Izme|u rekorda i tajni Sa proizvedenih vi{e od 39 milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije u...

13.JA

NU

AR

2006.

BR

OJ

384

GO

DI

NA

XX

XII

str. 12

Ka ravnopravnomstatusu EPS-ana evropskom tr`i{tu

str. 23

str. 35

Savetnici sa doma}im zadatkom

Srbija }e opet uvoziti struju

Izme|u rekorda i tajniSa proizvedenih vi{e od 39 milijardi

kilovat-~asova elektri~ne energije u prote-kloj 2005. godini, EPS je jo{ jednom ispunio izakonsku obavezu - obezbedio je dovoqnostruje za sve potro{a~e u Srbiji. Najve}aEPS-ova godi{wa proizvodwa ne bi bila mo-gu}a da proizvodna postrojewa pripremqenapreko leta nisu ostvarila i nadprose~neu~inke. U posledwim mesecima 2005. godineto se upravo i doga|alo - dnevni proizvodnirekord u TENT-u, do sada najve}a godi{waproizvodwa u “Kostolcu B”, prevremeno is-puwewe, pa i znatno i prebacivawe godi-{wih proizvodnih planova u hidroelektra-nama ...omogu}ili su rekord. Ipak, ne bi bilorekorda u TE, da ih kopovi nisu pratili. Za-to, kapa dole i rudarima. Prema tome, kapa-citeti EPS-a su krajem 2005-te ve} radili zanarednu 2006. godinu!

I drugi rezultati su za isticawe. Remon-ti - na vreme i veoma kvalitetno obavqeni.Naplata - u nekim distribucijama iznad 100odsto, u proseku oko 93... kod svih zna~ajnopoboq{awe. Gubici u mreì - smaweni, nedovoqno, uz nova brojila (vaqda }e neki ten-der pro}i) bi}e boqe. Restrukturisawe - poplanu, te{ko, ali bez potresa. Broj radnika -za godinu dana smawen za oko 10.000. Reorga-nizacija - po planu, sledi “umivawe” novogEPS-a sa 11 privrednih dru{tava. Taj “novi”EPS je “startovao” 1. januara.

Priznawa za takve reformske rezultatestigla su iz sedi{ta Evropske unije, odnosnoiz Komesarijata Evropske komisije za energe-tiku i saobra}aj. Andris Piebalgs, komesar zaenergetiku i saobra}aj Evropske komisije, iz-javio je, izme|u ostalog, da je Evropska unijazadovoqna dinamikom energetskih reformiu Srbiji koje su se potpuno odvijale u skladusa evropskim direktivama. Visoke ocene da-te su i za dva razvojna energetska dokumenta- za Strategiju razvoja energetike Srbije do2015. godine i za Zakon o energetici. Tim za-konom se, podse}amo, spre~ava dezintegraci-ja EPS-a, koja je, po nekim du{ebri`nicima,jedan od navodnih uslova za pravu reformuenergetskog sektora i ulazak Srbije u EU.

Tako je, posle posete Briselu, za doma}uscenu, vaqda potpuno otklowena dilema otome da li Srbija i bez privatizacije elek-troenergetskog sektora moè u energetsku za-jednicu jugoisto~ne Evrope.

U propisima EU takva obaveza ne postoji -razjasnio je Radomir M.Naumov, ministar ru-darstva i energetike Srbije. Dràve samo-stalno, naime, biraju model energetskih re-formi, kao i vreme, na~in i oblik promenevlasni~ke strukture energetskih resursa.EU, pritom, od Srbije o~ekuje da opravda ste-~enu poziciju regionalnog energetskog lide-ra. Zna~i, ve} u 2006. godini potrebno je ubr-zati nastavak zapo~etih reformi i sprovo-|ewe ugovora o elektroenergetskoj zajednici.U toj drugoj fazi najva`nije je oja~ati uloguregulatorne agencije, doneti niz prate}ih

propisa koji }e stvoriti uslove za ulazakstranog kapitala u energetski sektor. Ali,stranog kapitala nema bez trì{ne cenestruje, bez profita koji }e ih privu}i. Kao{to ni ameri~ka ~eli~ana ili francuske igr~ke cementare nisu do{le ovde jer oboà-vaju Srbiju, ve} zato {to imaju ne mali pro-fit prave}i svoju robu ovde, uz srpsku cenustruje.

Dakle, cena elektri~ne energije pred-stavqa i daqe najve}u nepoznanicu za poslo-vawe EPS-a u 2006. godini. Stigla je i vest daje Vlada Srbije dala saglasnost na Plan po-slovawa EPS-a za 2006. godinu, iako je u we-mu nepokriveno prihodom oko 25 milijardidinara rashoda. Ili, oko 280-300 milionaevra. U wemu je, tako|e, zapisano da }e uvozstruje biti oko 1,7 milijardi kilovat-sati. Tonikoga nije zabrinulo, sem ministra Naumovai vrh EPS-a.

Poskupqewe struje, o~ekivano krajem go-dine, {to su i ekonomisti predlagali, nijeprihvatio ministar finansija. Bio je ube-dqiv, pa je Vlada Srbije obe}ala da }e se ko-rekcija desiti, ali ne sada, ve} po~etkomaprila. Taj “film” je EPS ve} gledao... Kadase inflacija otrgne onome ko je nadleàn zawu, poskupqewe pomeri na jul. Vlasniku kaoda nije bitno {to robu koju proizvodi wegovanajve}a i najvrednija firma rasprodaje sva-kome, po istoj ceni. I onome ko je bogat i ono-me ko je siroma{an, zna~i i RTB-u Bor i pome-nutim stranim kompanijama koje se qute nasamu najavu pove}awa cene struje. Potro{wastruje u 2005. godini je za vi{e od pet odstove}a nego {to je bilo o~ekivano. Za{to? Pa,ko jo{ da ne tro{i najjeftiniji doma}i ener-gent. Zato je opet i po~elo grejawe na struju.Potpuno spreman EPS, ako krenu potro{a~ina wega, ne}e izdràti taj udar. No, vaqdaneko razmi{qa i o tom “scenariju”. �

UVODNIK

1

Brisel dao najvi{u ocenu za dosada{wi tok reformi energetskog sektora

Miodrag Filipovi}

JANUAR 2006 kWh BROJ 384

2

JANUAR 2006. BROJ 384

GENERALNI DIREKTOR

dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR - TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}Aleksandra ôli}

ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]@pr.eps.co.yu

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"Global puls" d.o.o.Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

13.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM "ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV "EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM "kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

Projekat budu}eorganizacije Elek-trodistribucije

Beograd uradio je Fakultetorganizacionih nauka i pre-ma tom modelu novo pri-vredno dru{tvo ima}e {estdirekcija. Do 31. marta bi}eusvojen Pravilnik o unutra-{woj organizaciji i siste-matizaciji novog EDB-a, {topodrazumeva racionalnijekori{}ewe sada{wih re-sursa.

6

Va{e energetske reforme se odvijaju u potpunom skladu sa onim{to zahtevaju direktive EU. Za kratko vreme dostigli ste proce-se, koji se u nekim dràvama odvijaju duè od decenije. O~ekuje-

mo da nastavite tim tempom - citirao je Radomir Naumov, ministar rudar-stva i energetike Srbije deo nedvosmislene poruke Andrisa Piebalgsa, ko-mesara za energetiku i saobra}aj Evropske komisije EU.

21

Pro{la godina pred-stavqa istorijskuprekretnicu srpske

elektroenergetike. Ipak, 2005.godina pamti}e se, pre svega, poodvajawu prenosa od proizvod-we i distribucije - istakao jeVladimir \or|evi}, generalnidirektor EPS-a.

4

U novu 2006. godinu EPS je, prema re~ima prof. dr Jeroslava @ivani}a, pred-sednika Upravnog odbora EPS-a, u{ao sa dosta nepoznanica bitnih za poslo-vawe. Najve}a je u vezi sa postoje}om nerealno niskom cenom elektri~ne ener-

gije u odnosu na tro{kove proizvodwe i taj jaz i te kako umawuje ostvarene rezultate.

5

NA

SL

OV

NA

ST

RA

NA

: B

LU

EP

RIN

T


3

NA[ INTERVJU

VLADIMIR \OR\EVI], GENERALNI DIREKTOR EPS-a

Godina nada i isku{ewaPROF. DR JEROSLAV @IVANI], PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA EPS-a

Doma}inski u reformeRAZGOVOR S POVODOM

STEVAN MILI]EVI], DIREKTOR JP ELEKTRODISTRIBUCIJA BEOGRAD

Potro{a~a duplo vi{e, zaposlenih kao 70-ihFORUMI

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Podr{ka ulagawu za “TE Kolubara B”ELEKTROPRIVREDA SRBIJE I POSLOVNI PARTNERI

Saradwa i u 2006. godiniSTRU^WACI GOVORE

RESTRUKTURISAWE I POBOQ[AWE EFIKASNOSTI ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Za ravnopravan status na evropskom trì{tuAKTUELNE TEME

KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVODOM POSETE NA[E ENERGETSKE DELEGACIJE BRISELU

EPS dobio “blagoslov” Evropske unije IZA KULISA BESPLATNIH STUDIJA RESTRUKTURISAWA

Savetnici sa doma}im zadatkomAPEL STRU^WAKA ELEKTROPRIVREDE JAVNOSTI SRBIJE

Svetlost ili mrakOKRUGLI STO “ENERGETIKA KOSOVA I METOHIJE, JUÊ, DANAS, SUTRA”

Lignit odre|uje status KosmetaNA LICU MESTA

BAGERISTI

ûvaj se magleAKTUELNE TEME

SRBIJA SE PONOVO VRA]A NEKADA[WEM UVOZU STRUJE

Skupo kupuju, jeftino prodajuU SUSRET NOVOJ ORGANIZACIJI PRIVREDNIH DRU[TAVA EPS-a

Efikasnije poslovaweEURACOAL - EVROPSKA ASOCIJACIJA ZA UGAQ

Dominacija “crnog zlata”NOVA 2006. U ZNAKU NIKOLE TESLE

Tragom zagonetki prirodePOVRŠINSKI KOPOVI

IZ PLANA RB “KOLUBARA” ZA 2006. GODINU

Za remonte - 3,3 milijardeTERMOELEKTRANE

TE “NIKOLA TESLA B”

Prvi hrle ka EvropiHIDROELEKTRANE

JP “DRINSKE HE” PREMA[ILE GODI[WU PROIZVODWU

Duplirali planiranoDISTRIBUCIJE

AKCIJE: SARADWA OP[TINE VO@DOVAC, EPS-a I EDB-a

“EPS i deca” u prazni~nom ruhuKOSMET

NA KOSMETU TROSLOJNE REDUKCIJE POTRO[WE STRUJE

Srpska naseqa najduè u mrakuSINDIKAT

SINDIKAT EPS-a NIJE POSTIGAO SPORAZUM SA VLADOM SRBIJE

Po~eo generalni {trajkEKOLOGIJA

REHABILITACIJA I MODERNIZACIJA BLOKOVA U JP TENT

Elektrofilteri po evropskim normamaSVET

ELEKTROENERGETSKIM SISTEMOM AUSTRALIJE DOMINIRAJU TERMOELEKTRANE

Carstvo ugqa u zemqi kengura ATOMSKA ENERGIJA SVE PRIVLA^NIJA NA ISTOKU

Nuklearna trka u Aziji NOVI ZELAND

Sme{ak starog “mrguda” KULTURA

SVETOSAVSKI HRAM - NAJVE]A SRPSKA ZADU@BINA

@itije sveca i wegovih SebraPORTRET VELIKANA: ANASTAS JOVANOVI]

Zaboravqeni svedok vremenaZDRAVQE

PROF. DR JAGODA JORGA IZ SAVETOVALI[TA ZA DIJETETIKU MEDICINSKOG FAKULTETA

Mesec kad se dobro jedeTURIZAM

KRAGUJEVAC, PRESTONI GRAD

[etwa Milo{evim vencem

SADR@AJ

46

44

40

42

38

36

37

35

34

32

30

26

23

20

12

10

08

05

06

04

47

48

50

54

52

56

57

60

62

To~ak mo}nog bagera je stajao. Bilo je tosasvim neprirodno stawe. Zaustavqenito~ak sa nazubqenim korpama je izvan

poretka koji vlada na ugqenokopu. Da nije bilo si-}u{nih spodoba koje su prevla~ile duga~ke jarko-ùte kablove preko crnog ugqa, pomislio bi ~ovekda je pred zamrznutom fotografijom.

32

Kako je mogu}e da se u Srbiji prodaje najjeftini-ja struja u Evropi, iako EPS tu robu proizvodi saistim ma{inama sa kojima je proizvode oni ~iji

je kilovat-sat nekoliko puta skupqi od EPS-ovog? Od 1990.u Srbiji nije proradio nijedan novi energetski objekat kojibi podmirivao ili bar pratio rast potro{we

26

Beograde, xabe tebi slava, kad je tebi Kraguje-vac glava! Tako se govorilo kada je u glavnigrad (1841. godine) proizveden Beograd, ali su

glavne institucije jo{ ostale u Kragujevcu. Kragujevac jebio prva prestonica Srbije i u wemu su kao prvi osnova-ni sud, gimnazija, pozori{te, licej, izliveni topovi,elektri~na centrala...

62

NA[ INTERVJU

4

Pro{la godina pred-stavqa istorijskuprekretnicu srpskeelektroenergetike

i to po mnogo ~emu. Ipak, ja-sno je, da su odvajawe prenosaod proizvodwe i distribuci-je i daqa reorganizacijaEPS-a u skladu sa Zakonom oenergetici, ono po ~emu }e-mo pamtiti 2005. godinu.Ipak, za se}awa nemamo vre-mena, jer je pred nama godinapuna isku{ewa. Reorganiza-cija se nastavqa i od 1. janu-ara u EPS-u, javnom preduze-}u, imamo 11 privrednih dru-{tava. O~ekuje nas izradaniza akata koja treba da omo-gu}e da sve to {to smo zami-slili i sprovedemo u ìvot.A uz to, naravno, da i daqeobezbe|ujemo dovoqno ugqa ielektri~ne energije za svepotro{a~e. Uostalom, resk-tukturisawe i reorganizaci-ja ni 2005. godine nisu ugro-zile snabdevawe strujom.

Uradi}emo i nekolikozna~ajnih studija koje }e nampomo}i da “nacrtamo” nekinovi EPS, da osmislimo putka wemu, verovatno, kroz ne-ku promenu vlasni~ke struk-ture. O toj promeni odlu~i}evlasnik, ali poslovodstvoima obavezu da predloìpravce razvoja najvrednijesrpske kompanije a ne da se-

di i ~eka da neko drugi ne-{to smisli i stavi na sto.Dakle, EPS u kreirawu svo-je sudbine, koja mora da budepovezana sa interesima dr-àve, ne sme biti pasivan.Mi }emo, na osnovu na{ihznawa i iskustava drugih, da-vati predloge vlasniku {taje najboqe. A {ta }e biti od-lu~eno, vide}emo.

Dobro je {to nam je nedav-no u Briselu jasno re~eno daEvropa traì po{tovawewenih direktiva u ovoj obla-sti. I ni{ta vi{e. Oni nezahtevaju ni daqu podeluEPS-a, niti wegovu brzuprivatizaciju. Sve {to jeVlada Srbije prihvatila uaranàmanu sa MMF-om kadje re~ o EPS-u, EPS je rea-lizovao. EPS, dakle, nijeugrozio strate{ke dràvne

interese. Zato je prosto ne-verovatno koliko se u Brise-lu uvaàvaju rezultati re-formi koje smo postigli uveoma kratkom roku i kolikose ti isti rezultati od nekihovde nipoda{tavaju.

Ove godine mora da se do-nese odluka kada i sa kim }ese graditi TE Kolubara B,jer je Srbija, uz Albaniju, je-dina zemqa u regionu koja negradi elektroenergetske ka-pacitete. To je prilika dapo~ne promena svojine uovom sektoru i da strani ka-pital u|e u proizvodwu elek-tri~ne energije. Mi se nepla{imo novih proizvo|a~a,niti imamo èqu da sa~uva-mo monopol, kako nam nekipripisuju. Ko god na|e inte-res da ovde gradi elektrane,dobro je do{ao. Ali, niko

ne}e do}i dok kilovat-satima ovu cenu. Pa, to su veli-ke svetske firme bezbroj pu-ta ponovile. Mi samo èli-mo da nam se realnijom ce-nom na{e robe omogu}i dapokrenemo razvojne projektesrpske elektroenergetike.

Ove godine }e tako|e mo-rati da se otklone dilemekoje name}u nestru~ni iliqudi lo{ih namera, kojibrinu o svom a ne o interesudràve. Re~ je o vertikalnojpovezanosti kompanije, o za-jedni{tvu proizvodwe i di-stribucije, ba{ kako kaèZakon o energetici. Ili,ba{ onako kako rade razvije-ne elektroprivrede u veli-kim evropskim zemqama. Akoneko misli druga~ije, mora-}e kroz Skup{tinu da mewataj zakon. Kad je re~ o tome,isti~em da su stavovi repu-bli~kog Ministarstva ru-darstva i energetike i po-slovodstva EPS-a, po tompitawu, gotovo identi~ni.Opet isti~emo - nismo pro-tiv privatizacije, ali onane sme da bude sama sebi ciq.Novac od privatizacije tre-ba da omogu}i nove elektra-ne, vi{e ugqa sa doma}ih ko-pova a mawe uvoza struje...Na-àlost, mnogo energije ula-èmo u odbranu tih stavova,a ona bi mogla da bude isko-ri{}ena mnogo kreativnije.

Svesni smo da ve} imamokadrovske probleme. Stru~-ni qudi odlaze, jer ih ne mo-gu zadràti godinama zamr-znute plate u EPS-u koje uzto, inflacija obezvre|uje.Ipak, poku{a}emo da pod-mladimo EPS, da qude pri-vu~emo projektima i prili-kom da se usavr{avaju...

Svim zaposlenima u na{ojkompaniji ne samo u 2006. go-dini, ve} i u svim narednimgodinama èlim dobrozdravqe, porodi~nu sre}u iblagostawe.

R. E.

VLADIMIR \OR\EVI], GENERALNI DIREKTOR EPS-a

Godina nada i isku{ewa

Novac od privatizacijetreba da omogu}i i vi{e ugqa sa doma}ih kopova

Vladimir \or|evi}

Sve {to je Vlada Srbije prihvatila u aranæmanu sa MMF-om kad je re~ o EPS-u,EPS je realizovao EPS, dakle, nije ugrozio strate{ke dræavne interese

5


Unovogodi{woj po-ruci zaposlenimaprof dr Jeroslav@ivani}, predsed-

nik Upravnog odbora EPS-a,posebno je istakao da je JPEPS u celoj 2005. godiniobezbe|ivao kontinuirano isigurno snabdevawe kupacaelektri~nom energijom, ~i-me je sasvim ispunio svojosnovni zadatak postavqenod Vlade Srbije, kao vlasni-ka. Karakteristi~no za pro-{lu godinu je i to je {to jeve} po~etkom decembra pot-puno ispuwen godi{wi planproizvodwe elektri~neenergije. U decembru, kao i uprethodnom mesecu, tako|e,postignuto je i nekoliko re-korda i to ne samo u hidro,nego i u termoelektranama.U znaku rekorda kretala se,me|utim, i potro{wa elek-tri~ne energije. Zna~i, samovisokom proizvodwom, pra-}enom rekordnim ostvarewi-ma pojedinih proizvodnihkapaciteta, bilo je i mogu}e

da se - i to bez uvoza elek-tri~ne energije - podmiritako rastu}a potro{wa.

- Imaju}i u vidu prena-pregnutost ma{ina i opremeu sistemu, svim radnicimaEPS-a koji rade na odrà-vawu, iskreno ~estitam. Po-vodom svega {to je EPSostvario u pro{loj godini~estitke upu}ujem svim zapo-slenima koji rade u proiz-vodwi elektri~ne energije,na remontu postrojewa, nakopawu ugqa i otkrivke...Naravno, ~estitke zasluùjei poslovodstvo EPS-a, na-gla{ava prof. dr Jeroslav@ivani}.

U protekloj godini uspe-{no je, tako|e, zavr{ena ireorganizacija preduze}a iod 18 javnih preduze}a osno-vano je 11 privrednih dru-{tava. Takvim novim orga-nizacionim prestroja-vawem postiè se ve}a efi-kasnost u poslovawu i boqiuvid u proizvodwu i di-stribuciju elektri~ne

energije, kaè predsednikUO EPS-a. Znatno jesmawen i broj zaposlenih uEPS-u, i to formirawemnovih preduze}a neelektro-privredne delatnosti i is-platama stimulativnih ot-premnina. Za takve rezulta-te, uostalom, usledilo je iskora{we najnovije pri-znawe Komesarijata Evrop-ske komisije za energiju isaobra}aj EU, koje je veomapozitivno ocenilo re-formske poteze u elektroe-nergetici.

Prema re~ima predsedni-ka Upravnog odbora, EPS jeu novu 2006. godinu u{ao sadosta nepoznanica bitnih zaposlovawe. Najve}a nepozna-nica u vezi je sa postoje}omnerealno niskom cenomelektri~ne energije u odno-su na proizvodnu cenu i tajjaz i te kako umawuje ostva-rene rezultate i ukupneefekte. Mawak potrebnognovca odrazi}e se i na ukup-no ovogodi{we poslovawe,

a najvi{e }e pogoditi spo-sobnost ulagawa u nove in-vesticione zahvate.

- Kako ve} niz godina uEPS-u nije otvorena novaproizvodna jedinica, napo-menuo je @ivani} - a potro-{wa raste, sve vi{e se ose}awen nedostatak. Ciq EPS-aje, stoga, da izgradi noviproizvodni kapacitet, snage600-700 megavata. To je {an-sa da se zavr{i zapo~eti po-sao oko TE “Kolubare B”.

U 2005. godini je zapaènjo{ jedan doprinos EPS-a ustvarawu trì{ta elek-tri~ne energije. Po~etkomgodine, usled dugotrajnihizuzetno hladnih dana, biloje ugroèno snabdevawe sta-novni{tva, zbog ~ega je EPSbio prinu|en da uveze izve-sne koli~ine elektri~neenergije, podse}a @ivani}.Ta uvezena koli~ina, kao iono {to je uvoèno krajemove godine, bila je znatnonià od procewene i plani-rane. Kako je bilo i vi{ko-va elektri~ne energije,EPS je i izvozio. Dakle,EPS se i trì{no i doma-}inski pona{ao, sa zado-voqstvom prime}uje @iva-ni}.

- Svim zaposlenim u EPS-u jo{ jednom iskreno ~esti-tam ostvarene rezultate u2005. godini, sa èqom daoni u ovoj godini budu iboqi i da EPS, kao jedna odnajva`nijih kompanija, sazna~ajnim uticajem u regio-nu, zadrì taj primat - rekaoje @ivani}, ~estitaju}i no-vogodi{we i boì}ne pra-znike radnicima EPS-a. �

M. Filipovi}

PROF. DR JEROSLAV @IVANI], PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA EPS-a

Doma}inski ureforme� Kontinuirano i sigurno snabdevawe kupaca elek-tri~nom energijom u celoj protekloj godini � Rekor-di i u hidro i u termosektoru � U 2006. godinu EPSulazi sa dosta neizvesnosti, a najve}u predstavqaneodgovaraju}a cena elektri~ne energije

prof. dr Jeroslav @ivani}

Hidroelektrane prve ispunile

plan: HE “\erdap II”

FO

TO

: M

. D

R^

A

Od 1. januara 2006.reorganizacijomEPS-a, JP Elek-trodistribucija

Beograd promeni}e pravnuformu i posta}e zavisnodru{tvo, s tim {to }e sedistributivno podru~jepove}ati i delom konzumaop{tine Lazarevac. Pro-jekat budu}e organizacijeEDB-a uradio je Fakultetorganizacionih nauka uBeogradu i prema tom mo-delu, napravqenom naosnovu delatnosti kojimase bavimo definisanihZakonom o energetici,preduze}e }e imati {estdirekcija. Teì deo tekpredstoji, a to je imple-mentacija modela. Do 31.marta 2006. treba da budeusvojen Pravilnik o unu-tra{woj organizaciji isistematizaciji novogEDB-a, {to podrazumevaracionalnije kori{}ewesada{wih resursa. U sklo-pu pripreme budu}e orga-nizacije preduze}a, pred-stoji nam i racionaliza-cija, ta~nije smawewebroja rukovode}eg kadra -kaè Stevan Mili}evi},direktor JP Elektrodi-stribucija Beograd.

Direktor EDB-a kao zna-~ajan problem navodi i od-

liv visokostru~nog kadra,naro~ito iz monterskeslu`be i dispe~erskogcentra, a u posledwe vremei iz neelektri~arskih slu-`bi - pravne i ekonomske.

- Sa ovakvim trendom od-laska zaposlenih, i toonih najiskusnijih - kaèMili}evi} - Elektrodi-stribucija Beograd }e seuru{iti. Nema dolaskamladih kadrova koje trebada obu~avamo, o ~emu sve-do~i i podatak da su uEDB-u zaposlene samo triosobe ispod 20 godina sta-rosti, 208 starosti izme|u21 i 30 godina, a da je naj-vi{e zaposlenih - 637, sta-rosti izme|u 41 i 50 godi-na. Smawewe broja mladihkadrova vodi diskontinu-itetu u radu. U skorijoj bu-du}nosti, recimo, treba dauvedemo nove informaci-one tehnologije i opera-tivne sisteme, ali naà-lost, kako stvari stoje, ne-}emo imati kadra da se toi sprovede. Zanimqiv je ipodatak da je sada{wibroj zaposlenih isti kaosedamdesetih godina a daje broj potro{a~a dva putave} nego tada. Smatram dase ne{to na nivou EPS-amora uraditi po pitawukadrova jer su oni uvek bi-

li snaga kompanije - za-kqu~uje Mili}evi}.

Ako se osvrnemo na po-slovawe EDB-a u 2005, je-dan od parametara je i ste-pen realizacije naplat-nog zadatka. Zakqu~no sa30. novembrom, ostvaren jesa 97,19 odsto - od predvi-|enih 19,180 milijardi,napla}eno je 18,805 mili-jardi dinara. Zbog ovakoostvarenog naplatnog za-datka, prose~na mese~nazarada radnika bila je ve-}a za 3,657 odsto u odnosuna nominalnu zaradu. Raststepena realizacije na-platnog zadatka moè seo~ekivati uvo|ewem siste-ma daqinskog o~itavawa iupravqawa potro{wom,kao posledica pravovre-menog fakturisawa utro-{ene elektri~ne energijepotro{a~ima, ali i mo-gu}no{}u daqinskogiskqu~ewa neredovnihplati{a ili daqinskogograni~ewa potro{we ku-paca limitirawem snageili iskqu~ewem pojedi-nih faza. Naravno, trebaintenzivirati i aktivno-sti koje se redovno pri-mewuju: uru~ivawe opome-na, iskqu~ewe neredovnihplati{a, podno{ewe kri-vi~nih prijava protiv po-tro{a~a koji ne dozvoqa-vaju pristup mernom mestuili se neovla{}eno pri-kqu~uju, iskqu~ivawe ve-likih du`nike pre broji-la gde god je to tehni~kiizvodqivo, edukaciju po-tro{a~a, stimulisawe da-vawem popusta i benefi-cija za redovno izmiri-vawe obaveza.

Nenapla}ena potraì-vawa zakqu~no sa 30. no-vembrom iznose 5,473 mi-

lijarde dinara. Od togadoma}instva duguju 2,167milijardi, a privreda3,306 milijardi dinara,bez otpusta duga preduze-}ima koja su prijavila re-strukturisawe, a koji iz-nosi 1,293 milijarde di-nara - po osnovu utro{eneelektri~ne energije izno-si 677,561 milion, a po

RAZGOVOR S POVODOM

6


STEVAN MILI]EVI], DIREKTOR JP ELEKTRODISTRIBUCIJA BEOGRAD

Potro{a~a duplo vi{e,zaposlenih kao 70-ih� Od 1. januara 2006. JP Elektrodistribucija Beograd mewa prav-nu formu i postaje zavisno dru{tvo �Odlazak visokostru~nogkadra jedan je od centralnih problema ovog preduze}a

- S obzirom da od 2. juna naredne godine sva merna mestaprelaze u vlasni{tvo EDB-a, potrebno je pripremiti internestandarde, prona}i finansijska sredstva, pripremiti se or-ganizaciono i kadrovski za sukcesivno izme{tawe mernih me-sta kako bi u svakom trenutku bila dostupna elektromonteri-ma - kaè Mili}evi}. - Iako nije predvi|eno aktuelnim tarif-nim sistemom, treba obratiti pa`wu na iskustva drugih elek-troprivreda u vezi sa brojilima sa akontacionim pla}awem ipripremiti se za wihovo uvo|ewe, naro~ito kod potro{a~a ko-ji nemaju garanciju pla}awa.

Merna mesta u EDB-u

Pu{tawe u rad TS “Beograd 36 - Obili}” znatno

}e poboq{ati i stawe u

niskonaponskojmreì

Stevan Mili}evi}

osnovu kamate 615,632 mi-liona dinara.

Problem neregistrova-ne potro{we i samovla-snog prikqu~ivawa nadistributivnu mreù in-tenziviran je posle do-no{ewa Zakona o inve-sticionoj izgradwi2001. godine. Situacijaje donekle ublaèna mi-{qewem Ministarstvaza kapitalne investicijeda se mogu prikqu~ivatiobjekti za individualnostanovawe sa potvrdom opokretawu legalizacije.Naàlost, mnoge op{ti-ne ne izdaju ove potvrde.Tako|e, zabraweno jeprikqu~ewe objekata ko-ji nemaju saglasnosti natrasu svih JP I JKP, kaoi prijavu radova za spo-qnu mreù, a ona se nemoè dobiti bez urednegra|evinske dozvole.

Prema re~ima Mili}e-vi}a, trenutno stawe u na-seqima Karaburma, Meda-kovi} i Bele vode je sle-

de}e: 1.300 bespravno pri-kqu~enih potro{a~a uve-deno je u sistem “doma}in-stava”, o~itava im se po-tro{wa, fakturi{u ra~u-ni, ali im brojila nisuplombirana; 290 doma}in-stava je neovla{}eno pri-kqu~eno i rade im se za-pisnici po preseku pro-vodnika, odnosno naziv-

noj struji limitatora. Nateritoriji Beograda ima1.749 potro{a~a koji ima-ju elektroenergetsku sa-glasnost, bez gra|evinskedozvole, ali su prijavqe-ni privremeno na {estmeseci.

Investiciona aktiv-nost je veoma bitan seg-ment poboq{awa poslo-vawa preduze}a. Tokom2005. u Elektrodistribu-ciji Beograd uspe{no surealizovani brojni pro-jekti. Pu{tena je u prob-ni pogon TS “Beograd 36 -Obili}”, zajedno sa pri-

kqu~nim 110 kV kablov-skim vodom, a uklapawemu 10 kV mreù na prole}eidu}e godine zna~ajno }ebiti poboq{ano stawe uniskonaponskoj mreì.Ukupna vrednost investi-cije je oko 770 milionadinara. U rad je krajem go-dine pu{tena i TS “Bor-~a 2”, a ukupna vrednost te

investicije bila je oko 90miliona dinara. Kada jere~ o objektima 10 kV, vi-{e od 50 trafo-stanica jepu{teno u pogon, {to izplana investicija, {to uizgradwi sa suinvestito-rima; oko 30 je u fazi iz-gradwe, a 30 ~eka prijavuradova. Tako|e, EDB je re-konstruisao i modernizo-vao ra~unarski centar uobjektu u Prote Mateje,saniran je kompletniobjekat Pogona usluga 2 i{alter sale na Banovombrdu, a u toku su radovi narekonstrukciji i sanaci-ji objekta Pogona usluga 3i {alter sale u kompleksuKej oslobo|ewa.

- Za 2006. planiramo,kao prioritetne poslove,ugradwu novog RP 10 kV irevitalizaciju relejneza{tite u TS “Beograd 40- Blok 20” i legalizacijukompletnog objekta, kao irekonstrukciju RP 10 kVu TS “Beograd 1”. U planuje i izgradwa trafo-sta-nica “Zemun - Novi Grad”i “Stubline”, za koje je utoku izrada tehi~ke doku-mentacije. Predvi|ena jei rekonstrukcija kom-pletne trafo-stanice“Zeleni venac”, kao i iz-gradwa 100 trafoa 10/0,4kV i oko 100 kilometara10 kV mreè - kaè na{sagovornik.

ElektrodistribucijaBeograd je u proteklomperiodu dosta pa`we po-sve}ivala nau~noistra-ìva~kom razvoju i izdva-jala nov~ana sredstava zaprojekte te vrste. Kakonavodi Mili}evi}, u pro-tekle dve godine ura|enoje {est studija za osve-tqewe. One su bile ura|e-ne na osnovu programskogzadatka koji je usvojio

Stru~ni savet i obuhvata-ju izbor svetiqki, stubo-va, svetlosnih izvora iosvetqewe puteva. U 2005.ra|ena je studija vredno-vawa {tete kod potro{a-~a koja je nastala usledprekida napajawa elek-tri~nom energijom. Raz-log za izradu studije je{to }e regulator trì-{ta koji }e uskoro do}i,traìti od EDB-a preki-de u napajawu koji trebada budu {to kra}i, a pri-likom kojih moè do}i doraznih vrsta {tete. Stu-dija je ura|ena da bi seta~no definisala vrsta{tete, vreme trajawa i dabi se uradila revaloriza-cija {tete.

Izra|ena je studija izbo-ra koncepcije upravqawaelektrodistributivnommreòm 10 kV. Ciq je, ta-ko|e, da vreme prekida unapajawu bude {to kra}ejer 10 kV mreà nije auto-matizovana. Ima vi{e od5.000 trafo-stanica i nijemogu}e uraditi wihovu au-tomatizaciju, stoga je ura-|ena studija koja pokazuje ukojim objektima treba ura-diti ovaj posao. Ove studi-je su ura|ene s ciqem da sepoboq{a isporuka elek-tri~ne energije i finan-sirao ih je EDB. Treba po-menuti i dugoro~nu studijurazvoja elektrodistribu-tivnog podru~ja do 2025.godine. Ciq studije je bioda se naprave planovi raz-voja mreè 110, 35 i 10 kV uskladu sa prognoziranimpotrebama za elektri~nomenergijom. Finansiran jei projekat u okviru Nacio-nalnog programa energet-ske efikasnosti zajedno saMinistarstvom nauke i za-{tite ìvotne sredine.Ura|ena su i dva program-ska zadatka: razvoj teleko-munikacija i definisaweenergetskih podru~ja uskladu sa promewenim ta-rifnim sistemom. EDB jeuradio i projekat izvodqi-vosti za geografski-in-formacioni sistem kojitreba da bude realizovantokom 2006. godine �

Miodrag Filipovi}Aleksandra ôli}

7


Smawewe gubitaka jedan je od centralnih problema distribu-tivnih preduze}a, posebno kada je re~ o netehni~kim gubicima. Uciqu wihovog smawewa, od januara do novembra ura|eno je 8.468kontrola potro{a~a. Kod 1.443 otkrivena je neovla{}ena potro-{wa, a protiv 495 podneta je krivi~na prijava. Po ovom osnovufakturisano je 17,238 miliona kilovat-sati, odnosno 75,614 mi-liona dinara, a napla}eno 21,227 miliona dinara.

- Da bi se nastavio trend smawewa netehni~kih gubitaka,potrebno je unaprediti kontrolu neovla{}ene potro{we i topove}awem broja elektromontera koji rade kontrolu, izmeni-ti interne standarde tako da merna mesta budu dostupna, a danapojni vod “nemerene struje” bude vidqiv celom svojom duì-nom, i kona~no, uvesti sistem daqinskog o~itavawa i ugradi-ti brojila u TS 10/0,4 kV - navodi Mili}evi}.

O{trija kontrola


8

FORUMI

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Podr{ka ulagawu za TE “Kolubara B”

^lanovi Upravnog i Nadzornog odbora EPS-a

Usled pove}anog intereso-vawa potencijalnih strate-{kih partnera za zavr{etakizgradwe TE “Kolubara B”,kao i u ciqu pokretawa in-tenzivnijih aktivnosti odEPS-a, u oktobru proteklegodine ugovorena je izrada“Dokumentacije za TE-TOKolubara B - Pripremadokumentacije za pokre-tawe procedure zajed-ni~kog ulagawa za TE“Kolubara B”. U tom do-kumentu analiziran je,pre svega, pravni aspektzavr{etka izgradweovog objekta (mogu}imodeli realizacijeprojekta, uloga EPS-a utome, razrada procedure we-gove pripreme i to sve do pot-pisivawa ugovora o zajedni~-kom ulagawu, potreba anga-òvawa finansijskog savet-nika i wegovi zadaci). Naosnovu ukazane potrebe da se,pored konsultanta za izradustudije o restrukturisawuEPS-a, angaùje i nezavisnifinansijski savetnik za iz-bor strate{kog partnera za

zavr{etak izgradwe TE “Ko-lubara B” (a u ciqu skra}ewai racionalizacije procedureza wihov izbor) iskori{}enje prethodni raspis, objavqen20. septembra i pokrenut jepostupak javne nabavke kon-sultantskih usluga za “Una-pre|ewe organizacionih, fi-

nansijskih i investicionihperformansi EPS-a”. Javnanabavka pokrenuta je na osno-vu odobrewa Uprave za javnenabavke da se konsultantskausluga moè podeliti na pa-kete-partije: na izbor i pri-vla~ewe strate{kog partneraza nastavak gradwe TE “Kolu-bara B” i za budu}i status Pa-nonskih TE-TO. Bitno je i toda je izrada ove dokumentaci-

je predvi|ena Planom poslo-vawa EPS-a za 2006. godinu.

-U raspisu za kvalifikaci-ju ponu|a~a u prvoj fazi re-striktivnog postupka za dode-lu ugovora za nabavku konsul-tantskih usluga za “Unapre-|ewe organizacionih, finan-sijskih i investicionih per-

formansi EPS-a” prija-vile su se i otkupile ten-der 33 konsultantske ku}e- istakao je DragomirMarkovi}, direktor Di-rekcije za strategiju irazvoj EPS-a. Takav od-ziv, s obzirom na to da jejavni poziv bio upu}en na35 adresa, svedo~i o veli-kom interesovawu za taj

tender EPS-a. Me|u wima je30 inostranih, dok su trifirme iz Srbije. Konsultant-ske usluge su podeqene na dvenavedene partije, pri ~emu }ese u okviru jedne procedureobavqati posebna kvalifika-cija ponu|a~a za wihov prviili drugi paket (s tim {tokonsultanti mogu konkurisa-ti i za oba paketa). Rok za pod-no{ewe prijava istekao je 19.

decembra. Javni poziv je bioupu}en, pre svega, kompanija-ma koje su za wega pokazale in-teresovawe na osnovu prethod-nog takvog raspisa, zatimonim firmama koje su konku-risale na tender za izbor pri-vatizacionog savetnikaNIS-a, kao i konsultantskimku}ama koje su se prijavile zakvalifikaciju za izradu Stu-dije za restrukturisawe ener-getskog sektora Srbije, a kojufinansira EAR.

Prema re~ima Markovi}a,u toku je predkvalifikacijaponu|a~a, kao prva faza re-stiktivnog postupka, koja bitrebalo da se zavr{i u drugojpolovini januara. U planu jeda se, po~etkom januara,formiraju i posebne listekvalifikovanih ponu|a~a popartijama, od kojih }e se udrugoj fazi traìti tehni~-ke i finansijske ponude. Pr-va faza kvalifikacionog po-stupka zavr{i}e se, premaplanu, u drugoj polovini janu-ara. �

M. F.

POVE]ANO INTERESOVAWE ZA ZAVR[ETAK IZGRADWE TE “KOLUBARA B”

Na tender stiglo 33 prijave

Na sednici Uprav-nog odbora EPS-a,odrànoj 26. de-cembra (predseda-

vao prof. dr Jeroslav@ivani}) kojoj je prisu-stvovao i Radomir M.Nau-mov, ministar rudarstva ienergetike Vlade Srbije,posle kra}e rasprave, donetje ve}inom glasova zakqu-~ak (sa dva glasa protiv i topredstavnika stranke G 17plus) da se podràvaju dosa-

da{we preduzete aktivno-sti za nastavak projekta TE“Kolubara B”, kao i tok po-stupka javne nabavke za iz-bor konsultanta za taj po-sao. ^lanovima Upravnogodbora prethodno je dostav-qena detaqna informacijao osnovama za zajedni~koulagawe za zavr{etak iz-gradwe TE “Kolubara B”,koja sadrì kqu~ne podatkeza sagledavawe ekonomskihi pravnih uslova, kao i mo-

gu}ih oblika i na~ina pri-bavqawa nedostaju}ih sred-stava za zaokruìvawe oveinvesticije. Donet zakqu-~ak, sa ovom detaqnom in-formacijom, dostavi}e seVladi Srbije radi razma-trawa i davawa saglasnostiu skladu sa zakonom da sefinansirawe izgradweproizvodnih kapaciteta TE“Kolubara B”, instalisanesnage oko 700 megavata (dvabloka po 350 MW) obezbedi

zajedni~kim ulagawem JPEPS i strate{kog partne-ra, koji }e se, putem javnogoglasa, izabrati u tender-skoj proceduri.

^lanovi Upravnog odbo-ra EPS-a usvojili su in-formaciju o izvr{ewuelektroenergetskog bi-lansa Republike za novem-bar, sa procenom za decem-bar i sagledavawem za ja-nuar 2006. godine, zatim sudoneli zakqu~ak u vezi sa

Javni poziv je bio upu}en,pre svega, kompanijama koje

su za wega pokazale interesovawe na osnovu

prethodnog raspisa

*

*


9

- Godinu smo priveli krajuuspe{nije nego {to sam o~e-kivao. Proizvodwa u termoe-lektranama bila je najboqa uposledwih petnaestak godina,razume se, zahvaquju}i i do-brim rezultatima u “Koluba-ri” i “Kostolcu”. Povoqnahidrologija uticala je na po-ve}awe proizvodwe hidroe-lektrana, a imamo i dosta do-bru naplatu u elektrodistri-bucijama. Zna~i, u proizvod-no-tehni~kom smislu, ovu se-zonu smo dosta uspe{no prive-li kraju, ali je lo{e {to fi-nansije nisu pratile takavtrend, posebno kada je re~ oceni elektri~ne energije.Ovo je naglasio dr Vladimir\or|evi}, generalni direk-tor EPS-a, na tradicional-nom prednovogodi{wem su-

sretu sa direktorima direk-cija i javnih preduze}a, koji jeodràn 20. decembra, dodaju-}i da je i {to se ti~e restruk-turirawa, sve ura|eno po Pla-nu poslovawa za 2005. godinu.U glavne zadatke za 2006. go-dinu \or|evi} je posebno uvr-stio borbu za postizawe ade-kvatne cene elektri~ne ener-gije. Proces restrukturirawa}e se usmeriti ka ukrupwava-wu preduze}a distributivnedelatnosti i wihovog terito-rijalnog povezivawa. Rekao jei to da, mo`da ve} i za godinudana, “Kolubaru” i TENT vi-di kao jedno preduze}e.

Direktor EPS-a je iskori-stio ovu priliku da kaè daje, prilikom nedavne poseteenergetske delegacije SrbijeBriselu, evropski komesar za

energetiku Andreas Piebalgsizjavio da je apsolutno stvarsvake dràve da odredi da li}e proizvodwa i distribucijaelektri~ne energije biti za-jedno u okviru jednog preduze-}a ili ne, kao i to da li }e ta-kvo preduze}e da bude 100 od-sto u dràvnom ili 100 odstou privatnom vlasni{tvu. Uka-zuju}i da je sve uo~qivije dapostoje dve struje: jedna, kojase zalaè da proizvodwaelektri~ne energije i distri-bucija budu zajedno u istomholdingu, a druga da se di-stribucije odvoje pa potomprodaju, direktor \or|evi} jeizrazio zadovoqstvo {to i tustvari postaju jasnije.

Prisutni su upoznati i sadetaqima u vezi sa pozivom zakonsultanta EPS-a, a Dragoj-

lo Baàlac, zamenik general-nog direktora, ukazao je napotrebu uvo|ewa stimulacijezaposlenih, kao i na problemeu vezi s tim, zbog zamrznutemase zarada. Zoran Manasije-vi}, zamenik generalnog di-rektora EPS-a za tehni~kapitawa, istakao je potrebu dase u distribucijama odrì sa-da{wi povoqan stepen napla-te prodate elektri~ne ener-gije, ali i da se ozbiqno po-radi na smawewu gubitaka ikvalitetu elektri~ne energi-je, o ~emu }e sredinom januaraposebno biti re~i. Poredostalog, naveo je i da moraozbiqno da se vidi {ta }e dase uradi sa revitalizacijomagregeta HE “\erdap I”. �

D. Ob.

SA SASTANKA GENERALNOG DIREKTORA EPS-a SA

DIREKTORIMA DIREKCIJA I JAVNIH PREDUZE]A

“Kolubara” i TENTjedno preduze}e?� Proces restrukturirawa }e se usmeriti kaukrupwavawu preduze}a distributivne delatno-sti i wihovog teritorijalnog povezivawa

ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA KRAJEM DECEMBRA

^lanovi Upravnog odbora EPS-a prihvatili su izve{taj o pro-ceni vrednosti i strukture kapitala Elektrotehni~kog insti-tuta “Nikola Tesla”, koji je uradio Ekonomski fakultet u Beo-gradu. Prema Zakonu o privrednim dru{tvima - i to ~lanom 456- da su dru{tveni i dràvni kapital prakti~no izjedna~eni i dasa wima raspolaè Vlada Srbije, na osnovu ove procene proiz-ilazi da je dru{tveni kapital u tom institutu 64, a dràvni(EPS-a) 34 odsto. Preostalih dva odsto predstavqa akcijskikapital. Takav usvojeni izve{taj predstavqa i polazni materi-jal za uskla|ivawe rada, organizacije, vlasni~ke strukture iobavqawa delatnosti ovog instituta u skladu sa Zakonom o na-u~noistraìva~koj delatnosti i Zakonom o privrednim dru-{tvima i za upis u registar svih zna~ajnih podataka.

