Ivana Spasii

EVERYDAY LIFE IN SERBIA IN THE I99O'S:

PERMANENCE AND CHANGE

Sumtrut4'

Thc spccific thcurctical location ol'this sub-pr<r.lcct may bc dcllned in thcfollowing way: a) it is scll'-prolbsscdly sociological, b) dcals with thc so-callcd,,man in thc strcct", that is, with living conditions, action and consciousncss ofanonymous stxial actors, c) implics a micn>striological lcvcl ol'analysis, and d)starts liom a theoretical l'ramcwork dcrcrmincd by intcrprctativc sorciology, primarilyol'phcnomcnological inspiration. Its basic aim is to apply on thc empirical contcntsol'contcmporary Scrbia thosc insights ol'curcnt social thcory which rccognizc thcutmost importance olprtxcsscs and rclations within thc apparcntly banal, obviousand unintcrcsting,,evcryday lil'e" firr thc global prtxluction and rcpruluction, aswcll as translbrmation of cvcry srrcicty, and particularly onc that has bccn caughtin thc maclstrom ol'historical cvcnls and radical srxictal changc dctcrmincd thcrcby.Thc rcscarch is not limitcd to a positivistic dcscription ol'thc actual contcnts ofcvcryday in ttxlay's Scrbia, but involvcs also an analysis of inhcritcd and ncwlycmcrgcd clcmcnts of thc so-callcd ,,doxa", or ,,common scnsc" - thosc collcctivclyhcld tacit assumptions which shapc thc vicw ol thc world and socicty, and thcrclirrcsct thc dircction of individual and collcctivc social action. Spccial attcntion will bcpaid to thc possibilitics this pcrspcctivc ollbrs in clarilying somc still controvcrsialissucs ol'our social rcality (such as: thc risc ol'nationalism, brcakdown ol'Yugoslaviaantl rcsponscs to it, thc war, socio-cconomic crisis and abscncc ol so,cial unrcst, thcphcnomcnon ol ,,supporting an unsucccssful govcrnmcnt" and political passivity,thc rclation ol' patriarchy and militarism, ctc.).

Ke1'vords: cvcryday lilb, anonymous actor, intcraction, mcaning, socialchangc, cultural lcgacy, microso,ciology.

Svetozar Stojanovi6, naudni savetnikInstitut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeosrad

UDK 3 16.343 :321.64(497 .l l)Pregledni dlanak

SPECIFIENOSTI SOCIO-EKONOMSKEPOST-KOMUNISTIETE STNUKTURE

Apstrakt: Posto.ii izvesna tenz|ia, pa iak i protivreino,st iT.medu post-komunistiike demokratije i post-komunistiikog kupitalizma. Za razliku od dugefaze u raryoju kapitalizma na futptulu kada je posto.jala samo parcijalna grailanskadcmokratija, u post-komunizmu od samog potetka nema l>irutkih og,runitenja, pa

Jbrmalno gletlano u njemu vet postoji opitegraclanska dcmokratila. Drug,im retimu,ve(i deo biraikog telo ne podrZava prokuspitalistitke parti.je, pogotovo one k|jega ugntlavaju soci.jal-darvinistiiki,n tneramu ,,br4tg kapilaliz.ma" . Prokupitalis-tiiki elitizam nailazi na ogroman otpor antikupitulistiikog populizma. Suprotnostaniu u Istoino.j Evropi, komunizam u Srbiji ni.je se uruiio, nego se satnotrans-fo r m i s ao u p o s t ko rif.lt'iti z.am. Re t .j e o p s e utlo m o rJ oxi ko rrut n i ana.

Kljudnc rcli'. p o s t - ko,n u ni zam, de m o kr ut i j u, p s e ud o m o rjb za k o m u n i zm u,Slobodan Mikt.ievi[.

IstraZivanje,Specifidnosti socio-ekonomske post-komuni-stidke strukture" polazi od pojmova i postavki formulisanih u mojojprethodnoj knjizi Propast komwtizma i razbijunjeJugosluviie (po-sebno u glavi ,,Post-komunizam).

Post-komunizam predstavlja protivrednu medavinu pre-ko-munizma, neo-komunizma, kapitalizma, nacion alizma i demokra-trje.

Podeiu sa protivreinoitu izmedu post-komunistiike demo-kratije i post-komunistiikog kapitalizma, tim pre Sto preovla<Iujeideolo5ka zabluda da demokratija i kapitalizam uvek idu ruku podruku.

Istina, donedavno (pre raspada komunistidkog etatizma) nijepostojala nijedna demokratska drLava koju ne bi karakterisaloprivatno-trZi5no privredivanje, ali zato joS uvek ima zemalja satakvom ekonomijom, a nedemokratskim ustrojstvom. Izmedu pri-vatno-trZi5nog privredivanja i demokratije nema striktnog para-lelizma, a joS manje uzrodno-posledidnog odnosa. Ali, ni demokra-

a

o

z

Tx

a:l

;fIL

N

=LL

202

>-

203

za

FaTL

N

-ur@

tija ne vodi nuZno privatno-trZi5noj ekonomiji, nego joj ponekaddak moZe biti i na smetnji. Takva privreda i takvo politidko uredenjepredstavljaju oblike dru5tvene organizacije, kao i vidove kulture imentaliteta, koji se tek dugorotno \zev medusobno podrZavaju iosnaZuju.

U kapitalizmu je dugo postojala samo parci.jalno-g,ruilcutskademokratiia: biradko pravo su imali jedino poreske plati5e i ob-razovani gradani (iskljudivo mu5karci), znadi oni koji su bili zain-teresovani za uspeh kapitalizma. Kako se kapitalizam Sirio i jadao,tako se poveiavalo biradko telo. Tek pod velikim dru5tvenim priti-skom i mnogo kasnije nastaje simbioza kapitctLilma i opite-g,radan-ske demokratile. Marks je predviilao da ie u nekoliko najrazvijenijihzemalja kapitalistidki sistem biti odstranjen putem op5teg pravaglasa, a desilo se da je ba5 u tim zemljama procvetao kapitalizamproZet demokratijom.

U post-komunizmu po pravilu nema biradkih ogranidenja,pa (formalno gledano) u njemu vei postoji opiteg,radanska de-mokrati.ia. Medutim, izmedu post-komunistidke demokratije i post-komunistidke teZnje za razvojem privatno-trZi5ne proizvodnje,poslovanja i raspodele postoji napetost i dak protivrednost. Naime,veii deo biradkog tela ne podrZava prokapitalistidke partije, pogoto-vo one koje ga ugroZavaju socijal-darvinistidkim merama ,,brzogkapitalizma". Prokapitalistidki elitizam nallazi na ogroman otporantikapitalistidkog populizma.

Istorija ne zna za masovne narodne pokrete za privatno-profitno-trZi5no privretlivanje, nego samo za pravdu, jednakost,slobodu, grailanska, nacionalna i ljudska prava, a protiv bede, neza-poslenosti, eksploatacije. Ni u post-komunizmu ne treba odekivatipokretanje masa zarad podrSke kapitalizmu.

