Istorija Makedonskog Naroda - Knjiga 2. - Latinica

8/10/2019 Istorija Makedonskog Naroda - Knjiga 2. - Latinica

http://slidepdf.com/reader/full/istorija-makedonskog-naroda-knjiga-2-latinica 1/279

ISTORIJAMAKEDONSKOGNARODA

KNJIGA DRUGA



I 3 D A V A È

ZAVOD ZA IZDAVANJE UDŽBENIKA

SOCIJALISTIÈKE REPUBLIKE SRBIJE



12 $0$

INSTITUT ZA NACIONALNU ISTORIJU — SKOPLJE

ISTORIJAMAKEDONSKOG

NARODA

K N J I G A D R U G A

OD POÈETKA XIX VEKA DO KRAJA PRVOG

SVETSKOG RATA

B E O G R A D , 1 9 7 0.

R E D A K C I J A

P R E D S E D N I K

akademik MIHAILO APOSTOLSKI

È L A N O V I

dr DANÈO ZOGRAFSKIdr IVAN KATARDŽIEV akademik BLAŽE KONESKIpr!e"r L#$BEN LAPE

akademik DIMITAR MITREV dr HRISTO ANDONOV%POL#ANSKI

S E K R E T A R I

dr GLIGOR TODOROVSKIdr ALEKSANDAR STO#ANOVSKI

R E D A K T O R I

dr DANÈO ZOGRAFSKI

pr!e"r L#$BEN LAPE



A U T O R I K N J I G E D R U G E

dr KRSTE B I T O S K Ideo sedmi, glava VI, ta èka 3 (Velikogr èka oružana propaganda)

dr DANÈO Z O G R A F S K I deo sedmi, glava VI, ta èka 10; deo

oemi, glava III

dr IVAN K A T A R D Ž I E V deo sedmi, glava I — IV; deo deseti, glava

IV — VI

pr!e"r L#$BEN L A P E deo petp, glava I — VII; deo šesti, glava I

— V

dr MANOL P A N D E V S K I deo

osmi, glava I, glava I, II i IV

dr HRISTO A N D O N O V % P O L # A N S K I deo sedmi, glava

V i VI (osim ta èke 3. i 10)

dr PETAR S T O # A N O V deo deveti, glava I i II; deo deseti, glava I

— III

dr GLIGO R T O D O R O V S K I deo sedmi, glava VI, ta èka 3 (Velikosrpska

oružana propaganda)



NASLOV ORIGINALA

INSTITUT ZA NANIONALNA ISTORIJA — SKOPJE

I S T O R I # A N A M A K E D O N S K I O T N A R O

DK N I G A V T O R A

OD POÈETOKOT NA XIX VEK DO KRAJOT NA PRVATA SVETSKA

VOJNA

Izdava: NIP „Nova Makedonija" — zaednica za izdava èka dejnos knigi, periodika i

publicistika — Skopje Skopje, 1969. godina

PREVELI SA MAKEDONSKOG NA

SRPSKOHRVATSKI JEZIK:

DIMITAR P A N E V S K I

LEPOSAVA Ž $ N I & i BORIS

B L A G O E S K I

D E O P E T I

RASPADANJEFEUDALIZMA IZAÈECIKAPITALIZMA UMAKEDONIJI

G L A V AI Makedonija u irkoj polokini XIX Ša

Društvena i politièka anarhija, koja je kao rezultat zao-štreneekonomske i politièke krize u Turskoj Imperiji bila karakteristièna za kraj



???????? ??????????? ??????

skog jezera, pri ovim meðusobnim borbama, masa seljaka je napu-štala svoju zemlju, a begovi su prigrabili njihove zemlje i po-delili me ðu sobom.Kad su se seljaci vratili, bili su prinuðeni da postanu nadnièari na svojimimanjima koja su veæ bila pre-tvorena u begovske èitluke. Zbog toga se useæanje naroda Ali-pa-ša Janjinski i urezao kao veliki tiranin. Samo prikonfisko-vanju njegovih èitluka i ostalih poseda u bitoljskoj, lerinskoj,

sariðolskoj i serfidženskoj kazi, posle njegove smrti, bilo je oko 35 èitluka.Ina èe, na celoj teritoriji koju je dr žao, on je raspolagao sa oko 900 èitluka.

Drugi krupni feudalac, DŽ eladin-beg, raspolagao je u ohrid-sko-prespanskom kraju sa oko stotinu èitluka koje je „zaradio" putemkonfiskacije od svojih neprijatelja.

U Pologu i u skopskoj oblasti poja èano je stvaranje èitluka za vreme Abdurahman-pa še i Havzi-pa še, a za njihove upravni-ke dovoðeni su ljudialbanskog porekla.

U strumièkoj oblasti èitluèenje sela povezano je sa feudal-cem Karg Alijom.

Nasilno èitluèenje u centralnim oblastima Makedonije — u Tikvešu i uostalim krajevima — sprovoðeno je paralelno sa islamizacijommakedonskih seljaka i povezano je sa imenima Kantur-bega, Šakalovaca ihadži Taira Sinanoskog. Tu je vr šeno èitluèenje èak i starih muslimanskihsela, zbog èega su se iz ovih sela iseljavali i sami muslimani, a na njihova mesta su nasilno dovoðeni makedonski seljaci.

Naroèito su èesto prisvajali zemlju takozvane derudedžije. To su bili bogati i uticajni muslimani kojima su se makedon-ski seljaci obraæali za materijalnu pomoæ kad nisu mogli da se za štite od razbojnièkih bandi i odraznih lokalnih nasilni-ka. Derudedžije su izlazile u susret seljacima i kaonjihovi pu-nomoænici isplaæivali su njihove da ž bine dr žavi, ili su ih pak „štitili" od razbojnièkih bandi. U zamenu za to seljaci su obeæavaliderudedžijama da æe im dugove vratiti uz kamatu a za njihovo

????, ? ? ????????? ????????? ?? ?????? ????? ?? ???? ???? ??-???? ?? 15—20 000 ????.????? ???????? ?????, ?????????? ?????? XIX ????, ???????? ??????? ???? ?? ??? ????? ?????? ??????????-

????, ? ??????? ??????? ?????-????. ??? ?????? ?????? ???????? ? ?????????? ???????? ?? ???? ??? ???? ?? ???? ??????? ????????.

1. ?????????-????????? ??????? ?? ????

?? ????? XVIII ???? ??????? ?? ???? ?????? ???????????? ?????? ?????? ?? ?????? ?, ??? ????????? ??????,??? ?? ???? ???????? ?? ????? ? ??????? ?????? ??? ????????. ????????? ???????????? ??????? ??????? ????? ??????,??????? ? XVIII ????, ??? ???? ?? ???????? ? ????? ?????????? XIX ???? ???? ?? ?????? ????? ? ?????????? ????? ?? ??????? ????????? ??? ????????? ?????? ? ????????. ??????? ?? ?? ?? ?????? ?????? ???? ?????????? ??????? ? ??????,? ????????? ?? ????????? ??-??? ?????, ??????? ?? ??????, ????? ????, ????? ???????, ?? ???-???? ??????? ???????? ???????, ????? ??????? ????????? ??? ??????? ?????, ??? ??, ???, ??????????? ?????? ?? ????????? ?? ?? ?? „??????????"???????? ????? ?????. ?? ???? ????? ?? ????????? ??? ?????? ??????, ??? ? ????? ???????? XIX ???? ????????,???????? ????? ??????????? ?? ??????, ?????????? ??-?????, ?????? ?? ?????? ?? ????????? ???? ???????????, ???? ?? ??

