Izdanak i metamorfoze izdanka
Transcript of Izdanak i metamorfoze izdanka
ИЗДАНАКИ МЕТАМОРФОЗА
ИЗДАНКА
1
Изданак
• Изданак је вегетативни орган.биљке
• Уњему се одвијају сви физиолошки процеси везани за сунчеву светлост
, :и ваздух а то су– Фотосинтеза– Транспирација– Размена гасова
2
• Изданак се развија од пупољчића клице и расте дељењем ћелија
.вегетационе купе• , Изданак се састоји од стабла
.листова и пупољака• Пупољак , је млад још неразвијен
, изданак најважнији део пупољка је . вегетациона купа Пупољак који се
налази на врху изданка јетемени пупољак. У пазуху старијих лисних
зачетака вегетационе купе налазе се зачеци ( ) бочних пазушних пупољака.3
• Из теменог пупољка настају нови , чланци стабла а из бочних пупољака , постају чланци грана бочних
. изданака Тако настаје гранање , . основног изданка тј образује се
.систем изданака• Пупољци који се развијају изван
( , вегетационе купе на листу стаблу ) или корену су адвентивни пупољци.
Изданак који се развије из таквог пупољка је адвентивни изданак.
4
Отварање пупољка:
Фотосинтетичкилистови
Заштитнилистићи
Бочнипупољци
Лисниожиљак
Вегетационакупа
5
• Место на стаблу на којем се налази, лист назива се чвор (nodus), а део
стабла између два чвора је чланак (internodija)
лист
чланак
чвор
бочни пупољак
темени пупољак
6
• , У зависности од дужине чланака изданци могу бити кратки и
дугачки. Код кратких листови су , приближени један другом а код
.дугачких удаљени• Код неких биљака чланци стабла
, остају увек кратки те су и листови . збијени у тзв розету.
Кратки изданци код ариша
7
• Гранање је повећавање површине. 3 :изданка Постоје типа гранања
– Дихотомо– Моноподијално– Симподијално
• Дихотомим гранањем, осовина се , грана на две нове потпуно једнаке
.или скоро једнаке гране• Моноподијално гранање(monos-
, једанpodien- / ) ножица осовина одликује то
да главна осовина стално расте, врхом а из бочних пупољака се
.развијају бочне гране8
• Симподијално гранање одликује се тимешто главна осовина не расте
, , стално врхом већ прекида растење , или се савија у страну а једна од
бочних грана преузима правац . растења главне осовине Тај процес
се стално понавља током раста.биљке
9
2 3
1-дихотомо гранање
2-моноподијално гранање
3-симподијално гранање
10
Метаморфозе изданка
• Основни облик изданка је надземно . стабло са зеленим листовима Многе биљке поред таквог изданка образују
и оне који обављају допунске функције и који су зато измењеног
, облика и грађе даклеметаморфозирани.
• Код неких биљака се одређени део , изданка развија под земљом то је
подземни изданак.11
• Подземни изданак веома личи на, корен али се одњега разликује по
томешто има пупољке и бар остатке , закржљалих листова које корен
.никад не поседује• Најважнији облици подземних
:изданака– Ризом– Кртола– Луковица
• , Ризом кртола и луковица углавном .служе за смештај резервне хране
12
• Ризом је вишегодишњи подземни, . изданак обично без зелених листова
На чланцима ризома налазе се љуспасти ситни и закржљали
, листићи са чланака полазе и .адвентивни корени
• , Дугачки ризоми ризоми са значајним , годишњим прираштајем имају улогу
.у вегетативном размножавању биљке• , Кратки ризоми ризоми са малим
годишњим прираштајем и приближеним чворовима имају улогу
органа за складиштење хране( ) .скроба и вегетативно обнављање 13
Ризом
Ризом ђумбира
Надземниизданак
Адвентивникорени
14
• Кртола је подземни изданак са . јако скраћеним чланцима Она је
. обично лоптастог облика Листови -на кртолама су крајње редуковани
у њиховом пазуху се налазе.пупољци
15
• Луковица је јако измењен подземни. изданак Стабло је са врло
, скраћеним чланцима има облик дебелог диска на чијој се горњој
страни развијају сочни листови и, пупољак а на доњој адвентивни. коренови Цела луковица је . обавијена заштитним листовима У
сочним листовима се складишти . резервна храна Из пупољка луковице се развија надземни
.изданак16
Луковица
17
• Надземни изданак може бити метаморфозиран у орган за
смештај резервних хранљивих , материја и воде затим у , столоне, рашљике трнове и филокладије.