Neki antikomunistidki disidenti su fantazirali o svojevrsnom,,prvobitnom poloZaju" u kome bi maltene po nahoclenju stvorilinovo dru5tvo. Ali, ved komunistidki nihilisti su isprobali ,,potpuniprekid novog sa starim", a dobro je poznato kako se zavr5ilo njihovoradikalno socijalno inZenjerstvo. I jedne i druge karakteriSe verova-nje u magidan upliv sistematskih promena u istoriji.

Kao da se klatno druStvenih iluzija pomerilo iz jedne krajnostiu drugu: dok su za komuniste privatna svojina, trZi5te i profit ova-ploiivali negativnu utopiju, za mnoge antikomuniste ti instituti iepostati neka vrsta pozitivne utopije. Antikomunisti se nadaju da ie,,vidljiva ruka" njihovih vlasti napredac (,,veliki skok napred"!)

omoguiiti delovanje ,,nevidljive ruke" trZi5ta. Ali i ta u-topija patiod u-hronije: ispostavilo se da kapitalizam ne moZe da izbije inabuja naglo.

A i kako bi kad nema kapitalistidke klase i kad prokapitali-stidka politidka elita treba da odigra ulogu ,,klasnog supstituta"?!U izvesnom smislu moglo bi se kazati da u post-komunizmu jo5nema dak ni radnidke klase. Jasnije redeno: nasledenoje radni5tvopo meri komunistidkog etatizma, a ono interesom, mentalitetom iodekivanjem malo lidi na najamno-trZi5no radni5tvo, koje je neo-phodno zaruzvoj kapitalizma.,,Stara radnidka klasa" tek treba dabude transformisana u,,novu radnidlu klasu". Ta tvrdnja, jamadno,moZe da zvudi cinidno ako se prisetimo levidarske rasprave naZapadu o ,,novoj radnidkoj klasi" kao glavnoj socijalistidkoj nadipre tridesetak godina.

Od politike kao dominantnog dinioca u post-komunizmumnogi odekuju da intervencijama odozgo obavi nagli preobraZajcelokupnog etatizma kao druStveno-polititke formacije u kapitali-zam kao dru5tveno-ekonomsku formaciju. Post-komunistidka poli-tidka elita poti8e uglavnom iz neprivrednih sfera, pa vei zbogioganastoji da oiuva dominaciju politike nad ekonomijom, mada sedosta budno deklariSe za kapitalizam u kome je odnos politike iprivrede sasvim obrnut. Privredni dilentatizam dobrog dela post-komunistidkih vlasti nije mnogo manji od privredne nekompetent-nosti vodeiih komunista u vreme preuzimanja vlasti.

Ocenjuje se da je proSirenom reprodukcijom komunistidko-etatistidkog ,,prvobitnog greha" nagomilana najmanje jedna detvr-tina nerantabilnih privrednih giganata. Dabome, ta industrijska gi-gantomanija vladajuie klase nije bila nimalo sludajna: krupnimpreduzedima bilo je lak5e ,,planski" komandovati i ubirati prestiZkod kuie i u svetu. Koja post-komunistidka vlast sada ima toliku imo6 i mandat da bi se usudila da preko noii elimini5etu urawilovku ;preduz,eta? i

Taj etatistidki egalitarizam dini samo jedan aspekt ,,mo- ?nopolistidko-paternalistidkog sinclroma": da bi prihvatio ili barem :tolerisao stanje u kome nema nikakvu kontrolu nad vladajudom 5klasom, narod je ,,korumpiran" pored ostalog zajamdenim radnim Hmestima u sigurnim netrZi5nim preduzeiima. Mase su rado prihva- 9tile eliminaciju diktatorske strane komunizma , ali za uzvrat nisuspremne da se odreknu socijalne sigurnosti postignute u njegovomokrilju. Uostalom, privredne reforme u etatizmu propadale su zbog

204

L-

20s

za

FaTL

N

-ur@

tija ne vodi nuZno privatno-trZi5noj ekonomiji, nego joj ponekaddak moZe biti i na smetnji. Takva privreda i takvo politidko uredenjepredstavljaju oblike dru5tvene organizacije, kao i vidove kulture imentaliteta, koji se tek dugorotno \zev medusobno podrZavaju iosnaZuju.

U kapitalizmu je dugo postojala samo parci.jalno-g,ruilcutskademokratiia: biradko pravo su imali jedino poreske plati5e i ob-razovani gradani (iskljudivo mu5karci), znadi oni koji su bili zain-teresovani za uspeh kapitalizma. Kako se kapitalizam Sirio i jadao,tako se poveiavalo biradko telo. Tek pod velikim dru5tvenim priti-skom i mnogo kasnije nastaje simbioza kapitctLilma i opite-g,radan-ske demokratile. Marks je predviilao da ie u nekoliko najrazvijenijihzemalja kapitalistidki sistem biti odstranjen putem op5teg pravaglasa, a desilo se da je ba5 u tim zemljama procvetao kapitalizamproZet demokratijom.

U post-komunizmu po pravilu nema biradkih ogranidenja,pa (formalno gledano) u njemu vei postoji opiteg,radanska de-mokrati.ia. Medutim, izmedu post-komunistidke demokratije i post-komunistidke teZnje za razvojem privatno-trZi5ne proizvodnje,poslovanja i raspodele postoji napetost i dak protivrednost. Naime,veii deo biradkog tela ne podrZava prokapitalistidke partije, pogoto-vo one koje ga ugroZavaju socijal-darvinistidkim merama ,,brzogkapitalizma". Prokapitalistidki elitizam nallazi na ogroman otporantikapitalistidkog populizma.

Istorija ne zna za masovne narodne pokrete za privatno-profitno-trZi5no privretlivanje, nego samo za pravdu, jednakost,slobodu, grailanska, nacionalna i ljudska prava, a protiv bede, neza-poslenosti, eksploatacije. Ni u post-komunizmu ne treba odekivatipokretanje masa zarad podrSke kapitalizmu.

Neki antikomunistidki disidenti su fantazirali o svojevrsnom,,prvobitnom poloZaju" u kome bi maltene po nahoclenju stvorilinovo dru5tvo. Ali, ved komunistidki nihilisti su isprobali ,,potpuniprekid novog sa starim", a dobro je poznato kako se zavr5ilo njihovoradikalno socijalno inZenjerstvo. I jedne i druge karakteriSe verova-nje u magidan upliv sistematskih promena u istoriji.

Kao da se klatno druStvenih iluzija pomerilo iz jedne krajnostiu drugu: dok su za komuniste privatna svojina, trZi5te i profit ova-ploiivali negativnu utopiju, za mnoge antikomuniste ti instituti iepostati neka vrsta pozitivne utopije. Antikomunisti se nadaju da ie,,vidljiva ruka" njihovih vlasti napredac (,,veliki skok napred"!)

omoguiiti delovanje ,,nevidljive ruke" trZi5ta. Ali i ta u-topija patiod u-hronije: ispostavilo se da kapitalizam ne moZe da izbije inabuja naglo.

