IZGRADWA TS BEOGRAD 20 Uslov energetske sigurnosti Beograda · ogra|ani i privreda Beograda imaju...

$: IZGRADWA TS BEOGRAD 20 Uslov energetske sigurnosti Beograda · ogra|ani i privreda Beograda imaju stabilno snabdevawe elektri~nom energijom,– istakao je \ilas obra}a-ju}i se novinarima$
LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 67 JUL-AVGUST 2013.

IZGRADWA TS BEOGRAD 20

Uslov energetske

sigurnosti Beograda

LOPOVI UGRO@AVAJU

ELEKTROENERGETSKI SISTEM SRBIJE

Dalekovodni stub

pao zbog kra|e

IZGRADWA TS BEOGRAD 20

Uslov energetske

sigurnosti Beograda

LOPOVI UGRO@AVAJU

ELEKTROENERGETSKI SISTEM SRBIJE

Dalekovodni stub

pao zbog kra|e

Poslovodstvo JP EMS odlu~ilo

je da 28. jun, Dan Preduze}a, ove

godine provede sa zaposlenima

na TS Vala~ u op{tini Zve~an, EMS-

ovoj Trafostanici koja ima kqu~ni

zna~aj za snabdevawe elektri~nom

energijom stanovni{tva na severu Ko-

sova i Metohije. Na toj Trafostani-

ci okupili su se generalni direktor

Nikola Petrovi}, izvr{ni direk-

tor za ekonomsko-finansijske poslo-

ve Branislav \ur|evi}, izvr{ni

direktor za prenos elektri~ne ener-

gije Neboj{a Petrovi}, izvr{ni di-

rektor za upravqawe i trì{te Ili-

ja Cvijeti}, direktor za me|unarod-

ne i regulatorne odnose Milo{

Mladenovi}, direktori pogona Kru-

{evac, Vaqevo, Bor, Novi Sad, Obili}

i Tehnika - Zoran Kneèvi}, Dra-

gomir Kosti}, Zoran Marjanovi},

Predrag Vidakovi}, Boà Kova~e-

vi} i Milorad Pavlovi}, kao i

@eqko Torlak, rukovodilac slu`be

eksploatacije, Milovan Andri},

predsednik Sindikata EMS, Bori-

slav ôrnij, ekspert za bezbednost

u JP EMS i Radi{a Kosti}, direk-

tor PD Elektroistok Izgradwa. Sve-

~anom ru~ku povodom Dana JP Elek-

tromreà Srbije prisustvovali su i

predstavnici Ministarstva energe-

tike, razvoja i za{tite ìvotne sre-

dine Dejan Trifunovi}, pomo}nik

ministra, i Branko Filipovi}.

Oni su imali priliku da se, u pri-

jatnoj i sve~anoj atmosferi, druè sa

posadom TS Vala~, ali i sa predstav-

nicima Hidroelektrane Gazivode,

Direkcije i Kancelarije za KiM,

Elektrokosmeta, Distribucije Ko-

sovska Mitrovica, Civilne za{tite i

op{tina Zve~an i Zubin Potok, kao i

sa predstavnicima medija. Generalni

direktor Nikola Petrovi} ve} je,

krajem pro{le godine boravio u TS

Vala~, kada se bliè upoznao sa spe-

cifi~nostima tog postrojewa i te-

{ko}ama sa kojima se zaposleni sre}u

u svakodnevnom radu, a ta poseta je

znak da Poslovodstvo misli i brine

o svim zaposlenima, i da ulaè poseb-

ne napore da se poboq{a poloàj za-

poslenih na TS Vala~, koji imaju od-

govoran i specifi~an zadatak.

Generalni direktor JP EMS Ni-

kola Petrovi} je u obra}awu novina-

rima istakao da Preduze}e predano

radi na pove}awu dalekovodne mreè

i instalisane snage, kao i na unapre-

|ewu upravqawa elektroenergetskim

sistemom. „Ulaèmo velike napore i

u ure|ewu berze i trì{ta elektri~-

ne energije, aktivno uvodimo opti~ke

veze u Srbiji i doprinosimo ener-

getskoj efikasnosti“, rekao je gene-

ralni direktor Petrovi} i dodao da

je pove}an broj dalekovodnih, ali i

2 POVODI

NA SEVERU KiM SVEÂNO OBELE@EN DAN PREDUZE]A JP EMS

Poslovodstvo uz zaposlene

„Ovakve posete puno nam zna~e“ – poru~uju ~lanovi posade trafostani-

ce u op{tini Zve~an

Predstavnici Poslovodstva u komandnoj zgradi TS Vala~

Srda~an do~ek na severu Kosova i Metohije

profesionalnih veza sa susednim dr-

àvama i Evropom, ~ime je u~vr{}ena

pozicija zajedni~kog ~inioca u ener-

getskoj zajednici jugoisto~ne Evrope.

On je podsetio je da je Trafostanica

Vala~ odràvana i rekonstruisana

kako bi to bilo postrojewe koje

obezbe|uje energetsku sigurnost sta-

novnicima tog dela pokrajine.

„Spremnost srpske Vlade da pregovo-

rima do|e do najboqeg re{ewa vidi

se i u odluci da se {to kvalitetnije

re{e energetska pitawa, ali pre sve-

ga da se stanovni{tvu obezbede uslo-

vi za o~uvawe kvalitetnog rada elek-

troenergetskog sistema, a Trafosta-

nica Vala~ pouzdan je pokazateq tih

napora“, naglasio je Nikola Petro-

vi}.

Pomo}nik ministra za energetiku

Dejan Trifunovi} istakao je da, kada

je re~ o energetici, pregovara~ki

proces Beograda i Pri{tine u Brise-

lu ulazi u finalni deo.

„Jedan segment pregovora bavi se

formirawem distributivnog sistema

i snabdevawem severnog dela Kosova

i o~ekujemo uspe{no re{ewe u toj

oblasti“, rekao je Trifunovi}. „Bit-

no je da jasno defini{emo stabilno

snabdevawe elektri~nom energijom

severa Kosova {to je i interes qudi

koji ovde ìve“, istakao je on.

Posebno zadovoqni boravkom Po-

slovodstva na severu Kosova i Meto-

hije bili su ~lanovi posade TS Vala~.

„Veoma smo sre}ni {to smo proveli

Dan Preduze}a sa Poslovodstvom i

direktorima pogona JP EMS iz cele

Srbije. Zahvalni smo i predstavnici-

ma ministarstva, jer nas skoro nisu

pose}ivali predstavnici dràve. Le-

po smo se druìli i proveli, razgova-

rali o poslu i re{avawu problema,

ali i o obi~nim, ìvotnim stvarima.

Ovakve posete puno nam zna~e i si-

gurni smo da }emo i u budu}nosti

imati priliku da budemo dobri doma-

}ini“, naglasio je Milomir @ivko-

vi}, {ef TS Vala~.

M. Bogi}evi}

POVODI 3

na TS Vala~Sve~ani koktel u hotelu Metropol

Dan Elektromreè Srbije, sve~ano je obeleèn i koktelom za visoke

zvanice po~etkom jula u hotelu Metropol. Centralna tema koktela

bila je izgradwa TS Beograd 20. Prisutne je pozdravila ministarka

energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine prof. dr Zorana Mihaj-

lovi}, koja je istakla zna~aj JP EMS za elektroenergetski sistem Srbije i

regiona i pohvalila zalagawe i stru~nost zaposlenih u EMS-u a naro~ito

energiju i posve}enost Poslovodstva, na ~elu sa generalnim direktorom

Nikolom Petrovi}em.„Elektri~na energija je, na neki na~in, kao i qudsko zdravqe: shvatimo

koliko je va`na tek kad ostanemo bez we. Da se to ne bi de{avalo, tu su

EMS i, izme|u ostalih, projekat Beograd 20“ – naglasio je generalni direk-

tor Nikola Petrovi} obra}aju}i se prisutnima i dodao: „Sa aspekta ener-

getske bezbednosti Republike Srbije i posebno prestonice, kao i obez-

be|ewa preduslova za odrìvi ekonomski i industrijski razvoj dru{tva u

celini, kqu~no je ulagawe u infrastrukturu za prenos energije. Od najve}eg

nacionalnog interesa su objekti najvi{eg naponskog nivoa ~iji kapacite-

ti dozvoqavaju prenos elektri~ne energije na velikim rastojawima uz mini-

malne gubitke, ujedno garantuju}i sigurno i stabilno snabdevawe doma}ih

potro{a~a dovoqnim koli~inama kvalitetne elektri~ne energije“.- Elektromreà Srbije ne obe}ava svetliju budu}nost, mi je stvaramo, -

zakqu~io je direktor Petrovi}.

Slavqe u pogonima i centrima

Zaposleni su Dan Preduze}a obeleìli prigodnim proslavama po or-

ganizacionim jedinicama. Obra}aju}i se prisutnima na jednoj od pro-

slava, zamenik generalnog direktora Aleksandra Nauparac nagla-

sila je da su{tinu i „du{u“ jednog preduze}a ne ~ine zgrade, ma{ine ili

kompjuteri, ve} qudi, i da su upravo zaposleni najve}e bogatstvo JP EMS i

osnovni razlog na{eg uspeha i renomea.

VD generalnog direktora JP EPS Aleksandar Obradovi}, ministarka energetike,

razvoja i za{tite ìvotne sredine prof. dr Zorana Mihajlovi}, generalni direktor

JP EMS Nikola Petrovi} i predsednik UO JP EMS dr Milija Bulatovi}

LOPOVI UGROZILI ELEKTROENERGETSKI SISTEM SRBIJE

Dalekovodni stub pao zbog kra|e strane 8-9

UPRAVQAWE RIZICIMA U POGONU PRENOSA NOVI SAD

Korisna kreativna radionica strana 10

AKTIVNOSTI NA POSTROJEWIMA U GLAVNOM GRADU

Remont TS Beograd 3 i TS Beograd 5 strana 11

SEKTOR ZA MEREWE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Va`na akreditacija kontrolnom telu strana 12

NA LOKACIJI BUDU]IH RADOVA

Uskoro radovi na DV prelazu Dunava strana 13

ME\UNARODNA KONFERENCIJA U BRISELU

TK u elektroenergetskim preduze}ima strana 17

KONFERENCIJA MAGAZINA "BIZLIFE"

OIE i energetska efikasnost strana 23

HUMANITARNA AKCIJA

UNICEF fer-plej turnir strana 24

PO^ETKOM JULA U TS VALA^

Trideset prva sednica IO SEMS strana 25

EMS-OVA AMBULANTA

Andropauza i kriza sredwih godina strana 26

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

Nikola Petrovi}

organizator za

odnose sa javno{}u:

Mildan Vuji~i}

odgovorni urednik:

Milo{ Bogi}evi}

redakcija:

Predrag Batini}

Miroslav Vukas

Aleksandar Opa~i}

kontakt:

(011) 3243 081

[email protected]

priprema i {tampa:

BIROGRAF COMP d.o.o, Zemun

CIP - Kаталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

658(497.11)(085.3)

EМС : Електромрежа Србије : листЕлектромреже Србије / одговорниуредник Милош Богићевић.- Год. 1, бр. 1 (сеп. 2005)- . - Београд(Кнеза Милоша 11) : JП EMС, 2005-(Земун : Бирограф comp). - 29 cm

Месечно. - Је наставак: ЕлектроистокISSN 1452-3817 = EMС.Електромрежа СрбијеCOBISS.SR-ID 128361740

Transformatorsku stanicu 400kV Beograd 20, jedan od najva-

`nijih projekata koji se tre-

nutno gradi u glavnom gradu, obi{li

su 19. jula ministar energetike, raz-

voja i za{tite `ivotne sredine

prof. dr Zorana Mihajlovi} i

gradona~elnik Dragan \ilas. Wi-

hov doma}in bio je generalni direk-

tor JP EMS Nikola Petrovi}, a

prezentaciji i obilasku trafosta-

nice prisustvovali su i vd general-

nog direktora JP EPS Aleksandar

Obradovi}, direktor Elektrodi-

stribucije Beograd Zoran Rajovi},

predsednik Upravnog odbora JP EPS

dr Aca Markovi}, kao i brojni

predstavnici medija.

Projekat koji donosi razvoj

- Trafostanica i prikqu~ni dale-

kovod imaju ogroman zna~aj za Beograd i

sasvim sigurno predstavqaju uslov

energetske bezbednosti Beograda. Ne-

mogu}e je razmi{qati o razvoju i pri-

vredi glavnog grada bez ove trafosta-

nice, - rekla je ministarka Mihajlovi}.- Izlazili smo u susret gra|anima,

pa je do{lo do izme{tawa lokacije i

to je pove}alo tro{kove, tako da }e

projekat ko{tati vi{e od 20 miliona

evra, - kazala je Mihajlovi}. Ona je ~e-

stitala Poslovodstvu JP EMS i poru-

~ila da sve te{ko}e na koje se bude na-

ilazilo u realizaciji projekta, upravo

zbog wegovog zna~aja, treba re{avati

zajedni~kim snagama.

Gradona~elnik Beograda Dragan

\ilas istakao je zna~aj projekta iz-

gradwe TS Beograd 20 za gra|ane i

privredu.

- Bez ovog projekta i wegovog zavr-

{etka, nema mogu}nosti da se Beograd

razvija i ide napred, ni u privrednom,

ni u svakom drugom smislu. Bilo je do-

sta problema u realizaciji ovog pro-

jekta, pre svega zbog razvoja samog gra-

da i projekata koji su ra|eni pre 30

INVESTICIJE 5

Visoke zvanice obilaze TS Beograd 20

TRANSFORMATORSKA STANICA BEOGRAD 20

Uslov energetske sigurnosti BeogradaBez ovog projekta nema razvoja Beograda, poruka je visokih zvanica ko-

je su 19. jula obi{le budu}u Trafostanicu u Mirijevu

godina. Svi su pokazivali maksimalno

razumevawe za gra|ane i wihove zah-

teve da trafostanica bude {to daqe

od wihovih ku}a. Ve}ina tih objekata

je bespravno sagra|ena, ali tamo ìve

qudi i ne moèmo ih tek tako ru{iti

- rekao je \ilas.

