Izdanje za maj, 2011. godine

CENTAR ZA KULTURU DIJALOGA

Debatne novosti, br. 5, maj 2011. godine SVAKO UMNOŢAVANJE I KORIŠTENJE

SADRŢAJA IZ NOVINA JE VEOMA POŢELJNO! Cijena: 0 KM + obaveza da ponekad napišete

ĉlanak za novine

Izlazi mjeseĉno, a nekada i ĉešće .

Member of IDEA

The International Debate Education Association

Member of WSDC

Member of NGO Council

Member of Mreža pravde BiH

Debatne novosti 5 Riječ urednice

Ogledalce, ogledalce moje – da li prezime da zadržim svoje? Nakon brojnih kišovitih dana, konaĉno pobjedniĉki progrija i proljetnje sarajevsko sunce – direktan povod za lijepu traĉ-partiju u nekoj od osunĉanih bašta kafića. Ĉudno je to koliko saznavanje novih informacija, ĉesto o sasvim nebitnim ljudima u tvom ţivotu, ma koliko se pravili emancipovani i imuni na njihovu sadrţinu, moţe biti zanimljivo i opuštajuće. Priznajem, mahaluša sam i zahvaljujući mojim mahalskim sklonostima, nastaje i ovaj tekst. Saznam ja dosta novih stvari na toj kafi, dodam i ja pokoji novitet, ali me jedan zaista iznenadio i natjerao na razmišljanje - jedna moja poznanica se vjerila, a uslov za sklapanje braka je da promijeni prezime u muţevo. Varijanta da zadrţi svoje prezime i doda muţevo - ne dolazi u obzir, a ostale zakonske varijante kao i da ne postoje. I dok ja u nevjerici pratim tok priĉe i mislim da mojim iznenaĊenjima nema kraja, ubrzo shvatam da griješim. Moje sauĉesnice u traĉ-partiji podrţavaju stav da se treba odreći vlastitog identiteta zbog sklapanja braka. Argumenti: kako prihvatiti ĉinjenicu da se dijete preziva drugaĉije od majke (ĉak i u situacijama kada uz svoje prezime dodate i braĉno) ili one romantiĉne poput – kada sam njegova dušom i tijelom, onda mogu i prezimenom. Tu, definitivno, odluĉim da se ovim pitanjem moram pozabaviti ozbiljnije i jedva doĉekam da pregledam stranice (zaista brojnih) internet foruma na ovu temu. Moje slutnje su se obistinile. Minoran je procenat ţena koje ţele zadrţati svoje prezime, a gotovo svaka udata forumašica je bila uslovljena: muţevo prezime – ili ništa od braka. U ĉemu je poenta? Nisam dovoljno dobra ţena/snaha/majka ako ne uzmem muţevo prezime ili imam dva? Sa druge strane, ako uzmem muţevo prezime, da li je to automatski garancija uspješnosti svih drugih uloga i idile braĉnog ţivota? Dok se u mojoj glavi gomilaju pitanja, na nekom od foruma pronaĊoh komentar (za koji bih, najiskrenije, voljela da je iz prošlog vijeka, ali je naţalost surova balkanska realnost) koji kaţe: „Pa onda nemoj ni da ideš da živiš kod njega, ni da jedeš hranu koju on kupuje, nemoj da voliš njegovu porodicu...tj. ostani kući neudata i uživaj." Hajde da se malo pozabavimo analizom ovog komentara. 1. Žena mora da živi kod muževe porodice. Braĉni ţivot je ţivot izmeĊu udate ţene, muţa, njegove mame, tate, a ako je baš srećna, i njegove braće i sestara, a moţda i šire rodbine. Zapoĉinje onda kada se mlada doseli u njihovu porodiĉnu kuću, a traje srećno do kraja ţivota. Institut odvojenog ţivota od njegove porodice i zajedniĉkog stana (ne „njegovog") nije za savjesne udate ţene, zaboga, a svaka ţena koja poţeli nešto sliĉno, definitivno nije zrela za udaju. 2. „...ni da jedeš hranu koju on kupuje..." S obzirom na to da udata ţena nikako ne smije da radi/zaraĊuje, jer onda ne bi stigla da se ostvari u ulozi majke/snahe (i sve ostale uloge koje proizlaze iz brojnosti ĉlanova njegove porodice), ona zavisi iskljuĉivo od muţevog rada. Svaka ţena koja radi sigurno je niskog morala, jer, koja bi moralna osoba zanemarila porodicu zbog posla. Stoga, ţena ima da sjedi kod „muţeve" kuće i ĉeka novac koji će on vrijednim radom ostvariti. 3. „...nemoj da voliš njegovu porodicu..." Ako ne ţeliš muţevo prezime, to je znak da ne voliš i ne cijeniš njegovu porodicu, da svoju porodicu stavljaš iznad njegove, a nijedna dobra supruga to ne smije. Muţevi otac i majka se moraju voljeti više od vlastitih, jer su ti baš oni poklonili to novo prezime koje si prihvatila. Ako ne ţeliš to prezime, e onda se nameće ĉetvrti dio komentara... 4. „...tj. ostani kući neudata i uživaj." Ukoliko imate neke sumnje sa ranije pobrojanim uslovima, e onda je ova stavka sigurno za vas. Jedna ste od onih koja ţeli da ţivi sama sa muţem, u stanu koji ostvarite zajedniĉkim naporima, što nuţno znaĉi da morate da radite i brigu o odgoju djece podijelite izmeĊu sebe; ili ako ste, zaboga, jedna od onih koja svoju porodicu i porijeklo cijeni toliko da se ne ţeli odreći nasljeĊa i onoga što je bila godinama, ĉinom sklapanja braka – e onda su šanse da se udate, sudeći prema ovoj mojoj analizi, jednake dobitku na bingu. Zanemarimo li ĉinjenicu da je i prezime koje nosite prije braka, takoĊe, plod patrijarhata – naslijeĊeno od oca i da ste, iako nosite dijete devet mjeseci i prolazite kroz bolove poroĊaja, srećni ako uopšte budete imali mogućnost da birate ime djetetu (o prezimenu je suludo i govoriti), potpuno je jasno da je poloţaj ţene na Balkanu još uvijek pod teškim velom patrijarhata. To me ne zabrinjava toliko, koliko ĉinjenica da ţenama takav poloţaj, oĉigledno, mnogo ne smeta i da ga smatraju prirodnim. Znam da sada nuţno slijedi stav da je ovo neki feministiĉki tekst. Ne bih voljela da ga takvim okarakterišete. Meni se mnogo više dopada varijanta – tekst koji analizira neravnopravnost izmeĊu

