesto Isusa Hrista.

t o u r I n f o

JerusalimVitlejem Kumran

MasadaBer Ševa

Tel Aviv | Jafa

Haifa

Nazaret

Akra Kapernaum

Jerusalim, Jeruzalem, Jerušalajm, Uršalim Al-Kuds: sveti grad tri najveće monoteističke religije, kamen je spoticanja u svim odnosima na svetu od Srednjeg veka pa do danas

Foto: Israel Ministry of Tourism | Noam Chen

44

Travel Tour

| TRAVEL maGaZIne 45TRAVEL maGaZIne |

1967. godine Jerusalim je opet ujedinjen pod izraelskom vlašću, gde je sve do 90-ih bio i Vitlejem koji je danas pod vlašću Palestine. Boje, mirisi, ukusi, zvuci ova dva grada su nešto što ne biste zaboravili ni da tu nisu rođeni i umirali, vaskrsavali i uznosili se na nebo proroci vodećih religija sveta.

JerusalimNajbolji način da se dođe u Jerusalim jeste iz Tel Aviva ili sa obližnjeg aerodroma Ben-Gurion, i to vozom ili autobusom. Kada

građevinama, ali je nesumnjivo Jerusalim najmagičniji grad naše planete.

Jerusalim, čije ime na hebrejskom (Jeruša-lajim) znači “grad mira”, uvek je bio osuđen na to da živi potpuno suprotno svom imenu: trvenja oko njega traju i danas, oko izgrad-nje jevrejskih naselja i oko eventualne podele na arapski i jevrejski deo i arapsku i jevrejsku državu. No, to ne umanjuje lepotu i uzbudljivost 5.000 godina predivnih slo-jeva istorije koji se prepliću u njemu. Nalazi se između Sredozemlja i Mrtvog mora, u Judejskim planinama, okružen pustinjom i polupustinjom, i njime dominiraju oker i krem nijanse, koje uz plavo nebo, čine okosnicu zavodljivosti njegovog vizuelnog identiteta, uz poneku tačkicu zelenila.

Istorijski, Jerusalim je duhovni centar judaizma još od 1000. godine pr.n.e. kada je kralj David ustanovio prestonicu Ujedinje-nog Kraljevstva Izraela baš ovde. Jevrejima grad još više znači otkad je i Davidov sin Solomon izgradio i najsvetiji hram posvećen Jahveu, danas poznat kao Prvi hram (The First Temple). No, kako se mučenje i pogu-bljenje Hristovo takođe desilo ovde, grad je postao sveti i za hrišćane, sa brojnim svetim

mestima upečatljive lepote. Da stvar bude dodatno zakomplikovana i muslimanima je ovo sveti grad, treći po značaju posle Meke i Medine, budući da je u Kuranu spomenut kao mesto gde se nalazi “Najdalja džamija”. Najdalja džamija je i izgrađena, na mestu sa koga se prorok Muhamed vinuo na nebo, i to baš na lokaciji Brda hrama, koja je za Jevreje bila “predviđena” za obnovu njihove najveće svetinje, i ovim je čvor potpuno zapleten. Pre nego što se priča razvije, da napomenemo da je grad prelazio iz ruke u ruku pojedinih vladara čak 44 puta.

Za Jevreje, koji su prvi ovaj grad progla-sili svetim, najvažnija lokacija je Zid plača (Wailing Wall), koji se nalazi na Sionskom brdu. Ovde se, u prizemlju kuće u kojoj se odigrala Tajna večera, nalazi i grob kralja Davida. Ovde se, takođe, nalazi i mesto na kome je Avram (za muslimane Ibrahim) krenuo sa izvršenjem Jahveove naredbe

da žrtvuje svog sina Isaka, ali ga je Bog sprečio i poslao anđela da zaustavi njego-vu ruku, zadovoljan njegovom vernošću. Ovde je kralj David postavio i sveti Zavetni kovčeg. Ovde se, po legendi, tokom Postanja, Svet odvojio od Haosa...

Kada ste na ovom mestu, bili vernik ili ne, tolika istorija vezana za religiju prosto opija. Kralj Solomon ovde je izgradio Prvi hram, koji je uništio vavilonski kralj Navu-kodonosor 586. pr.n.e. da bi hram obnovio Irod Veliki, pod nazivom Drugi hram (The Second Temple). Zbog jevrejskog ustanka Rimljani razaraju i Jerusalim i hram i na njegovom mestu podižu, u vreme cara Hadrijana, paganski grad Elija Kapitolina, i hram posvećen bogu Jupiteru (zanimljivo da Hadrijan prvi uvodi ime “Palaestina” za ovaj kraj sveta). Od jevrejskog hrama ostaje samo zapadni zid.