- Prona|ena je nova lokacija i ura-

|eni su novi projekti, {to je posku-

pelo samu izgradwu. Ostaje problem

dalekovoda na teritorijama op{tina

Zvezdara i Grocka, i nadam se da }emo

svi zajedno do}i do re{ewa i da }emo

u 2015. godini mo}i da kaèmo da Be-

ogra|ani i privreda Beograda imaju

stabilno snabdevawe elektri~nom

energijom, – istakao je \ilas obra}a-

ju}i se novinarima u komandnoj zgradi

TS Beograd 20. On se zahvalio EMS-

u, EPS-u i Ministarstvu energetike,

razvoja i za{tite ìvotne sredine na

podr{ci projektu.

VD direktora EPS-a Aleksandar

Obradovi} je naglasio da EMS I EPS

dele ~ast, ali i veliku obavezu da

obezbede sigurno snabdevawe elek-

tri~nom energijom.

- Finansijske pote{ko}e su odlo-

ìle veliki broj projekata i zbog to-

ga na{e koleginice i kolege moraju da

ulaù nadqudske napore kako bi odr-

àvali elektroenergetski sistem

Srbije, ponekad rizikuju}i ~ak i ì-

vot.Zbog toga,EMS treba da bude po-

nosan na projekat Beograd 20, koji }e

zna~ajno doprineti stabilnosti si-

stema, - zakqu~io je Obradovi}.

Prisutnima se obratio i direktor

Elektrodistribucije Beograd Zoran

Rajovi} koji je istakao da izgradwa

Trafostanice Beograd 20 ima strate-

{ki zna~aj za grad Beograd u celini.

- Izgradwom ove trafostanice re-

{i}e se problem napajawa elektri~-

nom energijom centralnih gradskih

zona, sa oko 300 hiqada stanovnika.

Osim stabilnog snabdevawa, bi}e

ostvareno i zna~ajno smawewe gubita-

ka u prenosu. Zahvaquju}i TS Beograd

20, bi}e pove}ani kapaciteti elek-

6 INVESTICIJE

Ministar energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine

prof. dr Zorana

Mihajlovi}

Najvi{i nivo za{tite od nejonizuju}ih zra~ewa

JP EMS je, kada je re~ o izgradwi prikqu~nog dalekovoda 400 kV, sproveo

kompletne procedure u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.Deo trase DV

400 kV,koji povezuje TS Beograd 20 sa prenosnim sistemom,pro}i }e kroz ur-

banu oblast na teritoriji op{tine Grocka u kojoj su bespravno izgra|eni

brojni stambeni objekti. JP EMS je uloìo dodatne napore, kao i finansij-

ska sredstva, i snimio sve zate~ene objekte u planiranim koridorima dale-

kovoda. Kompletan koridor posmatran je kao zona pove}ane osetqivosti pa

su minimalne visine provodnika odre|ene tako da se ispo{tuju referentne

grani~ne vredenosti za elektri~no i magnetno poqe iz podzakonskih akata

(pravilnika) Zakona o za{titi od nejonizuju}eg zra~ewa.Minimalna visina provodnika du` cele trase iznosi 21 metar, {to je u

skladu sa najstroòm svetskom praksom u toj oblasti. Tako|e, ura|ena je i

Studija o proceni uticaja na ìvotnu sredinu na koju je nadle`no Ministar-

stvo dalo saglasnost

Zakonski propisi za za{titu stanovni{tva od niskofrekventnog elek-

tri~nog i magnetnog poqa u Srbiji u zonama pove}ane osetqivosti, koje ob-

uhvataju i vrti}e i igrali{ta za decu,{kole,sportska igrali{ta i drugo,zbog

pove}ane predostro`nosti predvi|aju faktor bezbednosti 125 u odnosu na

faktor bezbednosti 50 koji se zahteva u propisima Evropske unije i u pre-

proukama Svetske zdravstvene organizacije i nezavisne Me|unarodne komi-

sije za za{titu od nejonizuju}ih zra~ewa.

VD generalnog direktora JP EPS

Aleksandar Obradovi}

troenergetskog sistema Elektrodi-

stribucije Beograd, od ~ega }e ko-

rist imati gra|ani, rekao je Rajovi}.

Na dobrom putu

Generalni direktor JP EMS Ni-

kola Petrovi} rekao je da veli~ina

TS Beograd nije u povr{ini ili po-

ziciji koju zauzima, ve} u zna~aju koji

ima za dobro gra|ana Beograda ali i,

kao budu}em delu Transbalkanskog

koridora, za gra|ane cele Srbije.

- Uzimaju}i u obzir va`nost rea-

lizacije ove investicije za poboq{a-

we elektroenergetske situacije u

gradu, EMS ulaè maksimalne napore

i zahvaquje svim relevantnim insti-

tucijama koje su prepoznale zna~aj

projekta i tako|e doprinose da se,

posle vi{e od 30 godina, on kona~no

realizuje.

On je prisutnima objasnio za{to

smatra da je JP EMS na dobrom putu

da to i ostvari:

- Ura|en je vrlo kompleksan po-

sao pripreme investicione i teh-

ni~ke dokumentacije za izgradwu TS

Beograd 20, prikqu~nih dalekovoda

110 kV i 400 kV kao i pristupnog pu-

ta. Zavr{ene su prva i druga faza gra-

|evinskih radova na lokaciji trafo-

stanice i pristupnog puta. Trenut-

no se na TS izvode elektromonta-

`ni radovi u postrojewu 110 kV, a

plan je da taj deo postrojewa bude

zavr{en do kraja godine. Kompletno

je nabavqena oprema za 400 kV po-

strojewe i zapo~eti su elektromon-

ta`ni radovi.

- Vaqa napomenuti i to da svi

objekti koji ~ine ovaj projekat imaju

pravosna`na odobrewa za izgradwu

izdata od Ministarstva gra|evinar-

stva i urbanizma, energetske dozvole

Ministarstva energetike, studije o

proceni uticaja na ìvotnu sredinu,

kao i sve ostalo {to ~ini kompletnu

projektnu dokumentaciju u skladu sa

nacionalnim zakonodavstvom i najbo-

qom inèwerskom praksom. Tako|e,

re~ je o objektima za koje je Vlada Re-

publike Srbije donela re{ewe o Jav-

nom interesu, - istakao je generalni

direktor JP EMS.

- Sve to su jasni pokazateqi da mi

u JP EMS ~inimo sve da ostvarimo

unapred zacrtane planove kako bi

Transformatorska stanica Beograd

20 bila zavr{ena do, ja }u re}i, sredi-

ne 2015. godine i kona~no bila sta-

vqena u funkciju energetskog sistema

Beograda i Republike Srbije, - zakqu-

~io je Nikola Petrovi}.

Izvr{ni direktor za investicije

i strategiju JP EMS Jelena Mate-

ji}, odràla je zatim prezentaciju i

prisutne jo{ bliè upoznala sa ka-

rakteristikama i zna~ajem projekta

izgradwe TS Beograd 20, nakon ~ega

su zvanice po{le u obilazak daleko-

vodnih poqa.

M. Bogi}evi}

INVESTICIJE 7

Rasplet dalekovoda 110 kVZa rasplet dalekovoda 110 kV kod TS Beograd 20 tako|e je sprovedena

kompleksna procedura pripreme investicione i tehni~ke dokumentacije. Ra-

dovi na dalekovodima ka TS Beograd 3 i TS Beograd 19 su ugovoreni i zapo-

~eta je izrada temeqa za stubove i montaà stubova. Za dalekovode ka TS Be-

ograd 1 je u toku javna nabavka za poligonalne-cevne stubove koji su prilago-

|eni za ugradwu u urbanizovanim sredinama. Planirani rok zavr{etka je sre-

dina 2014. godine.

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas

Zbog kra|e ankera 4. jula se sru{io

visokonaponski dalekovodni

stub u blizini mesta Star~evo

kod Pan~eva {to je ozbiqno ugrozilo

napajawe Hemijske industrije Pan~evo

i NIS-a. Re~ je o stubu 220-kilovolt-

nog dalekovoda koji pripada JP Elek-

tromreà Srbije i koji povezuje Tra-

fostanicu Beograd 8 i trafostanicu u

HIP-u. Zbog te kra|e HIP i NIS su se

elektri~nom energijom snabdevali sa-

mo iz jednog smera. Iako je za otklawa-

we takve havarije potrebno deset do

petnaest dana, zaposleni u dalekovod-

noj ekipi Pogona prenosa Beograd i

predstavnici PD Elektroistok Iz-

gradwa popravili su o{te}ewa za re-

kordnih sedam dana.- Na{i zaposleni i zaposleni u na-

{em PD Elektroistok Izgradwa uloì-

li su ogromne napore da u {to kra}em

roku i prema najvi{im standardima kva-

liteta otklone havariju i u tome su us-

peli. Rekordno brza opravka rezultat

je samopregornog i danono}nog rada

na{ih ekipa. Me|utim, na godi{wem ni-

vou,{tete – i direktne,i indirektne –su enormne, - kaè Neboj{a Petro-

vi}, izvr{ni direktor za prenos elek-

tri~ne energije u EMS-u.Kra|a ankera visokonaponskog stu-

ba,osim {to je opasno ugrozila rad tri

veoma zna~ajne srpske firme – NIS-a,HIP-a i EMS-a, izazvala je i direktnu

8 POVODI

LOPOVI UGROZILI ELEKTROENERGETSKI SISTEM SRBIJE

Dalekovodni stub pao zbog kra|e

Sru{eni dalekovdni stub u blizini Star~eva

Dalekovod, koji je 4. jula opasno ugroèn padom stuba uzrokovanim kra-

|om ankera stuba, i koji snabdeva NIS i HIP, zamewen je za rekordnih

sedam dana • EMS podneo predlog za izmenu krivi~nog zakonika

Kra|a ankera izazvala pad

materijalnu {tetu – opravka i materi-

jal ko{tali su EMS osam miliona i 780hiqada dinara. Ukradena energetska

oprema naj~e{}e se preprodaje kao se-

kundarna sirovina za nekoliko hiqada

dinara, a {teta koju lopovi izazovu na

energetskim objektima je vi{emilion-

ska. Kradu se ~eli~ni ankeri, bakarna

uzemqewa i dijagonale na subovima, alu-

minijski kablovi, bakarna uàd, i druga

oprema. EMS preduzima sve raspoloì-

ve mere da spre~i kra|e i dalekovodne

ekipe Preduze}a su stalno na terenu,ali je prakti~no nemogu}e kontrolisa-

ti 10 hiqada kilometara mreè, koja je

u EMS-ovoj nadle`nosti. I kada po~i-

nioci budu uhva}eni u kra|i energet-

ske opreme, zakonom je predvi|eno da

se to tretira samo kao obi~na kra|a,{to ne odgovara ozbiqnim posledica-

ma koje ta dela imaju na ukupan elektro-

energetski sistem, i skoro da nema ni-

kakvih zna~ajnih sankcija.Lo{a kaznena politika jedan je od

razloga sve u~estalijih kra|a zbog ko-

jih elektroenergetska preduze}a imaju

ozbiqne probleme u radu, ispade u si-

stemu, padove dalekovodnih stubova,neplanirana iskqu~ewa ve}ih podru~ja

i druge pote{ko}e u radu, kao i veliku

materijalnu {tetu. Ukupna direktna

{teta od kra|a sa prenosne mreè i

transformatorskih stanica koju je

EMS pretrpeo u posledwih pet godina

iznosi gotovo 700 hiqada evra, a na tu

sumu treba dodati izlaske ekipa na te-

ren, {to drasti~no uve}ava tro{kove,isti~e Borislav ôrnij, ekspert za

bezbednost u EMS-u i dodaje da je in-

direktna {teta daleko ve}a.Takve kra|e ugroàvaju velike po-

tro{a~e poput NIS-a,koji se direktno

napajaju sa prenosne mreè JP EMS-a, adirektan prekid napajawa elektri~nom

energijom wihovih postrojewa moè

dovesti i do ekolo{ke katastrofe.Praksa u EU je da se takva dela osu|uju

na osnovu ugroàvawa elektroenerget-

skog sistema,pa je samim tim trend kra-

|a i o{te}ewa wihovih sistema na da-

leko nièm stepenu nego u na{oj zemqi.- Iz tih razloga, JP Elektromreà

Srbije je u saradwi sa Elektroprivre-

dom Srbije podnela predlog izmene

krivi~nog zakona RS kako bi se ta dela

ozbiqnije tretirala i osu|ivala, a sve

u ciqu smawewa broja o{te}ewa na{ih

dalekovoda i postrojewa. Predloìli

smo dopunu Krivi~nog zakonika RS, gde

bi se definisao novi ~lan „O{te}ewe

i uni{tewe objekata i ure|aja preno-

snog ili distributivnog sistema elek-

tri~ne energije“, koji bi u slu~ajevima

kada je prouzrokovan poreme}aj u ìvo-

tu gra|ana ili u funkcionisawu pri-

vrede, ili je u znatnoj meri ugroèna

stabilnost elektroenergetskog siste-

ma i redovno snabdevawe kupaca elek-

tri~nom energijom, predvi|ao zatvor-

sku kaznu i do deset godina, - nagla{ava

ôrnij.- Svakako da cenimo napore koje dr-

àvne institucije ~ine u osu|ivawu ta-

kvih dela, ali bi trebalo prioritetno

doneti adekvatne zakone i pokrenuti

sve istra`ne radwe sa ciqem otkriva-

wa svih koji su ume{ani u kra|e i o{te-

}ewa prenosne mreè, a na taj na~in i

naru{avawa bezbednosti svih nas, - do-

daje on.Dok ta inicijativa ne urodi plo-

dom,iz JP EMS je upu}en apel registro-

vanim otkupqiva~ima sekundarnih si-

rovina da svaki takav otkup evidenti-

raju uz li~nu kartu onog ko prodaje, ka-

ko bi se kradqivcima moglo u}i u trag.Tako|e, gra|ani su zamoqeni da, ukoli-

ko uo~e kra|e na dalekovodima ili bi-

lo kakve promene na wima,to jave Poli-

ciji ili predstavnicima JP Elektro-

mreà Srbije.- Boqe regulisawe otkupa sekundar-

nih sirovina, stroè ka`wavawe svih

koji u~estvuju u kra|ama bakarnih ka-

blova, uzemqewa i ~eli~nih stubova sa

dalekovoda doprineli bi mawim rizi-

cima po qudske ìvote i boqoj efika-

snosti elektroenergetskog sistema, -zakqu~uje ôrnij.

