Izbor Strategija Prevladavanja u Odnosu Na Self Koncept u Kasnoj Adolescenciji

8/20/2019 Izbor Strategija Prevladavanja u Odnosu Na Self Koncept u Kasnoj Adolescenciji

1/18

Gorana Rakić-Bajić

Državni univerzitet u Novom Pazaru

Sanja Batić

DPDES Novi Sad

IZBOR STRATEGIJA PREVLADAVANJA U ODNOSU NA SELF KONCEPT

U KASNOJ ADOLESCENCIJI

Cilj prikazanog istraživanja je bilo ispitivanje povezanosti strategija prevladavanja i self-koncepta.straživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku studenta prve godine !niverziteta u Novom Sadu" tokom maja#$$%. godine. Dimenzije self koncepta su merene &ezinovi'evom baterijom za ispitivanje aspekata samopoimanjakoja obu(vata subskale) percipirana nekompetentnost" samopo*tovanje" op*te zadovoljstvo" usamljenost" stra( odnegativne evaluacije i eksternalnost +lokus kontrole," a strategije prevladavanja stresa su ispitivane upitnikom -CPE. Na osnovu rezultata se može zaklju/iti da je pozitivno vrednovanje self-koncepta povezano sa strategijamakoje su uop*tene na nivou aktivnog pristupa problemu. !tvr0en je i uticaj pola" imanja siblinga" reda ro0enja iživljenja sa ili bez roditelja na povezanost strategija prevladavanja i self koncepta.

1lju/ne re/i) self koncept" strategije prevladavanja" adolescenti

COICE OF COPING STRATEGIES RELATED TO DI!ENSIONS OF

SELF-CONCEPT IN LATE ADOLESCENCE

2(e main aim of t(is stud3 4as to e5amine t(e relation bet4een t(e self-concept and coping strategies.2(e stud3 4as conducted on t(e appropriate sample of t(e first 3ear students of !niversit3 of Novi Sad" during6a3 of #$$%. Dimensions of self are measured 4it( &ezinovi'7s scales 4(ic( includes t(e follo4ing subscales)measurement of perception of identit3" incompetence" self-esteem" overall satisfaction" loneliness" fear of negativeevaluation and e5ternalit3. 2(e coping strategies 4ere e5amined b3 -CPE 8uestionnaire. 9esults implicate t(att(e positive evaluation of self-concept is related to t(e strategies generall3 at t(e level of t(e active approac(to4ards t(e problem. t is determined t(at gender" (aving siblings" birt( order and living 4it( or 4it(out parents

moderate connections bet4een coping strategies and self concept.

1e34ords) self-concept" coping strategies" adolescents

1


2/18


3/18

koje neki autori pridaju pojmu identiteta. ! literaturi se" /ak" sre'e izjedna/avanje ova dva pojma pri/emu se self-koncept ili self-identitet defini*u kao složen sistem kognicija" emocija" motiva" vrednosti i

pona*anja koji je jedinstven za svaku osobu.

Mrnjica +;


4/18

(ijerar(ijsku organizovanost. S razvojno-psi(olo*kog stajali*ta zna/ajno je *to su ispitivanjanedvosmisleno potvrdila da s dobi raste broj dimenzija samopoimanja +Fackovi'-Grgin";


5/18

potvr0eno" te se može re'i da razvoj self-koncepta prati intelektualni razvoj i sledi sekvencionalniredosled.

9azvoj self-koncepta od ro0enja do druge godine prolazi kroz /etiri faze)• od ro0enja do tre'eg meseca uo/ljiv je uro0eni interes novoro0en/eta za ljude" po/inje

razlikovanje izme0u fizi/kog ja i fizi/ki( drugi(• od tre'eg do osmog meseca se javlja prepoznavanje sebe kroz znakove kontigencijeI" svest o

tome da je jaI izvor i uzrok kretanja sopstvenog lika u ogledalu" javlja se i konsolidacijarazlikovanja sebe od drugi(

• od osmog do dvanaestog meseca javlja se svest o svom trajnom identitetu sa stabilnim i trajnimkarakteristikama