Upravo taj zid je danas, zbog tragične istorije Jevreja i samog zdanja, poznat kao Zid plača. Ispred Zida plača se svakod-nevno mole vernici raznih judaističkih denominacija, iako su najslikovitiji hasidi, jedna od ortodoksnijih denominacija, nekada brojna na istoku Evrope, poznata po dugim zulufima, bradama, crnim ka-putima i šeširima. Muškarci se, pokrivene glave ili sa jevrejskom kapicom zvanom kipa, mole na jednom kraju zida visokom osam metara, dok su žene na drugom, sa maramama na glavama.

Danas je najpopularnija vrsta molitve upisivanje želja na komadiće papira i uguravanje u pukotine zida, a moguće je

poslati i pismo sa adresom - Gospod Bog, Zid Plača, Jerusalim, Izrael - koje će poštari uredno ugurati u zid! Posle izvesnog vre-mena papirići i pisma se odnose na Groblje želja. Kao što su sve muslimanske bogo-molje okrenute prema Meki, tako su i sve sinagoge sveta (njihovi oltari) i molitvena mesta okrenute ka Zidu plača.

U jevrejskoj tradiciji smatra se da će Treći hram biti izgrađen kada na svet dođe Mesija, i ovo je predmet sporenja ekstremnih Jevre-ja i onih umerenih, jer se na mestu gde bi trebalo da bude izgrađen Treći hram danas nalazi Hram na steni (Dome of the Rock) veličanstvena džamija bleštave lepote. Neki smatraju da će se zamena džamije hramom desiti božjom voljom, dok drugi posmatraju stvar bukvalnije: više puta su sprečeni pokušaji da se džamija sruši, na sreću.

Stavili smo kipe, kapice na glavu, pričvr-stili ih šnalama (da, tako se radi, da ne bi

Najsvetiji grad na svetu, toliko svet za sve tri najveće monoteističke religije da je više vekova simbol razdora, je prestonica Izraela, Jerusalim. Naravno, i Palestina ima želju da makar deo Jerusalima bude baš njena prestonica i eto problema. Grad prepun svetih mesta, i po lepoti zaista magičan i mogu slobodno reći, među najlepšima na svetu. Vitlejem, sveti grad samo hrišćanima, nalazi se odmah pored, ali je pod vlašću Palestinske Uprave. Takođe, deo magije koju ne smete propustiti

dođete u Jerusalim, shvatite da je ovo ozbiljan velegrad sa savremenim putevima, Kalatravinim mostom (Calatrava Bridge), modernim tramvajima i svim ostalim čudima savremenog sveta. Ali, kako nas savremeni Jerusalim preterano i ne zanima, osim što je ugodan za život, idemo u pravcu Starog grada Ili, makar, u pravcu starijeg grada. A činjenica da sve vodi ka Jafskom putu (Jaffa Road), koji su izgradili Britanci, i da su tu kafei, samousluge, hoteli i hosteli, olakšava vam snalaženje.

Posle smeštanja u hostel i susreta sa najrazličitijim Jevrejima usput (Hasida, Satmar-sekte sa upečatljivim okruglim šubarama, sekularnih), uputili smo se prema Starom gradu, gde se sve što je važno i desilo. Naravno, nećemo zaboraviti ni planinu Sion, odnosno Cion, te otuda i cionizam kao pokret.

Jerusalim je čudan grad. Nalazi se na me-stu gde je nebo blizu i odakle se, u pustinji, najlakše razmišlja o večnosti. Verovatno je zato pustinja i bila “najproduktivnije mesto” za religijsku misao odvajkada. Ima i starijih gradova, i onih sa dužom umetnič-kom ili vojnom tradicijom i impresivnijim

Jaffa Road, ili Jafinski put, ulica je distinktivno moderna ali i retro. Dominiraju zgrade oker boje građene u međuratnom periodu, savremeni kafei, restorani i radnje, i... supermoderni tramvaj!Foto: Israel Ministry of Tourism | Noam Chen

Muslimanski kvart Jerusalima se odmah primeti po gužvi, mirisima začina, ukusima, i po nešto nasrtljivijim trgovcima spremnijim na cenkanje.

rce Bliskog istoka čini nekoliko gradova, a među njima se ponajviše ističu oni sa imenima koja u sebi nose drevnu poeziju: Damask, Jafa, Bagdad, i naravno, najsvetiji i najsjajniji od

svih: Jerusalim. On je srce onoga što se ne-kada zvalo Britanska Palestina, gde su rame uz rame živeli hrišćani, Jevreji i muslimani. Odmah po britanskom povlačenju Jerusalim je podeljen, da bi Istočni Jerusalim pripao Jordanu, a Zapadni Izraelu. Stari grad i Masli-nova gora pripali su Jordanu i poseta Jerusa-limu značila je posetu dvema državama. Od