Vlasni~ka struktura Instituta “Nikola Tesla”

procenom vrednostiElektrotehni~kog in-stituta “Nikola Tesla”,kao i odluku o davawusaglasnosti na dopunuodluke o osnivawu Pri-vrednog dru{tva za pro-jektovawe, proizvodwu,montaù i odràvawerudarske i energetskeopreme “Kolubara-Me-tal” d.o.o. �

M. F.

Akumulacije dobro napuwene

Elektroenergetsku situaciju udecembru karakteri{u, pre svega,visoka popuwenost akumulacija(83 odsto) {to je omogu}ilo daakumulacione HE proizvedu 22odsto vi{e elektri~ne energijenego {to je bilansom predvi|eno.I deponije ugqa su dobro snabde-vene - 99 odsto u odnosu na plani-rane koli~ine. S obzirom na veo-ma visok konzum, takvo stawe aku-mulacija i deponija ugqa je i omo-gu}ilo da se i u ovom mesecu obez-bedi stabilno snabdevawe kupa-ca elektri~nom energijom i izvr-{ewe planiranog elektroenerget-skog bilansa. Kako je istakao Zo-ran Manasijevi}, zamenik gene-ralnog direktora EPS-a, proiz-vodni kapaciteti EPS-a (ukqu~u-ju}i i kosmetska postrojewa i HE

“Piva”) ostvarili su ponovo viso-ku proizvodwu elektri~ne ener-gije. Sa 25. decembrom u ovoj godi-ni bilo je, naime, proizvedenopreko 38,6 milijardi kWh, s tim{to }e se ubrzo “pre}i” i 39 mili-jardi, {to nesumwivo predstavqaveoma uspe{an rezultat. Rastproizvodwe iznad bilansa, poredhidroelektrana, o stvaruje se i utermosektoru, gde je i TE “Kosto-lac B” postigla novi rekord. Ta-kve visoke u~inke u proizvodnimkapacitetima omogu}ili su, presvega povoqna hidrologija i po-sebno veoma uspe{na proizvodwaugqa, koja je u periodu januar-no-vembar 2005. godine bila iznadbilansa za 3,1 odsto, a samo u RB“Kolubara” i 4,7 odsto.

[to se ti~e procena za prvi me-

sec 2006. godine, situacija je sle-de}a - bi}e potrebna 4,1 milijar-da kWh a iz proizvodnih kapaci-teta EPS- a obezbedi}e se 3,96milijardi kWh. Pri tome, proiz-vodwa elektri~ne energije bi uproto~nim HE bila za pet odstove}a od bilansa, a u akumulacio-nim HE za 22 odsto. Za predvi|enirad termoelektrana od 2,23 mili-jarde kWh potrebno je obezbeditii preko 3,1 milion tona ugqa. Aku-mulacije ni krajem januara ne}ebiti zna~ajnije smawene. Uspe{nosu privedeni kraju i svi preosta-li remonti na proizvodnim kapa-citetima (me|u posledwima uprotekloj godini i na agregatu 3 uHE “\erdap I”) zatim, svi radovina kopovima i na distributivnimobjektima. �

FO

TO

: R

AD

E P

RE

LI

]


10

N a sastanku poslovo-stva EPS-a sa naj-zna~ajnijim poslov-nim partnerima,

odrànom 23. decembra, ge-neralni direktor EPS-a drVladimir \or|evi} ocenioje da je poslovawe kompanijeu 2005. godini bilo veoma do-bro, kao i da su svi poslovipredvi|eni Planom poslo-vawa zavr{eni. \or|evi} jeposebno istakao saradwu saInstitutom “Mihailo Pu-pin” koji je osposobqen da

radi zna~ajne poslove naelektranama EPS-a, ~ime jenastavqen proboj doma}e pa-meti u svet.

- Saradwa EPS-a i poslov-nih partnera u 2005. bila jekorektna - rekao je Zoran Ma-nasijevi}, zamenik general-nog direktora EPS-a za teh-ni~ki sistem. - Velika je za-sluga na{ih poslovnih part-nera {to su rokovi za zavr-{etak radova ispo{tovani,kao i za visok kvalitet ura|e-nog. Manasijevi} je naglasio

da EPS treba da bude radnosposoban da isporu~uje elek-tri~nu energiju, ali da to ni-je samo obaveza ove kompanijeve} i poslovnih partnera sakojima sara|uje. Zamenik ge-neralnog direktora je dodaoda o~ekuje da }e u planovimaposlovawa za 2006. biti po-slova i za dosada{we partne-re, u skladu sa sredstvima ko-jima EPS bude raspolagao.

U ime poslovnih partnera,EPS-u se na ukazanoj {ansiza saradwu zahvalio Milorad

Markovi}, direktor Minelholding korporacije, koji jeistakao da su mnoge od ovihfirmi upravo zahvaquju}itim poslovima i opstale. Sa-stanku su prisusutvovali ipredstavnici: Energoprojek-ta, Termoelektro-ENEL-a,Termoelektra a.d., Go{a-Montaè, Go{a-FOM-a,Minel - elektroopreme i po-strojewa, Minel-ABC-a iInstituta “Mihailo Pupin”.

A. ôli}

Doma}e firme - partneriEPS-a, uz visok kvalitet,ispo{tovale i dogovorenerokove

ELEKTROPRIVREDA SRBIJE I POSLOVNI PARTNERI

Saradwa i u 2006. godini

Proizvodni kolegijum EPS-aodràn 1. januara 2006. godine,odmah posle obilaska nove saleza upravqawe proizvodwomEPS-a, zakqu~io je da se ove zi-me, kad je re~ o snabdevawu stru-jom, ne o~ekuje da bude “zime”. Da-kle, odli~na elektroenergetskasituacija, uprkos potro{wi kojaje znatno ve}a od o~ekivane, obe-}ava stabilno snabdevawe to-

kom januara a ne o~ekuju se pro-blemi ni u preostalom delu zim-ske sezone. Proizvodwa elek-tri~ne energije u 2005. godini,prema prvim podacima, dostiglaje ~ak 39,3 milijarde kilovat-sa-ti, {to je najve}a godi{wa proiz-vodwa EPS-a.

U posledwoj nedeqi 2005. go-dine prose~na dnevna potro-{wa je bila ~ak 130 miliona

kWh, iako je prose~na dnevnatemperatura bila 4,3 stepena ito iznad nule. Zabriwava neve-rovatan {pic tog 31. decembra,koji je dostigao 6.773 megavata.To su nekada{wi vrhovi opte-re}ewa kada je temperatura bi-la deset stepeni ispod nule, aposledweg dana 2005. tempera-ture su bile 5-6 stepeni iznadnule.

Akumulacije su prvog dana2006. godine bile 32 odsto iz-nad plana, deponije na bilan-su... uvoz 20 odsto ispod ugovo-renih koli~ina... S obzirom naprognoze i stawe u sistemu,planirani februarski uvoz jepod znakom pitawa. Mogu}e je da}e, ako se realizuje, zbog sigur-nosti rada sistema, on bitiznatno mawi od plana. (R. E.)

Posledwa vest: Nema “zime” ove zime

U prvim minutima Nove godineu dispe~erskom centru EPS-a urad je pu{tena sala za opera-tivvno planirawe i upravqaweproizvodwom.

- Do sada je to bila integrisanafunkcija, odnosno tim poslom ba-vili su se dispe~eri Elektromre-è Srbije. Od 1. januara, u sklopu

Direkcije za trgovinu i distribu-ciju elektri~ne energije, posao }eobavqati Sektor za energetskoplanirawe i upravqawe, odnosnoSlu`ba za operativno planirawei upravqawe - kaè Miladin Ba-sari}, direktor Sektora. Dispe-~eri Elektroprivrede Srbije ba-vi}e se kratkoro~nim plani-

rawem potro{we i angaòvawemproizvodnih kapaciteta, kao iugovarawem svih transakcija sasusednim elektroenergetskim si-stemima ili trgovcima elektri~-ne energije.

Prvog dana Nove godine u novojsali su se okupili ~lanovi poslo-vodstva Elektroprivrede Srbije,

otpo~iwu}i novu tradiciju. Nai-me, svakog 1. januara ta~no u podneposlovodstvo se okupqalo u dis-pe~erskoj sali EPS-a koja je sada uEMS-u. Posle ~estitawa u saliEPS-a, kolege iz ElektroprivredeSrbije su posetile kolege u EMS-ui ~estitale im Novu godinu. �

A. ^.

U DIREKCIJI ZA TRGOVINU I DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE

Sala za operativno planirawe

FO

TO

: R

. P

RE

LI

]


11

TS "SREMSKA MITROVICA 2" PU[TENA U RAD

Nova veza sa Republikom SrpskomKao deo projekta "hitne rekonstruk-

cije elektroenergetskog sektora Sr-bije", koji se finansira i kreditomEAR, Radomir Naumov, ministar ru-darstva i energetike Srbije, pustio je urad 400 kV postrojewe u TS "SremskaMitrovica 2" i 400 kV dalekovod"Sremska Mitrovica 2"-RP Ugqevik. Uove objekte uloèno je 11,5 milionaevra, a oni su prvi u nizu koji }e se gra-diti (Jagodina, Vrawe, Beograd 20) u

ciqu ja~awa prenosnog sistema. Novidalekovod je, zapravo, stvarawe jo{jedne veze sa evropskim sistemima ipotvrda koncepcije o srpskom elek-troenergetskom sistemu kao regional-nom lideru, jer se ve} na{im sistemomkontroli{e osam me|udràvnih grani-ca. Osim toga, trafostanica podiènivo naponskih prilika u neposred-noj okolini, doprinosi smawewu gu-bitaka u mreì, a sluì i pouzdani-

jem radu reverzibilne elektrane "Ba-jina Ba{ta".

Dragan Vigwevi}, generalni direk-tor EMS-a, istakao je, tim povodom, daje EMS investirao 4,5 miliona evrasopstvenih sredstava u izgradwu togdalekovoda u duìni od 36 kilometara,kojim se po prvi put na ovom naponskomnivou povezuju Republika Srbija iRepublika Srpska.

D. N.

Udruèwe energetike Privrednekomore Srbije, odràno pred krajgodine, okupilo je veliki broj pri-vrednika, kako iz struke, tako i ve-likih potro{a~a svih oblika ener-gije. Mo`da je sala bila prepunazbog najzna~ajnije ta~ke dnevnog re-da - cena energenata. Vi{esatnarasprava o cenama energije oduda-rala je od uobi~ajenih komorskihskupova, pre svega zbog jednodu{nekonstatacije da su odnosi cena me-|u energentima potpuno poreme}eni,kalori~na mo} energenata i wihovecene izgubile su svaki smisao pore-|ewa, trì{na vrednost nema upo-ri{ta u zvani~no propisanim nivoi-ma cena. Isto tako iznena|uju}e de-lovala je op{ta saglasnost da sucene elektri~ne energije (donekle ite~nog naftnog gasa) suvi{e niske,a cene derivata nafte i prirodnoggasa previsoke. Sa nekoliko prime-ra je dokumentovano da se potro{a-~ima ne isplati kori{}ewe prirod-nog gasa ili derivata nafte, pa se,prinudno, okre}u elektri~noj ener-giji. A to, naravno, dovodi do pore-me}aja pa su rezervoari mazuta, naprimer, prepuni na po~etku zime,kad je, ina~e, tra`wa najve}a, aliraste pritisak na elektri~nu ener-giju.

Ne zna se da li }e zakqu~ci ovogskupa uticati pri odlu~ivawu nad-le`nih, pa ~ak ni da li ikoga zani-maju. Verovatno je ilustracija inte-resovawa za muke privrednika saenergijom i ~iwenica da - slovom ibrojem -nijedan novinar nije prisu-stvovao sastanku. Ili, to je samoodraz op{teg stawa dru{tva, ili“profesionalci” privrednih rubri-ka ne znaju gde se u~i i saznaje oprivredi i wenim problemima. �

D. Nedeqkovi}

IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

Koga ùqa cena?

Generalni direktorEPS-a Vladimir \or-|evi} izjavio je da neo~ekuje da }e zbog naj-avqenog {trajka Sin-dikata EPS-a do}i doredukcije struje u Sr-biji. \or|evi} je, kakoje saop{teno, rekao daje poslovodstvo komap-nije preduzelo sve merekako bi se {trajk odr-ào u skladu sa zako-nom i da }e se u skladus tim odvijati i proiz-vodwa ugqa i elektri~-ne energije. Prema we-govim re~ima, {traj-ka~ki zahtevi su u nad-le`nosti Ministar-stva finansija, a oba-veza je poslovodstvaEPS-a da u skladu sazakonom u uslovima{trajka organizujeproizvodwu i redovnosnabdevawe potro{a~astrujom.

\or|evi} je rekao danajavqeni {trajk ne}eimati kratkoro~ne po-sledice, kao {to jednevno pra`wewe de-

ponija zbog mawka do-voza ugqa, ali da su iz-vesne dugoro~ne posle-dice, jer se zimske re-zerve ugqa i vode tro-{e na po~etku godineiako su one potrebnejo{ najmawe tri mese-ca.

Generalni direktorEPS-a je, me|utim, upo-zorio da nesta{ica ga-sa moè da izazove pro-bleme u snabdevawustrujom u Srbiji, jergrejawe iz toplana iredovno snabdevawedoma}instava koja tro-{e prirodni gas zagrejawe ima velikoguticaja na stabilnostelektroenergetskog si-stema.

- Ukoliko opadnekvalitet grejawa iztoplana, moè do}i dovelikog rasta potro-{we elektri~ne ener-gije, a u tom slu~aju nibesprekoran rad doma-}ih elektrana, ni uvozkoji nije mogu}e rea-lizovati preko no}i,

ne}e mo}i da nadokna-de nedostatak gasa - re-kao je \or|evi}. On jeapelovao da se u~inisve kako nesta{ica ga-sa ne bi ugrozila elek-troenergetski sistemSrbije.

Generalni direktorEPS-a je naglasio daje proizvodwa struje uSrbiji za sada dobra,da su akumulacije puneiznad plana, a deponi-je ugqa na o~ekivanomnivou, ali je dodao daje potro{wa struje nazimskom nivou iako sutemperature daleko odpravih zimskih. Pre-ma wegovim re~ima, uSrbiji se na nekolikostepeni iznad nuletro{i oko 130 milio-na kWh. \or|evi} jepodsetio da je EPSpro{le godine proiz-veo oko 39,3 milijar-di kilovat-sati, {toje najve}a godi{waproizvodwa EPS-a dosada. �

A. C.

IZJAVA GENERALNOG DIREKTORA VLADIMIRA \OR\EVI]A

Zbog {trajka ne}ebiti redukcije�Poslovodstvo preduzelo sve mere za odræavawe proiz-vodwe ugqa i elektri~ne energije �Nesta{ica gasa moæeda izazove probleme u snabdevawu strujom u Srbiji


12

STRU^WACI GOVORE

Postoje}e stawe: ElektroprivredaSrbije je proizvo|a~ elektri~neenergije u dràvnom vlasni{tvu ko-me je aktom o osnivawu utvr|ena oba-veza proizvodwe elektri~ne energi-je za potrebe tarifnih kupaca. Akose zanemari relativno mala proiz-vodwa elektri~ne ene rgije od stra-ne energana za sopstvene potrebe in-dustrijskih preduze}a, moè se sma-trati da je EPS u ovom trenutku i je-dini proizvo|a~ elektri~ne energi-je u Srbiji.

Osnovni preduslov da bi procesrestrukturisawa bio uspe{an je davlasnik, (u ovom slu~aju dràva) me-naxment i zaposleni EPS-a razumejui {to je najva`nije, prihvate stvar-nost sada{weg poloàja EPS-a ineodrìvost nastavka sada{weg na-~ina poslovawa. Razumevawe i pri-hvatawe postoje}eg stawa odnosi sena spoznaju da kompanija generalnonije racionalna i kao takva nijekonkurentna na potencijalnom tr-

RESTRUKTURISAWE I POBOQ[AWE EFIKASNOSTI ELEKTROPRIVREDE SRBIJE (I DEO)

Za ravnopravan statusna evropskom trì{tu� Smawewe tro{kova i poboq{awe konkurentnosti omogu}i}e opstanak EPS-a nanovom regionalnom træi{tu � Uspe{nije celokupno poslovawe omogu}i}e i jefti-nije i pouzdanije snabdevawe kupaca elektri~ne energije � Zna~ajno poboq{aweposlovne stabilnosti organizacije osigura}e dugoro~nost i prosperitet kompanije

Restrukturisawe organizaci-je, reorganizacija, finansij-sko restrukturisawe, unapre-|ewe kvaliteta poslovawa...

predstavqaju termine i procese kojise koriste za poboq{awe finansij-skih i operativnih performansi jed-ne organizacije. Svaki od pomenutihprocesa, ukoliko se pravilno reali-zuju imaju pozitivan uticaj na organi-zaciju. Ve}ina ovih termina ima mno-go toga zajedni~kog i koriste se zaopisivawe istog ili sli~nog proce-sa. Glavne aktivnosti koje sprovodeorganizacije prvenstveno poti~u izlo{ih finansijskih performansi,koje su kqu~ni pokreta~ organizacio-nih promena.

Reformske promene su, u slu~ajuElektroprivrede Srbije, tako|e, neo-phodne, jer novi Zakon o energetici,

kao i definisane uloge Regulatorneagencije za energetiku, zahtevaju raz-dvajawe trì{nih delatnosti od mo-nopolskih i formirawe novih insti-tucija neophodnih za ulazak na regio-nalno trì{te elektri~ne energije.Najva`niji deo procesa restrukturi-sawa, koji zahteva hitnu realizaciju,je zna~ajno poboq{awe finansijskei operativne efikasnosti EPS-a.

Kada je po~etkom dvehiqaditih go-dina otpo~eo proces obnove elektroe-nergetskog sistema Srbije bilo je ja-sno da }e efekti sprovedenih radovana rehabilitacijama, rekonstrukcija-ma i modernizacijama proizvodnih,prenosnih i distributivnih postro-jewa, bez temeqne pravne, finansij-ske i organizacione rekonstrukcijesistema dati samo kratkoro~ne rezul-tate. Ovaj tekst }e se fokusirati na

restrukturisawe/reorganizaciju pro-izvodnog i distributivnog dela po-slovawa, ne}e obra|ivati pitawa po-vezana sa prenosnim delom poslovawai novoformiranom institucijom ope-ratora prenosnog sistema i trì{ta.Iako }e EPS biti subjekat restruktu-risawa, odre|eni principi i praksamogu se primeniti na restrukturi-sawe prenosa ili na bilo koju druguorganizaciju. Restrukturisawe EPS-a je tema na kojoj po~iwe da se radi od2001. godine, kada su zapo~ele re-forme svih privrednih sektora zem-qe. Ciq ovog teksta je da ponudikqu~ne principe restrukturisawakao procesa koji se primewuje ve}skoro dve decenije za ve}e/komplek-snije reorganizacije bilo koje delat-nosti, a u ovom slu~aju primewene naEPS.

PREDUSLOVI ZA SPROVO\EWE PROCESA RESTRUKTURISAWA

I UNAPRE\EWA RADNIH PERFORMANSI

TABELA 1 TABELA 2

13


ì{tu (tabele 1. i 2.). [ta se podovim podrazumeva?

– Spoznaja da je proces rukovo|ewausporen i neefikasan, posebno u do-menu upravqawa tro{kovima

– Spoznaja o neravnomernostiefikasnosti kompanije po delovima

– Spoznaja o odsustvu jasnog strate-{kog plana razvoja kompanije, jer sustrate{ka opredeqewa preduslovprocesu restrukturisawa osnovne(core) delatnosti

- Spoznaja o mogu}im rizicima pridono{ewu va`nih strate{kih odlu-ka kao posledica prethodnog stava

– Spoznaja da je restrukturisawestalni posao svih velikih kompanijau razvijenom svetu i da jedino tako,kroz stalno unapre|ewe organizaci-onih i finansijskih performansi,kompanija postaje ja~a i konkurent-nija na trì{tu i kona~no,

– Spoznaja da je dosada{wa aktiv-nost na procesima unapre|ewa rad-nih performansi tekla usporeno, uzvelike otpore i da je dostignuti ni-vo radnih performansi nedovoqanza predstoje}e promene u regionu.

Sa druge strane, treba naglasitida je ostvaren izvestan napredak i unekim oblastima koji su kqu~ni deo.Ali, u tom napretku neophodno je sa-gledati realna i stvarna dostignu}ai ne prihvatiti ~este ~uvene izrekeda je:

– Proces izdvajawa non-core delat-nosti obavqen uspe{no

Proces izdvajawa non-core delat-nosti nije zavr{en. Izdvojene su,uglavnom, samo one delatnosti kojesu bile nezavisne celine, a najteìdeo tek predstoji. Jo{ je jako prisu-tan tzv. kombinatski pristup orga-nizovawa preduze}a. Uostalom, iz-dvajawe none-core delatnosti je samoprvi, logi~an korak koji bi trebao

da bude jasan i lak{i deo ukupnogprocesa restrukturisawa.

– Zna~ajno racionalizovan broj za-poslenih

Prirodni odliv i stimulativneotpremnine nisu najboqi na~in ra-cionalizacije poslovawa. Dodu{e,doprinos smawewu tro{kova zapo-slenih je nesumwiv, ali je taj procesneselektivan i kvalitativno ne una-pre|uje poslovawe. Sam po sebi, pod-razumeva odliv najkvalitetnijih ka-drova.

– EPS efikasna kompanija, ali sa-mo niska cena elektri~ne energijeonemogu}uje razvoj i ~ini ga nepro-fitabilnom kompanijom

Ta~no je, a i realnost je da je pove-}awe cene elektri~ne energije neop-hodno. Ono }e biti neophodno i po-sle zavr{etka procesa restrukturi-

rawa, ali to ne moè biti razlog dase ne sprovedu racionalizacija po-slovawa i poboq{awe efikasnostiorganizacije. Naàlost, dostignutinivo efikasnosti EPS-a nije do-voqan i ne omogu}uje konkurentnostna trì{tu (bez obzira na relativ-no povoqnu proizvodnu strukturu),jer mora da kompenzira veoma velikizaostatak u finansijskom i opera-tivnom poslovawu. Na trì{tu }emose suo~iti sa konkurencijom poslov-no mnogo efikasnijih kompanija.

– Privatizacijom kompanije do}i}e do ga{ewa postrojewa i radnici}e ostati bez posla (oni ho}e da naskupe samo kao trì{te)…

Gasi}e se samo poslovno neefika-sna postrojewa koja ne mogu da opsta-nu na trì{tu, nezavisno od vla-sni~ke strukture. Niko, pa ni drà-

Diplomirao na Univerzitetu u Novom Sadu. Postdiplomske studije iz oblastiTermodinamike zavr{io u Kanadi. Radni vek uglavnom proveo u ElektroprivrediOntario-Canada. Za 30 godina u ovoj kompaniji, bavio se odràvawem, projektovawem,vo|ewem rehabilitacija, pu{tawem u pogon termoelektrana. Bio je ~lan korporativnogtima za restrukturisawe, direktor Termoelektrana i ~lan Poslovodstva Kompanije.Od 2000. do po~etka 2003. godine radio kao savetnik u Ministarstvu rudarstva i ener-getike Republike Srbije, u sklopu pomo}i Kanade, u oblasti restrukturisawa. Trenut-no je nezavisni konsultant koji se bavi procesima restrukturisawa velikih elektro-privrednih preduze}a. Autor brojnih publikacija iz ove oblasti.

Mr RADE SIMOVI]DIPLOMIRANI MA[INSKI IN@EWER

Diplomirao 1980. godine na Ma{inskom fakultetu u Beogradu. Od 1981. do 2000. godi-ne radio na TENT-B, gde je pro{ao put od inèwera po~etnika do direktora ove elek-trane. Od 2000. do 2005. bio je zamenik direktora JP TENT. Od 2001-2004. ~lan Uprav-nog odbora JP EPS. Od 2002. godine predsednik je Odbora za energetiku PKS. Od 2005.godine je direktor Direkcije za strategiju i investicije JP EPS. Autor vi{e radova name|unarodnim (VDI, POW-GEN, CISE…) i doma}im stru~nim skupovima.

DRAGOMIR MARKOVI]DIPLOMIRANI MA[INSKI IN@EWER

Hidroelektrane malo ko u svetu privatizuje

i prodaje:”HE “\erdap I”

14


va ne}e mo}i da u budu}nosti odrà-va firme koje posluju sa gubitkom. Sdruge strane, objektivno mnogo vero-vatniji scenario razvoja trì{taelektri~nom energijom ukazuje nadeficitarni karakter doma}eg tr-ì{ta.

Na osnovu prikaza stawa u celomovom procesu postoje dva kqu~na pi-tawa:

– Za{to je neophodno restrukturi-sati EPS?

– [ta ~ini proces restrukturi-sawa EPS-a?

Za{to je potrebno restrukturisatiEPS? U principu proces restruktu-risawa je neophodan kada se organi-zacija na|e u veoma te{kom finan-sijskom poloàju, gde su prihodizna~ajno mawi od rashoda i kada vla-snik (u ovom slu~aju dràva) odlu~ida organizaciju reorganizuje, saglavnim ciqem finansijskog oz-dravqewa umesto da je stavi u procesbankrotstva i likvidacije.

Postoje razli~ite interpretacijei nazivi procesa restrukturisawa ifinansijskog ozdravqewa organiza-cije, kao re-inèwerstvo, poboq-{awe kvaliteta, razdvajawe mono-polskih od komercijalnih delatno-sti i drugi. êsto se uzima i terminprivatizacije kao metod ozdravqewaorganizacije. Svi ovi i ostali term-ini imaju sli~ne ciqeve poboq{a-wa finansijske i operativne efi-kasnosti organizacije.

Za potrebu restrukturisawa EPS-anavodimo samo ~etiri kqu~na razloga :

– Smawewe operativnih tro{kovaEPS-a radi poboq{awa konkurent-nosti u ciqu opstanka kompanije nanovom regionalnom i evropskom tr-ì{tu elektri~ne energije.

Poboq{awe efikasnosti EPS-aradi uspe{nijeg celokupnog poslo-vawa organizacije koje }e imati kaorezultat jeftinije i pouzdanijesnabdevawe potro{a~a elektri~nomenergijom

Zna~ajno poboq{awe poslovnestabilnosti organizacije koja }eosigurati dugoro~nost i prosperi-tet EPS-a. Prosperitet EPS-a, }etako|e, omogu}iti prosperitet i ve-}u sigurnost zaposlenih EPS-a iimati zna~ajan uticaj na ekonomskiprosperitet Srbije.

– U posledwih nekoliko godinaSrbija je, potpisivawem vi{e spo-razuma za razdvajawe trì{nih imonopolskih delatnosti, osni-vawa i pravila rada operatora si-stema i trì{ta, preuzela na sebevi{e odgovornosti. Posledwe iobavezuju}e, sa preuzimawem prav-ne odgovornosti, je potpisivaweEnergy Treaty (energetska poveqa)i Ugovora o osnivawu regional-nog energetskog trì{ta jugoi-sto~ne Evrope.

Svi ovi dokumenti ukazuju na su-{tinsku obavezu da se EPS mora or-ganizovati po istim principimakao i sve ostale elektroprivrede uregionu. Na taj na~in EPS bi po-stao ravnopravan u~esnik u regio-nalnom trì{tu elektri~ne ener-gije.

Rukovodstvo: To je jedan od prvihpreduslova za uspe{ne ve}e promenekao {to je restrukturisawe organi-zacije. Me|utim, preduslove svih ak-tivnosti mora da pripremi vlasnikorganizacije (u ovom slu~aju dràva)koja mora dati specifi~ne pravce(strategijske) {ta èli da EPS po-stane, tj. glavne ciqeve i rezultatekoje menaxment EPS-a mora da po-stigne kao rezultat i da odredi vre-menski period restrukturisawa.Vlasnik, tako|e, mora odrediti kom-penzaciju za sve one koji }e izgubitiposao kao rezultat procesa restruk-turisawa. Ta kompenzacija mora bi-ti u skladu sa kompenzacijama koja }ebiti data za ostala javna preduze}a ini u kom slu~aju ne moè biti simbo-li~ne vrednosti.

Rukovodstvo EPS-a ima kqu~nuulogu i odgovornost za uspe{no re-strukturisawe kompanije. Kada EPS

zapo~ne proces restrukturisawa,glavni rukovodilac (generalni di-rektor u slu~aju EPS-a) mora se na-laziti na ~elu tog procesa. Nijedankonsultant, niti izuzetno sposobanrukovodilac sa nièg nivoa ne mogupredvoditi ovako veliku promenu,kao {to je proces restrukturisawa.

Me|utim, iako su sve prethodno na-vedene stvari obavezne, one nisu idovoqne. Svi rukovodioci sa niègnivoa moraju biti posve}eni uspehuprocesa. Rukovodstvo na sredwem ni-vou je od prevashodnog zna~aja. [e-fovi, poslovo|e i zaposleni sa naj-nièg nivoa, tako|e, predstavqajuzna~ajan deo procesa i bez wihovogu~e{}a i voqe za prilago|avawe no-voj sredini i novim o~ekivawimane}e biti postignuti rezultati, {toje kona~ni i najva`niji ciq ove ak-tivnosti. Iz tog razloga, pre samogpo~etka procesa, mora postojati zna-

~ajna ve}ina zaposlenih u EPS-u kojashvata neophodnost ovakve aktivno-sti, ima poverewe u rukovodstvo kojeih predvodi u najpovoqnijem pravcui da na taj na~in umawi bolne prome-ne i smawewe broja zaposlenih.

Unutra{wi kapacitet za promene: Jed-na veoma va`na varijabila koju retkou dovoqnoj meri razmatraju autori,rukovodioci, konsultanti, ~ak i onikoji sprovode restrukturisawe jeunutra{wi kapacitet organizacijeza promene. Izradom plana reorgani-zacije i restrukturisawa ne postièse nikakva vrednost, ukoliko organi-zacija ne poseduje sposobnost za rea-lizaciju èqenog programa. Naà-lost, ovo je slu~aj kod ve}ine progra-ma restrukturisawa koje su samostal-no izradili konsultanti. U ovomkontekstu je potrebno naglasiti daprogram restrukturisawa EPS-a mo-ra biti vo|en od strane glavnog timaza restrukturisawe EPS-a, a neop-hodno je da se razvija u zajednici sakonsultantima/ekspertima iz oveoblasti.

Iskustvo je pokazalo da je programrestrukturisawa razvijan od nekespoqa{we organizacije, a ne od timaza restrukturisawe preduze}a, uz po-dr{ku konsultanta, retko u potpuno-sti realizovan. Ve}ina ovakvih pro-grama skupqa pra{inu u nekoj od kan-celarija rukovodstva.

Prilikom procene unutra{wih ka-paciteta za promenu, potrebno je oba-viti procenu statusa slede}ih kqu~-nih organizacionih varijabila: Ruko-vodstvo EPS-a, postoje}i poslovniprocesi, ciqevi EPS-a i upravqaweciqevima na svim nivoima organiza-cije, postoje}e sposobnosti zaposle-nih u EPS-u, sistemi informacionihtehnologija i kultura organizacije.

Iako su sve ove varijabile va`ne,kultura organizacije igra kqu~nuulogu u formirawu i realizacijiprograma restrukturisawa organiza-cije. Postoje mnoge definicije orga-nizacione kulture, a ovde navodimoslede}u:

Organizaciona kultura podrazume-va kombinovani efekat pona{awa ko-ja se svesno i direktno izraàvaju,kao i latentne elemente koji su, tako-|e, prisutni i predstavqaju deo orga-nizacionog i pojedina~nog “nesve-snog” pona{awa. Kultura organizaci-je je duboko usa|ena u organizaciju iwene aktivnosti. Ovde }emo navestisamo neke vrednosti koje defini{ukulturu organizacije i zaposlenih.

Koliko organizacija vrednuje sva-kog zaposlenog i na koji na~in to iz-raàva? Da li poslovo|e, {efovi imenaxeri konsultuju zaposlene za wi-

KQU^NE KARAKTERISTIKE USPE[NOG PROCESA

RESTRUKTURISAWA


15

hovo mi{qewe kako boqe uraditidnevne zadatke? Da li organizacijaposebno ceni i nagradi osobe kojepokaù posebni napor i postignu ve-}e neo~ekivane rezultate? Da li or-ganizacija unapredi osobe premaradnim zaslugama i da li ima tran-sparentan i fer sistem nagra|ivawaprema zaslugama?

Zaposleni: da li imaju pozitivanodnos prema pretpostavqenom, premaEPS-u, prema najbliìm saradnici-ma na radnom mestu i odgovornost zaposlovne zadatke? Da li {ire neta~-ne informacije o svojim saradnici-ma, pretpostavqenom i EPS-u? Ko-liko veruju u va`nost svog posla? Dali urade sve {to je u wihovim real-nim mogu}nostima za dobro radne je-dinice i EPS-a?

Ako je odgovor na ve}inu pitawanegativan, organizacija i weni za-posleni }e imati velika isku{ewa uuvo|ewu ve}ih promena i postizawuzna~ajnijih pozitivnih rezultata.Projekat i plan restrukturisawa,stoga, se moraju izraditi uz potpunorazumevawe potencijala osobqaEPS-a za realizaciju na svim nivoi-ma organizacije.

Stvarawe velike promene: Restruktu-risawe EPS-a podrazumeva stvarawevelikih promena koje imaju uticaj naorganizacionu strukturu, upravqawevelikim procesima i promenu na~i-na na koji pojedina~ni ~lanovi/za-posleni svakodnevno izvr{avaju svo-je odgovornosti. Samo velike aktiv-nosti i promene na poboq{awu po-slovawa EPS-a, kojima se utvr|ujuprogrami i uvodi kultura stalnihpoboq{awa i smawuju tro{kovi,obezbe|uju izazovnije i pouzdanijezaposlewe i poboq{avaju usluge koje

se pruàju kupcima.Potrebno je da rukovodstvo EPS-a

i zaposleni shvate i prihvate da jerestrukturisawe i poboq{awe efi-kasnosti EPS-a sloèn, teàk iizazovan proces. U ve}ini organiza-cija u svetu, rukovodstvo, direktorii zaposleni su saglasni da su prome-ne i stalno poboq{awe neophodniza opstanak organizacije. Me|utim,ve}ina organizacija sklona je izbe-gavawu ili prolongirawu neophod-nih promena. Na osnovu nalaza mno-gih istraìva~a i onih koji sprovo-de restrukturisawe, navodimo nekeod razloga za izbegavawe procesapromena: sloènost procesa; velikepromene su te{ke i predstavqaju iza-zov za zaposlene; strah od nepozna-tog; strah od gubitka posla; nelagod-nost i nespremnost rukovodilaca iposlovo|a kada je u pitawu smaweweosobqa u wihovim sektorima/slu-`bama; strah zaposlenih da ne}e ima-ti podjednaki tretman; op{te shva-tawe da restrukturisawe donosi “lo-{e vesti” i nesigurnost u organiza-ciju, kao i li~na dilema “{ta jaimam od toga, da li dobijam ili gu-bim?”. Verujemo da isti ili sli~nirazlozi vaè i za EPS.

Ovakvi stavovi se naj~e{}e javqajuzbog nepostojawa razumqivog pro-grama restrukturisawa i po-boq{awa poslovawa, nedovoqne ko-munikacije izme|u rukovodstva orga-nizacije, direktora, {efova i po-slovo|a i namernog dezinformi-sawa od strane razli~itih faktoraunutar ili izvan EPS-a, ~iji je jedi-ni interes zadràvawe postoje}egstawa. Potrebno je shvatiti da ciqrestrukturisawa, sam po sebi, nijesmawewe broja zaposlenih, ve} po-boq{awe efikasnosti rada i po-

boq{awe konkurentnosti preduze}a.Me|utim, ~iwenica je da }e pro-

gram za poboq{awe efikasnostiEPS-a imati za rezultat smawewebroja i vrsta usluga koje pruà zna-~ajan broj zaposlenih. Du`nost ruko-vodstva EPS-a je da obavesti zapo-slene o razlozima za sprovo|ewe oveaktivnosti i na~ina na koji ih name-rava sprovesti.

Du`nost generalnog direktora,kao i svih timova za restrukturisaweEPS-a, menaxera, {efova i poslovo-|a je, tako|e, da komuniciraju i dapozitivne elemente koji }e se javitikao rezultat restrukturisawa EPS-a, a koje je potrebno prepoznati,predstave svim zaposlenim. Ovde sunavedeni samo neki: sigurnije zapo-slewe nakon realizacije programarestrukturisawa; poboq{ane per-formanse i poslovni uspeh EPS-adonose realne pozitivne rezultate,profesionalni razvoj i pove}awefinansijskih nagrada; profesio-nalni izazovi i postizawe nove di-menzije u li~nom iskustvu, kao i raz-voj novih sposobnosti i znawa; u~e-stvovawe u uspe{nom timu i organi-zaciji; u globalu, posebno kada su upitawu velike organizacije, kao{to je EPS, restrukturisawe je ne-izbeàn proces, a wegovo odlagawe}e jedino oteàti sam proces, u~ini-ti ga drasti~nijim i bolnijim, na{tetu EPS-a kao organizacije isvih wegovih zaposlenih. [to se presprovede, to je boqe za sve.

Na koji na~in se zapo~iwu velikepromene u organizaciji (EPS) kojevode uspehu? Ovo su glavni princi-pi: Uspostavqawe neophodnog ose-}awa hitnosti (ispitivawe predsto-je}ih trì{nih promena i realnostkonkurencije i identifikacija po-

U pojedinim zemqama u tranzicijidistribucije su bile prodate, pa su

potom vra}ane pod okriqe EP kompanija (dràve): Beograd no}u

FO

TO

: M

IH

AI

LO

DO

BR

I]


Strategija je re~ koja se ~esto kori-sti, ali je, isto tako, ~est slu~aj da serukovodioci, konsultanti ili akade-mici u potpunosti ne slaù kada je upitawu wena definicija. Da bi seuspe{no postavila strategija, mora sepoznavati zna~ewe strategije i {tapredstavqa krajwi proizvod weneformulacije. Strategija treba da od-redi sliku kako organizacija èli daizgleda u budu}nosti i okvir izborakoji odre|uju wenu prirodu i budu}epravce razvoja. Izbori su povezani saproizvodima i uslugama koje organiza-cija nudi, trì{tima na kojima }e

u~estvovati i sa unutra{wim potenci-jalima (organizacionim, finansij-skim i qudskim) koji su neophodni zaproizvodwu i isporuku proizvoda natrì{te i kupcima.

Organizacija koja ne poseduje kohe-rentnu strategiju veoma je rawiva. Me-|utim, organizacija koja ima jasnepravce razvoja, a koja ih upropasti krozlo{u realizaciju, jednako se nalazi uopasnosti.

Formulacija strategije po~iwe saprocenom uticaja spoqa{wih i unutra-{wih varijabila. Spoqa{we varijabi-le ukqu~uju: Varijabile sredine (ovde

se ispituju o~ekivawa vlade, regula-tornih tela, lokalne i globalne zajed-nice u kojima organizacija funkcio-ni{e, ekonomski i tehnolo{ki tren-dovi, povoqne prilike i razvojni tren-dovi dru{tva u celini); Vlasnika(Vlada Republike Srbije) i potro{a~e(me|usobni odnos izme|u onih kojiimaju potrebe koje organizacija poten-cijalno ispuwava i proizvoda i uslugakoje organizacija moè da ponudi; Is-poru~ioce i one koji obezbe|uju resurse(spoqa{we izvore sirovina i kompo-nenata, kao i tehnologija, qude, kapi-tal i potencijale koji se obezbe|uju iz-van organizacije) i Konkurente (osta-le koji su angaòvani na istoj proiz-vodwi - u slu~aju EPS-a, druga elektro-privredna preduze}a u regionu). Kon-kurencija postoji u oba smera, premagore za isporu~ioce resursa (sve {to sekupuje: materijali, delovi, usluge), ta-ko i prema dole za kupce i trì{te.

Unutra{we varijabile ukqu~uju:Proizvod i usluge (obaviti procenupotreba, kupaca i krajwih korisnikaproizvoda i usluga i na~in na koji seprofil ovih grupa mewa u toku vremen-skih okvira strategije), Najzna~ajnijezahteve (uspostavqawe unutra{wihzahteva za uspeh EPS-a - finansijskih,qudskih sposobnosti i znawa). Na kojina~in se organizacija EPS-a uklapa uove zahteve u pore|ewu sa konkurenti-ma? I Prednosti i nedostatke (projek-cija potencijala EPS-a u budu}nosti iprocena jedinstvenih prednosti i kri-ti~nih nedostataka organizacije).

U formulaciji i realizaciji strate-gije, ukratko, defini{emo ~etiri fa-ze: To su

Prikupqawe strate{kih informa-cija i analiza (u ovoj fazi tim za izra-du strategije obavqa procenu svihspoqa{wih i unutra{wih varijabilanavedenih u prethodnom tekstu.);Formulacija strategije (na osnovu na-laza prethodne faze tim ispituje al-ternativna re{ewa, a zatim vr{i oda-bir i kreira strate{ki profil iciqeve, uzimaju}i u obzir sve spoqa-{we i unutra{we faktore navedene uprethodnom tekstu. Kvalitet formula-cije zavisi od kvaliteta i pouzdanostiprocesa koji tim koristi u dono{ewuodluka, kao i od strate{kih potencija-la ~lanova tima); Strate{ko plani-rawe i realizacija (na osnovu kqu~nihstrate{kih ciqeva, razvijenih u pret-hodnoj fazi pojavi}e se zna~ajan brojprograma/projekata. Svi ovi programii planovi moraju se razmotriti na od-govaraju}im nivoima organizacije.Ovo je daleko najsloèniji i najkri-ti~niji deo procesa promene organi-zacije, koji oduzima najvi{e vremena iu koji je ukqu~en {iri krug menaxera,uz participaciju zaposlenih) i Pra-

tencijalnih kriza i povoqnih pri-lika/{ansi za kompaniju) Formi-rawe tima i smernica (formirawetima iz EPS-a na visokom nivou na~elu sa generalnim direktorom kojiima ovla{}ewa za uvo|ewe promena,pa`qiv odabir i definisawe zada-taka konsultanta) Razvoj vizije istrategije (razvoj vizije koja pomaèu usmeravawu promena kao i razvojstrategije i definisawe ciqeva zapostizawe vizije); Izve{tavawe opromenama, strategiji i ciqevimaEPS-a (kori{}ewe odgovaraju}ihsredstava -direktna komunikacija,novinski ~lanci, direktne poruke-za izve{tavawe svih zaposlenih uEPS-u o promeni vizije i strate-{kih ciqeva i da glavni tim za re-strukturisawe mora biti uzor za po-na{awe koje se o~ekuje od zaposlenihu EPS-u); Stvarawe promena(uklawawe prepreka i planirawe vi-dqivih promena u poslovawu ; prome-na sistema i radne kulture ; ohrabri-

vawe zaposlenih za preuzimawe rizi-ka u domenu svojih odgovornosti, pre-poznavawe i nagra|ivawe qudi kojipostignu izuzetne rezultate na vi-dqiv na~in i promovisawe qudi kojiuvedu zna~ajne promene)

Rukovodstvo EPS-a mora uloìtinajve}e napore u stvarawe ose}awahitnosti prilikom pripreme predu-ze}a i wegovih zaposlenih za prome-ne koje dolaze. U isto vreme, mora seshvatiti da taj proces (uprkos maksi-malnim naporima) ne moè i ne}eimati jednoglasnu podr{ku svih za-poslenih. Nakon prepoznavawa ove~iwenice, rukovodstvo mora na jasanna~in informisati zaposlene da jeproces restrukturisawa i reorgani-zacije neminovan i da }e biti reali-zovan, tako da ne sme ostaviti mestaza sumwu da }e postojati bilo kakvealternative, jer ona kada je re~ o du-goro~nim interesima EPS kao pred-uze}a, wegovih zaposlenih i potro-{a~a ne postoji.

RAZVOJ STRATEGIJE

Jake veze u proizvodnoj delatnostizadràni u razvijenim evropskimzemqama: Poqe “D”

17


}ewe realizacije strategije, revizija iaùrirawe (u ciqu obezbe|ivawa uspe-ha, realizacija strategije se mora pra-titi, redovno revidirati u pore|ewusa strate{kim ciqevima i obavqatiprocena progresa realizacije. Glavnorukovodstvo EPS-a, predvo|eno gene-ralnim direktorom, ima du`nost darazvija, realizuje i stalno prati i

aùrira strategiju organizacije. Bezstalnog angaòvawa na procesu, orga-nizacija }e praviti gre{ke pod utica-jem spoqa{wih i unutra{wih varija-bila koje oblikuju progres. Organiza-cija koji ne preduzme stalnu obavezu zaangaòvawe, na}i }e se na milost i ne-milost preovla|uju}ih, ekonomskih ikonkurentskih vetrova).

RAZVOJ CIQEVA EPS-a

Glavni rezultat analize unutra-{wih i spoqa{wih varijabila jepriznavawe i potvr|ivawe ~iweni-ce da je glavni ciq EPS-a da posta-ne proizvo|a~ sa niskim tro{kovi-ma. Ali, pri tom, ne i proizvo|a~ saniskim tro{kovima koji prodajeproizvod po sada{wim cenama, kojesu ispod tro{kova proizvodwe. Pro-izvo|a~ sa niskim tro{kovima pod-razumeva proizvodwu elektri~neenergije po ceni mawoj od konkure-nata u regionu. Sada{we cene, kojekontroli{e Vlada, svakako nisuodrìve na duì vremenski period.

Strategija razvoja u okviru sekto-ra elektroenergetike, neosporno,nije jedinstvena. Mnoga elektropri-vredna preduze}a i prakti~no svi po-tencijalni konkurenti EPS-a funk-cioni{u pod sli~nim uslovima,obezbe|uju isti ili sli~an proizvodi usluge (robu), funkcioni{u u istojzakonskoj sredini i koriste istuili sli~nu tehnologiju. Sva preduze-}a koja posluju u konkurentno - pro-izvodnoj sredini koriste strategijusmawewa tro{kova. Kqu~ uspeha ko-ri{}ewem Strategije smawewa tro-{kova je isporuka o~ekivanog nivoaproizvoda potro{a~ima po ceni kojaosigurava odgovaraju}i nivo profi-tabilnosti organizacije.

Kqu~ za zadràvawe vo|stva u ni-skim tro{kovima je wihovo odrà-vawe kada je re~ o isporuci elek-tri~ne energije i usluga na nivoumawem od konkurencije. To predstav-qa stalan izazov, po{to }e konku-rencija predano raditi da joj tro-{kovi budu mawi nego u EPS-u.

Ove konstatacije se ne postavqajukao pitawe posebnih ciqeva koji ko-riste elektroprivredna preduze}a, astvarne razlike su prisutne u strate-giji, na~inu realizacije ciqeva istepenu efikasnosti wihovog rada.Ve}ina preduze}a sa dobrim poslo-vawem poseduje specifi~ne i merqi-ve finansijske ciqeve, zatim opera-tivne, kao i iz oblasti za{tite ì-votne sredine, odnosno zdravstveneza{tite i za{tite na radu.

Finansijski ciqevi EPS-a na ni-vou celog javnog preduze}a prvenstve-no su vezani za profitabilnost, fi-

nansirawe, upravqawe dugovima iupravqawe protocima gotovinskognovca. Operativni ciqevi EPS-arazlikuju se izme|u dve glavne poslov-ne jedinice - proizvodwe energije idistribucije i isporuke energije. Tosu, na primer, ciqevi proizvodweenergije koji su povezani sa koli~i-nom (TWh), kvalitetom (pouzdanostsnabdevawa, smawewe redukcija), tro-{kovima (din/kWh) isporu~enog pro-izvoda, ciqevima iz oblasti za{titeìvotne sredine, zdravstvene za{ti-te i za{tite na radu.

Kada EPS jednom ustanovi ciqeve,

moè se po~eti sa procenom i reorga-nizacijom organizacione strukturekoja je najprikladnija za kompaniju.