A i kako bi kad nema kapitalistidke klase i kad prokapitali-stidka politidka elita treba da odigra ulogu ,,klasnog supstituta"?!U izvesnom smislu moglo bi se kazati da u post-komunizmu jo5nema dak ni radnidke klase. Jasnije redeno: nasledenoje radni5tvopo meri komunistidkog etatizma, a ono interesom, mentalitetom iodekivanjem malo lidi na najamno-trZi5no radni5tvo, koje je neo-phodno zaruzvoj kapitalizma.,,Stara radnidka klasa" tek treba dabude transformisana u,,novu radnidlu klasu". Ta tvrdnja, jamadno,moZe da zvudi cinidno ako se prisetimo levidarske rasprave naZapadu o ,,novoj radnidkoj klasi" kao glavnoj socijalistidkoj nadipre tridesetak godina.

Od politike kao dominantnog dinioca u post-komunizmumnogi odekuju da intervencijama odozgo obavi nagli preobraZajcelokupnog etatizma kao druStveno-polititke formacije u kapitali-zam kao dru5tveno-ekonomsku formaciju. Post-komunistidka poli-tidka elita poti8e uglavnom iz neprivrednih sfera, pa vei zbogioganastoji da oiuva dominaciju politike nad ekonomijom, mada sedosta budno deklariSe za kapitalizam u kome je odnos politike iprivrede sasvim obrnut. Privredni dilentatizam dobrog dela post-komunistidkih vlasti nije mnogo manji od privredne nekompetent-nosti vodeiih komunista u vreme preuzimanja vlasti.

Ocenjuje se da je proSirenom reprodukcijom komunistidko-etatistidkog ,,prvobitnog greha" nagomilana najmanje jedna detvr-tina nerantabilnih privrednih giganata. Dabome, ta industrijska gi-gantomanija vladajuie klase nije bila nimalo sludajna: krupnimpreduzedima bilo je lak5e ,,planski" komandovati i ubirati prestiZkod kuie i u svetu. Koja post-komunistidka vlast sada ima toliku imo6 i mandat da bi se usudila da preko noii elimini5etu urawilovku ;preduz,eta? i

Taj etatistidki egalitarizam dini samo jedan aspekt ,,mo- ?nopolistidko-paternalistidkog sinclroma": da bi prihvatio ili barem :tolerisao stanje u kome nema nikakvu kontrolu nad vladajudom 5klasom, narod je ,,korumpiran" pored ostalog zajamdenim radnim Hmestima u sigurnim netrZi5nim preduzeiima. Mase su rado prihva- 9tile eliminaciju diktatorske strane komunizma , ali za uzvrat nisuspremne da se odreknu socijalne sigurnosti postignute u njegovomokrilju. Uostalom, privredne reforme u etatizmu propadale su zbog

204

L-

20s

otpora kako konzervativnih komunista, tako i dobrog dela narodanespremnog da tom reciprodno5iu uzvrati na liberalizaciju.

Post-komunizam (e imati grdne muke i sa nasledenomprolet-proiz.t'odrtiom u kojoj je manuelni rad ,,neposrednih proiz-vodada" proglaien za glavni izvor novostvorene privredne vred-nosti. U komunizmu je velidan ekstenzivan razvoj zasnovan najeftinoj radnoj snazi, ali je on upao u ,,uporednu krizu" dim suznanje, informaci.je i inovacije postale glavna proizvodna snaga ukapitalizmu.

Dekonstmkcijom nije te5ko pokazati kako je ,jednakost",kao navodno centralna vrednost etatistidkog komunizma, skrivalaklasne i druge privilegije. Vladajuca ,,avangarda" je likvidiralatrZi5te radne snage toboZe da bi spredila njenu eksploataciju, ali jetime na raspoiaganje dobila radnu snagu znatno ispod moguietrZiine vrednosti. Po5to je struktura moii bila klasna, raspodelastanova u dru5tvenoj svojini takodeje favorizovala vladajuiu klasui ostale boljestojeie grupe, ̂ ut.tiprivqtistitku ideokryiiu je i tozamagljivala. Vlastodr5ci nipoSto nisu hteli da prihodi stanovni5tvapo pravilu budu izraZeni u novcu, tako da imuiniji grade stanove osvom tro5ku, a siromaSniji dobijaju socijalne stanove na uZivanje,jer bi tada razmere socijalne diferencijacije postale potpuno trans-parentne. Slidna ulogu je imala i zabrana privatne lekarske prakse,poSto su moiniji i bogatiji ionako vei imali privilegovan pristupnajboljim lekarima u javnoj medicinskoj sluZbi.

Takav ambijent je snaZno podsticao resantiman masa, ali gai skletao sa etatistidke klase prema privatnom: bogaienju, preduzet-ni5tvu, konkurenciji i novotarstvu. Dobrim delom to se nastavlja ru post-komunizmu. Mase i dalje napadaju ,,bogaienje bez rada",podrazumevajudi pod tim (i) bogaienje na osnovu privatne svojine,kao da je bez njega mogude trZi5no privreilivanje. Ljudi se masovno

9 deklari5u za privatnu svojinu, profitnu motivaciju i trZi5te, ali samcr9 ako su drugi pogocleni.Zato Strajkovi jo5 uvek imaju prevashodno

5 politidki karakter: od vlasti se zahteva da preraspodelom zadovolje6 interese zaposlenih u javnom sektoru, dak i po cenu tudeg novca.S Jednu od najironidnijih posledica propasti komunizma dinip naglo bogaienfe jednog br<rja pripadnika i potomaka bivie vladajuieg klase, koji za privatne poslove koriste prethodno stedene veze,@ iskustva, informacije, znanla i materijalna sreclstva. Nekada su

trockisti opomrnjali da staljinisti uzurpacijom nacionalizovanihsredstava za proizvodnju lako mogu postati klasa privatnih sop-

2 0 6

stvenika. Ne5to slidno, ali na drukiiji nadin, sada uspeva jednom

delu biv5e etatistieke klase.Ipak, narodu ne odgovara da njegov vi5edecenijski rad ova-

plocen u druitvenoj i drZavnoj svojini bude budza5to privatizacijomotuden. Prudonova (Proudhon) ideolo5ka fbrmula ,,Svojina je kra-tla" dobija na uverljivosti, jer mase stidu utisak kako privatna svojinanastaje svojevrsnom pljadkom drZavno-dru5tvene svojine. Nekezemlje pokudavaju da dodelom privrednih deonica zaposlenom ilidak celokupnom Zivlju izbegnu takve oblike primitiwte post-komu-nistitke ukumuluciie. Medutim, ta idila akcionarskog egalitarizmabrzo ustupa mesto novoj klasnoj dit-erencijaciji na one koji za ba-gatelu kupuju deonice i one koji su prinudeni da ih prodaju.

