21Novembar 2015. www.serbianmirror.com

I Z M A T I c E

OKTOBAR 11. 2015.

Napisao sam novu knjigu. Nadam se da }e biti uspe{nopredstavljena na Sajmu knjiga 23. oktobra u Beogradu. Zahvalansam prijateljima koji su mi kao sponzori pomogli da otkrijemTAJNA DRU[TVA U SRBIJI.

Kako je krenulo po svetu, mo`da }u da napi{em knjiguVELIKA [IPTARKSA KRADJA, o otimanju hramova SPC, sport-skog centra Brezovica i enegretskog centra Gazivode na Kosmetu.

SAD izda{no poma`u Kosovo, tu svoju 51 ameri~kudr`avicu, napravljenu na Balkanu. Preko nje Va{inton ru{i Srbiju,Balkan i EU.

Ulazim u 65 godinu `ivota i ozbiljno sam zabrinut zasvoju budu}nost. Posebno kada sam pro~itao {ta je rekao nobelo-vac Drauzio Varella, brazilski onkolog, koji je ovako opisao je 21.vek:

- U dana{nje doba se pet puta vi{e investira u medika-mente za mu{ku potenciju i silikone za `ene nego za le~enjeAlchajmerove bolesti. Tako }emo za par godina imati stare babesa ogromnim sisama i stare dede s tvrdim penisom, ali se ni jedanod njih ne}e se}ati za{to je to dobro i ~emu slu`i.

OKTOBAR 18. 2015.

Drama je ovde po~ela, Nema~ka tra`i da priznamoKosovo – ka`e vlast SNS-a. Kriti~ari tvrde da je to izmi{ljotinavladara da bi se predstavio kao za{titnik Srba, jer Nemcu su svedemantovali.

O~igledno je da smo mi narod `rtve politi~ke propa-gande, ~iji je cilj da je premijer uvek u pravu.

U Siriji se pak nadmudruju Rusi i Ameri. O~ekujemda tamo po~ne Tre}i svetski rat. Mo`da se to pak dogodi u dr`aviMontenegro, jer je car Milo sa policijom pretukao kompletnuopoziciju.

I naredio da se Srpska pravoslavna crkva zabrani u CrnojGori. Sad je jasno kom Bogu }e Milo da se moli – NATO.

OKTOBAR 31. 2015.

Posle posete srpskog premijera ruskom predsedniku imolbe da kupimo oru`je Srbija }e se na}i na udaru novogzapadnog maltretiranja. Jer kad je Vu~i} bio kod Bajdena, ovajmu je preporu~io da se odrekne Putina. Sad, da li je to politi~kagluma ili ne, tak Vu~iæ se hvalio racionalnom saradnjom, a nebratstvom, sa Rusijom.

Kod mene lepa i nelepa vest: Na Sajmu knjiga dobiosam bilbord sa koricama nove knjige.

A Udru`enje novinara SCG nije midodelilo Nagradu za `ivotno delo,iako su me neki prijatelji prijavili.

Verovatno je procenjenoda sam mlad za odlazak u nov-inarsku legendu.

Sti`e nam zima. Kadzahladni Piro}anac sedne

pored sve}e. A kadpadne sneg i zaledi,onda Piroæanaczapali sveæu da segreje.

T a k o ,ina~e, radi polaSrbije u koju æeda se useli naj-manje 15.000migranata, pa

æemo i njih da gre-jemo sveæama.

Pismo iz Beograda - Vanja Buli}

Zima se polakouvla~i udomove, pa }eubrzo razgovori uzkafu i dobru kapljicubiti glavna zanimacija.A kada nema za~inave`anih za izbore iviceva koji ih prate,narod }e po~eti dagundja. Zato za~udjujeodluka premijeradr`ave da u narednih {est mesecine}e biti novih izbora. Kako }eonda narod izgurati zimu bezpogonskog goriva, koje izazivasmeh? Jer, psiholozi tvrde da }emoiza}i iz krize onog trenutka kadanarod po~ne masovno da se smeje,jer je osmeh pokazatelj i politi~kograspolo`enja.

Milo{ Obrenovi}, koji jebio su{ta suprotnost dana{njojdemokratskoj vlasti, svakog jutra jepitao dou{nike da li narod pri~aviceve o njemu, pa kada bi dobiopozitivan odgovor, rekao bi jednos-tavno: “Ste`i“. A kada bi muodgovorili da narod gundja, narediobi: “Popu{taj“.

Vispreni Milo{ je imaoljude koji su smi{ljali viceve ipu{tali ih u narod kako ne bidozvolili da se narodni duh udr-veni, jer mu tada sva{ta padanapamet.

Na{a vlada nema ljude

koji smi{ljaju viceve,ali ima Agenciju zaborbu protiv korupcije.Umesto novog vica,Agencija je objavilaimovinske karte ~lano-va nove vlade. Tamankad po~ne da jenjavasmeh zbog ovog vica,nalete}e novi, jer }evlada morati da dostavi{ta je uradila u prvih

sto dana. Taj naredni vic moradobro da bude osmi{ljen, da se nebi dogodilo ono {to je do`iveofrancuski predsednik Olan ~ija jeadministracija svojevremeno objav-ila ta~an opis dosada{njeg u~inka,pa narod nema ~emu da se smeje.

Po{to je vic veoma ozbilj-na kategorija, imovinska karta~lanova nove mlade mora dobro dase analizira. Lako je uo~iti da jenajsme{niji deo vica u kome sepredstavljaju ~lanovi vlade koji suto bili i u prethodnom sazivu. Onisu mnogo bogatiji odnovoprido{lih, {to zna~i da su zavreme njihove prethodne vladavinemnogo uradili za Srbiju, jer se svadobra koja poseduju, izuzev plate,dobijaju na osnovu raznorazmihu~inaka. Pa`ljiviji guta~i novinskihinfoirmacija, seti}e se mnogih aferau koje su ih gurale novine. Cifretada pominjane sada se ne nalaze unjihovim imovinskim kartama, a

nisu oborene na sudovima, {to jetakodje vrhunski izraz duhovitosti idokaz da su Srbi majstori ustvaranju viceva.

Svaku iole ozbiljnudoma}icu }e najvi{e zasmejatipodatak da nijedan ~lan vlade nemau{tedjevinu, ~ak ni minstri koji suzadu`eni da narod ubedjuju kako je{tednja i stezanje kai{a jedini praviput u budu}nost. Zasad nije objavl-jeno da li neki ~lan vlade imakasicu prasicu, jer za taj podatak nepostoji odeljak u formularu koji sepopunjava u Agenciji za korupciju.

Imovinska karta, poreduloge da zabavi, nosi sobom i jednurealnu opasnost: nijedan ~lan vladenije prijavio da poseduje {pajz izimnicu, pa se mo`e dogoditi dadoma}ice ove godinje ne spremezimnicu, jer su deo bira~kog telakoje veruje svojoj vladi.

Po{to Agencija za borbuprotiv korupcije narod planski zas-mejava, pravi uzleti u domenustvaranja dobrog doma}eg vica tekse o~ekuju. Za po~etak, bilo bidobro da se objave imovinske kartesvih ~lanova prethodne vlade,napravljene na po~etku njihovogmandata, i uporede sa imovinskimkartama na kraju mandata. Ba{ meinteresuje da li se u njihovimimovinskim kartama nalazi i novacodvojen za pravljenje kiselogkupusa?

ZIMNIcA UIMOVINSKOJ KARTI

Pi{e:Marko Lopu{ina

www.lopusina.com

MARKOVIKONAcI

Nagrada Svetozar Mileti} za Marka Lopu{inu

SVE SRBE SVETA NA JEDNOM MESTU

Na upravo zavr{enoj{estoj konferenciji mediji udijaspori u Beogradu, MarkoLopu{ina, reporter “Ve~ernjihNovosti“, dopisnik Ogledala ipisac knjiga o srpskom rasejan-ju dobio je Medalju “SvetozarMileti}“. Ovo visoko priznanjedodelilo mu je Udru`enje Srbaiz Slova~ke.