Postoje brojni na~ini za organizo-vawe preduze}a kao {to je EPS, ali izrazloga jednostavnosti i jasno}e, pred-laèmo pristup koji se naj~e{}e kori-sti od strane firmi sli~ne veli~ine iunutra{weg diverziteta. Naj~e{}e sekao model organizacije koristi - hol-ding preduze}e. Za{to ovakav model?Model holding skoro se iskqu~ivo ko-risti kada se preduze}e sastoji iz dveili vi{e delatnosti koje upotrebqa-vaju razli~ite tehnologije, proizvodeili usluge i posluju u komercijal-nim/konkurentnim regulisanim sredi-nama ili wihovoj kombinaciji.

EPS se trenutno sastoji iz proizvod-nog dela (proizvodwa ugqa i elektri~-ne energije), distribucije i isporukei verovatno telekomunikacija u ne ta-ko dalekoj budu}nosti. Ove dve delat-nosti - proizvodwa energije i distri-bucija i isporuka, tehnolo{ki se raz-likuju, tako da su i u pro{losti bilaodvojena javna preduze}a, sa posebnimorganizacijama, proizvodima/usluga-ma, finansijskim i operativnimupravqawem. Isto vaì i za telekomu-

nikacije, koje bi trebalo da se formi-raju.

U poslovnim odnosima u okviru hol-ding preduze}a bitno je da postoji zna-~ajna sloboda delovawa.

Sa druge strane, holding preduze}emoè definisati kqu~ne ciqeve,formirati buxet i biti ukqu~eno u po-slovawe preduze}a. Holding preduze}e,tako|e, moè odrediti profit, dok po-jedina preduze}a poseduju potpunu neza-visnost u operativnom i finansijskomsmislu. Ve}ina odnosa izme|u holdingpreduze}a i preduze}a u sastavu nalazise negde izme|u ova dva nivoa.

Vrsta odnosa u okviru EPS holdingatreba vi{e da bude odre|ena procenomrazli~itih faktora koji uti~u na ovajodnos. Na po~etku ovih novodefinisa-nih odnosa, veza izme|u holding predu-ze}a i preduze}a treba da bude ja~a. Sasazrevawem odnosa i ja~awem kqu~nihunutra{wih kapaciteta u obe delatno-sti, taj odnos }e se, tako|e, poboq{ati.Na holding preduze}u je da odlu~i o ja-~ini veze izme|u wega i preduze}a ~la-nica.

Prilikom prodaje EP firmidràve ~esto ostaju ve}inskivlasnik: {alteri EDB

ORGANIZACIONA STRUKTURA EPS-a

Uglobalu, holding preduze}e ne pred-stavqa veliku organizaciju, ~ak i kadasu u pitawu velike kompanije. Veli~i-na umnogome zavisi od tipa i ja~ineveze izme|u holdinga i wegovih predu-ze}a. [to su ja~e veze izme|u ova dva

entiteta, od holding preduze}a se zah-teva ve}e upravqawe ovim odnosima.

Holding preduze}e u principu imablagajnu, finansijsko i pravno ode-qewe, kao glavne svoje organizacije.U zavisnosti od odnosa sa preduze-

UPRAVNA STRUKTURA NA NIVOU

HOLDING PREDUZE]A

FO

TO

: M

. D

OB

RI

]


18

}ima, moè posedovati strate{kokao i operativno planirawe, qud-ske resurse, za{titu ìvotne sredi-ne i sektore za za{titu na radu i zazdravstvenu za{titu. U principu neposeduje inèwering, tehni~ku po-dr{ku ili pogonske aktivnosti.êsto se u velikim elektroprivred-nim organizacijama, pri holdingu,organizuje konsultantska delat-nost. To je posao preduze}a ~lanica.Holding, me|utim, moè preuzeti ioperativne aktivnosti uslovqenespecifi~nostima sistema i zajed-ni~kim interesima ~lanica.

Ukoliko EPS izabere ovu struktu-ru, mora}e da na~ini zna~ajne prome-ne u preduze}ima i, da - kao finalni

oblik - formira preduze}e za proiz-vodwu i preduze}e za distribuciju iisporuku elektri~ne energije. Ve}i-na organizacija sa unutra{womstrukturom sli~nom EPS-u izabralabi ovu opciju. Ali, dugogodi{we po-stojawe sada{wih javnih preduze}a}e mo`da biti te{ko za prevazila-èwe. EPS, tako|e, moè zadràtiorganizacionu strukturu sli~nu po-stoje}oj, uz davawe ve}e nezavisnostii odgovornosti svojim preduze}ima.Ovo je opcija koja je u trenutnoj situ-aciji lak{a za realizaciju. Konsul-tanti imaju du`nost da glavnom ru-kovodstvu EPS-a pruè pomo} u iz-nalaèwu odgovaraju}e organizaci-one strukture.

VLASNI^KA TRANSFORMACIJA

I RESTRUKTURISAWE

koji su elektroprivredu rasprodaliu delovima, pokazala su se veoma br-zo ne tako dobrim potezom.

- U budu}em trì{tu elektri~neenergije na duì rok mo}i }e da op-stanu samo velike firme koje }eimati finansijsku mogu}nost da iz-drè neminovne ve}e fluktuacijetrì{ta. Male firme ne}e imatitu finansijsku snagu i bi}e prodatei kupqene od velikih. Samo intere-sovawe ve}ih elektro - kompanija izregiona za EPS potvrda je da, upr-kos tome {to su velike èle da po-stanu jo{ ve}e, a da bi lak{e izdr-àle trì{nu konkurenciju kojapredstoji i iskoristile prednostikoje daje veli~ina firme, a one suzna~ajne.

- EPS treba prvenstveno reorga-nizovati u profitabilnu i modernufirmu, a tek onda razmisliti da li ikako ga privatizovati. To ne zna~ida izgradwu novih proizvodnih ka-paciteta treba prepustiti samoEPS-u, {to novi zakon defini{e.

Iz iskustva mnogih zemaqa, najgo-ra opcija privatizacije je prodajawenih delova, naro~ito ako se odno-si na prodaju elektrana. Dugogodi-{we iskustvo je potvrdilo, a {to jei danas slu~aj u visoko razvijenimzemqama, da se velika ve}ina opre-dequje za prodaju odre|enog procen-ta firme na trì{tu kapitala, kojije naj~e{}e mawi od 50 odsto vredno-sti. Dràva na taj na~in ostaje duèvremena ve}inski vlasnik, s tim {tou svoj menxment dovodi i predstav-nike partnera.

Proces restrukturisawa Elektropri-vrede Srbije zapo~eo je usvajawem Zakonao energetici, osnivawem Regulatorne agen-cije za energetiku, odvajawem prenosnogsistema u zasebno preduze}e i odvajawemdela non-core preduze}a. Mada je ovo zna-~ajan progres, najva`niji deo posla tekpredstoji, a to je restrukturisawe i po-boq{awe efikasnosti EPS-a. Reformskepromene u regionu, uve}ana konkurencija iizlazak EPS-a na regionalno trì{tepredstavqa veliki izazov i opasnost daEPS izgubi i deo srpskog trì{ta, a osta-lo je veoma malo vremena za promene. Sadruge strane, otvara se mogu}nost da EPSpostane vode}a elektroprivreda u regio-nu, ako se proces reformi i reorganizaci-je obavi u potpunosti i brzo.

U procesu restrukturisawa EPS-a ini-cijalnu ulogu ima vlasnik (dràva) kojitreba da defini{e kqu~ne ciqeve i ruko-vodstvo EPS-a ~iji je zadatak da o~eki-vawa vlasnika (dràve) pretvori u delo. Uovom procesu, a naro~ito u definiciji po-stoje}eg stawa i razvoja strategije EPS-a,neophodno je angaòvati stru~nu konsul-tantsku pomo}, koja bi radila u zajednicisa timom (timovima) EPS-a.

Strategija reformskih promena EPS-a jedefinisawe “slike” kako organizacija tre-

ba da izgleda kada se proces zavr{i i od-re|ivawe kqu~nih merqivih ciqeva kojeEPS mora da postigne da bi se èqena“slika” ostvarila. Ovi ciqevi su “makro”prirode u odnosu na poboq{awe kqu~nihperformansi EPS-a. Postoji vi{e na~inaorganizacije ve}ih preduze}a sa sli~nimuslovima koji postoje u EPS-u, a ovde smopoku{ali da, veoma ukratko, iznesemoglavne karakteristike naj~e{}e kori{}e-nog sistema - Holding preduze}a.

Smatrali smo, tako|e, da je poèqno iz-neti nekoliko osnovnih ~iwenica vezanihza vlasni~ku strukturu EPS-a koja je, pogo-tovo u zadwe vreme, ~esta i kontraverznatema. Poku{ali smo da otvoreno i na jedno-stavan na~in objasnimo da su svojina s jed-ne strane, a restrukturisawe i po-boq{awe poslovne efikasnosti EPS-a sadruge, potpuno odvojene teme i procesi ida nemaju ni~eg zajedni~kog. Jednostavnore~eno, budu}e kupce na trì{tu elek-tri~ne energije ne}e interesovati ni vla-sni{tvo ni organizaciona struktura pro-izvo|a~a, ve} samo cena, pouzdanost snab-devawa i finansijska povoqnost transak-cija, a na proizvodu ne}e mo}i da se prepo-zna proizvo|a~. Mora, stoga, biti prihva-}eno da je neophodno da se restrukturi-sawe EPS-a obavi bez obzira na vlasnika.

Na bazi svetskih iskustava i aktuelneprakse, predloèno je odlagawe procesavlasni~kih transformacija trenutnestrukture, a kao posebno negativno ocewu-je se direktna prodaja delova kompanije.Prioritetan zadatak EPS-a je restruktu-risawe i poboq{awe efikasnosti. Re-strukturisawem i poboq{awem efikasno-sti, uz veoma mala dodatna finansijskasredstva, EPS }e zna~ajno pove}ati konku-rentnost i osigurati trì{te, a samim timi znatno }e pove}ati svoju vrednost.

Ovaj tekst obra|uje samo prvu fazu pro-cesa restrukturisawa i poboq{awa efi-kasnosti. To je samo preduslov za drugufazu operativnog restrukturisawa kojase odnosi na izmene organizacione struk-ture cele kompanije i procese po-boq{awa efikasnosti. Neophodno je dase izvr{i analiza kqu~nih procesa kom-panije - proizvodnih, administrativnih,planirawa i drugih, kao i fokusirawe napoboq{awe procesa rada u smislu kvali-teta, kvantiteta i efikasnosti. Neophod-no je, tako|e, izvr{iti analizu i plani-rawe svakog pojedina~nog posla, {to jekqu~ za sveobuhvatno poboq{awe efika-snosti, a samim tim i za snièwe ceneproizvoda i za poboq{awe konkurentno-sti EPS-a.

Dve faze restrukturisawa

Veoma ~esto se me{aju pojmovi, anaro~ito ciqevi procesa restruktu-risawa i procesa privatizacije or-ganizacije. Neophodno je ponovitida je restrukturisawe proces koji }eorganizaciji omogu}iti finansij-sku profitabilnost, sa poboq{anomoperativnom efikasno{}u. Priva-tizacija je samo oblik vlasni{tva ivlasnik je taj koji odlu~uje da li }eda proda firmu ili ne (u ovom slu~a-ju dràva). A da li je privatizacijaneohodna u ovom trenutku ili ne? Zatako kompleksno pitawe, kqu~no jenekoliko pretpostavki:

- Velike kompanije, koje ~inekqu~ni elemenat vrednosti jedne

zemqe (infrastrukture), a pogotovuako su monopolske prirode, uglav-nom se ne prodaju, a naro~ito ne usitnim delovima, ~ak i u veoma eko-nomski razvijenim zemqama. U dostazemaqa Evropske unije elektropri-vredne kompanije su jo{ u vlasni-{tvu dràve, pa nisu neefikasne,neprofitabilne i neodgovorne pre-ma svojim kupcima.

- Ako zemqa proda sve velike in-frastrukturne firme, koje ~ineosnove privrede zemqe, do}i }e tre-nutak kada }e se o ekonomskoj sudbi-ni zemqe odlu~ivati u konferencij-skim salama svetskih firmi, a ne usamoj zemqi. Iskustva na{ih suseda


19

U svetu, kada je re~ oosnovnim karakteristika-ma elektroprivrednih si-stema vlada veoma velika{arolikost u pogleduupravqawa sistemima, ak-tuelnom statusu privati-zacije, strukturi sistemai na~inu regulacije cenaelektri~ne energije. Ka-rakteristike koje su iza-brane za elektroprivredui koje su kqu~ne za katego-rizaciju date su u nared-nim tabelama (izvor poda-taka World Energy Council-2004. godina):

Po{to su sektori pre-nosa i distribucije pri-rodni monopoli po skorosvim pitawima, osta}epodlo`ni regulaciji ce-na, ~ak i u okviru libera-lizovanog trì{ta. Ovakategorizacija se odnosina uslove na trì{timaproizvodwe i isporuke.

KARAKTERISTIKE ELEKTROPRIVREDNIH ORGANIZACIJA U SVETU

ZAPADNA EVROPA Po{to je ve}ina zemaqa Zapadne Evrope u ~lanstvu EU,

Direktiva Evropske unije o liberalizaciji energetskog tr-ì{ta iz 1996. godine imala je veliki uticaj na razvoj libe-ralizacije elektroenergetskog sektora. Pre usvajawa Direk-tive, jedine zemqe koje su zapo~ele programe liberalizacijebile su Velika Britanija i tri skandinavske zemqe: Finska,Norve{ka i [vedska. Kao rezultat ove direktive, moè se,uglavnom, zakqu~iti da su sve zemqe Zapadne Evrope zapo~e-le programe liberalizacije.

CENTRALNA I ISTO^NA EVROPA/CIECentralna i Isto~na Evropa pretrpele su zna~ajne pro-

mene u liberalizaciji elektroenergetskog sektora jo{ odkraja komunisti~ke vladavine u biv{im zemqama sovjet-skog bloka. Ovaj proces odslikava op{ta kretawa prema

dezintegraciji prethodnih centralisti~kih reìma i us-postavqawu trì{nih principa. Brzina promena u ve}i-ni ovih zemaqa, me|utim, ostaje mala i zavisi od ukupneekonomske snage i uspe{nosti uvo|ewa novih okvira u pri-vrede koje nisu navikle da funkcioni{u na osnovu trì-{nih principa. Ve}ina zemaqa uvela je, me|utim, me|una-rodne nezavisne proizvo|a~e energije. Ove dràve Cen-tralne i Isto~ne Evrope u globalu pokazuju posve}enostprocesima ekonomskog restrukturisawa i liberalizacije,ali u mawem obimu u okviru sektora elektroenergetike. Ukomentar su ukqu~ene samo one zemqe u kojima je zapo~etproces reformi u elektroenergetskom sektoru.

Shodno gore navedenom, privatizaciju i restrukturisawetreba potpuno razdvojiti kao pojmove a tako|e, i kao sa-svim razli~ite i nezavisne procese. U protivnom, samo }euzrokovati zbuwenost, privla~iti nepotrebnu pa`wu izna~ajno umawiti fokus zaposlenih od kqu~nog procesa re-strukturisawa. �

Rade Simovi}Dragomir Markovi}

** *

20


AKTUELNE TEME

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U VLADI SRBIJE POVODOM POSETE NA[E ENERGETSKE DELEGACIJE BRISELU

EPS dobio “blagoslov” Evropske unije� Generalni direktor EPS-a Vladimir \or|evi} rekao je da je u Briselupotvr|eno da su reforme i organizacione promene koje sprovodimo,potpuno uskla|ene sa evropskim direktivama � Ono {to nam se od nekihosporava u Srbiji, u Evropi dobija priznawa, upravo od onih, koji pom-no prate promene u ovom sektoru

[to se ti~eElektropri-vrede Srbije,u Briselu smo

dobili jasnu saglasnost zana~in i dinamiku sprovo-|ewa organizacionihpromena, koje smo oba-vili u posledwih go-dinu i po dana. Jasnonam je potvr|eno da sureforme i organiza-cione promene, potpu-no uskla|ene sa evrop-skim direktivama. Da-kle, ono {to nam se odnekih osporava u Sr-biji, u Evropi dobijapriznawa, upravo odonih, koji pomno pratepromene u ovom sekto-ru. Tehni~ka koncipira-nost celog elektroener-getskog sistema Srbije jetakva da nam omogu}ava dau regionu budemo kqu~nifaktor dostizawa regio-nalne energetske stabil-nosti i to u veoma bliskojbudu}nosti.

Obra}aju}i se predstav-nicima javnih glasila,ovo je istakao Vladimir\or|evi}, generalni di-rektor EPS-a na konfe-renciji za novinare, odr-ànoj 20. decembra u Vla-di Srbije. On je nazna~ioda se kqu~na poruka izBrisela odnosi na form-irawe unutra{weg trì-{ta elektri~ne energije,koje treba da bude deo in-tegralnog regionalnogtrì{ta. To regionalnotrì{te }e biti naravnodeo evropskog trì{ta.I sve to po pravilima EU.

Upravo to je, kako kaè\or|evi}, od izuzetnogzna~aja za Elektroprivre-du Srbije, jer, samo na tr-ì{tu, najpre unutra-{wem, a potom regional-nom i evropskom, EPS mo-

è na pravi na~in davrednuje svoju robu, koja jedanas veoma potcewena.Nezavisna regulatornatela }e formirati tari-fe po metodologijama, ko-je uvaàvaju realne tro-{kove proizvodwe i tr-ì{ne uslove poslovawa.

- EPS pozdravqa takavpristup - rekao je \or|e-vi}. - Bitno je i to da namje u Briselu potvr|eno daje ve}ina elektroprivre-da u Evropi, kao i sve vo-de}e elektroprivrede uzemqama ~lanicama EU,organizovana na na~in nakoji je organizovan i samEPS. A to je i u skladu sanekim na~elnim preporu-kama, ali ne i obavezama,Me|unarodne agencije zaenergetiku.

EPS }e, dodao je \or|e-vi}, da bude izuzetno spre-man na saradwu sa svim ne-

zavisnim organima form-iranim po evropskim di-rektivama i doma}im zako-nima i ne}e da bude ko~ni-ca tim promenama, iako seu nekim medijima, uvek odistih qudi, EPS etiketi-

ra, kao ko~nica prome-nama. Priznawe Evropedokazuje da je EPSpredvodnik u sprovo-|ewu elektroenerget-skih reformi.

Prvi ~ovek EPS-arekao je ovom prili-kom da su ~iwenice ko-je su nam potvr|ene uBriselu jasne. Ve}inaevropskih elektropri-vreda organizovane sukao EPS, reforme se

sprovoede polako i osmi-{qeno deset do 15 godina,a zemqe u kojima je bilodezintegracije elektroe-

nergetskog sistema pono-vo se vra}aju na pre|a{weintegracione oblike, od-nosno povezivawe proiz-vodwe i distributivnihkapaciteta.

- Raduje nas poja{wewestavova koje smo ~uli odevropskih zvani~nika i,na taj na~in, otklonilidileme da li i kako nekestvari treba raditi. Bit-no je, dakle, da EU od nastraì po{tovawe evrop-skih direktiva, a to kako}e elektroprivreda bitiorganizovana i da li }ebiti u dràvnom ili pri-vatnom vlasni{tvu, stvarje svake dràve odnosnovlasnika elektroprivre-de - istakao je na kraju\or|evi}. �

D. Obradovi}

Podse}aju}i prisutne na konferenciji za novinare u VladiSrbije, da je 25. oktobra 2005. godine potpisan Ugovor o form-irawu zajedni~kog energetskog trì{ta jugoisto~ne Evrope,Aleksandar Vlaj~i}, pomo}nik ministra rudarstva i energeti-ke, napomenuo je da su, tokom razgovora u Generalnom direkto-ratu za energiju i saobra}aj Evropske komisije, jedna od kqu~-nih tema bile postavke koje proisti~u iz Ugovora, koji smopotpisali. On je podsetio da taj Ugovor postaje pravno obave-zuju}i dokument onog trenutka kada ga ratifikuje 70 odsto ze-maqa potpisnica i razume se kada ga ratifikuje sama zemqapotpisnica. Kod nas su pripreme za ratifikaciju u toku.

Vlaj~i} je potom rekao da je u Generalnom direktoratu kon-statovano da je energetika Srbije kona~no uhvatila korak i daje potrebno da se poja~a na{e prisustvo u samoj Evropskoj ko-misiji. On je dodao da je ovom prilikom re~eno da mnogo pa`wetreba da posvetimo pripremama za ravnopravan i nediskrimi-natorski pristup na{ih kompanije trì{noj konkurenciji. Ta-ko|e, re~eno je da se otvara i trì{te usluga u energetici ina{ nacionalni interes je da doma}e kompanije, koje imaju vi-soke reference u ovoj oblasti, odràvaju i daqe razvijajusvoju poziciju u Srbiji, ali u celom regionu.

Uskoro ratifikacija ugovora

Ono {to nam se od nekih osporava u Srbiji, u Evropi

dobija priznawa, upravo od onih, koji pomno prate

promene u ovom sektoru - istakao je \or|evi}


21

Ministarstvo rudarstvai energetike moè da budeveoma zadovoqno onim {toje postignuto u domenu na-{eg resora u 2005. godini.Priznawe, koje je stiglokao kruna na{ih napora dasustignemo reformu uoblasti energetike, do{loje iz samog sedi{ta Evrop-ske unije, odnosno od kome-sara za energetiku i sao-bra}aj Evropske komisije,Andrisa Piebalgsa.

Ovim re~ima, RadomirNaumov, ministar za ru-darstvo i energetiku Sr-bije obratio se predstav-nicima medija, na konfe-renciji za novinare, kojaje 20. decembra odràna uVladi Srbije, povodomuspe{no obavqenih razgo-vora sa evropskim komesa-

rom za energetiku i pred-stavnicima generalnog di-rektorata za energetiku isaobra}aj Evropske komi-sije. Ministar Naumov jesmatrao posebno va`nimjasno citirawe nedvosmi-slene poruke komesara Pi-ebalgsa:

“Va{e energetske re-forme se odvijaju u potpu-nom skladu sa onim {tozahtevaju direktive Evrop-ske unije. Za veoma kratkovreme dostigli ste proce-se, koji se u nekim dràva-ma odvijaju duè od jednedecenije. Mi o~ekujemo danastavite dosada{wimtempom i istim pravcem”.

Ovo je, napomenuo je Nau-mov, izuzetno va`no, jer jeotklowena ve{ta~ki stvo-rena dilema da navodno ne

moèmo u evropski ener-getsku zajednicu, ukolikone privatizujemo energet-ski sektor.

- Sada vi{e nemamo ni-kakvih nedoumica oko to-ga. U evropskim uputstvi-ma, odnosno direktivama,takve obaveze ne postoje.Jo{ va`nije je da praksapotvr|uje da postoje dvaravnopravna koncepta vla-sni~ke strukture i da svakadràva ima pravo da izabe-re model energetskih re-formi, kao i vreme na~ini oblik vlasni~ke struktu-re i eventualne privatiza-cije. Obaveza je da taj na{model bude skladu saevropskim direktivama, aono {to smo mi do sadauradili u oblasti enerege-tike u potpunosti je uskla-

|eno s tim propisima inajboqom evropskom prak-som, i to je jasno nagla{e-no i Briselu - rekao je srp-ski ministar energetike.

On je dodao da je evrop-ski komesar u razgovorunaveo da od nas o~ekuje daopravdamo poziciju regio-nalnog energetskog lide-ra, proisteklu iz geo-grafske pozicije i krozdobro razvijenu energet-sku infrastrukturu. Tozna~i da }e morati da senastavi sa ubrzanom dina-mikom reformskih proce-sa i da, istovremeno u svo-jim razvojnim projektima,sagledavamo i interes re-gionalne energetske za-jednice.

- Ono {to smo ve} u~ini-li upravo se odnosi na to i

Energetskereforme nadobrom putu� Ministar Radomir Naumov preneo poru-ku Andrisa Piebalgsa, komesara za energe-tiku i saobra}aj EU, da se na{e energetskereforme odvijaju u potpunom skladu saonim {to zahtevaju direktive Evropskeunije� Moramo nastaviti sa ubrzanomdinamikom reformskih procesa

Velika ulagawa u prenosni sistem imaju za ciq pove}awe pou-zdanosti napajawa potro{a~a, pre svega u Srbiji, kao i pruàweusluga svima, koji èle da pristupe na{oj prenosnoj mreì. Mi tointenzivno radimo i vrlo smo organizovani po tom pitawu i part-neri su ve} izuzetno zadovoqni na{im pristupom poslu. Mislimda, po metodologiji koju primewujemo, zaista predwa~imo u regi-onu - rekao je na konferenciji za {tampu u Vladi Srbije, DraganVigwevi}, generalni direktor Elektromreè Srbije. On je dodaoda je na{ prenosni sistem u centru zbivawa i da ogromne koli~i-ne elektri~ne energije idu preko wega, od zemaqa sa suficitom,u zemqe koje imaju deficit elektri~ne energije. Za takav radEMS je, po re~ima Vigwevi}a, dobio priznawe u Briselu, ali, ia-ko se u ovom pogledu ne zaostaje mnogo za Evropom, ima jo{ dostaobaveza koje treba da se ispune.

- Dobili smo zaista laskave ocene u Briselu i zaista smatra-mo da ako Evropa ima nameru da neke regionalne finkcije dove-de u region jugoisto~ne Evrope, to, po na{em mi{qewu, mora dabude u Beogradu ne samo zbog ovoga {to je istaknuto, ve} i zbogznawa, kojim raspolaèmo. I ranije smo bili prisutni u svim te-lima UCTE i zato se nadam da }e te funkcije regionalnog karak-tera do}i u Beograd, {to bi za Srbiju bilo veoma povoqno - rekaoje na kraju Vigwevi}.

S prenosom predwa~imo i regionu

Sa konferencije za novinare: elektroprivreda u dràvnom ili privatnom vlasni{tvu - stvar svake dràve

22


na{i razvojni projekti uenergetici od interesa su,ne samo za Srbiju ve} i za~itavo na{e okruèwe.Ti projekti na{oj dràvimogu da donesu zna~ajnekomparativne, ali i fi-nansijske koristi, a regi-onu sigurnost i stabil-nost u snabdevawu elek-troenergijom, ali i pri-rodnim gasom. To smo uBriselu jasno prezentova-li. I nama, ali i celomregionu, nedostaju proiz-vodni elektroenergetskipotencijali i gasniinfrastrukturniobjekti. Imamo veo-ma isplative i inve-sticiono primamqi-ve projekte. Oni suva`ni i nama, ali icelom regionu. To jebio onaj tre}i veomavaàn zakqu~ak bri-selskih razgovora.Uvaàvaju}i na{pravac reformi isagledavawa budu}eg raz-voja energetskog sektora,nedvosmisleno nam je re-~eno da }e Srbija, odno-sno na{a energetika, s ta-kvim projektima, mo}i daparticipira u investici-onim fondovima, koji }ese formirati za investi-cije od regionalnog zna-~aja. Da bismo sve toostvarili i uspeli da dokraja sprovedeno zapo~eti

proces reformi, ostajenam jo{ dosta posla - re-kao je Naumov i dodao da jeprva faza reformi ener-getskog sektora zavr{ena.

On je u razgovoru s novi-narima istakao da su srp-ske energetske kompanijeizvr{ile osnovno razdva-jawe delatnosti i to je uEvropskoj komisiji ocewe-no kao uspe{no. Daqe ak-tivnosti u primeni uput-stava, odnosno direktivaEU, treba da budu usmereneka obezbe|ewu nediskri-

minatorskog pristupa tre-}e strane elektroenerget-skoj infrastrukturi. Sa-glasno s tim, naveo je mi-nistar, treba da se oja~auloga regulatorne agenci-je, koja }e da stupi u dejstvosredinom 2006. godine.

- Time }e da po~ne uvo-|ewe tarifa, koje odraà-vaju tro{kove po princi-pima i metodologijama je-dinstvenim za sve ~lanice

potpisnice Ugovora o je-dinstvenom energetskomtrì{tu. Komesar Evrop-ske komisije je posebnonaglasio potrebu transpa-rentnosti svih aktivno-sti u prelaznoj fazi kaotvatawu trì{ta. Tre-nutne aktivnosti energet-skih kompanije i resornogministarstva su usmerenena formirawe modela tr-ì{ta, koje je specifi~-no za svaku zemqu i za sva-ki region posebno, a kra-jwi ciq je postizawe

stvarne trì{ne cenei jedinstvenog regula-tornog trì{nogokvira. Trì{ne cene}e, po prirodi stvari,da privuku tre}u stra-nu da uloì novac uelektroenergetske ka-pacitete. Tako formi-rana cena je, po pozi-tivnom iskustvu ze-maqa EU i preduslovza svrsishodnu upotre-

bu elektri~ne energije idostizawe standarda ener-getske efikasnosti ze-maqa ~lanica EU - rekaoje Naumov.

Zna~ajan deo razgovora uBriselu, bio je posve}en isocijalnom aspektu uspo-stavqawa trì{nih cenaelektri~ne energije. Tu je,kao praksa nazna~en meha-nizam ciqanih subvencijaradi za{tite ugroènih

socijalnih grupa gra|ana,{to je saglasno i s ciqe-vima strategije odrìvograzvoja u domenu socijalnepravde. To, kako obja{wa-va ministar Naumov, zna-~i uspostavqawe mehani-zama, koji precizno {titeugloène grupe, ali se ti-me bave dràvne institu-cije, a ne energetske kom-panije.

- Iz svega moèmo da za-kqu~imo da je interes srp-ske energetike da se pot-puno ukqu~i u zajedni~kotrì{te Evropske unije,kao deo procesa sveukup-nog pridruìvawa, koji,naàlost, kod nas zaostajeza energetskim integraci-jama. Nacionalni interesSrbije je jaka nacionalnakompanija, koja je spremnaravnopravno da konkuri-{e na formiranom trì-{tu, ali i da iznese pro-ces tranzicije i obezbediprioritetan ciq, a to jesigurnost snabdevawaenergijom i to ne samo ugranicama Srbije, ve} i uregionu. Da bi se to po-stiglo, dràva treba daobezbedi trì{ne usloveposlovawa i za sada{we iza budu}e energetske su-bjekte - istakao je na krajusvog izlagawa ministarNaumov. �

Dragan Obradovi}

Za veoma kratko vreme dostigli ste procese, koji seu nekim dràvama odvijaju

duè od jedne decenije - re~i su evropskog komesara

za energetiku i saobra}aj

*

*

“Briselska delegacija” na

konferenciji zanovinare: re{ene

va`ne dileme organizacije

na{e energetike

23


Op{ta konfuzijaoko nekih savet-nika za EPS,ovih dana pri-

li~no je uskome{ala jav-nost. Me|unarodne finan-sijske institucije, rade}iono {to su naumile, pri-premaju javnost za ono {totek treba da usledi, a u tomeim zdu{no poma`u pojedi-ni predstavnici Vlade Sr-bije koji najavquju te savet-nike. Iako izgleda da neo-bav{teni te{ko mogu daspoznaju ko tu {ta radi, ~i-ni se da nejasno}a i nematoliko. Tim pre {to medijive} pi{u da promoter savet-nika za EPS, koji }e bitiobezbe|en preko Svetskebanke, Miroqub Labus,uskoro odlazi na visokufunkciju upravo u tu Svet-sku banku.

Me|u elektroprivredni-cima krajem decembra, naj-ve}u reakciju izazvala jeupravo izjava MiroqubaLabusa, potpredsednikaVlade Srbije. On je u vi{enavrata kritikovao menad-`ment EPS-a, a posebno naZimskom savetovawu o eko-nomskoj politici zemqe u2006. godini, na Ekonom-skom fakultetu u Beogradu.Najavquju}i strate{ke sa-vetnike za NIS, Telekom i

EPS, Labus je rekao da jerukovodstvo glavna prepre-ka daqe modernizacijeEPS-a, odnosno za wegovootvarawe ka privatnom sek-toru. Na stranu to {to jeargumentuju}i tu tvrdwu,pome{ao neke pojmove i po-redio distributivne gubit-ke EPS-a sa gubicima uprenosu susednih sistema.Jo{ neke neta~nosti potvr-|uju da je sve to mo`da po-sledica i lo{ih save-ta, koje je dobijao. La-bus je daqe napomenuoda ne misli na priva-tizaciju termoelek-trana, a pogotovo nehidroelektrana... UEPS-u je konstatova-no da je nepomiwawedistribucija, jo{ je-dan konkretan dokazda je pravi ciq tihkritika prema EPS-u,sprovodjewe konceptaizdvajawa a potomprodaje distribucija.Sli~ne teze su ve} mogle dase pro~itaju u izjavama ne-kih emisara svetskih fi-nansijskih institucija.

Vlada Srbije je prihvata-ju}i jedan uslovqeni kre-dit od 55 miliona dolara zafinansijski sektor, u “pa-ketu” prihvatila i da sesprovede tender za izbor

strate{kog savetnika zaEPS, odnosno usvojila jeuslove za raspisivawe ten-dera i to, kako je izjavioLabus, u saradwi sa Svet-skom bankom i Evropskomagenciju za rekonstrukciju(EAR). Savetnik, koji budeizabran na tenderu, mogaobi posao, kako se navodi, dazapo~ne ve} u februaru2006. godine i da ga okon~aza godinu i po dana. Evrop-

ska unija, u sklopu CARDSprograma, dodelila je sred-stva u iznosu od tri milio-na evra za pru`awe tehni~-ke pomo}i u procesu re-strukturirawa energetskogsektora Srbije. Ta sredstvaplasirana su preko EAR-a.Najve}i problem je bio {tose u tom zadatku, izmedju re-dova, nazirala mogu}nost

razdvajawa proizvodnih de-lova EPS-a i distribucijaelektri~ne energije i to nesamo funkcionalno, ve} i urazli~ite kompanije. Biloje tu i nekih drugih, dosta~udnih, zamisli, pa su sequdi iz EPS-a zahvalilina takvoj pomo}i i “pred-met” prosledili resornomministarstvu. Iz EAR-a jestiglo i obja{wewe da onine bi da polemi{u sa qudi-

ma iz EPS-a, ve} }es vlasnikom, {to}e re}i predstav-nicima vlade, osvemu da se dogovo-re. I dogovorilisu se. Miroqub La-bus je to potvrdio,preciziraju}i daizabrani savetnik,treba da ponudi re-{ewe o strategijirazvoja celogEPS-a i kakvo tre-ba da bude u~e{}e

privatnog sektora u celomovom procesu.

Odmah za Labusom, neko-liko dana kasnije, jedanprivatni sajt blizak zago-vornicima koncepcije raz-dvajawa i brze privatiza-cije EPS-a, po~iwe medij-sko razja{wavawe uloge sa-vetnika. Prvo razgovara saDejvidom Kenedijem, stari-

IZA KULISA BESPLATNIH STUDIJA RESTRUKTURISAWA

Savetnici sa doma}imzadatkom� Donacija od tri miliona evra obezbe-di}e konsultante i savetnike za budu}-nost EPS-a koji su po jednima strate{ki(Miroqub Labus), po drugima privati-zacioni (Predrag Bubalo) a po tre}imasamo finansijski savetnici (RadomirNaumov) � Pritisci preko medija, diri-govani su od nekih interesnih grupa, ko-je ispipavaju na{u odlu~nost da sprove-demo Zakon o energetici i Strategijurazvoja energetike, smatra ministar Na-umov

Rukovodstvo je najve}a preprekaza modernizaciju EPS-a i

privla~ewe stranog kapitala,tvrdi Miroqub Labus, porede}i

distributivne gubitke EPS-a sa gubicima u prenosu susednih

elektrosistema

*

*

Miroqub Labus: Poslovodstvo EPS-a ko~nica privatizaciji


24

jim energetskim ekonomi-stom Svetske banke koji iz-javquje da izabrani savet-nik, mora da predloì irazli~ite modele uvo|ewaprivatnog sektora u elek-troenergetiku Srbije - dali kroz koncesije, prodaju,ili izlaskom na berzu.Privatni sektor, kako jerekao, ne}e do}i sutra, aliSvetska banka radi s Vla-dom Srbije, kako bi onarazumela na koji na~in i

kada privatni sektor moèda pomogne. On je ovom pri-likom rekao da i ministarza rudarstvo i energetikuRadomir Naumov shvata daprivatni sektor moè dadonese korist, ali samo po-stavqa pitawe vremena ka-da }e to da bude. Odnosno,objasnio je Kenedi, Nau-mov, verovatno misli da totreba da se dogodi kasnijenego {to Svetska banka mi-sli. A to }e se ustvari desi-ti, naglasio je Kenedi, br-è nego {to to misli mi-nistar energetike?!

ûv{i tu izjavu ministarNaumov se zapitao kako go-spodin Kenedi moè da ~i-ta wegove misli!

Ko }e ga znati: ima ~ovek,vaqda, nekakve natprirod-ne sposobnosti. To bi musvakako bilo od velike po-mo}i za procenu zbivawa naovim na{im prostorima.

Pomenuti sajt se ondaobra}a Janu Braunu, rukovo-diocu programa u sektoru

energetike Evropske agen-cije za rekonstrukciju. Onpoku{ava da otkloni nekenedoumice i napomiwe daje bilo puno nerazumevawazna~ewa termina “funkci-onalnog razdvajawa razli-~itih energetskih delatno-sti”. Uzrok tome su, kako jenavedeno, delom i lo{iprevodi. Funkcionalnorazdvajawe, rekao je, ne zna-~i da EPS treba da budepravno podeqen na dva ne-

zavisna preduze}a - za pro-izvodwu i distribucijuelektri~ne energije, doda-ju}i da se u nekim tekstovi-ma tvrdi da je upravo to na-mera EAR-a, {to ne odgova-ra istini. Direktiva zahte-va finansijsko razdvajawedelatnosti proizvodwe idistribucije elektri~neenergije i pomo} EAR-aEPS-u treba da omogu}iuspe{an zavr{etak funk-cionalnog razdvajawa, {tokako je ponovio Braun, nezna~i pravno razdvajaweEPS-a na dva preduze}a!

E, da su to rekli pre bar{est meseci i da su to na-pisali, svega ovoga ne bibilo.

S tim u vezi 25. decembrau Ve~erwim novostimaoglasio se i Predrag Buba-lo, ministar za privredu uVladi Srbije i na pitawe{ta je sa privatizacijomjavnih preduze}a odgovo-rio je:

“Proces je otvoren sa

NIS-om, a slede}i je EPS.Za EPS }e vrlo brzo bitiraspisan tender za privati-zacionog savetnika i on }eimati zadatak da uradipredlog strategije, a onda}e se to daqe pa`qivo od-meravati”.

U opticaju su, dakle, ra-zni ternimi: strate{ki sa-vetnik, privatizacioni sa-vetnik, finansijski savet-nik... Dakle, Labus pomiwestrate{kog, Bubalo priva-

tizacionog a Naumov, citi-raju}i projektni zadatak,tvrdi da je re~ o finansij-skom savetniku. A, EPS, ne~ekaju}i druge, odlu~uje samda angaùje konsultanta uvezi sa ukqu~ivawem pri-vatnog kapitala i ostalimpitawima kojima }e se ba-viti i onaj pomenuti kon-sultant. Taj EPS-ov kon-sultant bi, upro{}eno re-~eno, trebalo da razmotri,privatizacionu strategijuEPS-a, sagleda i predloìre{ewe odnosno strate-{kog partnera za “Koluba-ru B” i predloì {ta daqesa “Panonskim elektrana-ma”.

Ima tu, zna~i, raznih sa-vetni~kih kombinacija. Nanedavno odrànoj konfe-renciji za novinare u Vla-di Srbije, zna~ajan dopri-nos razja{wewu celog ovogzame{ateqstva dao je mini-star Naumov, koji je jo{ ra-nije, u vi{e navrata ista-kao da se resorno ministar-

stvo nikada nije protiviloprivatizaciji u energet-skom sektoru, ali da mini-starstvo nije za rasprodajudelova EPS-a. Naumov jepotvrdio da se, u posledwevreme, kod nas naslu}uju di-sonantni tonovi u vezi sapripremama za promenu vla-sni~ke strukture u energet-skom sektoru, kao i da setom prilikom koriste ne-precizni termini.

- Nigde nije bilo re~i nio privatizacionom niti ostrate{kom savetniku. Is-kqu~ivo u okviru jednogprojekta vezanog za dobija-we kredita Svetske banke uiznosu od 55 miliona dola-ra, koji nema nikakve di-rektne veze sa energetikom,govori se da je kqu~ni ciqrestrukturirawe EPS-a ipriprema za mogu}e privat-no u~e{}e. Tu doslovno pi-{e da }e se angaòvati fi-nansijski savetnik (ne pri-vatizacioni ni strate{kisavetnik), koji bi trebaloda sa~ini odre|ene prepo-ruke, koje }e razmatratiVlada Srbije, a u vezi safinansijskom konsolida-cijom EPS-a, restrukturi-sawem i ostalim. Mi smo sedogovorili da finansijskisavetnik za EPS treba darazmotri razli~ite opcijeza u~e{}e privatnog sekto-ra u energetici. To su ra-zni ugovori o upravqawu, oinicijalnoj javnoj ponudi,prodaji akcija... Taj finan-sijski savetnik mora da sedrì na{ih zakona i na{eStrategije energetskog raz-voja i da, ukoliko se pojavimogu}nost i potreba za u~e-{}em privatnog sektora totreba da razmotri, ali tekkada budu ispuweni uslovi,koji su u skladu sa najboqompraksom ustanovqenom u ze-mqama u tranziciji. To iz-iskuje zna~ajan napredak urestrukturirawu EPS-a i urazvoju na{eg regulatornogokvira. Taj proces, zahtevavrlo ozbiqan pristup - re-kao je Naumov, nagla{avaju-}i da u~e{}e privatnog ka-pitala treba posmatratikao sredstvo za poboq{awerezultata energetskog sek-tora i da privatizacija ni-kako ne sme da bude sama se-bi ciq. To je, kako je naveo

Radomir Naumov: Kupovina pojedinihdelova EPS-a dobar

posao za kupce alilo{ za Srbiju

Predrag Bubalo: Za EPS }e vrlo brzo biti raspisantender za privatizacionogsavetnika

Za Elektroprivredu

Srbije ova godina je pri-

lika za obeleàvawe

svojevrsnog jubileja -

istina neslavnog: zao-

kruèno je petnaest godi-

na poslovawa s gubicima.

A ne vidi se kraj nenorm-

alne situacije u kojoj se

roba, konkretno elek-

tri~na energija, prodaje

ispod proizvodne cene.

Treba li podse}ati da je

na startu tog perioda,

1991. godine, elektri~na

energija imala tzv. pari-

tetne cene, boqe re~eno

iste kao u pet evropskih

zemaqa sa kojima je pore-

|ena, po tada{wem zva-

ni~nom kursu. Po ekonom-

skim zakonitostima EPS

je zreo za bankrot, ali

zbog propisa, zna~aja i

karakteristika elek-

tri~ne energije ne moè

se likvidirati. Svi zna-

mo da je osnovni uzrok,

ako ne i jedini, gomilawa

gubitaka u nivou cena i

“silovawu“ trì{nih za-

kona, ali nadle`ni tu

~iwenicu gotovo i ne po-

miwu. Istrovremeno, ve-

oma su motivisani da za-

meraju i kritikuju, pa i

da pri{ivaju raznovrsne

etikete rukovodstvu i za-

poslenima.

Nau~no dru{tvo ekono-

mista i Ekonomski fa-

kultet iz Beograda, po

obi~aju, pred kraj godine,

odràvaju savetovawe o

ekonomskoj politici za

slede}u godinu, koju pri-

prema Vlada Srbije. Tim

povodom Miroqub Labus,

potpredsednik Vlade tu-

ma~io je nedavno ekono-

mistima {ta nas ~eka u

2006. godini. Po wegovi-

ma re~ima, obuzdavawe

inflacije je prioritetni

ciq. Ako se, me|utim, iz-

dvoje poruke energetici

za narednu godinu - mnogo

je razloga za podozrewe i

strah! Citati iz tog izla-

gawa posve}eni energiji

govore sve, boqe od bilo

kog prepri~avawa.

“Olak{avaju}u okol-

nost po o~uvawe makroe-

konomske stabilnosti

predstavqa ~iwenica da

je jednokratni udar na

rast cena, zbog uvo|ewa

poreza na dodatu vred-

nost u 2005, pro{ao. Ne

o~ekuje se rast cena

energenata, ali treba ra-

~unati sa rastom kamata

na svetskom trì{tu ka-

pitala... industrijska

proizvodwa }e ove godi-

ne ostvariti minoran

rast... bez promena u jav-

nim preduze}ima u 2006.

godini Srbija ne moè da

ra~una na strane inve-

sticije... o~ekuje se stra-

te{ki savetnik za tele-

komunikacije, za NIS i

EPS... rukovodstvo je gla-

vna prepreka daqe mo-

dernizacije EPS-a, odno-

sno za wegovo otvarawe

ka privatnom sektoru...to

ne zna~i privatizaciju

termoelektrana, a hidro-

elektrana verovatno ni-

kada. Neophodni su nam

novi proizvo|a~i energi-

je, nove termoelektrane i

male hidroelektrane.

Postoji mogu}nost da se

izgradi 300 malih hidro-

elektrana, ali EPS to ne-

}e da dozvoli. Jedino

{to traè to je cena

struje. Slaèm se da je

postoje}a cena struje ni-

à od trì{ne, ali 14

odsto struje EPS gubi, a

oko milijardu dolara za

unapre|ewe sistema sto-

ji neiskori{}eno.“

Ekonomska teorija kaè

da su cene sublimacija

svih aktivnosti, a poslo-

vawe pokazateq uspe-

{nosti svake robe i sva-

ke delatnosti. Za elek-

tri~nu energiju, dakle,

plod rada desetina hi-

qada zaposlenih, kori-

{}ewa tehnologija, ure-

|aja i ma{ina i dotura

robe korisnicima, tj. kup-

cima. Ako EPS ve} 15 go-

dina beleì gubitke, kao

rezultat svog rada, a pot-

predsednik se “slaè“

da su cene ispod trì-

{nih, golim okom se vidi

gde je problem i kako ga

re{iti. Ignorisawe tr-

ì{ta, administrativno

propisivawe cena i ru-

èwe rukovodstva i za-

poslenih nisu na~ini

ozdravqewa EPS-a.

Ekonomistima je, uosta-

lom, jasno da se prava

vrednost elektri~ne

energije mora platiti;

bilo oporezivawem svih

gra|ana, tj. dotacijama iz

buxeta, bilo zaostajawem

u razvoju tj. nesta{icama

i redukcijama. Razlika je

bitna - kad su cene trì-

{ne, svako pla}a ono {to

koristi i vodi ra~una ko-

liko }e potro{iti; kad

su administrativne {te-

di{e pla}aju i za rasip-

nike. �

Dragan Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Novogodi{wa porukaministar, veoma jasno i na-pisano i zato su uzroci ra-znih istupa u vezi s tim,ovih dana, ili posledicaneupu}enosti i nedovoq-nog poznavawa same mate-rije, ili ne~eg drugog.

I ba{ posle nekolikodana ministar Bubalo je uonom intervjuu opet pome-nuo privatizacionog sa-vetnika.

