DJB: KAKVA SRBIJA NAM TREBA?

Uvodna reč glavnog urednika

Umom kraju ima jedan bircuz gde pijanci uzimaju lokalnu anesteziju, gde se mogusresti preostali poznanici i gde stara prijateljstva nisu ojedena ni političkim razlika-ma. Otuda, subotom, tu se viđam s dvojicom koje znam još iz detinjstva, uz „borbeni“

komplet (kafa, ratluk, kisela), katkad i uz „jurišni“ (sve ono + rakidže) i uz mnogo zabavnepolitičke rasprave. Jer jedan je okoreli „žuti“, drugi napredni radikal. Ali od prošle subote,bogme, tog druženja verovatno biti neće.

„Jesi li potpisao ugovor s narodom?“, pitaju obojica. Objašnjavam zašto nisam i neću: kadmi uz taj ugovor bude predočen nacrt zakona o lustraciji, zakon o smenjivosti vlasti i zakon onovom izbornom sistemu u kom stranke neće biti iznad države i ustava, pa sve overeno kodnotara – tad ću da razmislim.

Kaže mi moj „žuti“ prijatelj da sam cepidlaka i idealista, a „plavi“ se smejulji i dobacuje dato neću doživeti. „Žuti“ zadovoljno elaborira predstojeće objedinjavanje svojih, „plavi“ tipu-je koliko će im trebati vremena da se ponovo raspadnu. A jesu li se prethodno ti bivši istoprati-

jci oslobodili svojih slabosti koje su i dovele do cepanja, pitam? Obojica se slažu da – nisu.Na istom putu na kom su Slobodan Samardžić, Radoš Ljušić, Velja Ilić... i bulumenta sličnih,za mene nema mesta, jer cilj nije samo smeniti ovog opsenara. Tu se štrecne „plavi“ da branivođu i ekipu. Jeste, kaže, okružen dunsterima i sumnjivim likovima, ali nije kriv što su setakvi okupili.

Gladni ste bre svega, od sendvičara na dnu do onih u vrhu koji se jagme za nekretnine,restorane, hladnjače, diplome... I pomenem mu slučaj iz Niša (tekst u ovom broju), gde suuposleni u gradskoj upravi pomažnjavali novogodišnje paketiće koje su donatori ostavili zasiromašnu decu. „Žuti“ su krali sa stilom, a vi sirovo i bahato! Kupujete li vi išta sem diplo-ma, upitah bezobrazno. Pa šta, odgovori mirno „plavi“, ako misliš na Tomu... Pa nije ukrao...!I nemoj više da me nazivaš naprednim radikalom, odbrusi ljutito. Bila mi je to lopta za volej:Što, da ne uvredim radikale?!

Onda smo se razišli na neodređeno vreme. Oni su otišli zajedno, a „jurišni“ kompleti suostali nepopijeni.

IZ LAZI SREDOM GODINA II BROJ 45 6. 3. 2019. CENA 50 dinara

Kad ostaneš bez žutog i plavog

Porobljeni u sopstvenoj zemlji

Sit debelom ne veruje

Karikatura: Saša Dimitrijević

Majka vrednima i poštenima, maćeha lopovima

IZJAVOM O ISKORENJENOM SIROMAŠTVU

SRPSKA PREMIJERKA ISTAKLA KANDIDATURU

ZA LAŽOVA VEKA

ZAŠTO O SVAKODNEVNIM OKUPLJANJIMA POKRETA „DOSTOJNI SRBIJE“ ĆUTE I VLAST, I OPOZICIJA, I MEDIJI?

Da li je Crkva uz narod?

HOĆE LI ĆE SE PROTOJEREJIMA IZ ALEKSINCAOBITI O GLAVU DOLAZAK U NIŠ NA PROTESTE?

Piše: Saša Radulović

2 POLITIKAGlas razuma, 6. mart 2019.

ZAŠTO O SVAKODNEVNIM OKUPLJANJIMA POKRETA

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Ispred Višeg javnog tužilaštva u beogradskoj Katanićevojulici više od 70 dana svakodnevno se okuplja omanjagrupa građana da „pruže podršku“ Miroslavu Filipoviću,

zameniku višeg tužioca, ne bi li uzeo u razmatranje kriv-ične prijave protiv Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, IviceDačića i još nekih funkcionera. Te prijave je prošle godinepodnelo udruženje građana Pokret „Dostojni Srbije“.Građanski protesti „Jedan od pet miliona“, započetitakođe prošlog decembra, u širokom luku zaobilazeKatanićevu 15, verovatno zato što se jedna od krivičnihprijava odnosi i na pojedine sada opozicione političare.Bar tako misle u Pokretu.

Još od 24. decembra 2018. predstavnici pomenutogpokreta svakodnevno na pisarnici Višeg javnog tužilaštvapredaju ugrencije za hitno postupanje po njihovim krivičnimprijavama. Prvog dana bilo ih je najviše, stotinak, da bi se nadnevnom nivou ustalilo između 20 i 40 najupornijih. Tu su ivikendom i državnim praznicima. Sa njima nisu razgovaralipredstavnici Tužilaštva, reprezenti vlasti ili opozicije, a ni pri-padnici tzv. sedme sile. Kao da ih nema i da se ispred zdanjaTužilaštva ništa ne zbiva, mada ova okupljanja, naravno, nad-gledaju organi reda i mira.

„Na primeru Rumunije vidimo da tužioci, uz masovnupodršku naroda, mogu da isteraju do kraja krivičnu odgov-ornost onih visokih i srednjih državnih funkcionera koji suogrezli u kriminalu“, kaže za naš list Milan Šumenković, pro-fesor klavira i član Pokreta „Dostojni Srbije“. „Rumunskatužiteljka Laura Kavaši procesuirala je 2017. godine, uzpodršku naroda, više od 600 korumpiranih političara. To jemogla da uradi zato što je imala neuporedivo značajnijupodršku građana od ove koju imamo mi dok pružamo podrškutužiocu Filipoviću.“

Tri krivične prijave protiv više visokih dužnosnika zbog, usuštini, protivustavnog obavljanja državnih funkcija, podnetesu 10. maja 2018. Zagorki Dolovac, republičkom javnomtužiocu. U skladu sa zakonom, sve prijave prosleđene suVišem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje se po tom pitanjuni do danas nije izjasnilo makar odbacivanjem prijava.Formalno, njihov podnosilac je prof. dr Bogdan Popara, zas-tupnik Pokreta „Dostojni Srbije“, koji kaže da je na krivičnimprijavama radio tim pravnika.

Srbija dovedena u potčinjen položajKoga sve i zbog čega tereti pomenuti pokret?

Aleksandar Vučić, kao tadašnji premijer i lider SNS-a,i Bratislav Gašić, bivši ministar odbrane i potpredsed-nik SNS-a, prijavljeni su zbog osnova sumnje da suizvršili krivično delo ugrožavanje nezavisnosti iz člana

305 Krivičnog zakona. Pod sumnjomda je odgovoran za isto krivično delozasebno je prijavljen Ivica Dačić,ministar spoljnih poslova. Trećomkrivičnom prijavom, a za identičnokrivično delo, obuhvaćeni su Vučić,Nebojša Rodić, bivši ministarodbrane, kao i Aleksandar Martinović,predsednik poslaničke grupe SNS-a ipredsedavajući skupštinskog odboraza ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Pokret „Dostojni Srbije“ sumnjičiVučića i Gašića za ugrožavanje neza-visnosti zemlje tako što je, premakrivičnoj prijavi, decembra 2014.Vučić naložio Gašiću, bez održavanjasednice Vlade Srbije, da potpiše IPAP(sporazum Srbije i NATO), što jeGašić i uradio u ime Vlade Srbije.

„Time je omogućeno da politiku Srbije umesto njene vladefaktički utvrđuje i vodi SAD, preko organa i drugih tela NATOi EU, i to u oblastima: spoljne i bezbednosne politike,unutrašnje politike i ekonomskih reformi, politike odbrane,reforme i planiranja odbrane, javne diplomatije, naučne sarad-nje, sistema upravljanja krizama i planiranja u vanrednimsituacijama i zaštiti tajnih podataka“, piše u krivičnoj prijavi iističe da je u tim oblastima Srbija obavezana da ispuni „višeutvrđenih ciljeva, kroz više od 200 konkretnih aktivnosti“. Uobrazloženju su pobrojana ustavna načela koja su pogažena

(npr. da je političkim strankama zabranjeno da vrše vlasti da je potčine sebi), a navedeno je da su prekršeni ičlanovi 122 i 123 Ustava, po kojima Vlada Srbije vršiizvršnu vlast, utvrđuje i vodi politiku zemlje.

Protiv ministra Dačića krivična prijava sročena jezbog potpisivanja tzv. Briselskog sporazuma, „doku-menta čije su odredbe nejasne i sadržina nejasno određe-na“, pa „prikriva kršenje Ustava Srbije, dok u potpunos-ti odgovara dominantnim principima pravnog sistema

SAD, kao i principu rešavanja svih sporo-va isključivo putem pregovora, bez pravana obraćanje bilo kom sudu, s tim da, akoza to postoji njihov interes, SAD imajuisključivu nadležnost za rešavanje takvihsporova kako je to propisano jednim odosnovnih dokumenata NATO, tzv.SOFA/PzM (Partnerstvo za mir)“. Timsporazumom se vlast na severu Kosova iMetohije neustavno „podvrgava vlasti tzv.Republike Kosovo“.

U trećoj krivičnoj prijavi piše da suVučić, kao predsednik Srbije, Rodić iMartinović „od 27. januara 2014. do 7.jula 2015, u Beogradu i Vašingtonu... naprotivustavan način pokušali da doveduSrbiju u položaj potčinjenosti“, tako što jeRodić po nalogu Vučića 27. januara 2014.potpisao tzv. SOFA/PzM sporazum, što je

Vučić 29. juna 2015. uputio parlamentu na potvrđivanje. Ondaje, piše dalje u krivičnoj prijavi, Martinović na svom odboruodlučio „da to, navodno, nije u suprotnosti sa Ustavom ipravnim sistemom“ Srbije, pa je poslanička većina usvojilajula 2015. sporazum i dodatne protokole. U obrazloženju kriv-ične prijave zapisano je da se tako SAD omogućava da „na ter-itoriji Srbije potpuno derogiraju domaći pravni sistem i namet-nu svoje pravo, lišavajući državljane Srbije njihovog suveren-iteta i ljudskih prava, a organe Srbije njihovih ustavomutvrđenih nadležnosti, svodeći državljane Srbije na nivo

objekata prava“, što je suprotno (uz ostalo) ustavnimnačelima koja štite „pravo na život, ličnu slobodu,bezbednost, pravično suđenje, na imovinu“.

Po meri i vlasti i opozicije„Ove krivične prijave podnete su da bi bili procesuirani

Ako krivične prijave budu odbačene, Pokret„Dostojni Srbije“ će „preći na samoodbranu,drevni princip još iz rimskog prava“

Beogradski Godina druga, broj 45 Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Porobljeni u

Uz tu krivičnu prijavu priložen je i dokaz da je februara 2016. godine 1.787.447 preminulih građana nađeno u biračkomspisku i da oni i dalje glasaju

Rumunska tužiteljka Laura Kodruta Koveši

3Glas razuma, 6. mart 2019.

„DOSTOJNI SRBIJE“ ĆUTE I VLAST, I OPOZICIJA, I MEDIJI?

odgovorni za izdaju zemlje, koja se sastojiu narušavanju integriteta Srbije ne samokad je reč o Kosovu i Metohiji nego iu omogućavanju da NATO ima pravoprolaza kroz našu zemlju, pa uslučaju većeg sukoba u Evropi –Srbija postaje legitimna meta iakonismo članica NATO, jer je, naprimer, beogradski aerodrom ’NikolaTesla’ dat Francuskoj na koncesiju“,govori prof. Šumenković. „Kosovo iMetohija je po Ustavu Srbije sastavni ineodvojivi deo zemlje, a tzv. Briselski spo-razum po tom pitanju direktno krši Ustav. Suprotan jei Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN koja garantujeneodvojivost južne pokrajine od Srbije. Takođe, uz četvrtukrivičnu prijavu priložili smo dokaz iz Republičkog zavoda za

statistiku Srbije (RZS), iz kog se vidi da vlasti nemaju legit-imitet da donesu nijedan zakon koji je pogodan za ovu zemlju,a kamoli sve ove štetne međunarodne sporazume zbog kojihsmo podneli više krivičnih prijava.“

Ta četvrta prijava, sa pomenutim dokazom iz RZS, podnetaje 1. oktobra prošle godine protiv Nikole Selakovića, tadašn-jeg ministra pravde; Milana Markovića, Kori Udovički, AneBrnabić, koji su bili ministri za državnu upravu i lokalnusamoupravu; Branka Ružića, aktuelnog ministra za državnuupravu i lokalnu samoupravu; Slavoljuba Milenkovića,Predraga Grgića, Dejana Đurđevića i Vladimira Dimitrijevića,koji su bili predsednici ili zamenici predsednika Republičkeizborne komisije (RIK); i Zorana Lukića, predsednika RIK-aod 2014. I tu je reč o krivičnom delu iz člana 305 Krivičnogzakona (ugrožavanje nezavisnosti), koje je, prema krivičnoj

prijavi, izvršeno tako što su pobrojanidržavni funkcioneri „na teritoriji

Republike Srbije stvorili fiktivnobiračko telo i sprovodili fiktivneizbore, stvarajući privid da suprikazani brojevi birača i rezultatiizbora istiniti“, a bili su odgovorniili za vođenje jedinstvenog

biračkog spiska ili za sprovođenjeizbora.„Uz tu krivičnu prijavu priložen je

dokaz iz RZS da je februara 2016. godine1.787.447 preminulih građana nađeno u

biračkom spisku i da oni i dalje glasaju“, navodi prof.Šumenković. „Krivičnom prijavom obuhvaćen je period od2012. do 2018, ali ćemo nastaviti sa sakupljanjem podatakasve do 2000. godine. Mada, znamo da se isto radilo idevedesetih godina, u vreme JUL-a, ali tada je to bilo u znat-no manjem obimu nego posle 2000. godine, a posebno sada.Krivičnim prijavama obuhvatili smo one političare pozicije iopozicije koji su svesno učestvovali na fiktivnim izborima.Neki su potpisom pristali da učestvuju na takvim izborima,postoje dokazi da su svesno učestvovali u dogovoru oraspodeli mandata pre nego što su izbori i održani.“

Podnošenje ovakvih krivičnih prijava, svakako, imaodređenu svrhu.

„Svrha je u tome da bude poništeno sve što su Vlada Srbije,parlament i predsednik Srbije uradili od 2012. do 2018.godine“, pojašnjava prof. Šumenković. „Tu spadaju i Briselskisporazum, i notari, i izvršitelji, i mini-hidroelektrane, i proda-ja PKB-a, RTB Bora, davanje beogradskog aerodroma na kon-cesiju, sve što je urađeno u školstvu, zdravstvu... Reč je o okohiljadu štetnih zakona, podzakonskih akata i drugih propisakoji su odreda nelegitimni. Ova poslednja krivična prijavaodnosi se upravo na pomenuti legitimitet.“

Ne bavimo se politikomO udruženju građana Pokret „Dostojni Srbije“ se gotovo

ništa ne zna, kao što se ne zna ni o njihovim krivičnim prijava-ma i doslednom okupljanju ispred zdanja Višeg tužilaštva. Prof.Popara kaže da oni postoje od novembra 2017, kada su reg-istrovani u APR-u. Naglašava da nemaju lidera „jer se ne bavepolitikom“, već im je cilj „sloboda Srbije i dostojan život njenihgrađana“. Ove vrednosti, ceni prof. Popara, ugrožene su potpi-sivanjem onih sporazuma zbog kojih su podnete krivične pri-jave i nelegitimnim izbornim procesom u kome glasaju i državl-jani Srbije koji su blaženopočivši od 2000. godine naovamo.