polova. Sada izvinite, ţurim na još jednu kafu. Ko zna, moţda vam i o njoj budem pisala . Tijana Ljuboje

U OVOM BROJU

PROČITAJTE:

Riječ urednice *

Seminar u Makedoniji

*

Najava CKD aktivnosti

*

Riječi velikana

* U posjeti

debatewise-u *

Preuzeli smo od

*

Riješi sam *

Impressum

Debatne novosti 5 Seminar u Makedoniji

3

PREUZELI SMO OD:

Redovni ĉitatelji Debatnih novosti su već navikli da se u ovom dijelu njihovog sadrţaja nalazi stalna rubrika – Debatanti pišu. Da li zbog kraja školske godine i obaveza sa upisom na fakultete ili zbog teških ispitnih provjera, naši debatanti su nam ovaj mjesec zaboravili da pišu. Stoga, donosimo vam najsvjeţije informacije sa velikog debatnog seminara u Makedoniji, u ţelji da vam probudimo strast za pisanjem i da što prije ispunimo stranice naših i vaših novina zanimljivih informacija iz vaših škola, pred veliki godišnji odmor .

PREUZELI SMO

OD:

***

U meni spava noć,

najtamnija, bez i jedne

zvezde. U meni stanuju

svi prvi padovi s bicikle, i

svi završeci tužnih bajki.

Tu su i sve odbačene

igračke posle detinjstva,

uvelo cveće prvih i

poslednjih sastanaka...

treće smene kunjaju u

meni, i svi zaboravljeni,

otpisani i neizlečivi

bolesnici sveta, koji

upravo ovog trena, tupo

zure u olovnu prazninu

samoće na kliničkoj

tavanici...

RATKO PETROVIĆ (neobjavljeni tekst)

U periodu od 06.-09.05.2011. godine odrţan je 8. po redu regionalni seminar u okviru projekta „Provide a Good Reason for Ex YU Countries in the EU“, u makedonskoj prestonici, Skopju. Bosnu i Hercegovinu na najbolji mogući naĉin su predstavljali: Nadina Balagić, Anesa Vilić, Haris Dudević, Amila Muhić i Naida Hadţić. Interaktivni seminar, proţet javnim govorima u razliĉitim debatnim oblicima, omogućio je mladim ljudima iz razliĉitih krajeva bivše Jugoslavije da otvoreno razgovaraju o pitanjima multikulturalnosti, ljudskim pravima, pravima manjina, te poloţaju zemalja ĉlanica na putu ka Evropskoj Uniji. Predavanja na seminaru, odrţala su najprestiţnija imena u oblasti regionalne i svjetske debate, su bila rasporeĊena u nekoliko segmenata: osnovi ustrojstva EU, Lisabonski sporazum, EU sa ekonomskog aspekta i EU sa ekonomskog aspekta. Nakon pripremnih predavanja, polaznici seminara savladana znanja su pokazali simulacijom rada EU, zastupajući zemlje ĉlanice, u vezi sa problemom Turske i njenom znaĉaju za EU. Bilo je delegata i za i protiv. Veći akcent je bio na pripremi izlaganja delegata, sposobnosti izlaganja i zagovaranja od glasanja za datu temu. Amila Muhić, predstavnica Bosne i Hercegovine proglašena je najbolji delegatom, a zastupala je Kipar. Time je BiH sa ovog seminara, pored lijepih iskustva donijela i prestiţne rezultate, ĉime je ostvarila bitne uspjehe na putu stvaranja najboljih debatanta u Regionu, ali i svijetu, što će imati priliku ponovo potvrditi, već na narednom

regionalnom seminaru, koji će se odrţati u periodu 03-05.06.2011. godine u Srbiji.