U nedavnoj izjavi za ne-deqnik NIN, ministarNaumov je naveo da je pro-blem u tome {to resornoministarstvo nije za ras-prodaju elektroprivrede ida je to sada problem zamnoge, koji se nadaju da }emo}i da kupe delove EPS-a: neku distribuciju ilielektranu. Ministarstvo,podvukao je Naumov, nije zatakvu privatizaciju, jer jeto dobar posao za kupca, ajako lo{ za Srbiju, srpskuenergetiku i samo javnopreduze}e. On se pozvaoovom prilikom i na isku-stvo dràva, koje su proda-le svoje distribucije i od-mah se suo~ile sa proble-mima i precizirao da me|u-narodne finansijske in-stitucije ne uslovqavajuprivatizaciju EPS-a.

- Pritisaka ima putemmedija, koji su dirigovaniod nekih interesnih grupa,koje na taj na~in ispipava-ju na{u odlu~nost da spro-vedemo dva kqu~na pravna irazvojna dokumenta, Zakono energetici i Strategijurazvoja energetike. U Zako-nu je jasno i precizno sa-gledan plan reorganizaci-je i budu}i izgled EPS-a, au Strategiji razvojni pla-novi srpske energetike.Mo`da se to kosi sa ne~i-jim interesima, ali ovoMinistarstvo rudarstva ienergetike se zalaè zasrpsku energetiku, a ne zanekog, ili ne{to drugo re-kao je Naumov.

Eto, poku{ali smo naovaj na~in da sumiramosve va`nije detaqe i izja-ve u vezi sa savetni~komhalabukom, kada je EPS upitawu, a zakqu~ke, pret-postavqamo, nije te{koizvu}i. �

Dragan Obradovi}

IL

US

TR

AC

IJA

: M

AR

TI

N T

RE

BO

TI

]


26

ElektroprivredaSrbije upozorava -potro{wa elek-tri~ne energije u

hladnim danima je ~ak za10 odsto ve}a od o~ekiva-ne, a u “normalnim” dani-ma za tri do {est odsto ve-}a nego u isto vreme pro-{le godine. Doma}a pro-izvodwa ne}e mo}i da pod-miri potrebe, pa ni uvoz,ukoliko se rast ne zausta-vi, ne}e mo}i da spre~iredukcije. Ova upozorewa,javnost u Srbiji, pa ivlast, shvatila je kaopretwu EPS-a, koji na-

vodno vr{i pritisak navladu da odobri posku-pqewe.

Suo~eni sa ~iwenicamaEPS-a, ali i pravim me-dijskim i politi~kim na-letom na jedno od najva-`nijih srpskih preduze}a,mi, graditeqi EPS-a*: Ra-divoje Markovi}, dipl.in`., gen. dir. ZEPS-a,Miroslav Jovanovi}, dipl.in`., zamenik gen. dir.ZEPS-a, i graditeq HEZvornik, Bajina Ba{ta i\erdap, Sini{a ]iri},dipl. ek., pomo}nik gen.dir. ZEPS-a, Boìdar Ra-dunovi}, dipl. ek., dir. Ko-sovskih TE, @iva Topa-

lov, dipl. in`., direktor igraditeq HE \erdap iLimskih HE, VladislavMo~nik, dipl. in`., gra-diteq i direktor TE N.Tesla, prof. Mihajlo Go-lubovi}, dipl. in`., krea-tor i graditeq prenosnogsistema ZEPS-a, Stani{aPaunovi}, dipl. in`., gra-diteq i direktor HE \er-dap, dr Vladimir @ivano-vi}, dipl. in`., direktor uKostolcu, obra}amo se jav-nosti, jer èlimo da uka-èmo za{to je Srbija da-nas u ovoj situaciji i {tatreba da se preduzme da vi-{e nikada ne strahujemo odredukcija i mraka.

Uvereni smo da je EPSmnogo toga u~inio da namobezbedi dovoqno elek-tri~ne energije, {to po-tvr|uje ostvarivawe godi-{wih planova pre roka iobarawe proizvodnih re-korda u elektranama. No-vac ulagan u elektrane ina kopove urodio je plo-dom.

Ali, decenije neula-gawa u EPS, u koji su ne-kada investirane mili-jarde dolara, ostavile suposledice. Energetskablokada zemqe, hiperin-flacija, stalna inflaci-ja, agresija i bombardo-vawe NATO-a, obnova

APEL STRU^WAKA ELEKTROPRIVREDE JAVNOSTI SRBIJE

Svetlost ili mrak� Kako je mogu}e da se u Srbiji prodaje najjeftinija elektri~na energija u Evropi,iako EPS tu robu proizvodi sa istim ma{inama sa kojima je proizvode oni ~iji jekilovat-sat nekoliko puta skupqi od EPS-ovog? � Od 1990. u Srbiji nije proradionijedan novi energetski objekat koji bi podmirivao ili bar pratio rast potro{we

DRUGI PI[U

U vreme razvoja Elektroprivrede kao dràvnog prioriteta nikli mo}ni kopovi ugqa: kop “Poqe D”


27

prenosnog sistema bez do-voqno novca, propast ve-likih dru{tvenih potro-{a~a energije, pad ì-votnog standarda, a ondai prestanak izgradwe bi-lo kakvih novih kapaci-teta.

Ve} 15 godina EPS negradi nove centrale i rud-nike ugqa. Nedostaju-}u energiju sve vi{euvozi iz inostran-stva. No, i vlast ilivlasnik nije u po-trebnoj meri u~inioda spre~i tu razvojnukatastrofu elektro-privrede i wen be-smislen ekonomskipoloàj. Besmislen,jer gde se to u~i kupo-vina robe po vi{oj iprodaja po niòj ce-ni, kao {to sada ~i-ni EPS sa uvoznomenergijom?

Ili, kako je mogu}e dase u Srbiji prodaje naj-jeftinija elektri~naenergija u Evropi, iakoEPS tu robu proizvodi saistim ma{inama sa koji-ma je proizvode oni ~iji je

kilovat-sat nekoliko pu-ta skupqi od EPS-ovog?

Takav apsurd je nezami-sliv u trì{noj ekonomi-ji, a u EU nedopustiv.EPS je od 1970. do 1990.bio najboqa firma u Sr-

biji i ovom delu Evrope.Moglo je da se meri sa naj-boqim evropskim elek-troprivredama.

Posle (zlo)upotrebqa-vawa u politi~ke svrhe, uposledwih 15 godina, paoje na izuzetno niske gra-ne. Sunovrat po~iwe 1991.progla{avawem ZEPS-a

odnosno ZEP-a javnim, dr-àvnim preduze}em, o ko-me “brigu” treba da vodinovi vlasnik i osniva~,dràva.

Mi, koji smo svoju mla-dost, znawe, a potom i naj-

boqe godine, ugradili usrpsku elektroprivredu,stvaraju}i od we modernuevropsku kompaniju, saàqewem konstatujemo dase i posle promene vlastivlasnik nedoma}inski po-

na{a prema elektropri-vredi.

One koji duè pamtepodse}amo da je zbog nedo-statka proizvodnih i pre-nosnih kapaciteta u na-{oj republici (zbog Rezo-lucije IB-a) sve do 1968.Srbija bila u redukcija-ma. âk 30 odsto potro-

{we je moralo da bu-de smawivano, kakobi se potro{wa iz-jedna~ila sa proiz-vodwom.

Tada{wi ~elniqudi elektroprivre-de, uz veliku pomo}dràve, koja nije bi-la vlasnik kao sada,donose odluku dapo~ne izgradwa ve-like i mo}ne elek-troprivrede, koja po-tro{a~e nikada ne}eostavqati u mraku.Ciq je bio da Srbija

postane veliki izvoznik,a ne kao do tada velikiuvoznik elektri~ne ener-gije (35 do 40 odsto potre-ba je uvozila).

Razloga za optimizam jebilo - ugaq i vodni resur-

si bili su garancija da }eSrbija, uz sopstvene pri-rodne i stru~ne potenci-jale, osigurati dovoqnoelektri~ne energije zarazvoj privrede i prospe-ritet stanovni{tva.

Za izgradwu moderneelektroprivrede u perio-du od 1965. do 1985. izdva-jano je oko tri odsto naci-onalnog dohotka, odnosnou proseku oko 400 milionadolara godi{we.

Cene za potro{a~e subile relativno ekonom-ske i omogu}avale su elek-troprivredi da, uz pome-nuta izdvajawa, i samaulaè u sopstveni razvoj,u studije i istraìvawaenergetskih potencijalaSrbije.

Dakle, dràva je odlu~i-la - razvoj elektroprivredeje prioritet. Zahvaquju}itakvoj politici dràve ipregala{tvu, izgra|eni supovr{inski kopovi ugqasa kapacitetom od 40 mili-ona tona godi{we proiz-vodwe, termoelektranesnage 4. 300 MW (megavata)i hidroelektrane snage 3.200 MW ( Zvornik, LimskeHE, Bajina Ba{ta, \erdap1 i 2, Vlasinske HE i HEPirot).

Nabavna vrednost osno-vnih sredstava ZEP-a(Zdruène elektropri-

vrede) krajem osamdesetihgodina bila je vi{e od 20milijardi dolara! Srbijaje imala elektroprivreduza ponos. Toliko o bli-skoj pro{losti elektro-privrede.

[ta je va`nije: dodvoravawe glasa~ima, nude}i im danas jevtinu struju, kako bi se

o~uvala jednocifrena inflacija(mrak koji }e sutra da usledi

kao da nije bitan), ili vo|ewe odgovorne dràvne energetske

politike?

Novac od donacijapokrio samo sanaciju objekata:TENT

28


Pre petnaestak godinapo~elo je uru{avawe elek-troprivrede, kada je naro-du jasno poru~eno: Srbijaima struje toliko da moèda se rasprodaje po cenamadaleko od realnih.

Posledica na koju sumnogi upozoravali, kao{to ~ine i sada - neracio-nalna potro{wa iznadproizvodnih mogu}nostiEPS-a koja vodi u reduk-cije.

Posle 2000. velikih do-nacija u elektri~noj ener-giji i korekcije cene i ta-rifnog sistema, pre svegapod pritiskom donatora,smawuje se potro{wastruje za grejawe.

Uz pomo} donacija ikredita obnovqeni su ka-paciteti, pre svega, zaproizvodwu elektri~neenergije. Ali, opet dola-zi do velikog obrta u sud-bini EPS-a. Opet smosvedoci poigravawa sanajve}im i najzna~ajnijimnacionalnim resursom.

Srbija ima novu strate-giju razvoja energetike.Me|utim, vlada skoro ni-{ta ne ~ini da se realizu-

je taj krunski energetskidokument koji je donelaSkup{tina.

Nema razvoja elektro-privrede, jer vlada neodobrava cenu koja }e omo-gu}iti taj razvoj. Posled-wi sredworo~ni plan raz-voja ZEP-a donet davne1977. bio je posledwi raz-vojni plan u kome su ta~nonazna~eni objekti kojetreba izgraditi do 1990.Za{to?

Pa, EPS ne moè da sa-~ini bilo kakav finan-sijski aran`man za grad-wu novih kapaciteta, jer uprihodu sa ovom cenom ne-ma ni mrvice za nove elek-trane i rudnike.

Kako se ni dràva ne za-duùje da bi gradila elek-trane, rudnike i prenos,jasno je da vlasnik smatrada investicije u elektroe-nergetiku nisu dràvniprioritet.

Na{e iskustvo i znawegovori suprotno - te inve-sticije su pokreta~ celeprivrede, smawuju ener-getski deficit, uvoznu za-visnost...

Zbog takvog odnosa vla-

snika prema EPS-u, od1990. u Srbiji nije prora-dio nijedan novi energet-ski objekat koji bi podmi-rivao ili bar pratio rastpotro{we i to pre svega udoma}instvima, jer je pri-vreda donedavno imalapad potro{we.

Primera radi, 1990. go-dine dnevna maksimalnapotro{wa struje u zim-skim mesecima iznosilaje 108 miliona kWh, a u2004. blizu 150 miliona.

Odgovorno tvrdimo -ako {to pre ne po~nu ula-gawa u kopove ugqa, noveelektrane, prenos... Sr-bija }e biti u velikimelektroenergetskim pro-blemima. Srbija }e opetpostati najve}i uvoznikelektri~ne energije u re-gionu, uz veliki rast uvo-za sve do 2012. Ukupanuvoz do tada bi mogao dadostigne neverovatnihdesetak milijardi kilo-vat-sati, u vrednosti odgotovo pola milijardeevra! Gde }e Srbija da na-|e toliko para za uvozstruje i gde da na|e tustruju?

Redukcije, koje }e bitijedino sredstvo za ograni-~avawe potro{we, kao1968., spre~ava}e bilo ka-kav razvoj privrede.

Posle 2000. EPS je do-bio donacije u vrednostioko 400 miliona evra ioko 200 miliona evra kre-dita za sanaciju elektroe-nergetskog sistema. Svedonacije je iskoristiobez ikakvih primedbi do-natora. Rezultat - rekordiu termoelektranama.

Taj novac mogao je da po-mogne u sanaciji, ali ne iu izgradwi novih objeka-ta. Sa toliko novca ne mo-è da se izgradi ni 60MW, a Srbiji je potrebnonekoliko puta vi{e.

Stru~ni kadrovi napu-{taju EPS. Prvi talas jeposledica stihijnog “~i-{}ewa” nepodobnih posleoktobarskih promena, gdese nije gledalo na stru~-nost, ve} na partijsku pri-padnost. Odlazak se na-stavqa zbog zamrznutih za-rada u javnim preduze}i-ma, kada nema novca ni zastimulacije najboqih. Toje opasna pojava.

Poigravawe sa najve}imi najzna~ajnijim

nacionalnim resursom:HE “Bajina ba{ta”

29


Nedostatak stru~nog ka-dra sada postaje limiti-raju}i faktor ne samo raz-voja, ve} i funkcioni-sawa elektroprivrede.Mladi stru~waci, pri-pravnici, ne dolaze uEPS na pripravni~kuplatu od dvadesetak hiqa-da dinara.

Da podsetimo - do 1989.odnos prose~nih zarada uprivredi i elektroprivre-di bio je 1: 2,35 a danas je 1:1,34. Dakle, prose~na platau firmi koja prebacuje sveplanove i koja omogu}avafunkcionisawe dràvesamo za 34 odsto je ve}aod proseka gotovoumrtvqene srpske pri-vrede. Zbog toga stru~-waci iz EPS-a odlaze ustrane firme.

Pitawe svih pitawajeste - cena elektri~neenergije, odnosno po-kretawe razvoja srpskeelektroenergetike ko-ja, iako ima izvanredneproizvodne rezultate, neuspeva da prodajom svojerobe podmiri sve tro{ko-ve (plate zamrznute, sveostalo ide gore), niti dabilo {ta novo izgradi.

Politi~ari svih boja,po~ev od 1990, elektropri-vredu tretiraju pre svegakao instrument vo|ewa so-cijalne politike, a ne kaoinstrument razvojne poli-tike. Paritet cene strujeprema drugim energentimaje u stalnom padu.

Posledica takvog pri-stupa - neracionalna po-tro{wa, koja se ne moèobuzdati apelima, odno-sno sve ve}i uvoz i to povi{im cenama od onih pokojima EPS prodaje tuuvoznu robu?! Uz to, na-stavqa se stalno podila-èwe du`nicima, pre sve-ga iz privrede, koji opetkoriste politi~ku mo} ispre~avaju EPS da du`ni-ka iskqu~i.

EPS je danas, zbogumawenog prihoda, prinu-|en da uzima kredite da biobezbedio likvidnost,umesto da kreditima gra-di nove kapacitete, kao{to je nekada ra|eno.Ali, krediti su nekadavra}ani iz prihoda elek-

troprivrede, dok EPS da-nas ne dobija kredite bezdràvnih garancija, jerje, voqom vlasnika, gubi-ta{. I kada ih dobije,komplikovane proceduredràvne birokratije ilièqe kreditora da se uzkredit nabavi oprema sa-mo iz wegove zemqe, spre-~ava EPS da koristi iono {to na papiru dobije.Desi se i poneka divqagradwa kao u Mirijevu,koja zaustavi kredit od100 miliona evra i iz-gradwu velikih trafo-

stanica va`nih za ceo re-gion. Kad je dràva ne-mo}na pred time, {ta mo-è da uradi EPS?

Pitawe svima koji suodgovorni za uni{tavawenajve}eg bogatstva Srbije- {ta je va`nije, dodvora-vawe glasa~ima, nude}iim danas jevtinu struju,kako bi se o~uvala jedno-cifrena inflacija (mrakkoji }e sutra da usledi kaoda nije bitan), ili vo|eweodgovorne dràvne ener-getske politike koja zna{ta zna~i pojam paritetienergenata.

Realnija cena elektri~-ne energije omogu}ava raz-voj, zapo{qavawe srpskeprivrede, spre~ava stagna-ciju, obezbe|uje redovnosnabdevawe svih potro{a-~a, naro~ito velikih, pri-vatizovanih, koji sve vi-{e traè energiju za svojrazvoj i - spre~ava odlivdeviza za skupu, uvoznuenergiju!

Doma}a energija je jev-tinija od uvozne, zna li toneko od onih koji krojeenergetiku dràve?

Odgovorno tvrdimo,ulaù}i sav svoj stru~niautoritet, da }e Srbija,ako se ne{to hitno ne

promeni u odnosu premaEPS-u, u}i u velike pro-bleme u snabdevawu, a re-dukcije i mrak }e postatina{a svakodnevica.

Izjave pojedinih mini-stara, kao i nekih ano-nimnih savetnika kojipreko uvek istih medijakude EPS zbog neracio-nalnosti, jer, po wima,EPS ne moè svoje nera-cionalnosti da pokrivasamo cenom struje, ne od-govaraju ~iwenicama, ni-su istinite.

Oni znaju slede}e ~iwe-nice, ali ih sakrivaju.EPS je za nekoliko go-dina smawio broj zapo-slenih sa 63.000 namawe od 40.000, a dazbog toga nije do{loni do kakvih poreme}a-ja u snabdevawu potro-{a~a.

Izdvojeno je oko 20firmi koje nisu uosnovnoj delatnosti (akoje su politi~kom

voqom uba~ene u EPS pre14 godina). U proizvodwise obaraju rekordi, pokri-va se opet rekordna potro-{wa, naplata je dostiglaoko 93 odsto...

Sve {to je MMF traìo,kad je re~ o EPS-u, ispo-{tovano je. [ta jo{ trebada se uradi u EPS-u da biEPS pokazao da nije najve-}i problem ove dràve?

Sa svim ovim ~iwenica-ma su upoznata nadle`naministarstva i vlada Srbi-je. Zar je potrebno da se idaqe traè neki nezavi-sni, iskusni i ugledni eks-perti koji }e analiziratistawe u EPS-u i izre}i tudugo o~ekivanu istinu?

Zar je mogu}e da }e nekistranci preko no}i boqeupoznati EPS nego mi ko-ji znamo svaki kamen u tojku}i?

Vlada mora da zaustavirazne privatne poglede nabudu}nost EPS-a, ~ak i odnekih ~lanova vlade, jer,koliko znamo, vlada o to-me jo{ nije zauzela jasanstav. Izjave i ~iwewa po-jedinih ministara, koji ite kako zbuwuju ve} zbuwe-nu javnost, dok vlada }uti,stvaraju utisak da oni go-vore u ime vlade.

Sigurni smo da }e, akoto ne bude omogu}enoEPS-u, neki novi vlasnikEPS-a ili strani ulaga~doneti svoj kapital u Sr-biju samo ukoliko mu sestvore uslovi da taj kapi-tal oplodi, stvori pro-fit. A profita nema saovom cenom elektri~neenergije.

Pa, ako to mora da budeomogu}eno nekoj stranojkompaniji, za{to se to neomogu}i EPS-u?

EPS kada postane pro-fitabilna firma moèda bude stabilan izvorfinansirawa socijalnihfondova, vra}awem delaprofita u te fondove izkojih bi dràva obezbe|i-vala subvencije onim po-tro{a~ima koji nemaju do-voqno primawa da pla}ajutu trì{nu cenu energije.To ~ini razvijeni i pa-metni svet koji svoje elek-troprivrede ne uni{tava,ve} ~uva, razvija, uve}avaim vrednost...

Odgovorno tvrdimo dase bez novih elektrana irudnika ne pi{e dobro nipotro{a~ima struje, nizaposlenima u EPS-u. Da-kle, nikome u Srbiji.Elektroprivreda nijevlasni{tvo jedne vlastiili jedne partije ili koa-licije, ve} je vlasni{tvonaroda koji je tu elektro-privredu gradio.

Niko nema pravo da zasvog mandata uni{tavaono {to su gradile gene-racije i {to vredi mili-jarde dolara. [okiranismo izjavama nekih ano-nimnih eksperata - savet-nika koji kaù da }e vladao svemu da odlu~uje, a neposlovodstva, ili nekodrugi.

Kod pametnih, elektro-privreda je lokomotivarazvoja privrede.

Zato je, isti~emo, ovoobra}awe javnosti na{li~ni ~in, na koji imamopravo, jer smo u~estvovaliu stvarawu i izgradwielektroprivrede Srbijekoja je bila me|u najboqi-ma u Evropi. �

Radivoje Markovi}GENERALNI DIREKTOR ZEPS-a I DESET

STRU^WAKA ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Redukcije, koje }e biti jedino sredstvo za

ograni~avawe potro{we, kao 1968., spre~ava}e bilo

kakav razvoj privrede


30

Uz desetine foto-grafija, grafiko-na i {ematskihprikaza, pokaza-

nih istovremeno na dva vi-deo-bima na srpskom i en-gleskom jeziku, pet uvodni-~ara na okruglom stolu“Energetika Kosova i Me-tohije, ju~e, danas, sutra”,odrànom 15. decembra ovegodine u Kosovskoj Mitro-vici, ponudilo je ~iwenicei argumente o ogromnomenergetskom potencijalu uju`noj pokrajini, koji moguda predstavqaju osnovuenergetskog razvoja Repu-blike Srbije i celog ovogregiona. Sa skupa je poru~e-no da atinski procesi i de-regulacija trì{ta elek-tri~ne energije daju prili-ku Srbiji da u~estvuje u ko-ri{}ewu kosmetskog lig-nita i gradwi elektrana naKosmetu, uprkos o~igled-nim nastojawima privreme-ne uprave u Pri{tini da tajdeo jedinstvenog EE siste-ma Srbije izdvoji i osamo-stali. Za po~etak, predlo-èno je da se formira i kodUNMIK-a registruje pred-uze}e za proizvodwu, prenosi distribuciju elektri~neenergije, koje bi pored Ko-sovske energetske korpora-cije bilo drugi privrednisubjekt, a oslawalo bi se naproizvodwu struje u HE “Ga-zivode” i malim HE, odno-sno na nabavku energije odEPS-a.

Ovaj okrugli sto, na komeje bilo pedesetak u~esnika,organizovali su Koordina-cioni centar za Kosovo iMetohiju i Direkcija EPS-a za kosmetska preduze}a, sosnovnim ciqem da se izne-se argumentacija koja }e po-mo}i da se sa~ini plat-forma za predstoje}e prego-vore o statusu Kosmeta. Uradu skupa u~estvovali su ipotpredsednik Koordina-cionog centra Milo{ Jan-kovi}, zamenici general-nog direktora EPS-a iEMS-a Zoran Manasijevi}i Branislav Toma{evi},direktor Direkcije EPS-aza strategiju i razvoj Drago-mir Markovi}, direktor JPTENT Bo{ko Buha, pred-stavnici beogradskog Ru-darskog instituta, direkto-ri velikih privrednih si-stema u Pokrajini, pred-stavnici okruga i srpskihop{tina na Kosmetu, UN-MIK-a, KFOR-a i OEBS-a.

U uvodnim napomenama,Milorad Mora~i}, direk-tor Direkcije EPS-a za ko-smetska preduze}a, naveo jeda }e 14,7 milijardi tona re-zervi kosmetskog lignita,~ija se vrednost procewujena vi{e od 1.000 milijardi

evra, makar i indirektnoodrediti budu}i status Ko-sova i Metohije. Zaloìv{ise za razgovor sa albanskomstranom koji }e dovesti doprevazilaèwa problema istvarawa trpeqivosti na ko-smetskom prostoru, Mora~i}je podsetio da su Srbi zajed-no sa Albancima proizvodi-li i preko {est milijardikilovat-sati godi{we, a dave} {est godina pod privre-menom upravom UN na Ko-smetu nema dovoqno struje,naro~ito za Srbe. Na Kosme-tu je, rekao je on, ukupno si-roma{tvo.

- Koliko god je me|una-rodna zajednica pomoglaalbanskom delu stanovni-{tva da iz bede pre|e u si-roma{tvo, toliko je srpskostanovni{tvo iz siroma-{tva pre{lo u bedu i zavisiod tanke niti pomo}i iz Re-publike Srbije - naglasioje Mora~i} i dodao da ener-getski resursi mogu da buduosnova za ukupan ekonomskii dru{tveni prosperitet,te da su stoga nezaobilaznaplatforma u predstoje}impregovorima.

Prvi uvodni~ar, mr Ivi-ca Jakovqevi} istakao je,izme|u ostalog, da je kosov-

sko-metohijski basen, s ob-zirom na rezerve lignita,prose~nu mo}nost ugqenogsloja i povoqan koefici-jent otkrivke, najzna~ajnijiu Srbiji i Evropi, a svrsta-va se na peto mesto u svetu. Sobzirom na to da je do sadaiskori{}eno samo dva od-sto rezervi u kosovskom ba-senu, prava eksploatacijalignita na Kosmetu tek po-~iwe. Rekav{i da se nijed-na dràva ne odri~e svojihenergetskih resursa, Jakov-qevi} je naveo da Srbijaima planove za otvarawenovih povr{inskih kopova“Sibovac” i “Ju`no Koso-vo”, na kojima bi se godi-{we proizvodilo i do 45miliona tona ugqa.

Srpski planovi za otva-rawe novih kopova i izgrad-wu novih termokapacitetaposluìli su, o~igledno,kao osnova i za planove kojeje nedavno pripremio KEK,tako da i jedna i druga stra-na najpre ra~unaju na revi-talizaciju TE “Kosovo A”,izgradwu objekata kontinu-iteta na “Kosovu B” i iz-gradwu nove elektrane od2100 megavata “Kosovo C”.Na ovu podudarnost planovaskrenuo je pa`wu Qubi{a

OKRUGLI STO “ENERGETIKA KOSOVA I METOHIJE, JUÊ, DANAS, SUTRA”

Lignit odre|uje statusKosmeta � Ne ~ekaju}i na ishod razgo-vora o Kosmetu, Republika Sr-bija treba u svoju Strategijurazvoja energetike da uvrstiizgradwu novih elektrana naKosovu i Metohiji � Ponu|enaargumentacija za pripremupregovara~ke platforme srp-skog tima

Kosmetski basen najbogatiji u Evropi, a qudi

u bedi: okruglisto u Kosovskoj

Mitrovici


31

Petrovi}, koji je posebnoanalizirao kretawe proiz-vodwe u kosmetskim elek-tranama, koja je mawa od oneiz perioda pre 1999. godine,i pored ogromnih ulagawame|unarodne zajednice uenergetiku na Kosmetu. Pe-trovi} je govorio i o vod-nim potencijalima, od kojihje najve}i sliv Belog Drimakoji oti~e u Albaniju.

Za siguran i stabilan radprenosnog sistema Srbije,koji jeste jedinstven i kaotakav }e morati da se treti-ra i u uslovima deregulisa-nog trì{ta, ponovo posta-je aktuelan plan EPS-a dase na Kosmetu grade 400-ki-lovoltna trafo-stanica idalekovod iste snage, izpravca Kosovske Mitroviceili Pe}i. Govore}i o tome,Dragutin Markovi} je po-sebno istakao da je za sigur-nost snabdevawa elektri~-nom enegijom srpskih sredi-na na Kosmetu najaktuelnijaizgradwa trafo-stanica idalekovoda na 110 kilovol-ti, i to u Gra~anici i[trpcu, kao i dalekovodana istom ovom naponu odZve~ana prema Ra{ki, kao iu Kosovskom Pomoravqu.

Naàlost, sada{we staweu energetici Kosova i Me-tohije je takvo da Srbija ne-ma uticaja na kori{}ewe re-sursa i kapaciteta, a privre-mena vlast u Pri{tini uve-liko radi na normativnomzaokruìvawu samostalnogi nezavisnog upravqawa uovoj oblasti. Milan Vujako-

vi} je naveo zakone koji sudoneti i u kojima se ne uva-àva suverenitet RepublikeSrbije, zaloìv{i se da sena|e put kojim }e Srbija i}iu procesu evropske integra-cije i liberalizacije ener-getskog trì{ta. On je go-vorio i o nezavidnom polo-àju 8.000 radnika kosmet-skih preduze}a EPS-a kojisu proterani sa svojih rad-nih mesta, naglasiv{i dasvoja prava ne mogu da ostva-re ni na redovnom sudu, nitipred Sudom za qudska prava uStrazburu.

Na koji na~in privreme-na vlast na Kosmetu raspo-laè energetskim kapaci-tetima ilustrativno je is-kazao prof. dr Dinko Kne-èvi}. On je, govore}i oekolo{kom projektu za od-lagawe pepela i {qake na“Kosovu B”, ~iji je bio idej-ni tvorac pro{le decenije

u timu Rudarskog instituta,naveo da je 2003. bilo one-mogu}eno institucijama izBeograda da u~estvuju natenderu za rekonstrukcijuovog postrojewa, a posao jedobio “Energoinvest” kojije prvobitno re{ewe samodelimi~no modifikovao.“Mogli bismo da kaèmo dasu nam ukrali projekat, pa-tent, pamet, ali to je naj-mawe {to su nam na Kosmetuukrali”, rekao je prof. Kne-èvi}.

U~estvuju}i u raspravi,zamenik generalnog direk-tora Elektromreè SrbijeBranislav Toma{evi} re-kao je da se razmatra mogu}-nost razvoja 400-kilovoltnemreè iz pravca kosmetskihelektrana prema Kraqevu,dodav{i da bi se na taj na-~in omogu}ilo povezivawepreko Kragujevca sa Obre-novcem, {to bi zna~ajno do-

prinelo sigurnosti preno-sa i snabdevawa u regionu.

U diskusiji su u~estvova-li i Petar Maksimovi},Miodrag Vasi} i DraganBalkoski.

Zakqu~uju}i raspravu,Milorad Mora~i} je ista-kao da treba krenuti od ak-tuelnih problema, a da je sa-da najteè to {to ve}inaSrba na Kosmetu nije u mo-gu}nosti da plati struju, tesu prema odluci KEK-a svr-stani u kategoriju koja }eove zime uglavnom biti umraku. Zbog toga, prema re-~ima Mora~i}a, Vlada Sr-bije treba da obnovi pred-log UNMIK-u da novcemili strujom garantuje na-platu potro{we u srpskimsredinama, a da se sama na-plata organizuje uz dono-{ewe socijalnog programakoji bi Vlada sa~inila uzangaòvawe koordinatorau okruzima i srpskim op-{tinama.

Mora~i} je rekao da saAlbancima mora da se raz-govara da bi se do{lo dopravih re{ewa i izraziouverewe da za sve projekte okojima je ovde bilo re~iima realnih izgleda. Pritome, on je naglasio da Re-publika Srbija treba u svo-ju Strategiju razvoja ener-getike do 2015. da uvrsti iz-gradwu energetskih objeka-ta na Kosmetu ne ~ekaju}iishode razgovora koji pred-stoje. �

Anka Cvijanovi}

Ideja o osnivawu novog elektroprivrednog preduze}a na Ko-sovu i Metohiji, ~ija bi delatnost bila proizvodwa i nabavkaelektri~ne energije, prenos i distribucija, prvi put je obelo-dawena na ovom okruglom stolu. U proteklih {est i po godinao radu distributivnog sistema, ukqu~uju}i i 110-kilovoltnutrafo-stanicu “Vala~” brinuli su zaposleni u EPS-u, ali UN-MIK ni do danas nije odgovorio na zahtev JP “Elektrokosmet”da se registruje kao drugi distributer u Pokrajini. DragutinMarkovi} je, izlaù}i ideju, rekao da se pravna osnova zaformirawe novog preduze}a, u kome bi zaposlewe dobio deoproteranih Srba iz EPS-ovih objekata na Kosmetu, nalazi uAtinskom memorandumu i Ugovoru o energetskoj zajednici, aekonomska u upravqawu proizvodwom u HE “Gazivode” i malimhidroelektranama, kao i nabavci struje od EPS-a. Markovi} jeistakao da bi se na ovaj na~in omogu}ila elementarna ravno-pravnost srpskog ìvqa u snabdevawu elektri~nom energijom,a stvorili bi se i preduslovi za racionalizaciju potro{we iure|ewe trì{ta elektri~ne energije.

Novo preduze}e

GRAFI^KI PRIKAZ KRETAWA PROIZVODWE ELEKTRI^NE ENERGIJE U TE “KOSOVO”

Razvoj povr{inske eksploatacije lignitana Kosovu i Metohiji


32

NA LICU MESTA

To~ak mo}nog bageraje stajao. Bilo je tosasvim neprirodnostawe. Zaustavqen

to~ak sa nazubqenim korpa-ma je izvan poretka koji vla-da na ugqenokopu! Da nijebilo si}u{nih spodoba kojesu prevla~ile duga~ke jarko-ùte kablove preko crnogugqa, pomislio bi ~ovek daje pred zamrznutom fotogra-fijom.

Poskakuju}i po izrovanom}umuru, koji van svakog smi-sla i logike nazivaju put, ka-qava “lada niva” se zaustavi-la kraj kolosa. Odozgo su nammahnuli za pozdrav.

Izvirio je iz kabine, za-~kiqio kao u neverici, pazgranuto uzviknuo:

- Pazi, ovaj je stvarno do-{ao?!

Tako sam se ponovo sreo sMijom, mawe poznatim podsvojim kr{tenim imenomMiodrag Todorovi}, bageri-stom “glodara 8” na “PfoquD” povr{inskog kopa “Kolu-bare”, ìteqem Stepojevca imojim ispisnikom. Bilo mije milo {to me se setio, barkoliko i wemu {to je nekislu~ajni novinar prolaznikispunio obe}awe, {to ne bi-va ~esto, i zaista ponovosvratio kod wih, u ogromankrater pun ugqene kaqugekoju je romiwava hladna ki-{a nalivala prete}i da po-topi ceo kop i sve u wemu.

- Dobro do{li - razgala-mio se. - Sad }u ja…

Uleteo je natrag u kabinu:koji tren kasnije po~ela jeda se spu{ta kako bismo semokrim metalnim lestvamauzverali gore. Bila je to vra-tolomna avantura i samo meje sujeta spre~ila da ne poka-èm pani~an strah. “Kad mo-è Mija bar dva puta dnevno,vala mogu i ja”, pomislio sami uspuzao nekako do re{etka-ste metalne platforme, gdesu me prihvatile ruke starogprijateqa.

- Gadno vreme, moj Mijo -prostewao sam umesto po-zdrava. - Kako izdràva{ sveovo, pobogu?

- Da je gadno, gadno je, al’da moè da bude i gore, to si-gurno - odgovorio je i po~eo

da rasprema tesnu kabinu ba-gera kako bi je uprili~io inapravio nam mesta, da bora-vak kod wega “u gostima” u~i-ni {to udobnijim. - A, {tasve Mija moè da izdrì, ine zna se. Ne jo{.

Kanda ga je zbunilo, alio~igledno i obradovalo,prisustvo inèwera Draga-na Pavlovi}a, pomo}nikadirektora “Poqa D”, mog no-vog prijateqa i doma}ina.

- Gde si, Pajo - obratio muse srda~no. - Jesi li se setioda mi donese{ novi broj“Kolubare”, pri~aju da smo,izgleda, izi{li na naslov-noj strani?

Doneo je, naravno. Jedvaprikrivaju}i sme{ak zado-

voqstva i ponosa, gledao jefotografiju na prvoj stra-ni, a onda se okrenuo k meni:

- Paja je na{ ~ovek, on je,od svih direktora, najredov-niji na kopu. Kad se ne poja-vi nekoliko dana, zabrinemose…

Zbunilo me je {to je s di-rektorom, makar bio i “na{~ovek”, tako neposredan. Damu se, docnije, ta neuobi~a-jena srda~nost ne obije oglavu? Ali, uzalud sam bri-nuo: ve} za koji tren doku-~io sam da su zaista stariprijateqi. To mi je skinulote{ko breme s le|a, pa sam ija, uz Miju, inèwera Dra-gana Pavlovi}a po~eo daoslovqavam sa - Pajo. I svi-

BAGERISTI

ûvaj se magle� Kada ne vidi{ ni prstpred okom, a to~ak vitla ikorpama otkida }umur, kadte samo ose}aj vodi da ne po-gre{i{, kad kroz tutwavu ihu~awe ~uje{ jo{ jedino pi-{taqku planir-majstora,mada ne zna{ {ta ti signa-lizira… Eto, to je najgore

Ogroman to~akbagera sa 23

nazubqenekorpe sa

svakim okretom

zahvati i na traku

nabaci bar podvadesetak

tona ugqa

SN

IM

IO

: S

A[

A X

AM

BI

]


33

ma nam je od toga bilo lak-{e i lep{e.

- Ovde nema vremena za ne-ke ceremonijale i vunovla-~arewa - obja{wavao je kaoda mi je pro~itao misli. -Mnogo je posla, a velika od-govornost. Na meni poseb-no. Odgovoran sam, prvo,ovim qudima, posadi. Ondaposlovo|i. Pa rukovodstvu.Odgovoran sam, ako ho}e{,i narodu: za struju. Posle,to pod obavezno, familiji,èni i deci. âk i sebi…Svima sam odgovoran, samomeni niko ne odgovara!

Uhvativ{i kraji~kom okanevericu na licima sagovor-nika, podigao je levu ruku:{aka sa oìqkom koji se za-vr{avao tamo gde bi trebaloda je mali prst izazvala je{ok.

- Ovo me je sna{lo kod ku-}e, dok sam sekao drva motor-kom - obja{wavao je. - A ovde,na bageru, nikad ni{ta. Nimene, niti te moje kolege.Dobro, de, doga|alo se, al’

ni{ta opasno. Bageristauvek mora da zna gde se ko na-lazi i {ta ko radi. Zato samti rek’o da ovakvo vreme nijenajgore. Najgora je - magla!Kad ne vidi{ ni prst predokom, a to~ak vitla i otkida}umur, kad te samo ose}aj vo-di da ne pogre{i{ i jedino~uje{ pi{taqku planir-maj-stora mada ne zna{ {ta tisignalizira… Eto, to je naj-gore. Tada ti je najve}a odgo-vornost.

Razlegao se prodoran zvuksirene i Mija se namahokrenuo k ogromnom to~kusa dvadeset tri nazubqenekorpe (od kojih svaka zahva-ta, kazao mi je posle, po1.300 litara); dohvatio sekomandi. Bager se protre-sao, a to~ak se pokrenuo dabi sa svakim okretom zahva-tio i na traku nabacio barpo dvadesetak tona ugqa.Snagu mo}nog kolosa smoosetili na sebi. Jer, Miji-na kabina je bila ~vrsto ve-zana za “strelu”, pa su u wojvibracije takve i tolike dasu nam bukvalno rastreslekosti i pomerile bubrege.

- Nije to ni{ta - galamiomi je u uvo. - Radimo na pla-numu, trebalo bi da vidi{kako je kad krenemo naugaq!

I ovo mi je bilo stra{no

iskustvo, kopawe ugqa }uradije da zamislim. Sre}om,bager je ponovo stao: zastojna separaciji, {ta li? Tonam je pruìlo priliku danastavimo razgovor.

- Leba ti, Mijo, kolika tije plata? - podbadao sam gavi{e nego {to sam ga pitao.

- [ta da ti kaèm - othuk-nuo je. - Kolika god da je,mala je. Al’ nemam pravo dase àlim, najvi{e primamovde. Vi{a je ~ak i od plata

nekih inèwera koji radesamo prvu smenu: no}ni rad,pa prekovremeni, pa za pra-znike, nakupi se. Imam sre-}u da mi sinovi rade: Radese zaposlio ovde, na kopu,preko zadruge, Dejan isto,al’ u Beogradu, samo je jo{najmla|a Dejana bez posla.Bar ne moram da mislim nawihov xeparac… Ali mi jesupruga bolesna, sve {topretekne ode na le~ewe, le-kove, terapije, putovawa doLazarevca i Beograda. I vi-{e nego {to imamo. Skrpimse nekako, {ta da se radi…Zato sam i rek’o da sam odgo-voran porodici.

Posle je s Pajom okrenuona razgovor o jo{ jednombageristi koji bi morao dase zaposli na “glodaru 8” uzwih petoricu. Jer, bez tog,{estog, ne moè se na bo-

lovawe ni kad je ne{toozbiqno.

- Svaki grip sam le~io ov-de, u kabini, jedino samzbog onog trovawa moraoonomad da uzmem dva slobod-na dana, nije se moglo druk-~ije. I kad sam izgubioprst…

Posle nam je mahao sa re-{etkaste platforme doksmo onom “ladom” skakutalipo }umuru, {to je li~ilotek na ququ{kawe u pore|e-wu s onim {to smo preìve-li u kabini bagera.

- Oti{la su nam desetori-ca bagerista - àlio mi sePaja. - Iskoristili su za-konsku mogu}nost i uzeli ot-premninu. Nek im je sa sre-}om, ali i nama }e biti i tekako potrebna. Jer, samo za{kolovawe jednog bageristemora da pro|e i po desetakgodina. Oni prvo zavr{avajuspecijalnu {kolu za rukova-oce rudarskih ma{ina, ondase usavr{avaju bar pet godi-na tokom kojih pratimo wi-hov rad, jer u toj pripremnojfazi moramo da ustanovimoi da li umeju, i da li vole tajposao… Pa ipak, do bagerane stignu svi: neki odustanu,neki ne zadovoqe stroge kri-terijume, nekima to i nijebio ciq… Mi godinama ni-smo primali nove qude, nemako da zameni ove {to su oti-{li jer se nismo priprema-li za taj udarac. Tek }emoosetiti posledice.

Onda mi je pri~ao o poslubageriste koji se moè iz-meriti i na kopu i na traci,o odgovornosti i psiholo-{kim pritiscima koji se nevide, ali se ose}aju u svakomdamaru, o sposobnostima ko-je nisu u sistematizaciji iopisu radnih mesta, a podra-zumevaju se.

- Ina~e, svaka im ~ast.Svi su oni majstori svog po-sla, a pre svega - dobri qu-di. Zaista, imam poprili~-no staà, ve}i deo sam pro-veo na kopu, a jo{ nisamsreo bageristu koji je lo{~ovek. To je nekakav usud,pravilo. Ili ih tolika od-govornost i{lifuje? A{to imaju beneficiranista`, video si i sam, zaslu-ìli su ga. �

Milo{ Lazi}

Miodrag Todorovi}u ~iju visinskukabinu "u goste"mogu do}i samonajhrabriji

Oti{la u penziju desetorica bagerista,a kako do novih, kadaza wihovo {kolovawemora da pro|e i podesetak godina


34

AKTUELNE TEME

Uovoj, 2006. godiniSrbija ponovo mo-ra da se vrati zna-~ajnijem uvozu

struje. U usvojenom Poslov-nom planu EPS-a zacrtano jeda }e biti potrebno da seuveze 1,673 milijardi kilo-vat-sati, {to je vi{e od po-lovine uvoza iz 2000. godine,ali i pet puta vi{e nego {toje uvezeno pro{le godine.Otuda neizbe`no pitawe:za{to se ponovo vra}amouvozu struje?

Odgovor smo potraìliod Dragane Jawu{evi}, di-rektora u Direkciji EPS-aza ekonomiju i finansije,koja je ve} na po~etku razgo-vora za na{ list skrenulapa`wu da obim planiranoguvoza jeste simptomati~an zaekonomiju poslovawa EPS-au idu}oj godini, ali da sepre svega mora imati u viduda EPS ve} sada ugovara uvozpo ceni kilovat-sata od 4,2evrocenta, te da }e sa ura~u-natim gubicima na prenosui distributivnoj mreì onadosti}i i celih pet centi, ada }e za potro{a~e biti, ka-ko se najavquje i do prole}a,3,3 evrocenta. Tu razliku iz-me|u uvozne i prodajne ceneEPS }e morati da iskaèkao gubitak, ma kakvo bilowegovo finansijsko stawe upredstoje}oj poslovnoj godi-ni.

Naàlost, pove}awe uvozanije jedina nepovoqnost uPlanu za idu}u godinu.Usvajaju}i ovaj dokument,Upravni odbor EPS-a jekonstatovao da zbog nedo-statka finansijskih sred-stava nema uslova za realiza-ciju elektroenergetskog bi-lansa, odnosno za ostvareweplanirane redovne proiz-

vodwe, odràvawe objekatai opreme i investicionaulagawa. Preciznije, u ko-na~nom saldu, Elektropri-vredi Srbije }e u idu}oj go-dini nedostajati 26 mili-jardi dinara za teku}e po-slovawe i investicije. Kakose do{lo u ovu situaciju?

- Sada smo na pragu godineu kojoj su se poklopile posle-dice dve vrlo nepovoqne ka-rakteristike finansijskogposlovawa EPS-a. Jedna jedvogodi{we ograni~avawerasta cene struje, a drugapristizawe obaveza po osno-vu kreditnih zaduèwa, kojemoraju u ovoj godini da seplate - kaè Dragana Jawu-{evi} i navodi da je krajempro{le godine ukupan dugEPS-a iznosio 67,5 milijar-di dinara, od ~ega su ino-strani krediti 62 milijar-de. U ovoj godini treba ot-platiti ukupno 14 milijardidinara po kreditnim obave-zama. Pri tome, i u ovu godi-nu u{li smo sa prodajnom ce-nom struje koja je ispod ceneko{tawa wene proizvodwe isa kojom EPS gubi na efek-tima konsolidacije koju jeostvario u prve tri godineove decenije.

Na{a sagovornica podse-}a na poboq{anu efika-snost rada elektrana, pove-}awe proizvodwe elektri~-

ne energije, smawewe gubi-taka u distributivnoj mre-ì, postignut stepen pouzda-nosti u snabdevawu potro-{a~a, pove}awe stepena na-plate potro{we, zatim naunutra{wu racionalizacijuEPS-a i pripreme za otva-rawe doma}eg trì{ta elek-tri~ne energije i u~e{}e uregionalnom. Sve su to poka-zateqi ogromnog napretkakoji je EPS postigao u pro-teklom petogodi{tu.

- Kada govorimo o ovim re-zultatima, onda pre svegatreba da se naglasi da smo, zarazliku od sada{wih prili-ka, od 2001. do 2003. godineimali intenzivno isprav-qawe dispariteta ceneelektri~ne energije, koja jedo tada bila socijalna kate-gorija, zatim da smo u prvedve godine dobili 5,9 mili-jardi dinara subvencija izbuxeta Republike, pa 400 mi-liona evra donacija i 200miliona evra povoqnih kre-dita. Uz sve to, dobili smomogu}nost da predahnemo upla}awu obaveza po krediti-ma i prema dràvi i dobav-qa~ima, nastalim do 2000.

godine. Od 2004. sve ove po-voqnosti su presahle. Cenastruje ne samo da nije daqei{la ka ekonomskoj, nego jedo{lo do obrnutog trenda upogledu smawivawa dispa-riteta. Izostale su i subven-cije i donacije, povoqnihkredita nema, a otplata duganas je stigla. Sada EPS-upreti ozbiqna opasnost da}e se vratiti na stawe od prepet godina - kaè Jawu{evi-}eva.