P. Batini} – M. Bogi}evi}

POVODI 9

Nivo kra|a dijagonala sa dalekovoda izraèn u dinarima, samo za nabavku novih

dijagonala bez cene montaè i ugradwe

Stub je zamewen u rekordnom roku

Na inicijativu direktora Pogona

prenosa Novi Sad Predraga

Vidakovi}a, predstavnici In-

terne revizije predvo|eni rukovodio-

cem te slu`be Oliverom Radovi},

odràli su sredinom jula u Novom Sadu

kreativnu radionicu o upravqawu rizi-

cima, sa prakti~nim primerima. Osnov-

na ideja radionice,u kojoj su u~estvova-

la 23 zaposlena iz svih organizacionih

celina, bila je da se {to {iri krug za-

poslenih upozna sa savremenim koncep-

tom upravqawa rizicima i da se meto-

dlogija implementira u svakodnevne ak-

tivnosti. Predstavnici funkcional-

nih celina u Pogonu najpre su izvr{ili

identifikaciju potencijalnih rizika

koji imaju zna~ajan uticaj na ostvariva-

we ciqeva u poslovawu Pogona.Za goto-

vo 70 izabranih rizika koji se ti~u da-

lekovoda, transformatorskih stanica,eksploatacije, automatike, ekonomsko-finansijskih, op{tih i kadrovskih po-

slova, svi u~esnici radionice izvr{i-

li su procene uticaja i procene vero-

vatno}e realizacije.Na kraju su izvr{e-

na rangirawa i kategorizacija rizika,te je izdvojeno 14 najkriti~nih rizika,koji imaju natprose~nu verovatno}u na-

stanka i zna~ajan uticaj na poslovawe

Pogona.U~esnici radionice imali su pri-

liku i da ukaù na probleme u poslov-

nim procesima koji se odvijaju u Pogo-

nu, {to je svakako bila dragocena in-

formacija za Internu reviziju. Formi-

rawem registra rizika otvara se put za

sprovo|ewe mera za upravqawe rizici-

ma i daje doprinos uspe{nijem upravqa-

wu Preduze}em u celini. Prikazana me-

todologija identifikacije rizika i

upravqawa rizicima, prethodno je

predstavwena na nivou EMS-a, u sklopu

Projekta podr{ke razvoju interne fi-

nansijske kontrole u javnom sektoru.V. K. – R. E.

10 IZ POGONA I CENTARA

Direktor Pogona prenosa Novi

Sad Predrag Vidakovi} i za-

menik direktora PD Elektrovoj-

vodina Petar Zagor~i}, 15. jula zva-

ni~no su konstatovali da su preseqewe

i razmena poslovnog prostora izme|u

dva preduze}a uspe{no zavr{eni. Pogo-

nu Novi Sad sada pripada prostor od

drugog do {estog sprata i prostor su-

terena sa transformatorskom stanicom

10/0.4kV, ma{inskom salom i prate}om

opremom.Razmenom poslovnog prostora i iz-

vr{enom primopredajom eta`nih celina

Dispe~erskog centra i dela poslovne

zgrade Elektrovojvodine, postignut je

kona~an ciq.Svi zaposleni se nalaze na

jednom mestu, ~ime se znatno pojedno-

stavquje proces rada, a Pogon prenosa

Novi Sad postaje ve}inski vlasnik

zgrade Dispe~erskog centra koja od sa-

da postaje poslovna zgrada Pogona pre-

nosa Novi Sad.Uslovi za formalni postupak zavr-

{etka razmene nepokretnosti u zgradi

Pogona prenosa Novi Sad stekli su se

posle iseqewa biblioteke i telefon-

ske centrale od strane Elektrovojvo-

dine. Po~etkom jula sa~iwen je zavr{ni

izve{taj o sprovo|ewu protokola o

primopredaji poslovnog prostora izme-

|u JP Elektromreà Srbije, Pogona

prenosa Novi Sad i PD Elektrovojvo-

dine.

Od avgusta predstoji adaptacija po-

slovnog prostora zgrade u koju se nije

mnogo ulagalo skoro 30 godina.V. K. – R. E.

UPRAVQAWE RIZICIMA U POGONU PRENOSA NOVI SAD

Korisna kreativna radionica

Rukovodilac Slu`be interne revizije Olivera Radovi} vodi radionicu

RAZMENA POSLOVNOG PROSTORA U NOVOM SADU

Stru~ni tim zavr{io primopredaju

Zamenik direktora PD Elektrovojvodina Petar Zagor~i} i direktor

Pogona prenosa Novi Sad Predrag Vidakovi}

Ovih dana intezivno se na teri-

toriji Beograda obavqaju re-

montni radovi na dva veoma

zna~ajna objekta za prenosnu mreù i

celokupni elektroenergetski sistem

Srbije. Naime, radi se na Transfor-

matorskoj stanici 220/110/10 kilo-

volti Beograd 3 u Resniku i na

220/110/35 kilovoltnoj TS Beograd 5na Beànijskoj kosi. Radovi na ta dva

objekta, kqu~na za snabdevawe kupaca

elektri~ne energije, odvijaju se etap-

no, a za predvi|ene faze remontnih

radova neophodna su wihova planska

iskqu~ewa.Na TS Beograd 3 mewa se komplet-

na oprema, kako u dalekovodnim poqi-

ma, tako i u komandnoj zgradi, koja je

sa hangarom gotovo potpuno zavr{ena.Prvo su u proteklom periodu zavr{e-

ni gra|evinski radovi na prilaznim

stazama u krugu postrojewa i za{tit-

na ograda, a zatim su promewene por-

talne konstrukcije i izgra|ene su no-

ve relejne ku}ice. Kada je re~ o elek-

tromonta`nim radovima, rekonstrui-

sana su ~etiri 110 kilovoltna dale-

kovoda i jedan 220 kilovoltni prema

Obrenovcu. Trenutno se radi na

transformatoru broj jedan, od tri

koliko ih ima u postrojewu, a radovi

bi trebalo da budu gotovi po~etkom

avgusta. Radovi se odvijaju i na spoq-

nom poqu 220 kilovolti i uskoro se

o~ekuje i wihov zavr{etak. Planirano

je da se od 5. avgusta planski poru{e

sva stara 110 kilovoltna dalekovod-

na poqa i potpuno zamene savremenom

opremom, te da se urade primarna po-

vezivawa. Tako|e, po~elo je uvo|ewe

daqinskog nadzora i komandovawa sa-

vremenim tehnologijama. Ovo je prva

rekonstrukcija te transformatorske

stanice od wenog pu{tawa u pogon

1960. godine. Transformatorska sta-

nica Beograd 3 je 1999. godine u vi{e

navrata ga|ana razornim i bombama sa

visoko provodnim vlaknima i tada je

pretrpela zna~ajna o{te}ewa na tran-

sformatorima i ostaloj prate}oj

elektro opremi, kao i na samoj ko-

mandnoj zgradi. U fazi obnove o{te-

}eni trafoi i oprema su zameweni,ali se pre par godina krenulo u pot-

punu rekonstrukciju ~itavog postro-

jewa. Zavr{etak ~itavog projektnog

zadatka rekonstrukcije TS Beograd 3planiran je za drugu polovinu 2014.godine.

Paralelno, remontne aktivnosti

sprovode se i na TS Beograd 5. Na sa-

mom objektu u pogonu je sedam ener-

getskih transformatora. Ugovor o

rekonstrukciji potpisan je 2009. go-

dine, a prva faza etapne rekonstruk-

cije po~ela je 2010. godine. Od tada

su obavqeni gra}evinski radovi na

komandnoj zgradi, relejnim ku}icama,uqnim jamama, za{titnoj ogradi, kana-

licama. U komandnoj zgradi zavr{eni

su radovi, osim u prostoru sopstvene

potro{we. U drugoj fazi zamewena je

visokonaponska i ovesna oprema u

razvodnim poqima 110 i 220 kilovol-

ti. Trenutno se mewa visokonaponska

oprema transformatorskog poqa broj

dva. Do sada su ura|ene dve tre}ine

svih planiranih rekonstruktivnih

poslova na TS Beograd 5. Zavr{etak

kompletne rekonstrukcije planiran

je za po~etak 2015. godine. I ovaj

objekat bio je na meti NATO alijan-

se 1999. godine, kada je u bombardova-

wu uni{tena ve}a koli~ina opreme.Te godine objekat je obnovqen, ali mu

je ovo prva temeqna rekonstrukcija

od 1970. godine kada je izgra|en i

stavqen pod napon.Na oba objekta bi}e ugra|ena sa-

vremena visokonaponska, spojna i ove-

sna oprema doma}e i inostrane pro-

izvodwe. Radove na oba objekta izvo-

de stru~ne ekipe PD Elektroistok-Izgradwa, a projekte je uradio PD

Elektroistok-Projektni biro. Usled

neophodnih planskih iskqu~ewa, ra-

dovi na TS Beograd 3 i TS Beograd 8zahtevaju usku i stru~nu saradwu za-

poslenih iz Nacionalnog dispe~er-

skog centra, Regionalnog dispe~er-

skog centra Beograd, Pogona prenosa

Beograd, Pogona Tehnika i stru~nih

slu`bi za nadzor iz Centra za inve-

sticije JP EMS.Po zavr{etku kompletne rekon-

strukcije obe transformatorske sta-

nice prenosni sistem bi}e funkcio-

nalniji, a gra|ani Beograda i Srbije

ima}e pouzdanije snabdevawe elek-

tri~nom energijom.M. Vukas

IZ POGONA I CENTARA 11

AKTIVNOSTI NA POSTROJEWIMA U GLAVNOM GRADU

Remont TS Beograd 3 i TS Beograd 5

Zavr{etkom radova postiè se sigurnije i kvalitetnije snabdevawe ku-

paca elektri~nom energijom

Remontni radovi prema planiranoj dinamici

Akreditaciono telo Srbije

(ATS) sredinom jula dodelilo je

akreditaciju Kontrolnom telu za

kontrolisawe i overu brojila elek-

tri~ne energije u Sektoru za merewe

elektri~ne energije (MER) JP EMS.Akreditacija je zakonska obaveza i

osnovni preduslov za obavqawe poslo-

va kontrolisawa i overavawa merila –brojila elektri~ne energije.

Bazni standard za kontrolna tela je

SPRS ISO IEC 17020, standard koji pro-

pisuje zahteve za rad razli~itih tipova

tela koja obavqaju kontrolisawe, kao i

procedure ocewivawa usagla{enosti.Na osnovu tog standarda i standarda

SPRS ISO 9001(Sistemi menaxmenta kva-

litetom-Zahtevi),izra|eni su svi doku-

menti kontrolnog tela - Poslovnik o

kvalitetu kontrolnog tela i sve proce-

dure.- Posebna osobenost na{eg Poslov-

nika o kvalitetu kontrolnog tela, za

koju smo dobili i pohvalu ocewiva~kog

tima,wegova je originalnost i potpuna

kompatibilnost sa sistemom za upra-

vqawe kvalitetom koji se uvodi u na{em

Preduze}u. Izrada poslovnika i proce-

dura za nas je bio izazov i pionirski

posao, - isti~e Milan Jovanovi}, ru-

kovodilac Sektora za merewe elek-

tri~ne energije.Sektor za merewe elektri~ne ener-

gije ~ine dve funkcionalne celine, tj.slu`be: Slu`ba za kontrolu i nadzor

svih elemenata mernog sloga na mestima

merewa, koja obavqa sve poslove kon-

trole ispravnosti , nadzora i pristupa

mestima merewa (koja se po pravilu ne

nalaze u objektima EMS-a) i time obez-

be|uje nezavisnost i objektivnost mer-

nih podataka u odnosu na svakog kori-

snika prenosnog sistema, i Slu`ba la-

boratorija za elektri~na merewa, koja

kao kontrolno telo vr{i zakonom utvr-

|enu obavezu kontrolisawa i overavawa

merila-brojila elektri~ne energije.- Takva organizacija Sektora za me-

rewe obezbe|uje pre svega da su svi po-

slovi u vezi merewa elektri~ne energi-

je na prenosnom sistemu objediweni na

jednom mestu u sklopu EMS-a kao neza-

visnog operatora prenosnog sistema, -ka`e Jovanovi}.

Kontrolno telo ima dugu tradiciju

u EMS-u,a sada je opremqeno i najsavre-

menijom i potpuno automatizovanom is-

pitnom stanicom klase ta~nosti 0,02 ikomparatorom klase ta~nosti 0,01.

- Sada, posle va`nog koraka akre-

ditacije, kao najva`nijeg preduslova,nastavqamo aktivnosti zakonskih

ovla{}ivawa kontrolnog tela za po-

slove kontrolisawa i overavawa meri-

la - brojila elektri~ne energije. Oda-

jem priznawe svim u~esnicima za do-

prinose u postupku akreditacije, a u

tome posebno isti~em na{ centar

Upravqawe kvalitetom za veliku

stru~nu pomo} i savete, - zakqu~uje

Milan Jovanovi}.

