Zvoncica

~ 1 ~ Foxy

Zvoncica

Iva Mili

ZALJUBLJIVANJE

~ 2 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

I

Bilo je šest sati kada se Tara probudila. Pospano se protežući, polako

je otvarala oči. Ispustila je uzdah nezadovoljstva osetivši miris cigareta i crnog vina.

Bila je ljuta na Stefana što je sinoć nenajavljeno doveo prijatelje kod nje i što je veče koje je planirala da provede odmarajući se uz dobru knjigu, pretvorio u žurku. Nevoljno se izvukla iz kreveta i pošla prema prozoru. Podigla je roletnu i otvorila ga. Zapljusnula ju je kiša, i ona se osećala kao da je stala pod hladan tuš. Stresla se i ubrzo zatvorila prozor. Nekoliko trenutaka je stajala i posmatrala krošnje drveća koje su se savijale pod naletima vetra. Bilo je leto i iznenađujuće hladno za to doba godine. Okrenula se i pogledom prešla po sobi u kojoj je sve podsećalo na sinoćnu sedeljku. Sve manje je imala strpljenja za Stefanovo ponašanje. Hiljadu puta ga je molila da joj ne priređuje takva iznenađenja i hiljadu puta joj je on, uz svoj najšarmantniji osmeh, obećao da neće. Tara je volela njegov šarm i vedar duh, ali je ponekad želela da je ozbiljniji i odgovorniji.

Znali su se od detinjstva. Dugo su bili prijatelji i nekako joj je bilo normalno kada je to prijateljstvo preraslo u nešto dublje. Radio je na televiziji kao sportski novinar. Voleo je svoj posao i bio jedan od najboljih komentatora. Kada su ga obavestili da će putovati u Brazil da prenosi svetsko prvenstvo u fudbalu, poželeo je da to proslavi, ne obazirući se na Tarine planove. Ta njegova sebičnost dovodila ju je do ludila. Bio je omiljen u društvu i imao stalnu potrebu za izlascima i zabavama. Prijatelji su na njihovu vezu gledali kao na idealnu, ne znajući koliko je Tari trebalo stpljenja i tolerancije da sa smeškom prelazi preko njegovog nezrelog ponašanja. Zadovoljno je odahnula pri pomisli da umalo nije popustila pred njegovom molbom da žive zajedno. To je bila i jedina stvar u kojoj je istrajala kada je on u pitanju. Koliko god da ga je volela, nije još želela da se odrekne svoje slobode i samostalnosti.

Uživala je u malom stanu koji joj je ostavila tetka kada se penzionisala i prešla da živi kod njenih roditelja u provinciju.

Imala je svoje snove i želje. Naporno je učila znajući da je niko neće ozbiljno prihvatiti i ceniti njene vrednosti bez diplome. Kada je došla u veliki grad na školovanje, čvrsto je rešila da u njemu i ostane. Po završetku fakulteta zaposlila se u malom arhitektonskom birou gde nije imala baš mnogo prilike da pokaže svoj talenat, ali je strpljivo i vredno radila čekajući svoju priliku i verujući da će znati da je prepozna i iskoristi.

~ 3 ~ Foxy

Zvoncica

Poticala je iz male sredine. Roditelji su joj bili službenici skromnih primanja, koji su ceo svoj život njoj podredili. Otac i majka su nesebično davali sve od sebe pružajući joj ljubav, razumevanje i zaštitu. Dugovala im je mnogo, pa je uspehom u poslu želela da im se zahvali za sva odricanja i poverenje. Želela je mnogo od života i nije htela da odustane od toga.

Još jednom je prešla pogledom po sobi vrteći glavom. Urediće je kada se vrati, sada je morala da se spremi za posao.

Kada je izašla na ulicu, kiša je padala slabije a vetar je prestao da duva. Trebalo joj je dobrih pola sata brzog hoda da bi stigla do biroa.

Uključila se u reku ljudi koji su žurili na svoja radna mesta. Većina njih je išla u pravcu centra jer su se tamo nalazili poslovni prostori svih važnijih firmi i veliki trgovački centri.

Kada je došla do kraja ulice, potrčala je da je pređe dok se ne promeni boja na semaforu. Ali upravo tada neki automobil se pojavio iza ugla. Nije ga čula, a ni videla.

Osetila je samo kako ju je neko naglo povukao za ruku i ona je, gubeći ravnotežu, pala na trotoar.

Ne shvatajući šta se dešava, pokušala je da se uspravi skupljajući stvari iz svoje tašne koje su se rasule svuda unaokolo. Kada je ustala i podigla pogled, videla je oči hladne kao glečer koje su je streljale pogledom. Krupan visok muškarac razbarušene smeđe kose, neobrijan, stisnutih usana gledao je u nju. Tara je stajala kao hipnotisana, posmatrajući kako joj se preteći približava. Skupljenih šaka, teško kontrolišući bes, stao je na nekoliko koraka od nje.

- Da li ste normalni?! Ako želite da poginete, izaberite neki drugi način a ne skakanje pod moja kola! - vilica mu je podrhtavala dok je grubo vikao. - Imate li običaj da gledate u semafor pre nego što pređete ulicu? Ili je to za vas glupost?!

Bila je toliko uplašena da nije mogla da se pokrene. Ukočena od straha, nemo ga je gledala.

- Da li znate da govorite? - nastavio je unoseći joj se u lice. - Ne očekujem od nekog kao vi da mi se izvini, ali bi bilo lepo da vidim da vam je bar žao zbog ovako idiotskog pretrčavanja.

Zureći u grubo muškarčevo lice, Tara promuca: - Pokušala sam da stignem pre promene boje. Žurim na posao pa sam

izgleda bila malo nesmotrena. - To je vaše opravdanje. Žurite na posao. Koliko vidim, svi žure na

posao, ali ne podleću pod automobile.

~ 4 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Iznenadili ste me... dojurili ste iza ugla... nisam se nadala... - mucala je Tara, zbunjena situacijom u kojoj se našla.

On pređe pogledom duž njenog tela nezainteresovan njenim objašnjenjem.

- Neodgovorno pokušavate da prebacite krivicu na drugoga. Koliko vidim, niste povređeni, a ja nemam vremena da raspravljam s vama.

Okrenuo se i ušao u kola zalupivši vrata, ostavljajući je da stoji na ulici.

Ispratila je pogledom skupocen džip, sve svesnija onoga što se dogodilo. Drhtavom rukom je prešla preko vlažnog čela.

- Gospođice, da li ste dobro? - upita mladić koji ju je povukao za ruku. Tara ga je pogledala shvatajući da je zahvaljujući njemu izbegla nesreću.

- Jesam. Mnogo vam hvala na svemu što ste učinili. Izgleda da sam bila nepažljiva.

- Pa i on je mogao malo sporije da vozi. Sigurni ste da je sve u redu? - posmatrao je njeno bledo lice.

- Da, da. Samo sam uplašena, što je normalno, zar ne? Još jednom vam hvala.

Mladić se nasmeši i odmahnu rukom na te njene reči, smatrajući normalnim to što je učinio i nastavi da prelazi ulicu.

Tara krenu za njim drhteći celim telom. Činjenica da je mogla da nastrada nije joj izlazila iz glave. Nikada joj se to ranije nije desilo. Bila je pažljiva i odgovorna osoba i ovo nije ličilo na nju. Bila je sve više uverenija da do neprijatne situacije ne bi došlo da je on vozio sporije. Nije bila samo njena krivica, ubeđivala je sebe. Od straha i iznenađenja nije tom grubijanu odgovorila na način koji je zaslužio. Sva se stresla kada je pomislila na dva hladna oka i lice izobličeno od besa. Trebaće joj vremena da zaboravi ovo ružno iskustvo.

~ 5 ~ Foxy

Zvoncica

II

Biro Vama na usluzi nalazio se u mirnom delu grada, dalje od buke

automobila i žagora prolaznika. Ulica je bila puna zelenila i prostranih negovanih travnjaka ispred

starih kuća koje su bile naslonjene jedna na drugu, kao da jedna drugu žele da pridrže. Gospođa Olga, vlasnica biroa, i njen sin David preuredili su kuću u poslovni prostor, prijatan i za oko i za rad. Prizemlje je bila velika galerija čiji su zidovi bili ispunjeni fotografijama najvećih dostignuća u arhitekturi i najuspešnijim idejnim rešenjima zaposlenih. U uglu velike prostorije bila je garnitura za sedenje, gde su klijenti mogli da se odmore, popiju kafu ili prelistaju stručni časopis kako bi lakše objasnili svoju zamisao.

Na spratu su bili ateljei u kojima su radili zaposleni. Naručioci su uglavnom bili srednjestojeći ljudi koji su hteli da

projektima daju lični šarm i pečat, retko dozvoljavajući arhitekti mogućnost da realizuje svoju ideju.

Biro je sjajno ispunjavao njihove želje pa su ga preporučivali drugima. Gospođa Olga se strogo pridržavala pravila da je pozitivan imidž i odanost klijentu geslo od kog nema odstupanja. Sve u svemu, ne previše obećavajuće za one koji su imali ideje i želju da svojoj mašti dopuste slobodu.

Tara je znala da se, ukoliko želi više, mora probiti do viših slojeva. Skoro trčeći je ušla u lep i svetao atelje i odmah produžila prema malom kupatilu koje je bilo u njegovom sklopu.

Petra, sitna plava devojka koja je s njom radila, preplašeno ustade i pođe za njom.

- Šta se desilo? - Skoro sam podletela pod automobil. On je vozio prebrzo, a ja sam

pretrčavala - nepovezano je pričala Tara. - Smiri se. Ništa ne razumem - pokušavajući da shvati o čemu se radi,

Petra ju je umirivala. - Hajde, umij se i očisti, a ja ću skuvati kafu. Tari su ruke još uvek drhtale dok je šoljicu toplog napitka prinosila

ustima. Kada je završila priču, duboko je uzdahnula i pogledala koleginicu.

- Jedno sasvim obično jutro mogla sam da pretvorim u tragediju.

~ 6 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Važno je da se sve dobro završilo. Nemoj više da razmišljaš o tome. Pokušaj da zaboraviš tog neotesanka jer u svemu tome ima i njegove krivice, ne samo tvoje.

Telefon na Petrinom stolu zazvoni. Gospođa Olga želela je da vidi Taru i ona ustade i krenu ka njenoj kancelariji.

Krupna žena stajala je pored velikog stola od mahagonija, koji je zauzimao trećinu prostorije. Olga je bila impozantne visine, čvrsto građena, visoko natapirane pepeljaste kose. Usne su joj bile crveno našminkane, a trepavice debelo namazane, što je još više naglašavalo njene godine. Videlo se da je nekada na tom previše našminkanom licu prebivala lepota. Neukus koji je imala u šminkanju i oblačenju bio je u potpunom neskladu sa prefinjenim ukusom koji je imala kada su građevine bile u pitanju.

- Tara, dušo moja, nešto si bleda. Da li je sve u redu? - materinskim tonom joj se obratila, gledajući u vlažne delove njene odeće.

- Sve je u redu. Imala sam malu nezgodu. Nema razloga da brinete. Sada je stvarno sve u redu.

- Dobro, dušo. Sedi. Hoćeš li da popiješ kafu ili sok? Taru obuze neki strah. Jutro je počelo loše, još samo bi trebalo da i na

poslu ima probleme. Nikada se niko nije žalio na njen rad. Mušterije su imale samo reči hvale. Poštovala je njihove želje i strogo se držala rokova. Do sada na ovaj način nije pozivana u kancelariju gospođe Olge. Svako jutro imali su radni sastanak, ali svi zajedno. Trudila se da deluje mirno dok je čekala da čuje zašto je pozvana.

- Ti si, dušo, kod nas dve godine, zar ne? - nastavi gospođa ljubazno. - Da. - Nadam se da ti je vreme ovde provedeno bilo prijatno, premda

znam da se ovde baš nisu ispunila tvoja očekivanja i želje. Tara je slušala pažljivo. Nije joj nimalo bio jasan razlog tog govora.

Nije se žalila, niti omalovažavala poslove koje je dobijala. - Vidim da si zbunjena, pa da pređem na stvar. Ti si vrlo talentovana

devojka, štaviše, jedna od najtalentovanijih s kojima sam radila. Zato mislim da je šteta da sediš ovde i obavljaš poslove prosečnog arhitekte. Zato sam pre mesec dana poslala tvoj rad na jedan konkurs. Ništa ti nisam rekla jer nisam želela da se razočaraš ako se sve dobro ne završi - gospođa pogleda Taru ispitivački, praveći dramsku pauzu nekoliko sekundi. - Jutros sam dobila odgovor. Izabrana si među petnaest kandidata. Bila si najbolja. Čestitam! Vreme je da svoj dar pokažeš ostatku sveta.

~ 7 ~ Foxy

Zvoncica

Tara je ćuteći gledala gospođu Olgu. Usta su joj bila suva od uzbuđenja, a srce je kucalo kao ludo.

- Devojko, da li shvataš šta sam ti rekla? - Da. U stvari, mislim da sam shvatila. Ne znam šta da kažem. Toliko

ste me iznenadili da nisam sigurna da li sanjam ili mi se to stvarno događa.

- Najlepše sam sačuvala za kraj. Konkurs je raspisala firma Graditelj, a ti znaš da je njen vlasnik Adam Fišer. Koliko mi je poznato, san svakog arhitekte je da radi s njim - ponosno završi gospođa Olga.

- Adam Fišer?! - presrećna Tara skoči sa stolice. - Gospođo Olga, nemam reči da vam se zahvalim. To je nešto najlepše što je moglo da mi se desi. Vi ste divni.

- Sutra treba da ideš u njegovu kancelariju na razgovor. Ako to nekim slučajem nije ono što želiš, kod nas možeš uvek da se vratiš.

Tara je zagrli i poljubi. Gospođa joj se nasmeši i pruži vizitkartu. - Sutra oko podne da si tamo. Tu ti je adresa. Srećno, Tara. Želim ti

mnogo uspeha. Smatrajući da je završila svoj deo posla, gospođa Olga je sela za svoj

veliki sto i prepustila se pregledanju pošte. Kada je izašla iz kancelarije, Tara je stajala nekoliko minuta

naslonjena na vrata. Gomila emocija preplavila je njeno telo. Suze sreće koje su klizile niz njene obraze, nije mogla da zaustavi. Tog trenutka Stefan joj je strahovito nedostajao. Želela je da s njim podeli svoju sreću ali je morala da sačeka veče dok se vrati sa utakmice koju je prenosio.

Obrisa lice i pomisli na roditelje. Oni će biti beskrajno srećni što joj se ukazala mogućnost da živi svoj san. Još uvek u neverici, zurila je u vizitkartu. Sutra ide na razgovor u firmu koja je bila svetski priznata. Tiho je prošaputala: “Počelo je”.

~ 8 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

III

Bilo je tačno jedanaest časova kada ju je taksi dovezao u centar grada.

Sat vremena, koliko joj je preostalo do sastanka, Tara je odlučila da provede u šetnji. Razgledajući izloge, trudila se da se pribere kako bi ostavila što bolji utisak. Morala je delovati opušteno i sigurno kako bi stekli poverenje u nju i njenu stručnost.

Malu je pomoć sinoć imala od Stefana. Izašli su na večeru da bi proslavili njen novi početak, a pričali su uglavnom o njegovom putu u Nemačku. Stefan je bio majstor da svaku priču preokrene u svoju korist.

Sa osmehom je propratio njenu ljutnju na vozača koji je umalo nije udario kolima, a sa par rečenica prokomentarisao njen novi posao. Nije mu davao poseban značaj, čak se jednog trenutka zapitao šta će joj sve to kad je već imala jedan lep i siguran. Ipak, na kraju večeri, shvatajući koliko je njoj to važno i koliko je to značajan korak u njenom životu i karijeri, poželeo joj je mnogo sreće.

Stigavši pred poslovnu zgradu od desetak spratove, pronašla je ime firme na jednoj od mnogih ploča. Duboko je udahnula i ušla.

Na sredini je stajala elegantna recepcija i uniformisani maldić za pultom. Tara mu se predstavila i rekla da ima ugovoren sastanak. Mladić ju je najavio telefonom i ljubazno uputio na sedmi sprat.

U liftu, posmatrala je svoj lik u ogledalu, dok je prstima prelazila po dugoj crnoj kosi koja joj je padala niz leđa. Nežni svetao ten i krupne zelene oči uokvirene dugim trepavicama još više je naglašavala tamna kosa. Usta su joj bila puna i senzibilna. Ona ih je smatrala prevelikim, a ne poželjnim. Tamna suknja, malo iznad kolena, nije naglašavala duge noge već odmerenost. A limun žuta boja svilene košulje s jedva vidljivim cvetnim uzorkom činila ju je lakom i lepršavom, izborom odeće nameravala je da ostavi utisak poslovnosti i elegantne ležernosti.

Kada je izašla u hodnik, ugledala je vrata od teške hrastovine, a na mesinganoj pločici je pisalo GRADITELJ - ADAM FIŠER. Polako je otvorila vrata i ušla. Ono što je videla, nadmašilo je sva njena očekivanja. Tri muškarca i jedna mlada žena odeveni u farmerice i komotne majice, sa sportskom obućom na nogama opušteno su sedeli oko velikog stola zaneseni razgovorom.

Umesto luksuznih kancelarija prostoriju su ispunjavala tri odeljka s jednostavnim staklenim pregradama. Hrpe papira bile su razbacane po radnim stolovima, a na kompjuterskim ekranima videli su se nedovršeni radovi. Toplinu prostoru davalo je mnogobrojno cveće u saksijama i slike

~ 9 ~ Foxy

Zvoncica

na zidovima. Posmatrajući prostor, pogled joj se zadrža na Van Gogovoj mrtvoj prirodi “Bela vrba”. Uvek se divila toj slici holandskog slikara rađenoj na drvenoj ploči. Rošakova skulptura i još nekoliko umetničkih dela na pravi način su pokazivali istančani ukus vlasnika.

Tada ju je devojka primetila i uputivši joj srdačan osmeh, krenula ka njoj.

- Zdravo. Ti mora da si Tara? - upitala je i uz stisak ruke brzo joj se predstavila. - Nina.

- Drago mi je. Nina je povede ka grupi mladih ljudi. - Šef se izvinjava što nije mogao doći na današnji sastanak. Morao je

iznenada da otputuje - objašnjavala je Nina. - U ovom našem poslu uvek nešto iskrsne. Izvoli, sedi ovde.

- Hvala. Da li to znači da ću morati da dođem neki drugi put? - Ne, nikako - sa osmehom je prekinu Nina. - Šef je oduševljen tvojim

načinom rada. To je u redu. Ja ću te informisati o svemu što te interesuje. Opusti se. Mi smo ozbiljna firma. Nemoj da te zavara skromnost ovih prostorija. Naš šef, a i mi s njim smatramo da su dela mnogo važnija od mesta na kom radimo. Niko od nas ne pati od luksuznih kancelarija - govorila je s ponosom u glasu.