• od dvanaestog do dvadeset/etvrtog meseca u/vr*'uju se bazi/ne kategorije doživljaja sebe kao*to su pol i uzrast. Naj/e*'e oko petnaestog meseca dete po/inje da koristi pol i uzrast da biidentifikovalo sebe. Prepoznaje fizi/ke karakteristike" posebno crte lica vezane za pol i uzrast.+Fe4is i &rooks-Gunn" ;


6/18

te se /e*'e od ostali( ose'aju usamljenima" nespretni su u socijalnim kontaktima" osetljiviji su nakritiku od strane drugi( i sumnjaju u sopstvenu kompetentnost. !sled ovi( karakteristika i nesigurnostiu socijalnim kontaktima izbegavaju u/e*'e u situacijama u kojima bi postojala mogu'nost da budu

procenjivani od strane drugi(" *to opet dovodi do socijalne izolacije i pove'anja ve' prisutnog ose'anjausamljenosti +;


7/18

modelu" u zavisnosti od teorijskog stanovi*ta autora. Strate!ie prevladavana stresa se odnose naspecifi/niji nivo analize /iji je cilj razumevanje ljudskog pona*anja u uslovima stresa.

Fazarus i Jolkman +;


8/18

strategija +kao *to su traženje alternativni( zadovoljenja potreba" kori*'enje socijalne podr*ke"re*avanje problema i pozitivna preformulacija,. Fo*ije psi(olo*ko funkcionisanje bilo je povezano saemocionalnim pražnjenjem +tipa acting out," rezigniranim pri(vatanjem i kognitivnim" izbegavaju'imstrategijama. +Qotovi'" #$$#,.

SEFJ-1NCEP2 P9E:FD:NE

straživanja relacije self-koncepta i prevladavanja stresa su relativno novijeg datuma. ffer isaradnici +;


9/18

dolescenti sa visokim istopolnim podomenom self-koncepta radije dele svoje probleme sa drugimanego *to i( zadržavaju za sebe s obzirom da su vi*i skorovi u podomenu odnosa sa osobama istog pola

povezani sa re0im kori*'enjem strategije zadržavanje problema za sebe i re0om upotrebom strategijeignorisanje problema. Lkolski self-koncept je najsnažniji prediktor upotrebe strategije fokusiranje nare*avanje problema. Po*tenjepoverljivost je pozitivno povezano sa upotrebom strategija fokusiranje na

pozitivno i re*avanje problema. Niži self-koncept u ovom domenu je indikator /este upotrebe redukcije

tenzije. dnosi sa roditeljima" matematika" odnosi sa suprotnim polom i globalni self-koncept su povezani sa strategijom ulaganje napora" pri /emu je poddomen odnos sa roditeljima povezan i saneproduktivnom strategijom ignorisanje problema" dok je poddomen odnosi sa suprotnim polom

povezan sa strategijom investiranje u bliska prijateljtva" a poddomen globalni self-koncept povezan i sare0om upotrebom strategije investiranje u bliska prijateljstva. Niži nivo *kolskog podomena self-koncepta je povezan sa /e*'om upotrebom strategije ma*tanje" dok je za ispitanike sa vi*im nivoomovog podomena karakteristi/na /e*'a upotreba strategije fokusiranje na problem. Nizak self-koncept udomenu porodi/ni( i istopolni( odnosa je povezan sa ignorisanjem problema i /e*'om upotrebomredukcije tenzije. 2ako0e" rezultati pokazuju da ukoliko mladi imaju visok generalni self-koncept /e*'e'e koristiti stranaporan rad i postignu'e" a re0e 'e biti zavisni od bliski( odnosa.

Na osnovu pret(odni( rezultata se može zaklju/iti da postoji povezanost izme0u upotrebe pojedini( strategija prevladavanja i generalnog self-koncepta" kao i njegovi( subdomena. Dalje" na

osnovu te povezanosti bi mogli pretpostaviti da ukoliko unapre0ujemo strategije prevladavanja"unapre0ujemo i odre0ene subdomene self-koncepta sa kojima su te strategije povezane. obrnuto"ukoliko bi se fokusirali na unapre0ivanje odre0enog aspekta self-koncepta" mogli bi o/ekivati iunapre0ivanje referentni( strategija prevladavanja.