Marko Lopu{ina jenagradjen za predan rad kojitraje 35 godina na polju propa-giranja srpske kulture,duhovnosti i povezivanja srp-skog naroda u rasejanju. On jetvorac knjiga u kojima je sveSrbe sveta sakupio na jednommestu – rekao je tom prilikomStane Ribi~, predsednikUdru`enja Srba u Slova~koj,

koji je Srbima izborio statusnacionalne manjine i doprineoda Vlada Slove~ke nedavnouvrsti srpski jezik u Evropskupovelju jezika nacionalnih man-jina.

KAD DR@AVA PLA]A,DIJASPORA KUKA

Na Konferenciji medijau dijasporu, koja je nedvnoodr`ana u Beogradu, prvi put jejavno postavljeno pitanje kakoto da dr`ava Srbija vi{e pla}asvoje nacionalne manjine, negoli svoje Srbe iz rasejanja. NikoBrajovi}, generalni sekretarUdru`enja novinara Srbije,doma}ina ovog skupa, je izneokonkretne podatke:

– Dr`ava Srbija zamedije nacionanih manjina uSrbiji daje oko pola milionaevra godi{nje. A za medije Srbau dijaspori oko 250.000 evra –

utvrdio je Nino Brajovi}.Interesantno je i da

dr`ava Srbija dok finansiramedije u dijaposri pravi velikerazlike i diskcimini{e pojedinesrpske zajednice. Naime, ve}inunovca za medije Srbija {alje udr`ave u regionu. Dotacijeodlaze srpskim medijima uRepublici Srpskoj i Crnoj Gori,u Hrvatsku, Rumuniju iMadjarsku, iako u ovimdr`avama Srbi dobijaju sredstvaiz od vlasti u Banjaluci,Podgorici, Zagreba, Bukure{ta iBudimpe{te.

Sa druge strane naj-manje novca {alje se srpskimredakcijama i medijima uprekookeanskim dr`avama,kakve su, na primer, SAD, kana-da i Australija, u kojima vlastne poma`e etni~ke grupe. Takoispada da je Srbija nekima urasejanju majka, a nekimama}eha.

22 Novembar 2015.

K N J I @ E V N O S T

Na sve~anosti povodom obelezavanja~etrnaeste godi{njice osnivanja nov-ina “Ogledalo srpsko” u ^ikagu,predstavljena knjiga, zbirka pri~a na zaplan-janskom dijalektu “Jo{te ~ekam taj re~ da mirekne”, novinarke i blogerke iz Ni{aNegoslave Stanojevi}. Pisanje na dijalektuotkriva pravu du{u naroda i pokazuje velikobogatsvo jezika.

Negoslava Stanojevi} je dugo god-ina radila u redakciji ni{kih “Narodnih nov-ina“, a kasnije, posle privatizacije i odlaskaiz novina posvetila se pisanju blogova osvakodnevnim `ivotnim temama i sudbinamaljudi. Nadamo se da }e imati priliku da li~noposeti ^ikago i predstavi svoju knjigu, a mismo hteli da na ovaj na~in, upoznamo na{eljude sa knjigom, krajem i dijalektom.Autorka se rado odazvala pozivu da iznesedetalje o nastanku pri~a i veoma zapa`enojreakciji javnosti.

Neizbezno je pitanje o ideji da se

napi{e knjiga na zaplanjskom dijalektu, da

li je te`i proces stvaranja, nego na stan-

dardnom jeziku?

- Zbirka pri~a na zaplanjskomdijalektu, koje je po dijalektutimo~ko-prizrenskog dijalekta, nastala je odpri~a koje sam objavljivala na svoja dvabloga. A te pri~e su nastajale nekako spon-tano, zahvaljuju}i tome {to su se dopale~itaocima bloga. Koji su tra`ilijo{… I jo{, a ja sam zapravo isko-ristila to interesovanje ~itala~kepublike koja se sastoji ne samo odZaplanjaca i poznavalaca ovogdijalekta, ve} i od onih koji su prviput za Zaplanje ~uli i kojima jeisprva bio neophodan re~nik da birazumeli to {to ~itaju, da imZaplanje pribli`avam sve vi{e. Svremenom, mnogi od njih susavladali veoma uspe{no zaplanjskidijalekt, pa mi tako blog prijatelji-ca iz Hrvatske, recimo, ka`e dazaplanjski ~ita kao maternji jezik.

Ina~e, neko kome jedijalekt zapravo maternji jezik,nimalo nije te{ko da na njemu ipi{e. Ljudima koji poznajuisklju~ivo standardni jezik nekakonije jasno da mi, koji imamo tusre}u da poznajemo i neki dijalekt,veoma lako baratamo i jednim idrugim.

Da li bi moglo da se

ka`e, da nije malo preterano, da je

stvaranje ovakve knjige i trka sa vre-

menom, da se {to pre zabele`e re~i i

obi~aji, s obzirom na tu`nu sliku Srbije

poslednjih decenija, da sela u nekim kraje-

vima ostaju pusta?

- O ovoj dimenziji nisam mnogo upo~etku razmi{ljala . Ispostavilo se, ipak,

da je knjiga do{la u pravo vreme, najpre seza Zaplanje ~ulo i o njemu se pri~alodaleko vi{e nego ranije. Mnogi u njoj videnajpre tu vrednost- podse}anje na istoriju,na obi~aje, ljudske likove i dogadjaje, nasela, koja nestaju zajedno sa junacima mojihpri~a. Mnoga zaplanjska sela, na`alost, uve-liko umiru, gase se nekada velika i bogata

doma}instva i samo obrisi velikih ku}a,zadru`nih domova, mlinova, radionica…Nekada{nje varo{ice danas su gotovo avet-injska naselja, koja pomalo `ivnu kadapreko leta vlasnici preostalih ku}a dodju dase nadi{u sve`eg vazduha. Posetila samletos, posle vi{e decenija, rodno selo mojepokojne majke, Ostatovicu, do kojeg vodi

prili~no lo{ makadamski put, {to ve}dovoljno govori o tome za{to je ono goto-vo prazno. A u selu, tuga. Napu{tena, netako mala {kola, velike, nagri`ene zubomvremena, nekada bogate i prelepe ku}e,zemljoradni~ka zadruga koja je davnopostala pro{lost, mlin, po koja ku}a koja seodr`ava izmedju ostalih, koje }e uskoro

pasti… Pedesetih godina pro{logveka ova, u vreme turske okupaci-je varo{ica, imala je skoro 900`itelja, a danas ih je jedva ~etrde-setak. Nemaju put, nemaju pro-davnicu, do autobusa, koji sveredje prolazi susednim selom, Daparadoks bude ve}i, do mnogih,mo`da malo naseljenjijih sela udonjem delu Zaplanja, tek sada segrade putevi, kojima uskoro ne}eimati ko da dolazi, jer su svi kojisu mogli oti{li.

Svaka od ovih pri~a nosi

poruku u poslednjoj re~enici, od

koje se ~italac naj~e{}e naje`i.

- Junaci mojih pri~a sunapu{teni, onemo}ali roditelji kojesu deca zaboravila i samo ih sesete ujesen, kada se prikuplja onomalo poljoprivrednih proizvodakoje oni, tako nemo}ni, stari ibolesni uspeju da proizvedu i ondaodvajaju od usta da bi toj nezah-valnoj i u gradu osiroma{enoj deci

i dalje pomagali. Zle svekrve koje jo{ dr`esve konce doma}instva u svojim rukama isnaji koja nema mu`evljevu podr{ku svete seza sve nepravde koje su same do`ivele odsvojih svekrva, majke svesne svega, kojela`u i sebe i druge da su same izbralesamo}u na selu, mada su dobrodo{le kodsvoje dece koja `ive u gradu. Radoznale

kom{ije koje zaviruju u tudju nesre}u kakobi im njihova izgledala manja. I svi oniimaju neki svoj moto, neku svoju, tipi~noselja~ku mudrost nastalu na iskustvenomse}anju, zabele`enu u genetskom kodu krozvekove muke, odricanja, nadanja, znanja ineznanja. Zato i imaju odgovore na svakopitanje i zato se, na kraju krajeva, mire sasudbinom, spre~avaju}i na taj na~in da se nakraju svojih tegobnih `ivota raspadnu od `alaza propu{tenim, kako su se ina~e raspadaliod rada od jutra do sutra.