Nije Tari stalo do impresivnih kancelarija, ali do poštovanja jeste. Imala je osećaj da to što Adam Fišer nije smatrao važnim da je dočeka i objasni o kakvom poslu je reč, samo pokazuje da i ne ceni mnogo njen rad, već samo da im je hitno potreban asistent, a ona je jednostavno bila bolja od ostalih. Pogled joj se stalno vraćao na ekran Nininog kompjutera. Projekat koji je na njemu bio zaokupio joj je pažnju. Sve na slici je izgledalo savršeno ali je ipak nešto nedostajalo.

- Nešto nedostaje - reče Nina kao da joj čita misli. - Već dva dana pokušavamo da odgonetnemo šta.

Nina je nastavila da priča o željama koje su uneli u crtež, ali ipak nisu bili zadovoljni. Rad još uvek nisu predali jer nije delovao kao celina.

- Da li smem da probam? - gledajući zadubljeno u sliku, upita Tara. Stidljivo je dala nekoliko grubih ideja koje je Nina vešto unosila u kompjuter. Na opšte oduševljenje, to je bilo to. Denis, jedan od mladića koji je stajao pored Nine, zadovoljno reče:

- Bravo! Adam je bio u pravu kad je rekao da nam treba sveža krv. Čim je ugledao tvoj rad, znao je da si ti ona prava.

~ 10 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Zaboravljajući na vreme, Tara poče da iznosi ideje kako da se završi projekat. Sati su prolazili, a oni su uživali u poslu kao u igri. Kada je Nina izvela poslednji potez koji je Tara predložila, nastupile su iskrene ovacije.

- Savršeno - rekoše uglas. - Još samo ostaje da šef potvrdi i potpiše, i vlasnik može da preuzme nacrt.

Bili su kao velika porodica. Nije bilo zavisti ni ljubomore, važno je bilo da je ideja dobra i da posao bude uspešno završen. Tari se svidela ekipa mladih ljudi s kojima bi trebalo da radi. Svi su bili talentovani i uspešni, inače ne bi radili za Adama Fišera. Veče je uveliko palo kad su napustili zgradu.

~ 11 ~ Foxy

Zvoncica

IV

Ležeći na krevetu, Tara se zagledala u dvostruka staklena vrata

terase. Žućkasti snop jutarnjeg sunca probio se kroz staklo, padajući joj na lice. Dok su joj misli uzburkano letele, štipala se za ruku da se ubedi kako je ono što joj se događa stvarnost.

Celu noć se okretala u krevetu i otkrivala, ne uspevajući da se opusti. Bila je prezadovoljna. Toliko je bila oduševljena Adamovom ekipom da se odmah osetila delom tima. Ležernost i neusiljenost s kojom su obavljali posao, fascinirali su je. Nina joj je kasnije objasnila da je šefu izuzetno žao što se nisu odmah upoznali, jer on insistira na ličnim odnosima sa svima koji rade u njegovom timu. Na pitanje gde će graditi, odgovor je bio Venecija. Čuvši to, Tara je zanemela od šoka i oduševljenja. Prvi posao s njima i odmah u gradu koji svojom arhitekturom prkosi celom svetu. Drugi šok je bio kada je čula da na put kreću za dva dana. Poznati italijanski režiser želeo je da na svojoj kući dogradi novo krilo u kojem bi se nalazila dvorana za prijeme i velika sala za filmske projekcije. Na put su išli Adam, Denis, Nina i Tara.

Šef, kako je Nina volela da ga zove, smatrao je da računan ne mogu da zamene oštro oko niti da istinski dočaraju objekat na kome treba raditi. Njegova smelost kada je posao u pitanju, nije poznavala granice. Da bi prihvatio nešto da gradi, morao je da bude siguran da će to uraditi savršeno, a ovo je bio jedan od većih izazova u njegovoj karijeri pa nije želeo da dođe do greške.

Tara je u glavi imala spisak stvari koje treba da obavi. Na prvom mestu je bila poseta roditeljima.

Imala je želju da s njima podeli radost. Sve se dešavalo neverovatnom brzinom. Nije imala vremena da sredi osećaje i razmišlja o iznenadnoj sreći. Za pakovanje joj nije trebalo mnogo vremena. Oblačila se uglavnom sportski. Trudila se da joj garderoba bude praktična i udobna. Više je voljela da izgleda pristojno nego provokativno.

Iznajmila je automobil i krenula prema malom gradu u unutrašnjosti gde su živeli njeni roditelji. Skrenula je sa glavnog puta, spuštajući se putićem koji je krivudao duž korita reke. Otvorila je prozor i uživala u prijatnom mirisu rastinja.

Mali grad, šarenog kolorita na svakom koraku, pružao je sliku gostoprimstva i topline. Najlepše godine svoje mladosti provela je u njemu. Volela ga je svim srcem i uvek su joj prijale posete roditeljima.

~ 12 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Njihovo razumevanje joj je vraćalo samopouzdanje i posle svakog razgovora sa njima bila je orna da nastavi dalje.

Gospodin Toma, proćelav, bradat, dobroćudan čovek, sedeo je na terasi i odmarao se posmatrajući prolaznike. Primetio je nepoznat automobil još dok se približavao njihovoj kući. Nije očekivao goste, pa ga je zvuk automobilskog motora uznemirio. Polako je ustao sa stolice i protegao se. Leđa su ga bolela od dugog rada u bašti. Kada su se kola zaustavila ispred lepe kuće od crvene cigle, okvirene belim malterom, on prepozna devojku koja je izlazila iz njih. Lice mu se ozari. Njegova mezimica je došla da ih poseti.

- Barbara! - viknu on svoju suprugu i požuri da izađe pred Taru. Gospođa Barbara zbunjeno pogleda u muža koji je žurio prema kapiji. - Šta se desilo? - upita uplašeno. - Došla je naša Tara - odgovori on razdragano. Tara im je išla u susret. Nasmejanog lica posmatrala je svoje roditelje. - Mama, tata kao ste? - Dete moje! - majka je zagrli i obasu poljupcima. - Mnogo si nas

obradovala. Zašto nisi javila da ćeš doći? - Šta ima da javlja? - prekori je muž. - Treba da dođe kad god ima

vremena. Kćerka ga zagrli i poljubi. - Iznenada sam odlučila. Nisam mogla da otputujem, a da vas ne

vidim. - Lepo od tebe - zadovoljno reče njena majka. Zajedno su pošli prema kući. Ponosni roditelji nisu moglu da skinu

pogled sa svog obožavanog deteta. - Gde je tetka?- upita Tara. - A, ta nikada ne miruje. Otišla je u posetu prijateljici. Biće joj žao kad

čuje da si bila, a ona te nije videla - odgovori Barbara. Kuća je bila prostrana, udobno nameštena. Ušli su u dnevnu sobu,

koja je skoro cela bila u staklu. Bila je puna svetlosti, zato je delovala vedro, harmonično i odisala dobrodošlicom. Kroz nju su izašli na verandu okupanu sunčanim zracima. Do njih je sa svih strana dolazio cvrkut ptica koje su se gnjezdile u visokim krošnjama drveća svuda oko kuće. Seli su za okrugli drveni sto na kome se nalazila činija puna voća.

- Da li si gladna? - upita je majka. - Ne, ali bih mogla da nešto popijem.

~ 13 ~ Foxy

Zvoncica

Otac ju je posmatrao ćuteći. Retko su je viđali u poslednje vreme, pa je želeo da uživa u svakom trenutku.

- Zašto Stefan nije došao? - iznenada upita otac. - Ima posla u redakciji. On večeras putuje. Zamolio me je da obiđem i

njegove roditelje, ali ne verujem da ću imati vremena. - Kako ste vas dvoje? Sada ćete biti dugo razdvojeni - zabrinuto upita

Toma. Stefana je znao od malena. Njegovi roditelji žive samo dve ulice dalje od njih. Mladić mu je bio simpatičan, pomalo vetropirast, ali mu se sviđala njegova vesela priroda.

- Zbog njegovog posla mi smo često razdvojeni, pa smo navikli - odgovori ona ne želeći da roditelji brinu.

- Tatu i mene sve interesuje u vezi tvog novog radnog mesta - nestrpljiva je bila majka. - Kako su ti se dopale nove kolege, da li si upoznala šefa?

- I sama još uvek malo znam. Na prvi pogled sve me je tamo oduševilo. Sviđa mi se njihov način rada. To sam oduvek želela, o tome sam maštala. Možete misliti kako se osećam i koliko sam srećna što mi se ukazala ovakva prilika. Mogu mnogo da naučim i mnogo da pružim - raspoloženo je pričala Tara.

- Ipak bih voljela da si upoznala gazdu. Nadam se da je dobar čovek. Kako izgleda biro u kome ćeš raditi?

Barbara prekinu razgovor kada je čula zvižduk čajnika. Požurila je u kuhinju. Oči su joj se ispunile suzama. Sreća njene kćerke joj je bila najvažnija. Želela joj je uspešnu karijeru ali se i plašila što odlazi na put s ljudima koje ne poznaje. Odlučno je odmahnula glavom i nasmešila se. Nije želela da njena devojčica vidi suze, pa makar one bile i suze radosnice.

Tara je s ljubavlju posmatrala majku, dok im je sipala čaj u šolje. Njeno milo lice je izgledalo zabrinuto. Kosa gospođe Barbare je bila dignuta u punđu pričvršćenu crnim ukosnicama. Rukavi njene kućne haljine šuškali su dok se kretala oko stola. Uvek joj se divila. Bila je žena odana svojoj porodici, trudila se da udovolji svakoj njihovoj želji.

- Kako je lepo sedeti na verandi - reče Tara i duboko uzdahnu. - Nedostaje mi ovaj vazduh, mir, a vi mi najviše nedostajete.

- A ti dolazi češće - brzo reče otac. - Kada misliš da ćeš upoznati tog Adama Fišera? - majka nije

odustajala. Tara je strpljivo odgovarala na sva njihova pitanja. Znala je da im to

mnogo znači i htela je da zadovolji njihovu znatiželju.

~ 14 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Dugo su sedeli za stolom i razgovarali. Smejali su se i šalili. Odavno se nije osećala tako bezbrižno i ispunjeno.

- Za pet minuta će ručak - reče majka dok je ustajala od stola. - Tomo hajde sa mnom da mi pomogneš.

Kada su roditelji otišli u kuhinju Tara je pošla u svoju sobu da uzme neke stvari koje su joj trebale za put.

Soba joj se nalazila u potkrovlju. Uvek joj je bila puna svežeg cveća. Stala je uz prozor i posmatrala veliki razgranat hrast čije su grane dodirivale okno. Sve oko nje joj je budilo uspomene. “Šta mi je? Od sutra mi se menja život, a ja razmišljam o detinjstvu,” pomislila je. Pošla je prema plakaru. Uskoro će napustiti roditeljski dom. Htela je još malo vremena da provede sa Stefanom dok on ne krene na put.

~ 15 ~ Foxy

Zvoncica

V

Dva dana su prošla kao u snu. Pogledala je u svoje dve velike putne

torbe i nasmešila se, počinje novo poglavlje u njenom životu. Jedan deo puta preći će autobusom, a onda brodom do Venecije.

Blistav od čistoće, s mornarima koji su užurbano obavljali poslednje poslove pre isplovljavanja, brod je čekao putnike.

Sunce se visoko uzdiglo, prijatno grejući. Nebo glatko bez oblaka, a vazduh čist i lagan. Okrenuvši lice prema suncu, Tara podiže glavu upijajući toplinu, a tanka tamnoplava marama oko njenog vrata zaleprša na blagom povetarcu. Čuvši svoje ime, okrenula se i ugledala Nininu kratko ošišanu crvenkastosmeđu kosu. Bila je kratkovida, pa su veći deo njenog simpatičnog lica prekrivale naočare.

- Već sam se uplašila da ćeš zakasniti. Hajde odmah da se ukrcamo. Ne bih želela da brod isplovi bez nas dve - nasmeja se Nina i uze jednu torbu od Tare da joj pomogne.

Na brodu je bilo mnogo putnika. Čuli su se razni jezici sa svih strana sveta.

Brod pisnu, zahukta se i lagano poče presecati talase. Nina nije baš najbolje podnosila plovidbu pa je odlučila da ostane u kabini do večere.

Tara je uzbuđeno posmatrala more. Za nju je i taj kratak put do Venecije predstavljao doživljaj. Bila je to njena prva plovidba i prva poseta Italiji. Brod je plovio, a boja mora se stalno menjala. Obala se gubila, a more bivalo sve šire, kao da se razliva preko kopna. Bila je beskrajno srećna. Uživala je svim srcem u lepoti plovidbe i broda, žaleći što put traje samo jednu noć. Malo je posmatrala tajanstveno more, a malo putnike koji su se, raspoloženi i zadovoljni, šetali palubom ili odmarali na ležaljkama.

Pokraj nje prođe kapetan broda, snažan i krupan muškarac. Bio je elegantan kao i svaki pomorac i ljubitelj ženskog pola. Pogled mu se zaustavi na lepoj devojci koja je stajala sama pored ograde. Nasmeši joj se, nakloni i produži dalje. Dok je odlazio, pratila ga je sa smeškom razmišljajući koliko će još sresti devojaka i podeliti osmeha i komplimenata. Jedan visok muškarac brzim je koracima prelazio palubu. lako je bio udaljen, nešto u tom muškarcu pokrenulo je nemir u njoj i kako se približavao, postajala je sve nervoznija.

U trenutku Tara se ukoči. Otvorenih usta, u neverici je zurila u njega. Munjevito joj se javila slika onog groznog jutra. Pred njom je stajao

isti onaj muškarac, doduše obrijan i vrlo elegantno obučen, ali ipak on. ~ 16 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Pitala se šta radi na brodu. Hoće li je prepoznati i nastaviti da vređa? U času kad je muškarac prišao sasvim blizu, primetila je njegovo

zaprepašćenje i to joj je dalo samopouzdanje i prednost. - Stanite! - rekla je glasno. - Napravite li još jedan korak ka meni,

zvaću kapetana. Jako dobro vas se sećam, ali ovog puta neću dozvoliti da se bezobrazno ophodite prema meni. Užasno ste me uplašili i uvredili onog jutra! Niste mi pružili priliku da objasnim, a nijednog trenutka niste doveli u pitaje svoju brzu vožnju.

Čovek je hteo nešto da kaže ali mu ona ne dozvoli, iznervirana polusmeškom koji mu je poigravao na licu.

- Ne znam šta tražite na ovom brodu. Trudiću se da mi vaše prisustvo ne pokvari užitak putovanja - rekla je, a on je slegao ramenima i posmatrao je sekund-dva.

- Ni ja baš nisam lud od sreće što sam vas sreo - ironično reče. - Vi ste opasnost na brodu. Iskreno se nadam da nećete, kako vi kažete, biti nesmotreni.

- Ovde se, gospodine, osećam sigurno jer nema vašeg džipa. Kada ste vi uključeni u saobraćaj, pešacima je bolje da ne prelaze ulicu - Tarine zelene oči sevale su od ljutnje. Taj neotesani skorojević opet ju je iznervirao. - Nadam se da se više nikada nećemo sresti - završi Tara razgovor i okrenu se prema moru.

- Tu se slažemo. Samo nemojte da se previše naginjete preko ograde jer ćete završiti u vodi, a to bi nam svima donelo samo neprijatnosti - podrugljivo reče i produži dalje. Tara je drhtala od besa. Nervirali su je prepotentni muškarci. Kada je odmakao dovoljno daleko, sa olakšanjem je odahnula i krenula u kabinu da se spremi za večeru.

Adam je bio pod utiskom iznenadnog susreta. Bio je iznenađen njenim napadom. U poslednje vreme imao je dosta obaveza pa je na taj incident skoro zaboravio. Koliko se sećao, onog jutra jedva da je progovorila, a sada joj se jezik baš razvezao. Bila je veoma lepa, ali nije bila njegov tip. Suviše arogantna za njegov ukus. Voleo je nežne, tihe žene. Želeo je da se posle napornog dana opusti i uživa, a ne da mora da je zabavlja i sluša njena naklapanja. Ovu svađalicu ne bi želeo često u svom društvu. Nije imao vremena da o njoj razmišlja, čekao ga je važan posao. Više od svega je želeo da gradi u Veneciji i zato je svu svoju pažnju i energiju usmerio na taj posao. Jedva je čekao da upozna novu saradnicu koju je odabrao na osnovu njenog rada. Imao je osećaj da mu je vrlo bliska po načinu razmišljanja kada je posao u pitanju, a takav asistent mu je sada bio najpotrebniji. Kuća režisera je bila veoma stara građevina i krilo koje

~ 17 ~ Foxy

Zvoncica

treba da se doradi mora da deluje kao da je oduvek bilo njen sastavni deo, a to neće biti jednostavno.

- Denise - obratio se prijatelju koji je sedeo s njim za stolom u trpezariji i ispijao aperitiv pre večere. - Ti znaš koliko je ovaj posao važan za nas i siguran si da je ta devojka dobar izbor. Video si je i razgovarao s njom. Reci mi kako izgleda.

- Izvanredno zgodna - munjevito odgovori Denis. - Duga crna kosa, visoka, divne zelene oči, a noge da i ne spominjem. Fantastična, jednom rečju.

- Uozbilji se. To što si nabrojao nije od značaja za posao. Poslove ne dobijamo na osnovu fizičkog izgleda, već zahvaljujući kvalitetu rada.

- Izuzetno inteligentna i brza u razmišljanju. I sam si video rad koji smo uz njenu pomoć završili. Ideje prosto vrcaju iz njene glave. Na žalost, lepa Tara ima mladića - tužnim glasom završi Denis koji je voleo društvo lepih devojaka. Nije bio zgodan, bio je sklon gojenju, ali je njegova vitalnost bila neizmerna.

Trpezarija broda je bila velika i luksuzna, sva u bordo i zlatnim tonovima. Stolovi su bili puni gladnih putnika, pa se sa svih strana čulo zveckanje posuđa i čaša.

Nina i Tara su nekoliko trenutaka stajale na ulaznim vratima i tražile sto za kojim su ih čekali Adam i Denis. Tara je bila nervozna. Osećala se kao školarac pred upoznavanje s novim učiteljem.

Vezane kose, u pantalonama i tamnoplavoj svilenoj košulji izgledala je sveže i lepo, pa je privukla poglede mnogih muškaraca kada je ušla.

- Stižu devojke - reče Denis Adamu i mahnu im rukom. Tari i Adamu su se sreli pogledi. - Eno Denisa i šefa - ugleda ih Nina i pođe prema uglu gde se nalazio

sto. Tara je netremice gledala u nepoznatog muškarca pored Denisa,

pokušavajući da u glavi složi ono što je upravo čula. Neotesani muškarac bio je Adam Fišer. Stajala je na sredini trpezarije. Nije mogla da napravi ni korak. Nina je začuđeno pogleda.