S

Damaskinska kapija postoji u skoro istom obliku od 10. veka. Iz Starog grada Jerusalima odavde se moglo doći do Nablusa i

Damaska. Nalazi se u upečatljivo arapskom delu gradaFoto: Israel Ministry of Tourism | Noam Chen

Kapela bičevanja je mesto gde je tokom svog stradanja Hrist bičevan


Crkva Svih Nacija u Getsimanskom vrtu gde je Hrist uhapšen, na Maslinovoj gori


Travel Tour

46 | TRAVEL maGaZIne 47TRAVEL maGaZIne |

bi gledao prema Maslinovoj gori, ali ovo još nije sprovedeno u delo. Na žalost, posle Druge Intifade, danas ovde mogu da uđu samo muslimani.

I najzad, najskriveniji i najmističniji deo grada, onaj hrišćanski. Jerusalim je mesto na kome je ubijen i sa koga je vaskrsao Isus Hrist, po hrišćanima, sin Božji. Pre nego što je stradao na brdu Golgota, prošao je gra-dom Putem bola (takođe poznat i kao Put suza ili na latinskom Via Dolorosa). Danas je Via Dolorosa upečatljiva ulica u starom delu grada, po kojoj je Isus nosio svoj krst i u kojoj se nalazi 14 mesta na kojima su se desili neki važni događaji. Tih 14 stanica je jasno obeleženo, a katolička crkva ih naziva “križnim putevima”: to su mesta na kome je Isus poklekao, pao, na kome su bile upućivane reči i slično. Smatra se da je devet križnih puteva “dokazano” putem Jevanđelja, dok je pet možda delo kasnijih tvoraca priče.

Najsvetije mesto za hrišćane je Crkva svetog groba (Church of the Holy Sepulchre), na brdu Golgota, na kome je Isus bio razapet. Na ovom mestu se nalazila pećina u koju je Hrist bio položen nakon što je ispustio dušu

Ruski manastir vaznesenja (Russian Mona-stery of the Ascension) iz 1874. godine. Crkva ima toranj visine 64 metra i zvono teško pet tona, dopremljeno iz Rusije, koje ima nadi-mak Ivan Grozni. Do zvonika na tornju vodi 214 stepenika i sa njega se, kao najviše tačke grada, pruža najlepši pogled na Jerusalim, posebno magičan u vreme zalaska sunca. Tu je i Getsimanski vrt (Gethsemane garden), gde je Hrist uhapšen, i naravno, sve je to na

“dva koraka” jedno od drugog: na svakom uglu je nešto sveto i biblijsko i potpuno je neverovatno da je sve ovoliko zgusnuto. Preko puta se nalaze Zlatna vrata, kroz koja Jevreji kažu da će proći Mesija, hrišćani kažu da će tuda proći Mesija, samo što je to Hrist, a muslimani kažu: e neće, jer nema proroka posle Muhameda, pa ćemo mi fino zazidati Zlatna vrata. Hrišćani i Jevreji su se na to grohotom nasmejali, jer kažu, Mesija, može

na Veliki Petak, i odakle je ustao na Uskrs. Ova crkva je prekrasan lavirint u okviru ko-ga se nalaze brdo Golgota, Sveti grob, Crkva svetog krsta i sva ostala mesta vezana za raspeće i vaskrsenje. Crkvu je podigla sveta carica Jelena, majka cara Konstantina, istog onog koji je 313. Milanskim ediktom progla-sio versku toleranciju prema hrišćanima i koji je u znaku krsta koji je usnio pobedio na bojnom polju. Zanimljivo je da prostor dele grčka, koptska, gruzijska, jermenska mono-fizitska, rimokatolička, sirijska i etiopska crkva, i da u grob mogu da uđu istovremeno svega tri hodočasnika, i da svako može da ostane svega tri minuta, zbog velikog broja posetilaca. Dovoljno za meditaciju, smatra se. Ako vam kažem da su ruski pravoslavni i latinoamerički katolički vernici najuporni-ji u molitvama i da stvaraju najveću gužvu, verovatno vam neće biti čudno.

Mesto gde je Isus podučavao svoje učenike možda je i najspokojnije i najlepše u Jerusalimu: to je Maslinova gora (Mount of Olives). Ovde je Hrist posle vaskrsenja obavio i poslednji čin na zemlji: vazneo se u nebo. Danas se na ovom zelenom brdu na kome se nalazi 500 stabala masline uzdiže

spale sa glave, jer nose se na samom teme-nu) i ubacili svoje želje, lične i za ceo svet. Us-put su nas mnogi Jevreji pitali hoćemo li kod njih kući na šabatni ručak, jer bila je subota. To bi bio doživljaj, ali nije bilo moguće.