Da li mo`emo o~ekivati uskoro

neku novu knjigu?

- Vrlo brzo po izlasku moje prveknjige po~ela sam da pi{em roman iz savre-menog `ivota, s mobingom kao centralnomtemom koja je i ina~e sve prisutnija u srpskojstvarnosti. Budu}i da sam i sama bila `rtvamobinga i da u okru`enju imam osobe kojesu nedavno pro{le kroz ovu torturu, smatramna neki na~in i svojom obavezom dasada{njim i potencijalnim `rtvama zlih ljudi,poka`em da ne smeju da }ute i trpe i da~ekaju da im neko drugi re{i problem, ve} dase moraju boriti i izboriti sami. Ma kolikobilo te{ko.

No, pre tog romana svetlost danaugleda}e zbirka pri~a, ovoga puta naknji`evnom jeziku, u formi elektronskeknjige. Izdavanje knjiga je ina~e jako skuparabota, pogotovo u uslovima kada prose~anstanovnik Srbije jedva pre`ivljava i kupovinaknjiga mu je poslednja briga. Nadam se da}e i moja e-knjiga imati svoju ~itala~ku pub-liku, jer sam od onih koji priznaju da ihraduje to {to ima ljudi koji vole ono {to onipi{u. U suprotnom, pisanjem se ne bih nibavila. Dragica Spasojevi}

JO[TE ^EKAM TAJ RE^ DA MI REKNE

Prikaz knjige Negoslave Stanojevi}, na zaplanjskom dijalektu

Negosava Stanojevi}

U M E T N O S T

23Novembar 2015. www.serbianmirror.com

Tami za ledjima

Ranijih godina, medjusrpskom emigracijom postojala jejedna zdravija nit koja je tkala inegovala svoje poreklo, svojenacionalno ose}anje, kulturu Itradiciju. Nove generacije Srba uinostranstvu manje znaju o svojojistoriji, svom kulturnom nasledju.Zato je kod ranijih generacijaose}aj rodoljublja bio ja~i. Jer, dabi neko ne{to voleo i cenio, morao tome ne{to i da zna.

Mada jo{ gore je u Srbiji.Mnogo se radi protiv ovog narodave} decenijama. Ne znam, dodu{e,da li se ova zemlja jo{ uvek zoveSrbija, jer vidim na televiziji ka`u“Evropska Srbija”, pa se pitam dali je to novi naziv dr`ave? Da liNema~ka, Francuska zovuEvropska Nema~ka i EvropskaFrancuska… Kome to treba? Narodje prili~no o{amu}en svim protek-lim de{avanjima. To {to japrime}ujem sve ovo, i to {to metoliko pogadja iako `ivim daleko,zna~i da sam svestan ko sam.

Se}am se, 1985. Godine,kada sam sa jednom delegacijomposetio Patrijarha Germana dobiosam priliku da ga pozdravim.U~inio sam to na neposredan na~in,neprotokolarno, `eleo sam daka`em {ta mi je stvarno le`alo nasrcu. Posle onoga {to sam rekao,Patrijarh se obratio od prilikeslede}im re~ima: Va{e re~i su umom srcu, sa vama delim mi{ljen-je I tada je prvi put, pod Brozovimre`imom u Srpskoj PravoslavnojCrkvi izgovorena re~enica koju jeon tada izgovorio: “Pozivam Srbena okup“.

S pogledom u nebo

Moja se}anja se`u odKraljevine Jugoslavije. Savr{eno sese}am i njene propasti i okupacije.I danas su mi `ive slike ulazakNemaca u Pe} i njihovog do~ekaod strane profa{isti~kih albanskihgrupa. Pamtim ceo tok okupacijedo zavr{etka Drugog svetskog rata.

Za vreme okupacije bilo je `rtava,osveta, bilo je svega, rat je rat. Aliopak druga~ije od ovoga {to sedesilo sa raspadom BrozoveJugoslavije.

Koja je razlika izmedju tadva stradanja Srba na Kosovu iMetohiji? Pod fa{isti~kom okupaci-jom Srbi su uglavnom pre`iveli i uselima i u gradovima. A sada, kako

je do{la “demokratija“, kako supristigla ljudska prava i ‘ostalo”,Srba na Kosovu i Metohiji nema.Onda, napravimo razliku izmedjuposledica one okupacije i ovedemokratije. Biti protiv takvedemokratije u ~ije se ime radi to{to se radi na Kosovu i Metohiji –za mene je demokratija.

Ako ljudi ne budu moglida ne{to promene u skorije vreme,ja ipak verujem u op{te zakone, uzakone Neba koji uvode red ~ak iu one prostore za koje i ne znamoda postoje.

Interesantno je, ja sam 45godina van svoje zemlje, a nisamnikada sanjao san da se nalazimnegde drugde, da se nalazim unekoj drugoj zemlji, uvek sam usnovima bio vezan za rodno mesto,za krajeve u kojima sam `iveo. Tone{to zna~i. Jednom sam rekao; ko~ezne za otad`binom, ne sanjatudje pejza`e. [to se ti~e jezika,isto. Imate na{e ljude koji ne moguda se sete nekih re~i na svommaternjem jeziku. To mi nije jasno.Meni je jasan Sol`enjicin koji jemislio i govorio na ruskom. Janemam ni{ta protiv da svako mislina svom jeziku, ja sam Srbin i mis-lim na srpskom jeziku.

MISLE]E BOJEO umetnosti prvih deceni-

ja ovog i prvim decenijama pro{logmilenijuma, o “svrstavanju“ umet-nika i kriti~arskom ~itanju umet-nosti, o promenama u sopstvenomslikarskom izrazu - da li su bileposledice kontinuiteta ili prekidakontinuiteta...

Kad se radi o promeniizraza, kad se dogodi prelazak nasasvim drugi koncept, drugosaop{tenje, drugi rukopis, drugi stil,~ovek se pita za{to? Neki umetniciu ovom na{em vremenu, koji supovezani sa tr`i{tem, sa potrebamai modama, raznim trgovinama,skloni su da plasiraju ne{to kaonovi umetni~ki stav, kao novupojavu, dok kriti~ari to istaknu usvojim prikazima. Svet tada kupujei tra`i upravo takva dela. Tadaslikari koji ne ulaze u dublje anal-ize onoga {to rade, zaboravljaju}isvoj stav, opredeljenje, svojumisao, postaju povodljivi zakriti~arskim perom. To je, po meni,nedostatak stava i talenta.

Medjutim, s druge strane,ima slikara koji se promene neza-vesno od kriti~ara i mode. To su zamene pravi slikari koji prate svojumisao, svoj stav i svoje umetni~koopredeljenje.

Nisam ni istori~ar umet-nosti, niti kriti~ar, na umetnost i na`ivot gledam {ire i op{tije.Umetnost je umetnost, ako ona tojeste, ona jeste, bez obzira nakriti~are ovog vremena. Ako jene{to u Rimskoj imperiji bilozna~ajno i u slikarstvu, u filosofijiiu poeziji, onda je aktuelno i mod-erno i danas. Naravno, ~ovek ovogvremena, ima svoj jezik i svojna~in izra`avanja stavova, pokreta iizraza. Isto mislim i za svojeslikarstvo. Ako ne vredi nek sezaboravi, a ako vredi neka traje...Vreme }e pokazati“. Intervju kojije Savo Rako~evi} dao za ~asopis“Pravoslavlje” 15.Juna,2009.Godine, pred izlo`bu odr`anu30. Juna iste godine u Galeriji Srpske akademije naukai umetnosti u Beogradu.