- Hajde. Što si stala? - Ja ne mogu dalje - promuca Tara. - Vratiću se u kabinu. Mislim da

nije trebalo da prihvatim posao. - Dobra šala. Malo kasno si se setila da ne želiš posao. U čemu je

problem? - Veruj mi da nije šala. Kada me tvoj šef bude video, reći će ti isto.

~ 18 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Od hladnoće Adamovog pogleda trpezarija joj se vrtela u glavi. Ruke su joj mlitavo visile niz telo dok je očima prelazila preko njegovog lica. Smeđa uredno začešljana kosa svetlucala je pod svetlošću neonki, još više ističući plavetnilo očiju. On je bio tip muškarca kojeg bi većina devojaka poželela. Pravilan nos, čvrsta brada, dobro telo. Pravi atleta.

Nina je povuče za ruku. - Hajde da sednemo. Smetamo. Gosti i konobari ne mogu da prolaze. Denis srdačno pozdravi devojke, pa predstavi Taru Adamu. Adam se nasmeja glasno, vrteći glavom u neverici. - Ja mora da sam kažnjen za nešto. Gospođica i ja se znamo od ranije.

Imao sam čast da je dosada sretnem dva puta. Doduše, susreti nam nisu bili baš prijatni, ali su nezaboravni.

Tara bi se najradije okrenula i pobegla, ali je ipak hrabro izdržala njegov pogled.

- Nažalost, gospodin je u pravu. Bila su to dva vrlo neprijatna susreta. Sada kad znate koga ste zaposlili, pretpostavljam da se kajete. Ja sam spremna da napustim vašu ekipu i da se vratim kući.

- Kako? Plivajući? Zar ne misliš da bi to bilo nepošteno prema kolegama koje računaju na rad s tobom? Uplašila si se odgovornosti?

Naravno da nisam. Pretpostavila sam da ne želiš saradnju sa mnom. Čini mi se da nisam na visini tvojih očekivanja - Tara prihvati razgovor bez formalnosti.

- To ću ipak morati ja da odlučim. Pošto je posao izuzetno važan za moju firmu, a nemam vremena za traženje novog asistenta, moraću da se pomirim sa situacijom. Ti si talentovan arhitekta, a da li mi se dopadaju tvoji postupci kao čoveka, ovog puta neće biti važno.

- Ja sam pošten i savestan radnik i čovek - odgovori ona, boreći se sa suzama.

- Da li bi nam neko rekao o čemu se radi? - upita Nina vidno zbunjena novonastalom situacijom.

Adam pokuša da u par rečenica opiše oba njihova susreta. Kada je završio, pogleda u Taru.

- Tvoju verziju mogu da čuju kasnije. Sada da večeramo. Tara je više brljala po tanjiru nego što je jela. Posle izvesnog vremena

izvinila se glavoboljom i izašla na palubu. Svi njeni snovi odjednom su se srušili. Od svih ljudi na svetu ona je morala da dođe u konflikt baš sa Adamom Fišerom. Bilo joj je jasno da ju je zadržao u ekipi jer mu je potreban radnik i da zbog toga nije nimalo srećan.

~ 19 ~ Foxy

Zvoncica

Toliko se radovala i maštala o novom poslu. Suze su joj potekle niz obraze dok je stajala uz ogradu palube i posmatrala more.

Sumrak se sve više zgušnjavao i skrivao vidik na pučini. Tamna crna površina protezala se svuda unaokolo, a nad njom je bilo sivo nebo sa zvezdama. Mesec je počeo da se pojavljuje, razbacujući po talasima svoje treperave zrake.

Rukom je obrisala vlažne obraze i uzdahnula. Tužnim pogledom je posmatrala mirno more. Na njemu su se igrali samo penušavi talasi oko broda, a u daljini je svetlucao poneki usamljeni svetionik.

Adam Fišer je imao potpuno iskrivljenu sliku o njoj. Ona nije bila goropadna i napadna. Strah od moguće nesreće u njoj je izazvao tu burnu reakciju. Bila je mirna i tolerantna, ponekad čak i previše, smatrali su njeni prijatelji. Volela je posao za koji se školovala i jedino je on u njoj znao da pokrene lavinu emocija. Nije znala kako tom grubom čoveku da pokaže da je pogrešio kada je njen karakter u pitanju. Izgradio je svoje mišljenje na osnovu jednog njenog postupka. Sve što od nje bude zahtevao u Veneciji, uradiće najbolje što bude mogla, a kad se vrate, zahvaliće se na ukazanom poverenju i vratiti kod gospođe Olge. Put na kome je mislila da će uživati, postao je njena noćna mora.

Jedna muška silueta pojavi se na pramcu na kome se nalazila. Priđe samoj ogradi broda i osta stojeći, gledajući more i mesec koji se u njemu kupao. Stajao je nepomično, zadubljen u sanjarenje koje izaziva pučina. Polako se okrenuo. U polusvetlu noći koju je samo mesec obasjavao, ona spazi dva plava oka. Lice mu je bilo mirno dok ju je posmatrao.

- Ja sam baš pošla u kabinu - tiho reče Tara kada ga je prepoznala. - Ne moraš da bežiš. Slobodno uživaj u lepoj noći. Ja ionako idem do

kapetana. - Ne bežim. Umorna sam i trebalo bi da legnem. Bio je ovo dug dan -

Tara je nervozno pričala. - Tara, da raščistimo neke stvari. Od sutra, pa najmanje dve nedelje

bićemo skoro stalno zajedno. Moraćeš se navići na moje društvo, ma koliko ti ono bilo neprijatno - gledao je u njene uplakane oči. Bilo mu je žao što je bio grub. - Pokušajmo da zaboravimo na naš nesporazum i da pokušamo da se slažemo, bar dok ne završimo posao.

- Dobro - reče ona i nasmeši mu se. - Laku noć, Adame. Adam je još malo ostao na palubi. Voleo je noći na moru. Mučilo ga je

pitanje da nije možda pogrešio u proceni ove devojke. Imala je tople oči i divan osmeh. S tako milim licem nije mogla biti loš čovek. Ipak, vreme će pokazati da li je dobar čovek i radnik.

~ 20 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

VI

Na palubi se čuo žagor. Približavao se trenutak iskrcavanja, pa su svi

putnici izašli iz svojih kabina noseći sa sobom prtljag. Sunce se već izdiglo i njegovi kosi zraci obasjavali su brod i more.

Vetar, koji je blago duvao, poigravao se Tarinom kosom koja se na suncu presijavala kao svila. Nina je stajala pored nje na palubi i zaneseno posmatrala taj čudnovati grad. Gledale su Veneciju koja kao da je rasla iz vode i izdizala se iznad talasa.

- Veneciju sam videla samo na filmu i o njoj čitala u knjigama - oduševljeno je pričala Nina. - A sad sam na korak od grada u koji su dolazili ljubavnici kroz vekove da uživaju na balkonima, slušaju serenade, zaljubljuju se i pate - devojka duboko uzdahnu i stavi šaku na mesto gde joj se srce. - Venecija, grad Kazanove, duždeva, starih slikara i žena plamenocrvene kose.

- Koja nadahnuta priča - Tara se od srca nasmeja. - Izgleda da ti je mnogo bolje. Ne osećaš se više kao na vrtešci. Nisi bleda, a i oči ti sijaju čudnim sjajem.

- Kad ne bih nosila ove idiotske naočare, mogle bi da služe kao reflektori dok budem obilazila tajanstvenu Veneciju.

- Ovo je jedna nova Nina. Romantična, puna ljubavi. - Čekaj samo, upoznaćeš još nekoliko Nina. - Nadam se da nema one mračne strane u toj višestrukoj ličnosti. Nina je nekoliko trenutaka gledala u nju. - Bilo bi mnogo za tebe da i ja imam mračnu stranu. Dovoljno je da je

ima jedan član ekipe. Obe su se nasmejale i nastavile da uživaju u pogledu, nestrpljivo

očekujući trenutak silaska s broda. Tara iza leđa oseti nečije ravnomerno disanje. Okrenula je glavu i

ugledala Adama kako zamišljeno stoji i gleda u njenu kosu. Brzo je vratila pogled na more. Njegova blizina ju je činila nervoznom. Neprijatnosti koje su se desile bile su još uvek sveže da bi bila opuštena.

Brod je polako pristajao. Barke i gondole prilazile su sa svih strana. Gondole su bile lepe, crvene i crne, s baldahinom i visoko uzdignutim kljunovima poput glava nekih morskih čudovišta. Talasi su ih njihali, ali vešti gondolijeri su sigurno upravljali i priterali ih uz stepenice.

- Dođi, - viknu Adam Denisu koji je razgovarao s prsatom plavušom - da pomognemo oko prtljaga.

~ 21 ~ Foxy

Zvoncica

Denis, želeći da impresionira plavu damu, uze u ruke dva kofera i hrabro pođe lelujavim stepenicama. Tari i Nini nije bilo do junačenja. Držeći se za konopac sa strane, pažljivo su sišle i ušle u gondolu.

Kada su se svih četvoro smestili, gondolijer zavesla stojeći na kljunu i gondola polako kliznu ka molu. Zadivljeno su gledali Duždevu palatu koja se veličanstveno podizala sva siva od starosti, skrivajući još uvek tajne svojih tamnica.

- Mislim da je ono Most uzdisaja - reče Tara Nini. - Videla sam ga u jednom filmu. Ko je, kažu, prešao preko tog mosta, više se živ nije vratio.

- Zar ne misliš da su to gluposti, Tara - skoro grubo reče Adam. - U Veneciji ima 177 kanala i 400 manjih i većih mostova. Verovatno svaki nosi neku priču, pa turisti to očekuju.

- Adame, u svakoj priči ima malo istine - tobože ozbiljno reče Nina. - Ja sam čula da postoji Most poljubaca i bila bih veoma razočarana kada bih se našla na njemu, a on ne bi opravdao ime.

- Nadam se da će, kada ja budem na njemu, tamo biti još najmanje dve zgodne Italijanke. Da li se slažeš sa mnom? - Denis, kome se svidela priča o mostovima, upitno pogleda u Adama.

- Ponašate se kao deca - odgovori on, neraspoložen za takvu vrstu šale.

Na obali su ih čekali nosači. S mola su odmah naišli na Markov trg koji je bio prekriven jatom golubova. Mladi prodavci nudili su u papirnim fišecima kukuruz i pšenicu, turistima koji su uživali hraneći ih dok su im sletali na ruku ili rame.

Prešli su preko jednog kanala i našli se pred hotelom. Stara zgrada delovala je dosta neugledno ali kada su ušli, bili su prijatno iznenađeni. Našli su se u velikoj svetloj prostoriji koja je izgledala kao otmena dnevna soba. Orijentalni ćilim, nameštaj od tamne hrastovine i meke fotelje krasili su ovu prostoriju. Na velikom stolu nalazile su se novine na većini svetskih jezika i brošure o Veneciji. Krupni čovek iza pulta dočekao ih je s prijatnim osmehom i poželeo im dobrodošlicu.

Devojke su delile ljupku malu sobu s velikim prozorom koji je gledao na trg. Tara priđe i otvori ga, puštajući unutra prijatne sunčeve zrake.

Dole u kanalima voda je bila tamnozelena i mutna, prekrivena nekom masnom masom. Po njoj su plovile ljuske od pomorandži i razni papiri. Na suprotnoj strani kanala uzdizale su se zgrade koje kao da su pretrpele poplave pa su zidovi, kada se voda povukla, ostali vlažni i memljivi. Stalno se čuo uzvik gondolijera, što je zamenjivalo automobilsku sirenu. S jedne strane kanala pružao se uzan trotoar, a od njega spuštale stepenice u kanal. Sve je izgledalo sivo i trošno.

~ 22 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Baš je Venecija stara - reče Tara zamišljeno. - Zato svet i dolazi da je vidi. Ko zna koliko vekova ima svaka zgrada -

odgovori Nina dok je vadila stvari iz torbe i slagala ih u orman. - U pravu si. Kada se raspakujem, prošetaću malo. Adam je rekao da

smo danas slobodni. Hoćeš li sa mnom? - Ne, hvala. Moram da se odmorim. Iscrpila me je plovidba - Nina

pogleda u Taru kao da nije sigurna da li treba da joj kaže to što je želela. - Tara, - ipak odluči da joj kaže - Adam je vrlo zahtevan u radu i zna da

bude grub, ali nije loš čovek. Kada vam se desila ona neprijatnost, on je bio pod velikim pritiskom zbog jednog posla, pa je bio grublji nego što jeste.

- Nema potrebe da ga pravdaš. Pretrčavala sam ulicu, to je činjenica. Nikada ranije to nisam radila i verujem da neću više nikada. Uplašili smo se oboje i zato je došlo do varnica.

- Samo sam htela da te zamolim da ne donosiš brzoplete zaključke. Godinama radim s njim i mnogo ga volim. On je veliki džentlmen i kava- Ijer i pored lošeg iskustva s ženama.

- Znači, bilo je žena koje su ga povredile? - Bila je jedna. Možda nije u redu da ti ovo govorim, ali bolje je da

znaš. Bio je veren, a onda ga je ona ostavila i udala se za njegovog najboljeg prijatelja, koji mu je bio i partner u firmi.

- Pa gde je sada taj partner? - Poginuo je pre dve godine. I pored toga što se Hektor, tako se

partner zvao, oženio njegovom verenicom, nastavili su zajedno da rade. Sada on nesebično vodi računa o udovici. On je dobar čovek i nije zlopamtilo.

- Lepo od njega, premda neobično. Da li je još uvek voli? - Ne. Sigurna sam da je više ne voli, samo smatra da treba da joj

pomogne. Ima on vezu s vremena na vreme, ali kratkotrajnu. Nije još našao onu pravu. Znaš, on je veoma popularan kod žena.

Tara pođe prema ormanu noseći svoju torbu. - Da li ima mesta za moje stvari? - Naravno. Ja sam se raspakovala pa sad idem da se istuširam. Kada se osvežila i presvukla u udobne farmerice i majicu, Tara je

pošla u obilazak Venecije. Naoružana rečnikom Italijanski bez muke i kartom, prešla je kanal i naišla na široku ulicu koja ju je odvela do pijace. Žagor se čuo sa svih strana. Glasno i živo pričajući, Italijani su ostavljali utisak da se svađaju. S trga se uputila velikim širokim stepenicama koje su vodile do vrlo lepe i prostrane ulice pune ekskluzivnih butika. Meštani

~ 23 ~ Foxy

Zvoncica

su se prepoznavali po tome što su išli žurno i poslovno, ne zastajkujući pored izloga, za razliku od stranaca koji su ulazili i izlazili iz prodavnica noseći pune ruke paketa. Uživala je. Sunce, plavo italijansko nebo, nasmejani prolaznici, sve je bilo savršeno.

Šetajući stigla je do Duždeve palate. Prošla je kroz ogromne odaje u kojima je bilo sveže iako je dan bio veoma topao.

U odajama nije bilo nameštaja sem drvenarije, duboreza, ogromnih slika i prestola. Posetioci su se najviše zadržavali u razgledanju slika koje su zauzimale čitav zid. Tara je na jednoj zadivljeno posmatrala prekrasnu, kao plamen crvenu kosu.

- Ticijanova škola - reče neko iza njenih leđa. Ona prepozna Adamov glas i ukoči se. - Dama na slici ima predivnu kosu - pokuša opušteno da nastavi

razgovor. - Sva sreća što su Italijani promenili merilo za lepotu - nastavi on da

priča dok su zajedno gledali nagu ženu prenaglašenih oblina. - Danas njena figura sigurno ne bi prošla. Smatrali bi je debelom i nimalo poželjnom.

Tara je morala da se nasmeje njegovoj ozbiljnoj primedbi. - U pravu si. Dok sam šetala, primetila sam da su Italijanke izuzetno

vitke iako im je jelovnik pun raznog testa. - Danas da, ali trebali su im vekovi da omršave - reče on i povede je

dalje u obilazak. Kada su izašli, sunce ih je zaslepelo. Gledajući u Taru žmirkavim

pogledom, pozvao je da popiju osvežavajuće piće u obližnjem kafeu. - U koje vreme sutra idemo da vidimo kuću na kojoj radimo? - započe

Tara razgovor kako bi prekinula tišinu. - Posle doručka. - A za kada je planirana izgradnja tog novog dela? - Izgradnja je poslednja faza. Projektovanje obuhvata proces od

zamisli budućeg objekta do grafičke razrade ideja. - To je najlepši deo našeg posla - sviđao joj se način njegovog

objašnjavanja. Nije bio pričljiv muškarac, ali kada ga je tema interesovala, bio je spreman na vrlo živ razgovor.

Preplanuli mladić kovrdžave kose koji je stajao ispod arkada, intenzivno je posmatrao Taru pokušavajući da privuče njenu pažnju. Kada su im se pogledi sreli, on joj se široko nasmeši pokazujući divne bele zube.

~ 24 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Adam razvuče usne u nešto što je trebalo da liči na osmeh i pogleda je.

- Nisi ni ti imuna na latino zavodnike - glas mu više nije bio ljubazan. - Koje zavodnike? - iznenađena promenom njegovog raspoloženja,

upita ga. - Nije teško primetiti da se gledaš s maslinastim mladićem koji kao da

reklamira pastu za zube. - Ne gledam se ja s njim - uvređeno odgovori. - Slučajno smo se

pogledali. - Nema potrebe da objašnjavaš. Žene ne mogu da odole tim večitim

zavodnicima. Oni su opsednuti stalnim dokazivanjem i osvajanjem i uopšte ne vode računa o tome je li dama sama ili u društvu.

- Možda je samo ljubazan. - Priznaj da ti prija. Guta te pogledom. Nikada nisam razumeo zašto

ženama uvek više prija pažnja nekog drugog muškarca. Retko kad su zadovoljne onim što imaju.

- Nije tačno. Imaš pogrešno mišljenje o ženama. - Sa mnom sediš za stolom, kod kuće imaš mladića a gledaš u

nepoznatog muškarca. Gde sam pogrešio? - Sada me vređaš - Taru je ljutilo njegovo mišljenje. - Ti si ženomrzac

koji ne veruje u srećne veze i uspešne brakove. Stefanov i moj odnos zasniva se na poverenju.

- Do prve prilike. Kod svake je tako. Uvek misli da će joj onaj drugi pružiti više.

- Ti nećeš da prihvatiš da nisu sve žene iste - bila je sve nervoznija. Trudila se da ostane mirna jer nije želela da više dolazi u konflikt s njim.

- Što pre izgubiš iluzije da idealna veza ili partner postoje, biće ti lakše.

Sve zavisi isključivo od glagola. - Ne razumem. - Nemoj mi reći da se u vašoj vezi ne radi najviše o tome kako

razumeti i tolerisati, koliko čekati ili praštati, isplati li se lagati ili plakati - njegova gorčina postajala je sve veća.