„Nama mogu da se pridruže, i pridružuju se, pojedinci iorganizacije koji se nisu ogrešili o državu i narod“, kaže prof.Popara. „Pridružuju nam se iz cele Srbije, uključujući Kosovoi Metohiju, kao i iz svih zemalja u kojima živi srpski narod.Pristupili su nam, na primer, lovačka društva, Policijskisindikat, Antikorupcijska liga Balkana, Omladinska inicijativa,Udruženje izbeglih i prognanih sa teritorije bivše SFRJ,Udruženje „Jug Srbije – Niš“, građani pojedinci... Nemamočlanarinu, nemamo finansijere ni sa Zapada ni sa Istoka, takoda nemamo kancelarije po zemlji, već se organizujemo pomodelu po kome je ruski predsednik Putin dobio aktuelni man-dat. Podršku višem tužiocu Filipoviću dajemo da spasi i državui narod, i sebe, da pokaže da institucije sistema postoje i dafunkcionišu jer se Ustav Srbije više ne krši na mesečnom negona dnevnom nivou. Podršku ima da bi časno uradio svoj posaoi poslao u zaborav sve one koji su se preko lažnog biračkogspiska odvažili da nas porobe u sopstvenoj zemlji.“

Srpsko pravosuđe se prvi put u istoriji sreće sa ovakvimkrivičnim prijavama, a i globalno posmatrano one su u

domenu kurioziteta. Nije da ih nije bivalo. Raritet smo imali iseptembra 2000. godine, kad su u Okružnom sudu u Beograduzbog ratnih zločina tokom NATO agresije na po 20 godinazatvora bili osuđeni Vilijam Klinton, Madlen Olbrajt, VilijamKoen, Entoni Bler, Robin Kuk, Džordž Robertson, Žak Širak,Iber Vedrin, Alen Rišar, Gerhard Šreder, Jozef Fišer, RudolfŠarping, Havijer Solana i Vesli Klark. Tu presudu je nedugoiza petooktobarske revolucije ukinuo Vrhovni sud Srbije, vra-tio je na ponovno suđenje Okružnom sudu, da bi posle petdana okružni tužilac odustao od krivičnog gonjenja. Kakogod, u Pokretu „Dostojni Srbije“ naumili su da pokažu građan-ima „da institucije funkcionišu“. Šta će biti ako buduodbačene krivične prijave, od kojih većina za dva meseca punigodinu dana? „Dostojni“ kažu da će „preći na samoodbranu,drevni princip još iz rimskog prava“. Kakva će to samood-brana biti, ostaje da se vidi.

Zasad, simptomatična je gromoglasna tišina o zbivanjima ui oko Katanićeve. Što nije osvanulo u medijima, nije se nidogodilo.

Krivične prijave podnetesu da bi bili procesuirani

odgovorni za izdaju zemlje, koja se sastoji u

narušavanju integritetaSrbije

Podršku višem tužiocu Filipoviću dajemo da spasi i državu i narod, i sebe, da pokaže da institucije sistema postoje i da funkcionišu jer se Ustav Srbije više ne krši na mesečnom nego na dnevnom nivou

sopstvenoj zemlji

Nepoželjni na građanskim protestima„O našim krivičnim prijavama ponekad nešto osvane u pojedinim

internet novinama, kao što je ’Gerila’, a jedan tekst napisao je nov-inar Mihailo Medenica“, govori prof. Šumenković. „Logična je ćutn-ja provladinih i opozicionih medija. Jasno se vidi u čijim su rukamamediji, kada o okupljanjima u Katanićevoj ne javljaju ni mediji kojiprate proteste ’Jedan od pet miliona’. Mi tim protestima nemampristup i ne možemo da se obratimo građanima. Uspeo sam samo uVršcu, gde radim kao profesor, na garanciju jedne gospođe da ćubiti umeren, da se obratim građanima. Obavestio sam ih o krivičnimprijavama i okupljanjima ispred Višeg javnog tužilaštva u Beogradu,ali sam siguran da polovina građana nije shvatila da se to što samrekao odnosi i na vlast i na opoziciju.“

Može li se suditi političarima?Laura Kodruta Koveši, heroina borbe protiv korupcije u zemljiugroženoj korupcijom, postala je 2006. prva žena i najmlađidržavni tužilac u istoriji Rumunije (doktorirala je na borbi protivkorupcije). Od 2013. bila je glavni tužilac Nacionalne direkcije zaborbu protiv korupcije (DNA), godišnje su imali oko 2.000 istragauključujući prevare iz fondova EU, ali je smenjena minulog julapod baražnom paljbom ministra pravde: da je previše autoritar-na, meša se u istrage drugih tužilaca, prioritet u radu na predme-tima određuje pod uticajem medija, krši odluke Ustavnog suda,potpisuje nezakonite sporazume sa bezbednosnim službama...Tada su zbog njenog smenjivanja na ulice izašle desetine hiljadademonstranata.Pod njenim rukovođenjem je – zbog utaje poreza, mita i korupci-je, nepotizma, pranja novca i različitih oblika privrednog krimi-nala povezanog s politikom – DNA, tokom 2014. krivično goniladesetine gradonačelnika (tu je i gradonačelnik Bukurešta), petposlanika, dva bivša ministra i bivšeg premijera. Krivično je odgo-varalo i mnoštvo bivših sudija i tužilaca. Uhapšeni su ponekaddovoženi i autobusima, a osuđujućih presuda je bilo – više od 90odsto! Zbog različitih oblika korupcije i privrednog kriminala2015. odgovaralo je 12 članova parlamenta, dva ministra, a jedanod njih je direktno iz kabineta otišao u pritvor. U godišnjem izveš-taju DNA za 2015. Koveši je navela da je mito u optužnicama idokazima dostavljenim sudovima iznosio ukupno 431 milionevra. Te godine je u crkvu poverenje imalo 61 odsto Rumuna, uDNA – 60 odsto, a u parlament njih 11 odsto!Nakon što je ove godine ušla u uži izbor za funkciju glavnogevropskog tužioca u novoosnovanom Evropskom tužilaštvu (tre-balo bi da profunkcioniše do kraja 2020. i da se bori protiv krimi-nala vezanog za budžet EU, uključujući prevare i pranje novca),Kovešijevu je domovina pozvala u novoformirano istražno odel-jenje, kao osumnjičenu zbog zloupotrebe položaja, uzimanja mitai lažnog svedočenja. Ambasadori EU su usled snažnog lobiranjaRumunije glasali za francuskog kandidata, međutim, Koveši jeovih dana dobila glas u dva ključna odbora Evropskog parlamen-ta (tj. na Odboru za budžet i Odboru za pravosuđe i građanskeslobode nisu prošli francuski i nemački kandidati), pa ostaje da seu Briselu ispregovara koji će kandidat dobiti imenovanje.

4 POLITIKAGlas razuma, 6. mart 2019.

Piše: Marko Smiljković

Protojereji Miomir Jevtić i Bogosav Stanković izAleksinca prvi su sveštenici u Srbiji koji su prisustvo-vali protestima „1 od 5 miliona“ protiv aktuelnog reži-

ma. Oni su se pojavili na protestu „Niš bez straha – 1 od 5 mil-

iona“, koji organizuje istoimeni pokret mladih iz ovog grada. Oni koji su se našli na Trgu kralja Milana te večeri bili su

malo zatečeni slikom dvojice starijih ljudi u mantijama,pogotovo posle reči patrijarha Irineja da se ne slaže sa bro-jnim zahtevima demonstranata i „da ne vidi koristi za narodod podsticanja na proteste“. Ipak, nema učesnika ovog skupau Nišu koji nije blagonaklono gledao stav dvojice duhovnihčikica koji nisu želeli da govore okupljenima, a nisu hteli nida budu na čelu kolone dok se šetalo gradom.

Mediji su sve to zabeležili, ali izgleda da se to Jevtiću iStankoviću obilo o glavu.

Iz vrha Srpske pravoslavne crkve u Nišu saznajemo da ovajnjihov gest nije „s divljenjem“ sagledan i da su čak bili na raz-govoru sa velikodostojnicima koji su im ukazali „da svakoprenagljeno iskazivanje na aktuelnim protestima nikome nećedoneti dobro“ (?!), čak im je rečeno da bi neko produbljivanjeteme o kojoj su govorili medijima na protestu moglo dadovede do raščinjavanja protojerejskog reda.

Crkva je uz narod bila i u komunizmu Njih dvojica podržavali su narodne proteste i tokom

vladavine Slobodana Miloševića i, kako kažu, uvek subili uz narod.

„Znate, poštujemo to što ste nas pozvali, ali ipak nebismo da dajemo bilo kakve izjave. To što smodoživeli posle tekstova o nama ne bismo mogli danazovemo problemima već više nesuglasicama“,kratko nam je odgovorio jedan od dvojice protojereja utelefonskom razgovoru.

Paradoks je u tome što su nam u prvom razgovorukazali da njih dvojica nemaju nikakve veze sa stranka-ma, „da čak i ne podržavaju nešto posebno aktuelnuopoziciju jer se nije proslavila dok je bila na vlasti“, alitvrdili su isto tako da 1.000 do 2.000 duša, koliko seokuplja u Nišu, svakako ima neku muku i da bi njihtrebalo podržati jer je to običan narod.

Tačno je i da su na tom šestom protestu, kada sugovorili za medije, bili malo provocirani čestim pitan-jima o predsedniku Srbije, njegovim potezima i potez-ima njegovih saradnika.

„Aleksandar Vučić je prigrabio sve, a nema prava dato radi. Ponaša se kao diktator i tiranin, sve jeuzurpirao, narod se ništa ne pita. ’Najbolji studentPravnog fakulteta’ na taj način krši i Ustav i zakone.To mora da se menja. Narod u Srbiji je obespravljeni ugrožen, uzeta su mu mnoga prava. Živi u siro-maštvu i bedi, mnogi rade za stotinak evra mesečno.Penzionerima je otet deo penzija. Na delu je izdajaKosova i Metohije. Državni resursi se rasprodaju.Medijski smo uništeni. Naše mesto je ovde, Crkva jeuvek bila uz narod i u vreme komunizma i titoizma“,objasnila su tada ova dva hrabra protojereja koja supotegla iz Aleksinca na građanske proteste u Nišu.

Tada su na naše pitanje: da li strahuju da bi zbogaktivnog učešća na protestima i istupanja u javnosti moglitrpeti posledice, naši sagovornici su odgovorili različito.Protojerej Stanković kaže da ne strahuje, dok njegov kole-ga Jevtić misli malo drugačije: „Posledice će da dođu, ališta su one u odnosu na situaciju u kojoj se nalazi naš narodi diktaturu u kojoj živimo?“, rekao je tada Jevtić.

Dva protojereja su očigledno bila u nemilosti zbog

iskreno iznesenih stavova, a to otvara mnoga pitanja. Jedno od tih je da li je Crkva narodna ili je u bližoj istori-

ji bila i ostala naklonjena režimima? Otvara u stvari naj-važnije pitanje, a to je pitanje straha u Srbiji da se iskažestav, da se iz glava ukloni autocenzura zbog eventualnog

gubitka posla, nekih privilegija i slično. Milorad Doderović, niški novinar i član uprave

Udruženja novinara Srbije koji je nekada zbog svojihstavova i napisanih tekstova u „Narodnim novinama“doživljavao šikaniranje, donekle i razume ove sveštenike,ali komentariše i lepezu strahova u narodu koji su se javljali tokom protesta poslednjih dvadeset i kusur godina.

Besmisleno je kažnjavati sveštenike„Nakon što su lideri opozicije posle 5. oktobra 2000.

godine izneverili obećanja naroda, koji ih je inače masovnopodržavao na protestima, sada su građani mnogo obazrivijikako ne bi ponovo bili razočarani. Tu je i ključ nedovoljnog

odziva u aktuelnim protestima, a manjepitanje hrabrosti. Dalje, bez obzira na realnezahteve koji se ovih dana mogu čuti na ulicama Srbije i oko kojih vlast neće moćiunedogled da ostaje gluva, odziv na protestima je mali i zato što na čelu protestnih kolona vide nekadašnje lidere kojisu ih izneverili dok su bili na vlasti.“

Doderović komentariše da nije dobra nitije demokratska poruka da će se bojkotovatiizbori i rad u parlamentu „jer to su valjdajedini načini za smenu vlasti“.

„Ko je i kakav je Vučić sa svojim reži-mom, to narod dobro vidi jer nije valjda nićorav ni gluv i zato se na aktuelnim protes-tima mora pre svega govoriti kako i šta bioni mogli da učine da bi građanima Srbije, ane samo njima, bilo bolje. U tom kontekstusu se i sveštenici pojavili na skupu, tako dane verujem da su oni privrženi opozicionimstrankama, ali jesu narodu. O bilo kakvojkazni prema njima bespredmetno je i govoriti jer su ljudi samo došli da čuju štase priča na protestima i ništa više od toga“,priča Doderović.

On navodi da su narodu u Srbiji potrebnikultivisani i odgovorni lideri i političari, a neuličarski psovači i pljuvači.

„Nažalost u Srbiji već dugo traje onaAndrićeva da ’dođu vremena kada pametzaćuti, glupost progovori, a fukara se bogati’.A fukara fukari oči ne vadi! Parola ’Vučićupederu’ se takođe ne jede i ne maže na ’lebac,niti rečnik mržnje kojim se barata može bitinačin zadobijanja poverenja. Zato se valjda i

stvaraju neki strahovi kod ljudi da ne budu deo tog psovačkog dekora jer u suštini svi želimo uređenu i kulturnuSrbiju“, komentariše on.

Srbija je po pitanju vladavine prava i morala na aparatimaza disanje, a do sada se svim režimima obijalo o glavugušenje slobodne misli, pa ostaje da vidimo da li će se todogoditi i ovog puta.

HOĆE LI SE PROTOJEREJIMA IZ ALEKSINCA OBITI O GLAVU DOLAZAK U NIŠ NA PROTESTE?

Da li je Crkva uz narod?

Foto: M. S. i privatna arhiva

Ljudi svakako imaju neku muku kad izlaze na protestei njih bi trebalo podržati jer je to običan narod

Prekarijanstvo metastaziraloKao posebno važnu ulogu u celom političkom cirkusu Doderović izdvaja medije. „Mediji bi fukarama iz vlasti i opozicije sužavali, a pametnim, sposobnim i nekompromitovanim mladim ljudima širili pro-store kako bi se glasnije čuli. Nažalost, prekarijanstvo je metastaziralo u srpskim medijima, a tiraži i sluganstvo postalisu važniji od obraza i časti novinarske profesije… Prekarijat kao nova klasa povremeno i privremeno zaposlenih, slaboplaćenih i radno nezaštićenih začet je u divljem braku neoliberalizma i globalizacije“, priča Doderović.

5Glas razuma, 6. mart 2019.

I tako i crvena, i žuta, i crna vlast uništavaju Srbiju već 30 godina, uništavaju nezavisne institucije sistema, kontrolišu medije, cementiraju partokratiju i partijskozapošljavanje, potpisuju tajne ugovore, korupcija buja, svi ušli u politiku praznihdžepova, mnogi bez diploma, a sada doktori nauka. Vode nas najgori

DJB: KAKVA SRBIJA NAM TREBA?

Već 30 godina, oduvođenja višestranač-ja, na političkoj sceni

u Srbiji smenjuju se jedni teisti ljudi u različitim poli-tičkim kaputima. Već 30 godi-na u Srbiji na sceni imamopartijski, burazerski, pljačkaš-ki sistem koji uništava Srbiju.Bili crveni, pridružili im secrni, smenili ih žuti, žuti vratilicrvene, crveni vratili crne, crniprogutali pola žutih. I ne samopolitičari. Tu je i cela elitanazovistručnjaka koja se okoristila o taj i takavpljačkaški sistem. I svi se prave da su im ovidrugi smrtni neprijatelji, a onda se ližu. Kao daih je sve Udba pravila. I tako 30 godina. E paDOSTA JE BILO.

Za tih 30 godina Srbija je opljačkana.Sprovedena je pljačkaška privatizacija, uništenebanke, uništena privreda. Pretvorili smo se ukoloniju jeftine radne snage iz koje nam decabeže. I ispada da niko nije kriv. Sve opljačkano,a NIKO NIJE KRIV? Svaka nova vlast štiti onuprethodnu. I niko nije odgovarao. Ali zato hapsedecu zbog makete vešala ili oduzimaju stan zbogračuna za struju.

I tako i crvena, i žuta, i crna vlast uništavajuSrbiju već 30 godina, uništavaju nezavisne institu-cije sistema, kontrolišu medije, cementiraju par-tokratiju i partijsko zapošljavanje, potpisuju tajneugovore, korupcija buja, svi ušli u politiku praznihdžepova, mnogi bez diploma, a sada doktorinauka. Vode nas najgori.

Znate šta im je još zajedničko? I crveni, i žuti,i crni se kunu u EU i kažu da „EU nema alterna-tivu“. EU je postala globalistički projekat uništa-vanja suverenosti država i demokratije. Levičarikažu neoliberalni projekat. Mi kažemo projekatkolonizacije. Ceo Balkan je kolonizovan. EUpodržava sve poslušne autokrate na Balkanu. EUzna sve što se dešava u Srbiji. Zna i za medijskimrak, i za krađu izbora, zastrašivanje građana,manipulacije sa biračkim spiskovima, i na sve tokažu: „Srbija ide u dobrom pravcu“. Imamojednu poruku za njih: DOSTA JE BILO.

Celu Evropu potresa talas suverenizma koji sebori protiv EU i uništavanja demokratije. I lev-ičari i desničari vide da svetom vlada bankarski

kolonijalni globalizam koji uniš-tava demokratiju. Srbija treba dabude na tom talasu. DJB je većna tom talasu.