M. B.

12 VESTI

SEKTOR ZA MEREWE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Va`na akreditacija kontrolnom teluPoslovnik o kvalitetu kontrolnog tela u potpunosti kompatibilan sa

sistemom za upravqawe kvalitetom koji se uvodi u JP EMS

Milan Jovanovi}, rukovodilac Sektora

za merewe elektri~ne energije

ADAPTACIJA TS 400/220

kV OBRENOVAC

Pu{teno u rad DV poqe

Adaptirano dalekovodno poqe

B06, pravac prema TS Beograd

3, pu{teno je u rad sredinom ju-

na, pet dana pre predvi|enog datuma.Tokom tri nedeqe, koliko su trajali

radovi, zamewena su ~etiri rasta-

vqa~a, jedan prekida~ i dva strujna

transformatora. Uskoro se o~ekuje

i zamena prekida~a u podu`nom spoj-

nom poqu 400 kV, dok je za slede}u

godinu planirana adaptacija spojnog

poqa 220 kV.M.B.

Pored redovnih investicio-

nih poslova na izgradwi no-

vih prenosnih objekata TS

Vrawe 4 i TS Beograd 20 sa pripada-

ju}im dalekovodima, remontnih ak-

tivnosti na vi{e transformator-

skih objekata, kao {to su TS Beo-

grad 3, TS Beograd 5 i TS Bajina Ba-

{ta, kao i redovnih remontnih rado-

va na dalekovodnim destinacijama

{irom Republike Srbije, za kraj ok-

tobra, odnosno po~etak novembra

planiran je jo{ jedan obiman i zahte-

van posao na samom dalekovodnom

prelazu Dunava na podru~ju op{tine

Grocka u ataru sela Ritopeka. Tim

povodom, po~etkom jula Nikola Pe-

trovi}, generalni direktor JP Elek-

tromre`a Srbije sa saradnicima Je-

lenom Mateji}, izvr{nim direkto-

rom za investicije i strategiju, Mi-

loradom Pavlovi}em, direktorom

Pogona Tehnika, Borisom [u{i-

}em, rukovodiocem Slu`be za grad-

wu dalekovoda u Centru za investi-

cije JP EMS, kao i sa Pavlom Toma-

{evi}em, direktorom Energoprojek-

ta, obi{ao pomenutu lokaciju i deo

dalekovodnih trasa koje bi trebalo

da budu remontovane.

Da je u pitawu obiman poslovni

poduhvat potvr|uju i ~iwenice da su

dalekovodni stubovi visoki 84 me-

tra, a dalekovodni rasponi preko

Dunava se kre}u od hiqadu i 100 do

dve hiqade i 100 metara. Radovi su

planirani na dva dalekovodna pravca

na 400 kilovoltnom dalekovodu od

TS Beograd 8 do TS Pan~evo 2 i od

TS Beograd 8 do TS HIP Pan~evo.

Prvi dalekovod je u pogonu od 1984.

godine, a drugi od 1972. godine. Pro-

vodnici na DV trasama su o{te}eni

na samom prelazu preko reke, kako at-

mosferskim prilikama, tako i u NA-

TO bombardovawu 1999. godine. Tada

je ura|en samo provizorijum pa se sa-

da moraju zameniti provodnici i

ostala ovesna oprema. Oba dalekovo-

da su veoma zna~ajna za prenosni i

energetski sistem Republike Srbije

i nalaze se u kategoriji me|unarod-

nog energetskog koridora. Za sada je

ura|en projekat, potpisan ugovor sa

Energoprojektom za izvo|ewe rado-

va, i u toku je postupak nabavke no-

vih provodnika i ostale prate}e

opreme, nakon ~ega sledi wihovo is-

pitivawe. Planirano je da radovi

po~nu u jesewem periodu kada je vo-

dostaj na Dunavu ni`i, odnosno u

stagnaciji.

M. Vukas

VESTI 13

Generalni direktor Nikola Petrovi} sa saradnicima u obilasku DV trase

GENERALNI DIREKTOR SA SARADNICIMA OBI[AO

LOKACIJU BUDU]IH RADOVA

Na jesen po~iwu radovi na DV

prelazu Dunava kod Grocke

Mewaju se provodnici i ostala ovesna oprema na dva dalekovoda

Dalekovodni prelaz Dunava

PROMENA SASTAVA

BALANSNE GRUPE – PROMENA

SNABDEVAÂ

Promena sastava balansne grupe

predstavqa proces u kome je direktno

ili indirektno ukqu~eno vi{e u~esnika

na trì{tu.S obzirom na ovu ~iwenicu

namerne ili nenamerne gre{ke koje bi

mogle nastati prilikom ovog procesa

mogu ozbiqno uticati na funkcionisa-

we trì{ta elektri~ne energije.Ukoli-

ko je BOS snabdeva~ elektri~nom ener-

gijom, promena sastava balansne grupe je

proces koji u potpunosti mora biti

sinhronizovan sa postupkom promene

snabdeva~a.Do promene sastava balansne grupe

moè do}i ukoliko BOS po bilo kom

osnovu ukqu~uje novo mesto primopreda-

je u svoju balansnu grupu ili u slu~aju is-

kqu~ewa mesta primopredaje iz balansne

grupe. Raskid ugovora o balansnoj odgo-

vornosti izme|u JP EMS i BOS je tako-

|e razlog zbog koga dolazi do promene

sastava u balansnim grupama.Bez obzira na razlog, proces prome-

ne sastava balansne grupe mora biti iz-

veden uz striktno po{tovawe procedu-

ra i rokova definisanih u Pravilima o

radu trì{ta elektri~ne energije i

Pravilima o promeni snabdeva~a.U slu~ajevima ukqu~ewa mesta primo-

predaje u balansnu grupu, na osnovu

Ugovora o prenosu balansne odgo-

vornosti, BOS je u obavezi da JP EMS

podnese prijavu o promeni sastava ba-

lansne grupe. Proces promene sastava

balansne grupe sprovodi JP EMS po{tu-

ju}i rokove definisane u Pravilima o

radu trì{ta elektri~ne energije.Uko-

liko se mesto primopredaje nalazi na

distributivnom nivou JP EMS o prome-

ni sastava obave{tava nadle`nog opera-

tora distributivnog sistema.Prilikom promene sastava balansne

grupe u skladu sa Pravilima o promeni

snabdeva~a,odnosno na osnovu Ugovo-

ra o potpunom snabdevawu,u zavisno-

sti od toga na kom naponskom nivou se

nalaze mesta primopredaje (MPP), pro-

menu sastava balansne grupe sprovodi

operator prenosnog,odnosno operator

distributivnog sistema.

MPP na prenosnoj mreì na

osnovu Pravila o promeni snabdeva~a JP

EMS sprovodi proces promene sastava

balansne grupe

MPP na distributivnoj mreì

na osnovu Pravila o promeni snabde-

va~a operator nadle`nog didstributiv-

nog sistema sprovodi proces promene

sastava balansne grupe dostavqa JP

EMS neophodne informacije (sumarnu

odobrenu snagu svih mesta primopreda-

je, ukupan broj mesta primopredaje i no-

vu sumarnu nominalnu snagu svih proiz-

vodnih jedinica za BOS u ~ijoj balan-

snoj grupi je do{lo do promene)Sli~no prethodnom procesu, ukoli-

ko se vr{i prikqu~ewe novog mesta pri-

mopredaje na prenosnu ili distributiv-

nu mreù, postupak prikqu~ewa, a samim

tim i promenu sastava balansne grupe

vr{i JP EMS ili nadle`ni operator

distributivnog sistema.Iskqu~ewe mesta primopredaje iz

balansne grupe ili raskid ugovora o ba-

lansnoj odgovornosti,moè poremetiti

odnose izme|u u~esnika na trì{tu

elektri~ne energije. Bez obzira na raz-

log, iskqu~ena mesta primopredaje ili

mesta primopredaje iz balansne grupe

~ijoj BOS prestaje da vaì ugovor o ba-

lansnoj odgovornosti, moraju da u roko-

vima predvi|enim pravilima re{e pita-

we balansne odgovornosti.Primer: razlikujemo dva op{ta slu-

~aja:slu~aj 1 – za posmatrano mesto pri-

mopredaje BOS je bio i potpuni snab-

deva~; slu~aj 2 – za posmatrano mesto

primopredaje BOS nije bio potpuni

snabdeva~;mesto primopredaje ima snab-

deva~a elektri~nom energijom. (napome-

na: u~esnik na trì{tu za posmatrana

mesta primopredaje nije uspeo da re{i

pitawe balansne odgovornosti – nije

postao BOS, nije preneo balansnu od-

govornost i nije poptisao Ugovor o

potpunom snabdevawu)U prvom slu~aju, u~esnik na trì{tu,

za posmatrano mesto moè potpisati

Ugovor o potpunom snabdevawu sa re-

zervnim snabdeva~em. Ukoliko nakon is-

teka perioda predvi|enog za rezervno

snabdevawe,u~esnik ~ije je mesto primo-

predaje, ne re{i pitawe balansne odgo-

vornosti, nadle`ni operator preno-

snog ili distributivnog sistema, u za-

visnosti od mesta prikqu~ewa, je u oba-

vezi da obustavi isporuku elektri~ne

energije za to mesto primopredaje.U slu~aju opisanom u ta~ki 2,u~esnik

na trì{tu nema pravo na rezervno

snabdevawe (u Zakonu o energitici ja-

sno je navedeno da pravo na rezervno

snabdevawe imaju samo krajwi kupci koji

su izgubili snabdeva~a). Ukoliko u~e-

snik nije u mogu}nosti da re{i pitawe

balansne odgovornosti u predvi|enim

rokovima, mesto primopredaje postaje

prinudna balansna grupa. U ovom slu~aju

mesto primopredaje ima postoje}i ugo-

vor o snabdevawu odre|enog bloka elek-

tri~ne energije.Me|utim,i pored ovoga

ostvarewe prinudne grupe u celosti

predstavqa odstupawe balansne grupe.Obaveze po pitawu finansijskog porav-

nawa preuzima u~esnik na trì{tu koji

je odgovoran za to mesto primopredaje.Sticawe statusa prinudne balansne

grupe, ne osloba|a u~esnika na trì{tu

obaveze, da u najkra}em roku, re{i pita-

we balansne odgovornosti za posmatra-

na mesta primopredaje.

ODSTUPAWE BALANSNE

GRUPE; PRIHVATQIVO

ODSTUPAWE

Ukoliko balansna grupa ne moè u

realnom vremenu (u okviru obra~unskog

intervala) da usaglasi svoju proizvodwu

i kupovinu elektri~ne energije sa jedne

strane, i potro{wu i prodaju elektri~-

ne energije sa druge strane, balansna

grupa pravi odstupawa.U slu~aju odstupawa regulacione

oblasti,obaveza JP EMS je da kupovinom

i prodajom balansne energije na balan-

snom trì{tu obezbedi neophodni ba-

lans elektroenergetskog sistema Srbi-

je prema ostalom delu interkonekcije.Proces obra~una odstupawa balan-

sne grupe u regulacionoj oblasti JP

EMS se odvija u skladu sa ENTSO-E mo-

delom. Na slici su prikazane uloge u~e-

snika na trì{tu elektri~ne energije u

procesu obra~una.U procesu obra~una odstupawa u na-

{oj regulacionoj oblasti, JP EMS ima

ulogeTSO,MDA,MDR, ISR i Billing Agen-ta

Odstupawe balansne grupe, za svaki

obra~unski interval, se odre|uje na

osnovu ukupne prijavqene pozicije ba-

lansne grupe (UPP), ukupne o~itane po-

14 POVODI

DOPRINOS STRUCI EMS-OVIH IN@EWERA

Balansna odgovornost u regulacionoj Pi{u: Marko Jankovi}, dipl.el.in`.

Dejan Stoj~evski, dipl.el.in`

zicije balansne grupe (UOP) i ukupne

angaòvane balansne energije iz te ba-

lansne grupe (BEN).Ukupna prijavqena pozicija balansne

grupe obuhvata sve prihva}ene i potvr-

|ene blokove prekograni~ne i interne

razmene elektri~ne energije:

Gde je:Ku i Pr – prihva}eni blok interne

razmene elektri~ne energije (kupovina

i prodaja elektri~ne energije na inter-

nom trì{tu Republike Srbije);Uv i Iz – prihva}eni blok preko-

grani~ne razmene elektri~ne energije

(uvoz i izvoz elektri~ne energije u/iz

regulacione oblasti Republike Srbi-

je).Ukupna o~itana pozicija balansne

grupe predstavqa izmerene vrednosti

preuzete i predate elektri~ne energije

na mestima primopredaje:

Gde je:P – ukupna realizovana proizvodwa

balansne grupe;K – ukupni realizovani konzum (po-

tro{wa) balansne grupe.Pored navedenih veli~ina, za prora-

~un odstupawa balansne grupe neophod-

na je informacija o ukupnoj angaòvanoj

balansnoj energiji u toj balansnoj grupi.Ovaj podatak je vaàn zbog ~iwenice da

o~itane vrednosti sa mesta primopre-

daje, pored ostvarenih vrednosti koje

su predvi|ene planom rada,sadrè i po-

datke o angaòvanoj balansnoj energiji.