"Freedom is hammered out on the anvil of discussion, dissent, and debate."

Humphrey, Hubert H.

Read more:

http://quotationsbook.com/quotes/tag/debate/#ixzz1NMrJwVGw

on Quotations Book

Debatne novosti 5 IX javna debata „Počinioci i žrtve krivičnih djela su naša djeca – spriječimo maloljetničko prestupništvo!“

4

Ekonomska škola Brĉko

Dana 10.06.2011. godine, u prostorijama Unitica u Sarajevu biće odrţana IX javna debata „Počinioci i žrtve krivičnih djela su naša djeca – spriječimo maloljetničko prestupništvo KULTUROM DIJALOGA!“. Cilj debate je monitoring realizovanih-obećanih aktivnosti, na osnovu zakljuĉaka VIII javne debate, odrţane 26.11.2010. godine, gdje će se otvorenim dijalogom izmeĊu vladinog i nevladinog sektora pokušati uĉvrstiti, prethodnim javnim debatama postavljene, direktne smjernice zajedniĉkog i kontinuiranog djelovanja svih instanci vlasti i nevladinog sektora, te uticati na direktno djelovanje na osnovu novih zakljuĉaka i smjernica, koje će produkovati IX javna debata.

Problem maloljetniĉkog prestupništva u BiH ni nakon IX javnih debata još uvijek nema sistematski pristup rješavanja, na drţavnom ili entitetskom nivou, a broj kriviĉnih djela se nije znaĉajno smanjio. Cilj debata je otvorenim i konstruktivnim dijalogom uspostaviti direktno suĉeljavanje svih segmenata društva, kako bi svako predstavio probleme sa kojima se susreće u rješavanju pojave maloljetniĉkog prestupništva, ali bez denunciranja i jedne institucije, kako bi se zajedniĉkim nastojanjima uspostavilo

sigurno društvo za ţivot i odrastanje mladih ljudi, ali i svih graĊana BiH.

SCHWEINE

Sutra neće biti važno. Kada sam se vratio kući,

ostalo je samo dugme tvoje plave haljine

na patosu ispražnjenog ormara.

Tvoj parfem u vazduhu.

Tri koraka levo od spavaće... Samo što si otišla.

Verujem da je baš tako... Možda si se predomišljala

do poslednjeg trena? Mora da je bilo jako strašno

da se ti tako odlučna predomišljaš i lomiš...

A sada je tu samo dugme. Možda slučajno,

možda namerno... Ne znam šta bi mi

bilo draže? Kažiprstom ga guram od ćoška do ćoška,

dok sedim u ovoj praznoj, dvometarskoj kutiji

i zvuk deluje kao da para drvo i kao da dolazi iz same glave.

I eho mirisa tvojih haljina dobro urezan u orahovinu. Svaka boja, svaka haljina,

drugi miris. Ali ja sam voleo plavu.

Ona je mirisala baš na tebe...

Na tebe izjutra. I sad... šta?!

Sedeti još malo... to je dobro. Ne predugo.

Onda stati na vagu i izmeriti se... Dobro je znati koliko je svinja

teška.

Ratko Petrović

PREUZEI SMO OD:

Broj krivičnih djela počinjenih od strane maloljetnika i broj počinilaca (podaci ministarstava unutrašnjih poslova)

Godina/Kanton Sarajevski Tuzlanski Srednjobosanksi Posavski Bosansko-podrinjski

2008.

448 djela

263 poĉinioca

200 djela

90 djela

144 poĉinioca

19 djela

3 djela

6 poĉinioca

2009.

574 djela

262 poĉinioca

144 djela

59 djela

58 poĉinioca

Statistike o maloljetničkoj delinkvenciji u FBiH, autorka: Aida Spahić-Zekić, datum objave: 5.11.2010. godine, sljedeća revizija članka: 5.11.2011. godine,

www.ezdravlje.org

Debatne novosti 5 Aktivnosti

5

U periodu od 03.-05.06.2011. godine odrţaće se 9. po redu regionalni seminar u okviru projekta „Provide a Good Reason for Ex YU Countries in the EU“, u Beogradu. Bosnu i Hercegovinu na najbolji mogući naĉin će predstavljali: Nadina Balagić, Anesa Vilić, Ermina Muratović, Nedim Štrbo, Milica Drašković, Milica Latinĉić i Nevena Košćica. Tokom seminara, kroz interaktivne radionice, bit će rijeĉi o komunikacijskoj etici, ljudskim pravima, pravima manjina, konfliktu i mirnom rješavanju konflikta, kao i komunikaciji u medijima. U narednom broju donosimo vam informacije kako je seminar protekao

*****

Najviše te ţelim sa svim tvojim manama.