????? ??? ?????? ????????? ??????? ????????? ???????????.?? ?????????? ????????? ??????? ???? ??????????? ?? ???-??? ?? ????????? ??????? ????. ??? ?? ??????? ??

????????? ???? ? ?????? ?????? ?? ????????? ?????? ? ???? ????????, ??-?????? ? ??????? ??? ?????? ? ????????? ?????,??? ? ??????-?? ????? ??????.

???? ???????, ??????? ?? ???????? ? ????? ???? ???????? ????????????? ???????? ?????????? ?? ????????? ?????????-??? ? ???????? ??????????: ???-???? ????????, ?????? ?????? ? ??????, ???????-??? ? ??????, ?????? ???????? ???????????? ?? ????????, ??????? ??????, ??????? ????? ? ????? ???????????, ?????????? ???, ??????, ?????????? ? ??.???????, ????????? ??????? ?????????? ?? ? ?????? ?????????? ????, ??? ??? ?? ??-?? ???????????? ?????????-??????????????????. ??? ?? ?? ??? ???????? ??????? ???????? ????????????? ????????, ??? ??-?????? ?? ????????? ???????? ???????????? ????????.

?????? ????????? ?????? ???? ? ???????????? ?????????? ??????? ?? ?? ?????? ???-???? ?????????, ????; ?? ??????????-??? ????? ?????? ?????? ????????????? ? ??????? ?????? ???? ??????? ?? ???? ? ?? ????? ??????????. ?? ???? ??????? ?????? ? ????? ?????????. ????, ?? ??????, ? ????????? ??? ???????-



???????? ??????????? ??????

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------1

mo pregrupisavanje zemlje i raslojavanje sela veæ su uspostavlje-ni i novidruštveno-ekonomski odnosi. Prema pisanju jednog sa-vremenika sredinom XIX

veka, seosko stanovništvo u evropskoj Turskoj, u koju je ulazila i Mdkedonija, bilo je podeljeno na tri grupe: jednu malobrojnu grupu sopstvenika èitluksahibija sa èinjavali su samo muslimani i nešto malo Jermena; zatim ne-što veæu grupuèinili su krupni nakupci i, na kraju, najbroj-nija je bila grupa sitnih napolièara.

Veliki nakupci uzimali su u zakup od èitluksahibija njihove èitluke, ali ne sa name-rom da ih sami obra ðuju, veæ da ih ponovo daju pod najam sitnimseljacima, pod uslovom da dobiju % ili % realizovanog dohot-ka, ili, pak,napolièarima kojima su unapred davali neophodan predujam. Predujam sesastojao od zemlje, radnih prostorija, pa-šnjaka za gajenje stoke, semena za sejanje i drva za ogrev. Vrednost ovog predujma nije bila svuda jednaka. Posležetve, ono

što je dobijeno, delilo se na sledeæi na

èin: prvo se odv«ajao desetak za dr žavu, zatim od onoga što je ostalo sopstvenik je uzimao %, a napoli èar %.

Meðutim, obojica su bili dužni da plate vergiju, odnosno porez na zemlju. Osimtoga, deo èitluèarske zemlje, koji su èitluksahibije zadr žale za sebe, seljaci sumorali da obra-ðuju besplatno. Svakako da svi seljaci iz Makedonije nisu bilinapolièari. U Tesaliji, gde je situacija u selu bila slièna onoj u Makedoniji, od oko800 porodicaJ naseljenih u 20 èitluka, po-lovina su bili napolièari, a ostali suradili kao nadnièari za 6 groša dnevno.

U poèetku su èitluksahibije živeli uglavnom po selima, na sopstvenimèitlucima, ali kasnije, privuèeni boljim uslo-vima životd u gradu, preseljavali suse u grad. Tada su rukovo-ðenje èitlucima poveravali takozvanim æajama, koji supostali pravi tirani i muèitelji makedonskih èitluèara.

Iako su postojali ugovorni odnosi izmeðu seljaka i èitluk-sahibija i velikihnakupaca u pogledu raspodele prihoda sa èitluka, ipak, zbog neravnopravnogpoložaja jednih u odnosu na druge, zatim usled pritiska sultanskih poverenika na terenu, kao i zbog vanrednih poreza i nameta koje je od èitluèara zahte-vala lokalna vlast, dolazilo je do velike eksploatacije, koja je izazivala proteste i

bežanje seljaka sa jednog èitluka na drugi ili u grad.Iz jednog zvaniènog turskog dokumenta iz 1802. godine vidi se da je svaki

èitluk plaæao po 20 groša poreza godišnje, i to u dve rate, prvu ratu na Ður ðevdan, a drugu na Mitrovdan. Me-ðutim, veliki broj drugih turskihdokumenata pokazuje da su lo-kalne turske vlasti, pored ove redovne poreze, na terenu, po ka-zama, uvek optereæivale i same èitluke vanrednim nametima, za svoje izvr šene rashode za gonjenje hajdukd, za kona èenje vojske, za doèek vezira i ostalih carskih predstavnika, za zidanje i

13

opravku saraja, što im je èesto smetalo da ispunjavaju svoje oba-vezeprema dr žavi. Zbog toga su se èitluksahibije èesto žalile višim organima.Kao posledica ovog i ovakvog èitluèkog siste-ma i režima, po pustimpoljima Makedonije nicala su nova na-selja, koja su vremenom rasla ipostajala prava sela, zadr žava-juæi i kasnije svoj naziv èitluk. Još i danasima u Makedoniji ostataka ovih nekada šnjih èitluèarskih naselja, koja svojim imenima podseæaju na njih ( na primer: Budur-Èiflik, Èiflièe,

Vardar-Èiflik, Èifliguevo, Mitra šinski Èiflik itd.).

Osim seljaka naseljenih po èitlucima Makedonije, postojao je i dobar deo slobodnih sela i van èitluka; ova sela imala su i koristila sopstveneposede. Ova sela mogla su svoje posede slo-bodno da ostave u nasle ðesvojima, pa èak i da ih prodaju, razume se uz znanje i saglasnost spahija dok su ovi postojali, jer su se oni morali potpisivati na prodajnim aktima.Seljaci iz ovih slobodnih sela, naroèito iz planinskih mesta, èesto zbognedo-statka radne snage na èitlucima, stupali su i na ugovorne od-nose sa èitluksahibijama i vr šili razlièite sezonske poslove, a naroèito su išli na

vr šidbu i žetvu.U planinskim selima, gde je stoèarstvo bilo osnovna grana seoske

privrede, takoðe je nastupalo raslojavanje meðu seljacima i podela na krupne stoèare, koji su se bdvili ne samo gajenjem nego i trgovinom stoke,zatim na sitne stoèare i, na kraju, na sto-èarske sluge i argate, koji suslužili kod krupnih stoèara ili su, pak, obavljali poljske poslove.