Sava Rakocevic je rodjen 1933.Godine u Pe}i. Zbog svojih slobodarskihstavova, godinu dana pre zavr{etka gim-nazije li{en je {kolovanja na celoj teri-toriji tada{nje SFRJ. Uprkos tome zavr{ioje {tednju umetni~ku {kolu u Skoplju, ana Akademiji primenjenih umetnosti uBeogradu diplomirao je 1960 godine.

Prvu nagradu za likovnu umet-nost osvojio je nakon kursu Beogradskoguniverziteta, a nagradu za najboljeg stu-denta dodelila mu je 1958. godine

Akademija primenjenih umetnosti uBeogradu. Zatim su usledile brojnenagrade. Nekoliko godina `iveo je iradio kao slobodan umetnik i honorarniilustrator lista “Politika“. Nalaze}i se ustalnom sukob u satada{njom vla{}u,1966. Godine odlazi u Ameriku, gde idanas `ivi.

Prvu svoju izlo`bu u Smeticiimao je 1970. Godine povodom proslave200- godi{njice dr`avnosti SAD, 1975.Sava Rako~evi} je u~estvovao na izlozbisavremenih ameri~kih slikara organozo-vanoj u Kongresnoj palati u Parizu.

Maternja boja koja je prosi-javala sa njegovih slika, preto~ena je u

maternji jezik kojim je propevao uknjigama poezije: Tami zaledjima, Balsvetlosti, Posle svega...

Dobitnik je Visokog priznanjaStefan Prvoven~ani Ra{kih duhovnihsve~anosti i Vukove nagrade.

Sava Rako~evi} je od 1963.Godine ~lan Udru`enja likovnih umetni-ka Srbije, kao i ^ika{kog umetni~kogkluba. Bio je stalni ~lan Komiteta orga-nizacije Mir kroz kulturu, priUNESKO-u.

Slikar svetskih razmera i pesnik duboke ekspresije

@IVOT SEBE ^UJE

NEBO NAS ^UVA OD PADA

Njegova svetost Patrijar German i Savo Rako~evi} u razgovoru

Savo Rako~evi}: Izmedju dve re~i, 1989.

24 Novembar 2015.

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

POZDRAV IZ ZAVI^AJA

Para}in, Beograd, Ni{ pa opet Beograd.Tek, prole}e me je do~ekalo, prole}e ufebruaru, prole}e, vrag bi ga znaoodakle. Verovatno iz du{e prirode koja, etotako, do~ekuje svoju izgubljenu decu.Zagrljaj veliki, lep, topao, miri{ljav, a ja, dovraga, pomalo stranac,pomalo se te{im i la`emsebe. U ateljeu jednogpara}inskog slikara,upoznao sam nju...

[etali smo posokacima, ulazili uzaba~ene kafane i dru`ilise sa pijancima iizmi{ljenim poznanicima.Ona me je slikala kad senisam nadao, grlila me kao druga, a ja samhteo vi{e, vi{e sam hteo al’ nisam smeo.Nisam hteo da pokvarim taj njen naivni, lepiosmeh, nisam hteo da je rastu`im, naru`im,ispru`im, nisam hteo. A onda smo i{li u nekemanastire kod ]uprije, pa u Krivi vir, pa naGrzu, brzu i bistru, i pri~ali kao drugari, kaoda se odavno znamo, kao da smo istogodi{te, a ja dva puta stariji, a ona dva putalep{a, pa na kvadrat, pa na kub. Nekakomnogo lepa, da ti oslepi ko~ijas {to ti saon-

ice `elja vozi, da se za~udi um u tebi, a jasam pio i ~astio, kako i ne bi...

I {ta da vam pri~am, sad dok sese}am, {ta da vam ka`em, {ta da vas la`em?Ne, to ne}u, slu{ajte ovu moju misao po stoputa rodjenu... Lepo je tamo gde te neko voli,

gde si nekom mio, pamakar na periferijisveta bio, iako nije bilosvetle}ih ringi{pila, nibelih goluba krila, nizlato ni svila, va`no jebilo da mi je mila i dasmo se dru`ili i upijalitopli miris prole}a ufebruaru. A velika plan-ina Rtanj gledala nas je

i ~e{ala zbunjeno glavu zavu~enu u bele, per-nate oblake... I vredi i}i tamo gde te srcevu~e, moj vu~e! Nemoj da izda{ srce svoje,otkuca}e te, nagrdi}e te, pa }e{ se sa svetomrastajati u svakom trenutku bolnom i dugom.Srce ne voli la` i sebi~nost, to srce koje stal-no i neumorno broji bandere i sijalice poredkoloseka `ivota.

Sada ~ekam susret, ja, bedni robvelike i lepe igre dru`enja i ljubavi, ~ekam i~ekam...

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

25www.serbianmirror.comNovembar 2015.

Beograd je va`na lukare~nogi pomorskogsaobra}aja. Obala nje-govih reka u podno`juKalemegdanskog brega bila jeuvek, tokom vekova,na~i~kana mnogobrojnimbrodovima po~ev od rimskihgalija, pa do najluksuznijihparobroda. U srednjem vekupostojala su dva ve{ta~kapristani{ta van re~nog korita,o ~emu je ostavio pisanepodatke Konstantin Filosof. U XIX veku, zavreme prve vlade kneza Milo{a, Srbija jeimala prili~no razvijenu plovidbu. Francuskidiplomata Boa Le Kont zabele`io je da jeSrbija tada imala oko 200 ladja. Godine1838. knez Milo{ je podario titulu“dunavskog kapetana’ Mi{i Anastasijevi}u,trgovcu i brodovlasniku, koji je u~estvovaou plovidbi sa svoja 74 broda, a iste godine26. avgusta “Srbske novine” su zabele`ileda je prvi “novi austrijski paroplov –“Sofija” pokraj Beograda uz Savudoplovio”.

U drugoj polovini XIX veka,po~etkom 1862. godine, doneto je re{enjeza nabavku prvog srpskog parobroda i osam{lepova. Neposredan povod za tu odlukubio je postupak Austro-Ugarske i njenogparobrodarskog dru{tva, kada su odbili dasrpskoj vlade iznajme jedan parobrod kojimje vladina delegacija, posle Svetoandrejskeskup{tine, trebalo da dovede kneza Milo{au Srbiju.

Za nabavku parobroda i {lepovaprofesor narodne ekonomije na Liceju iminister finansija u kabinetu Ilije

Gara{anina, Kosta Cuki}(1826-1879) odobrio je kreditod 130.000 forinata austrijskevrednosti i 500 }esarskihdukata za tro{kove okonabavke. Parobrod “Deligrad”i {lepovi nabavljeni su uRusiji. Brod je imao 100 kon-jskih snaga i 450 tonanosivosti i bio je prvi, za onovreme vrlo savremen, plovniobjekat koji je plovio Savomi Dunavom pod srpskom zas-

tavom. Zbog toga se datum njegovekupovine uzima kao po~etak moderneplovidbe.

Prvi zapovednik broda bio je Bo`oRadonji~i} iz Herceg Novog koji je idovezao brod u Srbiju. Zbog izvesnih nesu-glasica Radonji~i} je napustio Beograd, abrod je preuzeo pomorski kapetanAleksandar Poznanovi}.