Današnja džamija, poznata kao Hram na steni, izgrađena je 692. godine, kada su mu-slimani u silovitom naletu preuzeli Siriju od Vizantije i izvršili snažnu islamizaciju celog Bliskog istoka. Džamija, koja je istovremeno i najstarija islamska građevina na svetu, ima kupolu sa pozlatom, koja je inspirisala mnoga umetnička dela po svetu, kao i mno-ge džamije, crkve ili sinagoge, a sama po sebi, sa svojim raskošnim ornamentiranim zidovima i izuzetnom vidljivošću sa svakog kraja Jerusalima, predstavlja i ikonički simbol grada sa većine panoramskih slika i razglednica. U njenom srcu nalazi se Kamen osnivanja, velika stena u temelju građevine, koja se u jevrejskom poimanju sveta smatra Pupkom sveta.

Zdanje koje je bilo predviđeno da bude “kuća za muslimane i po hladnoći i po vrućini” (po rečima koje je izgovorio kalif Abdul Malik, koji je naredio izgradnju hrama) dobilo je dodatni “sloj” lepote kada

ga je Sulejman Veličanstveni obložio tur-skim keramičkim pločicama iz Nikeje, sa prepoznatljivim nijansama tirkiza, tipično turske boje - na taj način Džamija na steni odudara svojom polihromatskom pojavom od ostatka pustinjskog Jerusalima, koji je sav u nijansama boje zemlje i peska.

Muslimani takođe veruju da se na Kamenu osnivanja nalaze tragovi kopita Muhamedovog krilatog konja pod imenom Burak, koji je imao lice žene i telo pauna, a na kome se Prorok uzdigao u Nebo, ravno u Dženet, to jest u Raj, posle Noćnog putovanja iz Meke. Zajedno sa Džamijom na steni, koja je odličan primer vizantijskog uticaja na ranu muslimansku umetnost, nalazi se i Najdalja džamija, Al-Aksa. Ona se, zajedno sa obližnjim tirkiznim svetilištem, smatra jedinstvenim svetim mestom pod nazivom Hasam aš-Šarif. Za razliku od Džamije na steni, Najdalja džamija je građena u ranom islamskom stilu, a njeni minareti Gavanima i Al-Azbat najupečatljiviji su na horizontu grada. Godine 2006. jordanski kralj Abdulah II, pod čijom je jurisdikcijom i dalje ovaj muslimanski lokalitet, najavio je da će podići i peti minaret, najviši od svih, koji

da sruši zid na vratima jednim potezom ruke. Samo kad dođe.

Stari grad Jerusalima podeljen je u četiri kvarta: muslimanski, jevrejski, hrišćanski i jermenski. Muslimanski kvart je najnase-ljeniji i najživopisniji, i proteže se od Lavljih vrata do Vrata Damaska. Pun je živopisnih sukova i uličica na kojima je moguće trgo-vati i uživati u Orijentu. Hrišćanski kvart se proteže od Novih vrata do Vrata Jafe (Jaffa Gate): u njemu se nalazi i Crkva Svetog groba, dok je jermenski kvart najmanji i u njemu se nalaze svetinje monofizitske jermenske crkve, koja je tvrdoglavo op-stajala kao nezavisna u okruženju drugih hrišćana i drugih vera.

Jevrejska četvrt ima Zid plača i Džamiju na steni i predstavlja najduže kontinuirano naseljeno jevrejsko mesto na svetu: srce srca jevrejskog identiteta. Vredi spomenuti i vra-ta, to jest kapije grada: u vreme krstaša bilo ih je četiri, da bi u vreme Sulejmana Veličan-stvenog, velikog graditelja, taj broj porastao na 11. Do 1887. svaka kapija se otvarala u zoru i zatvarala u sumrak, što je bio događaj po-sebne magije. Danas je ovaj običaj napušten. Savremeni Jerusalim? Dobro, de, nije sve tako sivo. Vredi izdvojiti izraelski parla-ment Kneset (Knesset), kao i Gradsku kuću Jerusalima, ili Glavnu Autobusku stanicu, sva zdanja građena u tipično modernom stilu, ali i fascinantna zdanja Jerusalimskog pozorišta, sa pravim linijama i izbočinama, koja se odlično uklapa u pustinjsko okruže-nje, ili Hram knjige, u obliku šešira, u kome se čuvaju svici sa Mrtvog mora.

Vrata Jafe su najlepši deo Jerusalima, jer je ovde fokalno mesto za nalaženje i okupljanje: ogroman trg iza vrata najpopularnije je mesto za odmor i okupljanje turista, a odatle se lako ode u svaki kvart.