- Ako se i u ovu godinuu{lo sa niskom cenom struje,pri ~emu su zbog sve skupqihinputa znatno uve}ani tro-{kovi proizvodwe kilovat-sata, te ako nas je do~ekalaotplata dugova i neophod-nost da se u odràvawe po-stoje}ih kapaciteta godi-{we ulaè 150 miliona evrai jo{ 300 miliona evra inve-stirawa, a sve to samo da bise odrào sada{wi nivoproizvodwe, jasno je za{to sekao jedini izlaz iz ove situ-acije vidi pove}awe cenestruje i reprogram dugova.Ukoliko to izostane, EPSzaista ne moè da preuzmeodgovornost za pouzdanosnabdevawe potro{a~a elek-tri~nom energijom, niti mo-è da spre~i sve ve}u zavi-snost na{eg EE sistema oduvoza struje. Naravno, o grad-wi novih kapaciteta radipodmirivawa potreba sve ve-}e potro{we elektri~neenergije ne moè ni da se go-vori - kaè Jawu{evi}eva.�

A. Cvijanovi}

SRBIJA SE PONOVO VRA]A NEKADA[WEM UVOZU STRUJE

Skupo kupuju,jeftino prodaju � Sada{wa cena kilovat-sata je tek jedna od nepovoqno-sti finansijskog poslovawa EPS-a u ovoj godini, u kojuse u{lo sa starom cenom i novoprispelim dugovima

- êsto se ~uje da se zadràvawem rasta cene struje {titistandard gra|ana i kontroli{e rast inflacije. Istina je, me-|utim, da je pove}awe cene kilovat-sata u 2005. godini od 9,5odsto uticalo na rast inflacije samo 0,5 odsto. Prema tome,nikako ne moè da se kaè da je cena struje glavni generatorinflacije. Naprotiv, od 2004. godine cena kilovat-sata je re-alno padala i sve vi{e zaostajala za stopom inflacije. U istovreme cene inputa u proizvodwi struje, kao {to su nafta, cr-na i obojena metalurgija, rasle su brè od inflacije, {to jedodatno uve}alo jaz izme|u proizvodne i prodajne cene na{egproizvoda - isti~e Dragana Jawu{evi}.

Uve}an jaz

Nema ni subvencija, ni donacija,

a krediti skupi: iz TENT-a


35

Efekti nove organiza-cije, koja }e se pred-loìti, usvojiti iprimeniti, mo}i }e

da se izmere i ocene po iste-ku 2006. godine, kada }e se vi-deti u su kojoj meri poboq{a-ne ekonomske performanseprivrednih dru{tava i wego-vih organizacionih oblika,ocewuje Qubi{a Ili}, di-rektor Sektora za qudske re-surse, posle sastanka direk-tora sektora i slu`bi prav-nih i kadrovskih poslova uJP EPS.

- Osnovne funkcije na ko-jima po~iva dobro ura|ena iefikasna organizacija jesu:tehni~ka, finansijska ifunkcija upravqawa qudimai qudskim potencijlom uskladu sa razvojnim planovi-ma i programima organizaci-je. U na{oj praksi, ato je pokazala anali-za postoje}ih akata ujavnim preduze}ima,ura|ena u Sektoru zaqudske resurse, orga-nizacija tehni~kefunkcije je u osnovidobro postavqena,prati elementarnulogiku tehni~ko-teh-nolo{kog procesa,zasniva se na pouzda-nom operativnom planirawu,obu~enim i iskusnim kadro-vima, nagla{ava Qubi{aIli} i dodaje:

- [to se finansijske funk-cije ti~e, ona je organizacio-no dosledno razgrani~ena idefinisana. Time su stvore-ne osnovne pretpostavke da seunapredi upravqawe tro{ko-vima, pre svega, dono{ewem iprimenom novih pravila iprocedura u oblasti nabavkei upravqawa zalihama. Saunapre|ewem ra~unovodstve-nog sistema, koji ukqu~uje me-|unarodne ra~unovodstvenestandarde i obukom qudi, ka-ko rukovodilaca tako i zapo-slenih, za primenu novih pra-

vila i procedura u evidenci-ji tro{kova, finansijskafunkcija moè da dosegne vi-sok nivo organizovanosti iracionalnosti. îtav sistemorganizacije i upravqawatro{kovima moè da bude uo-kviren i zasnovan na kon-kretnim planovima, sa ciqemda se dosegne mese~na dina-mika planova i realizacije ida se ekonomski efekti u{te-de odraze i na zarade menaxe-ra i zaposlenih u organizaci-onoj jedinici.

O funkciji upravqawa qu-dima i qudskim potencija-lom u EPS-u, Ili} nagla{a-va da je prisutna utoliko ko-liko se svaki rukovodilacnosi sa problemima i qudimau svojoj organizacionoj jedi-nici. Plate su uprose~ene sarasponima koji vi{e nagiwu

uravnilovci nego sloèno-sti i odgovornosti poslova,procena u~inka daleko je odstandardizovane i nije posta-la deo svakodnevne prakse.Nadaqe, obuka za sticawe no-vih ve{tina je vi{e frag-mentarna nego osmi{qena,struktura i broj zaposlenih uvelikom je neskladu sa stan-dardima i normativima rada.U takvim uslovima treba oda-ti priznawe rukovodiocimai {efovima koji postiù iprema{uju planirane rezul-tate sa raspoloìvim radni-cima. Me|utim, ukoliko se ta-kvo stawe ubrzo ne promeni ine stvore organizacionepretpostavke za uspostav-

qawe ve}ih razlika u zarada-ma prema sloènosti i odgo-vornosti poslova, ukoliko sene afirmi{e radni u~inak unagra|ivawu, ukoliko se nestvore organizacioni usloviza obuku, razvoj i zadràvawekadrova, za identifikaciju ire{avawe vi{kova zaposle-nih, qudi }e postati najve}abriga u EPS-u.

- Zato smo na nedavnom sa-stanku dosta vremena posveti-li upravo tome, kaè na{ sa-govornik, kako da se organi-zuju poslovi koji su, koriste-}i novu terminologiju ufunkciji upravqawa qud-skim resursima. Svesni smoda nova organizacija i siste-matizacija radnih mesta, makoliko dobra bila, moè daostane mrtvo slovo na papiruukoliko se ne stvore pretpo-

stavke za wenu prime-nu, me|u kojima, presvega, spada selekcija,obuka i motivacija qu-di.

Kada su u pitawu no-vi pravilnici o orga-nizaciji i sistemati-zaciji radnih mesta uprivrednim dru{tvi-ma u EPS-u, oni trebada zadovoqe nekolikoosnovnih pri ncipa i

treba da budu ujedna~eni u po-gledu pravne forme. Postoje-}i pravilnici, doneseni urazli~ito vreme u svim jav-nim preduze}ima, pokazuju ve-liku {arolikost, ne samo upogledu sadrìne ve} i u po-gledu pravne tehnike u regu-lisawu organizacije. Poredujedna~avawa pravne forme,novi pravilnici treba da do-prinesu unapre|ewu organi-zacije u privrednim dru{tvi-ma, u kojima se mewa samopravna forma, pa sve do uspo-stavqawa novog modela orga-nizacije u privrednim dru-{tvima koja nastaju spajawemvi{e preduze}a, preciziraIli}.

Poslovna jedinica iliogranci dru{tva predstavqa-}e osnovu organizacionestrukture, pa moraju biti zao-kruène celine da bi se fi-nansijski iskazali rezulta-ti wihovog rada i poslovawa.U proizvodnim privrednimdru{tvima to je lak{e posti-}i, po{to su poslovne jedini-ce, po prirodi stvari, defi-nisane tehnolo{kim proce-som. U distributivnim pri-vrednim dru{tvima, s drugestrane, ogranci dru{tva bi-}e, pre svega, geografski od-re|eni, pa su mogu}a ve}a ilimawa odstupawa od osnovnogprincipa racionalnosti uorganizovawu. Najboqe je dase u distributivnim privred-nim dru{tvima ogranci orga-nizuju kao profitni centri.

U glavnoj upravi i u svakojposlovnoj jedinici privred-nog dru{tva, uì organiza-cioni oblici i organizacii-one jedinice formira}e sena principu grupisawa po-slova prema vrsti i srodno-sti.

- U svakoj organizacionojjedinici radna mesta }e seutvrditi i definisati nafleksibilniji na~in nego{to je to do sada ura|eno, ka-è Qubi{a Ili}.

- Time }e se obezbediti ve-}a pokretqivost izvr{ilacai wihovo angaòvawe na {i-rem dijapazonu poslova i urazli~itim mestima u skladusa potrebama organizacije.Tako|e, potrebno je da radnomesto postane osnovna kari-ka u organizacionoj struktu-ri i upori{na ta~ka za kojuse vezuju poslovi i odgovor-nosti, za{tita i sigurnost naradu, plata i nagra|ivaweprema u~inku. Zato su od veli-kog zna~aja popisi poslovaradnih mesta, koji treba da sezasnivaju na jedinstvenoj me-todologiji. �

Kristina Jani}ijevi}

U SUSRET NOVOJ ORGANIZACIJI PRIVREDNIH DRU[TAVA EPS-a

Efikasnije poslovawe� Nova organizacija, po ugledu na svetske kompanije � Ujedna~avawe osnovnih aka-ta privrednih dru{tava u pogledu pravne forme

Funkcija upravqawa qudskimresursima u EPS-u prisutna je utoliko koliko se svaki

rukovodilac nosi sa problemima i qudima u svojoj

organizacionoj jedinici

*

*


36

EURACOAL - Euro-

pean Association for

Coal and Lignite (Ev-ropska asocijacija

za ugaq) je organizacija ko-ja okupqa ve}inu evropskihproizvo|a~a ugqa. Kao os-novni zadatak ima promoci-ju zna~aja snabdevawa ugqemu okviru pro{irene Evrop-ske zajednice, stabilnosticena ovog energenta, ostva-renih vrednosti, kao i za-{tite ìvotne sredine.EURACOAL aktivno u~e-stvuje u sagledavawu svih re-levantnih faktora i preu-zima neophodne korake kakobi osigurao odgovaraju}euslove za rad evropske indu-strije ugqa.

- Aktivnosti EURACO-

AL-a podrazumevaju i za{ti-tu i promociju interesa ~la-nica, po~ev od geolo{kogistraìvawa ugqa, op{tegistraìvawa, eksploataci-je, plasmana, tehnolo{keprerade... Asocijacija nudiplatformu i okruèwe zakomunikaciju me|u ~lanica-ma, zastupa wihove intereseu politici EU prema ugqu ienergetici uop{te i osigu-rava wihovo predstavqawe uevropskim institucijama,politi~kim organizacijamai u javnosti - kaè SlobodanMitrovi}, pomo}nik direk-tora Direkcije za strategijui investicije. Tako|e, EU-

RACOAL predstavqa eko-nomske, ekolo{ke i istra-ìva~ke interese u okvirupoliti~kog i zakonskogokvira EU, i kona~no, u~e-stvuje kao posrednik u “soci-jalnom” dijalogu poslodava-ca i zaposlenih u industrijiugqa.

- EPS redovno dobija naj-novije podatke o presekustawa u zemqama ~lanicamaAsocijacije a oni se odnosena proizvodwu ugqa, sma-

wewe emisije ugqen-diok-sida, evropske politikeprema ugqu - kaè Aleksan-dar Gaji} iz Direkcije zaproizvodwu energije. - Ovo~lanstvo je za nas veoma va-`no s aspekta razmene isku-stava i interpretacije di-rektiva u vezi sa proizvod-wom ugqa, koje bismo mora-li da prihvatimo kada u|e-mo u EU. Kada je o EPS-ure~, ti~e se pre svega prome-na elemenata proizvodwe inaro~ito prerade ugqa, sekolo{kog aspekta.

Evropska unija je nedavnojo{ jednom istakla pozitiv-nu ulogu ugqa, kada je re~ oisporuci elektri~ne ener-gije i stabilnosti cena.Me|utim, potrebno je u~i-niti dodatne napore kakobi se omogu}ilo da kori-{}ewe ugqa na duì vre-menski period bude u skladusa ekolo{kim ciqevima.Zato je EURACOAL razviokoncept “~istog ugqa” koji

podrazumeva smawewe emi-sije {tetnih gasova u elek-tranama, poboq{awe stepe-na iskori{}ewa u novim ipostoje}im elektranama, ikao dugoro~nu viziju - emi-siju iz termoelektrana naugaq koja je gotovo ravna nu-li, uz izdvajawe i skladi-{tewe ugqen-dioksida.

Da je ugaq od posebnogzna~aja za sektor proizvod-we elektri~ne energije,svedo~e i podaci da je oko38 odsto svetske i 30 odstoproizvodwe elektri~neenergije EU u 2003. zasnova-no na ugqu, sa tendencijomporasta u pro{le dve godi-ne. To govori da je, uprkosrazli~itim strategijamasnabdevawa elektri~nomenergijom, ugaq ipak neza-menqiv energent u mnogimzemqama EU. Wegova raspo-loìvost u Evropi i svetuuti~e na zavisnost regionaod uvoza elektri~ne energi-je, {to prakti~no zna~i da

taj faktor, uz visok nivoproizvodwe u Evropi i uvoziz stabilnih regiona, ga-rantuje veoma visok nivosigurnosti snabdevawa ipredvidqivosti cena. Ugaqne zahteva strate{ke re-zerve, u ciqu osigurawa odpoliti~kih rizika, kao {toje EU predloìla za naftui gas, {to zna~i da se cenaugqa slobodno formira.

Evropsko energetsko tr-ì{te suo~ava se sa veli-kim izazovima, od kojih sunajve}i obezbe|ivawe dugo-ro~ne sigurnosti snabde-vawa u Evropi, preduzi-mawe mera za{tite ìvot-ne sredine, obezbe|ivawenovih investicija kako u za-menske, tako i u nove kapa-citete i mreù.

Ugaq je veoma zna~ajan ikao faktor zaposlenosti.Prema podacima EURACO-

AL-a iz 2004, broj zaposle-nih u industrijama ugqa iproizvodwe elektri~neenergije u 25 zemaqa EU bioje oko trista hiqada, a sek-tori koji imaju najve}u ko-rist od eksploatacije ugqasu gra|evinarstvo, tran-sport i druge usluge. Ukupnaproizvodna vrednost elek-tri~ne energije proizvede-ne iz ugqa iznosi oko 30 mi-lijardi evra godi{we. �

A. ôli}

EURACOAL - EVROPSKA ASOCIJACIJA ZA UGAQ

Dominacija “crnog zlata”� Osnovni ciq promovisawezna~aja snabdevawa ugqem,kao i zastupawe interesaproizvo|a~a ugqa

Preko Elektroprivrede Srbije, Srbija i Crna Gora je krajem2002. postala punopravni ~lan ovog udruèwa, a 2003. na{a de-legacija, na ~elu sa predstavnikom Slobodanom Mitrovi}em ikoordinatorom Aleksandrom Gaji}em, prisustvovala je konfe-renciji koja je odràna u Rumuniji. Generalni sekretar EURA-COAL-a posetio je EPS i povr{inske kopove 2004. godine. Mi-nistarstvo rudarstva i energetike podràlo je ~lanstvo EPS-a u EURACOAL-u.

EPS i EURACOAL

Proizvodwalignita,

kamenog ugqa i izvoz u

milionima tona u 2004.


37

Odbrojavaju se po-sledwi dani 2005.progla{ene i “Go-dinom fizike” od-

nosno Ajn{tajnove godine,jer je ta~no pre jednog veka tajjedinstveni nau~nik objavioteoriju relativiteta. Novagodina u svetu se, tako|e, obe-leàva kao “Teslina godina”jer se pre 150 godina rodiotaj na{ i svetski genije elek-trotehnike.

Stvarala~ki opus Tesle za-duìo je ~ove~anstvo brojnimotkri}ima i izumima re{ava-ju}i tako i mnogobrojne zago-netke prirode. Ali, o oceniTeslinog rada i zna~aja re~imaju drugi nau~nici - Be-rend je nedvosmisleno rekao:“Iskqu~ewem rezultata Te-slinog istraìva~kog rada,prestao bi savremeni ìvot,nestala bi na{a civilizaci-ja”. Ili, na{ drugi gorostasnauke - Milutin Milankovi}istakao je da je Tesla “Kaopronalaza~ novih principa,kao konstruktor i realizatormnogobrojnih ma{ina, spra-va i instrumenata, pokazaogenijalnost kakvu je svet vi-deo samo nekoliko puta”.

Jubilarna godina prilikaje i za jo{ jedno podse}awe naosnovne biografske podatkei na stvarala~ke aktivnostiNikole Tesle. Rodio se 10. ju-la 1856. godine u Smiqanu -Lika. [kolovao se u rodnomSmiqanu, Gospi}u i Karlov-cu. Sa 19 godina odlazi nastudije u Grac, pa zavr{avasvoje {kolovawe u Pragu.

Po~eci wegovog stru~nograda su jo{ u 1881, da bi ve}naredne godine u Budimpe-{ti, inspirisan zalaskomsunca i Geteovim stihovima,do{ao do svog najzna~ajnijegotkri}a - obrtnog magnetnogpoqa. Sa radom prelazi u Pa-riz, Strasbur, a 1884. godine,zbog nerazumevawa u Evropizna~aja wegovog revolucio-narnog otkri}a , odlazi uSAD.

Pun nade da }e se veli~inawegovog otkri}a razumeti,otpo~iwe saradwu sa Ediso-nom. Ubrzo dolazi do novograzo~arawa, jer je Edison biozastupnik jednosmerne, a Te-sla naizmeni~ne struje i podtakvim okolnostima nije po-drào ideje mladog, ambici-oznog Evropqanina. Sukobideja lagano prelazi u tako-zvani “rat struja”. Izgrad-wom elektri~ne centrale naNijagari, trijumfalnu pobe-du beleè Tesline ideje iwegov polifazni sistem na-izmeni~nih struja.

Krajem XIX i po~etkom XXveka Tesla radi na poqu viso-konaponskih, visokofre-kventnih struja. Radi na pro-blemima beì~nog prenosaenergije, signala, daqinskogupravqawa…Postavqa te-meqe mnogih oblasti nauke itehnike koje }e se enormnorazvijati i obeleìti ~itavXX vek. Taj poletan rad, stva-rala~ki duh, inventivnost ivizionarstvo nailazi na ne-premostive te{ko}e - na ne-dostatak finansijskih sred-stava.

Ostatak ìvota, blizu 40godina, Tesla provodi u sveteìm materijalnim prili-kama, sve mawoj mogu}nostilaboratorijskog, eksperi-mentalnog rada, tako da po-

sledwih desetak godina radiiskqu~ivo u hotelskoj sobi.Umire usamqen, sa velikimmaterijalnim te{ko}ama, usvojoj sobi hotela “Wujor-ker” 7. januara 1943. godine.

U toku ìvota primio jeveliki broj po~asnih dokto-rata, medaqa i bio je ~lanakademija nauka i dru{tava{irom sveta. Posmrtno dobi-ja najve}a priznawa - Ameri~-ki vrhovni sud poni{tava ne-pravedno priznati patentMarkoniju o sinhronizira-noj beì~noj telegrafiji(osnovi radija). Za stogodi-{wicu od ro|ewa, Me|una-rodna elektrotehni~ka komi-sija je odlu~ila da se jedini-ca gustine magnetnog fluksanazove imenom Tesla. Wego-vo ime na{lo se, tako, me|upionirima elektrotehnike,kao {to su Volta, Amper,Om,….Jedno od posledwih“svetskih” priznawa je upisTesline zaostav{tine uUNESKO registar “Pam-}ewe sveta”, kojim se ~uvakulturno nasle|e od univer-zalnog zna~aja.

Kako }e se u Srbiji obele-ìti ova godi{wica? Opse-`ne pripreme su ve} po~ele.Formiran je Odbor za obele-àvawe jubileja na najvi{emnivou Republike Srbije.Predsednik odbora je dr Vo-

jislav Ko{tunica, a ~lanovisu predstavnici Akademijenauka, univerziteta, dràvneuprave, velikih privrednihsubjekata itd. Usvojen je pro-gram obeleàvawa godi{wi-ce, formirani su stru~ni ti-movi za pripreme po pojedi-nim aktivnostima.

Centralna sve~anost bi}e10. jula 2006. godine, kada }ese odràti sve~ana akademi-ja. Nau~ni skup posve}en Te-sli i wegovom delu, bi}e odr-àn u oktobru uz u~e{}e mno-gobrojnih uglednih nau~nihradnika iz zemqe i inostran-stva kojima je blisko Tesli-no delo. Tokom godine odr-à}e se brojne nau~ne tribi-ne sa prigodnim temama.

Prosvetne organizacije }eu tome u~estvovati na speci-fi~an na~in. U svim {kola-ma odrà}e se {kolski ~as,sa predavawem o Nikoli Te-sli. Raspisa}e se konkurs zanagradni pismeni zadatak iumetni~ki rad sa temom kojase odnosi na lik i delo Te-sle. Na visokim {kolama ifakultetima bi}e organizo-vani seminari - “Dani Niko-le Tesle”.

Obeleàvawe jubileja pra-ti}e i bogata izdava~ka de-latnost - posebne publikaci-je, monografije, odgovaraju-}i plakati, reprint izdawazna~ajnih li~nosti pri pro-slavama prethodnih jubilejaitd. Organizova}e se stalnaizlo`ba u Galeriji SANU ipokretna u gradovima Srbije.

Fondacija “Nikola Tesla”}e dodeliti najzaslu`nijimnau~nicima svoju presti`nunagradu. Uspostavi}e se vezeu ciqu ukqu~ivawa u prosla-vu sa SAD, Hrvatskom, BiHitd. Proslavu }e pratiti iizdavawe prigodnih po{tan-skih maraka, numizmati~nihserija, medaqa sa Teslinimlikom i niza prigodnih suve-nira. �

R. Ivankovi}

NOVA 2006. GODINA U ZNAKU NIKOLE TESLE

Tragom zagonetki prirode� U svetu se “Teslina godina” obeleæava povodom ro|ewa genija kakvog je svet vi-deo samo nekoliko puta

Zalazak suncai Geteovi stihovi -

me|u prvim inspiracijama

Tesle


38

POVR[INSKI KOPOVI

Da bi se remontiobavili blago-vremeno i u neop-hodnoj meri u

2006. godini u RB “Kolu-bara” bilo je predvi|enoda se obezbedi oko 4,9 mi-lijardi dinara. Na nivouEPS-a, me|utim, taj iznosje znatno “redukovan”, pa}e novom privrednom dru-{tvu na raspologawu bitioko 3,3 milijarde dinara.U plan godi{wih remona-ta u{li su, stoga, najneop-hodniji poslovi kako bise odràla stabilnost si-stema, a samim tim izvr-{ile planirane proiz-vodne obaveze.

- U protekloj godini,{to se ti~e “Kolubare”,remonti su obavqeni urokovima i obimu defi-nisanim planom, kaèRadenko Jefti}, direk-tor Sektora za odrà-vawe u Direkciji zaproizvodwu energijeEPS-a. Ovi poslovi sufinansirani po planuEPS-a, izuzev intervenci-ja na havarisanim bageri-ma “glodar 6” na Poqu “D”.U oba slu~aja sanacija jepokrivena iz sopstvenihpara “Kolubare”. Izvo|a~radova “Kolubara-Metal”bila je nosilac poslova,{to zna~i rad pla}en izfonda zarade radnika, augovore ove firme sa dava-ocima usluga i nabavku po-trebnih delova i reproma-terijala finansirao je RB“Kolubara”.

Zbog novog statusa “Me-tala”, a samim tim i “Ko-lubare” u celini, ve} uidu}oj godini mnogo toga}e biti druga~ije u odnosu

na dosada{wu praksu. Tose, pre svega, odnosi na na-~in obezbe|ewa neophod-nog novca za remontne ak-tivnosti, {to }e za di-rektnu posledicu imatiorganizaciju i izbor iz-tvo|a~a radova. Mada je“Metal” nezaobilazni ~i-nilac svih planova, vero-vatno je da }e se ponude zaobavqawe remonata, bar unekim segmentima, potra-ìti i od drugih kvali-fikovanih firmi. Pla-}awe }e u takvim uslovimabiti, svakako, u skladu sa

koli~inom izvedenih ra-dova, odnosno isporu~e-nih delova i opreme. [tose ti~e “Kolubara-Meta-la” sasvim je izvesno da }ei u predstoje}em periodubiti nosilac remontnihaktivnosti i deùrniserviser u ~itavoj godini.Hitne intervencije, poputneprevidivih havarija,podrazumevaju upravo ova-kva deùrstva, {to }e se(kako je predvi|eno Ugo-vorom o poslovno-tehni~-koj saradwi) preciziratiu odnosu na teku}e remont-ne aktivnosti. U EPS-u sesmatra da izdvajawe ovogdela RB “Kolubare” ne bitrebalo bitnije da uti~ena realizaciju planira-

nih remontnih poslova.Ono {to u ovom momentu

posebno pri~iwava nepo-znanicu u kompleksim re-montnim aktivnostima jenedavna te{ka, po proce-ni najteà havarija bage-ra u istoriji “Kolubare”.Jedan od najmla|ih rudar-skih kolosa, “glodar 9”,sru{io se zbog pucawau{ki, koje su “nosile”sklopove strele radnogto~ka. Zbog debalansa do-{lo je do ru{ewa kom-pletne gorwe nadgradwebagera. Komisije rade na

utvr|ivawu uzroka iproceni {tete, a tek }ese kasnije razmatratirevitalizacija tog ba-gera sa najve}im kapa-citetom otkopavawa uEPS-u.

Prema re~ima Mio-draga Joksimovi}a, po-mo}nika direktora zatehni~ke sisteme u “Ko-lubari”, remonti u 2005.

godini obavqeni su uskladu sa projektnom doku-mentacijom i po najsavre-menijim standardima. Is-po{tovani su i planiranirokovi, {to je i te kakova`no kako za pogonskuspremnost, tako i za kon-tinuirani ulazak sistemau rad. Saznawe da su bager-ski kapaciteti u prosekustari vi{e od 20 godinaobavezuje na posebnu opre-znost. Prvobitno smo ra-~unali da upravo zbog tihnepredvi|enih situacija uidu}u godinu u|emo sa oko20 odsto sredstava na imerezerve za remonte. Zbogmaweg odobrenog novca,takav oblik sigurnostiostaje za neko drugo vreme.

U godi{wem planu re-monata, izme|u ostalog,nije obuhva}ena revitali-zacija “glodara 3” naPoqu “D”. Ta rudarska ma-{ina trebalo je da u|e urevitalizaciju u prote-kloj, a sigurno je da ne}eni u 2006. godini. Hava-rija “devetke” potpuno jeizmenila dinamiku tihposlova, ali }e se uskorosigurno osetiti. Takvasloèna operacija je ura-|ena proteklih godina na“glodaru 2”, tako|e na“Poqu D” i pokazala se ve-oma bitnom. Umesto vre-me{nog bagera izuzetnimnaporom dobijena je pou-zdana ma{ina kojoj je, po-red vra}awa u potpuno is-pravno stawe, funkcio-nalni sklop osavremewemu skladu sa traènim stan-dadima u povr{inskoj ek-ploataciji.

U Kolubarskom basenuse procewuje da, bez obzi-ra na organizacione pro-mene i status preduze}a,proces proizvodwe ne}etrpeti. Za sve aktivnostini do sada nije bilo do-voqno sredstava, pa se,ipak, ostvarivala preko-planska proizvodwa. Usvakom slu~aju, bilo bi do-bro da se na vreme obezbe-|uju rezervni delovi, re-promaterijal i pla}ajuusluge. Na takav na~in mo-glo bi da se ra~una sa od-re|enim u{tedama, ali isa motivisano{}u za rad ionih od ~ijeg angaòvawazavisi pogonska i proiz-vodna spremnost kolubar-skih rudnika. �

T. @ivkovi}

IZ PLANA RB “KOLUBARA” ZA 2006. GODINU

Za remonte - 3,3 milijarde � Zbog redukovanih sredstava izosta}e nekipredvi|eni radovi, a pare bi jo{ trebaloobezbediti i za demontaæu i za po~etak po-pravke havarisanog “glodara 9”

“Kolubara-Metal” }e i u predstoje}em periodu biti nosilac remontnih

aktivnosti i deùrni serviser u ~itavoj godini

Stabilan rez “glodara 8”


39

Ideja o osnivawu novog pri-vrednog dru{tva za doradu i ople-mewivawe mineralnih sirovina“Termit-Kolubara” postala jestvarnost. Na osnovu odredbi Za-kona o privrednim dru{tvima nasednici Upravnog odbora Rudar-skog basena “Kolubara” bio jeusvojen ugovor o osnivawu ovogprivrednog dru{tva, a kona~naodluka o tome doneta je posle do-bijene saglasnosti Upravnog od-bora EPS-a i Vlade Srbije.

Usvajawu ovog ugovora pretho-dilo je davawe saglasnosti nasporazum o visini u~e{}a o osni-vawu, zakqu~enog izme|u preduze-}a “Termit” d.o.o. iz Slovenije iRudarskog basena “Kolubara”.Osniva~ki kapital novog dru-{tva, utvr|en ugovorom, iznosi}eoko 1,1 milion evra, od ~ega jeulog stranog osniva~a (“Termit”iz Drtija) ne{to ve}i od 650hiqada evra. Najve}i deo sredsta-va Slovenci }e u dru{tvo uloì-ti nabavkom moderne opreme, dokbi doma}i osniva~ (“Kolubara”) uovo preduze}e uloìlo oko 430

hiqada evra (u opremi i zemqi-{tu).

Elaboratom o ekonomskoj oprav-danosti osnivawa dru{tva u ovomobliku, nedvosmisleno je utvr|enaopravdanost takvog poteza. Predvi-|eno je da se, uvo|ewem nove opremeu proizvodni proces, postepeno po-ve}ava obim proizvodwe i obogatiasortiman peska a, sve to u skladu sazahtevima trì{ta. Dobit koju }edru{tvo ostvariti bi}e, posle iz-mirewa svih ugovorenih i zakon-skih obaveza, srazmerno podeqenaprema visini pojedina~nog osni-va~kog uloga u Dru{tvu (60 odstoSlovenci, 40 odsto “Kolubara”).

Dru{tvo bi trebalo da po~ne saradom od januara 2006. godine, aosniva~i su imenovali i Skup-{tinu dru{tva (sa pet ~lanova) idirektora dru{tva. Direktor dru-{tva je Radomir Radijevac iz Ru-me, a “Kolubarine” interese uSkup{tini dru{tva zastupaju mrMilan Stojakovi} i Jadranka@uwi}.

M. Tadi}

POVR[INSKI KOP “DRMNO”

Rudari ispunilio~ekivawa

Staru 2005. godinu rudari povr-{inskog kopa “Drmno” ispratilisu sa dobrim proizvodnim rezul-tatima. Ukupno je na najve}em ko-stola~kom ugqenokopu, zakqu~nosa 29. decembrom, proizvedenopreko 23 miliona kubika jalovi-ne, {to je vi{e za 2,4 miliona ku-bika od plana i {est miliona to-na ugqa, {to je za nekih 40.000 to-na mawe od planom predvi|enihkoli~ina za pro{lu godinu. No,~iwenica da je malo nedostajalo -dan i po rada ugqenog sistema - dase nominalno realizuje zadataproizvodwa, svakako, ne umawujeukupan ovogodi{wi proizvodnirezultat na pomenutom kopu.

- Bez obzira na to {to nominal-no nismo ostvarili pro{logodi-{wi plan proizvodwe ugqa na ko-pu “Drmno”, u godini za nama is-puwena su sva o~ekivawa u pogle-du redovnog i kontinuiranogsnabdevawa osnovnom pogonskomsirovinom za rad termoenerget-skih kapaciteta u Drmnu i Ko-stolcu - rekao je Slavko Svilo-kos, pomo}nik upravnika kopa“Drmno” za proizvodwu ugqa. Ovutvrdwu ilustruje i ~iwenica da sutermoelektrane ostvarile re-kordnu proizvodwu struje u 2005.godini, {to se, svakako, ne bi de-silo da nije bilo dovoqno ugqa.

Re~i pohvale rudarima kopa“Drmno”, na nedavnoj godi{wojkonferenciji za novinare, upu-tio je i Bojan @ivanovi}, di-rektor kostola~kih termoelek-trana, rekav{i da su oni direkt-no uticali na ostvarivawe re-kordnih proizvodnih rezultata,zajedno sa zaposlenima u termoe-lektranama. Prema ukupnim re-zultatima do 29. decembra na ko-povima “Kostolac” proizvedenoje preko 6,8 miliona tona ugqa,{to je 96,2 procenta u odnosu naplan i iznad 26,8 miliona kubi-ka jalovine, {to je {est proce-nata vi{e od planom predvi|e-nih koli~ina.

S. Sre}kovi}

PRIVREDNO DRU[TVO ZA DORADU I OPLEMEWIVAWE MINERALNIH SIROVINA

“Termit-Kolubara”od nove godine

Uskoro u novom preduze}u- separacija peska u RB“Kolubara”


40

TERMOELEKTRANE

Posle ulagawa u kapitalneremonte, zna~i u oporavak, pa za-tim u modernizaciju pojedinihpostrojewa, Termoelektrane “Ko-stolac” iz godine u godinu ostva-ruju zna~ajan rast proizvodweelektri~ne enrgije. Pro{logodi-{wi plan proizvodwe od 4,139milijardi kilovat-~asova reali-zovan je 19. decembra, odnosno 12dana pre isteka godine. BlokoviA-2 i B-2 planove su ostvarilijo{ polovinom novembra, {to sa-mo potvr|uje dobru pogonskuspremnost kostola~kih termoka-paciteta.

- Ostvarena proizvodwa elek-tri~ne energije u ovoj godini, ko-ja se s pravom naziva rekordnom,ve}a je od prose~ne u prethodnojdeceniji za gotovo milijardu ki-lovat-~asova. To samo potrvr|ujeopravdanost ulagawa u kapital-ne remonte blokova, ali i wiho-vu modernizaciju, za {ta je u pro-

teklih nekoliko godina utro{e-no 55,5 miliona evra. Posle ula-gawa u oporavak blokova na reduje realizacija investicionihprograma, kako onog na revitali-zaciji bloka od 100 megavata, ta-ko i drugih na za{titi ìvotnesredine u okruèwu, kaè Bojan@ivanovi}, direktor Termoe-lektrana “Kostolac”:

- Realizacija prve faze revi-talizacije bloka od 100 megava-ta zapo~eta je u aprilu pro{le, akompletan program revitaliza-cije bi}e zavr{en pre zime 2006.godine. Ukupna ulagawa, bez ra-nije nabavqene opreme iz ruskogkredita, iznose 18,5 milionaevra. To podrazumeva kompletnuzamenu opreme na jednom i dru-gom kotlu, ugradwu novih elek-trofiltera, koji }e u potpunostizadovoqiti evropske standardei potpunu revitalizaciju turbi-ne i generatora. Dakle, kada ova

proizvodna jedinica, po~etkomzime u|e u pogon, wen radni vekbi}e produèn za 15 godina, a po-red stabilnog izvora za proiz-vodwu elektri~ne, Termoelek-trane }e dobiti jo{ jedan bazniizvor za proizvodwu toplotneenergije. To }e omogu}iti daqe{irewe toplifikacione mreè,imaju}i u vidu da }e one mo}i daobezbede do 200 megavata za pro-izvodwu toplotne energije.

Pored redovnih remonata, zakoje je u pro{loj godini uloènooko 600 miliona dinara, zna~ajnafinansijska sredstva usmerenasu i za daqa investiciona ula-gawa. Samo u 2006. godini za pro-grame koji su ve} zapo~eti, bi}eutro{eno blizu milijardu dina-ra. Od zna~ajnijih investicionihulagawa, pre svega na za{titiìvotne sredine, treba pomenu-ti zamenu elektrofiltera nabloku od 210 megavata. Tender je

ve} otvoren, pa se uskoro o~eku-je ugovarawe opreme. Predvi|e-no je da se u realizaciju ovog in-vesticionog programa uloì oko5,5 miliona evra, a radovi }e bi-ti izvedeni tokom 2006. godine.

U zna~ajnoj meri odmakle su ipripreme za realizaciju inve-sticionog programa moderniza-cije sistema otpepeqivawa nablokovima TE “Kostolac B”. Uvo-|ewem nove tehnologije Termoe-lektrane }e u zna~ajnoj merispre~iti razvejavawe pepela saodlagali{ta i time doprinetio~uvawu ìvotnog okruèwa. Upripremi je i program odsumpo-ravawa dimnih gasova u TE Ko-stolac “B”. Ve} u februaru seo~ekuje studija opravdanosti ko-ju pripremaju japanske kompanije,a ukupna ulagawa procewena suna preko 100 miliona evra. �

^. Radoj~i}

TERMOELEKTRANE “KOSTOLAC” ISPUNILE PLAN PROIZVODWE

Rekordi posle modernizacije

P o standardima utvr-|enim uvo|ewem si-stema kvaliteta, uTE “Nikola Tesla

B” klasifikovani su poslo-vi koje je tokom ove godinetrebalo uraditi. Sada, prikraju godine, mogu da konsta-tujem da je najve}i deo zada-taka uspe{no obavqen, kaèZoran Stojanovi}, direktorTENT B. - Prvi zadatak od-nosio se na ostvarivawe pla-na proizvodwe elektri~neenergije za oko deset odstoiznad bilansa. Godi{wiplan proizvodwe od 6,324milijardi kilovat-~asovaostvaren je mesec dana preroka, {to zna~i da je najva-`niji posao obavqen, kako jei predvi|eno, odnosno da jeplan proizvodwe nadma{enza deset odsto. Drugi ciqbio je da se kapitalni re-

mont uradi za 120 dana. Do-brom organizacijom poslovai uspe{nom saradwom sa iz-vo|a~ima radova, kapitalniremont je skra}en za pet da-na. Nadaqe, isti~e Stojano-vi}, bilo je utvr|eno da sebroj zastoja smawi za 30 od-sto. U 2005. godini na obabloka bilo je 23 zastoja, doksu prethodne zaustavqani 33puta. Jedan od ciqeva bio jei da se smawi dnevni gubi-tak demi vode. Umesto 1,5 od-sto, dnevni gubitak iznosioje 0,84 odsto. Izvr{en je ideo obaveza u vezi sa smawi-vawem zaliha u na{im maga-cinima za 20 odsto. Zahvaqu-ju}i, pre svega, ugradwi no-vog parovoda u toku kapital-nog remonta i lopatica maleturbine, koje su nabavqenejo{ 1996. godine, zalihe susmawene za 30 odsto.

Pored takvih rezultata uostvarivawu postavqenihciqeva, ima zadataka kojinisu realizovani. Kao pri-mer, na{ sagovornik navodida nije smaweno angaòvawetre}ih lica. Ciq je bio da serad tre}ih lica smawi za de-set odsto, {to zbog obimaradova u remontu nije ispo-{tovano.

Minula godina u TENT B ,kada je u pitawu proizvodwa,okarakterisana je kao mirnagodina. Smawen broj ispadablokova ukazuje da su oni do-sta stabilno radili. Od 23zastoja, dva su bila zbog re-monata, sedam zbog cevnogsistema, a razlog ostalih za-ustavqawa je u delovawu za-{tite.

- U strukturi zastoja vi{ene dominira cevni sistem,ve} zastoji koji nastaju kao

posledica otkazivawa mer-no-regulacione opreme. Naj-~e{}e, kaè Stojanovi}, ka-da do|e do ispada bloka po-sledica toga je curewe cev-nog sistema. To uslovqava dase, u budu}im remontim ak-tivnostima, na taj deo po-strojewa posebno obrati pa-`wa. Analiza rada blokovapokazala je da oni rade saniìm optere}ewem ne samozbog zahteva dispe~era, ve} izbog lo{ijeg kvalitetaugqa. Kada je ugaq dobro ho-

TE “NIKOLA TESLA B”

Prvi hrle ka Evropi� Javno preduze}e Termoelektrane “Nikola Tesla”, prvo je proizvodnopreduze}e u JP Elektroprivreda Srbije koje je dobilo sertifikat ISO9001:2000 kao potvrdu da je u proizvodnim i poslovnim procesima pri-menilo me|unarodne standarde upravqawa kvalitetom

U TENT Bsmawen

broj zastoja


41

- Elektroprivreda Srbijeje realizacijom projekta ka-pitalnog remonta sa moder-nizacijom upravqa~kog si-stema na bloku A-2 u JPTENT jo{ jednom pokazalada je sposobna da uradi najve-}e tehnolo{ke poduhvate, od-nosno najsloènije radove.Jo{ jednom smo pokazali daje EPS stoèr i osnovni po-kreta~ doma}e industrije inauke. Upravqa~ki sistemkoji je uradio Institut “Mi-hailo Pupin” proizvod jesopstvenog nau~noistraì-va~kog rada, a realizacijomovakvih projekata EPS po-maè vrhunsku srpsku pameti razvoj ostalih delova pri-vrede. Uz sve to, ovakav pro-jekat je dva i po puta jefti-niji nego uvozni, rekao je drVladimir \or|evi}, gene-ralni direktor EPS-a, pri-likom prezentacije projektakapitalnog remonta blokaA-2 u JP TENT u Obrenovcu,kojom je ozvani~en zavr{e-tak ovogodi{we remontnesezone. Prezentaciji projek-ta prisustvovali su i Alek-sandar Popovi}, ministar zanauku i za{titu ìvotnesredine i \or|e Mihajlo-vi}, zamenik ministra ru-darstva i energetike.

U daqem obra}awu \or|e-vi} je rekao da je JP TENToborio mnoge rekorde u pro-izvodwi:

-Sve to dokazuje da se EPSi ove godine spremio za zimu.Me|utim, odli~an rad i re-kordi elektrana ne zna~e daEPS moè da podmiri svaku

potro{wu. Ovako visok nivoproizvodwe elektri~ne ener-gije odredili su na{i potro-{a~i. Naime, kako je u hlad-nim danima, kada se struja ko-risti za grejawe, potro{wagotovo deset odsto ve}a odplanirane, name}e se zakqu-~ak da je grejawe na strujuopet veoma isplativo, podvu-kao je \or|evi} i naglasio:

- Mi imamo obavezu da uka-èmo da }e Srbija, sa najjef-tinijom strujom u Evropi,opet, kao pre nekoliko godi-na, biti veliki uvoznikelektri~ne energije i da }eimati problema u snabde-vawu. Tim pre, {to ve} 15 go-dina nije proradila ni jednanova elektrana. âk, i akosutra po~ne gradwa neke no-ve elektrane, Srbija ne}eimati novi proizvodni ka-pacitet jo{ ~etiri do petgodina. U me|uvremenu, po-tro{wa }e rasti. EPS èlida se razvija i raste zajednosa srpskom privredom a topokazuje i projekat koji je re-alizovan u TENT-u. Ali, beznovca, te sve na{e vizijeosta}e mrtvo slovo na papi-ru. EPS èli da prodajomsvoje robe, a ne donacijama ikreditima, pokrene velikeprojekte i da zaposli deseti-ne hiqada qudi u Srbiji, re-kao je, izme|u ostalog, \or-|evi}.

Na prezentaciji projektaAleksandar Popovi}, mini-star nauke i za{tite ìvot-ne sredine ocenio je da su re-monte aktivnosti u TENT-u,i sa aspekta za{tite ìvot-

ne sredine, dobro obavqene: - Ono {to je ura|eno u

TENT-u, najboqi je dokaz dasrpska nauka moè da podig-ne srpsku privredu i da je uTENT-u Srbija pokazala ka-kva zna i moè da bude.Krajwe je vreme da Srbijashvati da mora da ulaè usvoju elitu i nauku. Jer, in-vestirawe u nauku nije tro-{ak nego investirawe u sop-stvene potencijale. OvdeSrbija pokazuje kakva zna imoè da bude.

Da je veliki sloèn posaokapitalnog remonta uTENT-u ura|en dobro i efi-kasno vidi se, kako je nagla-sio Bo{ko Buha, direktorJP TENT, i po tome {to je u2005. godini proizvedeno vi-{e oko milijardu kilovat-~asova elektri~ne energije,{to zna~i ve}i prihod za oko35 miliona evra: - Visok pre-ba~aj u proizvodwi ostvarenje zahvaquju}i ulagawima urevitalizaciju postrojewa uposledwe ~etiri godine. Re-alizacija kapitalnog remon-ta na bloku A-2, u roku, satraènim kvalitetom i an-gaòvawem doma}e privredejedan je od najozbiqnijihprimera kako poznata kri-latica “kupujmo doma}e” nemora da bude samo parola ko-ja ciqa na goli ekonomskipatriotizam. Ukazuje se, pritome, na realne mogu}nostida se u okvirima na{e pri-vrede prona|u proizvodna,izvo|a~ka i tehnolo{ka re-{ewa koja zadovoqavaju po-trebe tako sloènih sistemakakva su elektroprivrednapreduze}a.

Strategija rehabilitacijei modernizacije postrojewau TENT-u, ovim poslom nijezavr{ena. O~ekivawa su,ukoliko se u narednim godi-nama obezbede potrebna fi-nasijska sredstva, da se na-stavi obnova po utvr|enimmplanovima. Prvi blokovi nakojima treba uraditi sloè-ne poslove su A-4 i A-6. �

K. Jani}ijevi}

mogenzivan, mogu} je rad sa620 megavata po bloku, {toje nominalno optere}ewe.To je dobra strana homoge-nizacije ugqa. Lo{a je stra-na, me|utim, da kada ugaqnema odgovaraju}i kvalitetnastaje “{etawe” bloka od600 do 500 megavata, {toostavqa posledice na cevnisistem. Za kvalitet ugqa nemogu se kriviti rudari, alidobra homogenizacija ugqauti~e da sadràj abrazivnihelemenata. S druge strane,kvalitet ugqa defini{e ipotro{wu mazuta, kada sekoristi za podr{ku vatri.Za blokove “B” do po~etkaoktobra utro{eno je ne{tovi{e od 16.000 tona mazuta,a od toga oko 7.000 tona zapodr{ku zbog lo{eg kvali-teta ugqa. Do potro{we oko4.000 tona do{lo je i zbogpodizawa optere}ewa pozahtevu dispe~era, {to jeopet povezano sa kvalitetomugqa. Mazut je, naime, kori-stio jer je optere}ewe opaloispod 520 megavata, navodiStojanovi}.