“Deligrad” je preko donjegDunava doplovio do Kladova i tu seukotvio, jer je toga leta izbio sukob kod^ukur-~esme i bombardovan Beograd. UKladovu je prezimio i 1863. godinedoplovio u Beograd, do~ekan na pristanstuod predstavnika vlade, velikodostojnika imase gradjana. Odigrao je istorijsku ulogu.Polovinom marta 1867. godine knezMihailo je na “Deligradu’ otplovioDunavom i Crnim morem u Carigrad, gdeje od turskog sultana primio ferman opredaji gradova. Idu}eg meseca, 24. aprila,kao rezultat ovog sporazuma, Ali Riza-pa{ai turska posada ukrcali su se na na{ prvibrod i napustili Beograd. Zanimljivo jepomenuti da je u negotinskom muzeju

sa~uvan dokument u kome je onda{njikrmano{na pisao “zave~na vremena“Deligrad” je izvezao Turke iz Srbije“. Tomprilikom je Ljuba Nenadovi} spevao sti-hove:

“Deligrade, Deligrade[to niz Dunav plovi{I nemile na{e goste

Iz premile zemlje nosi{

Plovi brzo, plovi brzoDo u Crnoladno moreI tamo ih sve stovariS talasima nek se bore …“

U vreme Srpsko-turskih ratova1876-1878. godine “Deligrad” je prevozioraznu robu. U vremeTimo~ke bune 1883.godine prevozio je do Smedereva okovaneradikale i ~lanove glavnog odbora. Slu`io jekao kne`eva jahta od 1888. godine, kada ga

je dr`ava ustupila srpskom brodarskomdru{tvu, redovno je saobra}ao od Beogradado Dobre, Radujevca i [apca kao putni~kiparobrod pod komandom poznatih beograd-skih kapetana Marka Djuri}a, Bo`idaraD`aje i Stevana Jovanovi}a.

Zanimljivo je pomenuti da jeSrpsko re~nobrodarstvo kada je izbio prvi

svetski rat 1914. godine imalo 12 parobro-da sa ukupno 4830 konjskih snaga i 53{lepa sa 27.380 tona tovarnog prostora.Jedino je parobrod “Takovo” uspeo dadoplovi do ruskog pristani{ta. “Beograd“ jezarobljen, a ostali brodovi: “Morava’, “CarNikola II“, “Srbija” , “Ma~va“, “Neretva“,“Krajina“ i “Stig” potopljenisu. Stradao jetad i “Deligrad”. Njegasu, po podacimaRa{e Milo{evi}a (1851-1937), direktoraSrpskog brodarskog dru{tva, “Austrijancipotopili kod Moldave, kada je jurio nizDunav uo~i proglasa rata 1914. godine.

STARI BEOGRAD

Dr Vojin Drenovac

PRVI PARNI BROD

26 Novembar 2015.

Z A K O N

U ovom izadanju lista, objavljuje-mo naj~e{}a pitanja i odgovore Generalnogkonzulata u vezi sa legalizacijom i overomdokumenata.

NAJ^E[]A PITANJA I ODGOV-ORI

Pitanje: @elim da ovlastim bratau Srbiji da u moje ime proda automobil.Da li takvo ovla{}enje mogu da overim uGeneralnom konzulatu?

Odgovor Generalnog konzulata:Ovla{}enje mo`ete overiti u Generalnomkonzulatu. Potrebno je da dodjete uGeneralni konzulat u radno vreme i donesetetekst ovla{}enja na srpskom jeziku i va`e}ipaso{ Republike Srbije. Ovla{}enje jeneophodno da potpi{ete pred slu`benikomGeneralnog konzulata. Takodje, za overupotpisa na ovla{}enju je neophodno platitikonzularnu taksu u iznosu od 65 dolara.

Pitanje: Da li Generalni konzulatmo`e sastaviti ovla{}enje koje mi jepotrebno za registraciju automobila uSrbiji?

Odgovor Generalnog konzulata:Generalni konzulat mo`e da sa~iniovla{}enje koje Vam je potrebno ukolikoposedujete sve potrebne podatke u vezi saVa{im automobilom a koji su neophodni pridavanju takve vrste ovla{}enja. U skladu saZakonom o taksama, Generalni konzulatnapla}uje svoju uslugu za sastavljanjeovla{}enja, tako da konzularna taksa za sas-tavljanje ovla{}enja i overu potpisa na istom

iznosi 101 dolar. Pitanje: Po{to ne posedujem

va`e}i paso{ Srbije, da li mogu da overimovla{}enje u Generalnom konzulatu sava`e}om li~nom kartom Srbije?

Odgovor Generalnog konzulata:Ovla{}enje se mo`e overiti u Generalnomkonzulatu ukoliko posedujete bilo kojiva`e}i identifikacioni dokument izdat odstrane organa Republike Srbije. Ti dokumen-ti su: paso{, li~na karta ili voza~ka dozvola.

Pitanje: Po{to ne posedujemnijedan identifikacioni dokumentRepublike Srbije interesuje me na kojina~in mogu da overim ovla{}enje koje bi

trebalo da po{aljem u Srbiju? Odgovor Generalnog konzulata:

Ukoliko ne posedujete nijedan va`e}i identi-fikacioni dokument izdat od strane organaRepublike Srbije, kao {to su paso{, li~nakarta ili voza~ka dozvola, ovla{}enje zaupotrebu u Srbiji mo`ete overiti na jedan od

slede}a dva na~ina:popis na ovla{}enju treba prethod-

no da ovetite pred notarom a potom daovla{}enje donesete ili po{aljete na nadoveruu Generalni konzulat.

potpis na ovla{~enju treba daoverite pred notarom a potom tako overenidokument dodatno overite pe~atom Apostilleu State Secretary dr`ave u kojoj boravite.

Pitanje: {ta je to Apostille pe~at? Odgovor Generalnog konzulata:

Apostille pe~at je Apostille potvrda kojaomugu}ava da dokumenta jedne dr`avebudu va`e}a u drugoj dr`avi. To omogu}avamedjunarodna Ha{ka konvencija od 5. okto-

bra 1961.godine. Potvrda Apostille je jednaformalnost koja prema odredbamaKonvencije omogu}ava da javne isprave,sa~injene na teritoriji jedne dr`ave potpis-nice, mogu da se upotrebe na teritoriji svihdr`ava potpisnica, sa dokaznom snagomkoju imaju i javne isprave tih dr`ava.Navedenu konvenciju su potpisale i Srbija iSAD, tako da dokumenta Srbije su pravnova`e}a u SAD ukoliko poseduju navedeniApostille pe~at i obrnuto. Dr`ave potpisniceKonvencije slobodno odredjuju odgovaraju}iorgan vlasti nadle`an za izdavanje potvrdeApostille. U Srbiji su to nadle`ni sudovi,dok u SAD nadle`an organ je StateSecretary u saveznoj dr`avi. Pored nave-

denog, napominjemo da dokument overenpe~etam Apostille }e biti va`e}i u drugojzemlji ukoliko poseduje i odgovaraju}i pre-vod datog dokumenta na jezik zemlje ukojoj }e se koristiti.

Pitanje: Interesuje mi da liGeneralni konzulat mo`e da overi kopijumoje li~ne karte?

Odgovor Generalnog konzulata:Generalni konzulat mo`e da overi fotokopi-ju dokumenta. U konretnom slu~aju jeneophodno da doneste originalnu li~nu kartui kopiju iste. Konzulat }e uporediti kopiju saoriginalom i potvrditi na kopiji dokumentada je ista verna originalu. Za overu kopijedokumena se pla}a konzularna taksa u izno-su od 66 dolara. Ukoliko vam je potrebnovi{e overenih kopija, svaka naredna se pla}apo 12 dolara.

Pitanje: Potreban mi je overenprevod srpskog izvoda iz mati~ne knjigerodjenih. Da li Generalni konzulat mo`eda sa~ini prevod izvoda i isti overi?

Odgovor Generalnog konzulata:Generalni konzulat mo`e da sa~ini prevodsrpskog izvoda iz mati~ne knjige rodjenih naengleski jezik i isti overi. Potrebno je da sedostavi originalni izvod i plati konzularnataksa na ime prevoda i overe u iznosu od78 dolara.