VitlejemIako je po planu particije Palestine Vitle-jem (katolici kažu: Betlehem) trebalo da bude u istoj državi sa Jerusalimom, dakle Svetoj zemlji, koja je pod patronatom UN-a, a nije u sastavu ni arapske ni jevrejske države, svedoci smo da je sada čitav Jerusalim u Izraelu, a Vitlejem u Palestini. Očigledno da ovo znači nekakvu granicu i prelazak sa jedne jurisdikcije na drugu, ali ne treba paničiti, jer se ova promena jurisdikcije lako “odrađuje”.

Naime, do Vitlejema se iz Jerusalima stiže prigradskim autobusom, sa autobuske stanice u Istočnom Jerusalimu, odmah pored Damaskinske kapije (Damascus Gate). Postoje dva, jedan koji staje na graničnom prelazu, pa se odatle snalazite-kud-koji-mili-moji, najbolje taksijem ili privatnim prevo-

Zid plača, najsvetije mesto za sve Jevreje Foto: Israel Ministry of Tourism | Noam Chen

Zlatna vrata (Šaar Ha-Rahamim, Bab Al-Rahma), mesto na kome će se pojaviti Mesija (Jevreji kažu: ne znamo ko je, videćemo, hrišćani kažu: znamo, to je Isus i to će biti mesto

Drugog Hristovog Dolaska, a muslimani kažu: nema Mesije, Muhamed je poslednji prorok. Sulejman Veličanstveni je u tu svrhu zazidao kapiju 1541. da spreči Mesiju da prođe


Kapela Svetog groba je kapela unutar crkve. Ona sadrži Hristov grob. To je jedna od dve jedine crkve unutar crkve na svetu: druga je u Kijevu, u Pečorskoj lavri Foto: Israel Ministry of Tourism | Dafna Tal

Grobovi Zaharije i Bnei Hezira (sinova Hezira) su grobovi klesani u stenama ispod Maslinove gore, veoma značajni za jevrejsku istoriju


Travel Tour


arapski i engleski danas zvanični jezici, hebrejski je ukinut 90-ih. Srećom mnogo lokalaca govori engleski, mada mnogi baš i ne. Osnovno znanje arapskih reči, brojeva i “Selam alejkum” na ulasku u radnju mogu puno pomoći. Postoji nekoliko hostela i mnogo hotela, pansiona i čega sve ne, ali nije preterano zgodno dolaziti noću, jer po starom arapskom običaju, noć nije za smu-canje nego za spavanje, i neki put možete poljubiti vrata hotela koji ste rezervisali ako dođete u 21.00h ili kasnije.

Vitlejem dolazi od hebrejskog naziva Bet Lehem, odnosno “Kuća hleba”, a pošto su hebrejski i arapski vrlo slični, arapski naziv je Beit Lahm, što mu dođe na isto i u prevodu. Jevrejska Biblija kaže da je to grad iz koga je potekao David i gde je krunisan za kralja Izraela, ali mislim da je za ostatak sveta najvažniji kao rodni grad Isusa, koji je, kao što znamo, bio iz galilejskog Nazareta. To sve dovodi do toga da je grad toliko puta dao ime drugim gradovima na svetu da je teško pobrojati. Recimo da je najpoznatiji tropski brazilski velegrad Belem (tako se kaže na portugalskom), a svi koji vole Lisabon vole i Belemsku ili Vitlejemsku kulu (Torre de Belem) na ušću Teža u Atlantik. Vitlejema ima svuda, ali ovaj je prvi i jedinstven.

Iako je ovo jedno od najranijih hri-šćanskih naselja na svetu, kao i svuda na

zom. Ovu vezu najčešće koriste Palestinci. Druga, bolja opcija je da idete sve do autobu-ske stanice Vitlejem. Na granici će u autobus ući izraelski vojnici i to je to. Podignite pasoš i držite ga u ruci da vide da ste stranac, jer Izraelcima je ulazak dozvoljen samo uz posebnu potvrdu. Na izlazu je izraelskim graničarima najbitnije da niste Izraelac koji nelegalno odlazi u Palestinu, a to što ste Srbin ih se “niš’ ne tiče”, sve dok ih njihove zemlje izlazite. Što se njih tiče, možete na-staviti i za Jordan i tek tamo se raspravljati kud ste krenuli i ko ste. Druga priča je kad ulazite iz Vitlejema nazad. Tada će detaljno pregledati pasoše i prelistavati ih, ali opet, nikakve brige nema. Pretpostavljam da baš morate da imate imidž vehabije da biste sa srpskim pasošem ikome u svetu danas bili sumnjivi, jer 90-e su davno prošle.