Detaqna analiza rada, ~i-ja izrada je u toku, pokaza}eu kolikoj meri je ispo{to-van sistem kvaliteta u svimdrugim oblastima. Jedno jesigurno, u najva`nijoj obla-sti rada, u proizvodwi elek-tri~ne energije, u TENT Bsu ispo{tovali sve zahteve.Takav pristup je osnova zaplanove u 2006.godini. �

K. Jani}ijevi}

PROJEKAT KAPITALNOG REMONTA BLOKA A-2 U JP TE “NIKOLA TESLA”

Zamajac razvoja

Blok A-2, drugi je od dva najstarija bloka u TE “Nikola Te-sla”. Instalisana snaga bloka je 210 megavata, a u pogonu je od29.septembra 1970.godine. Do po~etka decembra ove godineukupno je bio na mreì 232.349 sati i ostvario je proizvodwuod 38,1 milijarde kilovat-~asova elektri~ne energije. Razlo-zi za dono{ewe odluke o izvo|ewu kapitalnog remonta i pro-duèwa radnog veka bloka A-2, bili su, pre svega, u po{to-vawu ekolo{kih zahteva zbog visoke emisije pepela u dimnimgasovima. Sistem upravqawa, merewa i regulacije bio je do-trajao i tehnolo{ki prevazi|en. Nadaqe, raspoloìvost radabila je u opadawu, a postojala je i mogu}nost da se ugrozi bez-bednost rada.

Blok A-2 je podmla|en


42

Protekla godina bilaje za radnike JP“Drinske HE” veomauspe{na. Iako je

plan proizvodwe bio ve}inego ikada za 39 godina rada,prema{en je za skoro 300 mi-liona kilovat-sati elek-tri~ne energije. O~ekivalose i da }e se prema{iti re-kord u proizvodwi postignut1979. godine, kada je proizve-deno dve milijarde i osammiliona kilovat-sati, ali seto, ipak nije realizovalo. Udecembru je “uhva}en” velikidrinski talas, i u kilovate jepretvoren. Naime, ~im je unovembru zahladnelo, zbog

niske cene struje do{lo je doznatnog pove}awa potro{weelektri~ne energije i po~e-lo je naglo pra`wewe akumu-lacija. Jezero RHE na Tari jebilo prepolovqeno, a kotajezera proto~ne HE je obore-na. îm je otoplilo, potro-{wa je smawena i posle do-bijene dozvole svi proizvod-ni kapaciteti maksimalno suangaòvani, po{to su meteo-rolo{ke prognoze nagove-{tavale obilnu ki{u u Cr-noj Gori. Oborena je, stoga,kota jezera proto~ne HE zavi{e od dva metra. To pret-pra`wewe jezera bio je punpogodak, jer je do{la velika

voda 8, 9 i 10. decembra kadaje dotok Drine je bio od 850do 950 kubika u sekun-di.Dnevna proizvodwa u HE“Bajina Ba{ta” iznosila jeod {est do osam miliona ki-lovat-sati, a svakodnevno sepumpala voda u akumulacijuRHE na Tari. Proizvodwa jepre{la magi~nu granicu od1,8 milijardi kilovat- satielektri~ne energije. [to seti~e RHE, planirana proiz-vodwa je udvostru~ena i pro-izvedeno je 650 miliona ki-lovat-~asova. Plan proizvod-we nadma{en je za 110, a planpumpawa je ostvaren sa svih225 odsto! U akumulacionomjezeru RHE na Tari ima vodeza proizvodwu od 160 milio-na kilovat-sati elektri~neenergije. Jednom re~ju, bilaje to beri}etna godina. Za do-bru hidrologiju se nebo po-brinulo a za ostalo sami za-posleni.

Redovni godi{wi remon-ti obavqeni su vaqano, i uplaniranom roku do 31. okto-bra. Ali, to nije bio wihovzavr{etak. Od 1-3. novembraizvr{en je garancijski pre-gled reverzibilke, posle go-dinu dana rada od sprovede-nog kapitalnog remonta odjapanskih stru~waka. Ocenesu bile vi{e nego dobre. Za-

vr{ena je montaà i ispiti-vawe ure|aja za merewe pro-toka na svim generatorimapristiglih iz donacije {vaj-carske vlade. Nabavqen je re-zervni trafo za postrojeweRHE od 160 MVA, 11kV na220 kV iz poqskog kredita.Izvr{ena je, tako|e, pripre-ma spoqnih objekata za rad uzimskim uslovima - isti~eMijodrag îtakovi}, teh-ni~ki direktor HE “BajinaBa{ta”. Spisak tih objekataje poduga~ak - leptirasti za-tvara~, zatvara~i ulazne i iz-lazne gra|evine, platopump-na stanica “\uri}i”, …Ovihdana radi se projekat zamenelanaca za dizawe i spu{taweustava u saradwi sa “Go{om”.

Ubrzano se priprema ten-derska dokumentacija za re-vitalizaciju HE “Bajina Ba-{ta” i bi}e gotova do polo-vine januara, a tender }e seraspisati u martu - kaè î-takovi}.

Pet dana pre isteka ovegodine, HE “Zvornik”, kojaje ove godine proslavila 50godina uspe{nog rada,ostvarila je rekordnu godi-{wu proizvodwu od 555 mi-liona kilovat-sati elek-tri~ne energije! �

M. \oki}

HIDROELEKTRANE

JP “DRINSKE HE” PREMA[ILE GODI[WU PROIZVODWU

Duplirali planirano� Maksimalno kori{}ewe proizvodnih kapaciteta u HE “Bajina Ba{ta” � U RHE “Ba-jina Ba{ta” dobijeno dvostruko vi{e struje u odnosu na plan

Uprkos agresiji NATOpakta 1999. godine, ostvare-na je rekordna proizvodwaelektrine energije, jer susvi generatori radili pu-nom parom i najvi{e elek-tri~ne energije obezbe|iva-no je iz elektrana drinskogsliva. Izgledalo je da se tajrekord u proizvodwi od 800miliona kilovat-sati elek-tri~ne energije ne}e usko-

ro dosti}i. Nedequ danapre isteka 2005. godine, me-|utim, “Limske HE” suostvarile proizvodwu odpreko 800 miliona kilovat-sati elektri~ne energije uzplanski prema{aj od 34 od-sto.

HE “Uvac” je proizvela 76miliona, ostvariv{i pre-ba~aj godi{weg plana sa 30odsto, HE “Kokin Brod” sa

77 miliona u plusu su 60 od-sto, HE “Bistrica” sa 428miliona, ima vi{ak od 55odsto, a u HE “Potpe}” kojaje proizvela ne{to preko218 miliona, godi{wiplan je preba~en za jedan od-sto. HE “Kokin Brod” je, uzto, godi{wi plan ispunilai pre isteka polovine godi-ne.

Uprkos intenzivnom an-

gaòvawu svih proizvodnihkapaciteta, akumulacije suna zavidnom nivou - po-puwenost jezera na Uvcu iz-nosi na primer, 84 odsto ana Kokinom Brodu - ~ak 95odsto. Stawe akumulacija,zaista, ohrabruje pred pravuzimu, a pao je i sneg u veli-kim koli~inama. �

M. \.

JP “LIMSKE HE” NA KRAJU GODINE

Pune akumulacije ~ekaju zimu

Rekordi i pet dana pre isteka godine: HE “Zvornik”


43

U HE “\ERDAP II”

Deseti agregatvan pogona

Hidroelektrana “\erdap II” do kraja 2005 proizve-{}e ne{to vi{e od 1,4 milijarde kilovat- ~asova, {toje za osam odsto mawe od plana za ovu godinu. Jedan odosnovnih razloga za to je veliki dotok vode u prvom de-lu godine. U zimski period, druga |erdapska elektrana,ulazi u okrwenom sastavu sa devet od ukupno 10 agrega-ta i predvi|enim zimskim dotokom od ~etiri do pet mi-liona kubika vode u sekundi, {to }e omogu}iti dnevnuproizvodwu izme|u ~etiri i pet miliona kilovat-~aso-va dnevno.

Kvar koji se desio na desetoj ma{ini, 21 novembra, je39. havarija izazvana mawkavo{}u projektnog re{ewahorizontalnog vratila na cevnim agregatima ove elek-trane. Zajedni~ko za sve kvarove je {to su, pritom,stradali turbinski leèvi, a to zna~i da je ma{ina unaredna tri meseca van pogona. Na ~etiri ma{ineosnovne elektrane u turbinski deo ugra|eni su segmen-ti leàja sa teflonskom prevlakom i agregati rade do-bro. Zadwa havarija na 10 ma{ini je ujedno i najteà.Pored generatorskih leàja, stradala je i osovinaagregata. Sanirawe takvog kvara mogu}e je na dva na~i-na. Prvi je mehani~ka obrada vratila na licu mesta uma{ini. Za ovaj posao u toku su razgovori sa specijali-zovanim firmama iz Engleske, Danske, SAD, kao i saLola korporacijom iz Beograda, a sanirawe bi se zavr-{ilo za dva meseca. Drugi na~in opravke desetke jekomplikovan i traì najmawe {est meseci rada. Blokgeneratora, teìne 450 tona, morao bi da se vadi iz gra-|evinske jame na monta`ni blok, gde bi se osovina ski-nula i transportovala u fabriku na remont, kaè Ne-boj{a Karanovi}, zamenik direktora HE “\erdap II”. Ko-ja }e varijanta popravke desetke biti usvojena odlu~i-}e specijalizovana komisija, a da bi se kvarovi izbegliu narednom periodu dogovoreno je da se u sve grupe le-àja na preostalim ma{inama za vreme remonta ugradesegmenti sa teflonskom prevlakom.

M. Dr~a

Ta~no 3. decembra JP “\erdap”je realizovalo ovogodi{wi planproizvodwe u iznosu od 7,4 mili-jarde kilovat-~asova elektri~neenergije, sa dobrim izgledima dado kraja godine dostigne a najve-rovatnije i nadma{i osam mili-jardi kWh. U prilog tome svedo-~e trenutno povoqan dotok Duna-va, pune akumulacije “VlasinskihHE” i HE “Pirot” i spremnostsve ~etiri proizvodna dela kom-panije da maksimalno prema po-trebama elektroenergetskom si-stema iskoriste dobre uslove zaproizvodwu.

Najve}i udeo u ukupnom bilan-su pripada najve}oj hidroelek-trani “\erdapu I” koja je godi-{wi plan proizvodwe od 5 mili-jardi i 460 miliona kWh reali-zovala jo{ 22. novembra. Do kraja2005. godine, procene su bile naosnovu stawa pogonske spremno-sti i dotoka Dunava da }e se tajplan nadma{iti za vi{e od 10odsto, odnosno da }e se poizvesti{est milijardi kilovat-~asovaelektri~ne energije.

Bilans dunavskog prvenca biobi i ve}i - i to ~ak za 400 milionakWh elektri~ne energije - da suuslovi za proizvodwu bili ne{topovoqniji. Zapravo, ovogodi{wevelike vode Dunava uslovile suobarawe kote jezera na obe elek-trane, pa je samo na “\erdapu I”“izgubqeno” 400 miliona kilo-vat-~asova, jer je deo vode umestokroz mo}ne turbine propu{tanpreko prelilvnih poqa, kako bise spre~ile poplave u priobaquuzvodno ka Beogradu. Osim toga,slabiji pad imao je za posledicumawu snagu i proizvodwu u najvod-nijim mesecima. A takav je bioapril, sa proticajima od 11.600kubnih metara u sekundi. Najmawidotok ostvaren je u novembru od3.100 kubika u sekundi, ali i po-red toga ukupan sredi{wi godi-{wi dotok dostigao je brojku od6.500 kubika. A to je ekstremno vi-sok prose~ni dotok. Zapravo,ova-

kvi dotoci javqaju se vrlo retko,po pravilu jednom u 10 godina. Utim slu~ajevima, energeti~ari suprinu|eni da deo velikih vodaprelivaju. Tako je na “\erdapu I”,preko prelivnih poqa, oti{loniz Dunav u nepovrat ~ak 400 mi-liona kilovat-~asova elektri~neenergije.

Na “\erpapu II” do ispuwewaplana nedostaje jo{ skoro 150 ki-lovat-~asova. To je ujedno jedinirazlog {to samo ova elektrana usastavu JP “\erdap” zaostaje u re-alizaciji plana i po realnim pro-cenama 2005. godinu zavr{i}e sawegovim ispuwewem od 92 odsto.Jer do 3. decembra ovde je realizo-vana 1,31 milijarda kWh elek-tri~ne energije, a dotoci Dunavakre}u se oko pet hiqada kubika,{to dunavskoj hidroelektrani od-govara i u ovom periodu omogu}avaprekoplansku proizvodwu.

I izuzetno dobru, ~ak rekordnuproizvodwu beleè, me|utim, dru-ge dve ~lanice JP “\erdap” - “Vla-sinske HE” i HE “Pirot”, sa zna-~ajnim u~e{}em u ukupnom bilan-su kompanije. “Vlasinske HE” napo~etku posledweg meseca 2005.godine beleè godi{wu proiz-vodwu od 363 miliona kilovat-~a-sova vr{ne elektri~ne energije.U odnosu na plan, to je preba~aj od50 odsto, uz podatak da novu 2006.godinu ova elektrana do~ekuje sapunom akumulacijom, odnosno samogu}om proizvodwom jo{ od 140miliona kilovat-~asova, ili de-set odsto vi{e od plana.

HE “Pirot” najmawa ~lanicakompanije, ostvarila je i najmawuproizvodwu od bezmalo 170 milio-na kilovat-~asova eleri~ne ener-gije. Me|utim, u odnosu na plan, toje rekordni preba~aj od oko 80 od-sto. HE “Pirot” ulazi u novu godi-nu, tako|e, sa planiranom zalihomvode, koja omogu}ava proizvodwuod 62 miliona kWh vr{ne ele-tri~ne energije. �

^. D.

POÊTKOM DECEMBRA JP “\ERDAP” PO PLANU

U fini{u i osammilijardi kWh

� Rekordi “Vlasinskih hidroelektrana” i HE “Pirot” -Samo “\erdap II” ispod plana proizvodwe zbog nepo-voqne hidrologije-

U HE “\erdap I”godi{wi plan

preba~en za oko10 odsto


44

DISTRIBUCIJE

AKCIJE: SARADWA OP[TINE VOÆDOVAC, EPS-a I EDB-a

“EPS i deca” u prazni~nom ruhu� Preko 200 u~enika voædova~kih {kola prisustvovalo je22. decembra promociji akcije “EPS i deca” u Sportsko-rekreativnom centru “[umice” u organizaciji lokalnesamouprave, EPS-a i EDB-a

Bez potpisivawa ugovora sadistribucijom, potro{a~i u JPED Ni{ mo}i }e da plate, poredteku}e potro{we i zaostala du-govawa na {est do 12 mese~nihrata, u zavisnosti od toga na ko-liko im wihova banka odobravakredit. Ovo je velika povoqnostza sve one kojima su se dugovi zautro{enu elektri~nu energijunagomilali. Pla}awe na rate jegotovo bez kamate. Pla}a se samokamata koju odre|uje doti~nabanka, dok distribucija vi{e neobra~unava kamatnu stopu. Prak-ti~no, zaostali dug potro{a~aprema distribuciji je anuliranodmah, banka kreditira korisni-ka na vi{e rata ~ime se otvaramogu}nost redovne uplate samoteku}e potro{we.

U ciqu poboq{awa naplate uJP ED Ni{, krajem novembra, uve-

deni su postterminali na tri lo-kacije: u {alter sali Upravnezgrade, zatim u Svetozara Marko-vi}a i u Wego{evoj ulici u Ni{u.Po jedan postterminal uveden je iu Elektrodistribuciji Pirot iElektrodistribuciji Prokupqe.Svi gra|ani koji poseduju kredit-ne kartice - VISA, VISA Elec-tron, MasterCard, Maestro i Di-naCard mo}i }e sa wima da izmi-ruju obaveze. U toku su pregovorii sa predstavnicima Po{te Ni{,radi ostvarivawa pla}awa ra~u-na bez provizije, {to }e omogu}i-ti da gra|ani dug mogu da plate ipo{taru koji }e od 2006. godineraznositi ra~une.

- Prema Zakonu o po{ti, od2006. godine svi ra~uni }e bitikovertirani i po{tari }e ih pro-sle|ivati na ku}ne adrese. Uko-liko se postigne dogovor o pla-

}awu ra~una bez provizije i stru-ja }e mo}i da se pla}a po{taru,obja{wava Miroqub Jovanovi},pomo}nik direktora za nabavku iprodaju elektri~ne energije. - Ra-di {to uspe{nije realizacije ko-vertirawa i pla}awa ra~una utoku je sre|ivawe baze podataka,ta~no se odre|uje ko je vlasnikbrojila i koja je ta~na adresa.Jer, èlimo da o~istimo bazu po-dataka od onih koji nisu stvarnipotro{a~i (tamo gde je ku}a sru-{ena), obja{wava Jovanovi} i is-ti~e da je uz uloène odgovaraju-}e napore rukovodstva JP ED Ni{naplata potraìvawa poboq{a-na. Od maja 2005. godine svakogmeseca ispuwen je naplatni zada-tak. Po izve{taju od 21. novem-bra, ova distribucija je bila prvana listi od deset elektrodistri-bucija u Srbiji za priliv sred-

stava koji je tog dana stigao na ra-~un EPS-a. Od predvi|enih 455miliona dinara, do tog datuma na-pla}en 291 milion dinara, {to je64 odsto od ukupnog mese~nog za-datka.

- Pored ostvarenog naplatnogmese~nog zadatka, ukupna dugo-vawa nisu smawena. Po~etkomdecembra ona iznose 6,2 milijar-de dinara i svota novca kojastigne u ED Ni{ otprilike je nanivou mese~ne potro{we. Poje-dini potro{a~i koji su sklopiliugovor sa distribucijom pla}ajui rate starog duga i redovnu po-tro{wu, neki o~igledno ne pla-}aju skoro ni{ta, pa zbir jednog idrugog ~ini iznos koji je ravanmese~nom zaduèwu, obja{wavaJovanovi}. �

S. Man~i}

U ED NI[ UVEDEN POSTTERMINAL

Zaostala dugovawa i karticom

Stara srpska izreka:“Da se dobar glasdaleko ~uje” na{laje svoju potvrdu u

akciji “EPS i deca”! Naime,savetnik za ekologiju, zdrav-stvo, prirodne izvore ienergetiku op{tine Vo`do-vac i ~lan Upravnog odboraJP EDB, Qiqana Radovano-vi} saznav{i za akciju “EPSi deca” i sa èqom da {tove}i broj dece bude upoznatosa ovom akcijom, organizova-la je, u saradwi sa direkto-rima petnaestak {kola sa te-ritorije Vo`dovca, dolazakpreko 200 dece u Sportsko -rekreativni centar “[umi-ce”. Mali{anima se poredQiqane Radovanovi} obra-tio i zamenik predsednikaop{tine Vo`dovac, Dragan

ôvi}, a me|u u~enicima senalazio i pomo}nik direk-tora za strategiju i investi-cije EPS-a, Slobodan Mi-trovi}.

Elektroprivreda Srbije -Sektor za odnose s javno{}ui Elektrodistribucija Beo-grad su mali{anima prezen-tovali edukativne bro{ure:“Svima nam svetla pale na{ejake hidrocentrale”, “Na svestrane termoelektrane” i“Deco moja, {ta se ~uje? Ne-izbe`na {tedwa struje!”Pri~u o “struji” ispri~alaje Sandra Alagi}, saradnikzaduèn za odnose s javno-{}u EDB-a, a deca su imalapriliku da joj postavqaju pi-tawa. Mali{ane je sve inte-resovalo: i kako se pravistruja i ko je izmislio struju

i da li je Nikola Tesla iz-mislio ili je proizveo stru-ju. Pitawa su “pqu{tala” sasvih strana, {to je potvrdi-lo da akciju “EPS i deca”treba nastaviti i da su decazainteresovana da {to vi{esaznaju o “struji”. Mali{anisu pokazali da znaju kako dase sa~uvaju od struje i kako sestruja {tedi u doma}instvu.

Pri~a o “struji” upotpuwe-na je i slikom odnosno pri-kazana je prva, uvodna epizo-da serije “Ra|awe svetlosti”kako bi se u~enicima i na tajna~in pribliìo kompli-kovan proces proizvodwe,prenosa i distribucije elek-tri~ne energije.

Po zavr{etku “pri~e islike” o “struji” ED Beogradse pobrinuo da mali{ane is-

pred sale sa~eka toplo peci-vo, kola~i i sokovi. A Sek-tor EPS-a za odnose s javno-{}u je podelio deci kalen-dare za 2006. godinu, bro{u-re, rasporede ~asova, bookmarkere.

Nadamo se da }e u~eniciosnovnih {kola iz BelogPotoka, Zuca, Ripwa, Jajina-ca preneti svojim drugarimanova znawa i lepe utiske sadruèwa sa EPS-om i EDB-om.

Elektroprivreda Srbije iElektrodistribucija Beo-grad }e se truditi da i u No-voj 2006. godini nastavi Ak-ciju “EPS i deca” i da uspo-stavi saradwu sa {to ve}imbrojem {kola. �

Nina Mileti} Milosavqevi}

Qiqana Radovanovi}, delila je poklone EPS-a

45


Ve} ujutru po~ele supripremne aktivnosti zazna~ajan doga|aj - pu-{tawe u rad TS “NoviSad 1” u Ledincima.Vaqalo je izvr{iti pri-premne radwe i manipu-lacije kako bi se stvori-li uslovi za prvo pu-{tawe pod napon preo-stala tri rekonstruisana110 kV dalekovodna poqa1217, 127/1 i 195/1. Overadove je uspe{no i navreme izvela “Ju`na Ba~-ka”, {to je bio uslov dakrene ukqu~ewe, zajednosa dva ranije rekonstrui-sana dalekovodna poqa inormalizovawe uklopnogstawa celog postrojewa.Ne{to kasnije po~ele suaktivnosti oko prvog pu-{tawa pod napon tri re-konstruisana dalekovod-na poqa i normalizacijauklopnog stawa trafo-stanice “Novi Sad 1” usistem ElektromreèSrbije.

Da bi se pristupiloukqu~ewu, prvo su nadle-`ni iz Sektora investi-cija i Sektora odrà-vawa Uprave preduze}a,kao i odgovorni pred-stavnici izvo|a~a rado-va, Ju`ne Ba~ke, morali

da potvtrde da su radoviizvedeni u skladu sa pro-jektnom dokumentacijomi kvalitetno, i da su za-{titni ure|aji ispita-ni. Na osnovu wihovihizjava i li~nim uvidom u~iweni~no stawe, Bran-ko Ratkovi}, rukovodi-lac Sektora odràvawa uElektrodistribuciji“Novi Sad”, u svojstvu od-govornog lica za prvostavqawe pod napon, te-legramski je dao izjavudispe~erskoj slu`biEMS da su radovi na re-konstrukciji dalekovod-nih poqa zavr{eni i dasu sva oru|a za rad i qud-stvo povu~eni sa objekta.Ta faza veoma je bitna zapo~etak ukqu~ewa rekon-struisanih dalekovodnihpoqa, po ranije odobre-nom programu.

Posle toga, usledila je

sinhronizovana akcijadispe~era EMS-a, dispe-~era PDC Novi Sad i od-govornog lica za manipu-laciju u trafo-stanici“Novi Sad 1”, to jestukqu~ewe tarfostanice usistem ElektromreèSrbije. Posle normali-zovawa uklopnog stawa110 kV dalekovoda, na-stavqene su aktivnostina ukqu~ewu transform-atora 110 kV, 35 i 20 kV

razvodnih postrojewa.Sam ~in ukqu~ewa vr{enje kompjuterski u kon-trolnoj sobi, bez odlaskauklopni~ara na samo po-strojewe. Na kraju ovogtakvog obimnog, a presvega odgovornog posla,Trafo-stanica “NoviSad 1” na{la se u punojfunkciji. �

A. Jan~i} Raki~evi}

JAVNO PREDUZE]E“ELEKTROMORAVA”

Sertifikatkvaliteta

Na prigodnoj sve~ano-sti 9. decembra Javnompreduze}u “Elektromora-va” Poàrevac uru~en jesertifikat kvalitetaISO 9001:2000, koji je do-delila sertifikacionaku}a TÉV Bayern - Min-hen. Ovaj sertifikat jeprvi korak u uvo|ewu in-tegrisanog sistema me-nad`menta koji ukqu~ujeuspostavqawe standardaza{tite ìvotne sredine(ISO 14001) i upravqawazdravqem i bezbedno{}uradnika u skladu sa stan-dardima ISO 18001. Di-rektor “Elektromorave”Dragan @ivkovi} nagla-sio je tim povodom da suuvo|ewem standarda kva-liteta uspe{no zaokruè-ne dosada{we aktivnostiu tom segmentu poslovawa.Na~iwen je i zna~ajan po-mak u uskla|ivawu rada iorganizacije u priprema-ma za suo~avawe sa poslov-nim okruèwem koje }eubudu}e biti sve vi{e tr-ì{no orijentisano ikonkurentno.

Pripreme u “Elektromo-ravi” za dobijawe serti-fikata ISO 9001:2000 za-po~ele su u februaru i tajposao je zavr{en za nepu-nih devet meseci. Na osno-vu detaqnog pregleda do-kumentacije i provera pla-niranih procedura, pred-stavnici TÉV Bayern-a da-li su, naime, po~etkom no-vembra pozitivno mi-{qewe da se “Elektromo-ravi” dodeli ovaj sertifi-kat kvaliteta.

Prema re~ima ZoranaObradovi}a, direktoraSektora za QMS i EMS uDirekciji za proizvodwu,EPS kao javno preduze}eprati viziju vlade tako dauvo|ewe standarda kvali-teta u poslovawe pred-stavqa i prvi korak u pri-bliàvawu Evropskojuniji. �

M. B.

Presti`na nagrada Privredne komoreSrbije za doprinos razvoju i unapre|ewuprivrede Republike Srbije, pripala jeove godine “Elektrovojvodini”. Ova na-grada, bazirana na izuzetno visokim kri-terijumima, dodequje se istaknutim poje-dincima, privrednim dru{tvima i dru-gim pravnim licima kao priznawe za wi-hov rad. U ime “Elektrovojvodine”, nasve~anoj sednici Skup{tine Privrednekomore Srbije od 15. decembra 2005, na-gradu je primio Nedeqko Rebi}, zamenik

direktora. Nagrada je priznawe svim za-poslenima za dugogodi{wi rad, zna~i za-poslenih, ali i onih koji su ovde ranijeradili, jer ona i nije proizvod trenutka -istakao je Rebi}. �

Q. M.

NAGRADA PKS “ELEKTROVOJVODINI”

Doprinos razvoju privrede Srbije

TRAFO-STANICA “NOVI SAD 1”

Telegram ukqu~uje napon

Specijalna vrsta telegrama kao vrsta komunikacije pred-stavqa mogu}nost naknadne provere svakog poteza dispe~erai rada na ukqu~ewu trafo-stanice. Svaki nalog iz trafo-stanice prema dispe~eru upisuje se u kwigu telegrama i obr-nuto. Obe strane trebalo bi da imaju istovetan tekst i celuproceduru manipulisawa. U slu~aju nepredvi|enih doga|aja,porede se kwige telegrama i utvr|uje da li je neko radio vankorespondencije koja je postojala.

Telegrami

46


Utermoelekranama“Kosovo” i daqe,posle {est i po go-dina od dolaska

me|unarodne misije, nemadovoqne proizvodwe da pod-miri potrebe kosmetskogkonzuma. Prema izve{tajimaKEK-a, u posledwoj sedmicidecembra, na primer, radilasu oba bloka TE “Kosovo B” ijedan blok “Kosovo A”, kao ioba agregata vr{ne hidroe-lektarne “Gazivode”, koja susa snagom od 32 megavata bi-la u pogonu i po 16 sati, paipak na mreì je ukupno bi-lo oko 720 megavata, {to je zaoko 130 megavata mawe od po-treba. Ta~nije, kosmetskomkonzumu u {picu je neophod-no oko 850 megavata, ali tasnaga ne moè da se postignei pored toga {to je me|una-rodna zajenica u energetskisektor na Kosmetu do sadauloìla vi{e od pola mili-jarde evra, a obili}ke termo-elektrane imaju instalisanusnagu od 1.500 megavata.

Da bi re{ila problem presvega nedostatka elektri~neenergije, a onda i prekomer-ne potro{we, Kosovskaenergetska korporacija(KEK) pripremila je za ovuzimu A, B, C sistem redukci-je potro{we i u posledwugrupu svrstala one potro{a-~e koji imaju najmawi stepenpla}awa struje, te bi, prematome, na svaka ~etiri sata podva sata bili bez napajawa.Kao slu~ajno, to su gotovo svasrpska podru~ja na Kosmetu,gde su propali svi dosada-{wi poku{aji da se na~inired u evidentirawu potro-{a~a i naplati potro{we,

jer UNMIK nije èleo daJP “Elektrokosmet” regi-struje kao drugog distribute-ra iako ovo EPS-ovo predu-ze}e neprestano odràva EDsistem u srpskim sredinama.Verovatno je suvi{no podse-}ati da je najve}i broj Srba idrugih nealbanaca 1999. go-dine ostao bez radnih mestai da im egzistencija zavisiod pomo}i koju primaju.

Sistem A, B, C po~eo je dase primewuje 5. decembra,ali su nevoqe krenule u tre-}oj dekadi, s prvim ja~im za-hla|ewem. Visoka potro{wana ~itavom Kosmetu dodatnoje uve}ala sate bez struje usrpskim sredinama, budu}ida su prva na listi za iskqu-~ewe. Kako kaè direktorElektrodistribucije “Elek-trokosmet” u Kosovskoj Mi-trovici Neboj{a Aleksi},posebno je te{ko u central-nom Kosovu, Kosovskom Po-moravqu i [trpcu, koje je 25.decembra bez struje bilo ne-prekidno devet sati.

- Iskqu~ewa teku tako dase ~ini kao da je dispe~eri-

ma KEK-a ostavqeno na voquda biraju podru~ja. Pojedinesrpske sredine su i po pet sa-ti bez napajawa, a kada se na-pon pusti, slede novi pro-blemi. Tada dolazi do veli-ke potro{we, zbog koje na-staju kvarovi na distribu-tivnim objektima i mreì,{to se opet zavr{ava preki-dom snabdevawa. Na{i qudisu neprestano na terenu, na-stojimo da kvarove {to brèotklawamo, ali problemi suizuzetno veliki, jer novi si-stem redukcija dodatno ugro-àva niskonaponsku mreù.Pod pritiskom velike po-tro{we pregorevaju osigura-~i, tope se provodnici, a uGwilanu je pregoreo i tran-sformator od 630 kilovol-tampera - navodi Aleksi}.

Ne{to povoqnija situaci-ja je u severnom delu Kosmeta,gde “Elektrokosmet” ima mo-gu}nost da na sredwem napo-nu upravqa potro{wom.Aleksi}, me|utim, navodi dai u tom delu ima dosta te-{ko}a, jer mawak energijenije lako rasporediti da se

obezbedi sigurnost rada si-stema i ravnomerno snabde-vawe svih potro{a~a. Kodnajve}ih redukcija, na mre-ì ostanu samo Gradska bol-nica i Toplana, kao priori-tetni potro{a~i.

- Situacija je takva da seove zime moèmo nadati ve-}im te{ko}ama nego {to smoih imali ranije. Kako sadaizgleda, KEK nije voqan dauvozi struju, a u ovih nekoli-ko dana se pokazalo da }e re-dukcije najvi{e poga|atisrpske sredine. Recimo, kadaje sredinom decembra ispaojedan od blokova na “KosovuB”, uvoza struje nije bilo itrebalo je izdràti 48 satidok kvar nije otklowen - ka-è Aleksi} i dodaje da seproblem redukcija mora po-smatrati barem sa dva aspek-ta. Prvi je kategorizacijapotro{a~a mimo ekonomskihi socijalnih kriterijuma, na{ta “Elektrokosmet” ne mo-è da uti~e, a drugi je potre-ba racionalizovawa potro-{we u najve}oj mogu}oj meri,kako bi se za{titili elek-trodistributivni objekti imreà. Na{ sagovornik, me-|utim, kaè da racionaliza-ciju potro{we distributerine mogu sami da ostvare, tezato “Elektrokosmet” apelujena potro{a~e da racionalnotro{e struju kada je imaju. �

A. Cvijanovi}

KOSMET

Kada na Kosmetu ima struje, potro{a~i u severnom delu Ko-sova dobijaju stabilniji i boqi napon elektri~ne energije ot-kako je u trafo-stanici 110/35 “Vala~” ugra|en novi tran-sformator od 60 megavoltampera. Pre toga je napon bio niìzato {to TS “Vala~” nije mogla da izdrì optere}ewe velikepotro{we. Posle rekonstrukcije ove najstarije “stodesetke”na Kosmetu, boqe snabdevawe imaju i potro{a~i ju`no odIbra, ukqu~uju}i i op{tinu Srbica.

Poboq{an kvalitet

NA KOSMETU TROSLOJNE REDUKCIJE POTRO[WE STRUJE

Srpska naseqa najduè umraku� Potro{a~i razvrstani u kate-gorije A, B, C po stepenu napla-te potro{we � Nedovoqna pro-izvodwa u obili}kim elektra-nama najteæe ugroæava snabde-vawe srpskih sredina

Duga iskqu~ewaugroàvaju

niskonaponsku mreù:

poslovna zgrada “Elektrokosmeta” u

Kosovskoj Mitrovici


47

SINDIKAT

Pregovara~ki timGlavnog odboraSindikata EPS-anije uspeo, ni po-

sle niza poku{aja, da se iz-bori da Ministarstvo fi-nansija, odnosno Vlada Sr-bije, odobri isplatu razli-ka po osnovu ranije potpi-sanih sporazuma o pove}awuvrednosti radnog ~asa u2004. i 2005. godini, nitida izdejstvuje uve}awe pla-ta u ovoj godini u skladu saplaniranim kretawem in-flacije. Zbog toga je na sed-nici Glavnog odbora Sin-dikata EPS-a, odrànoj 27.decembra u Obrenovcu, od-lu~eno da se proglasi gene-ralni {trajk, koji }e jepo~eo 10. januara, a u wemuu~estvuju zaposleni u Elek-troprivredi Srbije, Elek-tromreì Srbije i Predu-ze}u za podzemnu eksploata-ciju ugqa, odnosno gotovosvo ~lanstvo koje okupqaovaj Sindikat.

Tako je, umesto da su danipred Novu godinu protekli udogovarawu o za{titi zapo-slenih u predstoje}em proce-su restrukturisawa javnogsektora, kako se u Sindikatuplaniralo, ovo pretprazni~-no vreme iskori{}eno zaformirawe {trajka~kih od-bora u kompanijama. SastavCentralnog {trajka~kog od-bora utvr|en je na sednici uObrenovcu. U isto vreme uCentrali Sindikata EPS-aubrzano je pripreman algo-ritam generalnog {trajka, u~emu ovaj Sindikat ima ve}prili~no iskustvo, jer je uvi{e navrata najavqivao izapo~iwao generalne obu-stave rada, istina ne uspev-{i uvek da dobije ispuwewesvih zahteva.

Ovoga puta u SindikatuEPS-a tvrde da je “voda do-{la do poda” i da vi{e nemanikakve nade da }e Vladaipak ispuniti svoje obaveze

prema zaposlenima u elek-troprivrednim preduze}i-ma, koje je ina~e do pred na-javu {trajka priznavala kaoevidentne. I posledwu ilu-ziju uni{tio je ministarfinasija Mla|an Dinki},koji je posle najave general-nog {trajka rekao da ispla-te razlika ne}e biti, jer gane obavezuje obe}awe i pot-pis koji je Sindikatu EPS-a dao biv{i ~elnik srpskihfinansija Boìdar \eli},dok je bio u ostavci. Aktuel-ni ministar nije objasnioza{to nevaè}i sporazumnije poni{tio kada je stu-pio na funkciju, niti kakoje nastavio da primewujedruge akte koje je wegovprethodnik potpisao, ako muje potpis ve} bio, kako Din-ki} sugeri{e, nevaè}i.

Ovakva izjava ministraDinki}a potpuno je razgoli-la kvalitet socijalnog dija-loga Sindikata i Vlade - ni{to je potpisano nije obave-zuju}e, a kamoli da se ra~unana re~ me|usobnog poverewa.U Sindikatu obja{wavaju dasu pou~eni iskustvom i in-sistirali da se prethodnoisplate razlike, pa da se tekpotom dogovara pove}awevrednosti radnog ~asa u2006. godini. Iako nije sa-op{ten iznos koji je zapo-slenima ukunut zato {to, na-vodno, nije mogla da se pro-bije odobrena masa zarada za2004, a onda se isto dogodi-lo i sa pove}awem za 2005,boqe upu}eni kaù da je, ufiksnom iznosu, re~ oprose~noj plati i po, koja biu{la u start za ovu godinu.

Da ne bude zabune, nije upitawu ni{ta sli~no neka-kvom dodatnom izdvajawu zaplate, ili nagra|ivawu rad-nika, ve} ~ista zarada naosnovu vrednosti radnog ~a-sa utvr|enih sporazumima saVladom. Kako navode u Sin-dikatu, da je Vlada ispo{to-vala ove sporazume i odobri-la isplatu razlika u decem-bru, ako pove}awa ve} nisudata blagovremeno, zaposle-ni u EPS-u, EMS-u i JPPEU bi u ovu godinu starto-vali sa povoqnijom cenomrada, na koju bi onda sledi-lo uve}awe za 2006. Vremeisplate je, dakle, bilo kqu~-ni element u pregovorima,ali se u tome nije uspelo.

Iz istih razloga Sindi-kat je traìo i da se spora-zum o pove}awu vrednostiradnog ~asa u ovoj godinipotpi{e do 29. decembra,{to je tako|e izostalo, takoda se o~ekuje da dobar deo po-~etka ove godine protekne upregovarawima s Vladom iplatama “na ledu”. Naravno,ako najavqeni generalni{trajk ne{to ne promeni.

Dodatni problem je, vaqdai glavni, to {to Sindikat nepristaje na ponudu Vlade dase masa zarada u EPS-u u ovojgodini, navodno zbog zahtevaMMF-a, uve}a samo 6,5, {toje tri odsto mawe od planira-ne inflacije, a znatno ispodstvarnog rasta tro{kova ì-vota. Pri tome, po{to razli-ka nije ispla}ena, tih 6,5 od-sto do{lo bi na mawu osno-vicu od dogovorene, tako da,su{tinski, zaposleni u elek-troprivrednim preduze}imajedva da }e i dobiti ikakvostvarno pove}awe cene rada.Sindikat smatra da je spora-zum sa MMF-om samo izgovorza Vladu i da su iscrpqenesve mogu}nosti za razgovor,te se zato odlu~io za general-ni {trajk. �

Anka Cvijanovi}

Pored toga {to zaposleni u EPS-u nisu dobili dogovorenopove}awe cene rada u 2004. i 2005. godini, sleduje im i da vra-te po 6.500 dinara od pozajmice koju su dobili pred pro{lu No-vu godinu. Ako je ne vrate, ra~una}e se kao zarada, te }e to u}iu obra~un kao uve}awe plate i taman “pojesti” predvi|eno ovo-godi{we pove}awe cene rada. Vra}awe pozajmice dodatno bi,me|utim, uzburkalo i ina~e ozloje|ene duhove zaposlenih.Pred ovu Novu godinu morao je, barem se tako ~ini, da se pre-znojava i aktuelni ministar finansija.

Vra}awe pozajmice?

SINDIKAT EPS-a NIJE POSTIGAO SPORAZUM SA VLADOM SRBIJE

Po~eo generalni {trajk� U {trajku, koji je po~eo 10. januara, u~estvuju zaposleni u EPS-u, EMS-u i Podzem-noj eksploataciji ugqa � Sindikat traæi cenu rada ve}u od ponu|ene i isplatu raz-lika iz pro{le i pretpro{le godine

Sa ispla}enim razlikama bio bi boqistart za ovu godinu: sa jednog od prote-sta radnika EPS-a


48

EKOLOGIJA

Rehabilitacija imodernizacija blo-kova u JP TE “Ni-kola Tesla”, koja je

zapo~eta posle 2000. godine,za ciq je imala ne samo po-boq{awe stawa proizvod-nih kapaciteta ve} i reali-zaciju predvi|enih poslovakoji se odnose na ekolo{kukomponentu rada. Konkret-no, predvi|ena je rekon-strukcija elektrofilterakoji su u vazduh emitovali~estice daleko iznad pro-jektovanih i dozvoqenihnormi. Prva rekonstrukci-ja elektrofiltera ura|enaje 2004. godine na bloku A-5,a druga pro{le godine nabloku A-2. Merewa pokazujuda je emitovawe ~estica naovim elektrofilterima upojedinim situacijama ~aki ispod dozvoqenih normi.

- Kada su gra|eni pojedi-ni blokovi u TENT-u, pri-mewivana su tada{wa naj-novija znawa i tehnologije.Poznato je da se onda, po-~etkom sedamdesetih godi-na, ni u svetu nije mnogo vo-dilo ra~una o ekologiji, pasu i elektrofilteri pro-jektovani i gra|eni naosnovu polaznih parametarakoji su uvaàvali kvaliteti sastav ugqa, ali nisu bilipreterano strogi. Rezultatje da smo, recimo, na prvimblokovima A-1 i A-2 imalinajvi{e problema sa emito-vawem ~estica, daleko iz-nad dana{wih dozvoqenihnormi, kaè Petar Kneè-vi}, pomo}nik direktoraJP TENT za investicije. -Situacija je sada druga~i-ja, pa prilikom svih novihgradwi kapaciteta, kao irehabilitaciji i moderni-zaciji blokova, primewujuse vrlo strogi ekolo{kipropisi. S obzirom na na-

meru na{e dràve da posta-ne ~lanica Evropske unije,sa ekolo{kog aspekta, na-stojimo da, pre svega,smawimo zaga|ivawe. Jer,ne radi se samo o zaga|i-vawu u uòj lokalnoj sredi-ni, nego i o tome {to su na-{a postrojewa zaga|iva~i ivan granica na{e zemqe.

Ekolo{ki pristup re{a-vawu tih problema, kako is-ti~e Kneèvi}, ima vi{ekomponenata. To se, najpre,odnosi na pre~i{}avawedimnih gasova od ~vrstih~estica i o wihovom svo-|ewu na norme EU od 50 mgpo metru kubnom. Drugakomponenta je odsumpora-vawe i eliminisawe azot-nih oksida. Sa aspekta za-{tite ìvotne sredine okotermoelektrana veoma bi-tan na~in odlagawa pepelana deponijama. Re~ je o za-{titi deponija pepela i ospre~avawu razvejavawa uslu~aju ja~ih vetrova, kao io smawivawu zaga|ewa va-zduha, vode i zemqi{ta.

- U okviru prve faze po-boq{awa ekolo{kog stawau toku je realizacija mera zamodernizaciju elektrofil-tera u ciqu svo|ewa emito-vawa ~estica na vaè}e

norme. Prvi blok na kome jeto ura|eno bio je A-5. Sred-stva je, kao donaciju, obez-bedila Evropska agencijaza rekonstrukciju. Posletoga, takav postupak je pri-mewen na bloku A-2, s tim{to su sredstva u iznosu oko2,5 miliona dolara obezbe-|ena iz poqskog kredita, aoko 200 miliona dinara bi-la su sredstva EPS-a. U mo-dernizaciji tog elektro-filtera karakteristi~no jei zna~ajno u~e{}e doma}eprivrede i to sa 14 firmi,koje su u tome nastupile ukonzorcijumima. Poslovisu realizovani u predvi|e-nim okvirima. Elektro-filter je pro{ao prvu fazuispitivawa i posle me-rewa, koja su izvr{ena u to-ku rada od prvih 72 sata, sviparametri su pokazali da jeposao dobro ura|en, isti~eKneèvi}. paralelno sa po-slovima rekonstrukcije imodernizacije elektrofil-tera, tokom remontnih sezo-na od 2002. do 2005. godinera|eni su i zahvati na elek-trofilterima ostalih blo-kova, tipa remontnih rado-va, kako bi se emitovawe do-velo u projektovane uslove.

- Od ve}ih zahvata na osta-

lim elektrofilterima,planirano je da se rekon-strukcija i modernizacijana bloku A-4 urade 2007. go-dine, a na blokovima A-1 iA-6 u 2008. godini. Narav-no, realizacija ovih poslo-va zavisi}e od obezbe|i-vawa sredstava. Naime, is-ti~e Kneèvi}, EPS i JPTENT imaju definisanuglobalnu proceduru sprovo-|ewa ekolo{ke za{tite. Dosada se dinamika sprovodi-la saglasno planovima iraspoloìvim sredstima,pa se o~ekuje da }e se, imaju-}i u vidu wihov nesumqivizna~aj za za{titu okoline izdravqa qudi, obezbediti iplanirana sredstva za na-stavqawe predvi|enih ra-dova.

Druga komponenta za{ti-te ìvotne sredine odnosise na odsumporavawe i eli-minisawe azotnih oksidaiz dimnih gasova. Za re{a-vawe ovog problema na ras-polagawu je vi{e na~ina.Jedan je klasi~ni, {irokoprimewen - vla`ni metododsumporavawa. U postupkuodsumporavawa dodaje sekalcijum-karbonat, a kaonus proizvod se dobija gipskoji se moè koristiti u

REHABILITACIJA I MODERNIZACIJA BLOKOVA U JP TENT

Elektrofilteri poevropskim normama� Na blokovima A-2 i A-5, emitovawe ~estica svedeno na 50 mg pometru kubnom, {to je u skladu sa normama EU Petar Kneèvi}

Sa novim elektrofilterima ublokovima TENT-a,emitovawe ~estica i ispod dozvoqenihnormi


49

gra|evinskoj industriji.- Drugi na~in, koji ne

iskqu~uje prvi, navodiKneèvi}, je postupak od-sumporavawa uz dodavaweamonijaka sa dobijawemkomponenti za ve{ta~ko |u-brivo koje se moè pri-mewivati u poqoprivredi.Koja }e se metoda primewi-vati zavisi od isplativostii mogu}nosti upotrebe nusproizvoda. Za drugu metodu,u toku je procedura koja sesprovodi u Ministarstvu zanauku i za{titu ìvotne

sredine, a EPS je odvojioizvesna sredstva za pripre-mu dokumentacione osnoveza izradu prototipa indu-strijskog postrojewa.

Deponije pepela pred-stavqaju zna~ajan ekolo{kiproblem, jer zauzimaju veli-ke povr{ine zemqi{ta. Sdruge strane, odlagawe pe-pela hidrauli~nim postup-kom u odnosu 1:10 (pepeo -voda) uzrokuje pove}awe za-ga|ewa vodotokova i zemqi-{ta. Kada se ima u vidu da segodi{we u TENT-u na depo-

nijama odloì pet do {estmiliona tona pepela, sa-svim je jasno za{to su oneveliki zaga|iva~i. Aktuel-no stawe na deponijama jeda se one od razvejavawa{tite vodenim ogledalima,a obodni delovi i nasipi,koji su tako|e izra|eni odpepela, odràvaju se u vla-`nom stawu vodenim prska-~ima.

- Novom tehnologijom od-lagawa pepela gde }e odnosvode i pepela biti 1:1 dra-sti~no }e se smawiti koli-~ina vode koja je potrebnaza transport, a koja se posleodre|enog vremena i talo-èwa vra}a u vodotokove.Ovakvim odlagawem pepeladolazi do delimi~ne soli-difikacije spoqne povr-{ine i time se smawuje raz-vejavawe. Posledica ugu-{}enog transporta je ismawewe ukupnih zapremi-na aktivnih poqa deponije.