- A voleti, želeti, poštovati? Šta je s tim? - To zaboravi. To traje kratko. Ne precenjuj ljubav, to je istrošena reč. Takvo gledanje na vezu između dvoje ljudi nije normalno. Uvek

očekuješ najgore. Verovatno teško praštaš i daješ drugu šansu. Nisi ni ti idealan.

~ 25 ~ Foxy

Zvoncica

- Nisam, ali sam realan. - Ja verujem u ljubav i brak - reče ona prkosno. - Onda si ili glupa ili naivna. A što se tiče šanse, tebi sam je dao - Adam

naglo ustade od stola. - Hoćeš li ti još gledati latine? - To nije tvoj problem, zar ne? - Nije, dok god ne utiče na posao - okrenuo se i brzim korakom

napustio trg. Besna na njega i njegove stavove Tara pogleda u Italijana koji joj se

ponovo nasmeši i zavodnički pogleda. Brzo okrenu glavu. Umorna od šetnje i razgovora s Adamom, Tara je počela da oseća

glad. Dogovorila se s Ninom da će zajedno ići na picu pa je pošla prema hotelu da se nađe s njom. Telefon joj zazvoni i ona ga potraži u svojoj velikoj tašni.

- Halo, Stefane... - reče kada je prepoznala broj s kojeg je pozvana. - Zdravo, ljubavi. Ne znam kako je u Veneciji, ali ovde je fantastično. - Ne znam ni ja još. Tek sam stigla i malo prošetala. Rekao si da ćeš

zvati večeras. - Došlo je do promene plana. Večeras imam novinarsku žurku. Kolege

hoće da se bolje upoznamo. Ovde je ludnica. - Baš mi je drago - reče ne baš oduševljena Tara. - Neće ti biti

dosadno. - Nema kad da mi bude dosadno. Jedino što mi nedostaje jeste vreme.

Stalno su frke i dešavanja. Kako je kod tebe? Ona uzdahnu. Napokon se setio da je pita kako je njoj. - Dobro. Uživala sam na brodu. Smeštaj je pristojan. Sutra počinjem

da radim... - Ne dozvoli da te izludi taj matorac - Stefan joj upade u rečenicu. - Zašto misliš da je matorac? - upita grublje nego što je želela. - Nemoj da se ljutiš. Kad neko ima tako puno para i svetski priznato

ime, mora da ima bar 60 godina. - E, pa nema. Uspešan se može biti i mnogo mlađi. - Znači, mlad je. Još mi samo reci da dobro izgleda pa će sve biti kao u

romanima - Stefan se nasmeja smatrajući da je napravio dobru šalu. - Ne želim da raspravljam o mom šefu. Kakva je to galama kod tebe?

Slabo te čujem. - Čekaju me prijatelji da idemo na piće, pa su postali nervozni. Ćao,

ljubavi. Čućemo se.

~ 26 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Tari je bilo drago što je razgovor završen. Nije bila raspoložena da sluša o fudbalu i žurkama. Neće dozvoliti da razgovor s Adamom utiče na njenu vezu. Ona je volela Stefana, a to je bilo najvažnije. Možda on ima mana, ali ima i dobrih strana. Iskreno se nadala da će se pojaviti žena u Adamovom životu, koja će svojom ljubavlju i razumevanjem probuditi njegovo uspavano srce.

~ 27 ~ Foxy

Zvoncica

VII

Adam je stajao ispred hotela i čekao Taru i Denisa. Zamišljenim

pogledom je posmatrao stare zgrade. Od kada je upoznao Taru, u njemu se nešto pokrenulo. Nešto, što je već poduže bilo umrtvljeno. Juče mu je bilo prijatno u njenom društvu. Uživao je slušajući njen melanholični glas i gledajući tople zelene oči. Dugo nije bio tako opušten u društvu neke žene. Ljutio se na sebe i svoje ponašanje. Na trgu je reagovao kao ljubomorni tinejdžer. Nije njena krivica što svojom lepotom privlači pažnju. Ali, imala je mladića i tu je njegovom interesovanju kao muškarca bio kraj. Nikada sebi ne bi dozvolio da se meša u nečiju vezu, ma koliko ga devojka privlačila. Mora prestati da svoja nezadovoljstva istresa na njoj koja je, sve je više to primećivao, bila nežna i iskrena osoba. U njenim lepim očima video je strah i oprez kada je u društvu s njim, a to nije želeo.

- Dobro jutro, šefe - javi mu se Denis. - Čekamo devojke? - Samo Taru. Nina danas prikuplja potrebne podatke iz muzeja. Tara im je prilazila smešeći se. Nadala se da je Adam boljeg

raspoloženja i da će dan proteći prijatno. Pogled joj se zadrža na njemu. Obučen u bele pantalone i laganu šarenu košulju koja je na povetarcu prosto plesala na njegovom snažnom telu, izgledao je veoma muževno. “Da Stefan može da ga vidi, možda bi se malo zamislio”, pomisli. Skoro glasno se nasmejala kada ih je uporedila. Sa svojim dečačkim izgledom i više mršavim nego atletskim telom, Stefan bi pored njega izgledao kao školarac.

- Dobro jutro - pozdraviše je njih dvojica. - Da li si se odmorila? - upita je Denis. - Jesam, hvala na pitanju. Hoćemo li da krenemo? Stara kuća u viktorijanskom stilu iznenadila ih je svojom veličinom.

Kada su pozvonili na masivna ulazna vrata, pojavio se mladić koji ih je uveo u dvorište od čije im lepote zastade dah. Kao da su ušli u oazu tropskih vrtova s različitim vrstama cveća, drveća, palmi. Na sredini tog divnog parka nalazio se nameštaj od trske i debelog bambusa. Kada su prošli kroz bajkoviti park, kamenim stepenicama su se popeli u kuću i ušli u ogroman dnevni boravak. Nije bilo kiča ni glamura. Bili su iznenađeni elegancijom prostorije. Pod je bio od tikovine, a po njemu su bile raspoređene rukom rađene prostirke s umetnički urađenim ornamentima koji su se bojom i ritmom uklopili u prostor.

Nameštaj je bio iz doba Luja XVI, a zidovi rukom oslikani.

~ 28 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Dobro došli, prijatelji. Izvinite što ste čekali - glasno ih pozdravljajući, prekinu njihovo uživanje oniži muškarac.

Crna kosa mu je prekrivala polovinu lica. Bosonog, u bermudama, žustro im je prišao i srdačno se rukovao s muškarcima. Zastao je pred Tarom uputivši joj pogled pun divljenja. Uz dubok naklon poljubi je u ruku.

- Belisima. Lice i osmeh madone. Lepa i pametna. Ti si sretan čovek - reče on Adamu.

Iz načina kako mu se obratio, Tara shvati da se njih dvojica poznaju od ranije. Osećala se neprijatno pod prodornim pogledom Italijana. Plašila se Adamove reakcije na ovako otvoreno laskanje.

- Gvido, Tara je moja saradnica i vrlo stručan i talentovan arhitekta - ozbiljno mu odgovori Adam.

- Naravno, prijatelju. Penelopa je bila moja sekretarica, a sada mi je verenica - ne ispuštajući još uvek Tarinu ruku, reče Gvido. - Nikada ne znaš šta te očekuje kada za saradnika imaš lepu ženu.

U tom trenutku se iza njegovih leđa pojavi veoma atraktivna devojka. Kosa joj je bila crvena kao na Ticijanovim slikama. U uzanim crnim pantalonama i gornjem delu kupaćeg kostima koji je jedva zadržavao bujne grudi, uspevala je da na sebe skrene pažnju, ali i da je zadrži. Blago njišući kukovima, ušla je u sobu i mazno im se obratila.

- Izvolite u park. Čeka nas piće za osveženje. Tara je jedva uspevala da ostane ozbiljna dok je posmatrala Denisa

koji je širom otvorenih očiju gledao u domaćicu. Nažalost, nisu dugo uživali u društvu izazovne Penelope. Kada su započeli ozbiljan poslovni razgovor, ona ih je napustila i otišla da uživa pored bazena. Gvido je bio pametan poslovni čovek. Znao je šta hoće, pa im nije trebalo mnogo vremena da se dogovore. Nije želeo da se meša u stručni deo posla, već je s puno poverenja sve prepustio njima. Adam je bio veoma zadovoljan, jer će na taj način njihova sposobnost i kreativnost doći do punog izražaja.

~ 29 ~ Foxy

Zvoncica

VIII

Posle sedam dana provedenih za računarom, s pauzama da bi nešto

pojela ili protegla noge, Tara se osećala iscrpljenom ali zadovoljnom. Posao je sporo napredovao. Bilo je mnogo detalja, a Adam je stalno tražio bolja rešenja težeći savršenstvu. Ni sama ne zna koliko puta su menjali oblik, veličinu, visinu dok on nije bio zadovoljan. Niko neće biti u stanju da primeti da dozidani deo nije oduvek bio u sklopu stare kuće.

Umornim pogledom gledala je sliku na svom laptopu. Istežući ruke iznad glave i zabacujući ih unazad da bi se protegla od dugog sedenja na neudobnoj hotelskoj stolici, oseti pod prstima nečije lice. Njeni prsti se trgoše i skupiše kao da je dotakla žeravicu. I pre nego što se okrenula, znala je da je to Adam. Uplašenog pogleda stajala je pored stola, ne znajući šta da kaže. Njegova blizina bila je izazovna i opasna.

- Uplašio si me - promuca. - Izvini. Vrata su bila otvorena pa me nisi čula da ulazim - reče blagim

glasom dok je gledao u njeno zajapureno lice. - Mora da ih Nina nije dobro zatvorila. Ona se još nije vratila s terena,

ako nju tražiš. - Bio sam s Ninom i Denisom. Došao sam kod tebe s jednim

predlogom. - Predlogom? - ponovila je za njim kao papagaj. Adam se nasmeši i priđe joj bliže. - Tara, sve je u redu. Bili ste divni i strpljivi saradnici i veoma sam

zadovoljan ovim što smo dosad uradili. Ako ovako nastavimo, za nekoliko dana smo gotovi.

- Da, projekat dobro izgleda - potvrdi ona njegovo mišljenje. - E, pa onda smo zaslužili malo opuštanja. Mislio sam da večeras nas

četvoro izađemo na večeru. Da li se slažeš? Bio je toliko blizu nje da je Tara, gledajući u njegove plave oči, osetila

neku čudnu toplinu kako joj se razliva telom. - Naravno da se slažem. To je lepo od tebe. Stajao je zagonetno se smešeći. Drhtaj iščekivanja prostruji kroz nju. - Opusti se - reče on tiho. - Ti i ja smo sada, nadam se, prijatelji. Oboje

smo jedno drugom pokazali onu lošiju stranu. Zaboravimo taj nesporazum.

~ 30 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Ona rukom nervozno pređe po kosi. Zbunila ju je ta iznenadna nežnost u njegovom pogledu i glasu.

- Ja sam već zaboravila - podiže ruku i skloni pramen kose koji joj je pao preko lica. On je pogleda još jednom i napusti sobu.

Čim je izašao, Tara je brzo sela na stolicu. Osetila je slabost u nogama. Šta se to s njom dešava? Bila je zbunjena

svojim ponašanjem. Nastojeći da se pribere, razmišljala je šta da radi. Prvi put joj se dogodilo da joj zbog nekog muškarca klecaju kolena. Ljutila se na Stefana što je češće ne zove. Razgovori su bili retki i veoma kratki. Stalno je bio u nekoj žurbi. Ali nije mogla samo njega da krivi. Sva se posvetila poslu koji su radili, tako da je imala vrlo malo vremena da o njemu razmišlja, a kamo li da vodi duge razgovore telefonom. Ipak, bilo joj je potrebno da joj kaže da mu nedostaje i da jedva čeka da ponovo budu zajedno.

Veče se spuštalo i ceo grad koji je danju delovao memljivo i vlažno, dobijao je drugi izgled. Venecija je bila lepotica noći. Tek uveče, pod reflektorima i mnogobrojnim lampama, ona osvaja i zavodi. Na trgu se skupljao svet, pa je sve podsećalo na veliki vašar. S prvim mrakom grad je postajao mesto pesme i ljubavi. Njih četvoro su zadovoljno sedeli posle ukusne i obilne večere u bašti veoma elegantnog restorana.

Adam podiže čašu s vinom. - Želim da se zahvalim na dosadašnjem strpljenju - pogledom pređe

po njihovim licima. - Bez vaše pomoći, ideja i sugestija koje su bile od neprocenjive vrednosti, ovaj projekat ne bi uspeo. Veći deo posla smo završili. Za nekoliko dana moglo bi da bude gotovo - pogled mu se zadrža na Tari. - Drago mi je što si s nama. Tvoj talenat i sposobnost da shvatiš šta hoću, mnogo su mi značili.

Taru obli rumenilo. Iskrenost s kojom je Adam pričao, ostavila je na nju veliki utisak.

- Ja treba svima vama da zahvalim što ste me prihvatili i pružili mi mogućnost da radim ono što volim - odgovori mu ona.

- Bravo, bravo! Bili smo vredni i dobri. Moram vam priznati da će mi nedostajati ovaj grad - Denis zatapša.

- Nedostajaće ti pogled na Penelopu - Ninine vesele oči boje lešnika prosto su svetlucale dok je govorila. - Neverovatno je koliko ta žena ima kupaćih kostima i svi su joj mali. Svaki put se plašim za tebe kad smo tamo.

- Ne preteruj - Denis zakoluta očima i pogleda u Adama. - Ja sam vrlo pristojno posmatrao njene izazovne obline.

~ 31 ~ Foxy

Zvoncica

- Nadam se da mi se Gvido neće žaliti - Adam ga pogleda ispitivački. - Ti znaš da su Italijani ljubomorni i da se s njima ne treba šaliti.

- Nemoj biti smešan. To što pogledam lepu ženu, nije greh. Ponekad preteruješ u moralisanju. Uostalom, Gvido je rekao da si veći Italijan od njega. Svaki put pita zašto lepu Taru držiš zatvorenu u hotelu.

Adamove obrve se izviše, a glas postade ledeno hladan. - Ja nikoga nisam zatvorio. To je podela posla. Pošto još nema

iskustva za rad na terenu, normalno je da je za kompjuterom. - Vreme je za gondolu - prekide Nina razgovor. - Idemo svi. Zajedno

smo izašli i zajedno ćemo provesti veče. Tarina ruka nađe se u Adamovoj. Blago ju je stegao dok joj je

pomagao da uđe u gondolu. Gondolijer tiho zavesla dublje prema moru. U jednoj većoj barci sedeli su pevač i svirači. Pevali su tužne ljubavne pesme s toplinom i mnoštvom emocija.

Tara je sedela pored Adama u udobnoj maloj fotelji i zamišljeno gledala u vodu. Adam joj se toliko približio da je osetila njegov parfem.

Glava mu se našla na samo nekoliko santimetara od njene. Zagledao se u njene oči i tiho prošaputao:

- Je li sve u redu? Ona samo klimnu glavom. Nije znala šta da mu odgovori. Ništa nije

bilo u redu. Njegova blizina čudno je delovala na nju. Ubeđivala je sebe da serenade i divna tajanstvena noć uznemiravaju njenu maštu i da će ponovo biti smirena kada napusti Veneciju i vrati se svakodnevici.

~ 32 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

IX

Tara je, kao i obično, dok je radila gubila pojam o vremenu. Završila je

sa poslom oko podne. Bila je zadovoljna sa onim što je uradila. Kada joj je Adam rekao da ide u arhiv muzeja, i pronađe orginal nacrte stubova koji su trebali da budu nosači trema novog dela zgrade, uplašila se te velike odgovornosti. Mislila je da još nije spremna za rad na terenu koji nije dozvoljavao grešku, ali sve se dobro završilo.

Skoro četiri sata provela je u radnoj sobi ljubazne upravnice, koja joj je donela sve potrebne knjige iz perioda kada je Gvidova kuća zidana. Po završetku posla zahvalila se ženi na strpljenju i pomoći ispunjena ponosom rešila da časti sebe velikom porcijom sladoleda.

Topli sunčani zraci sačekali su je napolju. Pogledala je u nebo koje je bilo bez ijednog oblačka i krenula u opuštajuću šetnju. Pre nego što se vrati u hotel da unese slike i podatke u kompjuter, obići će još neka mesta koja je želela da vidi. Posao joj je ostavljao veoma malo slobodnog vremena za odmor i uživanje.

Lagano je hodala pored kanala i posmatrala neverovatno gust saobraćaj u njima. Čamci, mali parobrodi i motorni brodići obavljali su sve poslove koji su potrebni za život u gradu. Prevozili su sve od namirnica do stanovnika u svim pravcima, i vešto stizali u najneverovatnije delove grada. Preko čuvenog mosta Rialto, Tara pređe Veliki kanal i uputi se na trg Sv. Marka. Bila je imresionirana golubovima. Kupila je pakovanje kukuruza i sa dečijim oduševljenjem bacala zrnevlje ispred sebe da bi joj ptice prišle što bliže. Golubovi naviknuti na ljude bez straha su sletali pored njenih nogu, a nekoliko njih joj se spustilo na ruku pokušavajući da sa dlana uzme zrno.

Bilo joj je drago što se lagano obukla. Platnene bermude i pamučna majica na brtele bili su pravi izbor za izuzetno topao dan. Očistila je dlanove od trunja i pošla prema kafiću koji je bio u blizini. Veliki šareni suncobrani pravili su prijatan hlad, a pletene fotelje prosto mamile ljude da sednu u njih i uživaju u odmoru.

Čim je sela priđe joj mlada devojka u atraktivnom radnom odelu i upita šta želi. Tara sa ono malo italijanskih reči što je znala pokuša da joj objasni, služeći se u isto vreme i rukama. Simpatična konobarica nasmeši se gošći i klimnu glavom da je razumela.

Od dugog rada Tari je vrat bio ukočen, i ona se kad je ostala sama nasloni udobno i za trenutak zatvori oči. Nije mogla da zaboravi veče u gondoli. Adamov lik joj se pojavi u mislima. Njegova blizina opasno ju je

~ 33 ~ Foxy

Zvoncica

uznemirila to veče. Morala je da prizna da je on fascinira i neverovatno privlači. To može biti opasno po njen mir i spokojstvo. Prosto je imala utisak kada stoji pored nje kao da se razmeće svojom muževnošću. Ništa nije moglo da sakrije snagu koju poseduje. Pripadao je tipu muškarca koji sa godinama postaju sve privlačniji. U jednom trenutku kroz glavu joj prođe pitanje kakav je ljubavnik. Obuzela ju je neka groznica od naleta želje, bio joj je potreban hladan tuš da rastera bludne misli.

Iz sanjarenja ju je trgla devojka koja je donela veliku porciju sladoleda i stavila ispred nje na sto.

- Izvolite i uživajte - reče joj uz osmeh. Tara joj se nasmeši i pogleda u divno dekorisane velike kugle između

kojih je bilo naseckano razno voće. Taman kad je htela da proba primamljivu poslasticu začula je glas iza svojih leđa.