Ţelim te, kad ne znaš,

kad ne umeš, kad nećeš… kad ne moţeš!

Nemoj pogrešno da me shvatiš,

ali samo takvu te ţelim…

Savršenstvo je za izloţbene primerke

i kolekcionare. Nesavršenstvo je za majstore

i alhemiĉare…

Kao kada detetu daš komad drveta…

to drvo će postati i puška, i brod,

sablja, magiĉno ţezlo i sve skriveno i ĉarobno

u šta se moţe pretvoriti…

Ali ako mu daš

savršenu igraĉku, ona će biti uvek samo igraĉka namenjena

toj jednoj igri…

ili će mu dosaditi ili će je polomiti

polomiti da vidi,

ima li išta magiĉno, ĉarobno

ispod, unutra, dublje

polomiti da vidi “kako radi”

polomiti da popravi

to njeno – savršenstvo

Ratko Petrović

PREUZEI SMO OD:

U periodu od 10.-12.06.2011. godine odrţaće se 10. po redu regionalni seminar u okviru projekta „Provide a Good Reason for Ex YU Countries in the EU“, u Sarajevu. Nakon IX javne debate o maloljetniĉkom prestupništvu, mladi iz Regiona će kroz argumentiranu raspravu pokušati osmisliti prijedlog akcija za rješavanje problema, a na osnovu onoga što su ĉuli tokom debate. TakoĊer, to će biti jedinstvena prilika za razmjenu iskustava i ideja o stanju maloljetniĉkog prestupništva u drugim zemljama Regiona i koje se aktivnosti preduzimaju na prevazilaţenju problema npr. u Sloveniji. Do narednog broja, kada donosimo detaljan izvještaj, istraţite i vi ovaj fenomen i pišite

nam

Školska godina je na kraju, a sa njome i debatne aktivnosti koje smo proveli u školskoj 2010/2011. godini. Raduje nas što je aktivnosti bilo mnogo i što su kroz provedene aktivnosti naši debatni klubovi i debatanti prepoznatljivi, ne samo u lokalnoj zajednici, nego i u svijetu. Za septembar i oktobar najavljujemo nove aktivnosti. Projekat „Razvoj kulture dijaloga mladih ljudi u lokalnim zajednicama za demokratski razvoj BiH društva" će biti realiziran uz podršku UNICEF-a koji je meĊu brojnim NVO odluĉio, prepoznavši nas trud, podrţati nas zajedniĉki napor u promoviranju kulture dijaloga. Cilj projekta je podizanje svijesti graĊana u demokratskom društvu o vaţnosti ukljuĉenja u procese donošenja odluka u lokalnim zajednicama iskljuĉivo kroz debatu, razvoj kulture dijaloga i debate općenito u BiH društvu, Iskreno nam je drago što kroz aktivnosti debatne sekcije u školama moţemo obrazovati mlade za graĊanski aktivizam kroz kulturu dijaloga; javno diskutirati o problemima u lokalnim zajednicama i jaĉati kapacitete mladih za javne nastupe i zagovaranje za rješavanje problema direktno jaĉajući kulturu dijaloga u BiH. Oblasti iz kojih će biti odabrane teze javnih debata su:

• GraĊanski aktivizam u lokalnim zajednicama • Razvoj kulture dijaloga u bh. društvu • Kultura dijaloga na bh. javnoj sceni - politika i mediji • Kultura dijaloga i tranzicijska pravda • Kultura dijaloga i ugroţene i marginalizirane grupe u lokalnim zajednicama, sa

posebnim naglaskom na ţene, djecu i invalide

Debatne novosti 5 Riječi velikana

6

PREUZELI SMO OD:

ARISTOTEL (Supstancije, duševne sposobnosti i težnja za spoznajom) Svi ljudi po prirodi teţe za znanjem. Dokaz je zadovoljstvo u osetljivim percepcijama. Pri tim, naime, percepcijama- i to zbog njih samih nezavisno od koristi- ljudi osećaju zadovoljstvo, a najviše od svih pri onoj koja se spoznaje oĉima. Jer, ne samo da bi smo mogli da radimo, nego i onda kad ne nameravamo ništa da radimo ĉulo vida, kako da kaţem, cenimo najviše od svih ostalih. Razlog je, pak, tome što od svih ĉula oĉi nam najviše pomaţu da nešto spoznamo i uoĉima neke razlike. Po prirodi, dakle, ţiva bića imaju moć percepcije. MeĊutim, iz te moći u nekima od njih ne nastaje sećanje, a u drugima nastaje. Stoga su poslednja bića inteligentija i više razborita od onih koji nemaju sposobnost sećanja. Sva ona bića koja ne mogu da ĉuju zvukove- pĉele, na primer ili druge vrste takvih bića- razborita su, ali nesposobna za uĉenje. Uĉe, ipak, ona ţiva bića koja uz sećanje imaju i ĉula. Zato ljudski rod ţivi još umećem i razboritim mišljenjem. Iz sećanja ljudi steĉu iskustvo, pa mnoga sećanja o jednoj stvari dobivaju moć iskustva. Stoga se ĉini da je iskustvo gotovo sliĉno znanju i umeću, a ljudi znanje i umeće steĉu iskustvom. Graditelje i rukovodioce (na primer) u svakom poslu više cenimo i smatramo da više znaju nego manualni radnici i da su mudriji jer znaju uzroke onoga što rade dok ovi, kao nešto neduhovno, rade i ne znajući šta rade kao što i vatra gori, a ne zna da gori. Neduhovna bića, po svojoj prirodi rade u svojoj vrsti, a manualni radnici po navici, pritom da neko nije mudriji po tome koliko je vešt u praktiĉnom poslu, nego po tome koliko ima pojma o neĉemu i zna za uzroke. Od tih iskustava i spoznaji postavljani su kroz istoriju, temelji mnogim naukama ali i matematici. Oĉito je, dakle, da je mudrost nauka koja se bavi odreĊenim uzrocima i principima. REDOSLED DUŠEVNIH SPOSOBNOSTI Od duševnih sposobnosti jednim bićima pripadaju sva, nekima par njih a nekima samo jedna. MeĊu te sposobnosti ubrojili smo sposobnost hranjenja, opaţanja, kretanja u mestu i razmišljanja. Biljke imaju samo sposobnost hranjenja, a druga bića i sposobnost opaţanja. Ako, ipak, imaju sposobnost opaţanja imaju i sposobnost poţude je prohtev, ţelja i volja. Sve ţivotinje imaju bar jedno ĉulo- ĉulo dodira. Onome kome pripada bar jedno ĉulo, pripada i bol, ugodne i neugodne situacije, a ko ima to, ima i prohtev, jer prohtev je ţelja za ugodnim. Jasno je da o duši moţemo imati jedan isti pojam kao i o geometrijskom liku. Jer, niti u geometriji ima lika osim trougla i od njega izvedenih likova niti ovde ima duše bez duševnih sposobnosti. I kod likova se moţe naći opšti pojam koji će pristajati svima, ali neće biti svojstven nijednom pojedinaĉnom liku. Isto tako je i kod duša. Stoga treba istraţivati kakve duše pripadaju razliĉitim bićima; kakva biljci, kakva ĉoveku i ţivotinji. Treba da razmotrimo zašto je takav odnos u redosledu duša. Bez sposobnosti hranjenja nema sposobnosti opaţanja, ali kod biljaka postoji sposobnost hranjenja bez sposobnosti opaţanja. Mnoge ţivotinje nemaju ĉulo vida, sluha pa ni mirisa. Vrlo malo ima ţivotinja koje mogu da rasuĊuju i da misle. Jer onim bićima koja znaju da rasuĊuji i da misle njima pripadaju i ostale sposobnosti. (...) Ĉovek poseduje znanje ako poznaje alfabet. Tu sposobnost ĉitanja i pisanja alfabeta nemaju baš svi ljudi. A oni koji imaju takvu sposobnost, oni mogu na svoje naĉine da uĉe alfabet, da ga pišu i o njemu raspravljaju. Neki postuţi i veće delatnosti (raĉunanje, pisanje). KATEGORIJA ,,SUPSTANCIJE" Supstancija ima najveću delatnost u prvom i glavnom smislu kao i u izricanju u nekom subjektu; na primer neki odreĊen ĉovek ili neki odreĊen konj. Supstancije spadaju u supstancije grupa u koje spadaju, zavisno, razliĉita ţiva bića. Tako će biti, na primer, neki odreĊen ĉovek tj. Njegova supstancija spada u supstanciju ĉoveka uopšte a njena supstancija u supstanciju roda te vrste-ţivo biće. Vrste rodova takoĊe se nazivaju supstancijama. Te supstancije se dele na odreĊene stvari, iako sve pojmimo pod ţivim bićem. Ako postoji neko odreĊeno drvo biće shvatljivije reći da je to drvo uopšte umesto-biljka zato što postoji mnogo drveća-biljaka sa stablom. (...)

SOBA

Vodim potpuno ispravan život

- živim u svojoj sobi.

Ležim i gledam. Četiri su to

zida.

I to bi bilo zapravo sve.

Nikoga se ne tiče

kako živim, što radim.

Ja sam u svojoj sobi.

Jer ja zapravo i nisam nikad

mogao nešto drugo.

Drugi su putovali, drugi su

ljubili.