U pogledu ideolo5ke racionalizacije novonastale situacijedogodio se vrlo interesantan obrt.Za diskreditovanje kapitalizmakomunistidki ideolozi su koristili Marksovo suprotstavljanje for-malne jetlnakosti i tnuteri.julne ne.iednukosti, a novi kapitalisti izredova biv5ih komunista neie ni da duju za tu distinkciju. Za njihuop5te nije vaZno to Sto postoji materijalni hendikep onih koji suprinudeni da p.todaju svoje deonice, vei jedino to Sto se ta transakcijaobavlja pod fbrmalno ravnopravnim uslovima.

Ista vrsta obrta dogodila se i u gledanju na demokratiju.Komunistidko-etatistidka klasa je imala obidaj da diskvalifikujeburZoasku demokratiju kao Jirmulnu, dok je svoju diktaturu is-tovremeno progl aSavala za,s u p s tanc i.i a L t to - demokratski oblik v I a-davine. Zajedno sa komunizmom je iSdezla strukturna kontrola teklase nad drZavom, ali to naravno ne znaii da su u post-komunizmuizjednadene realne Sanse dru5tvenih grupa za uticaj na drZavu.Naprotiv, novi vlastodr5ci, desto bivSi komunisti a sada obiinonacionali ili liberali, koriste masu nasledenih prednosti, kadrovskih,organizacionih, finansijskih, informacionih i sl., a demoklatiju defi-ni5u disto proceduralno-formalistidki (postojanje op5teg biradkogprava i vi$estranadkih izbora). Suprotno: op<-rzicione partije kojesu u tom pogledu hendikepirane, dak i kad stt prononsirano antima-rksistidke, (nesvesno) potrZu marksistidko-supstancijalno shvata-nje demokratije da bi napale novo stanje kao nedemokratsko.

Sada u analizi odnosa demokratije i kapitalizma u post-ko-munizmu treba uvesti uredunarodne dinioce. Internacionalno ,,kapi-talistidko okruZenje" je imalo znatan uticaj na kolaps komunizma,a ni njegov upliv na post-komunistiiki razvoj i rasplet sigurnonede biti niSta manji. Zapad pri torn valja da se dobro duva trijum-

><I

><

FafEo

=L

N

Ju

,il' 201

otpora kako konzervativnih komunista, tako i dobrog dela narodanespremnog da tom reciprodno5iu uzvrati na liberalizaciju.

Post-komunizam (e imati grdne muke i sa nasledenomprolet-proiz.t'odrtiom u kojoj je manuelni rad ,,neposrednih proiz-vodada" proglaien za glavni izvor novostvorene privredne vred-nosti. U komunizmu je velidan ekstenzivan razvoj zasnovan najeftinoj radnoj snazi, ali je on upao u ,,uporednu krizu" dim suznanje, informaci.je i inovacije postale glavna proizvodna snaga ukapitalizmu.

Dekonstmkcijom nije te5ko pokazati kako je ,jednakost",kao navodno centralna vrednost etatistidkog komunizma, skrivalaklasne i druge privilegije. Vladajuca ,,avangarda" je likvidiralatrZi5te radne snage toboZe da bi spredila njenu eksploataciju, ali jetime na raspoiaganje dobila radnu snagu znatno ispod moguietrZiine vrednosti. Po5to je struktura moii bila klasna, raspodelastanova u dru5tvenoj svojini takodeje favorizovala vladajuiu klasui ostale boljestojeie grupe, ̂ ut.tiprivqtistitku ideokryiiu je i tozamagljivala. Vlastodr5ci nipoSto nisu hteli da prihodi stanovni5tvapo pravilu budu izraZeni u novcu, tako da imuiniji grade stanove osvom tro5ku, a siromaSniji dobijaju socijalne stanove na uZivanje,jer bi tada razmere socijalne diferencijacije postale potpuno trans-parentne. Slidna ulogu je imala i zabrana privatne lekarske prakse,poSto su moiniji i bogatiji ionako vei imali privilegovan pristupnajboljim lekarima u javnoj medicinskoj sluZbi.

Takav ambijent je snaZno podsticao resantiman masa, ali gai skletao sa etatistidke klase prema privatnom: bogaienju, preduzet-ni5tvu, konkurenciji i novotarstvu. Dobrim delom to se nastavlja ru post-komunizmu. Mase i dalje napadaju ,,bogaienje bez rada",podrazumevajudi pod tim (i) bogaienje na osnovu privatne svojine,kao da je bez njega mogude trZi5no privreilivanje. Ljudi se masovno

9 deklari5u za privatnu svojinu, profitnu motivaciju i trZi5te, ali samcr9 ako su drugi pogocleni.Zato Strajkovi jo5 uvek imaju prevashodno

5 politidki karakter: od vlasti se zahteva da preraspodelom zadovolje6 interese zaposlenih u javnom sektoru, dak i po cenu tudeg novca.S Jednu od najironidnijih posledica propasti komunizma dinip naglo bogaienfe jednog br<rja pripadnika i potomaka bivie vladajuieg klase, koji za privatne poslove koriste prethodno stedene veze,@ iskustva, informacije, znanla i materijalna sreclstva. Nekada su

trockisti opomrnjali da staljinisti uzurpacijom nacionalizovanihsredstava za proizvodnju lako mogu postati klasa privatnih sop-

2 0 6

stvenika. Ne5to slidno, ali na drukiiji nadin, sada uspeva jednom

delu biv5e etatistieke klase.Ipak, narodu ne odgovara da njegov vi5edecenijski rad ova-

plocen u druitvenoj i drZavnoj svojini bude budza5to privatizacijomotuden. Prudonova (Proudhon) ideolo5ka fbrmula ,,Svojina je kra-tla" dobija na uverljivosti, jer mase stidu utisak kako privatna svojinanastaje svojevrsnom pljadkom drZavno-dru5tvene svojine. Nekezemlje pokudavaju da dodelom privrednih deonica zaposlenom ilidak celokupnom Zivlju izbegnu takve oblike primitiwte post-komu-nistitke ukumuluciie. Medutim, ta idila akcionarskog egalitarizmabrzo ustupa mesto novoj klasnoj dit-erencijaciji na one koji za ba-gatelu kupuju deonice i one koji su prinudeni da ih prodaju.

U pogledu ideolo5ke racionalizacije novonastale situacijedogodio se vrlo interesantan obrt.Za diskreditovanje kapitalizmakomunistidki ideolozi su koristili Marksovo suprotstavljanje for-malne jetlnakosti i tnuteri.julne ne.iednukosti, a novi kapitalisti izredova biv5ih komunista neie ni da duju za tu distinkciju. Za njihuop5te nije vaZno to Sto postoji materijalni hendikep onih koji suprinudeni da p.todaju svoje deonice, vei jedino to Sto se ta transakcijaobavlja pod fbrmalno ravnopravnim uslovima.