18
• Столони су пузећи изданци чији је задатак вегетативно
. размножавање Кад столони , чвором налегну на земљу на њиховој доњој страни развија се
, адвентивни корен а на горњој нови.изданак
19
• Трн углавномштити биљку од . животиња које се њима хране Да је
, трн измењен изданак види се по томешто се развија у пазуху листа
ишто се на њему могу развити.листови
20
• Филокладије су листолики. изданци Да то нису листови види се
по томешто се на њима развија, лист у чијем се пазуху касније
.образују цветови и плодови
21
• Рашљике су кончасти изданци којима се биљке витких стабала
.придржавају за неки чврст ослонац
22
Стабло
• . Стабло је осовина изданка Најчешће је ваљкастог облика и , радијалне симетрије али има и
, биљака код којих је троугласто .четвороугаоно или полигонално
23
• Основне улоге стабла су да постави листове у најповољнији положај
према светлости и да транспортује материје од корена ка листовима и
. обрнуто Осим тих функција стабло , може вршити и друге каошто су
, фотосинтеза складиштење .хранљивих материја и воде
• , Према саставу односно чврстини , надземних делова разликују се две
:велике групе биљака– Дрвенасте– Зељасте 24
• , , Зељасте биљке имају меко сочно .зељасто и већином зелено стабло
• , Дрвенасте биљке имају чврсто . одрвенело стабло Изглед
дрвенастих биљака зависи од , начина гранања па се дрвенасте
:биљке деле на– Дрвеће– Жбунове– Полужбунове
25
• Дрвеће има вишегодишње разгранато или неразгранато
стабло које функционише током . целогживота биљке Зависно од
, тога да ли се и како стабло грана :разликују се два типа дрвећа
– Тип палми– Тип лишћара и четинара
26
• Палме се не гранају већ се
на врху једноставног
стабла налазе .крупни листови
27
• Лишћари и четинари имају
разгранато стабло које на извесној
висини образује. круну Стабло
четинара често представља
моноподијалну, осовину док се код
лишћара стабло обично
.симподијално грана28
• Жбунови се гранају скоро од саме , површине земље тако да немају
, , једно главно стабло него су , , саграђени од неколико или много
- стабљика мање више исте.величине
29
• Полужбунови се гранају као и, жбунови али су њихови изданци
само у доњем делу дрвенасти и. вишегодишњи Једногодишњи
изданци развијају се на старим , дрвеним деловима пред зиму .изумиру и отпадају
30
• Зељасте биљке немају . вишегодишње надземне изданке
То значи да надземни органи ових биљака изумиру на крају
. вегетационог периода Зељасте :биљке могу бити
– Једногодишње– Двогодишње– Вишегодишње
31
• Једногодишње зељасте биљке почињу и завршавају свој животни
циклус у току једне вегетационе.сезоне
• Двогодишње зељасте биљке прве године образују над земљом само , розету листова а друге године , биљка цвета и доноси плод после
.чега се осуши
32
• Вишегодишње зељасте биљке( ) перене имају вишегодишње
, органе а надземни изданци су, једногодишњи суше се и опадају на
. крају сваке вегетационе сезоне Из пупољака подземних органа , почетком нове вегетационе сезоне
. образују се нови надземни изданци , Нањима се развијају цветови а
.затим плодови на семенима
33
Грађа Стабла
• Изданак расте у дужину деобом и диференцијацијом ћелија
, вегетационе купе а у дебљину деобом и диференцијацијом ћелија - бочних творних ткива камбијума и
.фелогена• :Стабло има два типа грађе
– Примарну грађу– Секундарну грађу
34
• Примарна грађа ствара се у . почетнимфазама развића изданка :Примарну грађу стабла чине
– Епидермис– Примарна кора– Централни цилиндар
• Епидермис је примарно површинско . ткиво које има заштитну улогу Граде
га ћелије епидермиса са кутикулом , на површини ћелије затварачице
стоминог апарата и различити.трихоми
35
• Примарну кору чине механичке, ћелије паренхим примарне коре и
.понекад ендодерм• Централни цилиндар изграђују
спроводна ткива и паренхимске . ћелије сржи У односу на распоред
, . спроводних ткива тј на грађу , 3 централног цилиндра постоје типа
:примарне грађе– Тип стабла без спроводних спонића– Тип стабла са спроводним снопићима– Тип грађе стабла монокотила
36
• Тип стабла без спроводних снопића јавља се код неких
. четинара и дикотила Прокамбијум и спроводна ткива граде
. непрекидан цилиндар Епидермис , се налази на површини испод су
ткива примарне коре и цилиндар од спроводних ткива са паренхимом
.сржи у средини
37
Епидермис
Примарна кора
Централни цилиндар
Зона камбијума
38
• Тип стабла са спроводним снопићима јавља се код других