Gde je:

– ukupna angaòvana sekundarna ba-

lansna energija

SG – predata balansna energija

usled angaòvane sekundarne regulacije

navi{e;SD – preuzeta balansna energija

usled angaòvane sekunadrne regulacije

nanaiè;

– ukupna angaòvana tercijarna ba-

lansna energija;TG – vrednost izdatih naloga za

angaòvawe tercijarne regulacije navi-

{e;TD – vrednost izdatih naloga za

angaòvawe tercijarne regulacije nani-

è.Tus – ukupna angaòvana tercijarna

balansna energije za potrebe obezbe|e-

wa sigurnog rada elektroenergetskog

sistema

Odstupawe balansne grupe, za svaki

obra~unski interval se na osnovu gore

navedenih veli~ina obra~unava prema

formuli:

U ciqu spre~avawa manipulacija na

trì{tu elektri~ne energije, odnosno

spre~avawa pojava velikih odstupawa ba-

lansnih grupa, {to bi moglo da uti~e na

efikasan rad elektroenergetskog si-

stema i prouzrokuje probleme u snabde-

vawe krajwih kupaca elektri~nom ener-

gijom, JP EMS je uveo pojam prihvatqivog

odstupawa balansne grupe.Veli~ina prihvatqivog odstupawe

balansne grupe (POB) se odre|uje na

osnovu sastava balansne grupe. U zavi-

snosti od sastava balansne grupe, BOS

moè biti odgovorna za prijavu planova

proizvodwe,potro{we i blokova razme-

ne elektri~ne energije.Uzimaju}i u obzir navedeno,veli~ina

prihvatqivog odstupawa se odre|uje na

dnevnom nivou, na slede}e na~ine:1. BG ima samo mesta primopre-

daje u smeru povla~ewa energije iz

sistema (potro{wa) – ve}a vrednost

izme|u 1MWh ili 2,5% maksimalne vred-

nosti prijavqene satne potro{we,2. BG ima samo mesta primopre-

daje u smeru predaje energije u si-

stem (proizvodwa) – ve}a vrednost

izme|u 1MWh ili 2% maksimalne vred-

nosti prijavqene satne proizvodwe,3. BG nema mesta primopredaje –

BOS ima ulogu samo za prijavu blo-

kova razmene elektri~ne energije –

veli~ina prihvatqivog odstupawa u

ovom slu~aju je uvek 0.4. Sastav balansne grupe je ta-

kav, da BOS ima vi{e uloga za pri-

javu planova rada– sa slike 5 se moè

zakqu~iti da ukoliko u balansnoj grupi

postoji makar jedno mesto potro{we, u

tom slu~aju preovla|uje kriterijum od-

re|ivawa veli~ine POB iz ta~ke 1. Od-

re|ivawe POB na osnovu kriterijuma

opisanog u ta~ki 2,primewuje se u slu~a-

ju da balansna grupa nema nijedno mesto

preuzimawa energije iz sistema.U slu~a-

jevima u kojima BOS ima vi{e uloga za

prijavu planova rada,kriterijum za odre-

|ivawe POB opisan u ta~ki 3 se nikada

ne primewuje.U postupku obra~una odstupawa ba-

lansne grupe neophodna je svakodnevna

razmena podataka izme|u operatora di-

stributivnog sistema i JP EMS.Opera-

tor distributivnog sistema je u obave-

zi da na dnevnom nivou, za sva mesta pri-

mopredaje elektri~ne energije na di-

stributivnoj mreì, obezbedi i dosta-

vi obra~unske podatke. Obra~unski po-

daci se dostavqaju u ta~no definisanom

formatu, posebno za svaku balansno od-

govornu stranu,i mogu biti izmereni sa

brojila ili odre|eni na osnovu profi-

la potro{we.

POVODI 15

oblasti JP EMS (2. deo)

Sl. 4 Proces obra~una odstupawa balansne grupe - uloge u~esnika

NAKNADA ZA ODSTUPAWE

BALANSNE GRUPE

Finansijsko poravnawe izme|u JP

EMS i balansno odgovornih strana se

vr{i na osnovu predznaka odstupawa ba-

lansne grupe, gde u slu~aju pozitivnog

odstupawa balansne grupe naknadu pla}a

JP EMS, dok je za slu~aj negativnog od-

stupawa fininsijski odgovorna BOS.Na osnovu metodologije definisane

u Pravilima o radu trì{ta elektri~ne

energije,na balansnom trì{tu se odre-

|uje cena po kojoj se vr{i finansijsko

poravnawe izme|u JP EMS i BOS. Cena

poravnawa (CP), za svaki obra~unski in-

terval, odre|uje se kao ponderisana ce-

na aktiviranih ponuda za angaòvawe

tercijarne regulacije, angaòvane se-

kundarne regulacije i ugovorne balan-

sne rezerve.Naknada za odstupawe balansne gru-

pe, za svaki obra~unski interval, se ob-

ra~unava prema formuli:

Gde je:N – naknada za odstupawe balansne

grupe

O – odstupawe balansne grupe

U slu~aju da je odstupawe balansne

grupe ve}e od vrednosti prihvatqivog

odstupawa, uz uvaàvawe predznaka od-

stupawa balansne grupe, naknada se ob-

ra~unava na slede}i na~in:1. U slu~aju pozitivnog odstupawa

balansne grupe:

2. U slu~aju negativnog odstupawa

balansne grupe:

U oba slu~aja:O – odstupawe balansne grupe

POB – prihvatqivo odstupawe ba-

lansne grupe

CP – cena poravnawa

U slu~aju pozitivnog odstupawa,Pra-

vilima o radu trì{ta elektri~ne

energije, vrednost koeficijenta K1 =0.5, dok je u slu~aju negativnog odstupa-

wa vrednost koeficijenta K2 = 1.5.Prilikom obra~una odstupawa ba-

lansne grupe uvaàva se ispad proizvod-

nih jedinica u termoelektranama snage

ve}e od 150MW.U ovom slu~aju prilikom

obra~una odstupawa balansne grupe u

obra~unskom intervalu u kome je do{lo

do ispada i narednom, celokupno nega-

tivno odstupawe }e se tretirati kao

prihvatqivo odstupawe balansne grupe

(vrednost koeficijenta K2 = 0).Finansijsko poravnawe izme|u JP

EMS i balansno odgovornih strana se

vr{i na mese~nom nivou uz obostrano

izdavawe ra~una.Razlog za obostrano iz-

davawe ra~una jeste nemogu}nost neto-

vawa negativnog i pozitivnog odstupa-

wa u okviru obra~unskog perioda. U

skladu sa prethodno navedenim, JP EMS

je odgovoran za izdavawe ra~una za sve

obra~unske intervale u okviru obra~un-

skog perioda u kojima je odstupawe ba-

lansne grupe bilo negativno, dok BOS

istu obavezu ima za obra~unske interva-

le u kojima je odstupawe balansne grupe

pozitivno.

ZAKQUÂK

Uvo|ewe koncepta balansne odgo-

vornosti predstavqa neophodan uslov

za brù integraciju trì{ta elektri~-

ne energije Republike Srbije u regio-

nalno i evropsko trì{te.Samo sa jasno definisanim ulogama,

pravima i obavezama u~esnika na trì-

{tu,kao i potpuno transparentnim pri-

stupom informacijama,moè se o~ekiva-

ti pojava novih u~esnika i stvarawe

zdrave konkurencije u trì{noj oblasti

Republike Srbije. Balansna odgovor-

nost koncipirana na ovakav na~in,razvoj

balansnog trì{ta elektri~ne energi-

je, funkcionalan elektroenergetski si-

stem i sigurno snabdevawe kupaca elek-

tri~nom energijom predstavqaju osnovu

za uspostavaqawe organizovanog dan

unapred trì{ta elektri~ne energije u

Srbiji.U zavisnosti od brzine uskla|ivawa

srpskog zakonodavstva sa propisima

Evropske Unije, promene svesti u~esni-

ka na trì{tu,kao i razvoja informaci-

one infrastrukture, zavisi}e stepen

liberalizacije i razvoja trì{ta u Re-

publici Srbiji, kao i brzina integra-

cije u regionalno, odnosno jedinstveno

evropsko trì{te elektri~ne energije.

16 POVODI

Sl. 5 Uticaj sastava balansne grupe na kriterijum odre|ivawa POB

Sl 6. obra~un odstupawa balansne grupe i naknade za odstupawe balansne grupe

Konferencija UtiliNet 2013, ~ija

tema je bilo upravqawe prelaskom

telekomunikacionih mreà u

energetskim preduze}ima na paketski

na~in prenosa kako bi se olak{ala im-

plementacija Smart Grid koncepta mre-

è, odràna je po~etkom juna u Briselu,a jedan od izlaga~a na tom skupu bio je i

@arko Veli~kovi}, rukovodilac slu-

`be za upravqawe telekomunikacionim

sistemom u JP EMS.- UtiliNet 2013 je jedinstven tip

konferencije na kome su sumirana isku-

stva i budu}i pravci rada i razvoja. Ve-

lika prednost takvog tipa konferenci-

je je multidisciplinarnost u~esnika,stru~waka u oblastima telekomunikaci-

ja, automatike, energetike i softver-

skog inèweringa, tako da su se pro-

blemi koji se javqaju u telekomunikaci-

onim sistemima energetskih kompanija

mogli sagledati sa vi{e strana, - ista-

kao je @arko Veli~kovi} po zavr{etku

konferencije.Konferencija je trajala ~etiri da-

na, a prvi dan je bio posve}en osnovama

primene IP/Ethernet tehnologija u ener-

getskim kompanijama. Raspravqalo se o

konvergenciji IP/Ethernet i energije,mi-

graciji ka IPv6 protokolu i implikaci-

jama na primenu u energetici, IP/Ether-net aplikacijama za energetske kompani-

je, primeni IEC 61850 standarda i IP/Et-hernet-u, kao i o prikazu i simulaciji

modelovawa podataka.

Fokus Konferencije bio je i na pla-

novima za uvo|ewe IP/Ethernet tehnolo-

gija u energetska preduze}a i iskustavi-

ma kompanija koje su po~ele migraciju.Odràna je panel diskusija MigrationPlanning Panel, na kojoj je @arko Veli~-

kovi} izneo vi|ewa JP EMS o tom pita-

wu. Razgovaralo se i o servisima koje

telekomunikacioni sistem treba da

pruì u energetskom okruèwu, a po-

sledwi dan je bio posve}en problemu

sigurnosti podataka uvo|ewem IP/Ether-net tehnologija u prenos.

Konferenciji su prisustvovali

brojni u~esnici iz energetskih kompa-

nija (ESB Networks, REN Group, E.ON,Elektrilevi OU, RTE, EDF, SP Energy Net-works,Tecteo Resa,Alliander,Agder Ener-gi Nett, EDP Distribuicao, Creos, Elia, Eid-siva Energi, Enexis, Emtele, Iberdrola, EPS,Red Electrica de Espana, Stedin, KPN…),kompanija proizvo|a~a opreme (Alcatel-Lucent, Ericsson, Cisco, RAD, RFL Com-munications, Siemens, SATEL, Toshiba In-ternational, ABB Automation, Dr.Neuha-

us…), kao i predstavnici ostalih zain-

tersovanih strana (DNV Kema, ENCS,University of Applied Science of Fribourg,Aachen University,E.ON Energy ResearchCenter, Quanta Technology).

U~esnici su se sloìli o va`nosti

uloge koju ve} sada ima oblast teleko-

munikacija u elektroenergetskom sek-

toru, a koja }e izrazito porasti u na-

rednom periodu implementacijom SmartGrid koncepta. To su posebno naglasili

od u~esnici iz kompanija koje ve} pri-

mewuju taj koncept. Istaknuta je potre-

ba za {to bliòm saradwom organizaci-

onih jedinica koje se bave telekomuni-

kacijama i onih koje su zaduène za kri-

ti~ne servise za{tite i SCADA siste-

ma, kaè Veli~kovi} i dodaje da se JP

EMS moè pohvaliti re{ewima i rezul-

tatima kada je re~ o visokoj raspoloì-

vosti TK sistema i sigurnosti prenosa

podataka na transportnom nivou.Sam poziv i uloga na panel diskusi-

ji predstavqaju afirmaciju i prepozna-

vawe dostignu}a JP EMS u oblasti te-

lekomunikacija u Evropskim okvirima.M. B.

ME\UNARODNA SARADWA 17

Savremena TK infrastruktura

Telekomunikaciona mreà JP EMS sa vi{e od 3600 kilometara opti~kih lin-

kova i 73 ~vori{ta predstavqa infrastrukturnu okosnicu primene najsavreme-

nijih tehnologija u podr{ci prenosu elektri~ne energije, upravqawu, za{titi i

savremenom na~inu poslovawa Preduze}a,isti~e @arko Veli~kovi},rukovodilac

slu`be za upravqawe telekomunikacionim sistemom u JP EMS.

@arko Veli~kovi} na skupu u glavnom gradu Belgije

ME\UNARODNA KONFERENCIJA U BRISELU

Budu}nost telekomunikacija u elektroenergetskim preduze}imaU Evropi prepoznaju dostignu}a JP EMS u oblasti telekomunikacija

Nik Vinser, generalni direk-

tor Nacionalne mreè iz Uje-

diwenog Kraqevstva (NationalGrid) i Pjer Bornar, zamenik gene-

ralnog direktora RTE iz Francuske,izabrani su za predsednika, odnosno

predsedavaju}eg ENTSO-E na sastanku

Godi{we skup{tine u @enevi krajem

juna.Predstavqaju}i viziju koju plani-

ra da ostvari u svom mandatu, Vinser

je istakao potrebu za jasnom i sta-

bilnom energetskom politikom u EU

za period do 2030. godine, usposta-

vqawe atraktivnog okvira za finan-

sirawe i efikasno izdavawe dozvola

u oblasti prenosa elektri~ne ener-

gije. Napredak u tim oblastima je

preduslov da se ostvare ciqevi EU

kada je re~ o sigurnosti snabdevawa,konkurentnom trì{tu, povoqnom

snabdevawu energijom svih potro{a~a

i prelasku na privredu sa niskom emi-

sijom ugqenika.Vinser i Bornar su govorili o za-

jedni~koj viziji organizacije, navode}i

da se „ENTSO-E razvija na ~vrstim te-

meqima u vidu sna`nih procesa i uspe-

{nih rezultata koji su nastajali tokom

prve ~etiri godine“. Novi tim je ista-

kao potrebu da se, uporedo sa nastav-

kom izrade Pravila o radu mreè i De-

setogodi{wih planova razvoja mreè i

prognoza adekvatnosti sistema, obez-

bedi jo{ ja~a saradwa ~lanova i zainte-

resovanih strana.Vinser je naveo do sada nezabele-

ènu promenu koja se odvija u ener-

getskom sektoru: „Struktura energe-

tike u ~itavoj Evropi se suo~ava sa

promenama koje nikad ranije nisu vi-

|ene, a ENTSO-E i wegov 41 ~lan iz 34dràve jo{ vi{e }e se usredsrediti da

svetlo,na bezbedan i efikasan na~in,idaqe ostane upaqeno“.