Ista vrsta obrta dogodila se i u gledanju na demokratiju.Komunistidko-etatistidka klasa je imala obidaj da diskvalifikujeburZoasku demokratiju kao Jirmulnu, dok je svoju diktaturu is-tovremeno progl aSavala za,s u p s tanc i.i a L t to - demokratski oblik v I a-davine. Zajedno sa komunizmom je iSdezla strukturna kontrola teklase nad drZavom, ali to naravno ne znaii da su u post-komunizmuizjednadene realne Sanse dru5tvenih grupa za uticaj na drZavu.Naprotiv, novi vlastodr5ci, desto bivSi komunisti a sada obiinonacionali ili liberali, koriste masu nasledenih prednosti, kadrovskih,organizacionih, finansijskih, informacionih i sl., a demoklatiju defi-ni5u disto proceduralno-formalistidki (postojanje op5teg biradkogprava i vi$estranadkih izbora). Suprotno: op<-rzicione partije kojesu u tom pogledu hendikepirane, dak i kad stt prononsirano antima-rksistidke, (nesvesno) potrZu marksistidko-supstancijalno shvata-nje demokratije da bi napale novo stanje kao nedemokratsko.

Sada u analizi odnosa demokratije i kapitalizma u post-ko-munizmu treba uvesti uredunarodne dinioce. Internacionalno ,,kapi-talistidko okruZenje" je imalo znatan uticaj na kolaps komunizma,a ni njegov upliv na post-komunistiiki razvoj i rasplet sigurnonede biti niSta manji. Zapad pri torn valja da se dobro duva trijum-

><I

><

FafEo

=L

N

Ju

,il' 201

!)

z-h

II

N

Ftll

U)

falistidkog socijalnog inZenjerstva spolja. Veoma ie vaino znati,na primer, da je ruski narod doZiveo spolja5nji pritisak za ,,kapitali-stidku Sok-terapiju" kao napad ne samo na njegove materijalneinterese, nego i na njegovu nacionalnu nezavisnost i dostojanstvo.

Ne treba gubiti iz vida tenziju, pa dak i protivrednost izmedupost-komunistidke demokratije i medunarodnog,,kapitalistidkogokruZenja": preferencije velikog dela domaieg biradkog tela nipoStose ne poklapaju sa radikalno-kapitalistidkim zahtevima zapadnihvlada, poslovnih krugova i finansijskih institucija. Dodu5e, stranikapital moZe dosta da pomogne, ali on nije u stanju da sasvimzameni (oS nepostojedu) kapitalistidku klasu u post-komunistidkimzemljama.

Klintonova strategija,,Sirenja trZiSnih demokratija" (enlarge-ment of market democracies) ne vodi dovoljno raduna o pomenutojprotivrednosti. A da i ne govorimo o za(aranom krugu u koji tastrategija upada time Sto SAD nisu spremne da obilatije materijalnopomognu post-komunistidke zemlje (Rusiju pre svih) pre nego StopruZe dokaz o uspeSnom kretanju kapitalistidkim putem, iako znajuda one to nisu u stanju da udine bez izda5ne pomoii izvana.

Kako naii izlaz iz post-komunistidkog stanja u kome kapi-talizam ne podrZava veiina biradkog tela? Sve vi5e protagonistakapitalizma (na primer KisindZer ili BZeZinski) dolazi do zakljudkada bi kapitalistidki preobraZaj mogle brZe i uspe5nije da omogu6eautoritarne nego demokratske post-komunistidke vlasti. Na krajukrajeva, Zapad je zbogtoga i podrZao Jeljcinovu nasilnu likvidacijuopozicionog parlamenta u jesen 1993.

U tom kontekstu, medutim, odmah se namede opominjuiaanalogija sa bolj5evicima. Oni su se oslanjali na diktaturu, a nisuse zanosili odekivanjem da bi mase na slobodnim izborima daleprednost ,,dugorodnim i objektivnim" interesima (kako ih videboljSevici) nad vlastitim,,kratkorodnim i subjektivnim" preferenci-jama. Metlutim, svi znamo koliko je ta diktatura bila privremena.Sem toga, gde je garancija da bi autoritarne snage u post-komunizmuiskoristile ,,privremenu" suspenziju demokratije ba5 za kapitalis-tidke promene?

Transformaciju komunizma u postkomunizam u Srbiji kara-kteri5u najmanje tri slede6e specifidnosti:

Jugokomunizam se ne samo raspao nego je za sobom putemgradanskog rata povukao i jugoslovensku drZavu. Milo5evi6evreZim nastoji da opstane u krajnje nepovoljnim medunarodnimokolnostima i da pod kontrolom zadrZi veliki deo prethodne drtave,kad mu ve6 ne uspeva da je proSiri na delove srpskog naroda uHrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Taj reZim je dosad preZiveo uprkos te5kim medunarodnimsankcijama.

Zarazllku od Istodne Evrope, komunizam u Srbiji nije sebeponiStio i uru5io, nego se samotransJormisao u postkomunizam itako u velikoj meri oduvao. Bila je to i ostala pseudomorfoz.a.Tajizraz,ina(,e, potide iz mineralogije i prvobitno zna1i pojavu jednihkristala u formi drugih kristala. Osvald Spengler (Osvald Spengler)je prvi primenio taj termin na dru5tvene pojave. Upotrebljavajudiga ovde, hoiu da sugeri5em da je komunizam u Srbiji radi prikrivanja(kriptokomunizam) preuzeo demokratsku formu.

Poznato je da su negda5nji komunistidki vlastodr5ci u ideo-I o5koj kritici,,burZoaske demokratije" insistirali na r azlici izmedunjene nav6dno ,,prazne forme" (sloboda, ravnopravnost, vladavinanaroda...) i ,,skrivene sadrZine" (ekonomska nuZda, nejednakost,klasna dominacija...) U vezi s tim vredi se setiti da je MilovanDilas, vei 1953. na podetku svog razlaza sa Titom, objavio esej,,Forma i sadrZina" u kome je ustvrdio da navedena ,,forma" ima,,sadrZinski" potencijal i vaZnost. Da su dosledni titoisti to dobroznali, uprkos suprotnoj ideolo5koj buci, dokazuje to Sto im nijebilo ni na kraj pameti da dozvole ,,formalnu demokratiju".

Dok je Milo5evii koliko-toliko vodio raduna o protode-mokratskoj formi, dotle je imalo svrhe ukazivati narodu na dis-krepancu izmedu te forme i Milo5eviieve autoritarne vladavine, xkao i na dinjenicu da je .SPS kcn drl,c:ne partija tretirule Srbiju *kao svoju pctrtijsku driavu.