- Lepo izgleda, mora da je i ukusno. Ona podiže pogled i ugleda Adamovo lice. Iznenađena i zbunjena

njegovim prisustvom promucala je: - Ja sam završila posao. Htela sam da se osvežim. - Nema potrebe da se pravdaš. Nisam ja tiranin. Posao jeste ono radi

čega smo došli, ali nam je potreban i odmor. - Gde su ostali? - Denis i Nina su ostali da majstoru za drvo objasne nacrte za

duboreze. Ja sam imao poslove u gradu. Plašila se da ga pogleda. Imala je osećaj da će on u njenim

očima videti o čemu je malopre razmišljala. - Da li si ti imala problema? - Ne, sve je u redu. Kada dođeš u hotel možeš da pogledaš - brzo je

odgovorila plašeći se da on ne pomosli da dan provodi uživajući u obilasku Venecije.

- Nisam ni sumnjao - rekao je nežno. Toplina njegovog glasa naterala joj je rumenilo u obraze. Igrala se

nervozno sa kašikicom. On se nasmejao uživajući u slici koju je gledao. Prirodnost i iskrenost te devojke ostavili su veliki utisak na njega. Retko je bio u društvu neiskvarenih žena.

- Otopi će ti se sladoled. Izgleda da ti ne prija moje prisustvo. - Pogrešno si zaključio. Samo sam iznenađena što si ovde. Ja volim da

razgovaram sa tobom - pokuša Tara mirno da odgovori, podižući pogled. - Zaboravi na posao. Možemo da razgovaramo i o nevažnim stvarima.

Da ćaskamo.

~ 34 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Naravno da možemo - odgovori ona i široko mu se osmehnu. - Volim kada se smeješ - tiho reče Adam gledajući je pogledom koji je

izazivao toplinu u njenom telu. - Imaš lep osmeh. Ona samo klimu glavom. Uvek su je zbunjivali komplimenti od njega. - Nisam ništa loše mislio. Ja ne pokušavam da te zavedem. - Znam. Izvini. - Veoma si lepa, i muškarcu je teško da to ne primeti. Voleo bih da

imaš poverenja u mene. Nikada te ne bih povredilo. - Nisam to ni pomislila. Hoćeš li da probaš sladoled? - pokušala je da

bude ljubazna. - Izgleda neodoljivo - mrmlajući reče Adam naginjući se napred

prema njoj. Trudeći se da joj ruka ne zadrhti, ona zagrabi kašičicom sladoled i

prinese ga Adamovim ustima. Gledao ju je u oči dok je uživao u zalogaju koji mu je dala. Oblizujući

usne Adam ispusti uzdah zadovoljstva. - Divno. Slatko i poželjno. Sada ti - reče dok se nameštao udobnije u

stolicu da bi mogao da je posmatra. Ona poslušno stavi zalogaj u svoja usta. Jela je ne dižući pogled.

Pokajala se što je naručila tako veliku porciju. Učinilo joj se da nikada neće videti dno staklene posude. Adamov pogled prosto ju je pekao. On je ćuteći pratio svaki njen pokret, a oko usana mu je bio zagonetan osmeh.

- Gotovo! - sa olakšanjem reče Tara. - Možemo zajedno do hotela, - predloži on - ili si htela da idemo negde

na ručak? - Ne hvala. Mislim da do večere neću ništa jesti. Ono je bila stvarno

velika porcija. Adam se nasmejao od srca. - Nisi morala sve da pojedeš. “Znam da nisam”, pomisli Tara “ali kada

si ti u blizini radim stvari koje ne želim”. - Muzej u kome sam danas bila, prava je riznica - pokušala je da

nastavi razgovor dok su prelazili preko suncem okupanog trga. - Volela bih da još neki vidim.

- Nadam se da će biti vremena, premda sumnjam. Jedino da se vratiš u Venciju kao turista - on je upitno pogleda.

- To bi me radovalo. Ko zna jednog dana. Šteta je ne obići muzej moderne umetnosti, a volela bih i da vidim radionicu gde se proizvodi čuveno staklo sa ostrva Murano - sa sve većim žarom pričala je Tara.

~ 35 ~ Foxy

Zvoncica

Adam pogleda u njeno blistavo lice. Nikada je nije video da priča sa toliko emocija. Želja da je zagrli i privuče sebi postajala je sve jača. Odmaknu se malo od nje i rekao mnogo hladnijim glasom:

- Možeš uvek doći sa svojim mladićem. Ovo i jeste grad za zaljubljene. - Stefan nije raspoložen za takvu vrstu odmora. Mesto u kome nema

fudbala njemu nije interesantno. - Zbog tebe može da promeni navike. Ratovi su se vodili radi ljubavi i

žena - podsmešljivo zaključi Adam. Tara ga pogleda ne shvatajući zašto je odjednom toliko neprijatan. - Mislim da tebe ne treba da interesuje šta bi Stefan učinio radi mene.

Mi ljubav ne dokazujemo, ona se podrazumeva. - U pravu si. Ono malo pre što sam rekao je čisto moje mišljenje, a ne

sumnja u tvoju vezu. Adam je bio sve nervozniji. Nervirao se što je došlo do tog

neprijatnog razgovora. Mogla je da pomisli da je ljubomoran na njen ljubavni život. Najbolje je da ne bude često sam s njom u društvu, makar dok ne prihvati činjenicu da ne može da bude njegova. Ne sme da se zaljubi u tuđu devojku.

Tara pogleda prema brodiću koji je plovio za Lido. Na palubi je bilo mnogo turista. Poželjela je da je i ona među njima. Pomiso na more i peščane plaže joj izmami uzdah.

- Bilo bi lepo biti na ovom brodiću - sanjareći je rekla. - Da - odgovori on, ali ona je bila sigurna da je nije slušao. - Ja moram do Gvida - odjednom reče Adam. - Blizu smo hotela, dalje

možeš sama.

~ 36 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

X

Dani su se nizali jedan za drugim i njihov posao je doveden do kraja.

Preostalo je još samo da Adam izvođačima radova preda projekat i objasni nejasnoće ako ih slučajno ima.

Uprkos teškom radu i povremenim propustima koji su ih izluđivali dok ih ne bi otklonili, nisu osećali umor, već ogromno zadovoljstvo. Tara i Nina su veselo čavrljale ležeći na krevetima u sobi.

Poslednji dan su provele tumarajući gradom i kupujući poklone za prijatelje i rođake. Tara je bila srećna a istovremeno i tužna zbog sutrašnjeg odlaska. Jedan deo nje zauvek će ostati u Veneciji i ko zna kada će joj se pružiti prilika da opet dođe.

U poslednje vreme retko je viđala Adama. Na trenutak je pomislila da je namerno izbegava. Uplašila se da je on primetio njeno čudno ponašanje u njegovoj blizini, pa da je zato vreme uglavnom ispunjavao radom ili druženjem s Gvidom. Nije njoj potrebno njegovo slobodno vreme, pomislila je prkosno. Ako je više uživao na nekom drugom mestu, to nije bila njena briga. Jasno joj je stavio do znanja da je zadovoljan njenim radom, a to je bilo najvažnije.

Čudan osećaj bi je obuzimao kada bi pomislila da će uskoro stalno biti u njegovoj blizini. Kao njegov radnik moraće često s njim da razgovara i konsultuje se, ali o tome će razmišljati kad dođe vreme. Grad ljubavi joj je pomutio razum, pa nije bila baš sigurna u neka svoja osećanja.

- Vrlo sam se prijatno iznenadila kada sam čula da imaju aerodrom na ostrvu Lido - reče Nina ispružena na krevetu s rukama ispod glave.

- Zbog tebe mi je drago što se vraćamo avionom, mada bih ja više volela brodom - Tara se okrenu ka njoj podbočivši glavu rukom.

- Plovidba u jednom pravcu je dovoljna - Nina se namršti pri pominjanju mora. - Ne prijaju mi ni gondole i kanali. Kopno i vazduh, to je za mene.

- Bilo je lepo, zar ne? Mislim, radili smo mnogo, ali bilo je lepo. - Jeste. Čak je i Adam uživao. - Venecija je čudo - zamišljeno reče Tara. - Počinjem da verujem da jeste. Šef je ovde drugi čovek. Ovo je prvi

put da on dozvoli da posao i zadovoljstvo idu zajedno. - Pa nisam videla da se nešto posebno zabavljao. - To je zato što ga dovoljno ne poznaješ. Više je pričao i družio se ovde

nego za poslednjih godinu dana. Izgleda da mu prija tvoje društvo - Nina ~ 37 ~ Foxy

Zvoncica

se glasno nasmejala. - Kod vas dvoje izgleda važi ona narodna: “Ko se svađa, taj se voli”.

Tara je pogleda začuđeno. - Šalim se - pravdala se Nina. - Izvini, napravila sam glupu šalu. Hajde

da sa spremimo pa da idemo kod našeg dragog klijenta. Večera koju je Gvido želeo da napravi u njihovu čast pre nego što

otputuju, ustvari je bila spektakularna zabava. Bilo je mnogo uspešnih i poznatih gostiju. Uglavnom su to bili glumci, pisci, režiseri i mnogi drugi koji učestvuju u stvaranju filma.

Divna bašta pretvorena je u čarobno mesto. Sve u njoj blještalo je i šarenilo se od lampiona, cvetnih ikebana koje su izgledale kao viseći vrtovi i reflektora. Dugačak sto pun egzotične hrane nalazio se pored bazena, a nekoliko mladih devojaka je stalno prolazilo između gostiju služeći šampanjac.

Adam je sedeo i uživao u hladnom piću, dok je čekao domaćina da mu se pridruži. Opušten, ispunjen ponosom zbog uspešno obavljenog posla posmatrao je Denisa, koji je stajao između dve velike palme zaklonjen od radoznalih pogleda, i zadovoljno gledao prisutne zvanice. Njemu je Tara bila u mislima. Kada je s njom u društvu osećao se fantastično. Ipak se trudio da što manje bude u njenoj blizini. Imao je osećaj da ona tada nije opuštena i delovala mu je uplašeno. Sve mu se na njoj dopadalo i njihov zajednički rad ni malo mu neće biti lak. Mora prestati da razmišlja o njoj. Privlačila ga je devojka koja voli drugog muškarca, a to mu se ni malo nije sviđalo. Ne sme se zaljubiti, ne u nju. Srećna okolnost je to što radi posla često putuje pa ne provodi mnogo vremena u birou.

Tara i Nina su zapanjeno stale kada su prošle kroz veliku kapiju. Bio je to doživljaj koji je premašio sva njihova očekivanja. Činilo im se kao da su ušle u neki drugi svet, njima nepoznat i dalek. Svet bogatih i slavnih. Slika koja je bila pred njima podesćala ih je na scenografiju nekog filma.

- O, bože - promuca Nina - osećam se kao Pepeljuga. - Bolje nego da smo ružne sestre - tešila ju je Tara. - Ne moraš da

brineš niko nas neće ni primetiti. - Toliko poznatih lica, da sam mlađa tražila bih autograme - ona

povuče Taru za ruku. - Pogledaj, Šarlota Rid! Stvarno je lepa. Premda karijeru gradi na skandalima.

- Nemoj da obraćaš pažnju na njih - opomenu je Tara. - Nećemo dozvoliti da se osećamo manje vredne i manje lepe.

- Devoke dođite - pozvao ih je Denis čim ih je video. Njih dve pođoše prema njemu pokušavaću da ne skrenu pažnju na

sebe. ~ 38 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Pa šta kažete? - upita ih on. - Gvido je rekao mali krug prijatelja. Šta je za njega širok krug?

- Za njih je ovo normalno. To im je stil života. Obilaze prijeme, pokazuju garderobu i nove korekcije lica ili grudi - zaključi Nina dok joj je pogled lutao na sve strane.

- Ovo im je i radno mesto. Ugovore neki novi projekat. Uživanje i posao - kiselo reče Denis. - Ovaj što je prošao pored nas je Karlo Kan. On je izvaredan pisac. Skoro svaka knjiga mu je prenesena na film. Uvek mi je ličio na flaminga.

Tara pogleda u visokog muškarca. Mršav, tankih nogu i kukastog nosa, na sebi je imao roze košulju. Prsnula je u smeh. Zaista je ličio na flaminga.

Nekoliko ljudi je iznenađeno pogleda i ona pokuša da se uozbilji premda joj je to teško polazilo za rukom. Gledajući oko sebe pogled joj se sreo sa Adamovim i kao po nekom nagonu pošla je prema njemu.

Adam je posmatrao njenu nežnu figuru u lepršavoj svilenoj haljini. Tamno zelena boja haljine učinila je da joj oči izgledaju kao dva gorska jezera. Bila je lepa i nekako nestvarna. U ovom svetu punom plastičnih i veštačkih stvari njena prirodna lepota je plenila. Nije mogao da skine pogled sa izazovnih sjajnih usana.

Tari je srce lupalo sve jače. Blagi povetarac se poigravao sa njegovom kosom i ona je u jednom trenutku poželela da mu je skloni sa čela. Duboko je udahnula vazduh pre nego što je progovorila.

- Zdravo. Sam sediš? On joj pokaza rukom na stolicu pored sebe. - Izvoli sedi. Više volim da ih posmatram nego da s njima razgovaram.

Ne osećam se prijatno u društvu ljudi sa filma - odgovori on i dalje je posmatrajući.

Tara je sedela i ćutala. Izraz njenog lica definitivno je ubedio Adama da se oseća nelagodno.

- Malo pre si se smejala i uživala, a sada si neraspoložena. Da li je to zbog mene ili ti nedostaje tvoj mladić? Šta te muči?

- Hoćeš li me ostaviti na miru ako ti kažem da se moji problemi i raspoloženje tebe ne tiču - prkosno je rekla.

Pogledala ga je ispod oka i osetila kako crveni od neprijatnosti. Došlo joj je da vrisne od muke.

- Ne znam zašto si se naljutila. Samo sam primetio da izgledaš zabrinuto. Ne bih voleo da je zbog mene - glas mu je bio opasno tih. - I ne brini ostavi ću te na miru.

~ 39 ~ Foxy

Zvoncica

Oči su joj se napunile suzama. Okrenula je glavu da on ne vidi. Zar je mogla da mu kaže da kada je god u njegovoj blizini nije sigurna u svoje osećanje prema Stefanu. Odahnula je kada je videla da im prilaze Nina i Denis.

- Svi ste na okupu - nasmejan i uvek raspoložen pridruži im se Gvido u pratnji raskošne Penelope. - Drago mi je što te vidim Tara.

Izgledaš prekrasno kao i uvek - pogleda u Adama vrteći glavom. - Čuvaj se ove lepotice, inače odoše tvoji momački dani.

Adam je slušao stisnutih usana. Nije mogao prijatelju da zameri na šali, iako mu se nije dopala. Gvido je seo na stolicu pored njih.

- Čestitam. Vi ste tim snova. Firma vam je i do sada uspešno radila, ali ovo je kruna vašeg uspeha - ne štedeći komplimente vidno zadovoljan obraćao im se. - Maestralno ste odradili posao. Vi ste večeras moji specijalni gosti.

- Hvala, - odgovori Adam u ime cele ekipe - najveće zadovoljstvo u našem poslu je imati naručioca koji zna šta je lepo. Arhitektura je težnja za apsolutno lepim.

- Platon! - ubaci Denis. - Svi smo srećni Gvido zbog uspešno završenog posla. Venecija je bila izazov. Ima u njoj mnogo lepih stvari.

- Primetio sam da si zaljubljenik prirodne lepote ovog grada - reče Gvido pokušavajući da deluje ozbiljno.

Svi su se od srca nasmejali i nastavili da razgovaraju kao dobri prijatelji uživajući u čarobnoj noći. U jednom trenutku Gvido je ustao sa stolice, lupio dlanom od dlan i okrenuo se prema ostalim gostima.

- Samo malo pažnje molim! Želeo bih da vam prestavim Adama Fišera i njegove saradnike. Zahvaljujući njihovoj genijalnosti moja kuća će izgledati kako sam želeo, a vi ćete moći da uživate u projekciji filmova sledećeg festivala. Oni su mi dragi prijatelji, a ne samo poslovni saradnici. Sada bih vas zamolio da se povučete na prostor ispred kuće i oslobodite sredinu bašte. Čeka vas malo iznenađenje.

Sigurna u sebe, naviknuta na divljenje muškaraca i zavidne ženske poglede, uvežbanim mačjim hodom prišla im je Šarlota Rid. Optužujući pogled uputila je Gvidu.

- Nije lepo od tebe što od prijateljice kriješ ovako šarmantnog muškarca - zatim se okrenula prema Adamu gledajući ga pogledom koji mnogo obećava i lako čoveka dovede u iskušenje.

- Trebaće ti mnogo sreće da osvojiš ovu tvrđavu - Gvido je pokušao da zaštiti prijatelja od napada razmažene zvezde. - Suviše je posvećen poslu pa nema vremena za žene.

~ 40 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Dragi, ti znaš da sam ja sama kovač svoje sreće – samouvereno reče ona. - Adame, nadam se da ovo nije istina, verujem da ćeš naći vremena da se malo bolje upoznamo.

- Gvido je bio u pravu - učtivo reče Adam. - Žao mi je ako sam vas razočarao.

- Ipak mora da postoji žena radi koje se posao ponekad zanemari. Makar na kratko - ona zatrepta očima, a od ubrzanog disanja grudi su joj se nadimale u velikom dekolteu.

- Da ima jedna - reče on ne razmišljajući, a i da je razmišljao rekao bi isto. - Sada me izvinite - ljubazno je klimnuo glavom i pošao prema terasi.

Tara je bila zbunjena Adamovim ponašanjem. Nadala se da ona nije kriva za njegovo neraspoloženje.

Širom otvorenih očiju Šarlota je gledala za njim. Od besa lice joj se zacrvenelo i izobličilo. Retko ko se usudio da odbije njenu naklonost. Uglavnom su muškarci saletali nju ne štedeći ni novac ni komplimente.

Za nekoliko trenutaka bašta je bila prazna. Gosti su se poslušno povukli na veliku terasu ispred kuće. Svetlost reflektora se pojačala, a iz daljine su se čuli zvuci laute.

Grupa mladića i devojaka obučenih u kostime srednjovekovnih plemića sa maskama na licu počela je svoj ples. Njihova ljubavna igra i garderoba sve prisutne vratila je nekoliko vekova u prošlost. Tara je bez daha gledala zavodljive pokrete igrača. Povlačeći se unazad osetila je nečiju ruku na ramenu koja ju je privukla bliže sebi.

- Nasloni se na mene - čula je Adamov glas. Skoro je prestala da diše. Kao opčinjena mirno je stajala u njegovom

zagrljaju. Sklopila je oči udišući miris njegovog tela kroz tanku košulju. “Pravim budalu od sebe. Kakve ja šanse imam pored žena koje mu se udvaraju”, pomisli i skoro se otrgnu iz njegovih ruku i pomeri napred, pokušavajući da zadrži pažnju na predstavi. Kada su igrači završili predstavu, počeo je vatromet, što je izazvalo oduševljenje prisutnih.