. четинара и дикотила Прокамбијум је , у облику трака а спроводна ткива
, , граде са њим спроводне снопиће . који окружују паренхим сржи
, Епидермис је на површини испод , примарна кора централни цилиндар
је прстен изграђен од спроводних снопића раздвојеншироким тракама
- . паренхима сржним зрацима Сржни зраци повезују кору са сржи у
.централном цилиндру39
Епидермис
Примарна кора
Централни цилиндар
Фасцикуларни камбијум
Интерфасцикуларникамбијум
Паренхим
40
• Тип грађе стабла монокотила јавља се код монокотила и неких зељастих
. дикотила Спроводни нису у једном прстену који се налази између
. примарне коре и сржи Не постоји граница коре и централног
, цилиндра него граде неколико прстенова или читав систем снопића
, расејаних у паренхиму тако да се примарна кора не може раздвојити
.од централног цилиндра и сржи
41
Епидермис
Паренхим
Затворени колатералниспроводни снопић
42
Постанак примарне грађе• Вегетациону купу изданка изграђују
. ћелије које се деле Одњих настају , лисни зачеци нове вегетационе купе
- и три примарна меристема, протодерм основни меристем и
прокамбијум.• Протодерм настаје од ћелија које
. граде површински слој купе Ћелије , протодерма се деле расту и сазревају
.дајући ћелије епидермиса43
• Ћелије основног меристема се налазе , у самој средини купе испод
. протодерма Оне губе способност, деобе повећавају се и диференцирају
. у ћелије паренхима Од слоја испод протодерма настаје примарна кора, а
од слојева у средини срж. Паренхимске ћелије примарне коре
– често имају хлоропласте . фотосинтетички су активне Ћелије
. коре некада имају ускладиштен скроб Код неких биљака ћелије сржи су
.разорене па је стабљикашупља44
• Прокамбијум чини прстен снопића издужених ћелија који се налази
између спољашњег и унутрашњег , слоја основног меристема одмах . испод самог врха вегетационе купе Сваки снопић прокамбијума
постаје спроводни снопић такошто се његове ћелије деле и ка
унутрашњости се диференцирају у , примарни ксилем а ка површини у примарни флоем
45
• Секундарну грађу стабла имају . вишегодишње дрвенасте биљке
Секундарна ткива стварају се у старијим деловима стабла
активношћу секундарних бочних, . меристема камбијума и фелогена У
стаблу са секундарном грађоммогу се :издвојити три основна дела
– Кора– Секундарно дрво– Срж
• . Граница коре и сек дрвета је.камбијум
46
Перидермис
Секундарни флоем
Зона камбијума
Секундарно дрво
Орах
47
Флоем
Зона камбијума
Секундарнодрво
48
Смолни канали у кори
Смолни канали усекундарном дрвету
49
Год
Јесење дрво
Пролећње дрво
50
• Кору , чине остаци епидермиса , перидерм или мртва кора остаци , примарне коре групе механичких .елемената и секундарни флоем
• Камбијум се граничи са секундарним . флоемом и секударним дрветом Камбијум изграђује неколико редова
. ћелија Камбијум се активира. периодично Пречник трахеја и
трахеида насталих у пролеће већи је од , пречника оних које настају у јесен
зато се разликује пролећно од јесењег, дрвета они заједно чине год. 51
• Секундарно дрво чини основну , масу стабла граде га ксилемски
.елементи• Срж је изграђена од паренхимских
ћелија у којима се често складишти.скроб
52
Постанак секундарнеграђе
• Камбијум се ствара такошто се прво деле ћелије фасцикуларног
, камбијума смештеног у спроводним, снопићима а затим паренхимске
ћелије које се налазе између снопића стварајући интерфасцикуларни
. камбијум Фасцикуларни и интерфасцикуларни камбијум се
.спајају у камбијални прстен
53
• Ћелије камбијалног прстена се деле , дајући елементе секундарног флоема ка
, периферији и елементе секундарног ( ), ксилема дрвета ка унутрашњости
. стабла Увек се диференцира много више .ксилема него флоема
• Притисак који настаје у стаблу због све веће количине секундарних спроводних
ткива разара примарну кору и епидермис и представља сигнал који побуђује ћелије
спољашњег слоја паренхима да почну да . се деле Њиховом деобом настаје
, фелоген чијом активношћу се образује. .плута Тако настаје перидерм 54
– , Изданак храна зачин илек
• У исхрани се користе надземни и .подземни изданци многих биљака
– : , , , Надземни купус келераба кељ...карфиол
– : , Подземни луковице белог и црног лука кртоле кромпира
• Из стабљикешећерне трске добија .сешећер
• : Као лек користе се изданци мајчине, , , душице кантариона раставића кора
, , ...шишмирике храста дрво клеке55
КРАЈ
ЂорђеМарјановић 2010.Мај
56