Kada dođete u Vitlejem, na autobuskoj stanici koja je malo van centra grada, do-čekaće vas gomila taksista. Ponudiće vam

vožnju do vašeg hostela, arapski nasrtljivo, što je mali kulturni šok posle “evropskog” Izraela. Pošto sam bio na kraju puta, a hteo sam da pokupujem što više suvenira sa ovog specijalnog mesta, a bio je i savršeno sunčan dan, odlučio sam da im objasnim da ću pešačiti. Rezignirano i besno su mi rekli: “Da, potrošio si sve pare u Izraelu, a za nas nema ništa!”. Moje objašnjenje je bilo: “Ja uvek pešačim, ja sam bekpeker. Drugo, ja sam u Palestini zato što vas volim, a ne što vas mrzim, da vas mrzim ne bih ni bio kod Arapa. Treće, ja ću te pare potrošiti na suvenire, hranu i piće, svejedno ostaje vama, samo ja ne koristim taksi baš često.” Izgleda da sam bio ubedljiv, sudeći prema njihovim licima.

Hodanje gradom do centra je savršeno bliskoistočno iskustvo, sa mnogobrojnim radnjicama, bazarima, gomilom sveta na ulicama, i naravno, radnjama bez ispisanih cena. Za razliku od Izraela, ovde su samo

Bliskom istoku, hrišćani se iseljavaju i bojim se da će jednog dana hrišćanski sveti grad biti kao Venecija, gde su gondolijeri Bosanci, a kineske suvenire prodaju Rumuni: dakle, bez autentičnosti, same kulise, bez žive hrišćanske kulture, puki spomenik.

Posle Hrista car Hadrijan je uništio grad u već poznatom Ustanku Bar Kohba, ali je sreća što je to, ipak, Hristov grad, pa je carica Jelena, Konstantinova majka, obno-vila grad i izgradila prvu Crkvu Rođenja Hristovog (Church of the Nativity) 327. go-dine. Dobri Samarićani su 529. prestali da budu dobri nakratko i ukaljali su svoje ime time što su spalili crkvu, ali ju je obnovio famozni car Justinijan, i manje-više ona sada izgleda isto kao što ju je Justinijan poslednji put video.

Dalje ide poznatim tempom: prvo Arapi, pa Turci, pa krstaši, koji su se potrudili da uvedu katoličanstvo u regiju, a onda opet Turci, dok 1918. nisu došli Britanci. Pošto Međunarodna Jerusalimska Zona nije zaživela, grad su zauzeli Jordanci od 1948. do 1967. godine i zato se na bankomatima i dalje izdaju jordanski dinari (ne na svim). Od 1967. do 1995. je bio pod izraelskom vlašću, a danas je jedan od najznačajnijih gradova Palestine, iako ima svega 25.000 žitelja.

Najznačajnija stvar u gradu je, ja-sno, Crkva Rođenja Hristovog, koja je od

Muzej Holokausta Jad Vašem je jezivo iskustvo koje stvarno mor-ate proći, ali morate imati jake živce. Istorija genocida nad Jevreji-ma od 1933. do 1945. je prikazana vrlo bolno, a arhitektonski je zani-mljivo da što se bližite poslednjoj godini rata, sve postaje suženije i mračnije, da bi se ušlo u svetlost nastankom Države Izrael.

Jad Vašem, muzej Holokausta u Jerusalimu. Fotografije nekih od 6 miliona žrtava Foto: Israel Ministry of Tourism | Noam Chen

Vitlejem i Crkva Rođenja Hristovog Foto: Aleksandar Ignjatović

Zalazak sunca u Vitlejemu daje zgradama i crkvama rumeni ton

Foto: Aleksandar Ignjatović


Travel Tour

Zimske radosti u Termama Olimia

ALL INCLUSIVE lightu Termama Tuhelj

Terme Olimia d. d., Zdraviliška c. 24, SI – 3254 Podčetrtek | T: +386 3 829 78 36 | F: +386 3 582 90 24 | [email protected] | www. terme-olimia.com

1.-18.1.2015 | Zdrava ishrana, bazeni, saune, zanimljiv animacijski program za decu…

Provedite školski raspust u najlepšim i najboljim termama. Proverite i našu ponudu

za Novu godinu i zimu!

PO

RODIČNIBO

NUS

·dvo

je

dece GRAT

IS·

Justinijanovog vremena, doživela brojne dogradnje, ali suštinski je ostala ista: crkva iznad pećine u kojoj se rodio Hrist koji je tad bio samo Isus. Najviše dodataka (zvonici i ikonostasi) je rad brojnih majstora tokom proteklih vekova, tako da je sve apsolutno spektakularno. Imali smo sreće da smo na ulazu u crkvu zatekli grčku pravo-slavnu liturgiju naizmenično na grčkom i arapskom, što je ne-pravoslavcima bilo izuzetno egzotično. Problemi koji se u crkvi sreću jesu da je ovde sva silesija svih turista, hrišćana i nehrišćana, vernika i neverni-ka, protestanata i pravoslavaca, katolika i baptista, bučnih južnjaka i tihih severnjaka, pobožnih Afrikanaca koji brbljaju i agnosti-ka Amerikanaca koji su tihi, i tako dalje. Sve ovo utiče da popovi moraju da održavaju red i mir čestim uzvicima da se sva ova masa