3Medutim, odavno nije dovoljno govoriti o SPS-u kao drZa- g

vnoj partiji i Srbiji kao partijskoj drlavi,po5to i nad SpS-om i nad EdrZavom postoji lidna vladavina Slobodana Milo5evi6a. Stogod on ;i njegova transmisione institucuje odlude - to se progla5ava za de- Emokratiju. Naravno, sistem u kome veiina neogranideno vlada ne 5po5tujudi prava manjine, naziva se ,,tiranijom veiine", a nipo5to ;demokratijom. Ali u Srbiji vi5e ne vlada dak ni manjina (SpS -koji je na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiii dobio tek

2 0 8

L-

209

!)

z-h

II

N

Ftll

U)

falistidkog socijalnog inZenjerstva spolja. Veoma ie vaino znati,na primer, da je ruski narod doZiveo spolja5nji pritisak za ,,kapitali-stidku Sok-terapiju" kao napad ne samo na njegove materijalneinterese, nego i na njegovu nacionalnu nezavisnost i dostojanstvo.

Ne treba gubiti iz vida tenziju, pa dak i protivrednost izmedupost-komunistidke demokratije i medunarodnog,,kapitalistidkogokruZenja": preferencije velikog dela domaieg biradkog tela nipoStose ne poklapaju sa radikalno-kapitalistidkim zahtevima zapadnihvlada, poslovnih krugova i finansijskih institucija. Dodu5e, stranikapital moZe dosta da pomogne, ali on nije u stanju da sasvimzameni (oS nepostojedu) kapitalistidku klasu u post-komunistidkimzemljama.

Klintonova strategija,,Sirenja trZiSnih demokratija" (enlarge-ment of market democracies) ne vodi dovoljno raduna o pomenutojprotivrednosti. A da i ne govorimo o za(aranom krugu u koji tastrategija upada time Sto SAD nisu spremne da obilatije materijalnopomognu post-komunistidke zemlje (Rusiju pre svih) pre nego StopruZe dokaz o uspeSnom kretanju kapitalistidkim putem, iako znajuda one to nisu u stanju da udine bez izda5ne pomoii izvana.

Kako naii izlaz iz post-komunistidkog stanja u kome kapi-talizam ne podrZava veiina biradkog tela? Sve vi5e protagonistakapitalizma (na primer KisindZer ili BZeZinski) dolazi do zakljudkada bi kapitalistidki preobraZaj mogle brZe i uspe5nije da omogu6eautoritarne nego demokratske post-komunistidke vlasti. Na krajukrajeva, Zapad je zbogtoga i podrZao Jeljcinovu nasilnu likvidacijuopozicionog parlamenta u jesen 1993.

U tom kontekstu, medutim, odmah se namede opominjuiaanalogija sa bolj5evicima. Oni su se oslanjali na diktaturu, a nisuse zanosili odekivanjem da bi mase na slobodnim izborima daleprednost ,,dugorodnim i objektivnim" interesima (kako ih videboljSevici) nad vlastitim,,kratkorodnim i subjektivnim" preferenci-jama. Metlutim, svi znamo koliko je ta diktatura bila privremena.Sem toga, gde je garancija da bi autoritarne snage u post-komunizmuiskoristile ,,privremenu" suspenziju demokratije ba5 za kapitalis-tidke promene?

Transformaciju komunizma u postkomunizam u Srbiji kara-kteri5u najmanje tri slede6e specifidnosti:

Jugokomunizam se ne samo raspao nego je za sobom putemgradanskog rata povukao i jugoslovensku drZavu. Milo5evi6evreZim nastoji da opstane u krajnje nepovoljnim medunarodnimokolnostima i da pod kontrolom zadrZi veliki deo prethodne drtave,kad mu ve6 ne uspeva da je proSiri na delove srpskog naroda uHrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Taj reZim je dosad preZiveo uprkos te5kim medunarodnimsankcijama.

Zarazllku od Istodne Evrope, komunizam u Srbiji nije sebeponiStio i uru5io, nego se samotransJormisao u postkomunizam itako u velikoj meri oduvao. Bila je to i ostala pseudomorfoz.a.Tajizraz,ina(,e, potide iz mineralogije i prvobitno zna1i pojavu jednihkristala u formi drugih kristala. Osvald Spengler (Osvald Spengler)je prvi primenio taj termin na dru5tvene pojave. Upotrebljavajudiga ovde, hoiu da sugeri5em da je komunizam u Srbiji radi prikrivanja(kriptokomunizam) preuzeo demokratsku formu.

Poznato je da su negda5nji komunistidki vlastodr5ci u ideo-I o5koj kritici,,burZoaske demokratije" insistirali na r azlici izmedunjene nav6dno ,,prazne forme" (sloboda, ravnopravnost, vladavinanaroda...) i ,,skrivene sadrZine" (ekonomska nuZda, nejednakost,klasna dominacija...) U vezi s tim vredi se setiti da je MilovanDilas, vei 1953. na podetku svog razlaza sa Titom, objavio esej,,Forma i sadrZina" u kome je ustvrdio da navedena ,,forma" ima,,sadrZinski" potencijal i vaZnost. Da su dosledni titoisti to dobroznali, uprkos suprotnoj ideolo5koj buci, dokazuje to Sto im nijebilo ni na kraj pameti da dozvole ,,formalnu demokratiju".

Dok je Milo5evii koliko-toliko vodio raduna o protode-mokratskoj formi, dotle je imalo svrhe ukazivati narodu na dis-krepancu izmedu te forme i Milo5eviieve autoritarne vladavine, xkao i na dinjenicu da je .SPS kcn drl,c:ne partija tretirule Srbiju *kao svoju pctrtijsku driavu.

3Medutim, odavno nije dovoljno govoriti o SPS-u kao drZa- g

vnoj partiji i Srbiji kao partijskoj drlavi,po5to i nad SpS-om i nad EdrZavom postoji lidna vladavina Slobodana Milo5evi6a. Stogod on ;i njegova transmisione institucuje odlude - to se progla5ava za de- Emokratiju. Naravno, sistem u kome veiina neogranideno vlada ne 5po5tujudi prava manjine, naziva se ,,tiranijom veiine", a nipo5to ;demokratijom. Ali u Srbiji vi5e ne vlada dak ni manjina (SpS -koji je na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiii dobio tek

2 0 8

L-

209

z4'-FatrNoFUJ

@

nesto preko treiine glasova,l, nego jedan autokratski reZim, kojidoclu5e i dalje upotrebljava demokratsku dekoraciju. Nju odrZavajui one partije koje su stvorili prikriveni milo5evidevci ReZim po-

drZava i rnafija ko.ja se napljadkala i obogatila u ratu i pod meduna-rodnom blokadom.