Drugi su ženu i djecu.

A ja sam vrlo častan čovjek.

Na svom mjestu.

U sobi.

Kao onaj za kojeg kažu: on je

u svojoj sobi,

što znači: možete ga tamo

naći, ali nemojte

jer on tamo ima svoje poslove

da ih nema

bio bi sada meĎu nama.

Ukratko: zauzet je.

Zauzet sam.

Ako me netko traži: ja sam u

svojoj sobi

a to znači: neka me ne traži.

Neka se, dakle, zna gdje

sam, ali nek se ne zna tko

sam

nek se ne zna što sam

i dok se svuda vrlo živi ja sam

u svojoj sobi

broj osam.

Dalibor Cvitan

PREUZELI SMO OD:

Filozofski tekstovi,

http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/t2166p10-filozofski-

tekstovi

Debatne novosti 5 U posjeti www.debatewise.org

7

PREUZELI SMO

OD:

SONET

Te su reči uvek iste koje

kasne

gorku ljubav i svet. One

su uspešni

prestanak jave, al`ne

san kad se izjasne

sunca za noć, već nešto

treće, neutešni

zbog čega jesmo. Izvod

iz čudesne basne sna.

Gorke obale na kojima

neumesni

stojimo okrenuti svome

početku grešni

zbog početka vida kada

svetlost zgasne.

Usnu smo oni čije

zaljubljene usne traže

reči bez cilja, bez

izmišljenih predela.

Oh, te reči kako mogu

da ublaže ako su od

sna.

Lepoto neuvela reči bez

senke kad ko čašu

sunce

držimo u snu gledajući u

crne vrhunce.

Branko Miljković

"Let me light my lamp", says the star, "And never debate if it will help to remove the darkness” Rabindranath Tagore

Da li treba ograničiti količinu domaće zadaće učenicima?

Koliko puta vam se desilo da ste zatrpani domaćim zadacima, uz obavezno gradivo koje morate spremiti? Ako je odgovor – mnogo, onda sigurno možete da napravite nekoliko kvalitetnih argumenata za i protiv zadaće na debatewise-u. Dok je većina debatanata na strani da se zadaće trebaju potpuno ukinuti, a da se nastava terba zasnivati na interaktivnim metodama rada, ima i onih (u malom broju) koji tvrde da

zadaća pomaže da se steknu radne navike,izrazi kreativnost i bolje utvrdi gradivo.

Da li treba ubijati djecu rođenu sa tjelesnim i mentalnim defektima?

U debatnom mjesecu iza nas na debatewise-u se pojavila zaista osjetljiva teza za debatovanje, ali kako u debati ne postoje zabranjene oblasti za argumentovano

iznošenje stavova, tako je i ova tema probudila veliko interesovanje debatanata.Dok jedna grupa debatanta ovakvu temu osuĎuje kao neonacistička shvatanja, drugi smatraju da djeca roĎena sa defektom predstavljaju društveni teret, posebno u

pogledu socijalne zaštite, te da je život za njih patnja. Druga grupa debatanata je u izrazito manjem broju, ali su svojim stavovima pokrenuli burne debatne rasprave, koje

svakako vrijedi pročitati.

Da li se dobna granica aktivnog biračkog prava u Americi treba pomjeriti na 16

godina?

Stavovi debatanata o ovom pitanju su poprilično usaglašeni. U okviru ove teze, za

sada, se nije javilo mišljenje protiv. Debatanti smatraju da ako imaju pravo da polažu vozački ispit, upisuju fakultete, znači i da su bitan dio društva, te da se odlučivanje o njihovoj sudbini ne bi trebalo prepustiti nikome drugom, do njima. Imate li vi mišljenje

protiv ove teze? Ako je odgovor da, čekamo da nam ga napište na debatewise-u .

Debatne novosti 5 Rješi sam

8

„IGRANJE ULOGA“

Situacija: Treba riješiti vaţan drţavni problem: separacija male regije „Duge Uši“, u kojoj su se stanovnici pobunili i ţele autonomiju od drţave „Velika glava“. Na sastanku su prisutne vaţne liĉnosti, predstavnici vaţnih institucija, predstavnik „Duge Uši“ koji objašnjava da je glavni razlog separacije što „Velika Glava“ (drţava) ne ulaţe ništa u „Duge uši“ i konstantno crpi i zagaĊuje najveće bogatstvo regije „Duge Uši“. Poziva se na povijesne ĉinjenice samostalnosti regije „Duge Uši“, ali sada ţele svoju autonomiju. Predstavnici “Velike Glave“ ĉvrsto negiraju situaciju, novinar postavlja provokativna pitanja, predstavnik NVO daje potporu ljudskim pravima stanovnika „Dugih Ušiju“, predstavnici kulture (slikar, muziĉar) ţele odrţati promotivni nastup ili izloţbu u cilju pomirenja. Ostala dešavanja su stvar vaše kreativnosti, ali sa napomenom da trebate ući u ulogu i pokušati biti što ubjedljiviji.