Pitanje: Interesuje mi da li moguli~no da izvr{im prevod ameri~kog izvoda izmati~ne knjige vena~anih kako bi podneozahtev za prijavu braka?

Odgovor Generalnog konzulata:Izvod iz mati~ne knjige na engleskom jezikumo`ete prevesti li~no na srpski jezik ali istimora biti korektan i poptuno ta~an. Ukolikopo{aljete prevod dokumenta, Generalnikonzulat }e isti proveriti i izvr{iti overu pre-voda uz naplatu takse u iznosu od 34 dolara.Ukoliko po{aljete izvod bez prevoda,Gneralni konzulat isti mo`e uraditi uznaplatu takse u iznosu od 78 dolara.

Ovu rubriku redakcija lista “Ogledalo” realizuje u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbijeu ^ikagu. To je prilika da putem našeg lista postavite pitanja na koje }e vam odgovoriti Generalni konzulat Republike Srbije u ^ikagu.

Vaša pitanja mo`ete nam slati na e-mail ogledalo@gmail.com ili putem pošte na adresu: Ogledalo – Serbian Mirror, PO BOX 13472 Chicago, Il 60613.

VI PITATE, KONZULAT ODGOVARA

AMBASADA SRBIJE U SAD NA NOVOJ LOKACIJI

Obaveštavamo da je Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu preselje-na na novu lokaciju. Nova adresa Ambasade i kontakt informacije su:

2233 Wisconsin Avenue, NW Suite 410Washington, DC 20007Telefon: 202-332-0333Fay: 202-332-3933E-mail: info@serbiaembusa.orgE-mail: consular@serbiaembusa.org (Konzularno odeljenje)

www.washington.mfa.gov.rs

S P O R T

Brojni su ko{arka{ki radnicii klubovi reagovali na vesto smrti @eravice.Na sajtu {panske ACB

lige je tekst o smrti Ranka @erav-ice udarna vest. Sau~e{}a suuputili Partizan, Crvena zvezda iBarselona, koje je u svojoj boga-toj karijeri predvodio.

Bio je na klupi ~uveneBarselone koju je vodio nakonPartizana. Prvi trenerski posao jeimao u beogradskom Radni~koma sa reprezentacijom Jugoslavijena Olimpijskim igrama u Meksiku1968. godine je osvojio srebrnumedalju.

REAGOVANJA na odlazak ~ika RankaAleksandar Vu~i},premijer Srbije- Primite izraze mog

dubokog sau~e{}a zbog smrti Ranka@eravice. Njegov odlazak jenenadoknadiv gubitak za srpskodru{tvo i na{u ko{arku. Se}anje naRanka `ive}e u budu}nosti krozsvaki uspeh na{e ko{arke, svakupobedu i medalju. Osta}e zapam}enoda je Ranko bio jedan od onih kojisu stvorili srpsku ko{arku. Srbija }ese odu`iti se}anjem.

Dragan Djilas, predsednik KSS- Ranko @eravica je

~ovek koji je zaslu`an za svakiuspeh koji smo u ovom sportunapravili. I to ne samo za zlatneolimpijske i svetske medalje u~ijim osvajanjima je direktnou~estvovao, ve} i za sve one kojei danas osvajamo. Oti{ao je jedanod ljudi koji su stvarali srpskuko{arku. Velika mu slava i hvalaza sve {to je za Srbiju uradio.

Dra`en Dalipagi}, legenda- To je veliki udarac za

sve nas. @eravica je bio velikoime, ostvario je velike rezultate.Ipak, imao je sr~anih problema.Takav je `ivot. Hvala mu nasvemu {to je dao ko{arci. On jeod mene napravio igra~a.

Zoran Slavni}, legenda- Oti{ao je najve}i

autoritet ko{arka{kih trenera. Nikood trenera mu nije bio ni blizu.Izmedju 60-ih i 70-ih godina spom-injanje njegovog imena odzvanjaloje gromkim tonovima. Autor,

znalac, zaljubljenik i vizionar subile njegove, a za sve druge jakoretke osobine. U poslednjih pet-{estmeseci smo skoro svaki dan bilizajedno. Izra`avam sau~e{}e nje-govoj `eni i dvojici sinova, kojesam maltene gurao u kolicima.

Du{ko Vujo{evi}, biv{i trener KK Partizan- Veliki trener, ogroman

trener. Utemeljiva~ Partizana. “Nije`ivot {to i polje pre}i“, ka`ePasternak, pa je bilo i ovakvih ionakvih odnosa, ali... Ne ka`em tozbog onog “o mrtvima sve najlep{e“.

Politi~ari, gde ste naspra}aju @eravice

Ko{arka{ke legende susa ogromnim po{tovanjem, uz

puno iskrenih emocija, na ve~nipo~inak ispratile slavnog trenera.

Na sahrani je bio i pred-stavnik Barselone Manolo Flores,u Beogradu su se pojavili i NikolaPle}a{, Petar Skansi, RatoTvrdi}... Izostali su samo pred-stavnici Vlade Republike Srbije.Sramno.

Sem pomo}nika ministrasporta, Uro{a Zekovi}a, naNovom groblju nije bilo ostalihfunkcionera. Ranko @eravica jemnogo zadu`io na{u ko{arku isport. Brukamo se. Ispada da jebilo lak{e do}i iz Barselone negoiz Nemanjine.

Kao da nikoga iz vrhadr`ave nije ni interesovao odlazak~oveka koji je po{tovan u celomsvetu. Ko{arka{ki prosvetitelj je

utkao sebe u sport, a zauzvrat nijedobio ni{ta. Ispra}aj takvogvelikana zaslu`uje najve}udr`avnu delegaciju. Mnogi od njihne bi se slikali sa medaljama kojedonose na{i ko{arka{i da nije bilo~ika Ranka.

U Rusiji bi bio general

- Mi ovde vrlo dobroznamo da osporimo vrednostupravo onima koji su u svakompogledu bolji od nas. Ranko uSrbiji nema ni svoj institut, nibiblioteku, pa ~ak ni svojko{arka{ki teren. U Americi biimao sve navedeno. U Rusiji biimao i ~in generala pride – pogo-dio je u centar Bo`idar Maljkovi},

na ispra}aju svog u~itelja.Suprugu Ranka @eravice,

Zagorku, politika i politi~ari nezanimaju. Glavno joj je da su tubili svi ~ika Rankovi ko{arka{kisaborci i da su mu odali posled-nju po{tu.

Puno Srce- Ne poznajem na{e poli-

ti~are i funkcionere, jedino satelevizije. Iskreno, ne zanima me{to nisu bili na sahrani mogRanka. Puno mi je srce, nikadatoliko ko{arka{kih legendi nijebilo na jednom mestu. Njegovaporodica i biv{i igra~i su bili tu. Ito je jedino va`no.

Ka`e da funkcije trajujedno leto, ti ljudi se brzo zabo-rave. Svi znaju ko je Ranko@eravica i {ta je uradio i da senjegova dela ne mogu zaboraviti.

Njegovi tragovi i ono {toostavlja iza sebe su zlatni. Svakoko je voleo mog supruga ispratioga je kako dolikuje. Na{ `ivot jeko{arka, a ne politika – istakla jeZagorka @eravica.

U Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu sahranjen Ranko @eravica

SVI RANKOVI ASOVIREPREZENTACIJA

Krešimi} ]osi}Dragan Kapi~i}

Petar SkansiLjubodrag Simonovi}

Nikola Ple}a{Ivo Daneu

Damir ŠolmanDragutin ^ermak

Rato Tvrdi}Vinko Jelovac

Blagoje GeorgijevskiMilun Marovi}Mirza Delibaši}

Rajko Ži`i}Zoran Radovi}

PARTIZANDragan Kiæanovi}Dra`en Dalipagi}Dragan Todori}Boban Petrovi}Miodrag Mari}

CRVENA ZVEZDAPredrag Bogosavljev

Zufer AvdijaNebojša Iliæ

Slobodan Jankovi}Stevan Karad`i}

Napustio nas je veliki Ranko @eravica. Uz Aleksandra Nikoli}a, Boru Stankovi}a i Radomira [apera, jedan od utemeljiva~a moderne jugoslovenske i srpske ko{arke.