Propagandno-ideoloSki personal i aparat Slobodana Mi-lo5eviia dak se i ne trudi da izgradi bilo kakvu sistematskiju itrajniju ideologiju, nego stalno iznova improvizuje i operiSe rzllzrc obja5njenjima, opravdanjima i izgovorima' On ideolo5ki pabirdi

sa svih strana i bez ikakvog 7.azora. Pored ,,demokratije", redovnose poziva na ,,pravnu drZavu" i ,,ravnopravnost" svih gradana i

svih oblika svojine.U praksi se ispostavlja da je ,,ravnopravnost svih oblika

svojine", drZavne, druStvene i privatne, gola propagandna parola

SPS-a i JUL-a, namenjena pre svega Zapadu. Na sve nadine vlada-juii reZim proteZira drZavna i dru5tvena preduzeia: jettinim i dakbespovratnim kreditiranjem, subvencionisanjem i spasavanjem odbankrotstva, uvozno-izvoznim dozvolama, i sl. Ponekad su jedni

te isti ljudi istovremeno direktori preduzeda, funkcioneri SPS-a iliJUL-a, pa dak i ministri. Takva preduze6a su besumnje ',ravno-pravnija" ne samo od privatnih, nego i od ostalih drZavnih i dru5tve-nih preduzeia. Cak je i predsednik Vlade Srbije direktor jednog

izvozno-uvozno-e preduzeia. Usput. kritidari tek treba da identifiku-ju, evidentiraju i obelodane barem sve glavne pripadnike te nove-stare ,,nomenklature". Ttl je prva pretpostavka za ozbiljan opis ianalizu dru5tveno-ekonomske strukture u na5oj zemlji.

Sumnjam da pod opisanim okolnostima moZemo adekvatnogovoriti o drZavncm i dru5tvenom vlasni5tvu. Pre ie biti da imamoposla sa kvaziclrZavnom i kvazidru5tvenom svojinorn. LJobidajenaterminologija skriva monopol strukturne kontrole jedne etatistidkegrupaci.je nad privredom, fir'lansijarna, uslugama.'. Cak i preduze6akoja se kod nas nazi'uaju ,.dru5tveniln", u stvari su kriptodrZavnapo5ro njirna preko direktora i upravnih odbora vlada Miloievidevreiiln. U .jednom stvarno demokratsko-pluralistidkom sistemu di-rektore i dlanove upravnih odbora ne-privatnih preduzeia' razumese. dinili bi (pored partijski neopredeljenih strudnjaka) pripadnici

raz.liditih partija, a ne samo vladajutie.I sAma privatizacija, njen nadin i obim, pretvara se u polugu

za oclrZanje tog reZimat. Njegov monopol na strukturnu kontroluprostire se i na proces privatizacije. Kad vei kapitalizma mora biti

- onda neka reZimski ljudi budu njegovi nosioci i korisnici. Gotovoda je nemoguie uspeti sa privatnim biznisom bez svojevrsne poli-tiike podobnosti, a ova se izmedu ostalog pribavlja finansiranjemSPS-a i JUL-a. Te stranke ne dopu5taju denacionalizaciju da ne bibila smanjena imovina koju treba da preuzmu njihovi kadrovi, ali izato Sto nad restaurisanim vlasnicima ne bi tek-tako mogli ila us-postave politidku kontrolu. Drlava takode ne namerava da vratiogroman privatni novac, domaii i devizni, koji je preko bankarskihi Stednih raduna stanovni5tva inflacijom potpuno obezvredila il inaprosto potroSila.

Ako se sa vlasti jednog dana ipak siii mora, onda se i za tajtrenutak valja obezbediti kapitalistidkom imovinom i sratusom.Pravna neodredenost, netransparentnost, pa dak i konfuznost svo-jinskih prava i odnosa koriste se zaprivatizaciju na u5trb ,,drZavnog,,i ,,druitvenog" vlasni5tva. Da bi se udovoljilo Zapadu, sada senajavljuje moguinost velike privatizacije, ali se odluke o tomeprepu5taju sdmim preduzeiima, Sto praktidno znadi vladajuiirnkadrovima. Ideo_lo5ki izgovor: privatizacija svakako treba da budedobrovoljna a ne nametnuta, provedena na inicijativu odozdo a nepo naredbi odozgo.

Ako podemo od zvanidnih statistidkih podataka o prihociima,onda uop5te neiemo shvatiti kako stanovniStvo preZivljava u tolikojoskudici. Biie da u traZenju obja5njenja moramo poii ocl selja5tvakojeje sve do 1996. proizvodilo dovoljno hrane ne samo za narodnego i za izvoz. Uostalom, i sdm titoizam je donekle bio privrednouspe5an zato Sto je vei sredinom pedestih godina pustio privatneseljake da na miru obraduju zemiju. Sve do danas ishranili su nasoni koje je komunistidka ideologija smatrala ostatkom preZivelognadina proizvodnje. Medu njima su vrlo brojni ,,polutani., (kakosu ih nazivali komunisti) koji se jeclnom nogom nalaze u poljo-privredi, a drugom u gradu i industriji (tzv. seljaci-inCustri.lslii rid-nici). Taman posla da su oni postali iskljudivo gradski stanovnici idisto industrijski radnici. Upravo ta njihova dvojnost, dinjenica <Iaimaju dovoljno imanja i prihoda na selu, otvorila je i moguinostda bez velikih socijainih nemira nasa industrija pod merJunirodnimsankcrjama smanji ogroman vi5ak radne snage. Milo5eviiev reZim,medutim, nije iskoristio tu istorijsku iansu poSto nije hteo da izgubivaZan deo birada, kome inade i clalje isplaiuje nadnice (bedne) clane dolaze na posao. ipak, buduii da je poljuprivreda poprilidnolzraubovana, sve su nezadovoljniji kako ,,polutani,, tako i disti

XI

><

O

:g.

:lI

r!

I

2r0 z t l

z4'-FatrNoFUJ

@

nesto preko treiine glasova,l, nego jedan autokratski reZim, kojidoclu5e i dalje upotrebljava demokratsku dekoraciju. Nju odrZavajui one partije koje su stvorili prikriveni milo5evidevci ReZim po-

drZava i rnafija ko.ja se napljadkala i obogatila u ratu i pod meduna-rodnom blokadom.

Propagandno-ideoloSki personal i aparat Slobodana Mi-lo5eviia dak se i ne trudi da izgradi bilo kakvu sistematskiju itrajniju ideologiju, nego stalno iznova improvizuje i operiSe rzllzrc obja5njenjima, opravdanjima i izgovorima' On ideolo5ki pabirdi

sa svih strana i bez ikakvog 7.azora. Pored ,,demokratije", redovnose poziva na ,,pravnu drZavu" i ,,ravnopravnost" svih gradana i

svih oblika svojine.U praksi se ispostavlja da je ,,ravnopravnost svih oblika

svojine", drZavne, druStvene i privatne, gola propagandna parola

SPS-a i JUL-a, namenjena pre svega Zapadu. Na sve nadine vlada-juii reZim proteZira drZavna i dru5tvena preduzeia: jettinim i dakbespovratnim kreditiranjem, subvencionisanjem i spasavanjem odbankrotstva, uvozno-izvoznim dozvolama, i sl. Ponekad su jedni

te isti ljudi istovremeno direktori preduzeda, funkcioneri SPS-a iliJUL-a, pa dak i ministri. Takva preduze6a su besumnje ',ravno-pravnija" ne samo od privatnih, nego i od ostalih drZavnih i dru5tve-nih preduzeia. Cak je i predsednik Vlade Srbije direktor jednog

izvozno-uvozno-e preduzeia. Usput. kritidari tek treba da identifiku-ju, evidentiraju i obelodane barem sve glavne pripadnike te nove-stare ,,nomenklature". Ttl je prva pretpostavka za ozbiljan opis ianalizu dru5tveno-ekonomske strukture u na5oj zemlji.