2. UTICAJ RAZBOJNI È KIH NAPADA NA SEOSKU PRIVREDU

Procesom èitluèenja u Makedoniji nije nastalo neko naro-èitopoboljšanje zemljoradnje i stoèarstva. Teški nameti cen-tralne vlasti ilokalnih vlasti u stoci i hrani pogor šavali su ovo stanje. Broj ovih nameta rastao je iz dana u dan i veoma iscrp-ljivao seoska gazdinstva. Tome treba dodati i stalne pljaèke koje "' vršile krdžalije azbije i muslimanske



???????? ??????????? ??????

položaja. Meðutim, dok je Ali-pa ša za to kratko vreme u Bito-lju biorumelijski beglerbeg, doveo je svoje roðake i pristalice iz Albanije, silom jeprigrabio posede svojih liènih neprijate-lja i stvorio veliki broj èitluka za sebe i za svoje pristalice. Izmeðu njega i debarskih feudalaca, Ja šar-bega i

Abas-bega, 1805. godine voðene su žestoke borbe, u kojima su ova dvojica de-barskih feudalaca popalila sve èitluèke posede ohridskog be-ga DŽ eladina, a makedonskim seljacima iz ohridskog kraja oplja è-kali su 30000 grla sitne stoke i sa tim plenom vratili se u De-bar. Godine 1806.protiv centralne vlasti pobunio se bitoljski kajmakam, sakupio je razbojnikeiz okoline Kièeva, Velesa, Ko-lonje i iz drugih mesta, napao je i oš va èkaoBitolj i okolinu i opet se povukao bez ikakvih gubitaka. Na poèetku 1807.godine jedna razbojnièka banda u Ka èanièkoj klisuri nije dopuštala prolazputniku dok ga ne oplja èka. U ostalim krajevima Make-donije, pa èak i usereskom, i pored otpora èuvenog pa še Isma-ila, takoðe su palile i plja èkaleovakve bande.

Mnogo kasnije razbojnik Šaban Ðika, iz albanskog kraja Mata,predvodeæi jednu bandu, vr šio je napade u nekoliko kaza srednjeMakedonije (u kukuškom kraju, strumièkom, petrièkom, melnièkom idemirhisarskom) i pustošio u ovim mestima. Po-tuèen u jednoj bici, Šabanse sklonio u blizinu Soluna, èeka-juæi pogodan momenat da nastavi svojzanat. Ovakvih primera ima dosta, ali su i ovi dovoljni da ilustruju veoma težak po-ložaj makedonskog naroda, stvoren ovim napadima.

Centralna vlast pokušala je da za štiti stanovništvo i da zaustaviplja èkanje ovih bandi. Ona je nareðivala da se obez-bede i zatvore planinskitesnaci i klisure prema Albaniji i da se postave specijalni sejmeni (èuvdrijjkoje su predvodile buljukba šije; da bi sa èuvala ugrožene rejone, koristila jere-dovnu i vanrednu vojsku za gonjenje ovih bandi, pa je èak dozvo-ljavala imakedonskim hrišæanima da se anga žuju u borbama protiv razbojnika.

Tako je u ohridskom kraju koordinirana ak-cija Turaka i Makedonaca, koju je predvodio Kuzman Kapidan, proslavljen u makedonskim narodnimpesmama prilikom odbrane Ohrida i okoline od debarskih razbojnika. U

jednom momentu sultan je pozvao celokupno stanovništvo iz srednjeMakedonije u borbu protiv Šabana Ðike. Meðutim, na èin organizacije iizvoðenje ovog gonjenja, kao i vanredne da ž bine u hrani i stoci nametnuteseljacima iz ugroženih rejona, još više su pogor ša-vali njihovo veæ r ðavostanje.

Centralna vlast i lokalne vlasti bile su nemoæne da za-štite seljake injihova imanja od plja èke ovih bandi, s obzirom na to da je u Turskoj u ovo

vreme vladala uopšte najveæa anar-hija: na severu, u Srbiji, buknuo je prvisrpski ustanak; na jugo-zapadu pobunio se Ali-pa ša Janjinski; na jugu,nešto kasnije,

15

buknuo je gr èki ustanak, a na severozapadu je pripreman pokret skadarskog Mustafa-pa še i bosanske oligarhije protiv reformi Mahmuda II.Ova plja èkanja i borbe stvarali su nesigurnost, pa zbog toga i u zapadnojMakedoniji, gde su uglavnom plja èkale ove bande, seljaci nisu pokazivali

veæe interesovanje za poboljša-nje zemljoradnje. Dr žaveti monopoli žita iostalih prehrambe-nih proizvoda, kao i nove takse na duvan, svilenu bubu,pamuk, ovce i koze takoðe su destimulativno uticali na razvitak seo-skeprivrede. U tome posebno mesto ima angarija, odnosno bes-platni rad na èitlucima, koja je ponekad mogla iznositi i do 100 dana u godini, zatim

bespdatni rad pri zidanju ili opravci saraja i drugih gra ðevina krupnih

feudalaca, zbog èega su ma-kedonski seljaci dolazili u veoma teškusituaciju. Ponekad su turski; nasilnici za angariju iznenada oduzimaliseljacima ko-nje kad su se nalazili na pijaci ili na drugim mestima, uopštene vodeæi ra èuna o njihovim potrebama.



???????? ??????????? ??????

3. JA È ANJE GRADOVA

Odvajanje pa ša od centralne vlasti, njihove stalne meðu-sobne borbe i

nasilja nad neza štiæenim seoskim stanovništvom, èija su imanja

upropa šæivana, primoravali su makedonske se-ljake da se preseljavaju u

gradove, gde su imali veæu životnu sigurnost. Prema pozitivnim propisima,

carska vlast, ili grad-ski ajan. imala je pravo da vrati seljaka' u selo ili neko

drugo mesto odakle je pobegao ako od dana napuštanja nije prošlo više od

deset godina.

Naroèito masovno bilo je bežanje u zapadnoj Makedoniji, gde suzulumi Ali-pa še i razbojnièkih bandi bili najveæi. Me-ðutim, ova pojava nije

bila retka ni u mestima istoène Makedo-nije. Karakteristièan je sluèajgrada Melnika, èije je stanov-ništvo, zajedno sa svojim mitropolitom,

odluèilo da usred zime1838. godine zauvek napusti Melnik i preðe u susedni grad Se-rez zbogneizdr živog pritiska njihovog ajana.

Zapoèeto još krajem XVIII veka, ovo preseljavanje nastav-ljeno je i tokomèitavog XIX veka, tako da je, zbog svega toga, broj gradskog stanovništva uMakedoniji prilièno porastao. Prema podacima pomenutog francuskog izvora iz1807. godine, brojno stanje na ših gradova izgledalo je ovako: Ohrid je imao 3000 sta-novnika, od kojih % muslimana i % hrišæana; Bitolj 8 000, od kojih M muslimana, a % hrišæana; Strumica 3 000 pravoslavnih; Kostur 6 000stanovnika, od kojih 500 muslimana, 500 Jevreja i 5 000 pravoslavnih; Ber 8000, od kojih % muslimana; Voden 3 000 pravoslavnih; Solun 60 000stanovnika, od kojih % muslimana, a % Jevreja i pravoslavnih; Serez 25 000, odkojih Uz muslima-na, a % pravoslavnih; Melnik 6 000 pravoslavnih i 100 musli-mana; Štip kao i Melnik. Meðutim, veæ krajem tridesetih godi-na XIX veka unekim gradovima broj stanovništv<a je malo pora-stao. Prema saopštenjima AmiBuea, koji je od 1836. do 1838. tri puta proputovao Makedoniju, sam ili sa svojim saradnicima, Se-rez i Solun imali su isti broj stanovnika, ali je Skopljeimalo najmanje 10 000 stanovnika, DŽ umaja 3—4 000, Kratovo 5 ili 6 000, Štip15—20 000, Kavadar 2—3 000, Prilep 6—7 000, Bitolj 40 000, Debar 4 200