Valja nam se probuditi. Ima linam spasa? Često nam kažu dasmo siromašni, da je budžetdržave prazan i da u Srbiji živeljudi i da ne možemo bez pomoćisa strane. Da ne možemo bezspasilaca. Kažu nam i da su sviisti i da se ništa ne možepromeniti. Sve to je jedna velikalaž. Da poverujete da postoje

samo crveni, žuti i crni, i da EU nema alternativu.SRBIJA JE BOGATA ZEMLJA. NOVCA

IMA DOVOLJNO AKO SE DOMAĆINSKINJIME RASPOLAŽE. NISU SVI ISTI I SVESE MOŽE PROMENITI. DOSTA JE BILO.

Ko smo mi?DJB je treća opcija. Iskustvo nas je naučilo da

ne verujemo ni bivšoj ni sadašnjoj vlasti. Mi smograđani kojima se patriotizam podrazumeva.Kosmopolite koje najviše vole svoju zemlju.Ljudi koji žive od svog rada i bore se protiv svihparazita koji žive na grbači drugih. Mi smo veći-na. Borimo se za svoju porodicu, svoju decu, svojkomšiluk, svoj grad, svoju državu. Nismo ni levoni desno. Prihvatamo sva dobra i pametna rešen-ja koja će od Srbije napraviti zemlju u kojoj selepo i rado živi.

Šta neće DJB?Nećemo da budemo bilo čija kolonija.Nećemo u EU. EU nije Evropa. EU je pro-

jekat bankarskog globalizma koji je otišao napogrešnu stranu, projekat kojim dominiraNemačka, i kao takav neće opstati. HoćemoEvropu suverenih država.

Nećemo u NATO.Ne damo Kosovo i Metohiju. Nećemo da postanemo jeftina radna snaga zamultinacionalne korporacije u sopstvenojdržavi.Nećemo da nam deca beže iz zemlje i daunuke gledamo preko „Skajpa“.Šta hoće DJB?Hoćemo suverenu Srbiju, otvorenu premasvetu.Hoćemo slobodnu državu slobodnih ljudi u

kojoj se lepo i rado živi.

Hoćemo da svaka vlast u Srbiji bude smenji-va na izborima.

Hoćemo sređene biračke spiskove. Hoćemo slobodne medije otvorene i za vlast i

za opoziciju.Hoćemo promenu izbornog sistema, direktan

izbor gradonačelnika i predsednika opština.Hoćemo vladavinu prava, nezavisno sudstvo,

nezavisno tužilaštvo, nezavisnu policiju.Nezavisnu od koga? Od izvršne vlasti. Da poli-tičari ne mogu da kontrolišu fioke.

Hoćemo sistemsku a ne uličnu i kafansku lus-traciju.

Hoćemo da se ne krade.Hoćemo POTPUNU transparentnost države.Hoćemo da ukinemo tajne ugovore.Hoćemo da ukinemo partijsko zapošljavanje.Hoćemo red u javnom sektoru.Hoćemo da ispitamo SVE pljačkaške privati-

zacije: i crvene, i žute, i crne.Hoćemo zakon o poreklu imovine i oduzi-

manje imovine svima koji su pljačkali Srbiju.Hoćemo da ukinemo subvencije stranim

investitorima koji otvaraju fabrike za motanjekablova za jeftinu radnu snagu.

Hoćemo ekonomsku i monetarnu politikukoja je dobra za domaću industriju, domaće

porodične firme, dobra za građane Srbije, ne zavelike globalne korporacije i banke.

Hoćemo da oslonac poljoprivrede buduporodična gazdinstva, ne velike korporacije.Hoćemo zadruge. Nećemo GMO.

Hoćemo decentralizaciju Srbije.Hoćemo niske poreze i malu birokratiju.Hoćemo besplatne udžbenike za svu decuHoćemo univerzalnu socijalnu zaštitu za sveugrožene porodice: 25.000 dinara za tročlanu,30.000 dinara za četvoročlanu porodicu doktraži posao. Da, to možemo da platimo.Hoćemo da ukinemo overu zdravstvenihknjižica i da svi građani imaju zdravstvenuzaštitu bez obzira na to da li su zaposleni.Hoćemo da zaustavimo izvršitelje i notare

koji ne rade u javnom interesu, već u interesubanaka.

Hoćemo da ukinemo valutnu klauzulu za sveugovore, ne samo u švajcarcima, daprekinemo teror banaka i povratimo mone-tarni suverenitet Srbije.Hoćemo da sačuvamo prirodu, reke i zabrani-mo gradnju MHE.Hoćemo red. Hoćemo pravdu. Jednaka pravi-la za sve.Hoćemo državu koja je majka onima koji živeod svog rada, a maćeha onima koji žive nagrbači drugih.Hoćemo državu u kojoj su naši građani privi-legovani.Hoćemo jednake šanse za svu našu decu.OVO JE NAŠ PROGRAM. MI NE PRISTA-

JEMO NA MANJE. Dok nismo ušli u politikupre pet godina, ovo nisu bile teme. Danas su ovoglavne teme. Naš program svi kopiraju i to jedobro za Srbiju. JEDINO JE DJB GARANT DAĆE SE OVAJ NAŠ PROGRAM I SPROVESTI.

Verujući da su sloboda, sigurnost i humanostiznad svega, poštujući različitost i dostojanstvosvakog pojedinca;

Znajući da je granica svačije slobode slobodadrugog i da ista pravila važe za sve;

Dugo priželjkujući da Srbija bude odgovornoi humano društvo, potpuno svesni toga da semoramo osloniti na sebe;

Spremni da se uporno, hrabro i beskompro-misno borimo za ono u šta verujemo i da delimastanemo iza svojih reči, zaslužimo poverenjesavremenika i poštovanje budućih naraštaja;

Poštujući sebe i druge; uvereni u to da seizuzetnim postaje i da pravi ljudi na pravommestu rade prave stvari;

Mi, građani Srbije kojima je dosta izneverenihočekivanja i neodgovornih vlada, bezdušnogpoigravanja sudbinom građana i tuđe države usopstvenoj zemlji, namereni da jednom za svag-da stvorimo Srbiju u kojoj se lepo i rado živi,uređeno društvo ostvarenih ljudi, sistem jači odsamovolje pojedinca, u kom vladaju pravda, miri sloboda, u kom ista pravila važe za sve i sviimaju jednake šanse;

Ne pristajući na manje od toga; stabilno idućika ostvarenju cilja;

MI NE ODUSTAJEMO. MI TRČIMOMARATON. MI SMO DJB. DOSTA JE BILO

Iskustvo nas je naučiloda ne verujemo ni bivšojni sadašnjoj vlasti

DJB postao punopravni član ACRE

Na redovnoj godišnjoj konferenciji Alijanse evropskih konzervativaca i reformista (ACRE),koja je ove godine održana u Rimu od 21. do 23. februara, DJB je i zvanično primljen učlanstvo ove evropske političke organizacije. EU nije Evropa. EU je politički projekat uEvropi koji je otišao u pogrešnom pravcu. ACRE je treća po snazi politička grupacija uEvropi koja okuplja političke EU protivnike, EU skeptike i EU realiste našeg kontinenta iopozicija je vladajućim EU fanaticima.Političke partije u celoj Evropi se udružuju u političke grupe koje ujedno čine i poslaničkegrupe u različitim evropskim forumima kao što su to Savet Evrope i EU parlament. EUfanatici koji se bore za federalnu EU, nadnacionalnu superdržavu, protiv suverenizmadržava Evrope i koji podržavaju autokrate na Balkanu, imaju četiri poslaničke grupe i činevladajuću većinu u EU parlamentu. Najveća je EPP u kojoj je SNS, zatim S&D (soci-jaldemokrate) u kojoj su SPS i DS, zatim ALDE (liberali) i Zeleni.EU-fanatici u ovom sazivu EU parlamenta na osnovu rezultata izbora 2014. godine imajuskoro 70 odsto podrške. Idu novi izbori za EU parlament u maju ove godine. Rezultati tihizbora će odrediti sudbinu Evrope u narednih pet godina. Broj suverenista je u porastu. OdItalije, preko Španije, Francuske, do Holandije, Danske i Švedske, talas suverenizma zahva-tio je ceo kontinent. Jedino se još balkanske autokrate i poslušna opozicija kunu u parolu„EU nema alternativu“. DJB se bori za Evropu suverenih država.Prilikom svečanog potpisivanja pristupnice, osnivač DJB Saša Radulović održao je govorna ACRE konferenciji i tom prilikom naglasio da je DJB za Evropu, ali protiv Evropske unije,

objasnivši: „Sećate li se EEZ? Bio je to kul klub. Svi su želeli da mu se priključe. A sadaimamo EU iz koje države počinju da beže. Nešto je u EU fundamentalno pogrešno. EPP većpredugo upravlja Evropskom unijom. U maju će se održati izbori za EU parlament, i to ješansa da se nešto promeni. Nije nam potrebna birokratska Evropa niti federalistički sis-tem. Ono što nam je potrebno jeste unija suverenih država. Potrebna nam je demokratija,potrebno nam je da vlade država odgovaraju svom narodu, a ne da bezimeni birokratidonose odluke u ime svih.“U okviru iste konferencije doneta je odluka da DJB u Beogradu bude domaćin prve konfer-encije novoformiranog Ženskog pokreta ACRE.

Kolumna

Piše: Saša Radulović

Majka vrednima i poštenima, maćeha lopovima

6 EKONOMIJAGlas razuma, 6. mart 2019.

Piše: Branislav Krivokapić

Da, imamo dovoljno kadra. Tako je direktorjednog kliničko-bolničkog centra odgovorionovinarki državne televizije na pitanje da li

ustanova kojom rukovodi raspolaže dovoljnim brojemstručnjaka. Iako ga je upravo nedostatak lekara speci-jalista još pre dve godine primorao da polikliničkuslužbu sa dvosmenskog prebaci na rad samo u prepod-nevnoj smeni. Prepolovljeno radno vreme specijalis-tičke ambulante na svojoj koži osetilo je nekolikostotina hiljada građana kojima je ova bolnica najbliža,o čemu je i te kako obaveštena i novinarka državnetelevizije. Ipak, i ona i direktor, ugledni profesorMedicinskog fakulteta, lažu milione gledalaca. Uizboru za srpskog lažova veka konkurencija je svežešća. Trenutno neprikosnovenom lideru, predsednikudržave koji nas iz dana u dan mitraljira najneverovat-nijim neistinama, ozbiljno je „zapretila“ premijerkaAna Brnabić izjavom da je u Srbiji smanjena stoparizika od siromaštva, a da su ekstremni vidovi siro-maštva gotovo iskorenjeni.

Samo nekoliko dana kasnije, u saopštenju povodom 20.februara, Svetskog dana socijalne pravde, zaštitnikgrađana Zoran Pašalić izneo je sasvim drugačije podatke.Oko 500.000 građana Srbije nije u stanju da zadovoljiosnovne egzistencijalne potrebe, izjavio je ombudsman i,pozivajući se na podatke Tima za socijalno uključivanje ismanjenje siromaštva Vlade Srbije, konstatovao da uapsolutnom siromaštvu, sa potrošnjom nižom od 12.045dinara mesečno, živi 7,2odsto stanovnika Srbije.Pašalić je naglasio da suriziku od siromaštvanajviše izloženi mlađi od18 godina, budući da jošuvek ima dece koja nisu uobrazovnom sistemu,izložena su teškim fiz-ičkim poslovima ili rade,pa čak i žive na ulici.Ocenu ombudsmanapotkrepljuje profesorEkonomskog fakultetaJelena Žarković, koja utekstu na sajtu „Peščanik“kaže da, prema podacima Ankete o prihodima i uslovima života RZS, stopa siromaštva koddece nikako da padne ispod 30 odsto, te da su naša deca više izložena siromaštvu od dece ubilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.

Predsednik opet „promašio“ Burne reakcije na premijerkinu tvrdnju o iskorenjenom siromaštvu pokušao je da preseče

predsednik države izjavom da Srbija nema problema sa gladnima, već sa velikim brojemgojaznih. Priču o debelima Vučić je iskoristio da nas, po običaju par dana pre zvaničnogsaopštenja RZS, obavesti da prosečna plata trenutno iznosi 465 evra, priznajući da je unajavljivanju proseka od 500 evra „promašio za godinu dana“. I opet je „promašio“. JerZavod za statistiku objavio je da je prosečna neto zarada u decembru 2018. iznosila 52.372dinara (440 evra) ili 25 evra manje nego što tvrdi predsednik. Uz to, saopštio je RZS, udecembru je 50 odsto zaposlenih primilo manje od medijalne neto zarade od 39.623 dinaraili 333 evra. A to je podatak koji, jednako kao i predsednikova usputna opaska o problemu

gojaznosti, potvrđuje da je priča o siromaštvu i te kako realna.Problem je nastao zato što je Ana Brnabić, kao što to redovno čini

i njen idol, predsednik države, iskoristila samo onaj deo podata-ka o siromaštvu pogodan da našminka „uspehe“ svoje vlade.

Radi se o ekstremnom siromaštvu, odnosno ljudima koji pokriterijumima Svetske banke žive ispod tzv. linije hranesa manje od 1,9 dolara dnevno. Tako gledano premijer-ka je u pravu jer takvih ljudi u Srbiji ima 0,1 odsto,rekao je Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnupolitiku, ističući da, pored ekstremnog, postoje još dvanivoa siromaštva. Drugi nivo je apsolutno siromaštvo,

koje predstavlja pravu meru siromaštva i o kome je gov-orio ombudsman Pašalić, a treći je relativno siromaštvo

koje koristi „Eurostat“, a kojim se meri (ne)mogućnostpojedinca da ostvari odgovarajući standard u odnosu na

IZJAVOM O ISKORENJENOM SIROMAŠTVU SRPSKA PREMIJERKA

KolonoskopPiše: Branislav Krivokapić

Penzionerska krađateška milijardu evra

Penzioneri sa primanjima do 34.000 dinara bili su veoma zbunjeni kadasu na januarskom čeku pročitali isti iznos kao u oktobru 2018, a ispodnjega, pod stavkom „razno“, cifru povećanja od pet odsto. Pojedini

među njima presavili su tabak i zatražili objašnjenje od „najstarijegdnevnog lista na Balkanu“. I objašnjenje je stiglo. Elem, dragi penzioneri,vaša će penzija ostati na tom nivou do novembra, do kada važi Vladina ure-dba o isplati tzv. uvećanja uz penziju, a ako u tom periodu bude usvojenanova formula za usklađivanje, prvo naredno povećanje dobićete na iznos izoktobra 2018, bez dodavanja stavke pod „razno“, koja ne ulazi u obračun.

I tako je konačno jedan medij pod kontrolom vlasti progovorio o tome kako semanipuliše penzionerskom populacijom. Doduše, poštenije bi bilo da su o tome pisalijesenas, kada je izmenama Zakona o PIO Vlada prigrabila diskreciono pravo dapovećava penzije samo delu korisnika. Ovako, izbegavši precizno objašnjenje uredbeo „uvećanju uz penziju“, obmanuli su čitaoce, pa im tek sada, retroaktivno, valjda damanje boli, saopštavaju da je stavka „razno“ zapravo šifra za „više nego ikada“ kojeće, koliko sutra, biti ukinuto.

Ali i takvo objašnjenje je delimično. Jer penzije su poslednji put povećane za petodsto decembra 2017. Tokom 2018. nijebilo povećanja, što se vidi po vrednostiopšteg boda na osnovu kog se računa iznospenzije, a koja je, prema podacima FondaPIO, ostala nepromenjena – 772,31 dinar.Ukidanjem zakona o umanjenju svi pen-zioneri su sa isplatom za oktobar 2018.dobili iznos koji im po zakonu pripada, štoje vlast perfidno predstavila kao velikopovećanje, iako se radi samo o vraćanjuoduzetog. A da bi laž o iznosima „većimnego ikada“ imala jače dejstvo usvojena jeuredba o isplati „uvećanja uz penziju“ od

pet odsto svima čija su primanja do 34.003,91 dinar, a takvih je 1.286.347 ili 74,9odsto. U toj grupi je penzionerima sa penzijama do 26.643,75 dinara (1.020.284 ili59,4 odsto), za koje nije važio zakon o umanjenju, isplaćeno „uvećanje uz penziju“,dok je onima čija je penzija u rasponu od 26.643,75 do 34.003,91 dinar (266.063 ili15,5 odsto) prvo vraćeno umanjenje, a potom na taj iznos isplaćen dodatak pod„razno“. Jasno je, dakle, da povećanje nije dobio niko, što potvrđuje i pisanjeprorežimskog dnevnika pomenuto na početku teksta.