27Novembar 2015. www.serbianmirror.com

28 Novembar 2015.

V E R A

8. nov.

Sveti Dimitrije –

Mitrovdan

Ovaj slavni i ~udotvorni

svetiteq rodio se u gradu Solunu od

roditeqa blagorodnih i

blago~estivih. Izmoqen od Boga od

bezdetnih roditeqa, Dimitrije be{e

jedinac sin wihov, zbog ~ega bi s

posebnom pa`wom odnegovan i vaspi-

tan.

Wegov otac be{e vojvoda sol-

unski; pa kad mu otac umre, car

postavi Dimitrija za vojvodu na mesto

oca. Postaviv{i ga za vojvodu

Hristoborni car Maksimijan

naro~ito mu preporu~i da goni i

istrebquje Hri{}ane u Solunu.

No Dimitrije ne samo da ne

poslu{a cara nego, naprotiv, javno

ispoveda{e i propoveda{e Hrista

Gospoda u gradu Solunu. ~uv{i to, car

se veoma ogor~i na Dimitrija, pa kada

se jednom vra}a{e iz rata protiv

Sarmata, car Maksimijan svrati u

Solun naro~ito, da stvar ispita.

Prizva, dakle, car Dimitrija vojvodu

i ispitiva{e ga o veri.

Dimitrije javno pred carem

prizna da je Hri{}anin, a uz to jo{

izobli~i carevo idolopoklonstvo.

Razjareni car baci Dimitrija u tam-

nicu. Znaju}i {ta ga ~eka, Dimitrije

uru~i sve svoje imawe svome vernome

poslu{niku Lupu, da razda sirotiwi,

i ode u tamnicu veseo {to mu predsto-

ja{e stradawe za Hrista Gospoda. U

tamnici mu se javi angel bo`ji i re~e

mu: “Mir ti, stradal~e Hristov, mu`aj

se i krepi se!“

Posle nekoliko dana posla

car vojnike u tamnicu da ubiju

Dimitrija. Vojnici na|o{e

svetiteqa Bo`jeg na molitvi i

izbodo{e ga kopqem. Telo wegovo

uze{e Hri{}ani tajno i ~esno

sahrani{e. Iz tela stradalca

Hristovog pote~e celebno miro,

kojim se mnogi bolesnici izle~i{e.

Uskoro nad mo{tima bi podignuta

mala crkva.

Kao za{titnik Soluna sveti

Dimitrije se mnogo puta javqao i

mnogo puta spasao Solun od velike

bede. ^udesima wegovim broja nema.

Svetog Dimitrija smatraju Rusi

pokroviteqem Sibira, koji je osvojen

i Rusiji prisvojen 26.oktobra 1581.

godine.

***

14. novembar

@ITIJE I ^UDESA SVETIH

BESREBRNIKA I ^UDOTVORACA

KOZME I DAMJANA

SVETI Kozma i Damjan,

bra}a po telu, behu rodom iz Asije.

Otac im be{e neznabo`ac a majka

hri{}anka, i zvala se Teodotija.

Posle smrti oca wihova majka

posveti sve vreme i trud slu`ewu

Hristu, eda bi vascelim ̀ ivotom svo-

jim ugodila Bogu. I kao {to sama

`ivqa{e bogougodno, tako ona nau~i

i milu decu svoju, Kozmu i Damjana,

jer ih divno vaspita u hri{}anskoj

veri i u izu~avawu Svetoga Pisma, i

uputi ih na svaku vrlinu. A kad

Kozma i Damjan dostigo{e zreo

uzrast i utvrdi{e se u besprekornom

`ivqewu po zakonu Gospodwem, oni

postado{e kao dva svetilnika na

zemqi, sijaju}i dobrim delima. I

dobi{e oni od Boga dar isceqivawa,

i davahu zdravqe i du{ama i telima,

le~e}i sve bolesti, i iscequju}i

svaku slabost i svaku nemo} po qudi-

ma, i izgone}i zle duhove. I oni

ukazivahu pomo} ne samo qudima nego

i stoci, i ni od koga ni{ta ne

primahu za to: jer sve to ~iwahu ne

radi dobitka, ne radi boga}ewa

zlatom i srebrom, nego radi Boga,

`ele}i da qubav svoju prema Wemu

izraze qubavqu prema bli`wemu. I

tim lekarewem me|u qudima oni

iskahu slavu ne sebi nego Bogu, i isce-

qivahu bolesti radi proslavqewa

imena Gospoda svoga koji im je

darovao taku le~ebnu silu. A oni

izbavqahu od bolesti ne toliko

biqem koliko imenom Gospodwim, i

to bez plate i nagrade, zabadava,

ispuwuju}i zapovest Hristovu: zaba-

dava dobiste, zabadava dajite (Mat.

10, 8).

21.- nov.

Sveti Arhaw|el Mihajlo –

Aran|elovdan

Od davnina su qudi prazno-

vali an|ele Bo`ije, ali se to ~esto

izmetalo u wihovo obo`avawe.

Jeretici su ih ponekad tuma~ili kao

bogove ili smatrali stvoriteqima

~itavog vidqivog sveta. Na ~etiri do

pet godina pre Prvog vaseqenskog sab-

ora odr`an je Laodikijski pomesni

sabor, koji je svojim 35. pravilom,

ustanovio ispravno po{tovawe an|ela.

U vreme rimskog pape Silvestra i alek-

sandrijskog patrijarha Aleksandra

ustanovqen je praznik arhistratiga

Mihaila i pro~ih sila nebesnih u

novembru. Za{to ba{ u Novembru?

Novembar je zapravo deveti mesec od

meseca marta koji se smatra trenutkom

stvarawa sveta. A deveti mesec posle

marta uzet je zbog devet an|elskih

~inova koji su najpre stvoreni. Sveti

Dionisije Areopagit, u~enik apostola

Pavla, opisao je, ovih devet ~inova u

kwizi “O nebesnoj Jerarhiji“. U toj

strogoj an|elskoj hijerarhiji, vojvoda

an|elske vojske je arhistratig Mihail,

jer je svojim delovawem spasao mnoge

an|ele otpale od Boga, koje je Lucifer

povukao sobom u propast.

Me|u an|elima vlada

savr{ena jednodu{nost i stroga hijer-

arhija u poslu{nosti ni`ih ~inova

vi{im, a svih ukupno svetoj Bo`joj

voqi. Mnogi hri{}ani slave svetog

arhistratiga Mihaila koga smatraju

`ivim svetiteqem, ali se priprema

`ito za slavu..

PP RRAAVV OO SS LLAAVVQQEE

PRAZNICI U NOVEMBRU MESECU

29www.serbianmirror.comNovembar 2015.