Pored nesumwivog tehno-lo{kog aspekta, stvorena je

mogu}nost efikasnijeg ko-ri{}ewa pepela za drugeprojekte, kao na primer zaizradu podloga za puteve, uindustriji cigle i crepa, uproizvodwi cementa, a po-stoje i intencije da kori-{}ewe pepela bude i u dru-gim oblastima. Kod nas uMinistarstvu za nauku i za-{titu ìvotne sredine po-stoji vi{e projekata za ko-ri{}ewe elektrofirte-skog pepela koji ~ekaju naodobrewe.

Za promenu tehnologijetranspotra i odlagawa pe-pela, ura|en je projekat ikonkurisano je za sredstvaEAR. Od ukupno raspolo-ìvih 30 miliona evra, JPTENT je dobio 25 i pristu-pilo se realizaciji poslo-va vezanih za raspisivawetendera. Izbor izvo|a~a ipo~etak realizacije plani-ranog, o~ekuje se na TENT-u“B” u maju 2006. godine. �

Kristina Jani}ijevi}

Pored ulagawa sredstava i napora da se u procesu proiz-vodwe ispo{tuju strogi ekolo{ki zahtevi, JP TENT ulaè pa-re i u za{titu lokalne ìvotne sredine. Ova sredstva upla-}uje u Eko-fond Op{tine Obrenovac, a ona su namewena sana-ciji posledica lokalnog zaga|ewa. Te pare se koriste na osno-vu planova koja donosi Skup{tina ove op{tine. Primera ra-di, u prethodnom periodu deo sredstava je uloèn u izgradwuregionalnog vodovoda, ure|ivawe lokalnih izleti{ta i dru-go. Iz tih sredstava, tako|e, finansira se i oporavak dece,~ije je zdravqe ugroèno aero zaga|ewima u klimatskim opo-ravili{tima.

Ulagawa u Eko-fond

Forum je na~inom orga-nizacije i razgovorima ko-ji su vo|eni pokazao sprem-nost na{e sredine za novasaznawa i otvorenost zarazmenu iskustava sa zem-qama u okruèwu. U radu jeu~estvovalo 198 predstav-nika razli~itih firmi ioko 100 stranih i doma}ihpreduze}a i institucija.Namera nam je bila da {i-roj javnosti na pristupa-~an na~in predstavimostru~ne teme. Aktuelnosttrenutka uticala je na toda skup bude podeqen u triceline: elektroprivredakoja poseduje ure|aje kojiuti~u na ìvotnu sredinu;zakonodavstvo, nadzor i is-kustva susednih zemaqa; imedicinski i farmaceut-ski otpad - kaè MiodragMitrovi}, direktor firm-e Miteco.

Revitalizacija elektro-postrojewa sa PCB-om (po-lohlorovani bifenil - pi-ralen) predstavqa sloèniinèwerski poduhvat samultidisciplinarnim ka-rakterom. S obzirom na{tetne efekte PCB-a,Evropska unija ima rok do2010. da uni{ti sve takvekoli~ine iz svog okruèwa.

S obzirom na to da uelektroprivredi postojePCB ure|aji, predlog je dase oni izvoze jer su cenetih usluga u inostranstvu

pale, a kod nas ne postojipostrojewe za uni{tavawe.Me|utim, uz taj otpad se iz-vozi i ne{to {to ima upo-trebnu vrednost. Mitrovi}je mi{qewa da je u Srbijimogu}e napraviti postro-jewe za reciklaù PCBure|aja, odnosno za odva-jawe opasnog od upotreb-nog dela ure|aja. Tako|e,postoji mogu}nost da se ve-liki transformatori samalom koli~inom PCB-arecikliraju. Niskotempe-raturnim procesom dekon-

taminira se sadràj PCB-a iz papirne i druge izola-cije, a uqe sa ovom materi-jom se spali. Dolivawemmineralnog uqa tran-sformator i daqe moè dabude u upotrebi.

Mitrovi} smatra da jeveoma va`no raditi na edu-kaciji zaposlenih koji mo-gu biti u kontaktu sa opa-snim otpadom, kao i da jeva`no raditi na zakonskojregulativi. �

A. ôli}

MITECO FORUM O OTPADU

Prerada ili izvoz

Miodrag Mitrovi}:

Srbiji nedostajepostrojewe za

reciklaù PCBure|aja


50

Daleka Australija,zemqa - konti-nent, u energet-skom smislu je iz-

uzetno bogato podru~je, gdeve} dugo dominira respek-tabilno bogatstvo u ugqu.Isto~ni deo zemqe je pre-bogat, pre svega, mrkimugqem koji je osnovna si-rovina za desetine termoe-lektrana, iz kojih elek-tri~nom energijom snabde-va ~ak 84 odsto tamo{wihpotro{a~a. Bez premca,najve}i proizvo|a~ mrkogugqa je provincija Vikto-rija, a bogata nalazi{ta suu provincijama Kvinslendi Novi Ju`ni Vels. Najka-lori~niji ugaq je u Kvin-slendu, sa malo otpada, a“prqav” u Viktoriji, kojiizgledom podse}a na ugaqzemqa{. Eksploatacija jemahom na povr{inskim ko-povima u ~ijoj su blizinitermoelektrane.

S druge strane, Austra-lija je od 1986. vode}isvetski izvoznik ugqa, sa28 odsto svetskog izvoza.âk 60 odsto, pre svegaugqa za koksovawe, plasi-ra se u Japan. Australijaforsira izvoz i “termi~-kog ugqa” za termoelek-trane, {to se, tako|e, po-kazalo kao dobar poslovnipotez. Re~ je o biznisuvrednom vi{e desetinamilijardi dolara, pa obapartnera ve} duè vremedirektno u pregovorima

formiraju cene. Austra-lijski ugaq se plasira i uIndoneziju, Indiju i Pa-kistan. Osnovno prevoznosredstvo su xinovski bro-dovi, sa ogromnim magaci-nima za ugaq koji svako-dnevno plove put japan-skih luka. Posledwih go-dina, me|utim, Kinezi,kao vode}i svetski proiz-vo|a~i ugqa, ozbiqnokonkuri{u na tradicio-nalnim australijskim tr-ì{tima.

Zanimqivo je da Austra-lija ne koristi mo}an hi-dro potencijal zbog vi{kaslane, odnosno mawka

slatke vode. Na Tasmanijisu locirana ne{to ve}apostrojewa, jer problemslane vode nije toliko iz-raèn. Prirodni para-doks za kontinent okru-èn okeanom, ali posti-glo se da svega 14,5 odstostruje dolazi iz hidro po-tencijala. Kada je re~ oprirodnom gasu, procewe-ne rezerve su 90,5 milijar-di kubnih metara, {to je

ubedqivo najvi{e u azij-sko-pacifi~kom regionu.Najve}a nalazi{ta su naseverozapadnoj obali. Sa-mo 17 odsto stanovni{takoristi prirodni gas i tomahom u zapadnom delu, ko-ji je tu i sve vi{e ener-gent za termoelektrane,{to je biznis koji se u po-sledwih pet godina inten-zivno razvija. Sa gasom sekalkuli{e zbog izvoza u

SVET

ELEKTROENERGETSKIM SISTEMOM AUSTRALIJE DOMINIRAJU TERMOELEKTRANE

Carstvo ugqa u zemqi kengura� Australijanci su rekorderi u izvozu ugqa sa 28odsto svetskog eksporta, a najve}i kupci su Japanci,gde odlazi ~ak 60 odsto ugqenog bogatstva � Proiz-vodwa elektri~ne energije u 2004. dostigla 215 mi-lijardi kilovat-sati, {to je iznad potreba � Hi-dropotencijal, zbog vi{ka slane vode, neiskori-{}en � Bum vetroelektrana i kori{}ewa prirod-nog gasa u termo postrojewima

Terminal zautovar ugqa u

Kvinslendu

Mapa gasovoda uAustraliji

51

ê{ki elektroenerget-ski gigant ÊZ namerava,kako je nedavno objavio bu-garski list “Dnevnik”, da unaredne dve-tri godinesmawi broj zaposlenih utri svoje elektrodistribu-tivne firme u Bugarskoj za40 odsto. Sada ÊZ u elek-trodistribucijama u cen-tralnom i zapadnom deluzemqe (Sofija, Stoli~no iPleven), koje drè oko 40odsto bugarskog trì{ta,ima 4.900 zaposlenih. Ve-}inski udeo u te tri firmeÊZ je dobio za sumu od oko290 miliona evra, po{to je2004. pobedio na tenderu,raspisanom za prodaju svihsedam elektrodistributiv-nih preduze}a u ovoj zemqi.

To, ipak, ne namerava sa-mo ÊZ nego i drugi pobed-nik na pomenutom tenderuza privatizaciju bugarskeelektrodistribucije. Re-dukciju broja zaposlenihplanira i nema~ki koncernE.ON, druga po veli~inifirma u ovoj grani u Evro-pi, koji je postao vlasnikdve elektrodistributivnefirme na severoistoku Bu-garske. Prema “Dnevniku”,E.ON namerava da otpusti1.200 od ukupno 3.900 zapo-slenih u wima.

ÊZ }e, kako se ~ini, do-biti novu {ansu na tenderuza prodaju termocentralena ugaq u Varni, na kome jeu maju 2005. pobedila ruskafirme UES (Unified Energy

System) koja je za elektranuponudila 578 miliona eura.Po{to se UES, me|utim,nije dosad pokazao sposob-niim da realizuje ugovor,bugarska vlada namerava,kako se tvrdi nezvani~no,da okon~a razgovore sa ru-skim partnerom. U tom slu-~aju u igru bi se ponovoukqu~io ÊZ, koji je imaona tenderu drugu ponudu povisini mada osetno mawuod ruske.

Bugarska vlada je odlu~i-la da pomeri rok za zakqu-~ewe predaje ponuda na ten-deru za gradwu i isporukuopreme i tehnlogije za nu-klearnu elektranu u Bele-nama od 2.000 megavata. (dvabloka po 1.000 MW) Vred-nost ovog posla se procewu-je na oko 3,5 milijarde evrai to }e biti najve}a inve-sticija u istoriji Bugar-ske. ÊZ na tenderu u~e-stvuje sa svojom kompani-jom-}erkom “Škoda Praha”,poznatim ~e{kim specija-listom za projektovawe igradwu nuklearnih elek-trana. �

M.Lazarevi}

Kinu, odakle stiè jefti-na roba {iroke potro-{we. Iz Rusije stiè jef-tin gas, ali slabijeg kva-liteta nego australijski,ali zato put Rusije ide au-stralijska p{enica. Trgo-vina, kao i uvek, ne pozna-je granice.

Vlada Australije podr-àva solarni program idaje beneficije stanovni-{tvu, ali su cene instali-rawa opreme po doma}in-stvu oko 20.000 australij-skih dolara, {to je jo{ vr-lo skupo za prose~nog po-tro{a~a. Ina~e, na Uni-verzitetu Novi Ju`niVels u Sidneju rade najpo-znatiji svetski stru~waciza solarnu energiju. Razvojvetro farmi je doìveoposledwih godina pravibum, pre svega u ruralnimdelovima ogromnog konti-nenta. Ali, prema progno-zama stru~waka, prote}i}e bar jo{ desetak godina,dok struja proizvedena iztakvih postrojewa zauzmeozbiqnije mesto u energet-skoj strukturi.

Pro{le godine austra-lijska elektroprivreda jeproizvela 215 milijardikilovat-~asova elektri~-ne energije, a potro{enoje 205 milijardi kilovat-~asova. Prema prognozamai u narednim godinamaproizvodwa }e nadma{itipotrebe, ali problem je utome {to nema kome da seizveze vi{ak struje. âk46 odsto proizvedene stru-je koristi industrija, sta-novni{tvo 27, trgovina24, poqoprivreda dva i sa-obra}aj jedan odsto. Vladaje 2004. dala na uvid javno-sti dokument poznat kao“beli papir”, sa prognoza-

ma energetskih potreba do2020. godine. Uprkoso{trom protivqewu eko-loga i pokreta za za{tituokoline, predvi|a se in-tenzivirawe iskopavawaugqa, uz opasku da su uslo-vi rada u australijskimrudnicima me|u najboqi-ma u svetu, kako po opremii sigurnosti rudara, takoi po primawima.

Do 1996. australijska dr-àva je bila vlasnik po-strojewa i organizovala jeprenos elektri~ne energi-je. Tada se krenulo u priva-tizaciju, {to su iskori-stile ameri~ke i britan-ske firme koje su danasnajmo}nije na energetskomtrì{tu petog kontinen-ta. Kqu~ privatizacije jebilo stvarawe nacionalneelektroberze koja pokrivaprovincije Kvinslend,Novi Ju`ni Vels, Vikto-riju, ju`nu Australiju itakozvane Kapitalne teri-torije preko elektromre-è. Ove godine prikqu~i-la se i Tasmanija, prekopodvodnog kabla, a uskorobi to trebalo da urade iZapadna Australija i se-verne teritorije. To je do-velo do slobodnog formi-rawa cene struje. Na pri-mer, danas u Sidneju cenastruje za doma}instvo je 11centi za kilovat-~as, plus7 centi za toplu vodu. Nato treba dodati 30 centi zaodràvawe po doma}in-stvu i 10 odsto poreza. Ka-da se to uporedi sa svetom,u Australiji je struja jef-tinija nego u zapadnoe-vropskim zemqama, ali jeskupqa od dobrog delaAzije. �

Branislav Seni~i}

Australija je ~etvrta zemqa po proizvodwi ugqa u svetu saoko 400 miliona tona godi{we. Rezerve ugqa su procewene na90,5 milijardi tona, a najve}e su du` isto~ne obale. êtirivode}e rudarske kompanije su: BAP Bilinton, Anglo-American

(britanska firma), Rio - Tinto, me{ovita australijsko-britan-ska firma i Kstrata, {vajcarska kompanija. Basen Bouven, uprovinciji Kvinslend, najbogatiji je ugqem sa 37,8 milijarditona. Ne{to siroma{nije su rezerve u Sidnejsko-Gunedah ba-senu i provinciji Novi Ju`ni Vels sa 32,1 milijardu tona.Osam odsto svih svetskih rezervi ugqa otpada na Australi-ju, a ~ak 15 odsto svetskih rezervi mrkog ugqa nalazi se natom kontinentu.

êtvrti svetski proizvo|a~ ugqa

Pred sam katoli~ki Boì} iz zvani~nog izvora ÊZ-a saop-{teno je da se ova firma prijavila na tender za privatizaciju90 odsto akcija jedine makedonske elektrodistribucije ADESM. Saznaje se da su se na tender, tako|e, prijavile nema~kefirme RWE i EnBW, ameri~ke AES Investment i Prisma Invest-

ment i austrijska firma EVN. Makedonski distributer opslu-ùje oko 721 hiqada krajwih korisnika, kojima godi{we prodaoko 4,4 TWh elektri~ne energije. Osim toga, AD ESM ima 11 ma-lih hidrocentrala sa ukupnim kapcitetom do 38 megavata. UMakedoniji je 2004. potro{eno 7,4 TWh a proizvedeno 6,2 TWh,uglavnom, u termeolektranama.

U ÊZ-u o~ekuju i raspisivawe novog tendera za prodaju TE“Pqevqa”

Tender i za AD ESM i za TE “Pqevqa”

PLANOVI ÊZ-a

U Bugarskoj 40 odsto mawezaposlenih

EKSKLUZIVNO ZA

kWh


52


N uklearna energijadoìvqava rene-sansu u svetu, na-ro~ito u Aziji. Ja-

pan je 9.decembra pripojiona mreù novosagradjenunuklearnu centralu - svoj54. nuklearni blok, snagehiqadu megavata. Na tajna~in ova dalekoisto~nazemqa je zauzela tré}e me-sto u svetu po koli~inamaenergije proizvedene izatoma. Na prvom mestu suSjediwene Ameri~ke Dr-àve, a na drugom Francu-ska.

-Nemamo drugu mogu}-nost, osim da podràvamorazvoj nuklearne energe-tike. Bez toga ne moèmoda ublaìmo zavisnost oduvoza plina i nafte, nitida ispunimo obaveze sni-àvawa {tetnih emisijagasova, preuzete Kjotoprotokolom”, izjavio jeRojtersu ministar indu-strije i trgovine “zemqeizlaze}eg sunca” To{ihi-ro Nikai. Novi nuklear-ni blokovi u Japanu su ugradwi.

Prema podacima Me|una-rodne agencije za energiju(IEA), samo Kina nameravada do 2030. sagradi dvade-set novih nuklearki. Sli~-ne planove ima i Indija,druga zemqa na svetu pobroju stanovnika, ~ija seprivreda, tako|e, ubrzanorazvija. Prema proceni oveagencije, u gradwu novihnuklearki u svetu investi-ra}e se do 2030. najmawe200 milijardi dolara. Ve}sada je u gradwi nov 21blok. Glavni razlog je svu-da isti - emisija gasova,koji izazivaju efekat sta-

klene ba{te, i pove}anecene primarnih izvoraenergije, kao {to su nafta,gas i ugaq.

Ameri~ki predsednikXorx Bu{ dao je ove godi-ne “zeleno svetlo” za grad-wu novih atomskih elek-trana. Firme u sektoru nu-klearne ma{inogradwedobijaju poreske olak{iceza razvoj u vrednosti od 3,5milijardi dolara. Zasad sepomiwu planovi o gradwipet novih nuklearnih blo-kova u ovoj ekonomski, po-

liti~ki i vojno najmo}ni-joj zemqi sveta.

Nasuprot tome, u Evropimnogo sporije ide sa oslo-ba|ewem od rezervi i skep-se prema nuklearnoj ener-giji. Finska je, istina, po-~ela u septembru gradwunove nukelarne centrale, snajja~im reaktorom na sve-tu (vidi kWh br 381), a par-lament je odlu~io da segradi jo{ jedna. Francu-ska se nikad nije ni odre-kla nuklearne energije, inamerava da i daqe gradi

nuklearne blokove, iakoih ima u radu 59 (vidi tabe-lu) i iz atoma pokiva oko80 odsto potreba za elek-tri~nom energijom. Nukle-arna energija se ponovovra}a na scenu i u Rusiji iUkrajini, koje su se dugooporavqale od ~ernobil-skog {oka, s prole}a 1986.godine.

Me|utim, zemqe EU, izu-zev Francuske i Finske,zasad ostaju izvan ovihkretawa. Novi nema~kikancelar Angela Merkelje obe}avala, pre izbora,da }e prespitati restrik-tivni pristup prema nu-klearnoj energiji, a kaominimum najavila da }esamo produìti rad po-stoje}ih elektrana. Ali,posle izbora, kao jedinore{ewe nastale pat situa-cije, prona|ena je takozva-na velika koalcija sa so-cijaldemokratima, koji suenergi~no protiv nukle-arki... I [vedska, uprkoskolebawima, nastavqaiskqu~ivawe nuklearkiiz pogona.

Po~etkom novembra bri-tanski premijer Toni Blerzaloìo se da wegova zem-qa “preispita” stav premaenergiji iz atoma. Argu-ment za to bio je da se uV.Britaniji 38 odsto elek-tri~ne energije proizvodiiz plina, kojeg je u posled-wih 30 godina bilo u izo-biqu iz vlastitih izvora.Ali, zalihe plina i nafteiz Severnog mora su prikraju...Ve} od idu}e godineova zemqa posta}e uvoznikgasa od velikog izvoznika.

Velika Britanija, za-sad, atomskom energijompokriva svega petinuelektroenergetskih po-

ATOMSKA ENERGIJA SVE PRIVLA^NIJA NA ISTOKU

Nuklearna trka u Aziji� U Japanu pripojen na mreæu ve} 54. nuklearni blok a novi su u gradwi �U Kini do 2030. godine predvi|ena gradwa jo{ 20 nuklearki, a sli~ne planove ima i Indija

Ve}ina qudi na svetu ne èli gradwu novih nuklearnih cen-trala. Istovremeno su spremni da toleri{u rad postoje}ih doisteka veka trajawa. To su glavni nalazi istraìvawa javnogmwewa u svetu koje je na uzorku od 18 reprezentativnih zemaqasprovela Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IEA).

Anketirani su bili, na primer, Amerikanci, Britanci, Nemci iFrancuzi, a od zemaqa u razvoju Jordanci i Meksikanci. Iakoagencija ima sedi{te u Be~u, odlu~ila se da Austrijance, pozna-te na {iroko po svom radikalnom stavu protiv nuklearki, neukqu~i u anketu. Ali, nisu bili ukqu~ivani ispitanici u novim~lanskim zemqama Unije (ê{ka, Slova~ka...) u kojima je ubedqi-va ve}ina gra|ana za nuklearnu energiju.

Tre}ina ispitanika nema ni{ta protiv postoje}ih nuklearkikoje, me|utim, jedna ~etvrtina smatra te{kim i opasnim zabluda-ma koje bi trebalo {to pre ukloniti. U kona~nom skoru svega jed-na desetina ispitanika èli gradwu novih nuklearki! To je u su-protnostima ne samo sa uverewenima nuklearnog lobija nego ipoliti~ara koji se ponovo sve vi{e okre}u energiji iz atoma.

Nedavno se italijanski premijer Silvio Berluskoni ekspli-citno zaloìo za gradwu novih nuklearki jer je to, prema wemu,jedini na~in da se snizi zavisnost Evrope od uvoza sve skupqihi re|ih energenata kao {to su nafta i gas. No, kako obja{wava-ju autori istraìvawa, ispitanici se ne bave toliko finansij-skom stranom stvari - oni nuklearnu energiju smatraju prqavom,opasnom i izvorom koji se lako moè ugroziti.

Najja~a podr{ka atomskim centralama je u Ju`noj Koreji - 52odsto tamo{wih ispitanika èli da se grade nove. Na suprot-nom polu su Marokanci - polovina wih ne samo {to ne èli nu-klearke nego se wih ~ak i boji!

Relativno visoki procenat od dve petine ispitanika u SADsmatra da su nuklearke bezbedne i da ih treba i daqe graditi.Me|u Bitancima 37 odsto je da ostanu u radu postoje}e ali novene bi da se grade. Tamo oko jedne tre}ine ho}e da se gradi daqe.U Nema~koj oko polovine ispitanika smatra da treba pustiti dapostoje}e nuklearke da rade do kraja svog veka ali je protivgradwe novih.

Ve}ina protiv novih nuklearkiEKSKLUZIVNO ZA

kWh


53

treba dok ugaq ima udeood 32 odsto. Ali, ako sepove}a udeo ugqa ova zem-qa ne}e ispuniti obavezekoje je preuzela usvajawemKjoto protokola o limitu{tetnih emsija u atmosfe-ru. Bler je naru~io studijuod nadle`nih nau~nih istru~nih institucija to-kom 2006. godine od koje seo~ekuje da }e utvrditi da“gordi Albion”mora da seokrene posledwih godinazanemarenoj nuklearnojenergiji. S obzirom na toda gradwa nuklearke, sapripremama, traje petnae-stak godina, nemogu}e jera~unati da }e ova zemqadobiti takvu elektranupre 2020. godine.

U svetskim razmerama iznuklearnih izvora pokri-va se svega oko 16 odsto po-treba za elektri~nom ener-gijom. Po~etkom 2005. go-dinea svetu je u pogonu bioukupno 441 nuklearniblok. Iako je broj blokova,uglavnom, isti ili se malomewa (izba~ene iz pogonazamewuju nove nuklearke)proizvodwa struje iz atomaje sve ve}a, jer su i noviblokovi sve ve}ih snaga.Tehni~ke inovacije omogu-}uju da se snaga novih nu-klearki pove}ava za 15 od-sto u odnosu na ranije ka-pacitete. To zna~i da }e dokraja ove decenije kapaci-tet svih nuklearnih bloko-va u radu u svetu biti pove-}an za oko 6.000 megavata,{to odgovora snazi {estprose~nih blokova. �

Milan Lazarevi}

Poqska je velesila u ru-darstvu i energetici, a srcete snage je u regionu [lezi-je, uz Doweck, to su i dva naj-poznatija evropska ugqenaregiona. Tri najva`nijapoqska rudnika kamenogugqa nalaze se u Gorwoj[leziji, sa rezervama od ~ak16,6 milijardi tona. Od 130dokazanih nalazi{ta, eks-ploati{e se samo 47. Glavnopoqe kamenog ugqa je Gorno-

slaskie Zaglebie Veglove ipredstavqa jedno od najboga-tijih nalazi{ta kamenogugqa u svetu. Re~ je o ugqu iz-uzetno visoke kalori~nevrednosti. U [leziji seugaq trenutno vadi u 41 rud-niku. Od ukupne proizvodwe“crnog zlata”, 35 odsto jeugaq za koksovawe, a ostalosluì za termoelektrane (15u [leziji). Stru~waci pro-cewuju da je tokom dugogodi-{we eksploatacije u [lezi-ji iskopano oko devet mili-jardi tona, mahom kamenogugqa. Dodu{e, wega ima i uDowoj [leziji, preciznijeu Valvricku i Kamijenskojgori, ali je taj rudnik zbogneisplativosti zatvoren2000.

U zlatna vremena u [lezi-ji se proizvodilo 130 milio-na tona kamenog ugqa godi-{we, Poqska danas, godi-

{we proizvodi ukupno 102miliona tona uz tendencijusmawewa proizvodwe ugqa iga{ewa rudnika. VladaPoqske, naime, postepeno utermoelektrane uvodi pri-rodni gas, kao ekolo{ki~ist energent.

[lezija obuhvata oblastod oko 600 kvadratnih kilo-metara. Podeqena je naGorwu i Dowu [leziju iprostire se u devet poqskihprovincija, a delom prela-zi na teritoriju ê{ke (se-vernomoravski kraj) i Ne-ma~ke (pokrajine Branden-burg i Saksonija). U woj da-nas ìvi oko 3,9 milionastanovnika. Kroz wu proti-~e reka Odra. Na jugozapadusu Sudetske planine i Kra-kovsko - Veluhski plato. Natom podru~ju locirano je~ak 5000 fabrika metalskogkompleksa i te{ke indu-strije. Glavni grad cele re-gije je Vroclav, a Katovicesu industrijski centar, gdese na svakih 2,2 kilometranalazi po jedno industrij-sko postrojewe. Pored togau [leziji se nalazi ~ak 20~eli~ana razli~itog kapa-citeta i tri najve}a poqskarudnika olova, cinka i sre-bra. Od 1970, ~ak 40 odstorudnika u woj je lociranoispod gradova i ugaq se va-

di na dubinama izme|u 130 i250 metara.

Cena takvog industrijskograzvoja je veoma skupa. [ume,reke, celokupna flora i fa-una, bukvalno nestaju. ̂ ak 40odsto od ukupnog industrij-skog zaga|ewa u Poqskoj ot-pada na oblast [lezije. Zbognekontrolisanog ispu{tawaotpada, pra{ine i sistemat-skog uni{tewa okoline, ovateritorija je jedna od ekolo-{ki najugroènijih na pla-neti. Po re~ima dr PjotraSkubala, iz ekolo{kog ode-lewa na Univerzitetu [le-zija, uni{tewe biqnog i ̀ i-votiwskog sveta ima elemen-te ekolo{ke katastrofe. Ve-liki je procenat smrtnosti iìvotni vek je sve kra}i. Be-leì se rast malignih i kar-diovaskularnih obolewa, apoqske vlasti naro~ito bri-ne visok procenat smrtnostidece (16,2 odsto). U oblastigrada Bitoma, ~este su pojavero|ewa dece pre vremena, satelesnom teìnom ispod 2,5kilograma. Uz ogromne napo-re poqske vlade i svetskiheksperata procesi uni{ta-vawa prirode u [leziji suzaustavqeni i u toku je izra-da i primena sveobuhvatnogprograma rehabilitacijeprirodne sredine, uz stroguekolo{ku kontrolu sa ula-gawima od deset milijardidolara u ure|aje za pre~i-{}avawe i filtrirawe.Gruba procena je da je po-trebno bar deset godina, ka-ko bi se stanovni{tvo i pri-roda donekle oporavili odnemilosrdne eksploatacijeugqa i rudnog bogatstva. Upomo} Poqskoj, pritekle sui ê{ka i Nema~ka, jer nikose lako ne odri~e takvog bo-gatstva kamenog ugqa. �

Branislav Seni~i}

SRCE POQSKOG RUDNOG BOGATSTVA BIJE ODSUDNU BITKU

Rudnici [lezijeodlaze u legendu�Vi{e od 70 odsto poqskih rezervi kamenog ugqa (45,4 mili-jarde tona) nalazi se u Gorwoj i Dowoj [leziji

NUKLEARNE ELEKTRANE U SVETU

1. SAD 104 02. Francuska 59 03. Japan 54 34. Rusija 31 25. V.Britanija 23 06. J.Koreja 20 07. Nema~ka 18 08. Kanada 17 09. Ukrajina 15 010. Indija 14 911. [vedska 11 012. Kina 9 2

broj blokova u radu

Dràve sanajvi{e

nuklearki

broj blokova u gradwi

Izvor: IEA

[lezija - srce poqskog rudnog bogatstva


54

Kad bi se merila po-tro{a~ka disci-plina u struji i pu-{ewu (cigareta -

duvana) na Novom Zelandu, re-zultati bi bili iznena|uju}i.Visoka potro{wa elektri~-ne energije amortizovana jepove}anom efikasno{}u, alije zato javno pu{ewe potpunoprestalo u ovih godinu dana.Broj pu{a~a je dramati~noopao od dono{ewa zakona ko-jim se od decembra 2004. godi-ne na Novom Zelandu potpunozabrawuje pu{ewe po kafana-ma, javnim mestima, {kolama,bolnicama, ustanovama, pred-uze}ima itd. Pu{a~i sada sa-mo kri{om mogu da povukudim kratko napoqu u vremepauze, (ako rade) ili nikako,ako nemaju gde da iza|u, dok zastruju ni u snu ne vaè takodrasti~na ograni~ewa.

A mogla bi, zar ne, jer to jeono {to pokre}e svet - ener-gija generalno, odnosno ras-poloìvi izvori i vek wiho-vog trajawa su predmet sveu~estalijih pesimisti~kih i“Nostradamus” mra~nih pred-vi|awa. Da ima savesnih poje-dinaca i prijateqa planeteZemqe - ~iji se resursi nemi-losrdno isisavaju - pokazao jenedavno (polovinom novem-bra 2004. godine) - neobi~anli~ni primer jednog Oklan-|anina.

Izvesni gospodin Pete Bet-

hune odlu~io je da masno}u izsvog tela koristi kao gorivo- za pokretawe broda! Na{aoje hirurga koji mu je besplat-no uradio liposkciju, odno-sno bio je sponzor ideje oli~nom primeru u racional-nom i budu}em kori{}ewu

vlastite telesne biolo{keenergije. Naàlost, doti~nigospodin nije imao dovoqnozaliha, nije spadao u katego-riju debelih ili ~ak predebe-lih kojih je na Novom Zelandusve vi{e. Izva|eno je samo100 grama sala, {to je za we-gov zami{qeni projekat obi-laska zemqine kugle u 75 danabrodom na vlastito gorivobilo nedovoqno. Svakako,skrenuo je pa`wu i napraviopoentu.

Izme|u ne~eg sasvim novogi potpuno starog, ugaq na No-vom Zelandu ima jo{ budu}-nost. Staro dobro gorivo veo-ma je zastupqeno naro~ito naJu`nom ostrvu, gde se nalazenajve}e rezerve lig-nita. Po{to se radio slabijem kvalitetuugqa i prili~nojudaqenosti od centa-ra potro{we, ve}aeksploatacija i wenina~ini su jo{ pred-met razmatrawa. Pro-cewuje se da u zemqiima 15 milijardi to-na ugqa od ~ega bi 8,6 mili-jardi tona bilo ekonomskiopravdano za eksploataciju.Skoro 90 odsto od ekonomskiopravdanog nalazi se na Ju-`nom ostrvu.

U proizvodwi elektri~neenergije, ugaq je u ovoj zemqizastupqen oko sedam odsto{to je u pore|ewu sa svetskimprosekom od 37 odsto neznat-no. Kad se snabdevawe strujomiz ugqa u Kivijani (drugo po-pularno ime Novog Zelanda)upore|uje sa prvim susedom -Australijom, razlika je dra-sti~na. U Australiji 86 odstostruje poti~e od ugqa. [anseza ve}e kori{}ewe ogromnihrezervi ugqa su otvorene - i

one su na stolu - samo se pre-merava najefikasniji na~inwegovog kori{cewa, s obzi-rom da su naslage u divqini unepristupa~nim brdovitimdelovima zemqe, pa bi kla-si~ni na~in eksploatacijeizazivao zna~ajne gubitke usistemu.

Dve ja~e energetske kompa-nije Genesis Power i Solid

Energy zato zajedni~ki radena tome da uvedu novu ~istijutehnologiju u eksploatacijiugqa i smawe u startu gubit-ke. Re~ je o tome da se ugaq nalicu mesta zapali i pretvoriu gas da se kao te~no gorivokoristi za zadovoqewe potre-ba zemqe u duèm periodu.

Ako bi se naslage iskopaleili pretvorile u sinteti~kigas, one bi osiguravale ener-giju kao dva gasna poqa.

Prema raspoloìvim poda-cima ukupno u~e{}e gasa uproizvodwi elektri~ne ener-gije na Novom Zelandu krajemmarta 2004. godine bilo je21.5 odsto. Odmah iza hidroe-nergije, dok je ugaq bio tektre}i. Ukoliko bi se lignitpretvorio u transportno go-rivo u formi benzina, dize-la, avionskog goriva mogaobi da osigura 71 milion tonagoriva, dovoqno za snabde-vawe potpunih potreba zemqeza slede}ih 15 do 20 godina.Ako bi se pretvorio u meta-

nol, omogu}io bi godi{wiizvozni prihod od 1.4 mili-jarde NZD u sledecih 65 godi-na. Ako bi se koristio za pro-izvodwu struje zadovoqio biukupne potrebe Ju`nog ostr-va, ili oko 30 odsto nacio-nalnih potreba u slede}ih 65godina.

Impresivno, zar ne, da bi“mrko zlato” bilo olako zabo-ravqeno. Premda ve} 1,5 odukupno 3 miliona tona godi-{we Solid Energy iskopa i iz-veze na svetsko trì{te. ToNovom Zelandu donese 150miliona dolara godi{we,ali zahtevi za ~istijim re-{ewima u eksploataciji izbog smawewa efekta “sta-

klene ba{te” su i pre-poruka profesionala-ca.

Novozelandsko pro-fesionalno udruèweinèwera i tehni~araIPENZ tako re{ewespecijalno zagovara,kao i niz drugih pro-pratnih za boqe i efi-kasnije kori{}ewe

energije. Ve}u toplotnu izo-laciju ku}a i stanova (niska upore|ewu sa drugim razvije-nim zemqama), kori{}ewesolarne energije za zagre-vawe vode u bojlerima, {iruupotrebu energije vetra, mor-skih talasa, ve}e kori{}ewejavnog transporta, bicikalaumesto auta i jo{ mnogo toga.Sve u ciqu da se smawi zavi-snost od nafte kao energet-skog goriva, ali i u odnosu nabrzorastu}e zahteve potro{a-~a za pove}anom energijom.

Dok se to ne re{i “starimrgud” samo poja~ava svoj“sme{ak”. �

Sowa âvor-[lahora

NOVI ZELAND

Sme{ak starog “mrguda”� U ovoj zemqi ima 15 milijardi tona ugqa, od ~ega bi 8,6 milijardi tona bilo eko-nomski opravdano za eksploataciju

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

Na Ju`nom ostrvu najve}e rezerve lignita

[anse za ve}e kori{}ewe ogromnih rezervi ugqa su

otvorene - i one su na stolu -samo se premerava najefikasniji

na~in wihovog kori{}ewa

*

*


55

Proizvodwa energije izatoma povla~i za sobom istoili ~ak mawe emisija {tet-nih gasova (efekat tzv. sta-klene ba{te) nego energijaiz vetra, koju toliko podr-àvaju i propagiraju ekolo-zi, tvrdi se u upravo objavqe-noj, najnovijoj studiji Svet-ske nuklearne asocijacie(WNA). Time je, u stvari, nu-klerani lobi u Evropi, kojije u posledwe vreme obnovioi poja~ao aktivnost, u pri-log renesanse nuklearneenergije, iza{ao s novom vr-stom argumentacije u prilognuklearki.

Ukratko, prema studijiWNA, obja{wewe je jedno-stavno. Iako sam rad ve-trewa~a ne optere}uje ì-votnu sredinu, one i prate}aoprema moraju biti iz ne~e-ga proizvedeni, a potom ilikvidirani. Produkcija ilikvidacija elektrana navetar u odnosu na proizvede-

ni kilovat-~as energije op-tere}uje atmosferu u ve}ojmeri nego kada su u pitawunuklearke. Naime, vetrewa-~e imaju relativno maliu~inak, jer rade samo kadaima vetra, a puni efekat da-ju samo kada vetar duva pu-nom snagom {to se retko do-gadja. isti~e Vaclav Hanu{,predsednik ê{kog nukle-arnog dru{tva.

Da bi se dobilo kapacitetod 2.000 megavat-sati elek-tri~ne energije, za gradwunuklearke potrebno je vi{estotine hiqada tona ~elika,betona, plastike i drugihkomponenti koje se proizve-de u èlezarama, hemijskimfabrikama i drugim indu-strijama, koje ispu{taju ve-like koli~ine {tetnih ga-sova. U tom pogledu gradwavetrewa~a znatno je mawezahtevna, ali taj izvor proiz-vodi veoma malu koli~inuenergije, u odnosu na nukle-arke. Na primer, da bi seproizvelo onoliko energije,

koliko daju dva bloka ~e{kenuklearke Temelin od pohiqadu megavata, moralo bida se na ~e{kim bregovima ibrdima postavi oko 30.000vetrewa~a. (pitawe je da litoliko ima mesta i na {ta }ezemqa li~iti u tom slu~aju)Kada se to uzme u obzir ondase u pogledu produkcije{tetnih gasova nuklearnaenergija ne samo moè pore-diti sa vetrewa~ama, nego ihs mawom zahtevno{}u u tomei prevazilazi.

To je, u stvari, glavni za-kqu~ak ove studije. PremaWNA, u Japanu, na primer,jedna vetrewa~a produkujeod gradwe do likvidacije 29grama CO2 po proizvedenomkilovat - satu, a atomski re-aktor 22 grama radi proiz-vodwe iste koli~ine energi-je. U tom pogledu nuklearkejo{ boqe stoje u pore|ewu stermocentralama. Na pri-mer, termoelektrana na ugaqdoda u atmosferu 50 puta ve-}e koli~ine {tetnih mate-

rija, plinska centrala oko30 puta...

Kao primer takve privid-ne ekologi~nosti u ovoj stu-diji se uzimaju i foto-~lan-ci koji proizvode elektri~-nu energiju iz sunca. Kako senavodi, jedan ~lanak u odno-su na kilovat-sat proizvede-ne struje isprodukuje u at-mosferu 55 grama CO2.

Ekolozi, medjutim, odgovo-raju da je racunica nukelar-nog lobija neispravna jer neuzima obzir ekolo{ke {te-te, izazvana eksploatacijomurana, niti da problem odla-gawa i trajnog uni{tavawanuklearnog otpada jo{ nijere{en. �

Milan Lazarevi}

Obezbe|uju}i kontinuirano,stabilno i sigurno snabdevawepotro{a~a elektri~nom energi-jom, tri nova dru{tva - ELEM,ESM i MEPSO, proistekla porestrukturirawu jedinstvenogpreduze}a, najvi{e su se angaò-vala na ure|ivawu delatnostisaglasno zakonskim propisima.

Najva`nija aktivnost u tome bi-la je da se {to pre omogu}i funk-cionisawe unutra{we trgovineelektri~nom energijom. U tomsmislu, u tesnoj vezi sa resor-nim ministarstvom i dràvnomregulatornom komisijom za ener-getiku, paraleleno se radilo naispuwavawu svih potrebnih

uslova za dobijawe licenci zaizvr{avawe odvojenih delatno-sti (za AD MEPSO to je ve} ura-|eno), na uspostavqewu me|u-sobnih kupopriodajnih odnosakoji su osnova za kupovinu elek-tri~ne energije, sprovo|ene su ineophodne unutra{we reorgani-zacije, koje imaju za ciq uspe{anrad kako proizvodwe, tako i udistribucija za snadevawe kra-jwih potro{a~a.

Sve ove aktivnosti, razumese, nisu ni lake, niti jednostav-ne. Naprotiv, radi se na predu-zimawu kompleksnih mera da bise postepeno ostvarili potreb-ni uslovi za izdvajawe i osamo-staqivawe dru{tava i delatno-sti, koje su decenijama izvr{a-vane centralizovano, u uslovi-ma jedinstvenog i vertikalno in-tegrisanog preduze}a. Pri tom,po~etak rada unutra{we trgovi-

ne se podrazumeva kao impera-tiv, budu}i da od wega zavisi iz-vr{avawe osnovne delatnosti,kao i sama egzistencija dru{ta-va. Zato nije slu~ajno {to je uovom periodu dat veliki akce-nat na izradi i regulisawu me-|usobnih odnosa u svim oblasti-ma,za {ta }e osnova biti kupo-prodajni ugovori kojima }e me|u-sobno biti povezana tri izdvoje-na preduze}a.

U izvr{avawu svih tih obave-za, najva`nije je to {to u novimkompanijama postoji op{ti kon-senzus oko bezuslovne obavezeza normalno funkcionisaweelektroenergetskog sistema usvim delatnostima. To se u prak-si, svakodnevno, dokazuje sigur-nim i kontinuiranim snabde-vawem krajwih potro{a~a elek-tri~nom energijom.

K. J.

STUDIJA SVETSKE NUKLEARNE ASOCIJACIJE

Vetrewa~e zaga|uju� Nove argumentacije u prilog gradwe nuklearnih centrala

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

REORGANIZACIJA TRI NOVA DRU[TVA ELEKTROPRIVREDE MAKEDONIJE

Unutra{wa trgovina - imperativ

Rok za objavqivawe tendera za predkvalifikaciju za pri-vatizaciju AD ESM i TE “Negotino” koji je bio najavqen za sre-dinu oktobra, Vlada Makedonije je prolongirala i trebalo bida bude objavqen do kraja 2005.godine. Naime, na sednici Vla-de (odràne sredinom novembra), dato je “zeleno svetlo” za iz-mene u Zakonu o promenama u Elektroprivredi Makedonije, akoje se odnose na regulisawe imovinsko - pravnih odnosa. Za-kon }e u skup{tinsku proceduru biti stavqen po hitnom po-stupku, kako bi se {to pre stvorili uslovi za otpo~iwaweprocedure za raspisivawe tendera za prodaju.

Prva faza tenderske procedure

Elektrane na vetar optere}uju atmosferu vi{e od nuklearki


56

KULTURA

Kada su 1895. godine,povodom obeleà-vawa tri veka odspaqivawa mo{ti-

ju Svetog Save, mitropolitMihailo i sto vi|enijih Be-ogra|ana odlu~ili da se naVra~aru podigne obele`jekoje }e trajno sa~uvati se-}awe na ovaj doga|aj, nisumogli ni da sawaju da }e, je-danaest decenija kasnije, ve-lelepni hram jo{ biti podskelama. Dodu{e - iznutra,gde su u toku radovi na ure-|ewu enterijera najve}e pra-voslavne bogomoqe na svetu.

Radovi se, dakle, privodekraju, ali kada }e se u potpu-no zavr{enom hramu obavitiliturgija, ne zna se. Ne jo{.

Ipak, kako su 12. maja 1985.osve}eni ostaci hramazapo~etog pola stole-}a ranije i nastavqe-ni radovi, oni se, sapromenqivom sre}om,kre}u dovr{etku kojije, sticajem raznora-znih okolnosti, neo-me|en rokovima, ali jesasvim izvestan.

Nekada plamenocr-vene kupole su uvelikopresvu~ene zelenom patinomvremena, a blistavobelimermer, kojim je ~itavozdawe obloèno, sivi podniskim oblacima {to jezdenad ûburom. Spokoj upot-puwuju veselo razigrana de-ca na vra~arskom platou, unedavno ure|enom prelepompitomom parku ome|enomhramom, Kru{edolskom uli-com, Bulevarom za koji se vi-{e i ne zna kako se zove izdawem Narodne bibliotekeSrbije.

Suprotno ovom prizoru, uunutra{wosti monumental-

ne gra|evine vrije. Neko smawe ma{te a vi{e poetskogzanosa bi primetio da je tukao u ko{nici: pod kupolomkoja dodiruje nebo qudi iz-gledaju kao mrvice, a sav wi-hov trud je nalik bezna~aj-nom detaqu na beskrajnomzemaqskom {aru.

îm se kro~i u nedovr{e-no svetili{te, zapaà se dato vi{e nije betonska pe}i-na pro{arana zracima sve-tla {to dopiru kroz prozoreu kupoli. Jer, na tri od osamravnih zidova {to se od pod-no`ja ustremquju ka prstenukupole, doti~u}i prostranegalerije, sjakte se bifore,kako se, na starogr~kom, na-zivaju dvostruki prozori, ikameni reqefi koji prate

nose}e stubove ukra{avaju}ite otvore na odmori{timanevidqivih stepeni{ta. Iz-nad i ispod bifora se raza-znaju neki od ornamenata ko-ji krase kapitele stubova ga-lerije iznad zapadnog, glav-nog ulaza, a koje je jo{ prerata izradio ~uveni vajar\uzepe Pino Grasi po ski-cama po~iv{ih profesoraBogdana Nestorovi}a iAleksandra Deroka.

Nad tim kamenim reqe-fima }e, kad klesari dovr-{e svoj deo posla, biti po-stavqen mozaik sa prizori-

ma koji prili~e svakoj pra-voslavnoj crkvi: ìvotopi-som sveca kojem je hram po-sve}en, ali i sa ìtijemSebra, sa istorijom, ìvo-tom i doga|ajima koji su me-ra na{eg prisustva u ovomdelu bo`je livade, kako jedavne 1930. opisao patri-jarh Varnava, postavqaju}itime uslove svim budu}imu~esnicima nadmetawa zaarhitektonsko oblikovaweSvetosavskog hrama. Moza-ik }e zahvatati nedoku~ivupovr{inu sfernog oblikaod oko petnaest hiqada kva-dratnih metara.

Ispod Hrama je prostranakripta u kojoj }e biti mestaza malu crkvu posve}enu sve-tom knezu Lazaru, kraj koje

}e biti sahrawivanisrpski patrijarsi.

Mada ne izgleda tako,spoqni radovi jo{ nisuzavr{eni. Predstojiogroman posao opta-kawe vrata bronzanimreqefima, klesawe ka-pitela i kamenih reqe-fa na kru`nim povr{i-nama, na biforama…

Zavr{etak radova sene nazire, ali to nipo{tonije trka s vremenom. Jer,Hram nije spomenik ovomtrenutku, ve} na{em celo-kupnom trajawu. Primer Ka-tedrale svetog Jovana Bogo-slova u Wujorku, koja je zapo-~eta ~ak pre sto trideset go-dina, i to u zemqi kojoj nenedostaju sredstva da je zavr-{i za {est meseci, ili Ka-tedrale Sagrada familija(Sveta porodica) u Barselo-ni, koja se gradi od vremenawenog projektanta AntonijaGaude, polako i metodi~no,kako bi se, izme|u ostalog,

verno sa~uvao wegov duh, pu-tokazi su i za graditeqeSvetosavskog hrama.