Ukidanje diskrecionog prava Vlade da isplaćuje „uvećanje uz penziju“ i hitno usva-janje nove formule za usklađivanje penzija predstavlja društveni i fiskalni prioritet u2019. godini, stav je Fiskalnog saveta. Polazeći od iskustva zemalja EU, među koji-ma samo Irska i Litvanija nemaju jasno definisane formule za usklađivanje penzija,Savet je predložio pet mogućih modela. No, koji god model da se primeni, imajući uvidu demografske trendove (očekivani porast broja starijih od 65 godina za četiri, asmanjenje broja radno aktivnih za deset odsto) i skroman privredni rast, prostor zausklađivanje nije veliki. Otuda je vrlo verovatno, a čini se i realno, da se, ukolikoVlada usvoji novu formulu, penzije krajem godine povećaju u manjem procentu negou decembru 2017. Kako će se to odraziti na penzionere kojima se isplaćuje dodatakpod „razno“? Ukoliko, na primer, povećanje bude četiri odsto, penzioner koji prima20.000 dinara i pod „razno“ još hiljadarku, ubuduće će primati 20.800 dinara, dakle200 dinara manje. Pa i da povećanje bude šest odsto, budući da se stavka pod „razno“ukida, ovaj će penzioner dobiti 21.200 dinara ili svega 200 dinara više nego sada. Uoba slučaja, čak i da je najzagriženiji naprednjak, ovaj će se penzioner osetiti pre-varenim, što bi za vlast moglo biti prilično neprijatno.

No, iskustvo sa funkcionisanjem aktuelnog režima uči nas da u takvim situaci-jama na scenu stupa Robin Hud sa Andrićevog venca, najverovatnije s kombi-nacijom nekakve formule za usklađivanje i diskrecionog prava Vlade da novacza penzije deli kome, kada i koliko hoće. A uz pomoć režimskih medija ta ćepapazjanija biti predstavljena kao nastavak politike „više nego ikada“.Politike koja je – kroz dejstvo zakona o umanjenju, uskraćivanje prava napovećanje onima čija je penzija veća od 34.003,91 dinar (takvih je 428.805) ismišljeno održavanje vrednosti opšteg boda na nivou iz decembra 2017, zbogčega će svi koji su do penzije stigli 2018. i 2019. imati trajno manju penziju –od penzionera do sada otela najmanje milijardu evra. Ili više nego ikada.

Bez obzira na to koja će formula za usklađivanje penzija biti usvojena do kraja2019. godine, čak i najzagriženiji naprednjačkipenzioneri će se osetiti prevarenim, što bi za vlastmoglo biti prilično neprijatno

Položaj zaposlenih u Srbijiregistrovan broj* 2.131.079ne prima zaradu 50.000prima minimalac 350.000zarada sa zakašnjenjem dve trećinezarada do 39.623 dinara 50 odstozarada manja od min. potrošačke korpe dve trećinezarada manja od pros. potrošačke korpe 86 odsto

*Prosečan broj zaposlenih u 2018. (podaci RZS) obuhvata zaposlene u pravnim licima, u radnom odnosu i van radnogodnosa, preduzetnike i registrovane individualne poljoprivrednike

Sit debelom

Foto

: e-s

tock

/Ivan

Dob

ričić

Zoran Pašalić, ombdusman: Oko 500.000

građana nije u stanju da zadovolji osnovne

egzistencijalne potrebe, a najizloženiji riziku od

siromaštva su mlađi od 18 godina

7Glas razuma, 6. mart 2019.

Laž nije samo manir i glavno oružje vladajuće vrhuške i njene kamarile, laž je postala način funkcionisanja i opstanka, moglo bi se reći opšte stanje duha nacije

Izvršitelji haraju Srbijom

Srbijom haraju izvršitelji. Tiho, iz potaje, naplaćuju, oduzima-ju, otimaju, za boga ne znaju. Formalno, poštuju slovozakona i „samo rade svoj posao“. Faktički – spisak njihovih

zloupotreba sve je duži. I nema ko da im stane na put. Zato se ljudisamoorganizuju da brane ugrožene, po pravilu stare i siromašne,osnivaju udruženja čiji članovi fizički, svojim telima pokušavaju dazaštite „napadnute“ od pravedničke izvršiteljske ruke. Nekad uspejuda odbiju napad za nekoliko dana, nekad se probiju do medija i slučajprezentuju javnosti, ali se izvršitelji, praćeni policijom, vraćaju.

Da odmah razjasnimo – ni ovaj tekst ni potpisnica ovih redova nezalažu se za neplaćanje dugova. Struja, voda, „infostan“, porez i osta-lo što se iskoristi i duguje mora i da se plati. Ako postoje izuzeci, soci-jalno ugroženi građani koji nisu u stanju da plate, društvenom soli-darnošću na uređeni i jasno definisan način mogu i treba, delimično iličak i potpuno, da se oslobode plaćanja ovih obaveza. Za ostale, ako izbilo kog razloga ne plate sami, legitimno je pokrenuti prinudnunaplatu.

To sve važi u uređenom društvu i u sistemu primerenom evropskojzemlji 21. veka. Ali u zemlji u kojoj sve više vlada hajdučija i čistizakon jačega, a jači je onaj koji je na bilo koji način u sprezi sa vlašću,i pojam izvršitelja dobija sasvim drugačiju formu.

Pa se tako dešava, recimo: u Beogradu je Branka Havatmi sa svo-jim teško bolesnim sinom izbačena iz stana zbog duga od 6.000

evra, a stan koji na tržištu vredi oko70.000 evra prodat je za 26.000 evra;stan porodice Aksentijević kupio jena javnoj licitaciji sin izvršiteljke;porodica Maurer izbačena je iz stanaiako je dokazala da je bivši podsta-nar falsifikovao dokumentaciju istavio lažnu hipoteku; SnežanaStojiljković iz Niša je sa sinomizbačena iz stana zbog duga bivšegmuža iako je stan njen; Goran Disićiz Zemuna ostao je bez kuće zbogduga prethodnog vlasnika. Primera

ima koliko hoćete, dovoljno je samo površno guglanje.Otvoren je, dakle, lov na tuđu muku, tuđe stanove i kuće, dugovi se

naplaćuju bez pravila, reda i skrupula. Izvršiteljima naruku ide i zakon.Prvo morate da platite i dug i troškove izvršenja, a onda možete da sežalite i da pokrećete sudske postupke. To konkretno znači sledeće:prvo će vas izbaciti iz kuće, prodati je po tri puta nižoj ceni, a vi seonda lepo žalite i sa ulice na koju ste izbačeni sudite se bar pet, a premasudskoj praksi možda i desetak godina. To što, može biti, nemate paraza advokate i sudski postupak – ako već niste imali para da platite onozbog čega ste u ovu situaciju i dospeli – vaš je problem. To se odnosičak i na dugove čija je naplata zastarela. Izvršitelj će i taj dug danaplati, a vi se posle žalite i pozivajte se na zastarelost. Ljudi se izstanova brzopotezno izbacuju zbog „načela hitnosti“.

Radna grupa Ministarstva pravde pripremila je predlog izmenaZakona o izvršenju i obezbeđenju jer se uvidelo da se, izgleda,izvršiteljski posao u sve više slučajeva pretvara u mafijašku spreguizmeđu poreznika, izvršitelja i sudova. Kad će taj zakon biti donet izapočeti njegova primena, to ne znamo. Ko će sve dotle da nastrada -šta možemo, takva je situacija. Izmenama zakona predviđeno je da serešenja više neće objavljivati na oglasnim tablama sudova, pa ako nistezalazili u sud da obiđete oglasne table, može vam se dogoditi da samojednog dana na vratima zateknete izvršitelja. I to u doba silovite digi-talizacije cele države kojoj smo izloženi, kako nas nadležni ubeđuju.Drugo, izvršitelji ne bi dalje mogli da prodaju imovinu ispod cene, većna takođe javno objavljenim licitacijama.

Da bi ova izmena zakona imala smisla, morao bi pre svega da sespreči očigledan sukob interesa samih izvršitelja. A šta oni sada rade:otkupljuju potraživanja od poverilaca po nižoj ceni, a onda od dužnika naplaćuju ceo dug i još tome dodaju zatezne kamate i svoju„uslugu“, to jest troškove izvršenja. Ako to nije zelenašenje, mafijašenje i reketiranje i dužnika i poverilaca, onda ne znamo šta je.

Kad se vratite pomenutom guglanju, nađete i sledeći podatak:jedan izvršitelj iz Niša prijavio je porez od 420.000 evra za 20meseci svog pregalačkog rada. Znači da je za to vreme zaradioblizu 1,7 miliona evra. Sve po zakonu. A mi smo zemlja iznadsvega privržena poštovanju zakona.

ostatak društva u kom živi. Brnabićkina tvrdnja da jesiromaštvo gotovo iskorenjeno počiva na metodologi-ji kojom se meri ekstremno siromaštvo u supsaharskojAfrici, kaže Marija Babović iz Grupe za razvojnuinicijativu SeCons, podsećajući da jeSrbija evropska država koja je prih-vatila statistička merila EU i kojasiromaštvo meri prema dohotku,a ne prema potrošnji.

U svojoj izjavi, piše ureagovanju Centra zademokratiju, premijerka jepropustila da pomene činjenicu da čak pola milionaljudi u Srbiji živi u apsolutnomsiromaštvu i ne može da zadovoljiosnovne egzistencijalne potrebe koje,osim hrane, podrazumevaju i odeću,obuću, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, trans-port, rekreaciju, kulturu, kao i da je broj apsolutno siro-mašnih bio značajno niži 2008. (6,1 odsto), 2009. (6,6odsto), 2011. i 2012. (6,3 odsto), a danas je 7,2 odsto.

„Vlada Srbije nekritički objavljuje vesti o iskorenji-vanju ekstremnog siromaštva iako ekstremno siro-maštvo nije već decenijama relevantna kategorija zaSrbiju“, saopštio je Centar za demokratiju upozorava-jući na devastirajuće socijalne efekte nekontrolisanihposledica neoliberalnog ekonomskog koncepta.

Od laži do tiranijeI tako, dok premijerka smatra da su siromašni samo

oni koji i bukvalno nemaju šta da jedu, dovitljivipredsednik se dosetio da pomene problem gojaznosti.Time, međutim, nije uspeo da prikrije sve što je pre-mijerka prećutala, već je, naprotiv, na indirektan načinpotvrdio da su kritičari njene izjave u pravu. Jer zarazliku od visokorazvijenih zemalja, gde je gojaznost

uglavnom posledicamasovne konzumacije brze hrane GMO porekla, uSrbiji je gojaznost prevashodno posledica siromaštvai, kao posledica takvog socijalnog statusa, nepostojan-ja kulture zdravog življenja. Baš zato što je najvećimdelom rezultat ishrane koja počiva na jeftinijim namir-nicama bogatim mastima i ugljenim hidratima, asiromašnim neophodnim vitaminima i mineralima,povećanje broja gojaznih u Srbiji samo po sebipotvrđuje da je siromaštvo veoma prisutno.

Ali to su već finese koje, očigledno, predsednikai premijerku mnogo ne zanimaju. Još manje ih zan-ima što prekarna stopa siromaštva zaposlenih (ljudikoji rade na kratkoročnim poslovima) iznosi čakdeset odsto, više nego u bilo kojoj državi EU.Takođe, ne ide im u prilog da saopšte podatke ostopi rizika od siromaštva (procenat osoba samesečnim prihodom manjim od 15.600 dinara zajednočlano domaćinstvo ili manji od 28.080 dinaraza dvoje odraslih i jedno dete), a koja je, prema

podacima zvanične statistike, u 2017.iznosila 25,7 odsto, dok je prosek u EU

17,3 odsto. U Nacionalnom izveštajuo smanjenju siromaštva u Srbiji

nalaze se i ovi podaci, ali premi-jerka ih nije pomenula. Umestoodgovora na pitanje zašto tonije učinila, pomenimonedavnu izjavu IvanaSekulovića, saradnika Centra za

demokratiju i bivšeg člana Timaza socijalno uključivanje i

smanjenje siromaštva Vlade Srbije. „Te 2016, kada smo isto objavljivali

podatke, dobili smo direktivu, od tada premijera Vučića, da hitno te podatke zabašurimo i zakamufliramo, zato što su objavljeni u istom danukada i podaci na ’Duing biznis listi’ koji su njemuužasno važni“, rekao je Sekulović.

„Sloboda znači, pre svega, ne lagati. Tamo gde semnoži laž, najavljuje se tiranija, ili se ona nastavlja…“,pisao je Alber Kami. Ali nije suština slobode unavođenju tačnih statističkih podataka čije značenjeionako mnogi ne razumeju i koji su uvek pogodni zaizvlačenje iz konteksta, čak i kad ne postoje zadnjenamere. Glavni problem leži u činjenici da je izbega-vanje istine postalo sveopšti obrazac ponašanja, tako-reći deo mentalnog sklopa, a prikrivanje, izvrtanje ičerečenje istine podrazumevajući model obavljanjasvakog javnog posla. Laž nije samo manir i glavno oružje vladajuće vrhuške i njene kamarile, laž je postalanačin funkcionisanja i opstanka, moglo bi se reći opštestanje duha nacije. Da sit gladnom ne veruje, bivalo je,

biva i biće. Ali da u saopštavanju istineviše niko ne vidi ni ličnu, ni društvenukorist, to je već neka vrsta kolektivneletargije, jedno gotovo patološko stanjepomalo nalik devetom krugu pakla.Samo u tom krugu Ana Brnabić možebiti premijer koji iskorenjuje siromaštvoi smanjuje broj debelih.

Podaci o siromaštvu u Srbijistopa apsolutnog siromaštva* 7,2%stopa rizika od siromaštva** 25,7%rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti*** 36,7%stopa trajnog rizika od siromaštva**** 18,4%rizik od siromaštva kod dece 30,0%zaposleni u riziku od siromaštva 10,0%nezaposleni u riziku od siromaštva 48,0%samozaposleni u riziku od siromaštva 34,0%stara lica u riziku od siromaštva 27,2%

NAPOMENA: Podaci iz baze Republičkog zavoda za statistiku *500.000 ljudi koji mesečno troše do 12.045 dinara **1,84 miliona ljudi sa mesečnim prihodima do 15.600 dinara(jednočlano domaćinstvo), do 28.080 dinara (dvoje odraslih ijedno dete) ili do 32.760 (dvoje odraslih, dvoje dece) ***2,58 miliona ljudi u stanju potencijalne ugroženosti **** Nemogućnost pristojnog života koja nije rezultattrenutnih finansijskih teškoća

Dok Brnabićka siromaštvo meri metodologijom koja važi za supsaharskuAfriku, Vučić upozorava na problemgojaznosti koji, sam po sebi, potvrđuje da je siromaštvo veoma prisutno

Za šest godinanaprednjačke vlasti broj

ljudi koji žive u apsolutnomsiromaštvu, sa mesečnom

potrošnjom nižom od 12.045dinara, povećan je sa 6,3

na 7,2 odsto

ne verujeISTAKLA KANDIDATURU ZA LAŽOVA VEKA

kolumna

Piše: Biljana Stepanović, glavni urednik

Nove ekonomije

9Glas razuma, 6. mart 2019.

8 GRAD NA DLANU

Nezakonite mere nećespasti GSP

Najava Gorana Vesića, zamenika gradonačelnikaBeograda, da će poslodavci ubuduće da dokazuju da jenovac isplaćen zaposlenima za gradski prevoz zaista za toiskorišćen nije u skladu sa Zakonom o radu. Ministarstvofinansija je, na predlog Grada, uspostavilo obavezu poslo-davaca da ubuduće dokumentuju trošenje naknade za prevoz iako je to protivzakonito. Član 118 Zakona o radunavodi da zaposleni ima pravo na naknadu troškova „zadolazak na posao i odlazak sa posla, u visini cene prevoznekarte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbediosopstveni prevoz“.

„Pošto je Ministarstvo finansija to koje je dalo mišljenje,treba očekivati i kontrole Poreske uprave.Međutim, ako država sumnja da neko ne koristitaj novac kako treba, onda treba da reaguje, a neda osudi milion ljudi u Beogradu na to da koristepretplatne karte“, komentarisao je ovo rešenjeMario Reljanović, profesor radnog pravaFakulteta „Union“. „Cela zavrzlama nastala jekako bi Grad Beograd finansijske problemeGSP-a rešio preko leđa građana, umesto daangažuje dodatne kontrolore ili uspostavi efikas-niji sistem kažnjavanja“, smatra MijatLakićević, ekonomski analitičar. „Ako državaima neki problem, treba taj problem da rešava naodgovarajući način, ali ne tako što će svojuneodgovornost, svoju nesposobnost i svojuneefikasnost da prebacuje na drugoga, u ovom slučaju naposlodavce i zaposlene, i da njima nameće obaveze kojetroše vreme, ljude, živce...“

Na pitanje novinara kako bi 3.000 dinara naknade za pre-voz pravdali zaposleni koji idu biciklom ili peške na posao,Vesić je rekao da bi ti radnici morali da se odreknu naknadeza prevoz. „To nije tačno, Zakon o radu ne pretpostavljatakvu situaciju“, tvrdi Reljanović.