- Zašto si pobegla? - upitao je Adam? - Nisam želela da ti smetam, zaklanjala sam ti pogled - Tara je tražila

izgovor. - Meni je bilo prijatno. A i pogled mi se dopadao - reče on zagonetno. - Neke dame mogu da donesu pogrešan zaklučak. Ne želim da

izazivam ničiju ljubomoru i bes. - Misliš na glumicu - upita Adam sa nevericom. - Razočarala si me. Imaš loše mišljenje o meni. Takve žene me ne interesuju - završi

ledenim glasom.

~ 41 ~ Foxy

Zvoncica

- Ja ne znam kakve žene tebe interesuju - Tara je pokušala da popravi situaciju, a on je pogleda i spusti glas do šapata.

- Volim žene koje me uzbuđuju u svakom pogledu, koje su emotivne, nežne i tople - okrenuo se i otišao prema bazenu.

Tara je bila tužna. Svaki put joj je uspelo da ga otera od sebe. Sve više je želela da se vrati kući, pored Stefana i istera ovo ludilo iz glave.

Njihov domaćin se iskreno potrudio da im priredi nezaboravno veče. Svako od njih poneće mnogo lepih uspomena i deo Venecije u srcu.

~ 42 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

XI

Nina se besno spustila na krevet. Kabina je bila mala. Dva ležaja,

jedan uzani orman i toaletni sto. Kupatilo je bilo toliko minijaturno da je jedva jedna osoba mogla da stane u njega.

- Treba da smo zadovoljni što se uopšte nalazimo na brodu - pokušavala je Tara da smiri prijateljicu. - Imali smo sreću što je kapetan Adamov prijatelj.

- Nisam ni srećna ni zadovoljna - siktala je Nina. - Ne mogu da verujem da su zatvorili aerodrom baš kada mi treba da letimo.

- Radi bezbednosti. Nemoj da si nerazumna. Objasnili su nam da je gorivo prosuto po pisti i da se letovi obustavljaju do daljnjeg.

- To je sabotaža, neko me mrzi. - Hajde Nina gledaj to sa lepše strane. Ne mora ti biti loše ovaj put.

Možda čak budeš uživala u plovidbi. - Ne verujem - promrmlja Nina. Tara izvadi od garderobe

samo haljinu koju je planirala da obuče za večeru, pa skloni veliku torbu u ugao kabine da ne smeta. Na sebi je imala beli šorts i majicu, ispod kojih je obukla kupaći kostim. Želela je da se sunča i uživa u mirisu i zvuku mora.

- Hoćeš li sa mnom na palubu, imaju stolice za ležanje pa možemo da se odmaramo na suncu.

- Ne biću u kabini - kratko odgovori Nina. - Tvoj izbor. Ako ti budem trebala znaš gde sam. Većina putnika je već izašla napolje i prepustila se prijatnim

sunčanim zracima. Kada je našla praznu stolicu Tara je premesti na manje prometan deo palube želeći da bude sama.

Na brodu je i ovaj put bilo mnogo putnika. Puni utisaka posle posete Veneciji razmenjivali su iskustvo. Svako od njih nosio je u sebi svoju sliku grada, koji verovatno neće nikada zaboraviti. Neće ni ona, ali sada nije htela da razmišlja o tom. Misli i osećanja bili su joj u haosu i trebaće joj vremena da ih dovede u red. Pokušala je da misli samo na Stefana i njihov skorašnji susret. Svoje ludo srce mora kontrolisati. Ne sme mu dozvoliti više da se uznemiri zbog čoveka s kojim treba da ima samo poslovni odnos.

Dva mladića, koja su šetala palubom, stala su nedaleko od nje gledajući je sa divljenjem. Ispruženo, njeno vitko telo i duge vretenaste nogu nisu nikog ostavljali ravnodušnim. Izgledala je veoma zavodljivo iako joj to nje bila namera. Stajali su nekoliko trenutaka pokušavajući da

~ 43 ~ Foxy

Zvoncica

ostvare kontakt, ali Tara ne podiže pogled prema njima. Kada su shvatili da devojci nisu interesantni, razočarani produžili su dalje.

- Slomila si dva srca - reče Denis i spusti se u stolicu pored nje. - Ozdraviće. Mladi su - prihvati Tara šalu. - Gde je Nina? - U kabini. Duri se što se vraćamo brodom. - Viša sila. A ti se pripazi pohotljivih pogleda, vrebaju te sa svih

strana. - Mislim da ću uspeti da izađem na kraj. - Idem u obilazak broda. Ima mnogo lepih devojaka. Poželi mi sreću -

reče Denis ustajući sa stolice. - Biće ti je potrebno mnogo, jer kratko vreme smo na brodu. - Vredi pokušati - raspoložen on produži dalje. Tara zatvori oči pokušavajući da se odmori do večere. Sutra posle

podne već će biti u svom stanu. Samo je stan isti sve drugo će se promeniti. Novi posao će verovatno uneti razne novine u njen dotadašnji način života.

Opuštena, sanjareći osetila je da se nečija senka nadvila nad njeno telo. Nije htela da remeti svoj mir radi nekih nepoželjnih udvarača. Adam je stajao ispred ležaljke i gledao je. Na njegovim usnama lebdeo je jedva primetan osmeh. Imala je divno telo. Telo koje zaslužuje da ga čovek obožava. Nakašljao se glasno da bi privukao njenu pažnju. Ona polako otvori oči, žmirkajući, u prvom trenutku nije ga prepoznala.

Nikada ga ranije nije videla nemarno obučenog. U majici i izbledelim farmericama izgledao je mnogo mlađe. Tek kada je prepoznala lik ona se skupi na ležaljci.

- Oh, to si ti - reče i zgrabi majicu da je obuče, ali i istog trenutka se pokaja što je ispala tako detinjasta.

Adam osta zagledan u njene divne oči, fini nos i primamljive usne. Onda pročisti grlo i promuklim glasom reče:

- Nemoj preterati sa sunčanjem. Ne bih želeo da i tebi bude loše. Dovoljan je jedan bolesnik.

- I ja mislim da je dosta sunčanja. Baš sam razmišljala da pođem u kabinu.

- Večera je u devet sati. Obavesti i Ninu. Bićemo za kapetanovim stolom.

Tara klimnu glavom.

~ 44 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Onda vidimo se večeras - Adam je potvrdio dogovor. Naglo se okrenuo i otišao prema ogradi broda. Naslonjen na nju posmatrao je penušave talase.

Za kapetanovim stolom sem Adama i njegovih saradnika, bila su još dva mlada lekara i jedan markantni gospodin sa prijateljicom. Svi su oni proveli izvesno vreme u Veneciji.

Sto je bio svečano postavljen, a gosti elegantno obučeni. Kada je Adam prisutnima predstavio svoje kolege njihovi pogledi su se najduže zadržali na Tari.

Ona je imala na sebi haljinu neboplavne boje sa velikim izrazom i sa belom čipkom oko njega. Haljina je bila smela ali ne i napadna. Svi za stolom su sa neskrivenim divljenjem gledali u nju i očigledno nisu mogli da shvate kako su Adam i Tara zadržali isključivo poslovni odnos. Naročito kapetan nije skidao pogled s nje. U tom pogledu bilo je više od običnog divljenja. Zato je Tara pazila da ne gleda mnogo u njegovom pravcu. Nije željela da dođe do neprijatne situacije, a da ona bude uzrok tome. Adam je već jednom doneo pogrešan zaključak u vezi sa njom i neće mu dozvoliti da ponovo posumnja u njenu odanost Stefanu. Međutim nije videla da je Adam primetio poglede koje kapetan upućuje u njenom pravcu, i prosto je sevao očima prema prijatelju, trudeći se da ostali ne primete njegovo nezadovoljstvo i bes.

Čekajući večeru uživali su u aperitivu i pokušavali su da vode neobavezan razgovor.

- Adame verovatno si zabeležio još jedan poslovni uspeh - obrati mu se kapetan.

- Kada sve bude završeno možemo pričati o tome - kratko mu on odgovori.

- Imaš veoma lepu ekipu - kapetan nije odustajao. - Sposobnu takođe - odgovori Adam opasno ljubaznim glasom. - Spoj lepog i pametnog. Gospođice, vi ste retka vrsta - kapetan se

okrenuo prema Tari, nezadovoljan Adamovim odgovorom. Tara se samo ljubazno nasmeši neželeći ništa da odgovori. - Čudi me da se vaš mladić, pretpostavljam da ga imate, složio da

idete na ovaj službeni put. Šef vam je poznati zavodnik. Adamova vilica zadrhta. Mnogo truda mu je trebalo da ostane miran i

ne kaže nešto što bi uvredilo domaćina. - Zar niste čuli da su individualne slobode temelji svake veze - Tara

mu odgovori veoma ozbiljno, ne dozvoljavajući da nastavi priču na tu temu.

~ 45 ~ Foxy

Zvoncica

Denis i Nina ćuteći su pratili razgovor koji je bio pun neukusnih primedbi od strane kapetana.

- Da li ste vas dvojica bili na nekoj specijalizaciji? - upita Denis pokušavajući da razgovor usmeri u drugom pravcu.

Mladići su sa ushićenjem ispričali kako su stekli bogato iskustvo i kako je vreme koje su proveli u Veneciji bilo dragoceno.

Zainteresovani tom temom i ostali gosti za stolom uključiše se u razgovor.

- Pravi si diplomata - šapnula je Nina Denisu. Atmosfera se popravljala i uskoro je razgovor postao veoma živ.

Adam pogleda u Taru i podari joj jedan dug pogled pun razumevanja za situaciju u kojoj se bila našla. Od tog pogleda osećala je kako joj se puls ubrzava. On je u sebi nosio dva muškarca. Onog od čijeg pogleda možeš da se uplašiš i muškarca u čijem zagrljaju se osećaš sigurno i zaštićeno.

Razgovor je prekinut kad je stigla ukusna večera od morskih plodova. Svi su uživali u njoj. Sve tri dame kada su posle obimne porcije, popile po čašu vina izvrsnog ukusa, napustile su sto i pošle u svoje kabine ostavljajući muškarce da razgovaraju.

Noć je bila prijatno sveža. Nekako svečana tišina i uspavanost obuzela je putnike i brod.

~ 46 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

XII

Zaslužen odmor od nedelju dana bližio se kraju. Slobodne dane Tara

je iskoristila da poseti roditelje i gospođu Olgu. Gospođa je bila ponosna što se Tara uspešno snašla u novom i dinamičnijem načinu rada. Ipak ju je podsetila da su vrata njenog biroa uvek za nju otvorena ukoliko poželi da se vrati. Tara se trudila da najviše vremena provodi sa Stefanom. Imala je osećaj krivice što joj nije nedostajao u Veneciji i što tamo nije često na njega mislila. Da bi umirila savest, opravdanje je nalazila u obimnom poslu i nedostatku slobodnog vremena. Spremala je romantične večere za njih dvoje, pričala mu o Veneciji i strpljivo slušala o fudbalu. Njihova veza nije bila strastvena, ali je bila topla i iskrena. Stefan je bio pričljiv i raspoložen samo dok je pričao o svom boravku u Nemačkoj. Sve je više dolazila do izražaja njegova jedina i prava ljubav, a to je njegov posao i fudbal. Kada joj se pohvalio da je dobio ponudu da radi kao strani dopisnik iz Nemačke, ona ga je podržala hvaleći njegove ambicije i kvalitet rada. On je oduševljeno prihvatio njeno odobravanje, vešto izbegavajući priču o tome da će ih to razdvojiti i udaljiti. Tara je shvatila da je bolje da se razdvoje, jer nijedno nije bilo srećno i zadovljno u toj vezi. U kom pravcu će ići njen život, prepustila je vremenu.

Dok je u ruci držala pozivnicu koju je tog dana dobila, sa setom je razmišljala o Veneciji. Bila je srećna tamo. Često je mislila na Adama. Nedostajalo joj je njegovo društvo, njegov pogled, osmeh. Varala se kada je mislila da je Venecija kriva i da će sve biti drugačije kada se vrati. On je u njoj probudio čula koja su bila nedirnuta i za nju još uvek velika tajna. Od kada zna za sebe, žudela je za nekim kome će se predati i ko će joj uzvratiti istom merom.

Bila je ponosna što će prisustvovati godišnjem skupu arhitekata. Nasmejala se pri pomisli da će morati da kupi odgovarajuću garderobu. To joj neće teško pasti.

Bela kartica na kojoj je zlatnim slovima pisalo njeno ime i njihova želja da i ona bude tamo, ispunila ju je zadovoljstvom. To je ono što je želela, uspeh u poslu. San joj se sve više ostvarivao.

Stajala je ispred prodavnice i posmatrala elegantnu haljinu. Bio je to njen prvi poslovni prijem i zato je osećala uzbuđenje. Gorela je od želje da izgleda lepo. Haljina je bila skupa, ali je ona ipak odlučila da je kupi. Rad kod Adama donosio joj je velike prihode, pa je mogla sebi da dozvoli luksuz.

~ 47 ~ Foxy

Zvoncica

S paketima u rukama veselo je koračala ulicom. Toliko je očekivala od tog događaja da nije sebi dozvolila nijednu ružnu misao. Upoznaće ljude o kojima je dosad samo slušala. Uživaće u druženju s njima jer je na to čekala ceo život. Zato se školovala i mnogo čega odricala. Došlo je vreme da ubere plodove svoga rada.

- Tara! - dubok glas je trže iz razmišljanja. - Adame, - iznenađena što ga vidi, nije znala šta da kaže - šta ti radiš u

centru? - Bio sam u birou. Potpisivao sam neke zaostale radove. Kako si? -

zgodan i nasmejan stajao je pored nje. - Dobro, hvala. A ti? - srce joj je divlje udaralo. - Odlično. Bio sam na putu. Juče sam se vratio. Da li si se odmorila? Tara je imala osećaj da je miluje njegov pogled. Toplina joj se širila

telom i ona požele da ga dodirne. - Jesam - odgovori brzo, uplašena svojom željom. On nije skidao pogled s njenog lica. Činilo joj se kao da ga istražuje, da

traži nešto na njemu. - Lepo izgledaš - promuklost njegovog glasa uzburka u njoj emocije. - Ljubazan si. Dobila sam pozivnicu. Hvala što si me prijavio kao člana

tvog biroa. - Ti to i jesi. Da li ti treba prevoz? Izvini, verovatno će te dovesti

mladić - upitno je pogleda. - Hvala, ne treba. Doći ću taksijem. - Jesi li sigurna? - Da. Ipak, hvala na ponudi. - Ako se predomisliš, pozovi me. Moram da idem. Videćemo se sutra

uveče. Adam je pozdravi i ode prema svojim kolima. Tara je netremice

gledala u njegova široka leđa dok je odlazio. Obuze je neverovatna sreća kada je krenula prema svom stanu. Lebdela je u oblacima, nesvesna prolaznika koji su se za njom osvrtali. Njena duga puštena kosa i širok osmeh na ozarenom licu privlačili su pažnju.

~ 48 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

XIII

Vratar u svečanoj uniformi ljubazno je Tari otvorio vrata i otpratio je

do ulaza. Znala je da je prolaskom kroz ta vrata zakoračila u poslovni svet kome je oduvek težila. Udahnula je duboko i odvažno ušla kroz polukružna vrata.

U prostranom predvorju okupljeni ljudi, očigledno navikli na slične skupove, stajali su s čašama u rukama i opušteno ćaskali. Sjaj kristalnih lustera još više je naglašavao raskoš skupocenog nakita, besprekorne šminke i unikatnih haljina. Odmah pored najbližeg stola Tara ugleda svoje prijatelje.

- Dobro veče - pozdravi ih. - Oh, najzad si stigla - odvrati Nina, a muškarci joj uputiše

komplimente i ponudiše pićem. Tara je zamišljeno posmatrala prisutne u sali, stalno pogledom tražeći Adama. Nestrpljivo je čekala da im se i on pridruži.

Duga zavesa iza pozornice bila je samo malo odmaknuta, tek toliko da Adam može da osmotri zvanice. Ove godine mu je pripala čast da prisutne pozdravi kraćim govorom.

Video je Taru kako ulazi u hol i prilazi stolu. Sve vreme je čekao da ona dođe. Bez daha je zurio u njenu vitku elegantnu figuru, prefinjeno lice i zelene oči čiji je pogled stalno lutao po sali. Ponadao se da traži njega.

Njena crna Armanijeva haljina padala je do poda, ističući zanosno telo žene koja ga je privlačila i u starim farmericama. Pogled mu se zadržao na punim grudima i dekolteu koji je dovoljno i skrivao i otkrivao. Ukroćena crna kosa u slapovima joj je padala niz leđa.

“Bože”, pomislio je, “ja sam lud za tom devojkom.” Prvi put u životu teško je kontrolisao svoje emocije.

U tom trenutku pozvali su ga na binu. Ustreptala i sjajnog pogleda, Tara je gledala u njega i slušala kako

svojim divnim glasom pozdravlja goste. Gledala ga je, ali ništa nije čula od onoga što je pričao.

Bila je potpuno opijena njime. Sve se dogodilo potpuno neočekivano. I ono malo sumnje što je u sebi imala u vezi sa osećanjima koja su je ispunjavala, nestalo je. Volela ga je i ništa joj drugo nije bilo važno. Sve ono čemu je stremila u životu, izgubilo je značaj. Ugled, uspeh u poslu, kristalna dvorana u kojoj se nalazila, bez njega ništa nije imalo smisla.

~ 49 ~ Foxy

Zvoncica

Iz sanjarenja ju je trgao gromki aplauz koji se prolomio salom. Mnogobrojne kolege su veoma bučno pozdravile njegov govor.

Aplauz su zamenili prvi taktovi muzike orkestra koji se pojavio iza velike zavese. Zanesena Tara je posmatrala ljude oko sebe kako se veselo njišu u ritmu. Ruka na njenom ramenu vrati je u stvarnost.

- Zdravo, Tara - reče Adam gledajući je s divljenjem. - Izgledaš zanosno.

- Hvala. Održao si interesantan govor - slaga ona, trudeći se da sakrije crvenilo na licu.

- Polovina ovde prisutnih nije ni slušala ono što sam pričao. Oboje su se glasno nasmejali. U njihovom smehu bilo je nečeg

prisnog, još neizrečenog što im se uvlačilo u srca, prijatno ih grejući. Kada su se umirili, za trenutak su se prodorno pogledali. Stajali su bez reči, zatečeni obostranom privlačnošću. Zvuci oko njih su utihnuli a prisutni nestali. Bili su sami na celom svetu. Govorili su samo njihovi pogledi.