Kostur 6 800, Voden 7—8 000, Tetovo 4—5 000, a Ohrid do 6 000 stanovnika.Seoske izbeglice obièno su se naseljavale na periferijama gradova,

stvarajuæi sasvim nove mahale. Jedan deo izbeglica zapošljavao se kod bogatih Turaka kao njihove sluge, izmeæari, drugi deo uzimao je okolne njive i vrtove od Turaka za rad na pola, treæi su otvarali radnje i hanove ili su se posveæivalitrgovini. Najveæi broj ovih izbeglica svakako se latio zanat-stda, s obzirom na toda je u to vreme potreba za zanatlijama bila veoma velika. Makedonski seljaci,stalnim prilivom u gradove, do tada naseljene pretežno turskim stanovništvom,postepeno su poèeli da menjaju ne samo njihov etnièki sastav i fiziono-miju Eeæda postaju i ekonomski faktori o kojima su lokalne vlasti morale voditi ra èuna.Otkako je uèestala pojava kuge, koja je kosila u godinama 1810, 1812—1814,1831, 1833—1836, kao i od kada su nastali zna èajni gubici meðu turskim

vojnicima, priliv makedonskih došljaka i njihovo ukljuèivanje u gradsku privredunije izazivalo naroèite teškoæe oko njihovog smešta-ja u gradovimd.

Meðutim, seljake nisu primoravali samo spoljni razlozi da be že u gradove,niti su, pak, gradovi mogli apsorbovati ovako veliku masu seoskih došljaka, ipored pomenutog proreðivanja stanovništva u njima, da nije bilo i mnogo dubljihrazloga koji su omoguæavali da ovi novi gradski stanovnici na ðu posao ugradovima i da se u njima stalno zadr že.

2 Istorija makedonskog naroda II 17

1838. godine zauvek; napusti Melnik i preðe u susedni grad Se-rez zbogneizdr živog pritiska njihovog ajana.

Zapoèeto još krajem XVIII veka, ovo preseljavanje nastav-ljeno je i tokomèitavog XIX veka, tako da je, zbog svega toga, broj gradskog stanovništva uMakedoniji prilièno porastao. Prema podacima pomenutog francuskog izvora iz1807. godine, brojno stanje na ših gradova izgledalo je ovako: Ohrid je imao 3000 sta-novnika, od kojih % muslimana i Ug hrišæana; Bitolj 8 000, od kojih g Amuslimana, a % hrišæana; Strumica 3 000 pravoslavnih; Kostur 6 000stanovnika od kojih 500 muslimana 500 Jevreja i 5 000 pravoslavnih; Ber 8



???????? ??????????? ??????

Seoske izbeglice obièno su se naseljavale na periferijama gradova,stvarajuæi sasvim nove mahale. Jedan deo izbeglica zapošljavao se kod bogatih

Turaka kao njihove sluge, izmeæari, drugi deo uzimao je okolne njive i vrtove od Turaka za rad na pola, treæi su otvarali radnje i hanove ili su se posveæivalitrgovini. Najveæi broj ovih izbeglica svakako se latio zanat-stva, s obzirom na toda je u to vreme potreba za zanatlijama bila veoma velika. Makedonski seljaci,stalnim prilivom u gradove, do tada naseljene pretežno turskim stanovništvom,postepeno su poèeli da menjaju ne samo njihov etnièki sastav i fiziono-miju Eeæ

da postaju i ekonomski faktori o kojima su lokalne vlasti morale voditi ra èuna.Otkako je uèestala pojava kuge, koja je kosila u godinama 1810, 1812—1814,1831, 1833—1836, kao i od kada su nastali zna èajni gubici meðu turskim

vojnicima, priliv makedonskih došljaka i njihovo ukljuèivanje u gradsku privredunije izazivalo naroèite teškoæe oko njihovog smešta-ja u gradovima.

Meðutim, seljake nisu primoravali samo spoljni razlozi da beže u gradove,niti su, pak, gradovi mogli apsorbovati ovako veliku masu seoskih do šljaka, ipored pomenutog proreðivanja stanovništva u njima, da nije bilo i mnogo dubljih

razloga koji su omoguæavali da ovi novi gradski stanovnici na ðu posao ugradovima i da se u njima stalno zadr že.

2 Istorija makedonskog naroda II

U to vreme, kdda se ispoljila sva nemoæ centralne vlasti, turskomdr žavom upravljao je Selim III (1789—1807). On je poku-šao da spase

Tursku od njenog oèiglednog propadanja reformama u finansijama i u vojsci. Pre svega, on je jedan od prvih sultana koji je pokušao da osposobisuvozemnu vojsku i flotu, organizo-vanu i izvež banu po evropskomobrascu. Neuspeh Selima III nije obeshrabrio njegovog naslednika Mahmuda II (1808—1839), koji je ukinuo janjièarski rod vojske ispahijsku konjicu i pristupio modernizaciji turske vojske. Predviðalo se da novi turski vojni-ci dobiju jednake uniforme, a to je zahtevalo da sedomaæd vuna prera ðuje u samoj zemlji i da se od nje izra ðuju abe,æebad, èa-rape, dušeci i druge stvari potrebne armiji. Tako je jedan deoseoskih izbeglicd u makedonskim gradovima mogao biti anga žo-van okosakupljanja i pripremanja vune za tkanje, oko šivenja uniformi, izrade

gajtdna, štavljenja koža, izrade odeæe, obuæe i dr.Prisustvo velikog broja vojnika, koncentrisanih u gra-dovima,

naroèito u sandža èkim centrima u Makedoniji, zahtevalo je od centralnih vlasti da izgra ðuju velike stambene prostori-je za smeštaj vojnika, oruž ja ikonjd, onako kako se to prakti-kovalo u evropskim zemljama, buduæi da

je dotada šnji boravak vojnika po gradskim privatnim kuæama prièinjavdoznatne šte-te stanovništvu i izazivao opravdane prigovore i proteste. Zbogtoga je dr žava pristupila gra ðenju krupnih objekata zd stalni smeštaj

vojnika, kao, na primer, dve velike vojne kasarne u Bi-tolju i dr. Na ovimobjektima na šao je posao veliki broj novih izbeglicd, kao što su kolari,zidari, drvodelje, kamenari, far-bari i dr. Uopšte uzev ši, period odtridesetih do èetrdesetih godina XIX veka karakteristièan je i po velikojgradnji pra-voslavnih crkava skoro u svim gradovima Makedonije.

Da bi zadovoljila pomenute potrebe reformisane armije, cen-trdlna vlast obasipala je zanatlije privilegijama, neke od njih je ukljuèila u svojusluž bu, pa su zanatske organizacije tako reæi bile pod za štitom dr žave. Sdruge strane, poveæanjem bro-ja stanovnika u gradovima takoðe jenastalo poveæanje potroša è-kih potreba gradskog stanov-ništva. Zbog toga su i zanatlije imale pune ruke posla i bile su tra žene na sve strdne, naroèi-

to u prvom periodu uprave sultand Mahmuda II, kad su li-kvidiranikrdžalijski nemiri, kad su splasnule meðusobne bor-be turskih feudalaca ikad se posle drugog srpskog ustdnka pristupilo rešavanju srpsko-turskogspora mirnim putem. U vezi sa ovim relativnim smirivanjem nastao jepolet u zanatstvu i trgovini, koje je centralna vlast svesrdno pomagala.Ranije smetnje, koje su trgovcima prièinjavale buntovne pa še i raz-

bojnièke bande, povremeno su se stišavale, a centralna vlast, pak,uviðajuæi korist od razvijenog zanatstvd i trgovine, poèela