828 inventarskih autobusaGSP ima 828 inventarskih autobusa, otkrio nam je Goran

Vesić, govoreći naveliko ovih dana o planovima za spasGSP-a. Inventarski autobusi?! Zvuči kao sumnjiva stavka u

inventaru, zar ne? Potvrdio je to i Ivan Banković, saobraća-jni inženjer i stručni saradnik SOS sindikata GSP-a, u inter-vjuu koji smo objavili pre samo dva meseca. Obratite pažnjui na brojno stanje autobusa pre dva meseca i danas.

„Procene su da se milion putnika dnevno preveze javnimgradskim prevozom, a u GSP-u je prosečna starost vozilavelika, jedanaest i po godina. U poslednjih pet godina jestekupovano nešto, ali maksimalno deset autobusa godišnje.Ako uzmemo u obzir da GSP ima 864 autobusa, onda jejasno da deset godišnje ne zadovoljava potrebe sistema. Nekiautobus se provoza na sat-dva, kada se rade preseci, kako biu izveštaju pisalo da je bio na ulici. Nije bitno što ne radevrata, klima, grejanje ili nešto četvrto. Sve se čini kako bimogli da kažu da je danas ostvareno 80 odsto polazaka. I svaodgovornost se svaljuje na vozače. Daju im overen putninalog da je vozilo ispravno i od momenta kada kroči na ulicusva odgovornost je na vozačima. Dobio si papir da je voziloispravno, sve dalje je tvoja stvar. Osim visine plate, ovakvestvari dovode ljude do odluke da preseku i da se odluče danapuste firmu i odu u inostranstvo“, rekao je tada Banković.

Milicija trenira strogoću

Grad Beograd je, prema izjavi (opet) Gorana Vesića,predložio izmene Zakona o komunalnoj miliciji, aMinistarstvo državne uprave stavilo ih je prošle nedelje najavnu raspravu. Komunalna policija bi trebalo da dobijenovo ime, milicija, i daleko šira ovlašćenja. Milicija ćemoći da zaustavlja automobile (po zakonu, to je posaoisključivo saobraćajne policije) i proverava karte u pre-vozu (!), a predviđeno je i da pomažu gradskim službamapri isključenju struje, vode, da proveravaju taksiste i nji-hove licence za rad, legitimišu građane i „primenjuju sred-stva prinude“. U Beogradu bi odmah moglo da se zaposli1.000 novih milicionera, čime bi grad bio pokriven, objasnio je Vesić.

„Cilj izmene Zakona o komunalnoj policiji je dastranačku armiju botova i batinaša uhlebe i institu-cionalizuju“, komentarisao je ovu akciju MarkoBastać, predsednik opozicione opštine Stari grad.„Samo će sada drugačije da se nazivaju represivniodredi, koji rade u interesu Srpske napredne stranke, asve troškove plata, vozila i ostalih sredstava će snositigrađani Beograda, koji već godinama na razne načineizražavaju nezadovoljstvo radom ovog otuđenog i pri-vatizovanog aparata sile. Ovo je nastavak pljačke urežiji kriminalizovanih čelnika Grada Beograda, kojimisle da će izbeći političku, ali i pravnu odgovornostza sve što rade.“

20 meseci za 200 metara ulice

Savez za Srbiju skrenuo je nedavno pažnju javnosti naprimer nesposobnosti gradske vlasti SNS-a, na Ulicu BoreStankovića kod Hrama Svetog Save, duge ukupno 200metara, čija je obnova trajala čak 20 meseci! To znači, kažu,da je svakog dana urađeno po 30 centimetara. Podsetili su da

je prethodna gradska vlast obnovilaPančevački most za 370 dana, „Sava centar“za 400 dana, a da je „Empajer stejt bilding“u Njujorku sagrađen za 420 dana.

Centri za socijalnirad u štrajku

Deo zaposlenih u Gradskom centru zasocijalni rad Beograd i 16 opštinskih cen-tara, predvođeni Sindikatom „Nezavisnost“,od 21. februara su u štrajku. Razlog je, kakokažu, težak materijalni položaj zaposlenih inagomilani nerešeni problemi. Štrajkači

kažu da država nikako ne bi smela da štedi u tom segmentu,koji brine o najugroženijim kategorijama stanovništva, dokse s druge strane „novac rasipa na jarbole i novogodišnjurasvetu“. Tvrde da rade u očajnim uslovima jer zbog zabranezapošljavanja na jednog radnika dolazi i po 300 predmeta,što je apsolutno nemoguće obraditi, da rade i za Grad i zaRepubliku, a da im obaveze nisu ni jasno razdvojene nitiplaćene. U međuvremenu je Ministarstvo za rad saopštilo danema razloga za štrajk i počelo da plaća zaostale naknade za24-časovna dežurstva.Međutim, socijalni rad-nici kažu da saopštenjeMinistarstva rada, kakoće im biti isplaćena svazaostala dugovanja, nijeodgovor na mnogoznačajniji razlog štrajka,zbog koga je rad sgrađanima ugrožen.

Katastar u štrajkuČlanovi dva sindikata Republičkog geodetskog zavoda

(RGZ), ASNS i „Nezavisnost“, stupili su prošle nedelje uštrajk zbog umanjenja primanja zaposlenih u svim jedinica-ma u Srbiji. Službenici Katastra u štrajku održavaju mini-mum rada, a posledica su ogromne gužve na šalterima i

redovi. Sindikati kažu da se tokom štrajka neće primati novizahtevi ni izdavati dokumenata, osim za potrebe zdravstvenei socijalne zaštite građana. Zaposleni prvenstveno zahtevajuod rukovodstva RGZ i predstavnika Vlade RS, da im seobračunaju i isplate primanja po postignutom sporazumu od21. januara ove godine.

Rukovodstvo RGZ odmah je optužilo sindikate „da uličneproteste prenose na državne institucije nasilnim putem“ ipozvalo nadležne državne organe „da spreče nasilje nadgrađanima, kojima štrajkači ne dozvoljavaju ulazak u službekatastra u Beogradu“. Saopštili su i da će od 1. marta rask-inuti ugovore s privremeno i povremeno zaposlenim radnici-ma, pošto inače ne mogu da rade zbog štrajka stalnozaposlenih. Sindikati tvrde da je svaki treći radnik RGZ uprivremenom radnom odnosu, a da je mnogo onih koji godi-nama tako rade. Na tu objavu je i država reterirala, pa sadkažu da neće odmah raskinuti privremene ugovore, već da ćerasporediti te osobe u jedinice RGZ koje nisu u štrajku iponuditi im nove ugovore od 1. marta.

Kad bi Sveti Patrik delio vize

Od 9. do 17. marta u Beograduće biti održan 7. Beogradski irskifestival i to na čak 25 lokacija(irishfest.rs), a čitav grad biće dan-ima osvetljen zelenim bojamaIrske. Vrhunac veselja biće tradi-cionalni koncert grupe „OrtodoksKelts“, na sam Dan Svetog Patrika(17. mart). Hoće li Beograđani nanekom od brojnih foruma i tribinaFestivala postaviti pitanjeAmbasadi Irske, suorganizatoruslavlja, zašto je u Srbiji praktičnonemoguće dobiti irsku vizu? Trimeseca u proseku traje proceduraza dobijanje te vize. S troškovima

izdavanja, overenim prevodima silnih dokumena-ta i sudskim pečatima, trošak ide na stotine evra, a uopšte netreba ni da traže vizu osobe koje nisu zaposlene na neo-dređeno vreme, nemaju bankarske garancije o redovnim pri-manjima najmanje godinu dana unazad, čije ime nije unekom ugovoru o nekretnini, oni koji nemaju supružnike nidecu, a i ako imaju, da ih po mogućstvu ostavljaju u Srbiji,dok oni uživaju u zelenim predelima Irske. U stvari, najbol-je je da irsku vizu u Srbiji niko ne traži, dovoljno je štoznamo za Svetog Patrika.

Prihvatilište nije više u baraci

Uz veliku pompu i uz učešće više ministara i gradskih čel-nika, prošle nedelje je na Zvezdari, u bivšoj zgradi Osnovneškole „Ćirilo i Metodije“ (Živka Davidovića 64), otvorenonovo prihvatilište za decu ulice. Sve su gradske vlastiobećavale stalni objekat u poslednjih 20 godina, ova vlast jeto obećala još pre četiri godine, i evo najzad ispunila. Na 61.rođendan institucije koju su decenijama u životu održavaledonacije, nevladin sektor i volonterski rad.

Prihvatilište prima decu između sedam i 18 godina, onu

bez roditelja ili adekvatnog roditeljskog staranja, koja skita-ju, prose, žrtve su nasilja ili trgovine ljudima i potreban im jeobrok i smeštaj. Stari objekat imao je 250 kvadratnih metarai 16 postelja, a primao je i do 50 dece u hladnim zimskimdanima. Kako kreveta nije bilo dovoljno, spavali su nadušecima i pomoćnim ležajevima. Novi objekat ima 1.700kvadrata i ukupno 48 kreveta. Zgrada je podignuta davne1929. godine i navodno je, sada renovirana, u dobrom stan-ju. Sudeći po novim smeštajnim kapacitetima, gradski ocinisu planirali dalje od potreba koje su i dosad zadovoljavane,ali poklonu se u zube ne gleda, a ova zgrada je poklon za svugladnu i iznurenu decu, osuđenu na preživljavanje popločnicima prestonice.

Zamena ploča na 100 dana

Počela je najzad zamena oštećenih ploča duž KnezMihailove ulice! „Počela redovna zamena ploča u KnezMihailovoj na svakih 100 dana“ i „tako se najbolje perupare“, prokomentarisali su to Beograđani na društvenimmrežama. „Kroz ovu ulicu prolaze milioni ljudi i naravno datreba da se popravlja ono što se pokvari“ i „vi biste daBeograd bude ruglo, dok se vlast bori da bude svetskametropola za primer“, kontrirali su dežurni „branitelji“gradske vlasti. Ovako ili onako, tek radovi će potrajati, kaošto uvek traju unedogled, a „Beograd put“ javlja da će seoštećene granitne kocke menjati u fazama, krenulo se odSremske, a završiće se u Pariskoj ulici kod Kalemegdana.

GRADSKA VLAST JE REŠILA DA PROBLEME GSP-A REŠAVA PREKO LEĐA GRAĐANA, A REPUBLIČKA JOJ U TOME POMAžE NEZAKONITIM NAMETIMA

Piše: Ružica Me vo rah

Glas razuma, 6. mart 2019.

Grad bi da reši probleme GSP-a preko leđa građana

Knez Mihailova, ovih dana

Obnovljena zgrada Osnovne škole „Ćirilo i Metodije“ predata je prošle nedeljePrihvatilištu za decu ulice

Koliko GSP ima ispravnih, a koliko inventarskih autobusa?

Ulica Bore Stankovića iza Hrama Svetog Save

Protest Anarhosindikalističke inicijative u Beogradu: leta 2016. tražili su ukidanje komunalne policijejer ne doprinosi stabilnosti i prosperitetu društva

Radnici koji idu biciklom ili peške na posao moraju da se odreknunaknade za prevoz kod poslodavca.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda

Inventarski autobusi i inventivne akcije

10 GRAD NA DLANUGlas razuma, 6. mart 2019.

Tekst: Ružica Mevorah (posteri Wikipedia)

Međunarodni dan ženaobeležava se 8. marta svakegodine u slavu ekonomskih,

političkih i društvenih dostignućažena. Prvi put je zvanično proglašen1909. godine u SAD deklaracijomSocijal ist ičke part i je Amerike, azapadni svet uglavnom je prestao daga obeležava tr idesetih godinaprošlog veka, prvenstveno zato štosu 8. mart povezivali s komuniz-mom. Umesto Dana žena, svakedruge nedelje u maju, SAD danasslave Dan majki.

Šezdesetih godina feministkinje su dalenovi impuls borbi za opšta ženska prava,jednakost i pravo glasa, pa su i 8. martvratile na svetsku scenu. Ujedinjenenacije proglasile su 1975. godinu zaMeđunarodnu godinu žene i od tegodine UN službeno obeležavajuMeđunarodni dan žena. Danas mnogeorganizacije u svetu koje se bore zaženska prava obeležavaju Dan žena, aneke pokušavaju da se izbore da 8.mart postane državni praznik u zeml-jama u kojima to još nije. Državni jepraznik u Avganistanu, Azerbejdžanu,Belorusiji, Burkini Faso, Crnoj Gori,Eritreji, Jermeniji, Kambodži, Kini(samo za žene), Kubi, Gruziji, GvinejiBisao, Kazahstanu, Kirgistanu,Laosu, Madagaskaru (samo za žene),Moldaviji, Mongoliji, Nepalu (samoza žene), Rusiji, Tadžikistanu,Turkmenistanu, Ugandi, Ukrajini,Uzbekistanu, Vijetnamu i Zambiji.

Evo i kratkog istorijata borbe za žens-ka prava, čiji je jedan od simbolaMeđunarodni dan žena. Borbe koja senastavlja i posle 110 godina – jer jošuvek smo daleko od sveukupne jed-nakosti.

1909.Na Kongresu održanom 28. februara

1909. godine Socijalistička partija Amerike odredila je 8.mart za Nacionalni dan žena SAD, u čast štrajka 15.000 rad-nica tekstilnih fabrika koje su 8. marta 1908. protestovale uNjujorku. Pobunile su se protiv ugnjetavanja žena i nejed-nakosti, tražile su kraće radno vreme, bolju platu i pravoglasa.

1910.U Kopenhagenu je Druga socijalistička internacionala

uspostavila Međunarodni dan žena (bez fiksnog datuma) učast pokreta za ženska prava i izgradnju podrške za ostvari-vanje opšteg prava glasa za žene. Internacionala je jedno-glasno podržala predlog više od sto delegata-žena iz 17zemalja, u koje su uključene prve tri žene izabrane u finskiparlament, gde su žene pravo glasa stekle 1906. godine.

1911.Kao rezultat inicijative iz Kopenhagena, Međunarodni

dan žena je prvi put obeležen (19. marta) u Austriji,Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Više od milion žena i

muškaraca prisustvovalo jeskupovima.

1913 -1918.U Evropi su žene 8. marta ili oko

tog datuma protestovale protiv rata,a ruske žene su tih godina tražile„hleb i mir“, poslednji put 24. februara 2017. (8. mart pogregorijanskom kalendaru). Četiri dana kasnije car je abdi-cirao i privremena vlada dala je ženama pravo glasa.

U novembru 1918. u 200 izbornih jedinica na teritorijiBačke, Banata i Baranje birani su poslanici za Veliku naro-dnu skupštinu, na kojoj će se te oblasti prisajedinitiKraljevini Srbiji. Pravo glasa su tada imale i žene, zato štoga je Austrougarska proglasila 1918. U Kraljevini SHSžene nisu imale pravo glasa.

1945.Žene su prvo glasa na eks-ju prostoru stekle 1945.

godine.

1975.Ujedinjene nacije počele su da slave

Međunarodni dan žena 8. marta.

1977.Generalna skupština OUN usvojila je

rezoluciju kojom su proglašeni Dan UNza prava žena, s preporukom da seobeležava bilo kog dana u godini, uskladu sa istorijskim i nacionalnimtradicijama svake države članice.

2019.Sa više žena u upravi, većom jed-

nakošću pred zakonom i većomvidljivošću žena zaslužnih za napredak u svim oblastimaživota, moglo bi da se pomisli da su žene stekle istinskujednakost. Žalosna je činjenica da još nisu placene kaomuškarci niti prisutne u jednakom broju u biznisu ilipolitici. Pokazatelji obrazovanja, zdravlja i nasilja nadženama lošiji su nego kod muškaraca.

U Beogradu je prosečna plata žene 53.000 dinara, amuškarca 62.000, što znači da žena mora da radi 40 danaviše od muškarca u jednoj godini za istu platu. Na upra-vo završenom 26. Kopaonik biznis forumu organizator sepohvalio da je, od prošle godine do danas, 15 kompanijaizjednačilo plate muških i ženskih direktora, po pre-porukama 25. KBF iz 2018.

Vremeplov

1909: plakat Hilde Dalas (1878 - 1958),čuvene britanske umetnice i sifražetkinje(žena koja traži pravo glasa kroz političkoorganizovanje); reklama za nedeljnik„Pravo glasa ženama“ (1909 - 1912);poruke su „jedan peni“ i „svi ga traže“; navrhuncu se prodavalo 40.000 primerakanedeljno.