„SPLAV“

Devet ljudi plove na splavu na otvorenom moru. Oni ne znaju gdje se taĉno nalaze. Splav je premali za sve njih. Ĉetvero njih mora biti baĉeno u more. Vi odluĉujete ko neće preţivjeti. Radite ovu vjeţbu u grupi, pa individualno. Nakon što riješite sluĉaj komentirajte pred grupom, a zatim ponovite vjeţbu grupno odluĉujući. Ko će to biti i zašto? Ljudi na splavu:

1.) 35-godišnji stranac, neoţenjen, aktivan u radikalnim politiĉkim pokretima iz drugog entiteta, 2.) Rom koji je upravo izašao iz zatvora, 3.) HIV-pozitivna prostitutka, 4.) Starica, udovica koja je u teškoj depresiji, putuje u rodnu zemlju sa svojom ušteĊevinom kako bi

ponovo vidjela svog sina koji je u prošlom ratu bio vojnik neprijateljske vojske, 5.) Mladić sa gitarom koji ima zadivljujući talent, sin generala neprijateljske vojske, 6.) Dobitnik vaţne knjiţevne nagrade, 5 godina nakon nagrade primljen je u bolnicu za mentalno zdravlje

zbog ratnih trauma, 7.) Mlada majka sa slomljenom nogom, rana blizu slomljene kosti, ima infekciju.

DA Ll SU PRIMJERI PRAVA KOJA SLIJEDE UTEMELJENA? Dileme:

Drţava odbija da dopusti ĉetrnaestogodišnjem djeĉaku da napusti školu i radi na porodiĉnoj farmi, uprkos tome što njegovi roditelji podrţavaju njegovu odluku.

Drţava odluĉuje da prisili romskih narod na rad.

Debatne novosti 5 Planirane aktivnosti

9

JUNI

2011.

1. Seminar/trening za uĉesnike projekta

Srbija Maj 2011. 03. – 05.06.2011.

2. Regionalni sastanak Beograd Juni 2011. 04.06.2011.

3. Seminar/trening za uĉesnike projekta

Sarajevo Juni 2011. 10. – 12.06.2011.

4. Regionalni sastanak Sarajevo Juni 2011. 11.06.2011.

5. Klupske aktivnosti

BiH, Crna Gora,

Hrvatska, Makedonija, Slovenija,

Srbija

Juni 2011.

Juni 2011.

6. Korespondencija sa partnerskim organizacijama u Regionu

Sarajevo Juni 2011. Juni 2011.

7. MeĊunarodne debatne novosti br. 24

Sarajevo Priloge dostaviti do 20-tog u

mjesecu; Finalna verzija novina 25-tog

Juni 2011.

8. Klupske aktivnosti u BiH BiH Juni 2011. Juni 2011.

9. Deveta javna debata „Poĉinioci i ţrtve kriviĉnih djela su naša djeca – sprijeĉimo maloljetniĉko prestupništvo“

Sarajevo Juni 2011. 10.06.2011.

10. Debatne novosti, juni/juli Sarajevo Juni 2011. Juni 2011.

11. Seminar za profesore osnovnih škola

Sarajevo Juni 2011. 16.06.2011.

12. Pisanje projekata Sarajevo Prema rokovima

13. Zagovaranje za projekte Sarajevo Dogovoriti sastanke

14. Saradnja sa školama ĉlanicama CKD mreţe

Sarajevo Juni 2011. Juni 2011.

15. Saradnja sa IDEA-om Sarajevo Juni 2011. Juni 2011.

16. Web info Sarajevo Juni 2011. 01.06. 10.06. 20.06.

17. Javne debate u školama

BiH (Bihać, Bijeljnina,

Novo Sarajevo, Srebrenik,

Tešanj)

Juni 2011.

18. Aţuriranje web stranice Sarajevo kontinuirano Juni 2011.

19. Praćenje dnevnih novina - Maloljetniĉko prestupništvo

Sarajevo kontinuirano Svaki dan

20. Mjeseĉni izvještaj Sarajevo Juni 2011. Do 05.07.2011.

MOJ SVET

Moj svet se sastoji od

misli mutnih,

od srca pometenoga,

od onoga što u bolu

dokuĉim,

moj svet se sastoji od

nedoreĉenoga.

Moj svet se sastoji od

sumnje u Boga,

od priţeljkivanja

da ga ima negde gore,

od prigovora njegovim

zakonima,

njegovoj volji da ĉovek

bude stvoren.

Moj svet se sastoji od

nespokojstva,

od prezanja pred svaĉim,

u njemu su i skrušenosti

blage svojstva

i pobuna

što ĉovek proĊe tek što

zakoraĉi.

Moj svet se sastoji od

onoga

što se misli kad je

ponoćna tama,

nestalniji je moj svet od

dima,

od tuge tiši.