Isti~u}i zasluge svog prethodni-

ka Danijela Dobenija, Vinser je re-

kao da je „Danijel bio izvanredan li-

der, kako ENTSO-E, tako i organiza-

cija koje su prethodile nastanku

ENTSO-E-a. Ja i svi na{i ~lanovi li~-

no mu se zahvaqujemo za sav teàk rad

koji su on i wegov tim obavili, a po-

sebno za wegovu li~nu posve}enost

Evropi i evropskoj zajednici Opera-

tera prenosih sistema“.Potom je Dobeni ~estitao Vinseru

i Bornaru na imenovawu i istakao: „Ve-

liki uspeh politike u oblasti obno-

vqivih izvora energije, nepostojawe

odgovaraju}ih cena za CO2, i nepovo-

qan ekonomski trend u Evropi doveli

su pravac energetske politike u Evro-

pi na kriti~nu raskrsnicu. Operatori

prenosnih sistema i ENTSO-E ,zajedno

sa Evropskom komisijom i ACER-om su

centralno mesto koje bi trebalo da

pomogne da se utvrdi pravi smer“.„Od 2009. godine, kada je po~eo sa

radom, ENTSO-E je imao vode}u ulogu u

izradi predloga ~iji je ciq da se osi-

gura ostvarewe dugoro~ne sigurnosti u

snabdevawu elektri~nom energijom,unapre|ewe integracija velikih koli-

~ina elektri~ne energije iz obnovqi-

vih izvora i izrada planova za pane-

vropsko trì{te elektri~ne energije.Posebno sam zahvalan zaposlenima u

ENTSO-E, Odboru, na{im ~lanovima, i

naro~ito, svim stru~wacima koji rade

kod operatera prenosnih sistema koji

su posvetili svoje vreme i uloìli

trud kako bi u roku dali kvalititne

rezultate“, poru~io je Dobeni i dodao

da je uveren da }e Nik Vinser odli~no

voditi ENTSO-E.Pored izbora Vinsera i Bornara,

izabrani su novi zamenik predsednika

i zamenik predsedavaju}eg Odbora. Po-

puwene su i pozicije presedavaju}ih

komiteta i LRG, kao i deset mesta u

Odboru, ~ime se obezbe|uje izbalansi-

rana zastupqenost regionalnih trì-

{ta elektri~ne energije. Jedan od novo-

izabranih ~lanova Odbora je i Milo{

Mladenovi},korporativni direktor za

me|unarodne i regulatorne odnose JP

EMS.R. E.

18 ME\UNARODNA SARADWA

EVROPSKA ASOCIJACIJA TSO

Novi predsednik ENTSO-EJedan od novoizabranih ~lanova Odbora ENTSO-E je Milo{ Mladeno-

vi} iz JP EMS

E.ON zatvara elektranu

u Slova~koj

Energetski gigant E.ON saop{tio

je da }e krajem ove godine zatvoriti

svoju novu kombinovanu gasno-parnu

elektranu (CCGT) Malènice u Slo-

va~koj, zbog niskih cena elektri~ne

energije i dozvola za emisije CO2.Osim toga, kako je saop{teno iz kom-

panije, investirawe u termoelektra-

ne na prirodni gas u Evropi postaje

neekonomi~no zbog visokih subven-

cija za obnovqive izvore energije

(OIE), koje su uz postoje}e efekte

recesije u Evropi, vodile kolapsu EU

{eme trgovawa emisionim dozvolama

(ETS). E.ON je po~etkom ove godine

najavio restruktuirawe svojih kon-

vencionalnih elektrana putem smawe-

wa tro{kova proizvodwe i uve}awa

efikasnosti. Kompanija tako|e razma-

tra opciju zatvarawa jednog broja

proizvodnih kapaciteta u Evropi.CCGT Malènice, kapaciteta 430MW, otvorena je u januaru 2011, da bi

u protekle dve i po godine radila

svega 5.600 sati, umesto kako je plani-

rano do 5.000 sati godi{we.

Federacija traì re{ewa

Bugarska federacija industrij-

skih potro{a~a energije (BFIEC) za-

traìla je hitno formulisawe “hodo-

grama” sa dugoro~nim postojanim re-

{ewima energetskih problema, u skla-

du sa preporukama Evropske komisije

i Svetske banke vezanim za reformu

tog sektora privrede. U pismu bugar-

skom energetskom regulatornom telu

DKEVR, Federacija navodi da su pro-

mene modela formirawa cena elek-

tri~ne energije, koje startuju 1. avgu-

sta, kratkoro~no re{ewe.

Pro{irewe

Severnog toka

Prakti~no svi deoni~ari u pro-

jektu rusko-nema~kog gasovoda Sever-

ni tok zalaù se za wegovo daqe pro-

{irewe i èle da u tome u~estvuju,

objavio je jedan od ~elnika ruskog Ga-

zproma. To je razlog za{to je broj

partnera u projektu pro{irewa gaso-

voda veliki, pa za ukqu~ivawe francu-

skog gasnoenergetskog kolosa GdF

SUEZ nisu odre|eni nikakvi rokovi,

ve} sve zavisi od raspoloìvih do-

datnih koli~ina gasa. îm se potpi{u

potrebni ugovori, moè se pristupi-

ti i pripremi pro{irewa gasovoda.

Predsednik Francuske

protiv {kriqaca

„U Francuskoj ne}e biti dozvoqe-

na proizvodwa prirodnog gasa hidra-

uli~kim drobqewem {kriqaca dok sam

ja predsednik”, izjavio je sredinom ju-

la {ef francuske dràve Fransoa

Oland. Francuska vlada je uvela mora-

torijum na eksploataciju gasnih

{kriqaca u 2011. godini, a tamo{wi

nacionalni energetski gigant Total,

koji je imao licencu za istraìvawe

na jugu zemqe, najavio àlbu proitiv

te odluke.

Pad profitabilnosti

termoelektrana

na ugaq i gas

Vlasnici nema~kih termoelektrana

na ugaq i gas upozoravaju na alarmantni

pad profitabilnosti u tom sektoru

usled prelaska na zelenu energiju i na-

javquju zatvarawe desetina pogona. Od

oko 90.000 MW kapaciteta u konvenci-

onalnim elektranama u Nema~koj, do 20

odsto bi moglo biti zatvoreno, obja-

vio je 16. jula Süddeutsche Zeitung i do-

dao da je do sada Federalna mre`na

agencija primila 15 zahteva za zatvara-

we elektrana. E.ON, najve}a energetska

kompanija u Nema~koj, odlu~ila je da za-

tvori 11 elektrana u Evropi do 2015.

Sli~ne planove ima i najbliì konku-

rent RWE.

Usporena ulagawa

u vetroparkove na

otvorenom moru

Ulagawa u nove vetroparkove na

otvorenom moru u Evropi usporeno je,

pa }e do kraja godine biti finansi-

ran samo jo{ jedan of{or projekat,

rekao je direktor politike u Evrop-

skom udruèwe energije vetra

(EWEA) Xastin Vilks. On je dodao da

je u proteklih {est meseci otvoreno

277 vetro-turbina ukupnog kapacite-

ta 1.045 MW, koji su u celini poveza-

ni na evropski prenosni sistem. Ilu-

stracije radi, 1 MW energije moè

da zadovoqi jedno~asovne potrebe

elektri~ne energije u oko 1.000 do-

mova. Ukupan of{or eolski kapacitet

u Evropi sada iznosi 6.040 MW, ras-

pore|enih u 58 vetroparkova u 10 ze-

maqa, prema 4.336 MW u 2012, pokazu-

ju podaci EWEA.

Rumunske vetroelektrane

U Rumuniji u ovom trenutku rade

ili su u zavr{noj fazi testirawa 42

vetroelektrane u koje je ukupno inve-

stirano 3,3 milijarde evra. Wihovi

ukupni kapaciteti iznose 2.000 MW,

{to odgovara snazi tri reaktora u NE

êrnavoda.

ME\UNARODNA PANORAMA 19

Raspodela prekograni~nih prenosnih kapaciteta na granicama

regulacione oblasti Republike Srbije za avgust 2013. godine

Zajedni~ke mese~ne aukcije na granici Srbija – Ma|arska:

Zajedni~ke mese~ne aukcije za mesec avgust 2013. godine su odràne 09. jula 2013. godine. Ukupno 21 kompanija je u~e-

stvovala na avgustovskim aukcijama i zabeleèno je zagu{ewe u oba smera.Na smeru Ma|arska - Srbija je postojao jedan rezervacioni potperiod od 12.08. do 16.08. gde je raspoloìvi kapa-

citet za dodelu redukovan na 0 MW, dok su u drugom smeru postojala dva potperioda: od 05.08. do 07.08. raspoloìvi

kapacitet za dodelu je redukovan na 104 MW, a u periodu od 12.08. do 16.08. raspoloìvi kapacitet za dodelu je redu-

kovan na 0 MW.Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici za avgust 2013. godine, prikazani su u tabe-

li i na grafiku:

Detaqne informacije o rezultatima mese~nih zajedni~kih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm

20 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Aukcije za dodelu 50% raspoloìvog prenosnog kapaciteta:

12. jula 2013. godine JP EMS je organizovao dodelu 50% raspoloìvog prenosnog kapaciteta za mesec avgust 2013.godine.

Ukupan broj kompanija koje su u~estvovale na avgustovskim mese~nim aukcijama je bio 19.Na svim granicama i smerovima ukupni zahtevani kapacitet je bio ve}i od ponu|enog.Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50% raspoloìvog prenosnog kapaciteta za avgust 2013. godine su prikaza-

ni u tabeli i na grafiku:

Detaqne informacije o rezultatima mese~nih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm

Dnevne aukcije na granici Srbija - Rumunija:

Rezultati dnevnih aukcija na granici Srbija – Rumunija su objavqeni na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/dnevne_rezultati_inf-joint_RO.htm.

Nikola To{i}, dipl.in`.el. - master

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 21

Savet Agencije za energetiku

odobrio je na sednici odrà-

noj 16. jula nove cene elektri~-

ne energije za javno snabdevawe, po-

{to je privredno dru{tvo EPS Snab-

devawe ispunilo zahteve Agencije i

umawilo tro{kove koji nisu mogli

biti prihva}eni.Cene elektri~ne energije za doma-

}instva pove}avaju se u proseku za

10.9 posto. Prose~no pove}awe cena

za sve kupce je 11,3 procenta.Savet je na istoj sednici odo-

brio i nove cene kori{}ewa sistema

za distribuciju elektri~ne energije

privrednim dru{tvima Elektrovojvo-

dina Novi Sad, Elektrodistribucija

Beograd, Elektrosrbija Kraqevo, Jugo-

istok Ni{ i Centar Kragujevac. Di-

stributivna privredna dru{tava su

prethodno pored drugih tro{kova

smawila predloène gubitke elek-

tri~ne energije u mreàma.Sredstva dobijena racionaliza-

cijom tro{kova trebalo bi da budu

usmerena na modernizaciju i razvoj

sistema, kako bi se pove}avala sigur-

nost i kvalitet snabdevawa elek-

tri~nom energijom. Nove cene se pri-

mewuju od prvog avgusta.Istovremeno, Savet je posebnim

Zakqu~kom, u ciqu daqe racionaliza-

cije, zatraìo od privrednih dru{ta-

va za distribuciju elektri~ne ener-

gije da u zadatim rokovima, a pre kra-

ja 2013. godine, dostave Agenciji na

saglasnost inovirane desetogodi{we

planove razvoja, planove, mere i dina-

miku smawewa gubitaka energije u di-

stributivnim mreàma za period od

najmawe pet godina, kao i analizu

broja zaposlenih i mogu}nosti raci-

onalizacije.Distributivna preduze}a su po-

zvana da urade uporednu analizu tro-

{kova lokalnih naknada, taksi, dopri-

nosa i sli~nih tro{kova i predloè

izmenu propisa kojima bi se obezbe-

dilo wihovo ujedna~avawe na nivou

Republike, zatim da obezbede da se

tro{kovi platnog prometa pri pla}a-

wu ra~una kupaca elektri~ne energije

koji imaju pravo na javno snabdevawe

{to pre re{e na jedinstven na~in, ko-

jim }e se obezbediti nediskrimina-

cija i ravnopravnost kupaca, kao i da

donesu program mera za obezbe|ewe

nediskriminatornog pona{awa, koji

je predvi|en Zakonom o energetici.Agencija je preporu~ila da se, u

ciqu poboq{awa procesa planirawa

i pra}ewa realizacije, razmotri do-

no{ewe i trogodi{wih planova odr-

àvawa, koji bi se aktuelizovali sva-

ke godine.PD EPS snabdevawe i pet distri-

butera su pozvani da zajedni~ki pri-

preme plan preno{ewa poslova koji

su vezani za javno snabdevawe iz PD

za distribuciju u PD EPS Snabdeva-

we, kao i da obaveste Agenciju na ko-

ji }e na~in obezbediti vo|ewe zaseb-

nih ra~una za svaku od energetskih

delatnosti i drugih, neenergetskih

delatnosti.Izvor: AERS

22 AKTUELNOSTI

AGENCIJA ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE

Nove cene elektri~ne energije

Savet AERS uputio vi{e zahteva vezanih za daqu racionalizaciju tro-

{kova, poboq{awe planirawa i poslovawa, dinamiku smawewa gubitaka

u mreàma i obezbe|ewe uslova za funkcionisawe trì{ta

Podizawe nivoa energetske efi-

kasnosti i iskori{}ewe obno-

vqivih izvora energije predsta-

vqaju strate{ke ciqeve Vlade, i ujedno

uslov da bi se moglo govoriti o “zele-

noj ekonomiji” u Srbiji,rekla je sredi-

nom jula Prof. dr Zorana Mihajlo-

vi}, Ministar energetike, razvoja i za-

{tite ìvotne sredine otvaraju}i

konferenciju magazina “Bizlife” na temu

“zelene ekonomije”.“Zadatak dràve u oblasti ener-

getike je da obezbedi dovoqne koli-

~ine energije po odrìvim cenama,{to nije lako posti}i jer su za sta-

novni{tvo cene ~esto previsoke, a za

investitore preniske”, rekla je Mi-

hajlovi}. Ona je naglasila da ostvare-

we tog ciqa, pored izgradwe velikih

infrastrukturnih objekata, podrazu-

meva i ve}e kori{}ewe potencijala

obnovqivih izvora energije, kao od-

lu~uju}em faktoru u podizawu ener-

getske bezbednosti dràve.S tim u vezi, ona je podsetila da

je resorno Ministarstvo u prethod-

nih godinu dana usvojilo niz propisa

kojima se ure|uju pitawa u vezi sa ula-

gawem u obnovqive izvore energije,ukqu~uju}i izmene Zakona o energeti-

ci, Nacionalni akcioni plan za obno-

vqive izvore energije, kao i ~etiri

uredbe koje detaqno ure|uju uslove

za ulagawe u tu oblast.