1932: sovjetski plakat na kome piše: „8. mart! Dan pobune zaposlenih žena protiv kuhinjskog ropstva. Kaži ’ne’ tiranijiispraznih kućnih poslova!“

1952: plakat iz doba SFRJ

1974: osmomartovski letak iz SAD na kome piše: „Mi tražimo: besplatnu 24-časovnu brigu o deci; jednakeplate, odmah; poništavanje definicije žene kao osobe zavisne od muškarca u zakonima; jednaka prava narad i obrazovanje; okončanje diskriminacije lezbijki; slobodan abortus i kontracepcijska sredstva na zahtev;slobodu za sve žene, zaštitu od zastrašivanja, pretnji, seksualnog nasilja i prinude u bračnim i vanbračnimodnosima; okončanje muške dominacije nad ženama i agresije prema ženama u svim oblastima života i usvim institucijama; Pokret za oslobođenje žena uspostavlja pravo svake žene na slobodno izražavanje sopstvene seksualnosti!“

Dan žena: 1909–2019.

1914: nemački plakat na kome piše:„Ovamo sa ženskim pravom glasa! Dan žena,8. mart, 1914. Ženama, koje kao radnice,majke i građanke ispunjavaju svoje dužnosti,koje namete moraju da plaćaju kako državitako i opštini, uskraćeno je puno građanskopravo zbog predrasuda i reakcionarnih stavo-va. Borba za to prirodno pravo čoveka morabiti nepokolebljiva, čvrsta volja svake žene,svake radnice. Tu ne sme biti ni odmora nipredaha. Zato dođite sve, vi, žene i devojke, unedelju 8. marta 1914. u tri sata poslepodne naDeveti javni ženski skup.“

11Očito je da čak ni famozni „istorijski i razvojni budžet za 2019.godinu“ ne može da podnese cenu koštanja i operativnog poslovanja Gradskog saobraćajnog preduzeća

Glas razuma, 6. mart 2019.

„ISTORIJSKI BUDžET“ OD MILIJARDU EVRA PAO POSLE 65 DANA, SKUPŠTINA GRADA USVOJILA REBALANS

Bez odbornika Savezaza Srbiju i Pokretaslobodnih građana,

koji bojkotuju rad Skupštinegrada, u ponedeljak jeodržana jedna od najkraćihsednica prestoničkog parla-menta. Pored vladajućevećine, koju čine odborniciSNS-a i partneri s njihoveizborne liste, te predstavniciSPS-a, u sali su ostali iodbornici sa liste AleksandraŠapića (SPAS). SPAS dodušenije glasao za rebalansbudžeta, koji je usvojen bezikakve rasprave, nakonuvodnog govora GoranaVesića, zamenika gradon-ačelnika. Rebalans budžeta usvojen je radi podizanja kreditaod 35 miliona evra, i to kod zasad nepoznate komercijalnebanke, a za kupovinu novih autobusa za Gradsko saobraćajnopreduzeće Beograd.

Budžet za 2019. donet je inače pre samo dva meseca.„Istorijski budžet Beograda“, kako su ga ponosno krstiliodbornici vladajuće većine,po prvi put u istoriji gradaveći od milijardu evra,„razvojni budžet“, kako suse hvalili, pao je posle samo65 dana od usvajanja.„Budžet Beograda za 2019.godinu rezultat je pre svegapovećanja zaposlenosti ipovećanja zarada na teritori-ji grada, a to je posledica ekonomskog oporavka zemlje, kojije počeo onog trenutka kada je tada premijer, a sada predsed-nik hrabro krenuo u sprovođenje teških i nepopularnihekonomskih mera“, ushićen je bio pre dva meseca ZoranRadojičić, gradonačelnik Beograda. Nije se čuo naovonedeljnoj, 11. sednici Skupštine, ali inače se od izboraretko viđa u sali na Trgu Nikole Pašića.

Novi budžet predviđa da Grad uzme kredit od 35 milionaevra za kupovinu novih autobusa, s tim da do kraja godinevrati 39 miliona evra, za koliko će ga kamate uvećati, te datako ne probije zakonski limit od 10 odsto. GSP Beograd će,kaže se dalje, potom iz sopstvenih prihoda (!) izdvojiti 10 mil-iona evra, čime će ukupan iznos za nabavku novih autobusabiti 45 miliona evra. Goran Vesić očekuje da će Grad moći dakupi između 200 i 230 autobusa za taj novac (paušalna proce-na, pošto očito ne zna), a rekao je i da će tražiti kom-pletnu isporuku do 1. septembra 2019.

Nemoguće je da gradska vlast pre dva meseca nijebila svesna katastrofalnog stanja u javnom gradskomprevozu! Ili su čekali odluke raznih ministarstva, okojima pišemo na prethodnim stranama, odluke kojebi trebalo pomognu gradu tako što bi se popravioprocenat naplate karata u prevozu i uvela rigoroznijakontrola putnika. Veruju valjda da će procenatnaplate podići novouvedena obaveza poslodavaca dadokumentuju trošenje naknade za prevoz za svakogzaposlenog. A kontrolu i oštrije kažnjavanje putnikakoji se švercuju valjda će da prepuste budućim mili-cionerima, čim se komunalna policija preobrati umiliciju, a novi organi javnog reda i mira steknu većaovlašćenja i nadležnosti. Trenutno tek svaki sedmizaposleni u Beogradu plaća javni gradski prevoz.Prethodnih dana čuli smo podatak da, od 715.000zaposlenih u prestonici, „bus plus“ dopune

redovno uzima 114.000 radnika.Kako sada stvari stoje, očigledno je da je gradska vlast

uspela da upregne čitav državni aparat u rešavanje svogproblema. Očito da čak ni famozni „istorijski i razvojnibudžet za 2019. godinu“ ne može da podnese cenu koštanjai operativnog poslovanja Gradskog saobraćajnog preduzeća.

U koje ova vlast godinamaništa ne ulaže, a pitanje je ikako njihovi kadrovi vode tufirmu od javnog značaja.Pokušaće, koliko vidimo, datroškove rebalansa budžeta inova kreditna zaduženjasvale na leđa građana.

Nemoguće je, ponavljamo,da ova gradska vlast pre dva

meseca nije bila svesna katastrofalnog stanja u javnom pre-vozu i potrebe ozbiljnog ulaganja u GSP. Ali oni odlukedonose samovoljno, kratkovido, a često i bahato.Ilustrativan je bio dijalog Gorana Vesića i EmineKovačević, novinarke TV N1, nakon prošlonedeljnogotkazivanja 11. sednice Skupštine grada. Koleginica je tadapitala zamenika gradonačelnika koliko je autobusa mogloda se kupi za 6,7 miliona evra, koliko je ova gradska vlastpotrošila samo na novogodišnju rasvetu od 2014. do 2018.godine? „Smeta vam razvoj Beograda?! Niste vi predstavnikgrađana da me to pitate!“, bio je jedini i ljutit odgovorVesića.

Novi gradski arhitektaGraditeljske i ostale poduhvategradske vlasti ubuduće će,umesto Milutina Folića, branitiMarko Stojčić (44), novi gradskiurbanista i arhitekta, izabranpre dva dana na sedniciSkupštine grada. Stojčić je ožen-jen, otac je tri ćerke, diplomiraoje na Arhitektonskom fakultetuBU, ima status slobodnog umet-nika ULUPUDS-a od 2001.godine, licence odgovornogurbaniste, odgovornog projek-tanta i odgovornog izvođačaradova. Jedan je od osnivačaKomore arhitekata Srbije, osni-vač je i glavni i odgovorni ured-nik časopisa „Arhitekton“.Najznačajniji projekti su mu

Nacionalni trening centar u SC „Košutnjak“, Kamp „Karataš“,Naučni centar Instituta za f iziku Srbije i više objekata u Švaj-carskoj, Crnoj Gori i BiH.

Novi zaštitnik građanaSkupština grada izabrala je ove nedelje Miljka Valjarevića (65) zazaštitnika građana. Pravnik po struci, Valjarević je čitav radni vekproveo na Pravnom fakultetu BU, od 1976. kao zaposleni, a od 1.jula 1985. do 1. oktobra 2018. kao sekretar fakulteta. Zvali su gadobrim duhomPravnog fakulteta, akažu da je veoma dirlji-va bila poslednja sed-nica Veća, kojoj jeValjarević prisustvo-vao u svojstvu sekre-tara. „U istorijiPravnog fakulteta,dugoj 210 godina,nijedna ličnost ni prib-ližno toliko dugo kaoMiljko Valjarević nijeobavljala funkcijusekretara. Ta dugotra-jnost svedoči oduboko usađenompoverenju velikevećine nastavnika i saradnika u ljudske i profesionalne kvalitete kojise potvrđuju u ostvarenim rezultatima“, rekao je prof. dr DejanPopović, dugogodišnji dekan PF i rektor BU, prilikom ispraćajaValjarevića u penziju.Kada ode u penziju, svakako će mu fakultet nedostajati, rekao jeValjarević jesenas, a posle 42 godine predanog rada, penziju ćeiskoristiti za zasluženi odmor.

Beograđani protiv Ćosića i Ekmečića

Na inicijativu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, Skupštinagrada je ove nedelje odlučila da Dobrici Ćosiću i MiloraduEkmečiću dodeli po jednu ulicu u centru. Ćosiću je pripalaZadarska ulica na Starom gradu, koja od Pop Lukine vodi doKosančićevog venca, a Ekmečiću Travnička na Savskom vencu,ulica koja spaja skver u Karađorđevoj sa Savskim kejom. Grad jetoliko brzo Vučiću ispunio želju, da nije bilo vremena za eventu-alne drugačije želje Beograđana.Marko Bastać, predsednik Opštine Stari grad, pokušao je da uđeu zgradu Skupštine na dan održavanja 11. sednice, kako bipredao zahtev građana te opštine da se spreči preimenovanjeZadarske ulice. Nadao se da bi Nikola Nikodijević, predsednikSkupštine, mogao da uvrsti njihov protest podržan potpisimagrađana u dnevni red sednice, međutim, to mu nije dozvoliloobezbeđenje. Izbacili su Bastaća, pod izgovorom da je sednica utoku, a da dokumentaciju sa zahtevom može da preda na pisar-nicu Skupštine. Bastać je potom izjavio da će nastaviti sa ovominicijativom, a ukoliko dođe do promene imena ulice, građani ćesami da uklone tablu.

Zoran Radojičić, gradonačelnikBeograda, nije se čuo naovonedeljnoj, 11. sednici Skupštine,ali i inače se od izbora retko viđa usali na Trgu Nikole Pašića

Autobuse kupujemo na kredit

Svaki sedmi zaposleni Beograđanin redovno kupuje „bus plus“ dopunu

Miljko Valjarević, novi zaštitnik građana

Marko Stojčić, novi gradski arhitekta

Milorad Ekmečić, levo, i Dobrica Ćosić

Pišu: Č. U. – D. Bg. P.

UAmbasadi Srbije u Španiji pre pet meseci ukinuti sučasovi srpskog jezika za četrdesetak mališanauzrasta od tri do 14 godina, iako su na tom mestu

sedam godina sticali znanje iz maternjeg jezika. Ne zna sešta više poražava: to što su nam deca kolateralna šteta poli-tičkog raskola među odraslima ili to što je srpska kultura uŠpaniji instrumentalizovana toliko da u jedinom tamošnjemkulturnom udruženju vedre i oblače lobisti za nezavisnoKosovo i Metohiju.

Pride, ne samo da se ne radi na promeni negativne slike oSrbiji, nasleđene iz devedesetih, već je i predstavljanje našezemlje završilo u rukama onih koji su za tu i takvu slikunajodgovorniji.

Zdanje naše ambasade je za đake zatvorio Upravni odbor(UO) Hispano-srpskog kulturnog udruženja „Ivo Andrić“,čiji je predsednik Ana Milutinović, prevodilac i, premanekim španskim medijima, ataše za kulturu. UO stvara utisak da je to „samo“ posledica tužbe podignute predsudom u Madridu dva meseca ranije (avgusta 2018), komeje isti taj UO tužen zbog kršenja prava članova, sprečavanjaisticanja protivkandidata na izbornoj skupštini i oduzimanjaprava glasa članovima koji borave van Španije.

Šta se valja iza brega? Udruženje „Ivo Andrić“ osnovano je 2012. na inicijativu Jele Baćović, tadašnjegambasadora, i nekoliko članova srpske zajednice uMadridu. Članovi Udruženja su mahom mešovite špansko-srpske porodice iz glavnog grada, ali i drugih gradovaŠpanije, a ima ih i iz Srbije, Meksika, Čilea... Prvipredsednik bio je Aleksandar Vuksanović, poznati srpskiaktivista i novinar u Španiji, jedan od pokretača inicijativekoja je dovela do prvog izvinjenja jednog svetskogmedija Srbima u minulih 30 godina (RTVE, španskadržavna televizija, izvinila se Srbima zato što nas jeizostavila kao žrtve genocida u jasenovačkom logoru).

Već posle mesec dana Vuksanović, međutim, podnosiostavku i za predsednika dolazi Oskar de las Eras, čija jeadvokatska kancelarija usmerena na legalizaciju boravkasrpske dijaspore u Španiji. Potpredsednik postaje Hose LuisGarsija Kanido, bliski saradnik Sesara Moline, bivšeg španskog socijalističkog ministra kulture. Od januara 2015.do danas predsednik je Ana Milutinović, inače suprugapomenutog Garsije Kanida. I sada je nejasno da li jepredsednica u sukobu interesa, ako se imaju u vidu odredbeZakona o državnim službenicima (državni službenik možebiti član nekog UO ako ga imenuje Vlada Srbije ili drugidržavni organ). Skupa s njom, potpredsednik postaje HuanRodrigez-Vilja, bliski prijatelj Sesara Moline i otac MigelaRodrigeza Andreua, političkog analitičara, saradnika mrežešpanskih atlantističkih tink tenkova (npr. FRIDE, ECFR,Club of Madrid), od kojih su mnogi finansijski ili na druginačin povezani sa Sorosevim „Otvorenim društvom“.Ispostaviće se, kasnije, da je i kolumnista u mediju koji lobira da Španija prizna Kosovo.

Rodrigez je i glavni urednik „Balkania“, akademskog„časopisa za balkanske studije“, gde se zagovara atlantističkalinija kada je reč o Zapadnom Balkanu i visoko ideologizujezapadni hegemoni diskurs o raspadu Jugoslavije. Izdavačtog lista bila je Ambasada Španije u Srbiji, danas ga izdaje„Kasa Mediteraneo“, ustanova javne španske diplomatijeiza koje stoji i Španska agencija za međunarodnu saradnju irazvoj (AECID), čije delovanje van Španije nije lišeno kontroverzi. FRIDE, za koji piše Rodrigez, jeste tink tenkkoji u Madridu deli prostorije i rukovodeće kadrove saECFR, panevropskim atlantističkim tink tenkom najbližimSorosu; tu su u bordu i u raznim savetima Soros, Solana, dvabivša generalna sekretara NATO-a, Karl Bilt, Marti Ahtisari,Bernard Kušner, Sonja Liht, Ivan Vejvoda... Tako se srpska

kulturna diplomatija našla u rukama antisrpskih lobista, pomeri atlantističko-sorosevskih tink tenkova.

Honorari iz srpskog budžeta

Srpsko udruženje „Ivo Andrić“ je po sadržaju, kvantitetu,kvalitetu, učestalosti, medijskoj projekciji i načinu finansiranjauporedivo sa kulturnim centrima u Madridu zemalja poputRumunije, Češke ili Poljske, s tim što ono za Srbe u Španijiima i predstavnički karakter, a među počasnim članovima jedvoje naših ambasadora (Baćovićeva, sada je u Argentini, iDanko Prokić, bivši ambasador u Španiji). To je jedina organizacija u Španiji i na španskom govornom područjupreko koje se predstavljaju srpske kulturne vrednosti i identitet i navodno se (re)pozicionira i brendira Srbija.Stoga je Udruženje strateški pozicionirano da odlučujućeutiče na ispolitizovanu, crno-belu sliku o Srbiji u Španiji i našpanskom jeziku, kojim u svetu govori pola milijarde ljudi.

Uprkos proklamovanim ciljevima, Udruženje od samogstarta kreće u sistemsku saradnju sa pojedincima, medijimai organizacijama političkog karaktera – koji su opterećeniduboko ukorenjenim predrasudama iz medijske satanizacijeSrbije tokom devedesetih. Iako u Španiji postoje i mediji,

organizacije i pojedinci naklonjeni Srbiji i imuni nastereotipe, Udruženje im nikad nije ukazalo nužnu pažnju,niti je pokušalo da ih okupi ne bi li njihov ugled iskoristili zamakar blago dovođenje u pitanje dominantnog antisrpskogdiskursa. Naprotiv, po prvi put je za legitimisanje stereotipao Srbiji instrumentalizovano jedno srpsko udruženje!