Adam prekinu tišinu: - Hoćeš li da plešemo? - i ne čekajući odgovor, povede je prema

sredini sale. Tara je lebdela, nesvesna znatiželjnih pogleda punih divljenja.

Prepuštajući se muzici, postala je svesna njegovih ruku na svom telu. Od njegovog nežnog dodira treperila je poput grančice, strahujući da će joj svakog trena noge otkazati.

Utonula je u čaroliju zvanu Adam. Kao da je naslutio njene misli, još više ju je privukao sebi želeći da taj tenutak pretvori u večnost.

Cele večeri se nisu odvajali. Adam je izbegavao susrete s drugima i kad god bi ga neko zaustavio, trudio se da ga se što pre uljudno oslobodi, ne ispuštajući Taru iz vida.

Kada nisu plesali, sedeli su za stolom i razgovarali. Pričao je o sebi i ljubavi prema arhitekturi, srećan što vole iste stvari. U razgovoru su vešto izbegavali da spomenu njihov prvi susret. Kada se dovoljno opustio, Adam je prvi načeo tu temu.

- Bio sam užasno umoran, iscrpljen i neispavan onog jutra. Nisam čak imao snage ni da se raspravljam s tobom.

Tari se svideo njegov iskren odgovor. - Ja sam strašno žurila i bila sam veoma uplašena. Izvini za ono na

brodu. To je stres govorio iz mene. I u Veneciji nisam bila baš najprijatnija.

- Vratila si mi milo za drago - rekao je, uputivši joj topao osmeh i nežno držeći njenu ruku u svojoj. - Što se tiče Venecije tu sam ja kriv bez

~ 50 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

razloga sam te provocirao. Možda će zvučati nerazumno, ali ja sam srećan što nam se to desilo.

- I ja sam - prošaputa Tara. - Hajde da plešemo - pozva je, želeći da ponovo oseti njeno telo blizu

sebe. Prijem se bližio kraju, sala se polako praznila, a orkestar je svirao

lagane melodije. U uglu sale Adam i Tara su plesali tesno pripijeni. Držeći njeno vitko

telo, Adam se borio sa željom da prisloni usne na njene i uroni u njihovu mekoću. S mukom je obuzdavao nagone jer se plašio da će njegov postupak naići na otpor.

Niji ni znao koliko greši. Niko od prisutnih nije primetio visoku ženu u ljubičastoj haljini kako

ulazi u salu i elegantnim ali odlučnim korakom se približava Adamu i Tari. Debeo sloj šminke činio je njene godine prilično neodređenim.

Svetloplave oči, povijen nos i tanke usne pojačavali su utisak hladnoće. Adam se instinktivno okrenuo prema njoj.

- Ana, da li sam ti potreban? - upita vidno iznenađen. - Adame, ti znaš kome si potreban. Ali izgleda da imaš važnijeg posla -

hladno pogleda u Taru. - Šta, u stvari, hoćeš? - Adam je bio iznerviran njenim ponašanjem. - Ja od tebe neću ništa. Potreban si Lori i malom Marku. Kako te nije

sramota da im se danima ne javljaš? - Šta nije u redu s Markom - uplašenim glasom upita Adam. - Zovi Loru pa ćeš saznati. Naravno, ako ti je stalo do tog deteta - još

jednom ih pogleda, odmeravajući Taru od glave do pete. - Nisam se ovome od tebe nadala.

Adam se zbunjeno izvini Tari i zamoli je da ga sačeka dok obavi telefonski razgovor. Dok se udaljavao prema uglu sale, Tari se tle zaljulja pod nogama. Širom otvorenih očiju gledala je u Anu, ne shvatajući o čemu se radi.

- Šta je bilo? Pitanje natera Anu da se podrugljivo osmehne. - Malome je, izgleda, pozlilo. Tara skoro trčeći napusti podijum za

igru i pođe ka izlaznim vratima. Nije želela ni trenutak više da provede sa Adamom. Dok je odlazila, osetila je pakostan Anin pogled koji ju je pratio.

Slomljena i ponižena ušla je u svoj stan. Gušeći se u suzama, bacila se na krevet. Jecaji su joj kidali telo. Od Aninih reči skoro da joj je pozlilo.

~ 51 ~ Foxy

Zvoncica

Napravio je budalu od nje. Umalo ju je uverio da mu je stalo do nje. Opčinio ju je i nije videla njegovo pravo lice.

Kakav je to čovek koji krije svoje dete? Ali, na sreću, nije trebalo dugo da se otkrije istina o njemu. Na neki način bila je zahvalna Ani što se iznenada pojavila i celu stvar prekinula pre nego što se išta dogodilo. Slomio joj je srce. Ljubav koju je tek našla, već je izgubila. Nijedan muškarac nije probudio toliku strast u njoj i naneo joj toliku bol. Crvenog natečenog lica i očiju zamagljenih od suza ustala je s kreveta i prišla prozoru.

Misli su joj bile u haosu, a i život. Mora što pre da prekine sve odnose sa Adamom. Plašila se da ode u biro. Nije znala kako bi objasnila Nini da se zaljubila u šefa. Bilo ju je sramota od kolega što je ispala naivna i glupa. Njegovo objašnjenje nije želela da čuje jer za takav postupak nema opravdanja.

Tupo zureći u noć, pokušala je da shvati šta joj se to dešava. “Sanjam”, mislila je u sebi, “ovo je samo san.”

~ 52 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

XIV

Adam je sedeo za stolom zureći u pismo koje je držao u rukama. Tarino objašnjenje nije mu bilo nimalo jasno. Jedino što je shvatio

jeste da ona ne želi više da radi u njegovom birou i da se zahvaljuje što joj je ukazao poverenje da učestvuje na važnom projektu, a to je za nju neprocenljivo iskustvo.

Slova su mu igrala pred očima. Grozničavo je tražio razlog za tu njenu odluku. Ono veče kad je završio neprijatan razgovor s Lorom odmah ju je

potražio, ali je ona već bila otišla. Došao je u iskušenje da pođe za njom, ali bio je domaćin večeri i pristojnost mu nije dopuštala da ode dok i poslednji gost ne napusti salu. Plašio se da ju je uplašio svojom otvorenom naklonošću, ali nije mogao da se kontroliše. Toliko ga je privlačila da je želeo svaki trenutak da provede držeći je u naručju. Zamerao je sebi što je postupio brzopleto i bez takta. Vatri koja je buknula između njih nije se mogao odupreti.

Sve je bio sigurniji da se ona odlučila za svog mladića jer ga voli, pa je otišla plašeći se da bi mogla doći u iskušenje i uraditi nešto zbog čega bi se kasnije kajala. Ta misao ga je zabolela, ali to je mogao biti jedini razlog njenog odlaska.

Ponašao se nerazumno i sebično. Koliko ga je samo povredio Hektor kada je njemu iza leđa zaveo Loru. Doduše, Lora nije bila dugo u dilemi. Odabrala je Hektora jer je s njim mogla lakše da manipuliše i nastavi život koji se sastojao samo od izlazaka i kupovine. Kasnije mu je bilo jasno da mu je prijatelj učinio uslugu oslobodivši ga proračunate i hladne verenice. Skoro da mu ga je bilo žao kada mu je priznao da je voli i da želi da se oženi s njom.

Posle Hektorove tragične smrti smatrao je moralnim i ispravnim da se u tim teškim trenucima nađe udovici i njenom malom sinu. Međutim, ona je vrlo brzo počela da se ponaša kao vesela udovica.

Sigurna u sebe i svoju moć nad muškarcima, bila je ubeđena da će se Adam sada, kada je ostala sama, njome oženiti. Njena sujeta nije htela da prihvati istinu kada joj je on rekao da je između njih sve gotovo od onog trenutka kada se udala za njegovog prijatelja. Besna i uvređena, plašeći se da je njena bezbrižna budućnost ugrožena, uz pomoć prjateljice Ane stalno mu je pravila smicalice. Već mu je dozlogrdilo ponašanje te dve žene u čijem se društvu osećao veoma neprijatno. Ako želi da to prestane,

~ 53 ~ Foxy

Zvoncica

moraće da bude grub iako to nije želeo zbog deteta koje nije zaslužilo tako neodgovornu majku.

Zaljubio se u Taru duboko i iskreno. Nikada dosada nije voleo s toliko žara. Njeno lepo lice stalno mu je bilo pred očima. Poštovaće njenu želju koliko god bola da mu je donela i neće se više mešati u njen život. U poslu će potražiti zaborav. Pitao se hoće li više ikada sresti ženu koju će voleti kao Taru.

~ 54 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

XV

Tarini dani su ličili jedan na drugi. Na posao je prva dolazila, a s posla

poslednja odlazila. Bila je zahvalna gospođi Olgi i kolegama što nijednog trenutka nisu spomenuli njen odlazak niti je pitali za razloge povratka. Trudila se da joj ceo dan bude ispunjen obavezama. Plašila se i same pomisli na Adama, jer su slike iz hotela bile prve koje bi joj se okrutno vraćale u sećanje.

Htela je da ga istisne iz misli i srca, gde se uvukao toliko duboko da, ma šta mislila o njemu, njegov lik nikako nije bledeo. Spavala je bez snova ili ih se, jednostavno, nije sećala.

Jesen je stigla i dosadna kiša padala je danima. Kada se jedne takve srede Stefan pojavio na njenim vratima, bila je iznenađena ali srećna.

- Stefane! - ciknula je. - Baš si me iznenadio. Stefan je zagrlio i podigao, vrteći je u krug. - Zaželeo sam te se.. Ma šta ti mislila o meni, nedostaješ mi. - I ti meni nedostaješ - smejući se, pokušavala je da se spusti na tlo. -

Bože, kako si me iznenadio. Više od dva meseca te nisam videla. Hajde, ulazi.

- Došao sam samo na par dana. Ti si prva kojoj sam se javio. - Polaskana sam što si uspeo da me udeneš u raspored poseta. - Nemoj da si takva, Tara. Stvarno mi nedostaješ. Nije fraza, nego

istina. Tara ga je zagledala sa svih strana dok se spuštao da sedne na udoban

trosed. - Popravio si se i lepo ti stoji. Ti si sada zvezda. Često te viđam na

televiziji. - Više me čuješ. Mi komentatori smo više glas nego slika. Hodi - on je

povuče za ruku i ona se spusti na trosed pored njega. - Lepa si kao i uvek. Kako je na novom poslu?

- Napustila sam ga. Nije to za mene - odgovori ona brzo. - To je gotova priča i nije nešto interesantna.

Stefan je shvatio da ona ne želi da razgovara o tome. Nežno ju je zagrlio i privukao sebi. Ona spusti glavu na njegovo rame i tiho uzdahnu.

- Bilo nam je lepo dok smo bili zajedno - nežno prelazeći rukom po njenoj kosi, reče on. - Znam da ću se jednog dana kajati i prebacivati sebi što sam te izgubio. Mnogo te volim, ali nikada ne bi bila srećna pored

~ 55 ~ Foxy

Zvoncica

mene. Ja nisam ono što ti želiš - gledao ju je s puno ljubavi. - Oprosti mi što se nisam više trudio da naša veza uspe.

- Niko nije kriv - osećala se opušteno u njegovom zagrljaju. - Mi smo prijatelji i uvek ćemo to biti.

- Ti si najlepša i najdivnija devojka koju znam. Ti si premija na sportskoj prognozi. Nadam se da će muškarac kome budeš poklonila svoje srce, znati to da ceni. Inače će imati posla sa mnom - pokušao je da se našali.

Tari celo telo zatreperi od same pomisli na Adama. - Ne verujem da ću ga skoro nekom pokloniti. Želim da uživam u

devojačkoj slobodi - izvuče se iz njegovog zagrljaja i pođe po vino. Dok ga je sipala u čaše, posmatrala je Stefana. Pitala se da li je

pogrešila što je na neki način doprinela prekidu njihove veze. Njegov dečački osmeh i sjajne zadovoljne oči unosile su mir u nju. Ali, to je bilo sve. Nije osetila one leptiriće u stomaku kada ga je videla. Njega nije nikada volela ni želela s tolikom strašću kao Adama. Tara se trgla iz razmišljanja.

- Očigledno je da si ti zadovoljan na svom poslu - obrati mu se. - Ja sam srećan čovek. Moja profesija mi omogućava da putujem i to

koristim maksimalno. Uspostavio sam dobre kontakte s komentatorima širom sveta i to mi mnogo pomaže.

- Da li postoji neka mlada novinarka? - vragolasto upita Tara. - Nijedna nije u stanju da se nosi s konkurencijom, fudbalom - Stefan

namignu i lenjo ustade. - Mogli bismo da napravimo špagete za večeru, ja sam gladan.

- Može ako ćeš ti kuvati sos. - Nisam ni mislio da tebi prepustim tako delikatan posao. Nasmejani i srećni što su zajedno i što su prijatelji, pošli su u kuhinju.

Tara je uživala cele večeri. Odavno nije bila toliko bezbrižna. Kada je Stefan odlazio, bilo joj je žao.

Morala mu je obećati da će ga pozvati ako nešto ne bude u redu. Dirnula ju je njegova želja da je zaštiti i pomogne joj ako bude bilo potrebno.

~ 56 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

XVI

Lepi dani su bili retki. Tara se probudila i pogledala u vedro nebo, dok

je slaba sunčeva svetlost prodirala u njenu sobu. Odlučila je da danas ni jedan slobodan trenutak ne provede u stanu. Dane vikenda obično je koristila za spremanje stana i odlazak u nabavku namirnica.

Probudila se raspoložena i rešila da tako i ostane. Neće nikome i ničemu dozvoliti da joj pokvari taj osećaj zadovoljstva i spokoja. Ovaj put će zato iz rasporeda izbaciti spremanje. Ono može da sačeka. Prošlo je deset dana od Stefanove posete. Bilo joj je žao što odlazi. Pored njega je bila bezbrižna i zaboravljala je na ružne stvari. Bio joj je prijatelj, a to joj je trebalo.

Još uvek kada bi razmišljala o Adamu srce bi joj udaralo kao da će da iskoči iz grudi. Nije mogla da prestane da ga voli. Nadala se da će vremenom njegov lik izbledeti u njenom sećanju, a bol postati manja. Koliko god da ju je razočarao i izneverio nije mogla da ga mrzi. Nije mogla ni manje da ga voli.

Dugo nije htela da izlazi nikuda. Bila je suviše nervozna i neraspoložena da bi se družila sa prijateljima. S tim je rešila da prekine. Meseci koji su bili iza nje vratili su joj donekle smirenost i potrebu da izlazi i provodi vreme s ljudima koji su joj dragi.

Skočila je iz kreveta i odjurila pod topao tuš. Posle tuširanja sebi je pripremila obilan doručak i tako završila sa jutarnim ritualom.

Razdaljinu od stana do starog dela grada, gde je bio i centar prešla je pešice. Bilo je mnogo ljudi. Pešaci su nailazili sa svih strana. Lep dan iako prohladan izmamio je mnoge da izađu i uživaju u njemu. Nije znala na koju stranu da pođe. Posle kraće nedoumice krenula je dugom trgovačkom ulicom, zastajkujući svaki čas pred raskošno ukrašenim izlozima. Ništa određeno nije planirala da kupi ali je kao i svaka žena volela da pogleda šta modni trendovi predlažu za skori zimski period. Lice joj se zarumenelo od šetnje i hladnog vazduha pa je zadovoljna stegla svoju toplu jaknu uz telo. Odjednom ugledala je poznato nasmejano lice. Stefan joj je išao u susret. Žurno se probijao kroz gužvu želeći što pre da stigne do nje.

Usne joj se razvukoše u osmeh. Znala je da se narednog dana vraća u Nemačku, pa ju je ovaj iznenadni susret obradovao.

- Hej, lepotice, - reče on zadihano - jedva sam te stigao. - Otkud ti? - upita ona ozarenog lica.

~ 57 ~ Foxy

Zvoncica

- Jesam li ja zaslužan za sjaj u tvojim očima? - upita on toplo. - Baš se radujem što smo se sreli. - Sudbina. Zvao sam te juče ceo dan telefonom, ali nisam uspeo da te

dobijem. Iz nekog razloga nisi bila dostupna. - Isključim ga na poslu, a kući sam došla prilično kasno. Zašto sam ti

trebala? - Hteo sam još jednom da te vidim pre nego što odem. Da se uverim

da si dobro. Vidiš bilo je suđeno da se nađemo pre mog odlaska. - Znači ipak ideš? - Da. Imam rani let. Posao zove. Počeo je da mi nedostaje. Hajde da

sednemo negde, gde je toplo. Ipak je ovo zubato sunce - Stefan je bio uzbuđen. Tara je znala da je to zbog puta. Iskreno je voleo ono što je radio. - Na kraju ulice ima jedan veoma prijatan kafić. Hajdemo tamo - predložio je.

Da bi lakše prolazili ulicom on prebaci ruku preko njenih ramena spretno je vodeći kroz gužvu.

Tara pogleda u pravcu restorana ispred kog su se nalazili i trgnu se. Gotovo je utrnula. Noge su joj se oduzele na trenutak. Učinilo joj se da za stolom blizu prozora sedi Adam. Ona skloni pogled i protrese glavom. To je bilo nemoguće. Počeo je da joj se priviđa. Muškarac je verovatno samo ličio na Adama. Uhvati Stefana čvršće ispod ruke ne želeći više da misli na sliku koju je videla.

- Možda hodam suviše brzo? - upita Stefan imajući osećaj da Tara trčkara pored njega.

- Nikada nisi ni znao da šetaš - odgovori ona isprekidanim glasom. - Uvek si nekuda trčao. - To je sporski duh u meni - odjednom se okrenuo prema njoj. - Mogla

bi da dođeš kod mene u Nemačku. U posetu. Tara se nasmejala. - Šališ se. Samo ti ja falim tamo. Ne verujem da ću moći. - Shvatiću to kao labavo ne - odgovori on, otvori vrata kafića i skloni

se da Tara uđe u toplu prostoriju. Adam je nezainteresovano slušao ljude sa kojima je sedeo za stolom.

Odavno je hteo da napusti restoran, međutim morao je da sačeka kraj izlaganja jednog od gospode za stolom. Ubuduće će Denisa slati na sastanke s klijentima koji i nisu baš od preterane važnosti za firmu. Bilo mu je dosadno, ali njemu je u poslednje vreme malo šta moglo da drži pažnju. Samo ga je rad ispunjavao. Vreme koje je prošlo nije ublažilo patnju koju je osećao od kada je Tara izašla iz negovog života. Još uvek je

~ 58 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

mislio na nju. Strast i ljubav koje je osećao prema njoj nisu bledeli. Gledajući besciljno na ulicu kroz veliki prozor odjednom je prebledeo. Ugledao je njeno lepo lice. Hteo je da izjuri napolje i da je pita zašto ga je napustila bez reči, s čim ju je tako povredio. Da joj kaže da je voli i da ne može da živi bez nje.