“hodočasnika” utiša. Čekali smo u redu da siđemo u pećinu

gde je Isus rođen, gde se nalazi kolevka i Vitlejemska zvezda. Pitao sam “Da li mi čekamo da vidimo craddle (kolevku)?”, da bi mi sagovornik nežno sugerisao da se to pravilno kaže manger (jasle) u Isusovom slučaju, a kad budem imao svoju bebu, mo-gu komotno da govorim craddle. Setio sam se pesme “Mercy Seat”, Nika Kejva gde on jasno kaže “Christ was born into a manger...”. I svet mi je postao jasan i harmoničan u sekundi. Samo nekoliko sekundi kasnije držao sam ruku na srebrnoj Vitlejemskoj zvezdi i gledao jasle. Momenat kada se u

gužvi i fotografisanju oseti tišina u glavi. Ovde su došla Tri mudraca sa Istoka, ovde se porodila Marija, ovde je bilo jedno veliko Ništa, da bi se rodila beba u štali koja će obgrliti Sve. Impresivno.

Zanimljiva je činjenica da, iako je glavna bazilika pravoslavna, obližnja spojena Crkva Svete Katarine pripada rimokatolici-ma i postoji status kvo koji ne da da se dve denominacije sukobe jedna sa drugom oko prostora. Mise i liturgije se vrše naporedo i tolerantno. Postoje brojni oltari i ikonostasi sa raznim uticajima, od jermenskih do neogotičkih.

Što se ostatka Vitlejema tiče, preko puta Crkve Roždestva nalazi se Omarova džamija (Mosque of Omar), ali je ona rela-tivno nova, iz 1860. godine i sagrađena je da obeleži posetu Kalifa Omara Vitlejemu.

Ako se krene Zvezdanom ulicom, koja je glavna u Vitlejemu, vidi se mnoštvo radnji-ca, turističkih prodavnica, ima finih malih restorana i sve je jeftinije nego u Izraelu. Odlično je kupiti začine, a preporučujem ka-ri, kurkumu, zatar i šafran. Crkve i religijski domovi su svuda unaokolo i sve je prepuno divnih kamenih kućica, uličica kao nedge na moru, a sve je divne narandžastooker boje sa sivim prelivom.

Ako se ode dovoljno daleko, u novi centar grada, ono što će vas šokirati je da se odmah pored hotela, grobalja, zgrada, nalazi ogroman zid nalik na Berlinski nekada. To je izraelski zid koji su oni izgradili da bi odvo-jili područja koja smatraju delom Izraela od onih koja će biti deo nezavisne Palestine. Pa-lestinci su mnogo toga uzeli na svoju korist, pa su počeli štancovanje suvenira po ugledu

na Berlinski zid. U tome im je puno pomogao Benksi, čuveni engleski crtač grafita, koji je oslikao devet grafita sa palestinske strane. Sam je nazvao Vitlejem “Rajem za crtače grafita”, a Vitlejem se naziva i “Deda Mrazov Geto” u slengu, od vremena izgradnje zida. Grafiti su nezaobilazna turistička atrakcija, a neki se mogu obići peške, dok su drugi daleko i mogu se obići samo taksijem.

Ako napravite pun krug, doći ćete do Kapele mlečne pećine (Milk Grotto), gde je Marija navodno ispustila par kapi svog mleka dok je dojila Isusa, u pećini gde se skrivala kada je Irod poslao žbire da jure novorođenu decu. Zbog ovoga je pećina obojena u mlečno belo i danas je vrlo upe-čatljiva i spolja i iznutra. Beli prah koji se sastruže sa zidina pećine kažu da pomaže u isceljenju neplodnosti.

Naravno, poželite da pojedete i popijete nešto? Ništa zato, brojni su kafei ili restora-ni na glavnom Trgu Kolevke (Manger Squ-are), a u prodavnicama koje drže hiršćani možete kupiti sjajno crno palestinsko pivo, Tajbeh (Taybeh), koje se pravi u Ramali. Prodavac je ispred radnje držao zastave svih pravoslavnih zemalja, pa i Srbije, i

zastavu Poljske, ne znam iz kojih razloga, greškom ili smatrajući malenu Poljsku pravoslavnu crkvu značajnom. Kada sam video zastave, znao sam koje je vere, jer katolički prodavci će obavezno imati zastavu Republike Irske: to ne možete promašiti! Pitao me je odakle sam, i bio je vrlo zadovoljan mojim odgovorom. Ja sam bio vrlo zadovoljan njegovim zadovoljstvom, zastavom Srbije i pivom. Takođe, možete posetiti Solomonove bazene (Solomon’s Pools) ili Izvore kralja Davida (Sources of King David), ali ova uobičajena arheologija, kao i Herodijum, koji je pod administra-cijom Izraela, nekih šest kilometara odatle, nekako deluju bledo posle svega viđenog.