To se vidi iz niza primera. U okviru „Promocije srpskekulture u Španiji“, što maja 2014. sufinansira naše ministarstvo kulture, predstavljena su dela Gorana Petrovićaprevedena na španski. Španskoj publici je ovog našegznačajnog pisca predstavio niko drugi do novinar AlfonsoArmade, tada urednik kulturnog dodatka konzervativno-liberalnog dnevnog lista ABC. Armada je aktuelni predsednikšpanskog ogranka „Reportera bez granica“, čiji su finansijeri, uz ostale, „Open Society Institute“ i „NationalEndowment for Democracy“. Urednik je digitalnogčasopisa „FronteraD“, gde nailazimo na zalaganja da „Srbipriznaju poraz“ i „Španija prizna Kosovo“. Tokom rata uBiH Armada je bio specijalni dopisnik „Paisa“, izrazito antisrpskog glavnog španskog dnevnog lista; pokrivao jeopsadu Sarajeva i 2015. u knjizi „Sarajevo“ predstavio Srbekao agresore, a karakterišu ga izjave tipa „srpske žrtve uBosni ne mogu da se porede sa muslimanskim“ ili „za rat uJugoslaviji najodgovorniji je Memorandum SANU“.

Armada se pojavljuje i na tribini Udruženja juna 2015,gde je promovisan izrazito loš španski prevod Andrićeve„Kuće na osami“, u društvu političke analitičarke MireMilošević Huaristi, saradnice desnih španskih atlantističkihtink tenkova FAES i Instituta „Kano“. Ona je karijeru uŠpaniji izgradila na „dekonstrukciji kosovskog mita i srpskog nacionalizma“, a danas važi za vodeću antiruskulobistkinju u Španiji. Nedavno se, zajedno sa još nekolicinom iz ECFR, našla i na spisku španskih agenata britanske propagandne antiruske „Inicijative za integritet“.

Naredni projekat Udruženja, „Ko to tamo peva? Srbi krozsvoj film“ sufinansira (2015.) Uprava za dijasporu srpskogMSP-a, a urađen je po tekstu Migela Rodrigeza „20 filmova ijoš neki za razumevanje Srbije“, objavljenom na sajtu„Esglobal“. U obrascu podnetom Upravi za dijasporu na listiangažovanih u ovom projektu naveden je i Migel Rodrigez, paje za njegov honorar od srpskih poreskih obveznika zatraženo72.000 dinara. Projekat su preporučili Danko Prokić, tada našambasador u Španiji, i njegova prethodnica Baćović. U međuvremenu, Rodrigez gostuje na političko-propagandnimtribinama povodom dvadesetogodišnjice „Dejtona“, dovodećiu pitanje konstitutivnost srpskog naroda u predratnom BiH Ustavu, legitimitet „Dejtona“, optužujući političare RS zazloupotrebu etničkih podela, vezu Srbije i Rusije opisuje kaomističnu i nerealnu. A u intervjuu kaže da je u Drugom svetskom ratu u Hrvatskoj nastradalo „nešto više od 200.000Srba“.

Španski nepotizam na srpski način

Sve to predočeno je Ani Milutinović kao predsedniciUdruženja, pa ona obećava da Rodrigez neće učestvovati uprojektu. Uprkos tome, doveden je na tribinu baš posle

projekcije filma „Krugovi“ (čije je jedno odtumačenja i to da „naglašena savesnost retkogpojedinca među Srbima samo služi osporavanjutakvog kvaliteta njima kao grupi“), gde dobijazavršnu reč. „Enklava“ Gorana Radovanovića,jedini film koji nije bio na Rodrigezovom spisku„filmova za razumevanje Srbije“, a koji jesuprotan tezi o „Srbima zločincima“ – prikazan jeu neudarnom terminu jer je sala bila zauzeta, štose ispostavilo kao netačno.

Zbog ove skandalozne politizacije ključnogsrpskog kulturnog događaja, 2016. se neki članovi Udruženjaviše puta obraćaju Upravi za dijasporu i v. d. direktora RastkuJankoviću. Janković i njegovo osoblje su iznenađeni(„Ambasada je trebalo da nas informiše ko su ovi ljudi, anije“), verbalno podržavaju članove Udruženja koji su im seobratili, obećavaju da će neko iz Uprave doći na sledećugodišnju skupštinu zbog nenamenskog trošenja, kažu da „toviše neće finansirati“. Ipak, završilo se rečima Jankovića da„problem sa Udruženjem mora da se rešava na višem nivou“.

Ima Udruženje i „počasne članove“ koji u časuproglašavanja porede Srbiju sa nacističkom Nemačkom, u

španskim medijima kolektivno nacifikuju Srbe i promovišu„multikulturnu i tolerantnu“ Austrougarsku – zbog čega ihodlikuje Srbija. Januara 2017. u počasno članstvo promovisanisu Sesar Molina, bivši španski ministar kulture, i MersedesMonmani, njegova supruga i književni kritičar. U prigodnomgovoru Molina je pozvao Srbiju da otvori Kulturni centar uMadridu (i za rukovodioca ambasadoru predložio AnuMilutinović), uspostavljajući analogiju između današnjeSrbije i Nemačke posle 1945, što su mnogi shvatili kao implicitno pozivanje na „denacifikaciju“ i nisu reagovali zbogprisutne dece. Molina i Monmani kao počasni članovi imajupravo da „daju predloge članovima UO radi boljeg ispunjavanja ciljeva Udruženja“.

Mersedes Monmani, saradnica Kulturnog dodatka dnevnoglista ABC (direktor je doskora bio Alfonso Armade) za predmet književnih kritika uzima isključivo one balkanskepisce koji legitimišu zapadnu paradigmu agresora i žrtve ihumanitarno-intervencionistički diskurs, gde su Bošnjaci popravilu žrtve a Srbi zločinci, poput Jevreja i nacista, ili pakhladnoratovsku paradigmu sa antikomunističkim diskursom.Ona je odskora član partije „Siudadanos“, koja slovi za parti-ju recikliranog establišmenta u Španiji. Monmani je promoterHerte Miler, Predraga Matvejevića, Velibora Čolića,

Srpski rogovi u

12 DRUŠTVOGlas razuma, 6. mart 2019.

SRPSKA KULTURNA DIPLOMATIJA U ŠPANIJI U RALJAMA ANTISRPSKIH

U madridskom udruženju „Ivo Andrić“su i „počasni članovi“ koji u časuproglašavanja porede Srbiju sa nacis-tičkom Nemačkom, a u španskim mediji-ma kolektivno nacifikuju Srbe

13Glas razuma, 6. mart 2019.

španskoj vrećiLOBISTA I ATLANTISTIČKO-SOROSEVSKIH TINK TENKOVA

Vladimira Arsenijevića, Dubravke Ugrešić, Slavenke Drakulić,Davida Albaharija, Faruka Šehića, Dragana Velikića, DanilaKiša kao „vatrenog neprijatelja nacionalističkog ludila kojenikad nije prestalo da vlada u kraju iz koga potiče“, Ive Andrićakao „budućeg pristalice ujedinjene Evrope“, „multikulturne iprosvećene“ Austrougarske i „Mitteleurope“ u Španiji.

Uprkos svemu, na predlog naše ambasade i Udruženja, 15.februara 2017, na Dan državnosti Srbije, Tomislav Nikolić, šefdržave, odlikuje Molinu i Monmani „zlatnom medaljom zazasluge u kulturi“!

Grupa članova Udruženja ogorčenih politizacijom poslednjegfilmskog projekta, krajem aprila 2017. na izbornoj skupštiniUdruženja pokušava da predstavi svoju listu kandidata za UO iplanirane projekte. To ponašanjem na granici nasilničkog spreča-va Oskar de las Eras, član UO koji je preuzeo ulogu predsedava-jućeg. Tako je, uz kršenje statuta i zakona, produžen mandat AniMilutinović i ocu političkog analitičara M. Rodrigeza.

Ko je koga nabijao na kolac?

Dva meseca kasnije Monmani, kao počasni član i nosilacsrpske zlatne medalje za zasluge u kulturi, skupa saMigelom Rodrigezom, uz prisustvo Ane Milutinović, promoviše Faruka Šehića, bošnjačkog pisca, i kaže da„obrazovani ljudi sa Balkana osećaju nostalgiju zaAustrougarskom kao delom svoje prošlosti koji nije biodivlji“, da je „Andrić pisao u stereotipima“ i da se u vremenu koje on opisuje u stvari ne zna „ko je koga nabijaona kolac“! Takođe u junu, u organizaciji Udruženja,Monmani je na promociji knjige „Bonavia“ DraganaVelikića. On je za nju „najznačajniji i na druge jezikenajprevođeniji srpski pisac“, „bivši ambasador u Austriji podolasku demokratije“, „najbolji i najkvalifikovaniji naslednikMana, Rota, Cvajga...“, dok Velikićevo delo „predstavlja briljantno, razgranato i lavirintsko putovanje, nasleđe velikedunavske književnosti. Putovanje sa simboličnim središtemu Beču, koje će ih sve okupiti i koje podseća, još jednom, dauprkos pokušaju da se pobegne, pokušaju da se izbrišutragovi onoga što je bila zajednička prošlost, bekstvo uvekvodi, na misteriozan način, ka mestu odakle se krenulo“.Posredstvom Monmani, Velikić daje 30. juna 2017. obimanintervju za „Letras libres“, poznati meksičko-španskičasopis liberalne i proameričke orijentacije, i kaže: „Neželim da Srbija bude ruski Gibraltar na Balkanu“. Ta

politička izjava je ujedno naslov intervjua. Sve to u srpsku javnost stiže krajem septembra 2017, kada

beogradski nedeljnik „Pečat“ u dva nastavka piše o politizaciji srpske kulture u Španiji preko Udruženja „IvoAndrić“. UO šalje demanti u kome demantija nema. Aprila2018. članovi Udruženja, posle redovne skupštine, iz zapisnika saznaju da je Migel Rodrigez i formalno članUdruženja. Taj politički analitičar, po čijim tekstovimaUdruženje kreira svoj program, ujedno radi za medij kojilobira za špansko priznanje Kosova.

Juna prošle godine „Pečat“ objavljuje tekst „Meka moćKosova u Španiji“, o strateškoj inicijativi da Kosovo priznapet evropskih država koje to još nisu učinile (inicijativa„Kosov talks EU“), preko digitalne i kulturne diplomatije,kao i javnog zastupanja kosovskog stanovišta radi pripremeterena za formalno priznanje. Članovi Udruženja tako saz-naju da je portal „Revista Balkanes“, koji podržava

kosovsko MSP, glavni agent digitalne diplomatije za špansko govorno područje. Skandaloznije od svega je, ipak,bilo otkriće „strukturne povezanosti“ između „RevisteBalkanes“ i našeg udruženja – preko političkog analitičaraMigela Rodrigeza i njegove uloge u obe organizacije.Ispostavilo se da član srpskog udruženja, čiji je otac potpredsednik tog udruženja, po čijim tekstovima Udruženjekreira uređivačku politiku – ujedno radi kao kolumnista umediju kog Priština angažuje da lobira za priznanje Kosova.

Sve na sudu u Madridu

Krajem prošlog juna bila je burna izborna skupštinaUdruženja. „Opoziciona lista“ nije imala pristup spisku članovaUdruženja, nije mogla ni da utvrdi kvorum, niti da direktnopošalje članovima svoj izborni program. Povodom informacijaiz „Pečata“ zahtevano je da u dnevni red uđe i odnos koji postoji između člana Udruženja Migela Rodrigeza i kosovskelobističke organizacije „Revista Balkanes“, što odbija predsednica Ana Milutinović. Odbija i kompromis sa „suprot-nom listom“, pa je reizabrana za predsednika (rezultat 47:39) ipredlaže oduzimanje prava glasa članovima koji borave vanŠpanije (većina njih je u Srbiji), ali da moraju plaćati godišnjučlanarinu od 40 evra. Članovi porodica ostaju bez prava glasa, pamuž i žena, iako oboje plaćaju članarinu, imaju jedan glas! Usvemu tome jedan član, na kraju skupštine, predlaže osnivanje

„grupe za pomirenje“, koja bi se sastala posle letnjeg odmora. To prihvata „Opoziciona lista“, ali rešava i da tuži UO zbog kršenja prava članova Udruženja i sprečavanja da na izbornoj skupštini predstavi svoj program. Tužbom se nastojivratiti oduzeto pravo glasa članovima Udruženja, od kojih većina podržava tu listu.

Od radne grupe nije bilo vajde. Sastala se septembra2018. i nikad više. Tada su Ana Milutinović i njeni istomišljenici iz UO prihvatili predlog „Opozicione liste“ ičlanova iz Srbije da tužba bude povučena čim se vrati pravoglasa članovima van Španije, kad u UO uđe onoliki brojčlanova „opozicione liste“ koliko im proporcionalno pripadapo broju glasova na poslednjoj skupštini, a da se za SvetogSavu sazove „skupština pomirenja“ sa zajedničkom listom.Ali posle nekoliko dana članovima stiže cirkularni mejl dasu trojica članova UO Ane Milutinović, inače baš inicijatoripomirenja, podneli ostavku zbog „dubokih

razlika sa ostalim članovima Upravnog odbora o vođenjukomisije za pomirenje“. Cirkularom je za oktobar sazvanavanredna generalna skupština radi odluke hoće li se izbudžeta Udruženja platiti odgovor na tužbu i advokat.

Pre pet meseci, međutim, „krnji“ UO predvođenMilutinovićkom suspenduje najavljenu skupštinu i na svojuruku rešava da Udruženje plati advokate radi odgovora natužbu, popunjava mesta u UO i ukida časove srpskog za decu,iako je preko tih časova dobijano najviše članova (za njih sujeftiniji časovi srpskog). Rečeno je da se časovi ukidaju „posavetu advokata“, pa grupa revoltiranih roditelja mejlom tražiobjašnjenje Ambasade, koja uzvraća da je pisanim putemobaveštena od UO o odluci da se prekidaju časovi srpskogjezika i kulture za decu. Roditelji pomoć traže i od počasnečlanice Jele Baćović, koja odgovara ćutanjem.

Slobodi i „suverenosti“ UO, koji vodi službenica AmbasadeSrbije, da donosi odluke direktno štetne za srpsku decu uMadridu, očigledno nema ko da stane na put, osim suda u prestonici Španije! Prvo ročište je zakazano za 23. maj. Decačekaju da im za učenje Ambasada otvori vrata, a odrasli Srbičekaju izvinjenje Moline zbog poređenja Srbije sa naci-Nemačkom kad je uveden u počasno članstvo njihovogjedinog udruženja u Španiji. Deci ni SPC ne može pomoći jernema stalne prostorije u Madridu, osim ako Ambasada neodluči da Crkvi ustupi onaj prostor koji je sedam godina koristilo Udruženje.

Na predlog naše ambasade u Madridu i Udruženja „Ivo Andrić“, 15. februara 2017, na Dan državnosti Srbije, Tomislav Nikolić, šef države, odlikuje Molinu i Monmani „zlatnom medaljom za zasluge u kulturi“!

14 SRBIJA NA DLANUGlas razuma, 6. mart 2019.

NACRT ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU VRAĆEN NA DORADU

Piše: Radenka Marković

Očekivalo se da će Srbija u ovu godinu konačno ući sa regulisanim položajem radnika angažovanih preko agencija za privremeno zapošljavanje, koje radnikepraktično ustupaju poslodavcima, zbog čega se za njih često i kaže da su radnici

na lizing. Međutim, to se nije desilo jer je država naprasno promenila rešenja o kojima jesa predstavnicima radnika, odnosno sindikatima, bio postignut dogovor.

Reč je pre svega o ograničenju procenta radnika koji u ukupnom broju zaposlenih moguda budu angažovani preko agencija za posredovanje u zapošljavanju. Naime, sindikati subili dali pristanak na rešenje po kome taj procenat može da bude deset, da bi on kasnije iz

Vlade Srbije bio preinačen na 30 i 50, dok umalim firmama, do 50 zaposlenih, ograničenja praktično ne bi ni bilo.

„Na takvo rešenje nismo mogli da pristanemo jer najveći broj firmi čine upravoone sa manje od 50 zaposlenih. Time bismodošli u situaciju da većina zaposlenih uopštebude angažovana na ovakav način, a naš jecilj da zapošljavanje preko agencija budeograničeno samo na sezonske poslove. To ijeste njegova suština, a ne da ono bude dominantna praksa, što bi se primenom predloženih rešenja dogodilo“, naglašavaZoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenihgranskih sindikata „Nezavisnost“.