vo istraživanje nastoji da odgovori na pitanje da li postoji povezanost dimenzija self-koncepta i strategija prevladavanja stresa na adolescentnom uzrastu u na*oj populaciji" te da li pol"

postojanje siblinga i stanovanje sa roditeljima imaju uticaj na pretpostavljenu povezanost self-konceptai strategija prevladavanja stresa. 1ao teorijsko polazi*te su kori*'eni multidimenzioni model self-koncepta" po kojem su osnovni stubovi za izgradnju pozitivno ocenjenog selfa - samopo*tovanje"

percepcija vlastite kompetentnosti" unutra*nji lokus kontrole" upornost" ose'anje pripadanja izadovoljstvo sobom i vlastitim životom" 2a3lorOspin4all-ov transakcioni model i Fazarusovaklasifikacija prevladavanja stresa.

6E2D

!zorak

straživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku studenta prve godine Jilozofskog iElektrote(ni/kog fakulteta !niverziteta u Novom Sadu" tokom maja #$$%. godine. !zorkom jeobu(va'eno ;;$ osoba" ?H studentkinje +B%"H, i A% studenata +A#"%,. Prose/na starost ispitanika je#;"A godinu. Procenat ispitanika koji živi sa oba roditelja je %?"A. Sa jednim roditeljem i bez roditeljaživi jednak broj ispitanika - ;;"=. Qnatno ve'i procenat ispitanika +%=, ima siblinga. 6e0u onimakoji imaju siblinga ?B"B ima jednog"


10/18

samopo*tovanje +&ezinovi'" ;


11/18

riginalni skup varijabli stavki !pitnika CPE je redukovan na faktore);. državanje rutine - organizovanje svog života" obavljanje svakodnevni( aktivnosti" vredan rad

i u/enje u *koli" poku*aji da se misli na lepe stvari +T U ilksova T Y # df 9 c 9 #c; $"#H; ;$$"H


12/18

2raženje stru/ne pomo'i -"?A? strajnost "=H=bezbe0ivanje socijalne podr*ke "A


13/18

povezan sa Samopo*tovanjem + \U -$"A# " pU$"$?,. sobe koje koriste Mumor i minimizaciju u ve'ojmeri imaju ose'aj da ne mogu kontrolisati ono *to im se de*ava u životu i imaju niže samopo*tovanje.bezbe0ivanje socijalne podr*ke je povezano sa p*tim zadovoljstvom +\U $"AA" pU$"$B,. sobe kojekoriste socijalnu podr*ku u ve'oj meri ose'aju p*te zadovoljstvo. ngažovanje u za(tevnimaktivnostima je povezano sa p*tim zadovoljstvom +\U $"AH" pU$"$=,. sobe koje vi*e koriste

bavljenje aktivnostima izve*tavaju o vi*em p*tem zadovoljstvu. 2raženje stru/ne pomo'i je povezano

sa p*tim zadovoljstvom +\U -$"%B" pU$"$;, i 2ipom stanovanja +\U -$"HA " pX$"$B,. sobe koje sumanje zadovoljne vi*e 2raže stru/nu pomo'. 2ako0e" osobe koje žive same u najve'oj meri 2ražestru/nu pomo'. Skretanje pažnje i opu*tanje u najve'oj meri koriste oni koji smatraju da ne mogukontrolisati doga0aje +\U $"#%" pX$"$B,. Postoje zna/ajne rodne razlike" mu*ke osobe su vi*e sklonekori*'enju ove strategije prevladavanja +\U $"


14/18

Siblinzi $"H$ $"HH -$"#B $"HA -$"%? $"$; -$"#= $"HH2ip porodice - obaroditelja

$";B $"BA -$"$% $"%B -$"B? $"$# -$";$ $"?%

2ip porodice - jedanroditelj

$"$< $"?H -$"HA $"$A -$"#; $"#H -$";H $"A?