Mihajlovi} je napomenula da je

prilikom dono{ewa paketa mera za

investitore bilo puno pritisaka,jer je interes investitora da {to

pre uloì novac i pove}a obrt kapi-

tala, a interes dràve da dobije od-

re|enu koli~inu energije, nove inve-

sticije i otvarawe novih radnih me-

sta. Kao primer, ona je navela da su

ranije ulaga~i, za dobijawe energet-

ske dozvole, davali izjave banaka, a

danas moraju da priloè bankarsku

garanciju u iznosu od dva odsto

vrednosti ulagawa. Mihajlovi} je do-

dala i da modelima ugovora koje in-

vestitori u obnovqive izvore ener-

gije zakqu~uju sa javnim snabdeva~em

verovatno niko ne}e biti do kraja

zadovoqan, ali da s druge strane, ti

modeli mo`da ~ak predstavqaju ko-

rak daqe u odnosu na one koji posto-

je u dràvama Evropske unije.Ministarka se osvrnula i na pri-

govore koje u javnosti iznose inve-

stitori nezadovoqni time {to nisu

dobili mogu}nost da budu povla{}e-

ni proizvo|a~i energije, naro~ito u

segmentu solarne energije. “Ne smemo

zaboraviti da Srbija ima kvote i da

nismo dovoqno bogati da moèmo

svima da omogu}imo status povla{}e-

nog proizvo|a~a elektri~ne ili to-

plotne energije. Zbog toga se de{ava

se da neki investitori ne ispune sve

kriterijume, dok u nekim slu~ajevima

imamo ispuwene uslove, ali je kvota

ve} podeqena”, objasnila je ona.Ministarka je najavila i da }e

uskoro biti potpisani ugovori sa

investitorima koji su izabrani na

javnom pozivu za izgradwu 317 malih

hidroelektrana. Prvi ugovori bi}e

potpisani u op{tini Ivawica, jer je

to op{tina na kojoj }e biti gra|eno

najvi{e objekata. “Neko }e mo`da re-

}i da 300 elektrana nije mnogo, ali

to ulagawe }e otvoriti oko 1.000radnih mesta i omogu}iti angaòva-

we doma}ih malih i sredwih preduze-

}a u izgradwi ovih objekata”, rekla je

Mihajlovi} i podsetila da }e se naj-

ve}i deo elektrana graditi u nedo-

voqno razvijenim op{tinama. Tako|e,za dva do tri meseca trebalo bi da

bude raspisan jo{ jedan javni poziv za

izgradwu mini- hidroelektrana.Paralelno sa ve}im iskori{}ewem

obnovqivih izvorima, Ministarstvo

}e raditi i na podizawu energetske

efikasnosti. Prema re~ima ministra,nakon usvajawa Zakona o energetskoj

efikasnosti u aprilu, u toku su pri-

preme podzakonskih akata, a od 1. janu-

ara slede}e godine po~e}e da funk-

cioni{e i Fond za energetsku efika-

snost.

Izvor: MERZ

AKTUELNOSTI 23

KONFERENCIJA MAGAZINA “BIZLIFE”

Iskori{}ewe obnovqivih izvora energije

i energetska efikasnost - strate{ki ciqevi Vlade

Usklopu sportske kom-

ponente UNICEF pro-

grama „[kola bez nasi-

qa“ krajem juna u sportskom

centru Fudbalskog saveza

Srbije u Staroj Pazovi, odr-

àn je Fair Play turnir u ma-

lom fudbalu na kome je u~e-

stvovalo 12 ekipa korpora-

tivnih partnera za podr{ku

ovom programu, koji se tre-

nutno sprovodi u 241 osnov-

noj i 9 sredwih {kola u 80

mesta u Srbiji. Turnir je

otvorio \or|e Radinovi},

predsednik Op{tine Stara

Pazova. Pored ekipa Op{ti-

ne Stara Pazova (suorganiza-

tora turnira), Prirodno ma-

temati~kog fakulteta iz No-

vog Sada, Energoprojekt - ni-

skogradwa, Energoprojekt -

oprema, Coca-Cola HBC Sr-

bija, Delta Generali osigura-

we, Klanica i prerada 808,

Mil{ped, Metal proizvod

plus i Alpha Bank, Eurobank

EFG, u tu aktivnost ukqu~io

se i ove godine Sindikat

EMS sa svojom ekipom: Mi-

roslav Vukas - koordina-

tor, Vladimir Prvanovi}

– selektor i igra~ i igra~i:

Milo{ Milakovi}, Ivan

Milankovi}, Slobodan

Milo{evi}, Zoran Kreso-

ja, Qubi{a Glavini},

Ivan Pavlovi} i Jovica

Vidakovi} (golman), a podr-

{ku ekipi SEMS-a savetima

je dao i iskusni Dragan

Milojevi}. Na{a ekipa je za-

vr{ila u~e{}e sa dva poraza,

a pobednik turnira je ekipa

Delta Generali osigurawe.

U~esnici na ovom turniru su,

pored sportskog duha, poka-

zali i visoko razvijen ose}aj

dru{tvene odgovornosti, jer

}e sredstva prikupqena od

kotizacija biti iskori{}e-

na za unapre|ewe programa

„[kola bez nasiqa“.

R. E.

24 SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Usklopu programa Sindi-

kata EMS „Antistres vi-

kend“, ve} tre}u godinu

uzastopno ~lanovi SEMS Elek-

troistok Izgradwa u~estvuju na

Drinskoj regati. Ovogodi{wi

jubilarni 20. doga|aj na reci

Drini, odràn sredinom jula,privukao je nekoliko desetina

hiqada posetilaca iz zemqe i

inostranstva,me|u kojima je bi-

la i dvadesetpeto~lana posada

Elektroistoka.Krajem 19.i po~etkom 20.ve-

ka rekom Drinom suvereno su

vladali splavari, koji su svako-

dnevno savladavali talase }u-

dqive reke Drine. U poku{aju

da od zaborava otrgne barem

deo ovog vremena,Sportsko-tu-

risti~ki centar „Bajina Ba-

{ta“ svake godine organizuje

„Drinsku regatu“, manifesta-

ciju turisti~ko–rekreativnog

karaktera, koja brojnim eduka-

tivnim i sportsko–rekreativ-

nim aktivnostima promovi{e

ideju o aktivnom odmoru u zdra-

vom okruèwu.

Osim takmi~arske i revi-

jalne regate, organizovani su i

sajam suvenira, doma}e radino-

sti, meda i rakija na gradskom

trgu,pliva~ki maraton i vodeni

triatlon na jezeru Peru}ac,takmi~ewe u pripremawu ribqe

~orbe na reci Vrelo, boks me~,skokovi sa mosta i jedan od naj-

ve}ih rok festivala na ovim

prostorima „Most fest“ na iz-

leti{tu Ra~a,sa poznatim izvo-

|a~ima iz regiona (Bjesovi, To-

ni Cetinski, Plavi orkestar,Hladno pivo i drugi).

Rade}i na rekonstrukciji

TS 220/35 kV Bajina Ba{ta,rad-

nici Izgradwe stekli su puno

prijateqa me|u me{tanima, koji

su i ovom prilikom potvrdili

svoje gostoprimstvo, a sklo-

pqena su i nova poznanstva.Do-

bro raspoloèwe na revijal-

nom spustu i rok festivalu ga-

rantuje da }e slede}e godine

jo{ ve}i broj ~lanova Sindika-

ta EMS u~estvovati na ovoj ma-

nifestaciji.V.Smili}

SEMS U HUMANITARNOJ AKCIJI

UNICEF fer-plej turnir

„Mali fudbal – velika {kola“

[kola

bez nasiqaUNICEF je De~iji fond

Ujediwenih nacija, vode}a

svetska organizacija koja

brine o deci, wihovim pra-

vima i potrebama.Ciq pro-

grama „[kola bez nasiqa“ jestvarawe bezbedne i pod-

sticajne sredine za u~ewe,rad i razvoj. U sklopu tog

programa nasiqe je defini-

sano kao svaki oblik pona-

{awa ~iji je ciq namerno

nano{ewe psihi~kog ili

fizi~kog bola drugome.

SEMS „ANTISTRES VIKEND“

Drinska regata

U~esnici humanitarnnog turnira u Staroj Pazovi

Na poziv Zvezdana Fi}ovi}a,predsednika Sindikata EMS

pogon Obili}, 31. sednica Iz-

vr{nog odbora Sindikata EMS odr-

àna je 5. jula u TS Vala~, sme{tenoj u

severnom delu Kosovske Mitrovice.Sindikalce je pozdravio Boìdar

Kova~evi}, direktor Pogona Obi-

li}. On se zahvalio na podr{ci svih

~lanova Sindikata EMS zaposlenima

u TS Vala~, rekav{i da ovaj sindikal-

ni skup ima simboli~no zna~ewe za se-

verni deo KiM. Pored nekoliko tema

iz radno-pravnih odnosa razmatranih

na 31. sednici IO SEMS, sindikalni

aktivisti su posebnu pa`wu posveti-

li najavqenom aneksirawu Kolektiv-

nog ugovora za JP EMS. Oni su jedno-

glasno dali punu podr{ku Pregovara~-

kom timu Sindikata EMS da na tri-

partitnim pregovorima za Kolektivni

ugovor o izmenama i dopunama Kolek-

tivnog ugovora za Javno preduze}e

„Elektromreà Srbije“ prolongiraju

aneksirawe 59. ~lana, odnosno dali su

predlog da se odloì re{avawe pita-

wa eventualnog tehnolo{kog ili or-

ganizacionog vi{ka zaposlenih, do za-

vr{etka izrade sistematizacije i dru-

gih normativnih akata, stru~nih ana-

liza i elaborata koji }e identifiko-

vati konkretne poslove i odrediti

broj izvr{ilaca za kojima vi{e ne po-

stoji potreba (ne moè se zaposlenom

otkazati ugovor o radu kao tehnolo-

{kom vi{ku do zakqu~ivawa pomenutog

aneksa). Program re{avawa vi{ka zapo-

slenih, koji po Zakonu o radu donosi

Poslodavac, pored navedenih razloga

prestanka potrebe za radom zaposle-

nih i kriterijuma za utvr|ivawe vi{ka

zaposlenih mora da sadrì i mere za

re{avawe socijalno-ekonomskog polo-

àja vi{ka zaposlenih, kao {to su pre-

me{taj na druge poslove, prekvalifi-

kacija ili dokvalifikacija, rad sa ne-

punim radnim vremenom, rad kod dru-

gog poslodavca, samozapo{qavawe i

tek na kraju otkaz, uz prethodno is-

pla}enu otpremninu i ostvarivawe

prava na penzijsko i invalidsko osi-

gurawe, zdravstvenu za{titu i nov~anu

naknadu, u skladu sa propisima o zapo-

{qavawu. Po aktuelnom Zakonu o radu

Poslodavac je duàn da i pre dono{e-

wa programa re{avawa vi{ka zaposle-

nih, u saradwi sa Sindikatom i repu-

bli~kom organizacijom nadle`nom za

zapo{qavawe, preduzme odgovaraju}e

mere za novo zapo{qavawe vi{ka zapo-

slenih. U~esnici ovog skupa u Zve~anu

posetili su zadu`binu Svetog kraqa

Milutina, manastir Bawska sa crkvom

posve}enom Svetom Arhi|akonu Ste-

fanu, koji ove godine proslavqa 700godina postojawa.

R. E.

SINDIKALNE AKTIVNOSTI 25

Za odmarawe od stresnog posla i

obnavqawe fizi~kih i psihi~kih

snaga najefikasniji je aktivan od-

mor.Prema Ugovoru o poslovnoj saradwi

Sindikata EMS i Privrednog dru{tva

za organizaciju odmora i rekreaciju rad-

nika i ugostiteqstvo i turizam „EP-

STURS“ d.o.o. Beograd, redovna „pro-

le}na“ prevencija radne invalidnosti za

60 zaposlenih realizovana je posledwe

nedeqe juna u Budvi.Rekreativci su bili

sme{teni u dvokrevetnim i trokrevet-

nim sobama hotela „PARK“ i apartmani-

ma vila „Park“, na bazi polupansiona

({vedski sto). Lepo vreme i toplo more

omogu}ili su osam dana kupawa, sun~awa,{etwi morskom obalom i uskim ulicama i

pjacetama Starog grada do zidina Cita-

dele. Organizovana su dva fakultativna

izleta (Dubrovnik i Ostrog) i sve~ana

zavr{na ve~era uz muziku,u ba{ti hotela.Vo|e puta su bili Jasmina Miqani}-Guzina i Sa{a \or|evi}.