U to vreme, kada se ispoljila sva nemoæ centralne vlasti, turskomdr žavom upravljao je Selim III (1789—1807). On je poku-šao da spase

Tursku od njenog oèiglednog propadanja reformama u finansijama i u vojsci. Pre svega, on je jedan od prvih sultana koji je pokušao da osposobisuvozemnu vojsku i flotu, organizo-vanu i izvež banu po evropskomobrascu. Neuspeh Selima III nije obeshrabrio njegovog naslednika Mahmuda II (1808—1839), koji je ukinuo janjièarski rod vojske ispahijsku konjicu i pristupio modernizaciji turske vojske. Predviðalo se da novi turski vojni-ci dobiju jednake uniforme, a to je zahtevalo da sedomaæa vuna prera ðuje u samoj zemlji i da se od nje izra ðuju abe,æebad, èa-rape, dušeci i druge stvari potrebne armiji. Tako je jedan deoseoskih izbeglica u makedonskim gradovima mogao biti anga žo-van okosakupljanja i pripremanja vune za tkanje, oko šivenja uniformi, izradegajtana, štavljenja koža, izrade odeæe, obuæe i dr.

Prisustvo velikog broja vojnika koncentrisanih u gra dovima



???????? ??????????? ??????

Da bi zadovoljila pomenute potrebe reformisane armije, cen-tralna vlast obasipala je zanatlije privilegijama, neke od njih je ukljuèila u svojusluž bu, pa su zanatske organizacije tako reæi bile pod za štitom dr žave. Sdruge strane, poveæanjem bro-ja stanovnika u gradovima takoðe jenastalo poveæanje potroša è-kih potreba gradskog stanoE«ništva. Zbogtoga su i zanatlije imale pune ruke posla i bile su tra žene na sve strane,naroèi-to u prvom periodu uprave sultana Mahmuda II, kad su li-kvidiranikrdžalijski nemiri, kad su splasnule meðusobne bor-be turskih feudalaca ikad se posle drugog srpskog ustanka pristupilo rešavanju srpsko-turskogspora mirnim putem. U vezi sa ovim relativnim smirivanjem nastao jepolet u zanatstvu i trgovini, koje je centralna vlast svesrdno pomagala.Ranije smetnje, koje su trgovcima prièinjavale buntovne pa še i raz-

bojnièke bande, povremeno su se stišavale, a centralna vlast, pak,uviðajuæi korist od razvijenog zanatstva i trgovine, poèela

je primenjivati strožije i efikasnije mere za obezbeðenje pu-teva od eventualnihnapada razboJnika. Prenošenje centra ru-melijskog valije iz Sofije u Bitolj, pored toga

što je uticalo na poja èanje sigurnosti u ovom delu Makedonije, izazvalo je i potrebuza proširenjem putne mreže, za obezbeðenjem mostova i drugog da bi se omoguæioudobniji i br ži smeštaj 30 000 voj-nika i oficira i zadovoljile ostale potrebe u novimkasdrnama i magacinskim prostorijama Bitolja.

4. RAZVITAK ZANATSTVA

Osnovne grane gradske privrede bile su zanatstvo i trgovi-na. Zanatska proizvodnja, razvijena i u ranijim rdzdobljima, koja je uglavnom zadovoljavala lokalnepotrebe, od poèetka XIX veka beleži stalni porast i polet. Ona ne samo što je preva-zišla ranije okvire zddovoljavanja potreba lokalnih podruè ja veæ su neke zanatskegrane, naroèito kožarska i platnarska, da-vale veliku kolièinu proizvoda za izvoz na mnogobrojna tr ži-štd Turske Imperije. Paralelno sa, raspadanjem naturalnih od-nosa u zemljoradnji, kao posledica poja èanja robnog prometa, i zanati su sve više gubilisvoj raniji primitivni karakter. Me-ðu njima su se izdvojili neki zanati koji su uspelida prošire prozvodnju i da izra ðuju proizvode za izvoz. Najrazvijeniji su bili kožarsko-æur èijski zanati, zatim platnarski, kova èki i dr. O poletu zanatstva u tome periodu

nesumnjivo govori rela-tivno veliki broj zanatskih duæana po gradovima Makedonije.Prema jednom dokumentu iz 1827. godine, u Bitolju je bilo 1 380 duæana, od kojih je najveæi broj bio zanatskih. Prilikom svog putovanja Ami Bue je zabeležio da uBitolju ima 2 150 duæana.

Skoplje se naroèito isticalo kao zanatsko mesto. U njemu je do prve polovine XIX veka bilo poznato oka 60 vrsta zanata. Kar.akteristièno je da su u Skoplju mnogiesnafi imali svoje hanove, u kojima su živele grupe zanatskih radnika i izra ði-valesvoje artikle. U gradu je bilo èitavih ulica u kojima su smešteni duæani jednogzanata.

U Ohridu je takoðe cvetalo zanatstvo. Pored kožarskog za-nata, u njemu jenaroèito bio razvijen kapadžijski (šapkarski) zanat. Znatan broj kapa iz Ohrida izvožen je u Albaniju.

Zanatlije su se èesto selile iz manjih zanatskih mesta u veæa, i to u okviruMakedonije i van nje, u druge dr žave, vero-vatno gonjeni potrebom da što pre dobijuposao ili, pak, da što više zarade. Tako, u prvoj polovini XIX veka u Solun je došlodosta zidara, kroja èa, handžija iz Bitolja, Kruševa i Debrd. Ve-liki broj zanatlija izMakedonije, naroèito povrtara i mle-kara, išdo je u Carigrad, Smirnu, Sofiju i u druga mesta.

2* 1!

Preko leta mutavdžije iz Makedonije obilazile su èak i se-la usmederevskom okrugu prodajuæi szoje proizvode. Veliki broj zidara idrvodelja došao je u Srbiju iz Makedonije. Na pri-mer, 1834. godine u

Topèideru je radilo više od 100 drvodelja iz Makedonije.Kao i ranije tako i u prvoj polovini XIX veka zanatlije su bile

organizovane u svoje cehovske organizacije — esnafe, koji su birali svojeuprave, takozvane londže. Èlanovi londže bi-rani su na godišnjimskupštinama, osim æaje, koga su p"(aE")a%le turske vlasti da bi vr šionadzor, da bi sudio za sitne pre-kr šaje i da bi uzimao po ^Lo od svakeizreèene kazne zanatli-jama iz jednog esnafa



???????? ??????????? ??????

tala ostajao je neiskorišæen. Topionica je bila prilièno uda-ljena odrudnika, pa je rudu do topionice prenosila stoka. Kao materijal za zagrevanje rude upotrebljavano je samo drvo. „U ru-dnicima je radilostotinama rudara — ka že Bue — koji su uglavnom drobili galenitnu rudu.NJihova nadnica bila je dva groša, a pored toga svaki rudar je imao pravoda za svoju poro-dicu koristi jednu vreæu drvenog uglja." Od 400 oka srebrne i olovne rude dobijalo se 200 oka olova i 700 drama srebra.

Još primitivniji bio je na èin eksploatacije gvozdene rude u obližnjemkrivopalana èkom srezu. Puštanjem izvorske vode sa velikih visina, rudarisu uspevali da otkidaju gvozdenu ru-du koja se nalazila na povr šini stena u obliku ploèa, a zatim su te ploèe topili. Od 700 oka gvozdene rudedobijali su 18 oka livenog gvožða. Pomenuti olovno-gvozdeni rudnici uKratovu i Krivoj Palanci radilc su na ovako primitivan na èin sve dokrimskog rata, a sedamdesetih godina XIX veka prestali su da rade.