Sumnjam da pod opisanim okolnostima moZemo adekvatnogovoriti o drZavncm i dru5tvenom vlasni5tvu. Pre ie biti da imamoposla sa kvaziclrZavnom i kvazidru5tvenom svojinorn. LJobidajenaterminologija skriva monopol strukturne kontrole jedne etatistidkegrupaci.je nad privredom, fir'lansijarna, uslugama.'. Cak i preduze6akoja se kod nas nazi'uaju ,.dru5tveniln", u stvari su kriptodrZavnapo5ro njirna preko direktora i upravnih odbora vlada Miloievidevreiiln. U .jednom stvarno demokratsko-pluralistidkom sistemu di-rektore i dlanove upravnih odbora ne-privatnih preduzeia' razumese. dinili bi (pored partijski neopredeljenih strudnjaka) pripadnici

raz.liditih partija, a ne samo vladajutie.I sAma privatizacija, njen nadin i obim, pretvara se u polugu

za oclrZanje tog reZimat. Njegov monopol na strukturnu kontroluprostire se i na proces privatizacije. Kad vei kapitalizma mora biti

- onda neka reZimski ljudi budu njegovi nosioci i korisnici. Gotovoda je nemoguie uspeti sa privatnim biznisom bez svojevrsne poli-tiike podobnosti, a ova se izmedu ostalog pribavlja finansiranjemSPS-a i JUL-a. Te stranke ne dopu5taju denacionalizaciju da ne bibila smanjena imovina koju treba da preuzmu njihovi kadrovi, ali izato Sto nad restaurisanim vlasnicima ne bi tek-tako mogli ila us-postave politidku kontrolu. Drlava takode ne namerava da vratiogroman privatni novac, domaii i devizni, koji je preko bankarskihi Stednih raduna stanovni5tva inflacijom potpuno obezvredila il inaprosto potroSila.

Ako se sa vlasti jednog dana ipak siii mora, onda se i za tajtrenutak valja obezbediti kapitalistidkom imovinom i sratusom.Pravna neodredenost, netransparentnost, pa dak i konfuznost svo-jinskih prava i odnosa koriste se zaprivatizaciju na u5trb ,,drZavnog,,i ,,druitvenog" vlasni5tva. Da bi se udovoljilo Zapadu, sada senajavljuje moguinost velike privatizacije, ali se odluke o tomeprepu5taju sdmim preduzeiima, Sto praktidno znadi vladajuiirnkadrovima. Ideo_lo5ki izgovor: privatizacija svakako treba da budedobrovoljna a ne nametnuta, provedena na inicijativu odozdo a nepo naredbi odozgo.

Ako podemo od zvanidnih statistidkih podataka o prihociima,onda uop5te neiemo shvatiti kako stanovniStvo preZivljava u tolikojoskudici. Biie da u traZenju obja5njenja moramo poii ocl selja5tvakojeje sve do 1996. proizvodilo dovoljno hrane ne samo za narodnego i za izvoz. Uostalom, i sdm titoizam je donekle bio privrednouspe5an zato Sto je vei sredinom pedestih godina pustio privatneseljake da na miru obraduju zemiju. Sve do danas ishranili su nasoni koje je komunistidka ideologija smatrala ostatkom preZivelognadina proizvodnje. Medu njima su vrlo brojni ,,polutani., (kakosu ih nazivali komunisti) koji se jeclnom nogom nalaze u poljo-privredi, a drugom u gradu i industriji (tzv. seljaci-inCustri.lslii rid-nici). Taman posla da su oni postali iskljudivo gradski stanovnici idisto industrijski radnici. Upravo ta njihova dvojnost, dinjenica <Iaimaju dovoljno imanja i prihoda na selu, otvorila je i moguinostda bez velikih socijainih nemira nasa industrija pod merJunirodnimsankcrjama smanji ogroman vi5ak radne snage. Milo5eviiev reZim,medutim, nije iskoristio tu istorijsku iansu poSto nije hteo da izgubivaZan deo birada, kome inade i clalje isplaiuje nadnice (bedne) clane dolaze na posao. ipak, buduii da je poljuprivreda poprilidnolzraubovana, sve su nezadovoljniji kako ,,polutani,, tako i disti

XI

><

O

:g.

:lI

r!

I

2r0 z t l

tz-̂Fa(L

N

Ful

U)

zemljoradnici. Politika prevaljivanja najveiih socijalnih tro5kovamedunarodne izolacija i nesposobnost reZima na privatno selja5tvosve je manje moguia.

N apomena utne s to bib lio g rafij e

Po5to se radi o sasvim novom istorijskom fenomenu, post-komunizmu i njegovoj socio-ekonomskoj strukturi, prirodno je Stojo5 ne postoji nikakva znadajnija literatura. Umesto oslanjanja nanepostojedu bibliografiju, odludio sam se na formiranje istra-Zivadke-diskusione grupe koja okuplja sociologe, ekonomiste, poli-tikologe, istoridare i socijalne teoretidare. Ta grupa je zapodela saradom u aprilu 1996. Rezultati dosada5njih rasprava u grupi,ukljudujuii i nekoliko uvodnih referata i izlaganja, duvaju se uarhivi Instituta.

Svetozar Stojanovii

POSl'-COMMUNIST SOCIO.ECONOMIC STRUCTURE

Swnman'

Thcrc is a ccrtain tcnsion and cvcn contradle tion bctwccn post-communist

dcmtrcracy and post-communist capitalism. Unlikc a long pcrirxl in thc dcvclopmcntol'capitalism in thc Wcst whcn cxistcd only a partiul tle,no(ruL\,. in post-communism

sincc its inccption thcrc.has hccn an unrcstrictcd clcctoratc and conscqucntly rrrr-versul demtrcntcr'(formally spcakin_u). In txhcr words. a good poltion ol thc clcc-toratc docs not support prcrcapi ta l is t part ies, cspccia l ly thosc thrcatcning i t wi thsocia l -Darwinism ol ' " instant capi ta l ism". Procapi ta l is t c l i t ism laccs a strong rcsis-tancc of anticapitalist populism. In contradistinction to Eastcm Europc, communismin Scrbia has not implodcd but lirr thc sakc ol scllprcscrvation trutu|imned itsellinto post-communism. In Scrbia wc arc dcaling with a pseutlotrutrphosi.s ol tom-tnunism.

Key n,ords : Post-communism, dcmocracy, pscudomrlrphosis ol' commu-nism. Skrbodan Mib5cvi i .

IV tematska gruprPolitidki projekti, pravne ikulturolo5ke pretpostavke

2 t 2

\