H U M A N O S T

Moje ime je Dra`anAndri}. Rodjen sam05.09.1977. godine uSarajevu. O`enjen sam, otac dvojedjece, sina od 10 i k}erkice od 7godina. Raseljeno sam lice i trenut-no sa porodicom `ivim u naseljuJanja (Bijeljina). Moji problemipo~inju 2012. godine kada naprivremenom radu u Rusiji dolazido prestanka rada oba bubrega.Hitno sam avionom preba~en zaBeograd, odatle za Bijeljinu gdjesam odmah priklju~en na hemodijal-izu. Na hemodijalizi sam proveogodinu dana da bih 2013. godineuspio uraditi transplantaciju bubrega,a donor bubrega je moj otac. To susve veliki, ogromni tro{kovi i uspiosam samo zahvaljuju}i pomo}i Vasdobrih i humanih ljudi. Na redovnekontrole putujem do 250 kilometaraudaljene Banjaluke, te pla}am pre-voz, preno}i{te, hranu, tako da menesamo jedno putovanje ko{ta 150,00– 200,00 KM, a da nikada unapri-jed neznam da li }u mo}i prikupitinovac za putne tro{kove. Koliko }uputa putovati za Banjaluku na kon-

trole to zavisi od nalaza. To mo`eda bude jednom mjese~no {to jeredovna procedura, a mo`e da bude2, 3, 4 puta, ovisno od nalaza.De{ava se da idem od vrata dovrata i prikupljam novac da bihmogao oti}i na kontrolu. ~esto

presko}im kontrolu zbog nedostatkanovca. Trenutno dosta problemaimam i sa nabavkom lijekova kojiko{taju 1.800,00 KM (mjese~na ter-apija), bez kojih transplantiranibubreg nemo`e funkcionisati.

@ivim u {esto~lanoj

porodici sa ocom, majkom, supru-gom bez zaposlenja i dvoje dje~ice.Pre`ivljavamo od socijalne nov~anepomo}i u iznosu od 190,00 KM, astatus socijalnog slu~aja dobio samkao lice nesposobno za rad bez

imovine i prihoda.Mi Vas molimo dobri i

humani ljudi nemojte ignorisati ovajna{ iskreni apel za pomo}. Pomozitenam koliko mo`ete, od srca. Zbogte{kih ekonomskih uslova u kojima`ivimo, zaista te{ko {kolujemodje~icu. Bilo kakva pomo}, u bilo~emu, hrani, garderobi, novcu, zanas je velika, ogromna pomo}.Ranije sam radio sve {to sammogao da bih prehranio porodicu,sad jedino {to mogu jeste da ~uvamzdravlje.

Jo{ jednom Vam se izv-injavamo na smetnji, na oduzi-manju Va{eg vremena i unapri-jed se i od srca zahvaljujemoako ste u mogu}nosti da nampomognete. Nama naravno niko

nije du`an pomo}i, to je dobravolja Vas dobrih i humanih ljudi,u skladu sa vlastitim mogu}nos-tima.

Unaprijed Vam hvaladobri i humani ljudi, hvala Vam nasvemu. Hvala Vam od svih nas, odna{e dje~ice. Vama i Va{imporodicama za Va{a dobra djela,`elimo sve najbolje u sve daneVa{eg `ivota. Molimo Vas, opros-tite nam na smetnji.

S po{tovanjem i zahval-no{}u, porodica Andri}

POMOZIMO LJUDIMA U NEVOLJIU na{u redakciju skoro svakog dana sti`u pisma u kojima nam se ljudi obra}aju za pomo}. Ovoga puta objavljujemo pismo

Dra`ena Andri}a i nadamo se da }e se ljudi dobre volje odazvati i pomo}i ovoj porodici.

Kontakt: Dra`en Andri}+387 ( 0 ) 66 515 953

Adresa: Dra`an Andri}, Nikole Tesle 6/60, 76316 Janja,Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

@iro ra~un: 1613000060131616Devizni ra~un: SWIFT CODE: RZBABA2SIBAN CODE: BA391612000094715173

pOMEN

tu`no se}awe

Marko [uqagi}

11.11.2014. - 11.11.2015.

Zauvek u mom srcu

Mila

^ItUqA

Du{an Ratarac

25.10. 2015.Sa neizmernom tugom i `alo{}u javqamo da je u nedequ

25. oktobra 2015. godine, u 92. godini `ivota u ^ikagu prestalo

da kuca plemenito srce Du{ana Ratarca,

rodom iz Beograda, od oca Alekse i majke Drage Ratarac.

DUBOKO I VE^NO O@ALO[]ENI:

Supruga Ankica, }erka Doroti, sin Aleksandar sa suprugom Renom,

unu~ad Ela i Luka, posinak Sini{a Sila{ki, kao i ostala mnogobrojna rodbina,

kumovi i prijateqi u Otadxbini, Americi i {irom sveta.

30 Novembar 2015.

V E D R A

HUMOR

*Nisi Srbin ako nema{ punu ~a{u olo-

vaka od kojih mo`da jedna radi.

*Nisi Srbin ako nema{ pun {pajz ~a{a

od jogurta i ambala`e od sladoleda.

*Nisi Srbin ako nema{ u zamrziva~u

sarmu zamrznutu za pretpro{lu Novu god-

inu.

*Nisi Srbin ako nema{ deset praznih

baterija za daljinski od kojih jedna mo`da

radi.

*Nisi Srbin ako nema{ dva tiganja bez

dr{ke.

*Nisi Srbin ako nema{ jednu pregore-

lu {erpu.

*Nisi Srbin ako ima{ tri nova, a pokri-

va{ se najstarijim }ebetom.

*Nisi Srbin ako nema{ familiju koja

ne ume da potrefi obraz kad se ljubi.

*Nisi Srbin ako nema{ barem jo{ dve

generacije starih ~etkica za zube koje ne

koristi{.

*Nisi Srbin ako ne ~uva{ stari video

koji ne radi, a nema{ ni gde da ga

uklju~i{.

*Nisi Srbin ako ne ~uva{ bar dvesta

starih inflacionih nov~anica.

*Nisi Srbin ako ne ~uva{ lekove sa

isteklim rokom trajanja.

*Nisi Srbin ako ti daljinski nije zale-

pljen selotejpom.

MALENA @IVOT JE IGRA(Mojoj sestri~ini Ivi )

Odlaze bez pozdrava, vra}aju se bez najave

Oni koje najvi{e `eli{ zadr`atiUlaze u tvoj `ivot bez pitanja

A sve to malena mora{ izdr`ati.Zivot je pozornica, svuda

oko nas su glumciNavikni se na to moja malena

Znam ponosne koji spu{taju pogled

Znam hrabre kojima klecaju kolena.

Kada ode{ ne vra}aj seTamo gde si jednom ve} bila,

Jer nikada ne}e{ na}iOno {to si iza sebe ostavila.

Ne stavljaj zarez tamoGde je odavno trebala biti ta~ka

Malena `ivot je igraIli bude{ igra~, ili ne~ija igra~ka.

Vladan @ivkovi}

SKANDINAVKA / NA[E ZLATNE KO[ARKA[ICE

VICEVI -VICEVI - VICEVI - VICEVI -VICEVI - VICEVI

NISI SRBIN

*Nisi Srbin ako u ku}i

nema{ kesu punu drugih kesa.

*Nisi Srbin ako nema{ bar

jednog rodjaka sa kojim tvoji

roditelji ne pri~aju.

*Nisi Srbin ako ti promaja

nije glavni krivac za sve

bolesti.

*Nisi Srbin ako u tvojoj

ku}i rakija ne slu`i za sve, od

nazdravljanja do le~enja raznih

bolesti.

*Nisi Srbin ako u ku}i

nema{ vunene ~arape koje ti je

{trikala baba.

*Nisi Srbin ako nema{ rod-

jaka koji je moler.

*Nisi Srbin ako nema{

gomilu praznih bo~ica na kadi

i kako takne{ jednu padne njih

10.

*Nisi Srbin ako ne ~uva{

kutije od TV-a, kompjutera,

videa od 1978. godine naova-

mo.

Za Ogledalo specijalno skandinavke radi Jovan Novakovi}

P O R U K E

31www.serbianmirror.comNovembar 2015.

11_07_15+SRM+++_2111_07_15+SRM+++_2211_07_15+SRM+++_2311_07_15+SRM+++_2411_07_15+SRM+++_2511_07_15+SRM+++_2611_07_15+SRM+++_2711_07_15+SRM+++_2811_07_15+SRM+++_2911_07_15+SRM+++_3011_07_15+SRM+++_3111_07_15+SRM+++_32