Gvozdena ruda više je eksploatisana u rudnicivda izmeðu reka Strumei Meste, gde su rudari takoðe topili rudu u primi-tivnim peæima i dobijali

od 200 oka rude po 100 do 150 oka ta-kozvanog nekovanog gvožða.Nekovano gvožðe nosili su na dalju obradu u samokove podignute na planinskim rekama. Nekovano

gvožðe kovano je u duga èke šipke i od njih je izra ðivano poljo-privrednooruðe. Proizvodnja ove rudarske oblasti imala je ma-sovniji karakter, zbogèega se može smatrati da se stanovništvo iz ove oblasti specijalizovalo uproizvodnji gvožða. Proizvod-nja je imala iskljuèivo; robni karakter nd bazirazvijene podele rada, a proizvodi su zadovoljavali dosta široko tr žište.

Gvozdena ruda va ðena je i u dolini reke Treske, u Pore

èu, u perioduod 1820. do 1860. godine. Rudu su vadili ne samo seljaci iz ovog kraja veæ

i seljaci iz Bosiljgrada i Æustendila. Rudnik je bio vlasništvo turskogfeudalca Hadži Ra šid-pa še. Rudar-ska tehnika je u njemu bila na vrloniskom nivou. Magnezitska zrna topljena su drvenim ugljem, a gvožðe jekovano u susednim selima Grešnica i Samokov.

U manjim kolièinama proizvoðena je stipsa i šalitra za barut. Rudnika stipse bilo je u sereskom, bitoljskom, ohridskom, skopskom, vodenskom i unjeguškom kraju. Jedna radionica za preradu stipse postojala je u Bitolju,a nekoliko takvih za ša-litru u Skoplju, Solunu i u Donjoj DŽ umaji.

U selima blizu Lesnovskog manastira bilo je rudnika u ko-jima je va ðeno i prera ðivano vodenièno kamenje.

Na kraju, u oblasti Gumendže, na dosta primitivan na èin va ðeno jezlato, ali zbog nerentabilnosti ovaj je posao prestao 1850. godine.

U svim ovim rudnicima vladao je sistem zakupa, koji su naj-višekoristili jevrejski i jermenski trgovci, a zatim musli-mani. Makedonci kaozakupci pominju se samo u rudarskim ob-lastima Pirina, Osogova i AliBotuša.

6. RAZVITAK TRGOVINE

Viškovi poljoprivredne i stoèarske proizvodnje ranijih vekova bili supredmet unutra šnje razmene. U prvoj polovini XIX veka ova se razmena poveæala po obimu i po uèešæu veæeg broja makedonskih trgovaca, a pojavili su se novi, zanatski pro-izvodi za razmenu. Sve ovo odrazilo se na

ja èanje trgova èke bur-žoazije. Meðutim, dok je u zanatstvu, preovladaomakedonski domaæi elemenat, u trgovini su u to vreme još uvek zavidnome-sto dr žali trgovci cincarskog, jevrejskog i gr èkog porekla. Ma-lobrojnecincarske kolonije u Solunu, Serezu, Bitolju i Kru-ševu, koje su formiranepošto je Ali-pa ša Janjinski uništio veliki trgova èki grad Moskopolje,predstavljale su veoma va žan ekonomski faktor u trgovini Makedonije.

Pošto im se stanovništvo brojno poveæalo novodošlim seljacima,makedonski gradovi su poèeli postajati va žni trgo-va èki centri ne samo za svoj srez i za susedne oblasti veæ i za



???????? ??????????? ??????

udaljenije krajeve. U veæim gradovima otvarano je ij po nekoli-ko tr žišta za razmenu pojedinih vrsta poljoprivrednih, stoèar-skih i zanatskih proizvoda.

Tako je 1836. godine u Bitolju, pored glavnog tr žišta, postojalo još dva posebna: jedno za manu-fakturnu robu, a drugo samo za žito i živinu. USkoplju se u to vreme pominje osam takvih tr žišta. Još tada je Skopljepostalo veoma privla èan trgova èki centar ne samo za okolne gradove veæ iza bosanske trgovce, koji su odatle kupovali prera ðene kože, duvan, svilu,pirina è, gotovu obuæu i kože divlja èi.

U vezi sa vidnim usponom zanatstva i trgovine poveæao se broj izna èaj otvorenih godišnjih va šara. Na njima je razmenji-vana domaæa roba, koju su zanatlije preko cele godine pripremale i razmenjivale za robuinostranih trgovaca koju su donosili na ove va šare. Roba je kupovana ugotovom ili na èekanje (otplatu) sa rokom od 3 do 9 meseci. Najzna èajniji

va šari u to vreme u Makedoniji bili su va šari u Strugi, Serezu, Prilepu,Ohridu, Dojranu, Jenidže-Vardaru, Petrièu, Nevrokopu i drugim mestima.Preko ovih va šara stvaralo se i sve više širilo unutra šnje makedonskodomaæe tr žište, koje je povezivalo sve domaæe tr-govce iz raznih krajeva Makedonije.

Neki; makedonski trgovci vodili su trgovinu i van granica Makedonije,sa susednim zemljama, pa i van okvira Turske Im-perije, uspostavljajuæi itrajnije trgovinske veze sa narodima ovih zemalja. Jedan od najpoznatijihtrgovaca koji je imao veze sa spoljnim svetom bio je Georgi Drandar iz

Velesa. On je od sultana Mahmuda II dobio specijalni carski berat 1836.godine za nesmetano putovanje. Veliki ugled imali su i trgovci braæa Robevi iz Ohrida, koji su posedovali magazine u Bitolju i fili-jale u Be èu iLajpcigu, kao i predstavništva u Beogradu i Tr-stu. Naroèito istaknutomesto u tom pogledu imao je prilièan broj trgovaca iz Banskog, koji sunosili sereski pamuk u srednju i zapadnu Evropu, odakle su donosilikolonijalnu i industrij-sku robu u Bansko, pa su je slali na va šare uistoènoj Ma-kedoniji — * u Serez i Nevrokop.

Na ši trgovci imali su dobre veze i sa Bosnom, ali naroèito sa Srbijom.U Srbiji i Vojvodini na poèetku XIX veka zauvek se naselilo nekolikouglednih trgovaca iz Makedonije; svojim zna-njem i autoritetom oni su

doprineli napretku nedavno osloboðene Srbije od Turaka. Takav je bioPetar Ièko, rodom iz sela Ka-tranice. bezdriðanba šija u Beogradu i

diplomata osloboðene Srbije; njegov brat Naum, takoðe bezdriðanba šija; Jovan i Petre Èardaklije iz Leunova, poznati borci u prvom srpskomustanku, a Petre je bio i diplomata; Mihail Gervdan iz Razloga, Milo šev diplomata; Panta Hidžistoilov, bezdriðanba šija za vreme Mi-loša i dr.Makedonski trgovci su trgovali i poseæivali tako-ðe albanske, bugarske igr èke gradove. Na kraju, makedonski tr-

govci su, u manjem broju, prelazili granice Turske Imperije i vodili trgovinui sa evropskim zemljama, naroèito sa Austrijom, Nema èkom, Francuskom,Rusijom i dr. Oni su èak, kao što smo napomenuli, imali i svoja trgova èka predstavništva u Beèu, Lajpcigu i u drugim mestima, gde su se dužezadr žavali.