R. E.

PREVENCIJA RADNE INVALIDNOSTI

Rekreacija u Crnoj Gori

POÊTKOM JULA U TS VALA^

Trideset prva sednica IO SEMS

^lanovi IO SEMS na TS Vala~

Zbog naglog porasta bro-

ja starije populacije i

duìne ìvota, posled-

wih godina se pove}ava inte-

res za razli~ite biolo{ke i

hormonske promene u organi-

zmu koje nastaju sa procesom

starewa. Verovatno ne posto-

ji mu{karac koji ne zna bar ne-

{to o ènskoj menopauzi ili

koji sa kolegama i prijateqima

nije pri~ao o tome.Koliko mu-

{karaca zna {ta je to andropa-

uza, da li prihvataju da takvo

stawe postoji i da li se mire

sa ~iwenicom da se „mu{ka me-

nopauza“ de{ava i wima?Mu{ka i ènska menopauza

su dosta sli~ne,osim {to se o

ènskoj mnogo vi{e pri~a, dok

se o mu{koj dugo vremena nije

ni razmi{qalo, verovatno

zbog uverewa da ona ni ne po-

stoji, da su to izmislile fe-

ministkiwe, verovatno zbog

uverewa da wome mu{karci gu-

be na svojoj mu{kosti.Andropauza („andros“ – mu-

{karac i „pausis“ – kraj) nije

kriza sredwih godina, ve} kli-

ni~ki sindrom koji obuhvata

mnogobrojne klini~ke manife-

stacije i hormonske promene,pri kojima dolazi do smawewa

lu~ewa mu{kih polnih hormona

– androgena.U wu ulazi 30 – 40posto svih mu{karaca izme|u

45. i 55. godine ìvota, a prvi

znaci po~iwu da se javqaju na-

kon tridesete godine. Pad ni-

voa testosterona u krvi je po-

stepen {to dozvoqava, u najve-

}em broju slu~ajeva, odràvawe

reproduktivne funkcije. To je

fenomen koji je uglavnom vezan

za starosnu dob, genetsku pre-

dispoziciju, ali i neadekvatan

stil ìvota (pu{ewe,uoptreba

alkohola i droga, neadekvatna

ishrana, fizi~ka neaktivnost),kao i sve prisutniji stres.An-

dropauza naglo nastaje i spo-

ro se razvija. To je, ma koliko

neki mu{karci to osporavali,stvarnost koju ne treba pot-

cewivati.Kriza sredwih godina se ja-

vqa ranije,izme|u 35.i 45.godi-

ne ìvota, a koren iste treba

traìti u sferi emocija. Na

wen nastanak,iako paradoksal-

no zvu~i, mogu da uti~u odnosi

u detiwstvu,vaspitawe,pa i re-

zultati u profesionalnom ì-

votu.êsto je pokrene neki od-

re|eni doga|aj,kao {to je odva-

jawe od dece, smrt roditeqa,bolest bliskih osoba, jak

stres i briga za egzistenciju,aneretko se javqa nakon perio-

da, naj~e{}e, profesionalnog

uspeha. Kod mu{karaca koji u|u

u krizu sredwih godina ~esto

postoji poja~an libido, sklo-

nost ka promiskuitetu, a ~esti

seksulani odnosi za wih pred-

stavqaju sredstvo koje im poma-

è da pobegnu od stvarnih

problema.êsto ovaj period moè da

bude stresan po partnerski

odnos. Zbog pada nivoa testo-

sterona, neki mu{karci u ovom

periodu postaju qubazniji,ose}ajniji, ne`niji i senzual-

niji, pa odnos sa partnerkom

postaje znatno kvalitetniji i

dubqi. Neki, pak, ne mogu da se

pomire sa nastalom situaci-

jom, povla~e se u sebe, odbijaju

razgovor i vremenom upadaju u

depresiju, te je neretko po-

trebna i psiholo{ka potpora.Ukoliko posle 50. godine

ìvota primetite neke od na-

vedenih simptoma i smetwi,korisno bi bilo da o tome po-

razgovarate sa svojim partne-

rom, ro|akom, prijateqem ili

sa svojim izabranim lekarom i

posetite urologa/androloga,pa ~ak i psihijatra. Potrebno

je promeniti na~in i stil ì-

vota. Hranite se zdravo i iz-

begavajte jako za~iwena, masna

i te{ka jela, unositi potreb-

ne dnevne doze vitamina i mi-

nerala, ograni~iti unos alko-

hola, ostaviti pu{ewe, redov-

no ve`bajte i probajte da kon-

troli{ete stresne situacije.Po javqawu urologu i di-

jagnostikovawa smawenih

vrednosti testosterona u kr-

vi pristupa se uvo|ewu medi-

kamentozne terapije. Ona se

sastoji u hormonskoj nadokna-

di – supstituciji testostero-

na u obliku intramuskularnih

iwekcija jednom mese~no ili u

vidu depo preparata jednom u

tri meseca. Kontraindikacije

za supstitucionu terapiju su

benigno uve}awe prostate,karcinom prostate,stawa ote-

ànog mokrewa i visoke vred-

nosti holesterola. Ovom vr-

stom terapije uveliko se po-

boq{avaju fizi~ke i mentalne

sposobnosti mu{karaca i tako

pozitivno uti~e na kvalitet

ìvota u sredwoj i starijoj

ìvotnoj dobi.Na kraju treba re}i da raz-

loga za strah i paniku nema.Treba se blagovremeno infor-

misati i pripremiti za dola-

zak „tre}eg doba“ i shvatiti

da andropauza predstavqa deo

normalnog procesa starewa i

da je neizbe`na pojava.

Dr Aleksandra Karapanxi}

(lekar op{te prakse

u ambulanti „EMS“)

26 EMS-OVA AMBULANTA

Sindrom niskog testosterona

U otkrivawu tzv. Sindroma niskog testosterona, klini~-

kog stawa koji bi, mo`da, vi{e nau~no definisao andropauzu,~esto se koristi upitnik sastavqen od 15 pitawa. Svaki mu-

{karac koji da potvrdan odgovor na 5 ili vi{e pitawa vero-

vatno ima simptome andropauze i poèqno bi bilo da poseti

lekara.1. Da li ste stariji od 50 godina?2. Da li imate smawenu seksualnu èqu (libido)?3. Da li imate te{ko}a sa postizawem erekcije?4. Da li ose}ate gubitak mi{i}ne snage i izdr`qivosti?5. Da li se ose}ate iscrpqeno, umorno i bez energije?6. Da li ste primetili da mawe uìvate u ìvotu?7. Da li ste ~esto tu`ni, zabrinuti i lo{eg raspoloèwa?8. Da li ste ~esto lako planete i ose}ate li nervozu?9. Da li imate napade znojewa ili ose}aja vru}ine?10. Da li ste primetili smawewe visine tela?11. Da li imate bolove u mi{i}ima i zglobovima?12. Da li vam nedostaje odmor neposredno posle ru~ka?13. Da li uve~e te{ko zaspite ili se umorni rano budite?14. Da li se bavite sportom istim intenzitetom kao i rani-

je?15. Da li ose}ate da ne izvr{avate lako radne zadatke?

Simptomi andropauze

• Pad libida i gubitak erekcije

• Umor (oko 80 posto mu{karaca ima stalno ose}aj iscr-

pqenosti)• Gubitak energije i bezvoqnost

• Razdra`qivost, bes i nervoza

• Depresija (u razli~itim stepenima se javqa kod 70 po-

sto mu{karaca)• No}no znojewe

• Re|e jutarwe erekcije

• Gubitak mi{i}ne mase

• Pove}awe telesne teìne

• Slabqewe pam}ewa i koncentracije

• OsteoporozaSerija tekstova “EMS-ova

ambulanta” omogu}ena je

sredstvima TEMPUS projekta

Andropauza i kriza sredwih godina

Nedavno je iza{la iz {tampe

kwiga „Projektovawe elektro-

energetskih postrojewa za 21.

vek“ autora prof Mladena Kezunovi-

}a. Studiju pod naslovom „The 21.st

century substation design“ koja je po-

sluìla kao osnov ove kwige, uradio

je prof Kezunovi} sa saradnicima Te-

xas A&M Univerziteta u SAD.

Mnoga elektroenergetska postro-

jewa u SAD su stara vi{e od 40 godi-

na. Sli~na situacija je u Evropi i kod

nas. Tim postrojewima }e svakako bi-

ti neophodan retrofit ( retro zna~i

povra}aj, a fit sposobnost ili zame-

na). U primarnoj visokonaponskoj

opremi postrojewa, koristi se veli-

ki broj prekida~a i rastavqa~a, kako

bi se omogu}ilo odràvawe i remont

uz minimalne prekide pogona, pa je za

wihovo postavqawe potrban veliki

prostor. Uqni transformatori su ve-

likih dimenzija i predstavqaju po-

tencijalnu opasnost od poàra i eks-

plozije.Odràvawe je komplikovano a

buka koju transformatori tog tipa

proizvode, predstavqa naru{avawe

stawa u prirodi. Prekida~ima je ta-

ko|e potrebno izolaciono sred-

stvo,koje moè da bude uqe, vazduh

ili gas, pa i to moè da predstavqa

opasnost po okolinu. Konvencional-

ni strujni i naponski transformato-

ri se koriste za pretvarawe primar-

ne struje i napona u radni opseg za

potrebe merewa i za{tite. Zasi}e-

nost strujnog transformatora i bez-

bednost otvorenog sekundarnog kola

predstavqaju glavni problem kod tih

ure|aja. Primarna i sekundarna opre-

ma povezana je pomo}u fiksnog oì~e-

wa brojnim kablovima. Kablovi su raz-

li~ite izrade, preseka, duìna i vr-

sta, a povezani su preko spojnih por-

tala. Zbog svega toga, mogu da se jave

{tetni elektromagnetski uticaji i

poreme}aj u funkconisawu sistema. U

kwizi autor podsti~e stru~wake i

daje sugestije kako da tragaju za novim

tehnologijama i re{ewima koji bi po-

ve}ali fleksibilnost, kapacitet i

pouzdanost prenosnih i distribu-

tivnih mreà i elektroenergetskih

postrojewa.

To neminovno vodi ka novim meto-

dologijama u projektovawu, koje mogu

da zadovoqe visoke zahteve trì{ta

u 21. veku. Tu se pre svega misli na in-

tegraciju novih informacionih teh-

nologija, novih materijala i novih

tehnologija elektroenergetske opre-

me u postrojewima budu}nosti. Za

projektovawe postrojewa budu}no-

sti, ova kwiga prikazuje tri mogu}a

pristupa: retrofit postoje}ih po-

strojewa sa obimnom revitalizacijom

i zamenom zastarele opreme bez pre-

kida rada; implementacija novog po-

strojewa kori{}ewem novih ali i po-

stoje}ih tehnologija sa novom komu-

nikacionom strukturom za podr{ku

razmeni informacija i projektovawe

postrojewa "od nule" (greenfield po-

strojewe), imaju}i u vidu kori{}ewe

potpuno novih tehnika, protokola i

energetske opreme, ukqu~uju}i auto-

matska istraìvawa cena elektri~ne

energije na trì{tu energije i u tom

smislu optimizirati dobiti, kontro-

lisati tro{kove rada sistema i sma-

wewiti rizik u radu elektroenerget-

skog sistema. Za sva tri pristupa, u

kwizi su navedene koristi koje se mo-

gu o~ekivati, bez ambicija da su to

gorwe granice u oblasti unapre|ewa

projektovawa novih i revitalizacije

starih postrojewa. Da bi to pokazao,

autor je pri kraju kwige dao poseban

prilog pod naslovom "Budu}a istra-

ìvawa". Za stru~nu javnost i za one

koji }e se profesionalno baviti

projektovawem budu}ih elektroener-

getskih postrojewa, prire|ena je du-

ga~ka lista literature.

Kwiga je u tvrdom povezu, ima 111

strana, mali tira` i moè se naru~i-

ti preko izdava~a nae-mail:

[email protected].

R. E.

STRU^NA LITERATURA 27

O autoru

Prof Kezunovi} je Sarajlija. Po zavr{etku elektrotehni~kog fakulte-

ta, zaposlio se i Istraìva~ko-razvojnom centru (IRCE) Energoinvesta.Dobiv{i Fulbrajtovu stipendiju, oti{ao je na Univerzitet Kanzas, gde je

doktorirao u oblasti za{tite elektroenergetskih postrojewa i ubrzo

postao profesor UniverzitetaTexas A&M. Vredan je i ugledan ~lan CIGRE,IEEE i Fondacije za razvoj elektroenergetike u SAD. Direktor je labora-

torije za za{titu elektroenergetskih postrojewa i direktor Centra za

„pametne mreè“ (Smart Grid Center). Dao je zna~ajan doprinos u primeni

novih materijala i tehnologija i u teoriji za{tite, upravqawa i „inteli-

gentnih mreà“.

NOVA KWIGA PROF MLADENA KEZUNOVI]A

Projektovawe elektroenergetskog postrojewa za 21. vek

IZGRADWA TS BEOGRAD 20 Uslov energetske sigurnosti Beograda · ogra|ani i privreda Beograda imaju...

Documents

Transcript of IZGRADWA TS BEOGRAD 20 Uslov energetske sigurnosti Beograda · ogra|ani i privreda Beograda imaju...