Ali tada nepoznat nasmejan mladić priđe joj i obgrli njena ramena. A ona se sa poverenjem prepusti tom zagrljaju, a oči su joj blistale dok je razgovarala s njim. Bio je siguran da je to Stefan, čovek koga je volela. Okrenuo je glavu prema ljudima sa kojima je sedeo pokušavajući da učestvuje u razgovoru. Ljubomora mu je kidala srce.

~ 59 ~ Foxy

Zvoncica

XVII

- Imam posao za tebe. Tara - obratila joj se gospođa Olga kada je stigla

u biro. Mladi bračni par hteo je da renovira svoju staru kuću. Njihova želja je

bila da izgleda savremeno i da bude funkcionalna i svetla. Arhitekti koji će raditi projekat prepustili su kako će to rešiti. Osmeh joj je bio na licu dok je prstima preletala po tastaturi praveći skice za novi izgled kuće.

Kada se u toku dana bledo sunce najzad promolilo iza gustih oblaka, malo je odahnula. Samostalni rad bez mešanja i sugestija naručioca doneo je zadovoljstvo u njenu sumornu svkodnevicu.

Bila je sama u ateljeu. Njena koleginica Petra uzela je slobodne dane zbog porodičnih obaveza. Koncentrisana na ekran Tara je puštala mašti na volju, stavljajući na proveru svoju kreativnost.

Tišinu prolomi rezak zvuk telefona. Nevoljno podiže slušalicu. - Dobili ste arhitektonski biro Vama na usluzi, izvolite? - Zdravo, Tara. Ne znam da li me se sećaš. Ovde tvoja prijateljica Nina. - Nina! - iznenađeno viknu Tara. - Drago mi je što te čujem. Kako si? - Da te je to stvarno interesovalo, pozvala bi me. - Imaš pravo da me kritikuješ. Ipak, često sam mislila na tebe. - Ali nisi imala vremena da me pozoveš - završi Nina njenu rečenicu. -

Ne ljutim se, samo mi je žao. Lepo smo se slagale tokom našeg zajedničkog rada. Izgleda da nas život i posao vode u različitim pravcima.

- Stvarno mi je žao što ti se nisam javila. Plašila sam se da ti ne smetam. Znam da uvek imate mnogo posla.

- Pa, sad ćeš imati priliku da se iskupiš. - Samo reci. - Doći ćeš u subotu uveče u klub Sova na večeru. Pošto je on samo za

članove, na ulazu ćemo ti ostaviti propusnicu. - Koji je povod za tu večeru? - sumnjičavo upita Tara. - Gvido i Penelopa su poslovno u našem gradu, pa žele da nas vide i

još jednom pokažu zahvalnost – na ove reči Tara je nekoliko trenutaka razmišljala. Nije očekivala ovakav poziv. - Učini nam uslugu pa dođi, makar nakratko - Nina je pokušala da joj pomogne u odluci. - Poštedi nas objašnjenja koje ćemo morati da damo Gvidu.

- Ne znam, Nina.

~ 60 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Tara, nikada mi nisi rekla razloge svog odlaska. Ja sam mislila da si stekla poverenje u mene i da sam ti prijatelj.

- Razlozi su lične prirode. Nisam htela da te opterećujem. - Nešto se desilo u hotelu, zar ne? Ti i Adam ste proveli celo veče

zajedno, a onda si samo nestala. Svima nam je bilo drago što se nešto dešava između vas. Mislim da ste stvoreni jedno za drugo.

- Varaš se. I ja sam na trenutak to pomislila, ali sam na vreme shvatila da grešim.

- Tara, u subotu oko 20 časova treba da si u klubu. Iskreno se nadam da ćemo se videti.

- Ne mogu ništa da obećam - Tara je bila zbunjena. Nije želela da na brzinu donese odluku. - Gledaću da dođem.

- U redu. Ti najbolje znaš - Nina je pozdravi, ne želeći da vrši pritisak. Morala je sama da odluči.

Spustivši slušalicu, Tara je dugo gledala u telefon. Ponovo je imala priliku da se vidi s ljudima za koje je vežu lepe uspomene. Za Adama je vezuje najlepše sećanje, ali i najbolnije.

Divno je s njim sarađivala kada je posao bio u pitanju. Nije verovala da će ikada više raditi s takvim stručnjakom. Uzrok njihovog razlaza nikada ne bi bio posao. Dozvolila je da se umeša ljubav.

Na trenutak pomisli da pozove Ninu i kaže joj da neće doći na večeru. Ipak, nešto ju je sprečavalo da podigne slušalicu i to učini. Htela je da deluje profesionalno, ne emotivno. Neće mu dozvoliti da je vidi povređenu. Uostalom, iako ju je otvoreno zavodio, nije joj ništa obećavao. Jedino nikako nije mogla da razume iskrenost s kojom joj je prišao i želju i strast koje je videla u njegovim očima. Negde duboko u sebi osećala je da je voli koliko i ona njega.

Još će razmisliti o svom odlasku u klub na večeru. Tara je za sutra imala zakazan razgovor s jednim Amerikancem koji je želeo da pravi vilu na vrlo atraktivnoj lokaciji. Zato je odlučila da ode kući, odmori se i pripremi za susret. Imala je nekoliko ideja s kojima je htela da ubedi ekscentrika i dobije posao. Morala je da opravda poverenje gospođe Olge.

Dok je oblačila kišni mantil, ugledala je svoj odraz u prozorskom staklu i zavrtela glavom. “Prestani da se nerviraš, sve će biti u redu”, hrabrila je sama sebe.

~ 61 ~ Foxy

Zvoncica

XVIII

“Računan ne mogu da zamene oštro oko, niti istinski dočaraju objekt

ili mesto na kome treba raditi”, misao koju je rekao Adam Fišer postala je njen moto.

Sedela je na zadnjem sedištu taksija držeći svoj lap-top na krilu. Svi njeni predlozi i ideje bili su uredno i pregledno uneti u njega. Bio je to prvi poslovni sastanak. Gospođa Olga željela je da ona ide sama i svojim idejnim rešenjem ubedi klijenta da je to što mu predlaže najbolji izbor.Što je najvažnije prvi put posle nekoliko meseci bila je do te mere angažovana i duhom i telom da u njenoj svesti nije bilo mesta za pomisao na ljubavne jade.

Taksi se posle sat vremena vožnje zaustavio. Pogledala je oko sebe. Bili su to obronci Sunčane gore. Sve više ljudi je željelo da živi van grada, daleko od gužve i smoga. Mali broj njih je mogao dozvoliti sebi da ovde gradi kuću.

Artur Dante izađe iz svog mercedesa i pođe joj u susret. Bio je krupan čovek, jake vilice, prodornog pogleda, i čvrstog stiska. Prijatan glas ublažio je grubost njegovog izgleda.

- Dobar dan, gospođice Tara - reče on uz osmeh. Tara ga ljubazno pozdravi i pođe s njim prema brdu. Put je bio

prohodan ali uzan. Iznad njih su se nadvijale grane drveća. Odjednom se pred njima ukazao proplanak. Tari zastade dah. Velika travnata čistina bila je obložena gustom šumom. Mogla je samo da zamisli kako će to izgledati na proleće kada sve ozeleni procveta i zamiriše. Vladala je neka čudna prijatna tišina. Vazduh je bio svež i čist.

- Insistirali ste da vidite zemljište - obrati joj se Artur. - Jesam. Jako je važno da vidim na čemu će se graditi objekt, da bih

znala da preporučim materijal s kojim će se raditi. Važna mi je i okolina da bi se kuća uklopila u eksterijer.

Tara je koračala po vlažnom tlu opčinjena lepotom mesta. Oduševljeno je iznosila svoje ideje. Samo povremeno Artur Dante ju je prekinuo u izlaganju, uglavnom je klimao glavom odobravajući.

- Ovo mesto pruža velike mogućnosti. Čovek može da pusti mašti na volju i da pravi prava mala umetnička dela - temperamentno je pričala. - Mislim da će vam se svideti skice koje sam pripremila. Kuća treba da bude moderna ali ipak u duhu tradicije. Mora da bude deo prirode i Sučane gore.

~ 62 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Olga je bila u pravu. Vi ste vanserijski talenat. Vaši predlozi se poklapaju sa mojim željama. Biće to kuća sa dušom - rekao je impresioniran njenim entuzijazmom.

- Sada bi smo mogli da odemo u moj hotel i nastavimo razgovor - predložio je.

U apartmanu ih je dočekala vitka plava žena. Tara je primetila da je dosta mlađa od muža. Njeno lice bilo je gotovo umiljato samo se u crnim očima mogao otkriti izraz oštrine i proračunatosti.

- Moja supruga Rebeka - predstavio je Artur. - Drago mi je - reče Tara, a Rebeka klimnu glavom intezivno gledajući

u devojku. - Hodite da sednemo, pa da nastavimo razgovor - predložio je

gospodin Dante. Tara se spustila na trosed i stavila svoj lap-top na stočić koji je bio

ispred njega. Rebeka ju je i dalje posmatrala. - Veoma ste mladi, ne znam koliko ste iskusni i stručni. Ja želim da

naša kuća bude nešto posebno - rekla je hladno. - Mislim da imam dovoljno i godina i iskustva. Volela bih da me prvo

saslušate, pa onda date mišljenje o mom radu - što ljubaznije rekla je Tara. Više od svega želela je posao. Plašila se da razmažena mlada žena ne zatraži od muža da nađe drugog arhitektu. Starijeg i poznatijeg.

Rebeka Dante je nekoliko trenutaka ćutala, a onda se obratila suprugu:

- Gospođa Olga ti je prijateljica, pa si zato izabrao njen biro? - I mislim da nisam pogešio. Nemoj da zamaraš svoju lepu glavicu.

Bićeš zadovoljna obećavam ti - puno ljubavi je bilo u Arturovom glasu. - Budi ljubazna draga pa nam donesi neko piće da se osvežimo, - okrenuo se prema Tari i nastavio umirujućim glasom - možemo da nastavimo.

Ona je objašnjavala sa istim žarom crteže koji su bili na ekranu. Svaki od predloga je ostavio lep utisak na klijenta. Bilo je raznih tipova kuća. Od onih koje su bile stilski oblikovane do ultra modernih formi. Ipak kao i njoj i njemu su najinteresantnije bile one jednostavnog oblika, a opet su delovale impozantno.

- Mislim da ćemo imati uspešnu saradnju - reče na kraju Artur. - Hvala. To su sada samo grube crte onoga što mislim da može da se

uradi. Ja ću grafički razraditi svaki crtež pa onda Vi i Vaša supruga možete da iznesete svoje sugestije.

~ 63 ~ Foxy

Zvoncica

Rebeka im se pridružila i postavila nekoliko pitanja više iz razloga što je pokušala da bude prijatna domaćica, nego što je stvarno želela da učestvuje u razgovoru.

Zadovoljno lice Artura Dantea bilo je najveća nagrada Tari. Osećala je ogromno olakšanje, kao da joj je neki veliki teret pao sa srca. Dogovorila se sa njima da se javi čim završi projekat.

Ozarenog lica je napustila hotel. Ako već nema sreće u ljubavi makar u poslu da ima uspeha. Kada je izašla na ulicu i pogledala u nebo videla je preteće crne oblake. Tara podiže okovratnik kaputa i bolje namesti kapu.

~ 64 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

XIX

Izlazeći iz restorana, Adam pogleda u pravcu svog automobila koji se

nalazio s druge strane ulice. Bilo je hladno. Oblaci su se ponovo skupljali, a hladan vetar sve snažnije duvao. Zakopčao je svoju kožnu jaknu, gurnuo ruke duboko u džepove i uputio se prema pešačkom prelazu.

Bio je zadovoljan. Na poslovnom ručku je ostao duže nego što je planirao, ali vredelo je. Njemu i njegovim saradnicima dodeljen je veoma važan posao izgradnje novog savremenog tržnog centra.

Posao će mu skrenuti misli s Tare. Njeno lice često mu je bilo pred očima. Pokušavao je da je zaboravi ali, koliko god se trudio, nije mogao.

Adam se priključi grupi ljudi koja je prelazila ulicu. Podivljali sportski automobil približavao im se strahovitom brzinom.

Vozač nije imao nameru da se zaustavi. Kola su išla pravo prema devojci koja je bila nekoliko koraka ispred njega. Umotana u topao kaput s šeširićem nabijenim sve do očiju, žurno je prelazila ulicu želeći da se što pre skloni od vetra i hladnoće. Adam je reagovao munjevito. Njegove ruke čvrsto uhvatiše devojku za ramena i povukoše je unazad. Držeći devojku, Adam se zanese i zajedno s njom pade na mokar asfalt. Automobil je projurio nekoliko santimetara od njih. Devojčino telo je drhtalo ispod njegovog. Šeširić joj spade i duga crna kosa joj se rasu oko glave.

Polako se izvlačeći iz muškarčevog stiska, Tara okrenu lice prema njemu. Posmatrala ga je upitno i začuđeno. Nije mogla da skine pogled s njegovog lica.

Uzbuđeni glasovi ljudi oko njih vratili su ih u stvarnost. Uplašeni prolaznici su postavljali hiljadu pitanja želeći da znaju jesu li povređeni.

Adam se podiže i uze Taru u naručje. - Gospodine - obrati mu se starija dama - pravi ste heroj. Zapamtila

sam broj tog neodgovornog vozača. - Hvala - reče Adam ljubazno. - Mislim da je sve u redu - njegove oči

videle su samo Taru. Zahvaljivao je Bogu što je bio iza nje. - Adame... - promuca ona tresući se od straha i hladnoće - ja... nisam

kriva... prelazila sam na zeleno... - Naravno da nisi - reče on i još više je privuče sebi. Želeo je da je

smiri u svom zagrljaju. Pažljivo ju je odneo do kola i spustio na sedište. Pored nje je stavio

njenu veliku torbu. - Da li si dobro? - upita zabrinutim glasom.

~ 65 ~ Foxy

Zvoncica

- Da. Samo sam se ugruvala - gledala je u svoje izgrebane dlanove i kolena.

- Koga da zovem da dođe po tebe? Stefana? Moraš dezinfikovati te ogrebotine, a prijala bi ti i topla kupka.

- Taksi. Zovi mi taksi. - Ne dolazi u obzir. Ako Stefan ne može da dođe, ja ću te odvesti kući. U očima mu je videla šta oseća za nju. Upijao je svaki delić njenog lica,

goreći od žudnje. Prijala joj je njegova blizina, a njegov nežni glas ispunjavao ju je toplinom. Ipak, pokušala je da izađe iz automobila.

- Gde ćeš? - upita on uplašeno. - Ne želim više da te zadržavam. Ne znam kako da ti se zahvalim.

Ko zna šta bi bilo da nisi tako brzo reagovao. - Izgleda da smo sudbinski vezani za pešačke prelaze. Ona oseti neku slabost i rukom pređe preko čela. Pod prstima oseti

komadiće blata. - Bože, mora da grozno izgledam. - Kaži mi svoju adresu - reče Adam glasom koji nije dozvoljavao

diskusiju. Noseći je na rukama, uneo ju je u stan i nežno spustio na ležaj. Kroz

trepavice je posmatrala kako pokušava da se snađe u njenoj maloj kuhinji. - Gde držiš čaj? - upita posle par neuspelih pokušaja da ga nađe. - Na desnoj polici. - Ko će pozvati Stefana, ti ili ja? Ne želim da te ostavim samu. - Stefan i ja nismo više zajedno - reče ona tiho. Adam skoro ispusti šolju u koju je stavljao filter vrećicu. - Kako niste zajedno? - Prijatelji smo, ali nismo par. Mislim, nismo u vezi. Adam požele da vikne od sreće. Slobodna je! On u par koraka pređe

sobu. - Zašto si onda pobegla iz hotela? Ja sam bio ubeđen da si otišla zbog

njega. Ona slegnu ramenima i duboko uzdahnu. - Koliko sam one večeri shvatila, ti imaš dete. - Kako si zaključila da je dete moje? Ko ti je rekao? Ana? Tari je bilo neprijatno. Zar je pogrešno shvatila? Još nije mogla da

zaboravi Anine zajedljive reči i prezriv pogled.

~ 66 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Ah, Ana - besnu viknu Adam. - Sećam se da je, kada sam otišao da zovem Loru, ostala s tobom. Sigurno ti je rekla da je dete moje.

- Ne baš tim rečima. - Ali dovoljno da sama zaključiš - Adam je nežno zagrli. - Slušaj me.

Lora je bila udata za mog prijatelja Hektora koji je pre dve godine na tragičan način izgubio život. Žao mi je deteta, što je tako malo ostalo bez oca. Veoma je nežnog zdravlja. Te večeri je dobilo temperaturu, pa je Lora poslala Anu da me obavesti. Lora me posle muževljeve smrti bezobrazno proganja uz Aninu pomoć. Najgore je što koriste dete u svojim smicalicama. Već su mi nebrojeno puta priredile neprijatnosti. Molim te, veruj mi da mi Lora ništa ne znači. Zašto me nisi sačekala i pitala?

- Bila sam užasno ljuta i povređena. Na trenutak su oboje zaćutali. Tara je čeznula da je poljubi i privuče

uz svoje snažno telo. - Lud sam za tobom - odjednom reče Adam. Njegova izjava ju je iznenadila. Gledao ju je s tolikim divljenjem i

ljubavlju da nije sumnjala u njegovu iskrenost. Podigla je ruku i dlanom nežno prešla preko njegovog lica.

- I ja za tobom. Usne su im se gladno spojile. Tara se prepuštala Adamovim

poljupcima. Predavala se čoveku koji je u njoj probudio strast i ljubav koje nijedan muškarac pre njega nije. Grlila ga je s toliko žara da joj se zamutilo u glavi.

Uzvraćajući joj poljupce, Adam nevoljno odvoji svoje lice od njenog. - Ljubavi, moraš da popiješ čaj i da se istuširaš. Ne želim da se

razboliš. Ona se polako izvuče iz toplog zagrljaja još željna njegovih poljubaca i

pođe ka kupatilu. Adam ju je pratio zaljubljenim pogledom, čudno se smešeći. - Šta je smešno? Dok je čekala odgovor, srce joj je od sreće toliko tuklo da je mislila da

će iskočiti iz grudi. Od naboja njegovih emocija u lice joj navre rumenilo. Učinio joj se lepšim nego ikada. Jedva je izdržala da se ne vrati u njegov zagrljaj, privuče ga sebi i ljubi do besvesti.

- Pomislio sam na Gvidovo lice kad mu budem rekao da se ženim - Adam se trgnu i pogleda je. - Naravno, ako pristaneš da se udaš za

mene.

~ 67 ~ Foxy

Zvoncica

Sjaj u njenim očima bio je odgovor na njegovo pitanje. Gušeći se od navale emocija, radosno je rekla:

- Volim te, Adame Fišeru. Užasno te volim. Ovo je moj najsrećniji dan u životu.

(Kraj)

~ 68 ~ Foxy

1000 € BONUS