PF[S&FNQ $"$< $"=# -$"$A $"ilksova T Jstepeni slobode

za efekatstepeni slobode

za gre*ku p

ntercept $"%# #"?B


15/18

održavanjerutine

(umor minimizacija

socijalna podr*ka

aktivnostizbegavanje problema

eta

(2) p

eta

(2) p

eta

(2) p

eta

(2) p

ntercept $"?B $"$$ $"A< $"#< $"#HPercipirana

nekompetentnost $";$ $"?; -$";H $"AB -$"$A $"=B -$";< $"#< -$"#$ $"HASamopo*tovanje -$"$B $"=H -$"#; $"#< -$"#< $";= -$"## $"#= -$";# $"B<!samljenost $";$ $"?; $";; $"BA -$"#? $";% -$"$% $"%$ $"$? $"%?Stra( od negativneevaluacije

$"#% $"$% -$"$% $"?; $"$= $"B% -$"$A $"%A -$";$ $"BA

p*te zadovoljstvo $"B$ $"$H $";$ $"?B $"H? $";H $"H? $";$ $"$; $"


16/18

psi(olo*ke pomo'i u na*oj kulturi" gde je jo* uvek nedovoljno poznato podru/je rada psi(ologa" teusled toga postoji i zadr*ka u obra'anju za pomo'. S obzirom na ovakav imidž profesionalne podr*kemože se pretpostaviti da mladi jo* uvek imaju predrasuda o osobama koje traže stru/nu pomo' kaonedovoljno jakim i stabilnim" kao i da ne raspolažu saznanjem da se u okviru psi(olo*kog savetovanjamogu savladati efikasnije te(nike re*avanja problema" te da se iz stra(a od negativne procene svojeokoline radije ne obra'aju psi(ologu" ve' svoje pote*ko'e poku*avaju da re*e na drugi na/in.

Pret(odni rezultati su u skladu sa istraživanjima spin4all-a i 2a3lor-a +prema Qotovi'" ;


17/18

ajtemima koji /ine ovaj faktor" a pretežno se odnose na bi(ejvioralno skretanje pažnje i opu*tanje+igram video igrice" gledam 2:" spavam" vozim bicikl....,. ! na*oj kulturi je jo* uvek prisutan obrazacda mu*ke osobe treba da su emotivno uzdržane i jakeI" tako da se tokom vaspitanja pretežnousmeravaju da umesto ventilacije ose'anja" koje je rezervisanoI za žene" koriste druge na/ineredukcije tenzije i ispoljavanja ili kontrole svoji( emocija.

6ultivarijantna analiza kovarijansi je utvrdila da osobe koje žive same u najve'oj meri tražestru/nu pomo'. 6ogu'e obja*njenje ovog rezultata se može potražiti u specifi/nosti uzorka" s obziromda su ga /inili studenti prve godine" a za neke od nji( je dolazak na studije istovremeno i preseljenje udrugi grad i prvo odvajanje od roditelja" te se može pretpostaviti da se osobe koje vi*e ne žive saroditeljima manje oslanjaju na porodi/nu podr*ku" a istovremeno nemaju jo* uvek izgra0enu socijalnumrežu vr*njaka" te im nedostaje i prijateljska podr*ka" pa traže alternativne oblike podr*ke. S drugestrane" preseljenje i odvajanje od roditelja i prijatelja može intenzivirati ose'aj usamljenosti" a stvaranjenove socijalne mreže može biti otežano ukoliko osoba ima negativan self-koncept" pa se mogu javiti

problemi koji prevazilaze kapacitete samostalnog re*avanja i podsti/u osobu da traži psi(olo*ku pomo'.

S obzirom da je u pret(odnoj analizi utvr0en efekat odsustva siblinga na kori*'enje strategijeSkretanje pažnje i opu*tanje" u analizu je uklju/ena i varijabla red ro0enja" te je primenjena

multivarijantna analiza kovarijansi sa prediktorom red rodjenja. 9ezultati za celokupni model ukazujuda su :entilacija ose'anja" 2raženje stru/ne pomo'i" (umor i minimiziranje" bezbe0ivanje socijalne podr*ke i ngažovanje u za(tevnim aktivnostima pod uticajem reda ro0enja i dimenzija self-koncepta.9ed ro0enja uti/e na izbor slede'i( strategija prevladavanja) Mumor i minimizacija" 2raženje stru/ne

pomo'i i :entilacija ose'anja. Na osnovu pret(odnog se može re'i da osobe koje su u poziciji drugo itre'ero0ene dece manje koriste Mumor i minimizaciju" kao i :entilaciju ose'anja" dok /e*'e 2ražestru/nu pomo'.