EpilogŠetajući se peške sa Maslinove gore, po drugi put sam obišao Ma-slinovu goru i sa groblja Jevreja video u sumrak Lavlja vrata. Svi grobovi gledaju u Vrata da bi kada dođe Mesija bili prvi koji ustaju iz mrtvih. Šetao sam se dole pored spomenika iz vremena Iroda i ušao na Sionsku kapiju u Jermensku četvrt. Sunce je zalazilo. Izašao sam, umoran i preplanuo, kroz Jafska vrata, a počinjao je šabat, i hiljade raznorazno obučenih Jevreja išlo je u Stari grad. Slobodno, kroz kapiju koja je nekada bila granica Izraela i Jordana i kroz koju nisu mogli da prođu, ni da dođu do Zida plača. Danas je Jerusalim jedan grad, prelep i mističan, pun nasilja u vazduhu i mira u srcima i željama. Ne svih, ali nadajmo se, većine. Kao i nje-gov “mali bratić”, Vitlejem. Dva magična mesta ove planete: mesta koja su u starim atlasima bila uvek u centru mape. S pravom.

Hadrijan, glavni lik “Hadrijanovih memoara” Margerit Jursenar, rimski car i mrzitelj jednobožačkog sistema, na mestu Isusovog rođenja napravio je hram Adonisu, rimskom bogu lepote i žudnje, da bi napakostio hrišćanima.

infoGEOGRAfSKI POLOžAJBliski istok, izlazi na Mediteran svom dužinom i vrlo malim delom na Crveno more.

POPuLACIJA8.200.000 stanovnika.

DOKuMENTAViza nije potrebna za boravak do 90 dana.

KLIMAVarira od mediteranske do pustinjske.

VREMENSKA RAZLIKA GMT+2

JEZIKZvanični jezici su hebrej-ski i arapski. Jezici za sporazumevanje mogu biti engleski i ruski. svaki drugi može pomoći jer je puno doseljenika iz celog sveta.

MEDICINSKE NORMENema posebnih mera predostrožnosti, ali možete poneti klasičnu putnu apoteku.

NOVACNovi šekel, skraćeno šekel. Oznaka je ₪, kao ćirilično Š polomljeno na dva dela i uglavljeno kao lego kockica. 1 euro vredi 4,70 šekela.

JAVNI PREVOZGradski prevoz se sasto-ji od gradskih autobu-sa, a u Jerusalimu i Tel Avivu postoje tramvaji. Metro i voz su prilično integrisani, s obzirom na veličinu zemlje i bezbednosne provere prilikom ulaska u nju. U Haifi postoji specifični metro karmelit, koji je vrsta podzemne brdske železnice. Cene gradskog prevoza u većini gradova su oko 7 šekela, odnosno euro i po. Vozi se desnom stranom. Prevoz je privatan na šabat, kada sve staje, ali postoji i u sezoni i van nje.

BEZBEDNOSTKriminal je izuzetno nizak. Policije i vojske ima svuda. Prirodnih nepogoda skoro da i nema, ali socijalni i politički nemiri uvek mogu izbiti, kao posledica sukoba Arapa i Jevreja, ili između Izraela i susednih zemalja.

ZABRANEOrtodoksni Jevreji i ortodoksni muslimani mogu biti osetljivi na fotografisanje i na svoje žene. Muslimani ne jedu svinjetinu i tokom posta ne jedu od izlaska do zalaska sunca. Jevreji generalno ne jedu mesne i mlečne proizvode zajedno.

ZABAVAu Haifi i Jerusalimu je puno sjajnih mesta za izlazak. Izlasci su prilično skupi. Pića variraju od 5 do 10 eura. Zemlja je po tom pitanju veoma “zapadna”, tako da ono što možete naći u evropi, možete i u Izraelu (pabove, kafee, klubove, diskoteke i tako dalje).

Crkva Rođenja Hristovog, Vitlejem, je mesto od koga dobijate „pozitivnu tremu“ Foto: Aleksandar Ignjatović

Omarova džamija je centralno mesto za muslimane Vitlejema

Foto: Aleksandar Ignjatović

Crkva Svete Katarine, franjevački samostan, nalazi se odmah pored Crkve Roždestva. Dvorište odiše mirom i ima kip Svetog Jeronima na stubu ispred fasade Foto: Aleksandar Ignjatović


Travel Tour

Izrael · maramama na glavama. Danas je najpopularnija vrsta molitve upisivanje želja na komadiće...

Documents

Transcript of Izrael · maramama na glavama. Danas je najpopularnija vrsta molitve upisivanje želja na komadiće...