Stotinu vasiona svet sad

u meni ima

i stotinu krugova

ĉistilišnih.

Desanka Maksimovic

PREUZELI SMO

OD:

Debatne novosti 5 Impresum

10

# Ime i prezime Škola No. Ime i prezime Škola

1. Abdulah Bećirović Ekonomska škola Brĉko 30. Marija Kneţević Medicinska škola Sarajevo

2. Admir Kukuljević Poljoprivredna i medicinska

škola Brĉko 31.

Mevludin Lupić Mirnes Gušić

MSŠ Sapna

3. Adnan Ţetica Srednja mašinsko – saobraćajna

škola Mostar 32. Midhat Ĉaušević Behram-begova medresa Tuzla

4. Almedin Ibrišimović

Aida Muminović MSŠ Srebrenik 33. Mirela Mokrović

Elektrotehniĉka škola za energetiku Sarajevo

5. Amela Petriĉević Ekonomska škola Tuzla 34. Mirjana Sarić Gimnazija Prnjavor

6. Amila Hubić OC “Desnek” Breza 35. Mirsad Letić MSŠ Graĉanica

7. Anamarija Ivanković Gimnazija

„Fra Grga Martić“ Mostar 36. Mirzet Hamzić

Gazi Husrev-begova medresa Sarajevo

8. Azijada Jukan Gimnazija

„Dr. Mustafa Kamarić“ Graĉanica

37. Muhamed Halilović Opća gimnazija Bosanska Krupa

9. Azra Dţananović MSŠ Donji Vakuf 38. Muharem Kotorić MSŠ Tešanj

10. Branka Kukić Gimnazija „Vaso Pelagić“ Brĉko 39. Mukadesa Mašić Gimnazija Dobrinja, Veritas

Sarajevo

11. Branka Malinić-Ĉugalj i

Jelena Ćirić Srednjoškolski centar Pale 40. Nasiha Mulahalilović MSŠ Ĉelić

12. . Danijela Klepić KŠC -Srednja medicinska škola

Sarajevo 41. Nasveta Turković Gimnazija Visoko

13. Sanja Kondić Jelena Elĉija

Gimnazija “Petar Koĉić” Novi Grad

42. Olivera Kulic JU Gimnazija Ţivinice

14. Demond Đonko Srednja elektrotehniĉka škola

Mostar 43. Rasim Halilagić

Gimnazija Dobrinja, Vox Sarajevo

15. Denisa Mušija Srednja struĉna škola Kakanj 44. Refik Ĉajić MSŠ Zenica

16. Dušica Ĉukle Srednja škola Konjic 45. Rizo Hasanović JU MSŠ Kalesija

17. Dţanšah Agić Gimnazija Bihać 46. Samir Mehadţić MSŠ Sanski Most

18. . Đuldina Ĉamdţić

Gimnazija „Ismet Mujezinovic“ Tuzla

47. Sanela Vidović Gimnazija „Petar Koĉić“ Srbac

19. Edward Wan United World College in Mostar 48. Sanid Zirak

Ermin Dragolj Gimnazija “Enver Pozderović”

Goraţde

20. Ekrem Hamzić Srednjoškolski centar Ilijaš 49. Sedika Cerić Centar za slijepu i slabovidu djecu i omladinu Sarajevo

21. Elmedin Ljevo KaraĊoz-begova medresa

Mostar 50. Senija Tošić Srednja tehniĉka škola Brĉko

22. Ermina Muratović Duška Mijić Dalaĉ

Ekonomska škola Sarajevo 51. Sneţana Ĉokić Gimnazija i SSŠ Istoĉno

Sarajevo

23. . Haris Mujić MSŠ Doboj Istok 52. Snjeţana Smoljo KŠC Gimnazija Sarajevo

24. . Jelena Kalacanović Peta gimnazija Sarajevo 53. Suzana Stanković SŠC „Milorad Vlaĉić“ Vlasenica

25. 3 Jusuf Hasić MSŠ Srebrenik 54. Ulfeta Imamović MSŠ “Musa Ćazim Ĉatić”

Kladanj

26. Konstantina Mutić Ekonomska škola Istoĉno

Sarajevo 55. Vesna Milavić

Srednja medicinska škola Mostar

27. 3 Kristina Marković Gimnazija ”Filip Višnjić” Bijeljina 56. Zoran Jozić Elektrotehniĉka škola Tuzla

28. 4 Ljiljana Muĉibabić Srednja zubotehniĉka škola

Sarajevo 57. Ţarko Brkanlić SŠC Srbac

29. Ljiljana Šarenac SŠC Hadţići

Debatne novosti 5

Sanja Vlaisavljević

Zoran Marčeta

Nadina Balagić

Tijana Ljuboje

Sead Borovina

Anja Gengo Amela Ibrahimagić

Jasmin Čečo

IDEA BOARD of DIRECTORS

Anesa Vilić

Sedika Cerić