Q1F!1

Prikazano istraživanje je sprovedeno sa ciljem da odgovori na pitanja) da li postoji povezanostself-koncepta i strategija prevladavanja na adolescentnom uzrastu" te da li postoji interaktivan efekat

pola" imanja siblinga" na/ina stanovanja i self-koncepta na strategije prevladavanja. Naknadno je uanalizu uklju/eno i ispitivanje uticaja reda ro0enja i self-koncepta na strategije prevladavanja.

Na osnovu dobijeni( rezultata može se zaklju/iti da postoji povezanost izme0u dimenzija self-koncepta i strategija prevladavanja. dolescenti sa pozitivnim self-konceptom /e*'e koriste aktivan

pristup problemu i slede'e strategije prevladavanja) ngažovanje u za(tevnim aktivnostima"bezbe0ivanje socijalne podr*ke i državanje rutine" dok adolescenti sa negativnim self-konceptom

pretežno koriste 2raženje stru/ne pomo'i" :entiliranje ose'anja" Skretanje pažnje i opu*tanje kaostrategije prevladavanja.

straživanjem je utvr0en efekat pola" imanja siblinga" na/ina stanovanja" reda ro0enja idimenzija self-koncepta na strategije prevladavanja. dolescenti koji /e*'e koriste strategijudržavanje rutine zadovoljniji su sobom i svetom oko nji(" ali imaju i ve'i stra( od negativneevaluacije" dok oni koji /e*'e koriste Mumor i minimizaciju u ve'oj meri imaju ose'aj da ne mogukontrolisati ono *to im se de*ava u životu i imaju niže samopo*tovanje. esta upotreba strategijabezbe0ivanje socijalne podr*ke i ngažovanje u za(tevnim aktivnostima doprinose p*temzadovoljstvu" dok manje zadovoljni adolescenti /e*'e 2raže stru/nu pomo'. 2ako0e" adolescenti koježive sami vi*e koriste strategiju 2raženje stru/ne pomo'i u odnosu na adolescente koji žive sa jednimili oba roditelja. Strategiju Skretanje pažnje i opu*tanje dominantno koriste oni koji smatraju da nemogu kontrolisati doga0aje" mu*ke osobe" kao i ispitanici koji nemaju siblinge i koji stanuju sami.Devojke koje žive sa jednim roditeljem i mladi'i koji žive sami u najve'oj meri koriste ovu strategiju.! grupi koja ima siblinga Skretanje pažnje i opu*tanje vi*e koriste oni koji žive sa oba roditelja" dok ugrupi koja nema siblinga ovu strategiju /e*'e koriste oni koji žive sami. dolescenti koji su drugo ilitre'ero0ena deca manje koriste strategije :entilacija ose'anja i Mumor i minimizacija" a vi*e strategiju2raženje stru/ne podr*ke u odnosu na prvoro0enu decu.

S obzirom da je u ovom radu iznesena pretpostavka da postoji reverzibilnost uticaja self-koncepta i strategija prevladavanja" mogla bi se sprovesti dalja longitudinalna istraživanja u cilju

proveravanja ove pretpostavke. 2ako0e" jedan od mogu'i( pravaca dalji( istraživanja bi moglo biti

17


18/18

detaljnije ispitivanje povezanosti reda ro0enja" self-koncepta i strategija prevladavanja sa ciljemutvr0ivanja kauzalni( veza. nteresantan je i podatak da je strategija prevladavanja 2raženje stru/ne

pomo'i u ovom istraživanju tretirana kao pasivan oblik prevladavanja" *to ina/e nije slu/aj" te bi budu'a istraživanja mogla razjasniti kom stilu prevladavanja pripada ova strategija u na*oj populaciji.

F2E92!9

• &ezinovi'" P. +;

Izbor Strategija Prevladavanja u Odnosu Na Self Koncept u Kasnoj Adolescenciji

Documents

Transcript of Izbor Strategija Prevladavanja u Odnosu Na Self Koncept u Kasnoj Adolescenciji