On ističe da sindikati žele da budu fleksibilnii prihvate realnost, te da njihov stav nije da netreba dozvoliti agencijsko zapošljavanje, negoga, kada je u nekim sektorima već postalopraksa, legalizovati i omogućiti radnicimaangažovanim na taj način ista prava kao iostalim.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slo-bodnih i nezavisnih sindikata, ukazuje na toda je u predlog sa kojim sindikalci nisu moglida se slože ušlo dosta rešenja Američkeprivredne komore, koja su suprotna stavovima

Radnici na lizing bez zaštite

PAKETIĆI ZA SIROMAŠNU DECU RAZGRABLJENI MEĐU ZAPOSLENIMA U GRADSKOJ KUĆI U NIŠU

Bahatost upakovana u daroveTekst i foto: Marko Smiljković

Primer koliko pojedini ljudi iz vlasti mogu moralno nisko da padnu zbio se negde janu-ara meseca ove godine, kada je u Gradsku kuću u Nišu stigao tovar sa više od sto novo-godišnjih paketićia za socijalno ugroženu i bolesnu decu. Ti darovi nisu stigli do najm-

lađih Nišlija jer su razgrabljeni među zaposlenima u domu gde stoluje aktuelni gradonačelnikNiša Darko Bulatović.

Portiri, čistačice, sekretarice, članovi Gradskog veća... poneli su kući po četiri, pet paketića.Sigurno to nisu učinili svi, ali jedan deo zaposlenih nije mogao da odoli a da ne ugrabi ogledal-ca, češljiće, automobiliće, kocke i slične dečje igračke namenjene mališanima čiji roditelji tone mogu da im priušte.

Na ovu nemoralnu pojavu ukazuje Miodrag Stanković, šef demokrata u niškoj skupštini,koji komentariše da paketiće nisu dobila samo deca zaposlenih već su ih i „glavešine“ uzimaleda se udvaraju i komšijskoj deci.

Ovu pohlepu potvrđuju i jedan član Gradskog veća i radnik zaposlen u domu u kome bimoral trebalo da bude svetinja.

„Te paketiće svake godine donira neka nevladina organizacija ili udruženje“, kaže za naš listčlan Gradskog veća koji želi da ostane anoniman. „Sada je to valjda bilo udruženje NURDORkoje pomaže u lečenju dece obolele od retkih bolesti. Svake godine kad ti paketići stignu, tadase u Gradskom veću vidi koliko je potrebno za decu ratnih vojnih invalida, boraca, socijalnougroženih i decu iz sličnih kategorija. Normalno, ne mogu svi da ih dobiju, ali do onih mater-ijalno najugroženijih stignu. To se sada nije dogodilo jer su paketići bili smešteni na hodnikuu prizemlju, odakle je uzimano onoliko koliko ko može da ponese. Ne znam koliko je to temaza medije, ali svake godine dogodi se slična stvar. I mora se priznati da to nisu novčano vred-ni paketići.“

Da je ovo ipak tema za novine, smatra radnica iz administracije, koja navodi da jegradonačelnik ili neko iz njegovog najbližeg okruženja već sutradan tražio da sepaketići vrate u Gradsku kuću. „Ispala je tarapana oko tih paketića jer nam je stiglanaredba da ih vratimo, ali kako su ih deca već raskupusala, to nije bilo moguće“, pričanaša sagovornica iz Gradske kuće. „Onda je bilo reči da ih platimo, ali ispostavilo seda ne možemo po zakonu da platimo nešto što je donacija, a ni ne znamo njihovu vred-nost.“

Stanković kaže da je umesto sendviča vlast počela da koristi humanitarnu pomoć! „To je zloupotreba humanitarne pomoći, koja osim što nas bruka pred donatorima i

ljudima koji hoće da pomognu najugroženije, a koji su to postali upravo zbog vlastiSNS-a, odslikava njihovu bahatost i pokazuje na koji način oni namiruju svoje glasačekoje autobusima voze na mitinge širom Srbije“, konstatuje Stanković. „Svim i svačimse služe da se dodvore ovom izmrcvarenom narodu. To sa paketićima je zaista naj-dublje dno koje jedna vlast može da dotakne.“

Ko se priseti ranijih godina u Nišu, pamti da je i u „demokratskoj“ vlasti bilo glu-posti s donacijama, sa kolačićima iz Grčke! Tada je za socijalu bila zadužena DušicaDavidović. Ona je, kao kadar demokrata, trebalo da primi na carini nekoliko stotinakilograma kolačića iz Grčke. Kako niška administracija nije pravilno najavila dolazakjedne vrste hrane nadležnim inspekcijama, kolačići su stajali kod špeditera nekolikodana i većina se ukvarila, tako da su bez slatkiša ostala deca kojima je ovaj poklon ibio namenjen.

Očigledno da preko vlastodržaca u Nišu ne bi trebalo da se prosleđuju pokloni zadecu jer, zbog bahatosti i nestručnosti, mališani se tim poklonima nikad nećeobradovati.

Karik

atur

a: S

aša

Dim

itrije

vić

15Glas razuma, 6. mart 2019.

Gonićemo državu do Strazbura

OPOZICIONI POSLANICI PODRŽAVAJU OŠTEĆENE PENZIONERE

Piše: Radenka Marković

Ne odustajući od namere da povrate pare koje je država primenom zakona o privre-menoj isplati penzija uzela penzionerima, Udruženje sindikata penzionera Srbijepodnelo je, po treći put, Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti

pomenutog zakona. Penzionerski zahtev je ovoga puta pojačan potpisima i podrškom 31poslanika u Skupštini Srbije, a Ustavnom sudu dat je rok, 15. april, da se izjasni. Ukolikosudije i ovoga puta izbegnu da daju odgovor, bilo pozitivan bilo negativan, Sindikat penzion-era će, najavljuju u ovoj penzionerskoj organizaciji, protiv njih podneti krivične prijave.

„Ocena Ustavnog suda nam je uslov da možemo da se obratimo Sudu za ljudska prava uStrazburu. Ukoliko se ogluše, tužićemo ih i nikada nećemo odustati od traženja onoga što namje zakinuto“, decidiran je Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera.

Među poslanicima, naravno opozicionim, koji su svojim potpisima podržali najstarije, jesuoni iz Demokratske stranke, „Dveri“, Kluba slobodnih poslanika, Socijaldemokratske stranke.

Obrazlažući zašto su stali u zaštitu penzionera, jedan od potpisnika Vladimir Đurić,zamenik šefa poslaničke grupe Stranke moderne Srbije, kaže da je razloga za to više. Prvi jetaj što, prema njihovom mišljenju, zakonom kojim su četiri godine umanjivane penzije, teretreformi raspodeljen je tako da se njime produbljuju socijalne razlike i da se pričinjavaju jošdublje i teže socijalne nepravde u društvu.

„Drugi bitan razlog jeste vladavina prava. Sistem kriznog umanjivanja, koji smo mi imali,nije se desio samo u Srbiji. Bilo je toga i u drugim zemljama, pa i članicama Evropske unije,kao što je Litvanija, gde su tri godine isplaćivane umanjene penzije. Međutim, za razliku odSrbije, u Litvaniji postoji vladavina prava, pa je tamo kasnije donet zakon kojim je državapenzionerima vratila uzete iznose. I u Srbiji mora da se uradi isto. Mi smo jesenas Narodnojskupštini predložili zakon kojim tražimo da se sva umanjenja penzionerima za četiri godineprimene zakona ukamate, zatim proglase za javni dug i da se na ime tog javnog duga emitu-ju državne obveznice kojima bi se novac penzionerima vratio. Predložili smo da vraćanje trajepet godina i da se dug vrati u deset šestomesečnih rata“, kaže Đurić i dodaje da su obveznicekao instrument vraćanja duga zgodne i poznate našim građanima jer su ih već imali u rukamakada im je kroz njih vraćana stara devizna štednja.

On smatra da država finansijski može da podnese ovaj model vraćanja koji bipodrazumevao da se za ovu svrhu godišnje odvoji oko 20 milijardi dinara, budući da se uku-pan dug penzionerima, sa kamatama, procenjuje na oko 100 milijardi dinara.

„Kada bi se smanjile subvencije privredi, ukinuo budžet za naknadu štete od elementarnihjavnih nepogoda na javnim objektima koji bi jednostavno trebalo da se osiguraju, smanjiloizdvajanje za nabavke vozila za MUP i pojedine kabinete u Vladi Srbije, vodilo više računa otrošenju para za infrastrukturne projekte, gde se probijaju rokovi i poskupljuju radovi, bilo binovca za pravedniju socijalnu politiku i otklanjanje tranzicionih socijalnih nepravdi“, ističeVladimir Đurić.

Ovaj zakonski predlog poslaničke grupe Stranke moderne Srbije može se videti naskupštinskom sajtu, ali njegovi predlagači nisu baš sigurni da će biti i stavljen na dnevni red.Štaviše, budući da potiče od opozicionih poslanika, pretpostavljaju da ga aktuelna vladajućavećina neće ni staviti u dnevni red.

Na pitanje da li bi penzioneri prihvatili ovakvo obeštećenje, Mihajlo Radović, predsednikUdruženja sindikata penzionera, kaže da su najstariji u situaciji da se slažu sa svim što ide unjihovu korist, ali da ni oni ne veruju da će predlog opozicionih poslanika biti uvršten udnevni red republičkog parlamenta.

Osim nepovoljnih rešenja vezanih za ograničenje broja radnika nalizing, sindikatima ne odgovara ni to što ti radnici mogu da budučlanovi sindikata u agenciji, ali ne i članovi sindikata u preduzeću

Zapošljavanje na lizing postalo je masovno, amnoge firme, uključujući i javna preduzeća, svojeprobleme rešavale su tako što su jedan broj ljudiotpuštale pa ih angažovale preko agencija

sindikata jer idu na štetu radnika.Na pitanje koja je glavna zamerka odbijenom predlogu, kaže da je to težnja zakono-

davca da na mala vrata ukine rad na određeno ili neodređeno vreme i da zapošljavanjepreko agencija postane dominantan oblik radnog angažovanja u zemlji.

A kakva su prava sadašnjih agencijskih radnika?„Nikakva. Agencija je posrednik između radnika i poslodavaca kojima ih iznajmljuje

i za tu uslugu uzima određeni procenat od zarade radnika. Radnici na lizing plaćeni sumanje i za 30 odsto od ostalih radnika, nemaju pravo na bolovanje ni na godišnji odmor.Ovim zakonom je trebalo da se njihova prava izjednače sa pravima regularno zaposlenihradnika, ali je to sada odloženo“, kaže Ranka Savić.

Iako se ni u razvijenoj Evropi ne gleda blagonaklono na ovaj oblik angažovanja radnika, pristaje se na njega iz nužde jer svet kapitala dominantno nameće pravila igre.

Ipak, praksa je da on bude zakonski regulisan, a po evropskoj direktivi o radu preduzeća za privremeno zapošljavanje iznajmljeni radnici treba da budu jednakoplaćeni kao i oni koji su regularno zaposleni.

Mi smo još daleko od te jednakosti, a ne postoji ni precizan podatak koliko ljudi jeangažovano na ovakav način. Procenjuje se da se taj broj kreće oko 100.000. Veliki brojnjih angažovan je i u javnim preduzećima, kao što su NIS, Pošta Srbije, ElektroprivredaSrbije, Aerodrom „Nikola Tesla“ i druga.

„Upravo zato što je takvo zapošljavanje postalo masovno i što su mnoge firme,uključujući i javna preduzeća, svoje probleme rešavale tako što su jedan broj ljudi otpuštale pa ih angažovale preko agencija, neophodno je da se zakon donese i regulišepoložaj ovih radnika. Bili smo došli do rešenja koje je, čini se, bilo prihvatljivo, ali ondaje došlo do revizije rešenja. Uključile su se i neke asocijacije vlasnika, pogotovo stranih,i pojavila su se rešenja koja zaposlenima i sindikatima nisu nudila dovoljno garancija“,kaže Zoran Stojiljković.

U sindikalnim organizacijama nadaju se da neće dugo čekati na novi predlog nacrtazakona iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

16 REPORTAŽAGlas razuma, 6. mart 2019.

Piše: Radenka Marković

Dom Jevrema Grujića, srp-skog diplomate i državni-ka, u Svetogorskoj 17.

kuća je bogate istorije, redak muzejkulture, diplomatije i avangarde.Čuva jedinstvenu umetničku zbirkusa više od 500 predmeta, međukojima ima i starijih od dva veka.Nije ih uvek bilo lako čuvati i saču-vati, pa su tokom Drugog svetskograta jedno vreme bili zakopani upodrumu kuće kako ih Nemci ne binašli i uzeli.

Posetilac danas u ovom jedin-stvenom porodičnom muzeju možeda uživa u likovnim delima najčuvenijihsrpskih umetnika kao što su Uroš Predić,Paja Jovanović i Stevan Todorović, takođe ida vidi predmete primenjene umetnosti,originalne primerke stilskog nameštaja izperioda od 16. do 19. veka, predmete odporcelana, bronze, keramike, fajansa.

Ovde se čuva i retko oružje, poput auten-tičnog oružja iz Prvog i Drugog srpskogustanka, puške Hajduk Veljka Petrovića iTanaska Rajića od pre više od 200 godina.

Posebnu zbirku čini arhivsko-književnimaterijal, sastavljen od retkih novina,fotografija. Tu je i porodična biblioteka, a u njoj prvo izdan-je Njegoševog „Gorskog vijenca“, zatim pisma članovadinastije Obrenović, kralja Milana i kraljice Natalije, knezaMiloša i kneza Mihaila.

U Muzeju je izložena najstarija sačuvana venčanica uSrbiji. Potiče iz 1856. godine i pripadala je Jeleni Grujić,ženi Jevrema Grujića.

Lazar Šećerović, prapraunuk Jevrema Grujića po ženskojliniji, priča kako se u kući njegovog prapradede svake

godine održava po jedna velika izložba.„Počeli smo sa izložbom Uroša Predića, posle njega je

bio Petar Lubarda, prošle godine Paja Jovanović a ovegodine izložili smo dela Milene Pavlović Barili. Publikamože da ih vidi sve do kraja marta.“

Lazar ističe da osim pomenutih umetničkih zbirki, pred-meta i izložbi ova kuća može da se podiči nadaleko jedin-stvenim pozorištem.

„Od juna prošle godine u srednjem salonu kuće počelo je

izvođenje pozorišne predstave ’Mala crna haljina’ o živ-otu Koko Šanel. U predstavi igraju Rada Đuričin i VjeraMujović, koja je i napisala tekst. Predstava je postalapravi pozorišni hit, publika rado gleda takve komade namalom prostoru, gde su glumci odmah tu, ispred njih, aposle predstave mogu i da se druže i slikaju sa njima.Posle pauze, tokom koje su njih dve sa predstavom gos-tovale po Srbiji i inostranstvu, u martu ćemo opet nas-taviti sa izvođenjem ovde“, kaže naš sagovornik.

Avangardna pozorišna predstava jeste zapravo samonastavak tradicije avangardnosti Doma JevremaGrujića. Ona seže još iz šezdesetih godina prošlogveka kada je u podrumu ove kuće otvorena prva

diskoteka u Beogradu. Bilo je to 1967. godine. Diskoteku, koju su po njenom vlasniku Lazaru

Šećeroviću, prozvali „Kod Laze Šećera“ posetile su isvetske megazvezde Omar Šarif, te Alen Delon. U njoj suse slušale najnovije ploče pristigle iz evropskih metropo-la Pariza i Londona. Tadašnja država na to nije blago-naklono gledala. Naprotiv, smatrala je da diskoteka kvarinaprednu socijalističku omladinu, pa ju je posle godinudana zatvorila.

Kuća je za posetioce otvorena četvrtkom i petkom od 15 do 20 časova i subotom i nedeljom od 11 do 16 sati. Grupne posete mogu da se zakažu i u danima kada muzej nije zvanično otvoren

Porodični muzej srpske diplomatijeVAN TURISTIČKE RUTE – DOM JEVREMA GRUJIĆA

Stecište umetnika i diplomataKuća je sagrađena 1896. godine. Sudbina joj je takva da su u njoj živeli i važni ljudi, unju dolazili važni gosti i u njoj se dešavale važne stvari. U kući su živeli Teodor Herbez,ministar kneza Miloša Obrenovića, Jevrem Grujić, državnik i diplomata i osnivačLiberalne stranke, dr Slavko Grujić, političar i diplomata, zaslužan za izgradnjuUniverzitetska biblioteke u Beogradu, dr Milan Milojević, ambasador KraljevineJugoslavije u više zemalja. Prema stanarima kuće i gosti, pa se Dom Jevrema Grujića može pohvaliti da su mu ugoste dolazili Jovan Cvijić, Simo Matavulј, Jovan Skerlić, Paja Jovanović, Milan Rakić,Stevan Todorović, Uroš Predić.U ovoj kući je 1912. tajno potpisan savez sa Bugarskom, a za vreme Drugog svetskograta u njoj je jedno vreme bila smeštena i partizanska bolnica.

Od juna prošle godine usrednjem salonu kuće počeloje izvođenje pozorišne pred-stave „Mala crna haljina“ o životu Koko Šanel