Razmena robe izmeðu makedonskih i zapadnoevropskih trgo-vaca vr šena je morem i kopnom. Morem preko solunskog, kaval-skog i dra èkogpristaništa, a kopnom dolinom Vardara i Mo-rave do Beograda, pa odatle

brodovima Dunavom za Austriju i Nema èku. U letnjim mesecima, kada je vreme bilo lepo, robu su prenosili i kamilama. Tako, prema jednomizveštaju iz sredine XIX veka, u pravcu Beograda oti šlo je 553,velike i 105manjih kamila natovarenih jenidževardarskim duvanom za prodaju u sred-njoj Evropi.

Skopski trgovci iz prve polovine XIX veka vodili su trgo-vinu sa južnimruskim gradovima, naroèito sa Odesom i Kije-vom, noseæi prera ðene kože ikože divlja èi. Neki od njih osta-jali su i po nekoliko godina u Rusiji.

U vezi sa transportom veæih kolièina robe za prodaju nd va šarima iliza njeno vraæanje, u Makedoniji se sna žno razvilo kiridžijanje kao

specijalno zanimanje. Ono je privla èno i se-ljake sa kolima i konjima, a tokom vremena mnogima je to postalo stalna profesija. Sve do pojaveželeznica u Makedoniji kiri-džijanje je dominiralo u makedonskojunutra šnjoj i spoljnoj tr-govini na glavnim putevima, a na sporednim i

sunovomorijenta cijommakedonsketrgo-

vineprema evropsk imzemlja ma kopnenimputevima. Tada najtra-

ženijiprodukt poljopri

vredne



???????? ??????????? ??????

kopnom preko Sko-plja, Pljevalja, Sarajeva, Travnika i Kostajnice uFrancusku ili Austriju. Transport ovim „pamuènim" putem uticao je po-

voljno na razvitak gradova pored kojih je on prolazio. Po-

"3



???????? ??????????? ??????

red povremenih smetnji, koje je trpela trgovina sa inostran-stvom, zbogzabrane turskih vlasti da se izvozi vuna i žito, ukidanjem monopola na

vunu 1835. godine i monopola na žito 1838. godine, poja èana je razmena domaæih proizvoda za inostra-ne. Tako, 1818. godine, uvoz preko Soluna

veæ je iznosio 4 340 298 franaka, a izvoz 1 093 000 franaka; godine 1847.uvoz se poveæao na 5 806 000, a izvoz na 12 773 000 franaka. Me ðuproizvodima koji su iz Makedonije izvoženi u inostranstvo najviše je tra-žensereski pamuk, žito, drveni materijal, duvan, i dr., a meðu uvezenimproizvodima — gvozdene šipke, staklarija, tekstil, za èini, kolonijalna roba,šeæer i dr.

Unutra šnja i spoljna razmena u Makedoniji u prvoj polovini XIX veka,i pored svega što je do sada reèeno, po obimu i po vre-dnosti ipak je bida dosta ogranièena zbog znatne zaostalosti sredstava za proizvodnju, zboggrubosti i despotizma turskog ad-ministrativnog aparata, a najviše zbogloših saobraæajnih us-lova i nesigurnosti na putevima usled napada razbojnièkih bandi, koji su samo povremeno jenjavali, ali nikada nisu pot-puno prestali.



G L A V AII Uèešæe Makedonai,a

u ustani,ima na Balkanu

Još u prvim godinama XIX veka na Balkanu su poèeli kru-pni politièkidoga ðaji. U njima je zabeleženo i uèešæe Make-donaca. Tako su veliki

pokreti srpskog i gr èkog naroda za oslo-boðenje njihovih zemalja odturskog ropstva, koji su poèeli u prvoj polovini XIX veka, naišli na simpatijenekih Make-donaca preseljenih u srpske i gr èke krajeve, a gr èki ustanak iz1821. godine i direktno se odrazio u najjužnijim krajevima JUEa-kedonije.

Još u takozvanoj Koèinoj krajini, krajem XVIII veka, uèe-šæem u borbina strani Austrijanaca i u dobrovolja èkim odre-dima ili frajkorima Koèe

Anðelkoviæa u Srbiji protiv turske vlasti, istakli su se makedonskipeèalbari braæa Jovan i Petre Èardaklija, Volèe i Kuzman Ž ikiæ, Ðor ðiÈipljak, Vlajko Stoj-koviæ, Trimèe Trpkoviæ, Deli Ðor ðe Nikolajeviæ i dr.Neke od njih, za zasluge i pokazanu hrabrost u borbama u toku au-strijskih ratova protiv Turaka, austrijske vojne vlasti po-stavljale su za kapetane. Kada je buknuo prvi srpski ustanak 1804. godine, opet su seaktivirali ovi Makedonci i povukli su sa sobom i druge makedonskepeèalbare iz debarskog, prilepskog i bitoljskog kraja, koji su došli u Srbiju.U prvom srpskom us-tanku naroèito se proslavio organizator jakihodbrambenih po-zicija kod Deligrada, kapetan Volèe Ž ikiæ, koji je dao planza kopanje deligradskih šanaca i koji je u borbi za njihovu za-štitu od

Turaka i poginuo. Meðutim, Makedonci nisu uèestvo-vali samo kao

naoružani borci u prvom srpskom ustanku veæ su se neki od njih, kao štosmo veæ pomenuli, istakli kao vešte diplomate. Tako je Petar Èardaklija bio

jedan od prvih diplomata osloboðene Srbije, poslat na pregovore uPetrograd (1804. godine) i u Carigrad (1805. godine). Èardaklija je bio

veoma bli-zak Kara ðor ðu i sa protom Matejom Nenadoviæem postao je jedan od èlanova Praviteljstvujušèeg sovjeta srpskog prilikom nje-govogstvaranja. Drugi Makedonac, iz sela Katranice, Petar Iè-ko, kao što jepoznato, u ime pobunjene Srbije je 1806. godine sklopio mir sa Turcima,poznat u istoriji kao Ièkov mir.

Vest o prvom srpskom ustanku, a naroèito glasovi o pretrp-ljenim porazima Turaka u borbi sa srpskim ustanicim»a, kao iosloboðenje Srbije, izazvali su vrenje u makedonskom narodu i nadeda æe i on biti osloboðen. U narodu su se poègle širiti pesme ukojima se pevalo o srpskim pobedama nad Turcima. Meðu-tim,neposredno posle izbijanja prvog srpskog ustanka, u Make-doniji suse poèeli okupljati veæi kontingenti turske vojske u Bitolju i Solunu.Pla šeæi se ustanka u Makedoniji, centralna turska vlast je 1806.godine naredila opšte razoružanje hriš-æanske raje u skopskomkraju, oduzimajuæi puške makedonskom stanovništvu. IzMakedonije su za vreme ustanka polazile mo-bilisane masemuslimanskih vojnika u borbu protiv srpskih ustanika, a makedonskom stanovništvu nametani su vanredni na-meti u stoci,hrani i drugom. Preduzimane su i druge drastiène mere da bi sezaustavio svaki pokret, tako da je u to vreme os-talo samo buðenjenada, a ništa drugo nije se moglo preduzeti.

Slobodoljubive težnje makedonskog naroda posebno su se od-razile u gr èkom: ustanku 1821. godine, u kome je uèestvovalo vi-šeMakedonaca. Pod uticajem agitatora po gradovima i selima,Makedonci su formirali nekoliko èeta i tajno su se priklju-èili gr èkimustanièkim redovima. Takve èete vodila su braæa Ramadanovi, DimeMinov i Dingo Dr žiloviæ, svi iz vodenskih makedonskih sela, zatimDemir Trajko iz Kruševa i neki po-jedinci iz Bitolja i iz drugih mesta.