Originalni projekatovog zdawa je proizvod kom-promisa dva autora: profe-sora Nestorovi}a i profe-sora Deroka. Svakako da jei profesor Branko Pe{i}(da ne zbuwuje, re~ je o arhi-tekti, autoru palate “Beo-gra|anka”, koji nema nika-kve veze sa svojim imewa-kom i najpopularnijim gra-dona~elnikom Beograda),prvi protomajstor imeno-van od kako se nastavilo sgradwam, udahnuo ovom hra-mu neke sopstvene ideje. Isvako od wih je ostavio svojpe~at. Zbog toga neimaridanas nastoje da, bez veli-kih potreba, ne unese ne-{to {to bi te wihove idejeobesmislilo, ve} naprotiv,ulaù trud da u~ine sve nana~in koji bi afirmisalowihovu zamisao. Gde god sumogli, koristili su sve{to su oni precizirali:mermer iz Karare, onaj ze-leni iz Valdaoste… To suim zadati parametri. âkidu u iste majdane iz kojihsu oni uzimali kamen.

Problem sa gradwom Sve-tosavskog hrama nije u nov-cu, bar ne samo u tome, ve}zato {to u na{oj kulturnojistoriji nikada nije bilozgrade ovakvih dimenzija,nema odgovaraju}eg uzora.Za razumevawe monumental-nosti hrama dovoqno je spo-menuti da bi u wegov oltar-ski prostor stala cela Sa-borna crkva u Beogradu! Za-premina mu je ~ak 170.000kubnih metara. �

Milo{ Lazi}

SVETOSAVSKI HRAM - NAJVE]A SRPSKA ZADUÆBINA

@itije sveca i wegovih Sebra� Za razumevawe monumentalnosti ovog zdawa do-voqno je spomenuti da bi samo u wegov oltarski pro-stor stala cela Saborna crkva u Beogradu � Zapremi-na mu je ~ak 170.000 kubnih metara

Predstoji ogroman posao optakawe vrata bronzanim

reqefima, klesawe kapitela i kamenih reqefa na kru`nim

povr{inama, na biforama

57


Samo dokoni pro-laznici, ako imse omakne da dig-nu pogled, prima-

te svu lepotu zgradice uUlici kraqa Milana, onekroz koju se ulazi u beo-gradski bioskop “Zvezda”.Nekad blistava fasada odemajlirane opeke opto~enaornamentima od kovanoggvo`|a sa dva du}ana u pri-zemqu i neo~ekivanim aj-nfortom, detaqem osobe-nim kod banatskih ku}a,izdvajaju ovu jednospratni-cu od drugih zdawa.

Ali, ~ak i ve}ina onihkoji su je zapazili, ne znajuda se iza wene lepote krijedeli} kulturne istorije Sr-bije. Naime, u woj se, sve dokraja pretpro{log veka, na-lazio - prvi srpski foto-ateqe. A kako to obi~no bi-va, ta znamenitost je zabo-ravqena i prepu{tena ne-izvesnoj sudbini ostalihgradskih zdawa i znamewa.

Cepidlake }e primetitida je pre ovog beogradskogateqea ve} postojao jedansli~an u Vr{cu, ne pomi-{qaju}i da je tada ova ba-natska varo{ jo{ bila podaustrougarskom upravom.

Svako razuman se morazapitati otkuda takvo za-nemarivawe kulturno-istorijskog spomenika?Odgovor bi se mogao po-traìti u “EnciklopedijiJugoslavije”, izdawe Na-kladnog zavoda FNRJ iz1960, u vreme direktoro-vawa Miroslava Krleè, u~etvrtom tomu u kojem suodrednice {to po~iwuslovom J. U pozama{nomodeqku gde su sme{teniJovanovi}i, skroman pro-stor zauzima i Anastas,“prvi srpski litograf”,poznatiji kao prvi srpskifotograf. Ko pro~ita,primeti}e da je wegov radbagatelisan, a da ~ak nije

ni spomenuto da je nare~e-ni Anastas bio dvoroupra-viteq kod kraqa Milana,{to nipo{to nije bilaprotokolarna funkcija. Akako Srbi nikada ni{tanisu nau~ili na sopstve-nim gre{kama, to se i po-vest velikog Anastasa Jo-vanovi}a iz generacije ugeneraciju - uredno prepi-suje. Zbog toga je i wegovateqe zabataqen, a u wemuse sada {epure salon zadamske {e{ire u prizem-qu, i kancelarije nekogdistributera bioskopskihfilmova na spratu.

Vaqa spomenuti i sli~nuodrednicu u Prosvetinoj“Maloj enciklopediji”, ~e-tvrto izdawe iz 1986, gde seza Anastasa veli da je “ura-dio veliki broj litogra-fija znamenitih li~nostiXIX veka”, {to bi se mogloprotuma~iti jedino skrom-nim autorovim znawem ofotografiji i razli~itimfotografskim tehnikama.Jer, ono {to je tu neodme-reno nazvano litografija,zapravo je dagerotipija,prete~a dana{we fotogra-fije, bar u tehnolo{komsmislu.

Ta~no je da je Anastas Jo-vanovi} u Be~u studiraocrtawe kod Gzelhofera ibakrorez kod Rahla, kao ida je objavqivao “Spomeni-ke serbske” sa litografi-jama znamenitih li~nostiiz na{e sredwovekovneistorije, ali i to da je s ka-merom sopstvene izrade, asa Voigtlanderovim objek-tivom koji je doneo iz Be-~a, ovekove~io niz zname-nitih qudi pretrpo{logstole}a. Jedina poznatafotografija (zapravo da-gerotipija) Vuka Karaxi-}a, zatim, knez Mihailo,Ilija Gara{anin, kraqMilan i kraqica Natali-ja, ~ak i izbledeli ali,

ipak, sa~uvani portretkwaza Milo{a… kao i nizdrugih - wegova su dela.

Ostavio je za sobom samojedan autoportret: foto-grafiju iz mla|ih dana, ko-ju objavqujemo, izradio jeneki wegov neimenovaniprijateq i kolega u Be~u.

Istorija umetnosti jepropustila da zabeleìjo{ jedan, ne mawe vaàndetaq. Naime, Anastas je,tridesetak godina, starijibrat poznatog slikara PajeJovanovi}a i wegov najve-}i mecena. Najverovatnijeje da bi Pajin talenat biopro}erdan u vr{a~kom fo-to-ateqeu, da nije biloAnastasove materijalnepotpore tokom wegovihstudija u Be~u, jer je wihovotac, umetnost, a slikar-stvo posebno, poistove}i-vao sa dangubom i lakrdi-ja{tvom, a svoju decu pova-zdan upu}ivao da se bavenekim “~estitijim” zanati-ma. Paja Jovanovi} je, zarazliku od brata Anastasa,ostao veran podanik Au-strije, ali ga mi, svejedno,svojatamo kao srpskog sli-kara, {to je pre posledicanepoznavawa wegovog li-

kovnog opusa. Naime, tihnekoliko slika sa na{imistorijskim motivima(“Seoba Srba pod Arseni-jem Crnojevi}em”, “Povra-tak Crnogoraca iz bo-ja”…), samo su po{teno od-ra|ene poruxbine nekihpatrijarha, mitropolita iimu}nijih, a obrazovanihSrba pre~ana, a ne nekakavwegov dug ote~estvu. On je uistoriji evropske umetno-sti ostao zabeleèn kaovrstan portretista boga-tih i krunisanih glava: ra-dio je samo po naruxbini, asvoj rad cenio papreno.

Anastas je ostao veransvedok vremena u kojem jeìveo. Bio je Srbin rodomiz Vraca, u Bugarskoj, gdese rodio 1817. Umro je u Be-ogradu 13. novembra 1899.Wegova grobnica od crnogmermera nalazi se na No-vom grobqu, u tre}oj parce-li, izme|u ulaza i crkvesvetog Nikole. Na woj jetek krajem osamdesetih go-dina pro{log veka dopisa-no da je bio dvoroupravi-teq i prvi srpski foto-graf. �

Milo{ Lazi}

PORTRET VELIKANA: ANASTAS JOVANOVI]

Zaboravqeni svedok vremena

PortretAnastasa

Jovanovi}a,koji je, ina~e,

bio starijibrat na{eg

poznatogslikara Paje

jovanovi}aizra|en je u

Be~u od strane

nepoznatogautora

58

BIOSKOP

“KAZANOVA”Sigurno ste do sada ~uli, pro~itali

ili videli neku od pri~a o najve}em za-vodniku i qubavniku svih vrenema Kaza-novi. Od 12. januara ima}ete mogu}nost, ubioskopima {irom Srbije, da viditeekranizaciju qubavnih zgoda i nezgodaovog, po ène, fatalnog mu{karaca.Film “Kazanova” reìrao je Lasse

Hallstrom, nama poznat po romanti~nomfilmu “ôkolada” sa @ulijet Bino{. Uglavnim ulogama su Hit Lexer (u posled-we vreme zauzima jedno od prvih deset me-sta najseksipilnijih mu{karaca na sve-tu), Xeremi Ajrons, Sijena Miler (po-znata kao devojka Xada Loua), ârliKoks. “Kazanova” je svoju premijeru imaona Venecijanskom festivalu, gde su gakriti~ari i publika ocenili kao laganuromanti~nu komediju. Dakle ànr idea-lan za prazni~no raspoloèwe, kada seopu{tamo i odmaramo od mnogobrojnihobaveza. Ovaj film o Kazanovi je intere-santan i po tome {to baca akcenat, ne nabrojne uspe{na zavo|ewa mladog qubav-nika, ve} na wegovo neuspelo osvajawejedne Venecijanke. Zapravo, ovo je pri~ao otkrivawu pravog smisla qubavi i tood strane Kazanove.

“KISS KISS BANG BANG“Hari Lokart (Robert Dauni Junior) je

u su{tini fin momak. Pored toga on je isitan lopov koji svakodnevno upada u

probleme. Sve vreme èli da uradi pravustvar u ìvotu, ali to mu ne uspeva. Nje-gov lanac lo{e sre}e prekida se tokomplja~ke prodavnice igra~aka. Nakon {tose oglasio alarm, beè}i od obezbe|enja,Hari upada na audiciju za detektivski

film i producenti ga {alju u Los An|e-les na probno snimanje. Filmske triko-ve Hari u~i od privatnog detektiva sanadimkom Gej Peri (Val Kilmer). On jepril~no okrutan, nestrpljiv i naravno...gej. Slu~aj na kome oni rade iznenada seukr{ta sa misterioznim samoubistvom iHarijev neo~ekivani put u Los An|elespostaje veoma opasan!

Nikada do sada nije postojala pri~asli~na ovoj. Jo{ 1986. godine, 23-godi-{nji UCLA diplomac [ejn Blek zavr-{io je radnu verziju scenarija. U roku odnedelju dana, producent Dòel Silver gaje ukomponovao i zajedno sa reìseromRi~ardom Donerom napravio prekretni-

cu u novoj eri pravljenja filmova. Noviànr je bio ro|en kao “orta~ki akcionifilm”.

“[ejn ima jedinstven stil koji izlaziiz svega sto napi{e” kaè Silver, koji jepomogao u osmi{ljavanju nove generacijeakcionih filmova.

POZORI[TE

“[UMA”Drama “[uma” prvi put je igrana u Be-

ogradu na sceni Narodnog pozori{ta1940. godine u reìji J. LJ. Rakitina, aposledwi put je izvedena u Pozori{tu naTerazijama u reìji @elimira Ore{ko-vi}a. U 2006.godini na scenu Jugosloven-skog dramskog pozori{ta ovo ostvareweAleksandra Nikolajevi~a Ostrovskogvra}a rediteq Egon Savin i gluma~kaekipa koju ~ine sve same zvezde doma}egglumi{ta poput Svetlane Bojkovi} (po-sledwi put se pojavila na sceni JDP-a uulozi Nade`de Petrovi} u predstavi“Vaqevska bolnica”),Vawe Ejdus, Dubrav-ka Jovanovi}a, Vlaste Velisavqevia}a,Mihaila Janketi}a, Nikole \uri~ka,Borisa Milivojevi}a, Miodraga Radova-novi}a, Milice Mihajlovi}. RediteqEgon Savin je o ovoj predstavi rekao:“[uma” je svet u kome ìvimo. “[uma” suna{i odnosi koji su tiranski, uslovqe-ni gla|u za novcem, qubavqu, umetno{}u.To su tri gladi na kojima po~iva kosmosovog komada. “[uma” je, naravno, metafo-

Ova nova godina 2006. dove{}e u na{u zemqu mnoge zve-zde, pre svega kada je muzika u pitawu. U Centru Sava 7.marta dolazi nam grupa “Simple minds”, a karte za ovaj kon-cert su ve} u prodaji. O~ekuje se i dolazak velike zvezdesvetske operske scene Monserat Kabaqe. Koncert u Beo-gradu odrà}e i ~uveni violinista Najxel Kenedi. O~eku-je se da }e doga|aj godine biti, verovatno ve} pretpostav-

qate veliki koncert na beogradskom Hipodromu 2. jula2006. godine legendarnih “The Rolling stonesa”, koji }e na-stupiti u na{em gradu u okviru svoje svetske turneje. A {u-{ka se i o navodnom dolasku najve}e svetske pop-zvezdeMadone, ali o tom potom. O svemu ovome, ali i o jo{ mno-go zanimqivih doga|aja iz kulture ~ita}ete na ovim stra-nicama.

[TA NAS ZANIMQIVO OÊKUJE U 2006.


ra zverskih odnosa koji vladaju me|u qudi-ma u savremenom civilizovanom svetu. ô-vek tirani{e i porobqava ~oveka, utoqa-va svoju pohlepu i poùdu upotrebqavaju}iza to svoje najbliè. Govorili su nam dapostoji antagonizam klasa i on zaista po-stoji. U svetu profita qudi eksploati{ujedni druge, ali i u intimnim odnosima -qubavnim, porodi~nim, prijateqskim re-lacijama postoji izrabqivawe “[uma” je,u tom smislu, najpreglednija dramaOstrovskog, pisca koji je sa jo{ nekolici-nom sazidao velelepnu gra|evinu, “ruskukwièvnost XIX veka””.

KWIGE

“ZAHIR” PAULO KOEQOJedan od naj~itanijih i najslavnijih pi-

saca dana{wice Paulo Koeqo objavio jenovi roman “Zahir” koji se nalazi i u na-{im kwiàrama. Zahir je o~aravaju}a pri-~a o putovawu, opsednutosti izgubqenomqubavqu, odnosima u braku, slobodi i li~-nim ambicijama. Pripoveda~ romana Za-hir je pisac svetskih bestselera koji ìviu Francuskoj i uìva u svim privilegija-ma koje mu slava i novac donose. Njegovasupruga Ester, sa kojom je deset godina ubraku, je ratni izve{ta~ koja uprkos svomprofesionalnom uspehu i nesputanostikonvencionalnim brakom upada u te{kukrizu. Kada nestaje sa svojim prijateqemMihailom, koji joj je mo`da i qubavnik,vlasti saslu{avaju pripoveda~a: da li jeEster kidnapovana, ubijena, ili je jedno-stavno pobegla od braka koji je nije is-puwavao. Narator nema ni jedan odgovor,ali sam sebi postavqa brojna pitawa. Jed-nog dana, pojavquje se Mihail, ~ovek sa ko-jim je Ester posledwi put vi|ena i obe}a-va da }e mu vratiti ènu. Putovawe vodipripoveda~a od glamura Pariza do Kazah-stana, zemqe u kojoj je Mihail ro|en, zem-qe tragi~ne istorije, ali bogatog duhov-nog zave{tawa i tu dolazi do iznena|uju-}ih samospoznaja.

Paulo Koeqo koga na{a ~itala~ka pu-blika izuzetno volizbog romana “Alhe-mi~ar”, “Na obalireke Pjedre sedela jei plakala”, “Peta go-ra”, “Jedanaest minu-ta” o centralnoj ide-ji svog novog romanakaè: “Neo~ekivanestvari se doga|aju, ada mi za to nismo naj-spremniji. Kada namse ~ini da nam je uìvotu sve lepo or-ganizovano, upravotada dolazimo doopasne ta~ke, zato{to je na~in na kojismo svoj ìvot orga-

nizovali u stvari samo pri~a koja nam jeispri~ana, ali ne i pri~a koja u stvarno-sti moè biti podràna. Poku{ao sam daistraìm pri~u koja nam nije ispri~ana,uzev{i za glavnog junaka uspe{nog pisca,koji kada ga èna iznenada napu{ta, bivaprinu|en da reorganizuje svoj ̀ ivot, poku-{avaju}i da ga ponovo sastavi. Bilo kakobilo, umesto da na~ini iskorak i krene daotkriva nove mogu}nosti u svom ìvotu,moj junak postaje opsednut pitawem: “Za-{to me je èna napustila?” I to se pretva-ra u wegovog Zahira. Ideja o Zahiru poti-~e iz Islamske tradicije i nastaje u osam-naestom veku. U arapskim zemqama Zahirima slede}a zna~ewa: vidqiv, prisutan,nesposoban da pro|e nezapaèno. Zahir semoè odnositi na objekat ili osobu. Tajobjekat ili osoba postepeno zaokupqujusvaku na{u misao, sve do trenutka kada vi-{e niste u stawu da mislite o bilo ~emudrugom. To vas moè dovesti ili u staweprosvetqenosti ili u stawe potpunog lu-dila.”

IZLO@BE

“KOLEKCIJA JESEN-ZIMA 1867. GODINE”

Ova izlo`ba predstavqa jedinstvenu ko-lekciju srpske no{we, nakita, dokumena-ta, slika i fotografija iz prve polovineXIX veka, prikupqena za potrebe prezenta-cije Srbije na Sveslovenskoj izlo`bi1867. godine u Moskvi, po nalogu knezaMihaila Obrenovi}a. Predstavqawe oveizlo`be u Etnografskom muzeju u Beogra-du je prva prezentacija ove kolekcije posle138 godina. Izlo`ba se ~uva u Ruskom et-nografskom muzeju u Sankt Peterburgu ipredstavqa najve}u zbirku srpskog etno-grafskog materijala van granica na{ezemqe. Kako kustos Muzeja u Sankt Peter-burgu Uda Karpova kaè, na beogradskojizlo`bi }e ova kolekcija biti predstav-qena u celini: “Izlo`ba poti~e od1867.godine i upravo u to vreme po~iwepravi razvoj etnologije, kako u Rusiji, ta-ko i u ~itavom svetu i ona dobija jednu no-vu dimenziju i {irinu. @eqa je bila nesamo da se pokaù predmeti kao takvi, ve}da se oni predstave u odre|enim scenama.Na izlo`bi }e osim izlo`benih predmetamo}i da se vidi i deo arhivske gra|e, fo-tografija i dokumenata koji oslikavajutaj period.To su predmeti i materijali ko-ji su napustili Srbiju pre mnogo, mnogogodina.Oni su sada tu”. Izlo`bu “Kolek-cija jesen/zima 1867.” ~ine 329 predmeta,129 fotografija, 68 crteà. Ako èliteda vidite kako su izgledali i kako su seobla~ili Srbi (i to ne samo iz Srbije, ve}i iz Dalmacije, Slavonije) u 19. veku pose-tite ovu izlo`bu u Etnografskom muzejudo 6.marta 2006.godine. �

Jelena Kneèvi}

KULTURNI CENTRI

ITALIJANSKI INSTITUT ZA KULTURU

Italijanski institute za kultu-ru vas poziva da pogledate operu“Toska” u beogradskom Narodnom po-zori{tu, ~iju je realizaciju pomo-gao. Ovo remek-delo \akoma Pu~i-nija o slavnoj peva~ici Floriji To-ski i wenoj nesre}noj qubavi, beo-gradska kulturna javnost je prviput videla ~etrnaest godina poslesvetske premijere, koja je bila u Ri-mu 1900.godine. Toska je tada doì-vela veliki uspeh kod publike. Zadvadeset godina “Toska” je na sceniNarodnog pozori{ta odigrana preko500 puta.

U novoj izvedbi, u ulozi Toske jeBosiqka Stevanovi}, a u ulozi Ma-ria Kavaradosija Nikola Kitanov-ski, a kao gost Karlo Bari~eli.”To-sku” je reìrao slavni Klaudio delMonako.

FRANCUSKI KULTURNICENTAR

Do 28. januara u Francuskom kul-turnom centru moète pogledati iz-lo`bu “Slika i pejza`”, koju ~ine 53fotografije slavnih francuskihfotografa, kao {to su: Antoan Da-gata, @erom Brezijon, @an-Mark Bi-stamant, Fabjen Kalkavekia, Flo-rans [evalije, Stefan Kutirije,Tibo Kise, Nikola Dekot, Alen Fle-ser, Tjeri @irar, Benxamen Enon,Valeri @uv, Bernar Plosi, PaolaSalerno, Klavdij Sluban i @erarTrakandi. Jedna od tema koja je odu-vek privla~ila fotografe, ni{tamawe od portreta ili akta, svakakoje pejza`. Posebno se izdvojio kaoànr, pa otuda i ova izlo`ba, na ko-joj su prikazani urbani i prirodnipejzaì, neki poeti~ni, neki kri-ti~ni. U svakom slu~aju, izuzetnaizlo`ba koja predstavqa presekfotografskog stvarala{tva uFrancuskoj kroz rad petnaest foto-grafa.

BRITISH COUNCIL

U prostorijama British Councila, 26.januara na Terazijama bi}e otvorenanova serija predavawa i radionica“Motivacija studenata jednaka jeukqu~ivawu u rad i uspehu u razre-du”. Radionice }e voditi specijali-sti {kolske psihologije Mira Tr-kuqa i Gordana Erceg. Radionica jenamewena svim zainteresovanima, aposebno u~enicima, studentima iwihovim profesorima.

J. Kneèvi}


60

ZDRAVQE

Januar je u Srbiji me-sec slava i slavqa ipodrazumeva se - je-la. Ipak, sve je izra-

zitije preterivawe za slav-skom, novogodi{wom ilidrugom sve~anom trpezom,pa je dragoceno ~uti re~stru~waka o tome kolikonas kilograma “ko{ta” sva-ko takvo slavqe.

Dr Jagoda Jorga, stru~-wak za probleme ishranezdravih i bolesnih qudi,iz Savetovali{ta za dije-tetiku Instituta za higije-nu Medicinskog fakulte-ta, àli {to su Srbi zabo-ravili zna~aj slave i {tood wih prave slavqa i fe-stivale.

- Takav novi trend posle-dica je shvatawa da ~ovekne moè da se druì i uì-va ni na jednom drugomosim za stolom punim hra-ne. Kod nas se hrana jo{ idanas doìvqava kao na-grada i niko ne voli savete{ta i koliko bi trebalo dajede. Mnogi kaù da imograni~avawem hrane uzi-mamo ono jedino {to im jeostalo!?. Naravno da nijetako. U svetu qudi su nau-~ili da mogu da se druè imimo pretrpane trpeze - nasportskom terenu ili tere-tani, kaè profesorkaJorga.

Neumerenost u jelu mnogeodvede u lekarske ambulan-te. Od nezaobilazne prase-tine, podvarka, pe~enih}urki ‘’prorade’’ ù~ne ke-se, koje ne mogu da izdrèogromne koli~ine hrane. Ièludac je na meti na{ihpreterivawa, jer smo ga da-nima bez mere ‘’~astili’’alkoholom.

Veliki broj qudi poslepraznovawa i slava, iz zi-me iza|e sa nekoliko kilo-grama vi{ka, koje iz godi-ne u godinu samo ‘’slaù’’ ite{ko skidaju.

- Moèmo da pretposta-

vimo da jedan slavski ru-~ak - ili meni na novogo-di{woj trpezi - od predje-la do slatki{a, nosi sa so-bom izme|u 3.000 do 5.000kalorija. Umesto da se pi-tamo koliko }emo se zbogtoga ugojiti, boqe je da sebrinemo o tome koliko namtreba vremena da te kalo-rije potro{imo. @eni jeposle takvog bogatog ru~ka,prose~no, potrebno dva dotri dana da to potro{i, amu{karcu dan i po, uz uslovda za to vreme ni{ta ne sta-ve u usta - odgovara doktor-ka Jorga.

Za ènu je, ina~e, prose~-ni dnevni unos kalorijaizme|u 1.600 do 2.200, a zamu{karca od 2.200 do 2.800kalorija. Dr Jagoda Jorgapodse}a da samo u sto gramana{ih slavskih kola~a imaod 300 do 400 kalorija.Uvek dodaje da nema potre-be probati svaki kola~i}koji je doma}ica napravi-la, dovoqna su dva- tri.Ako se hrani dodaju i kalo-rije iz alkohola, bez kojegovakva slavqa ne mogu dapro|u, ra~unica je jo{ po-gubnija: oni najumerenijisa dve ~a{e vina une}e 350

kalorija. Vi{e ~a{a, na-ravno, vi{e kalorija… Ko-liko nam je vremena da sevratimo na staru teìnu?

- Od 25 do 30 odsto odra-slih, koji ina~e nemajuproblema sa teìnom, re-lativno brzo i lako se vra-ti na stare pozicije. Orga-nizam se jednostavno sambuni protiv takvog vi{e-strukog uve}awa i postojeregulatorni mehanizmi,koji se sami aktiviraju ispre~avaju dobijawe u te-ìni. Me|utim, kod mnogove}eg procenta ovi mehani-zmi ne postoje. Naprotiv,{to je teìna ve}a, ve}i jei apetit. Ti qudi i samiprime}uju da im se teìnapove}ava i da oni svake go-dine, odnosno zime, dodajukilogram, dva - obja{wavadoktorka Jorga.

Opasnost se krije u tome{to salo- ne boli. U orga-nizmu ne postoji alarm -mehanizam za uzbunu daimamo vi{ak nepotro{eneenergije, odnosno kilogra-ma. Jednostavno, kroz evo-luciju se takav mehanizamnije razvio, jer hrane u izo-biqu ima tek posledwih 40godina, a dana{wi ~ovek

ne kopa ili ne kosi kao we-gov deda, da bi energiju izvisoko kalori~ne hranepotro{io.

Kako onda da se ~ovek uz-drì od jela za divno aran-ìranim prazni~nim ilislavskim trpezama?

- Te{ko je davati savetekako da se ~ovek uzdrì ibude umeren pred bogatomtrpezom, ali ìvot je mno-go va`niji i kompleksnijiod filozofije koja vladana{im prostorima “jedi,spavaj i gledaj TV”. Za po-~etak mo`da, ipak, vaqa sesetiti one stare preporukeda se u goste ne kre}e gla-dan. Zna~i, pre polaska naslavu ili novogodi{weslavqe preporu~uje se lakiobrok kod ku}e, a u gostima“masno-alkoholni” udaruvek treba “prese}i” jeli-ma od povr}a, ne samo sala-tama ve} razli~itim vari-vima - preporuka je doktor-ke Jorge.

Ali, prazni~ni, neradnidani za qude koji ostajukod ku}e, u sopstvenom kut-ku za{ti}enom od o~iju,naj~e{}e pred televizij-skim ekranom, tako|e se odjutra do ve~eri vrte oko -hrane: prasetina, sarmice,ruska salata, bajadere itorte…

- Naàlost, to je problemkvaliteta na{eg ìvota.Ljudi treba da traè stva-ri u kojima mogu da uìva-ju, ali da to ne bude hrana.Recimo, umesto dva kilo-grama prasetine, treba dakupe samo pola kilograma,a za onaj ostatak para dau~ine ne{to lepo i druga-~ije za sebe - odlazak u bio-skop, na koncert omiqenemuzike, u kupovinu. Narav-no, takvu dru{tvenu i me-dijsku atmosferu kod nastek treba stvarati - ukazujedr Jagoda Jorga. �

Z. @. D.

PROF. DR JAGODA JORGA IZ SAVETOVALI[TA ZA DIJETETIKU MEDICINSKOG FAKULTETA

Mesec kad se dobro jede� Svake zime mnogi nabace kilograme vi{ka koji se te{ko skinu � Praznici ne slu-æe da se “jede, spava i gleda TV”� U goste se ne kre}e gladan


61

Samo jedan komplimentPSIHOLOGIJA

Ubija viruse, umiruje ìvceVITAMINSKI KRAQ

Mnogim ènama ne dopadase svoj lik u ogledalu. Neza-dovoqne svojim izgledom, ~e-sto postaju zabrinute i de-presivne. Da bi sebe doìv-qavale lep{im i boqim, è-nama je, ako je verovati studi-ji ameri~kih psihologa saDràvnog univerziteta uKanzasu, dovoqan i samo je-dan kompliment.

Nau~nici apeluju na boqui topliju komunikaciju me|uqudima, naro~ito upozorava-

ju roditeqe da wihove pri-medbe mogu veoma da uti~u naènsku decu koja ulaze u svetodraslih. Psiholozi su poru-~ili da svaki roditeq zami-sli {ta bi dobio kada bisvoju decu, naro~ito tinejxe-re hvalio svaki dan. Probaj-te: celu nedequ umesto da vi-~ete na svoju decu (ili ènui muà)- hvalite ih i deliteim komplimente. Ako uspevau Americi, mo`da bude efi-kasno i kod nas.

Po bogatstvu vitaminima,kraq je me|u vo}kama. Pozna-jete li ga dovoqno ? Limun jenajja~i i najva`niji prirod-ni lek u borbi sa virusima ibakterijama. Nezamenqiv uprevenciji bolesti i ja~awuimuniteta. ûva nas od pre-ranog starewa, migrene istresa. Vrlo je cewen u le-~ewu bolesti jetre i krvnihsudova. U Francuskoj ga zovu

jednim od ~etiri musketara,pored {argarepe, belog lukai maj~ine du{ice. Sok limu-na smiruje ìvce. Ja~a iosveàva organizam na pri-rodan na~in.

Kiselina iz limuna kodnekoga moè da nadraì slu-zokoù èluca. To moè dase spre~i ako se sok uzima urazmeri 1:5 (jedan deo soka i5 delova vode ili ~aja).

Tri neprijateqa srcaKARDIOLOGIJA

Ishrana sa previ{e masti,pu{ewe i nasiqe su tri naj-ve}a neprijateqa zdravqa.Ovo je rezultat ~uvene Studi-je sedam zemaqa, koja je pra-tila je bolesti srca kod qudirazli~itih kultura,obrazo-vawa, navika, vera, ishrane...

Profesor dr Sre}ko Ne-deqkovi}, kardiolog, na sim-pozijumu na Medicinskomfakultetu, predstavio jeosnovne rezultate ove studijau kojoj su u~estvovali i na{iqudi. U Srbiji su tokom 40godina lekari pratili ukup-no 1565 mu{karaca - zemqo-radnike iz Velike Krsne,radnike iz Zrewanina i pro-fesore Beogradskog univer-ziteta. Na po~etku studijeoni su imali izme|u 40 i 59godina, a tokom 40 godinapratili su im porodi~ni sta-tus, na~in ishrane, holeste-rol, fizi~ku i profesional-nu aktivnost, pu{ewe, dija-betes, pritisak...

Zanimqivo je da je posle 40godina pra}ewa, preìvelo25,3 odsto profesora, 8,6procenata zemqoradnika isamo 5,6 odsto radnika izZrewanina.

Akademik dr MiodragOstoji}, kardiolog, atero-sklerozu - naziva “zamorommaterijala”. Stawe na{ihkrvnih sudova zavisi i od na-~ina ìvota kakav smo iza-

brali. Tako, ako smo ìveli“za primer” i svoje zdravqe{tedeli od faktora rizika,smatra se da je negde u 85. go-dini ìvota oko 60 procena-ta na{ih krvnih sudova, pre-kriveno naslagama na zido-vima {to usporava cirkula-ciju i vodi u infarkt. Akosmo jo{ od mladih dana pu-{ili, imali visok krvnipritisak, visok holesterolili dijabetes, pomenuta po-vr{ina od 60 odsto prekri-venosti koronarne cirkula-cije opasnim plakovima do-stigne se ve} u 42. godini ̀ i-vota.

Slabqewe i popu{tawe sr-ca moè se spre~iti u ~ak 80odsto slu~ajeva, ali to podra-zumeva da se zdravo ìvi.Zna~i, da se ~ovek pravilnohrani, da unosi vi{e od polakilograma vo}a i povr}adnevno, da nema ni vi{ak nimawak kilograma, da se do-voqno kre}e i redovno bavinekom fizi~kom aktivno-{}u, da kontroli{e krvnipritisak, koji treba da budeispod 115 kroz 80 mmHg, a ho-lesterol ne bi trebalo da bu-de ve}i od 3,8 mmol-L. Narav-no, ìvot bez cigareta je me-|u prvim uslovima na listizdravqa.

Z.D.@.

Normalno je da :- se bol u nogama povremeno

javqa bez bilo kakvog poseb-nog razloga.

- povremeno ~ujete kako vamlupa srce.

- da vam iznenada ‘’zazuji’’ uu{ima. Re~ je o promeni pri-tiska, koji }e se brzo ustaliti.

- ima dana kada ose}ate po-ve}anu potrebu za vodom, kadaste jako èdni, {to ne zna~ida ste od ne~ega oboleli.

- osetite kako vam krv pul-sira kroz ruke, jer ste na toobratili pa`wu!

- ose}ate da vam pulsira

glava, kao da }e “pu}i”. I tose doga|a, ubrzo }e pro}i.

- se oseti potpuna zasle-pqenost, izazivana naglimprelaskom iz mraka na sve-tlost. Oko se prilago|ava inije ni{ta za brigu.

- vrat ponekad uko~i i po-stane slabo pokretqiv na ne-ku stranu. Razlog: lo{ polo-àj pri spavawu, klima iliotvoren prozor na kolima,nezgodan poloàj koji poslenekog ‘’majstorisawa’’ po ku-}i nije prijao vratnim mi-{i}ima. Samo se utoplite,opustite i dobro ispavajte.

Hipohondri, samo bez panike!OP[TA MEDICINA


TURIZAM

62

Beograde, xabe tebislava, kad je tebiKragujevac glava!Tako se govorilo

kada je u glavni grad (1841)proizveden Beograd, ali suglavne institucije jo{ostale u Kragujevcu.

Kragujevac je prva presto-nica moderne Srbije. Od1818, kada je progla{en zaglavni grad, pa nadaqe, uwemu je osnovan prvi sud(1820), prva gimnazija(1833), prvo pozori{te(1835), prvi licej (1838), pr-vi izliveni topovi (1853),prva elektri~na centrala(1884)...

Zaustavimo se na trenutakkod elektri~ne centrale,budu}i da je najblià inte-resovawima kojima se bavina{ ~asopis.

Kraj 19. veka bio je velikaprekretnica za Srbiju u ko-joj je polako nestajala is-to~wa~ka, a javqali se uti-caji zapadne kulture, pa jetako i pojava elektri~ne si-jalice bila najava preokre-ta u kvalitetu ìvota. Ka-èm najava, jer u ovom slu~a-ju prva sijalica nije zasve-tlela da bi obasjala domovei ulice gra|anstva, ve} dabi radnicima tre}e smene u~aurnici vojne fabrikeomogu}ila da rade i no}u.Srbija se pripremala za ratsa Bugarskom.

Postavqawe prve dinamoma{ine u ~aurnici vojnefabrike doìvqena je tada

kao ~udo. A onaj ko je sve to“zakuvao”, bio je tada{wiupravnik topolivnice (ka-snije profesor Visoke{kole u Beogradu) in-èwer Todor-To{a Sele-skovi}. Samo godinu kasni-je, struja je uvedena u ceoVojno-tehni~ki zavod. Biloje 30 sijalica i dve lu~nelampe. Prva dinamo ma{i-na bila je ja~ine pet KS.Nabavqena je od nema~kogindustrijalca Sigmunda[ukerta u Nirnbergu.

A tada niko, pa ni kraqevdvor nije imao elektri~noosvetqewe. Sve ovo saznaosam qubazno{}u Mire To-dorovi}, kustosa MuzejaStara livnica, budu}i daMuzej zvani~no ne radi jerje postradao u nevremenu.

Kragujevac je odista bio“glava Srbije”. Danas o to-me svedo~e hronike, zapisii gra|evine koje su preì-vele vekove. On ima i duguindustrijsku tradiciju. Po-znat je po proizvodwi auto-mobila, kamiona, sportskog

i lova~kog oru`ja, tran-sportera, konfekcije, pre-hrambenih proizvoda... Zna-~ajan je {kolski i univer-zitetski centar.

Osnivawe savremenogKragujevca vezuje se za Mi-lo{a Obrenovi}a. Zasniva-ju}i novu dràvu, knez Mi-lo{ Obrenovi} je osnovao inovi centar Kragujevca. Da-nas se naziva Milo{ev ve-nac, a stari Kragujev~aninazivaju ga - ~ar{ija.

Na prostoru oko dana-{weg Malog parka (800 me-tara uzvodno od starog cen-tra oko xamije) Kwaz je iz-gradio novi gradski cen-tar: izgradio je dvorove,Skup{tinu, crkvu, mitro-poliju, arsenal, teatar,{kolu, kasarne, apoteku,bolnicu... Oko tog jezgrarazvijao se novi Kragujevac.

Od sredine 19. veka, pro-storni razvoj grada usmera-vaju {kolovani stru~wacikoji teè da Kragujevac do-bije izgled evropskog gra-da. Taj proces je na vrhuncu

osamdesetih i devedesetihgodina, kada se priprema idonosi Regulacioni planvaro{i Kragujevac (1891) igradi niz zna~ajnih objeka-ta: èleznica, putna mreà,nova zgrada Gimnazije, No-va crkva, Topolivnica, è-lezni~ka stanica…

êh, Konstantin Jiri~ek,ovako pi{e 1874. godine zaKragujevac: “Beograd jeEvropa. Ali ako ho}ete davidite pravo srpsko mesto,idite da vidite Kraguje-vac… Ku}e su prizemne,uglavnom drvene, sa ba{ta-ma ispred i pozadi; ulice~iste… Kroz sredinu mestavodi ~ar{ija, duga, {irokaulica, ili boqe re}i trg,poplo~an belim kamewem”.

Po~etak XX veka obele-èn je dono{ewem vrlo am-bicioznog programa “Zaunapre|ewe Kragujevca”1910. godine, ali su balkan-ski i Prvi svestski ratomeli planove u kojima jebilo ~ak i uvo|ewe tramva-ja. Iz prve decenije XX veka

KRAGUJEVAC, PRESTONI GRAD

[etwa Milo{evimvencem� Od 1818, kada je progla-{en za glavni grad, pa na-daqe, u wemu je osnovan pr-vi sud (1820), prva gimna-zija (1833), prvo pozori{te(1835), prvi licej (1838),prvi izliveni topovi(1853), prva elektri~nacentrala (1884)...

Mira Todorovi},

kustos muzeja


63

ostao je Trmbaski vodovod,zgrada Suda i nekoliko zna-~ajnih zgrada u centru.

Izme|u dva svetska rataobnavqa se i razvija Vojno-tehni~ki zavod. Pred Drugisvetski rat, Zavod je spadaou najve}a preduze}a u na{ojzemqi. Zapo{qavao je oko12 hiqada radnika. Poseb-no su zanimqiva planskiure|ena naseqa Stara i No-va radni~ka kolonija. Ne-davno je obnovqena kapija apri~a se - kaè moj vodi~Gordana Bugar~i} - da }edrvene zgrade biti poru{e-ne dok }e one od cigle, u ko-jima su stanovali zaposlenina vi{im poloàjima, bitiobnovqene. U centru kolo-nije je Sokolski dom kojidanas nikome i ni~emu nesluì.

Izme|u dva rata (1928) nalevoj obali Lepenice uz ka-meni most izgra|ena je naj-lep{a i najve}a pija~na ha-la u Srbiji, pokrivena, nadva nivoa. Projektovao ju je\or|e Kovaqevski. Ispred

we, u parki}u, 1932. postav-qen je spomenik palim [u-madincima, rad Antuna Au-gustin~i}a. Zanimqivo je,obja{wava g-|a Bugar~i},da je èna od bronze u uz-dignutoj ruci dràla krunukoja je, posle Drugog svet-skog rata, zamewena buk-tiwom da bi ponovo, nedav-no, bila vra}ena. Primerate vrste ovde ima na vi{emesta.

Prve dve decenije posleDrugog svetskog rata po-~iwe obnova i izgradwa.Sredinom pedesetih godi-na, samo s koferom u ruci uKragujevac dolazi Prvo-slav Rakovi}, mladi ma-{inski inèwer. Samo jeon, verovatno, imao vizijukako }e od proizvodweoru`ja i skromne montaèvozila podi}i modernu au-

tomobilsku industriju.Od Fijata je otkupio li-

cencu i po~eo rad sa pethiqada radnika, 17 in-èwera, 70 tehni~ara iskromnom montaòm fijata1400 na 3.200 kvadrata rad-nog prostora. Posle 19 go-dina, Zastava je, na ~elu saRakovi}em, postala sna`nafirma sa devet fabrika, 30hiqada zaposlenih. Sa mon-ta`nih traka moderne fa-brike (~iji su kapacitetidostizali nivo od 170 hiqa-da automobila godi{we),silazili su, pored popular-nog fi}e (progla{en za au-

to milenijuma) i zastava1300, kao i zastava 101 - pr-vo Zastavino vozilo sredweklase. Tada su vozila proda-vana u Gr~koj, Zapadnoj Ne-ma~koj, Holandiji, Fin-skoj, Francuskoj, Libanu,Indoneziji, Kolumbiji...

Davno bilo, sad se pripo-veda.

U to doba, pored izgrad-we Zavoda “Crvena zastava”,formiraju se i drugi indu-strijski velikani (“FilipKqaji}”, “21 Oktobar”,“Proleter”, “Partizan”).Osniva se Spomen park“Kragujeva~ki oktobar” ...

Posle raspada SFRJ Kra-gujevac doìvqava najteèdane. Proizvodwa automo-bila je sa preko 200.000 spa-la na nekoliko hiqada vo-zila godi{we. Plate su me-|u najniìma u zemqi. Na-cionalni dohodak je 1989.godine, na primer, bio3.360 dolara, da bi pao nanekoliko stotina dolarapo stanovniku.

Ovo bi bili {turi poda-ci iz istorije grada, koji jenaj{iroj, pa i svetskoj jav-nosti, u stvari, prepozna-tqiv po tri simbola: oru`-ju, automobilima i spome-niku streqanim |acima -kao najpotresnije svedo~an-stvo u ina~e te{koj trage-diji koja je zadesila grad21. oktobra 1941. godine,kada su nema~ki okupatoristreqali oko 7.000 stanov-nika. �

Slobodan Stoji}evi}

Direktor Javnog preduze}a za distribuciju elektri~ne ener-gije “Elektro{umadija”, od skora je direktor Privrednog dru-{tva za distribuciju elektri~ne energije “Centar”, d.o.o. Kra-gujevac. Od maweg distributivnog centra, ovo preduze}e prera-sta u jedno od pet privrednih dru{tava Srbije (ne ra~anuja}iKosmet). U wegovom sastavu, prakti~no, }e biti ~etiri okruga.

Direktor “Elektro{umadije”, odnosno “Centra”, je Ivan Sav-~i} (37), ro|eni Kragujev~anin i diplomirani inèwer elek-trotehnike.

Od prvog dana Sav~i} radi u Elektro{umadiji, a direktor jeod juna pro{le godine. - Od tada je poboq{ana naplata ismaweni su gubici tako da smo u situaciji da vi{e ulaèmo umodernizaciju i opremu - kaè Sav~i}. U prvih 11 meseci ovegodine naplatili smo 97 odsto fakturisane realizacije, a po-re|ewa radi - pro{le godine je ostvareno samo 69 odsto.

Sav~i} navodi niz wegovih li~nih, stru~nih dostignu}a, ob-javqenih radova. Na Skup{tini EPS-a dobili su nagradu zauspe{an rad, kao i plaketu za ostvarene rezulate u privre|i-vawu Regionalne privredne komore [umadije i Pomoravqa.

Zgrada “Elektro{umadije”, odnosno “Centra”, ima pet hiqadakvadratnih metara poslovnog prostora. Kako mi je objasnio in-èwer Nikola Pavi}evi}, rukovodilac Slu`be usluga i kon-trole, u prizemqu, pored {altera, preure|uju se dve prostori-je namewene potro{a~ima koji imaju neki problem, koji trebane{to da re{e. Ubudu}e, ne}e vi{e biti potrebno da gra|aninide od sobe do sobe, od slu`benika do slu`benika i da se ras-pituje, ve} }e sve saznati na jednom mestu.

Privredno dru{tvo sa ~etiri okruga

Poslovna zgrada “Elektro{umadije”

Spomenik palim borcima - rad Antona

Augustin~i}a

Zastava: nekadsna`na firma sa

devet fabrika

SpomeniciKragujevcaStara crkva kragujeva~ka, zadu`bina kneza

Milo{a Obrenovi}a, podignuta je 1818. go-dine na desnoj obali Lepenice. Posvetio juje Silasku svetog Duha. Ceo 19. vek, burneistorije, vezan je za wu. Istorijske, kulturnei politi~ke odluke dono{ene su sa tog mesta.U vreme kwaza sluìla je kao mitropolskakatedralna crkva i dvorska kapela i sabornomesto svih Srba. Izme|u ostalog, tu je donet iSretenski ustav.

U vrlo kratkom periodu Milo{ je izgradioKneèv konak, Konak knegiwe Qubice,Amixin konak i niz prate}ih zgrada, {to jesve skupa ~inilo Kneèv dvor. Po ugledu naturske obi~aje, knez Milo{ je ubrzo, po zavr-{etku konaka, za sebe (1818), zapo~eo izgrad-wu jo{ jednog koji je bio namewen Qubici ideci. U wemu je 1823. godine ro|en knez Mi-hailo, dok je knez Milan ro|en u Kneèvomkonaku 1819. godine, te se i na osnovu togapretpostavqa da je Konak knegiwe Qubicesagra|en nakon ro|ewa kneza Milana. Izgo-reo je u poàru 1884. Na mestu gde je bio (iz-me|u Amixinog i Knez Mihailovog konaka)po~ela su arheolo{ka iskopavawa. Kneèvkonak je uni{ten prilikom bombardovawaKragujevca 1941.

Gimnazija je osnovana 1833, a reprezenta-tivno sredweevropsko zdawe podignuto je od1885-1888.

Na Milo{evom vencu, uz Staru crkvu iSkup{tinu 1926. podignuta je zgrada upraveVojno-tehni~kog zavoda. Zgradu Suda projek-tovao je Nikola Nestorovi} u neorenesan-snom stilu. Gra|ena je od 1903-1907, a spome-nik vojvodi Putniku, ispred zgrade, podignutje 1992.

Spomenik Titovoj {tafeti podignut je1977. i nalazi se u Glavnoj ulici, ali je zapu-{ten, a slova su ve}inom popadala. �

S. S.

Izme|u rekorda i tajni Sa proizvedenih vi{e od 39 milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije u...

Documents

Transcript of Izme|u rekorda i tajni Sa proizvedenih vi{e od 39 milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije u...