Kao i za vreme prvog srpskog ustanka i u vreme gr èkog ustan-ka turske vlasti su naredile da se sakupe i da se konfiskuju sve vrsteoruž ja od raje, da se poja èa budnost i da se hapse sum-njiva lica.Pored svih preduzetih mera nastalo je v«renje kod seljaka u solunskojoblasti i na Halkidièkom poluostrvu, a 1821. godine u ovim

oblastima buknuo je i ustanak u kome je( uèestvo-vala masa seljaka.Meðutim, krvavim represalijama i ovaj usta-nak je ugušen.

G Š S



?????? ?????????? ? ????????? ?? ???????

i Grcima, digli su ustanak pod rukovodstvom Atandsa-Karatase i Ga èa, u komesu uèestvovale i hajduèke voðe Zafirakis i Di-jamandis. Ustanak je velikom

brzinom poèeo da se širi istoèno od NJeguša i zahvatio je svd sela do ušæa rekeBistrice. Prema podacima engleskog konzula, broj ustanika u Solunu porastao jena 2 000, a postojala je opasnost da oni napadnu i sdm Solun. Meðutim,ustanici su svoje napade usmerili na turske èitluke krupnih zemljoposednika ina poljske kule. Oni su zapalili oko 134 turskih èitluka i manjih sela, zatim suzauzeli grad NJe-guš, zarobili su turskog kajmakama u njemu i poubijdli malo-

brojne Turke u okolnim mestima. Turska vlast vr šila je velike represalije nadovim buntovnicima. Odseèene od centra gr èkog ustanka, buntovnike su ldkoopkolile sve susedne turske vojne snage, koje su brojale oko 15 000 vojnika;ovim snagama, posle kratkog otpora buntovnika, Turci su uspeli da povrate gradNJe-guš. Zbog svega toga, još u toku ovih turskih represalija, nd-stalo je opšte

bežanje ljudi iz ovih krajeva. Voða ustanka, Ka-ratase, prešao je u Srbiju gde je iumro kao pukovnik — emi-grant.

U daljim borbdma protiv gr èkih ustanika Turci su nasilno mobilisali dosta ljudi iz pot èinjenih oblasti na Balkanu, ko-risteæi ih bilo kao komordžije, bilo kaoradnike za opravku vojnih utvr ðenja. Tako su 1827. godine mobilisali 600

omladinaca iz kumanovskog kraja, zadužujuæi ih da donose iz Tesalije pro-vijant na gr èko-turski front. Prilikom jednog neuspeha Tura-ka, kumanovski sel>dci-komordžije prešli su u redove gr èkih ustanika, izra žavajuæi na taj na èin svojesimpatije prema gr-èkim borcima za slobodu.

Makedonci su uèestvovali i u krupnim doga ðajimd iz 1848. godine. Tako suu odredu Garibaldija u Italiji kao dobrovolj-ci uèestvovali Dimitar Nikolov iz

Velesa i Ðor ði Kapèev iz Ohrida. Meðu njima se naroèito isticao Kdpèev kao bliskiGa-ribaldijev prijatelj.

U revolucionarnim doga ðajima iz 1848. godine u Vojvodini takoðe je aktivnouèestvovao Makedonac Hekim Tomo kao lekar.

Ustanièki pokušdji makedonskih seljaka i gra ðana u prvim decenijama XIX veka ogranièili su se samo na najjužnije kra-jeve Makedonije i nisu mogli uspetizbog njihove stihijnosti i nepripremljenosti masa za dugotrajniju borbu.Meðutim, naj-buntovniji makedonski elementi, napuštajuæi teritoriju Md-kedonije, ukljuèivali su se u razvijenije pokrete susednih na-rodd Srbije i Gr èke,uèestvujuæi u borbama za osloboðenje ovih zemalja.



G L A V AIII Noke reforme u Turskoj i

njihooa primena u Makedoniji

1. KARAKTER REFORMI I OTPOR TURSKIH

FEUDALACA

Još u toku borbi protiv gr èkih ustanika sultan Mahmud II uoèio jenesposobnost i preživelost janjièarske pešadije i spa-hijske konjice, pa jeza v<reme kratkog prestanka tih borbi, 1826. godine, doneo odluku da seukine i rasturi janjièarski korpus. Meðutim, najdalekovidniji predstavnici

vladajuæih krugova Turske uvideli su da se, u interesu turske dr žave,mora spro-vesti još niz drugih reformi. One su sprovedene u periodu od1834. do 1839. godine, što ozna èava novu etapu u istoriji Turske. Presvega, od 1834. godine poèela je likvidacija timarsko-spa-hijskog sistema na posedu. Uvoðenjem novih sredstava za ratova-nje na Zapadu, spahijska konjica u Turskoj postajala je sve ne-podesnija za ratovanje- S drugestrane, èesti pozivi spahija u rat loše su se odra žavali na zemljoradnju.Zbog toga su spahi-jama oduzeti timari i zijameti, a njihove zemlje

ukljuèene su u dr žavni zemljišni fond. Onima koji su dokumentima uspeli

da doka žu svoje pravo na dr žanje timara i zijameta odreðena je nov èana kompenzacija u vidu penzije, a onima koji nisu imali dokumente zemlja +e

bila oduzeta bez naknade. Oko 30% turskih spahija uspelo je još prereforme da pretvori svoje timare ili zijamete u èitluke. Znatan deo oduzetihzemalja dat je seljaciada na obra ðivanje, dok je deo konfiskovane inapuštene zemlje iz-ložen prodaji raznim bogata šima i lihvarima po

jevtinim cenama. Na taj na èin poèelo +e sprovoðenje jedne vrste agrarne re-

G L A V AIII Noke reforme u Turskoj i

njihoka primena u Makedoniji

1. KARAKTER REFORMI I OTPOR TURSKIH

FEUDALACA

Još u toku borbi protiv gr èkih ustanika sultan Mahmud II uoèio je

nesposobnost i preživelost janjièarske pešadije i spa-hijske konjice, pa je za

vreme kratkog prestanka tih borbi, 1826. godine, doneo odluku da se

ukine i rasturi janjièarski korpus. Meðutim, najdalekovidniji predstavnici

vladajuæih krugova Turske uvideli su da se, u interesu turske dr žave,

mora spro-vesti još niz drugih reformi. One su sprovedene u periodu od1834. do 1839. godine, što ozna èava novu etapu u istoriji Turske. Pre

svega, od 1834. godine poèela je likvidacija timarsko-spa-hijskog sistema

na posedu. Uvoðenjem novih sredstava za ratova-nje na Zapadu, spahijska



???? ??????? ? ??????? ? ?????? ??????? ? ?????????

forme u Turskoj, koja se nastavila u nekim krajevima Makedo-nije i došezdesetih godina XIX veka-

Ukidanjem timarsko-spahijskog sistema nisu odstranjene fe-udalne metodeeksploatacije seljaka, s obzirom na to da su i u zakupnom sistemu, o kome smoranije govorili, još uvek posto-jale ove metode. Ipak, pomenuti vid agrarnereforme predstavlja progresivni akt koji je snala žljivijim seljacima i gra ðanima omoguæavao snabdevanje zemljom, kao i veæu ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ovim reformama u poljoprivredi sprovoðene su i reforme uadministrativnoj organizaciji dr žave. Unifi-ciran je carinski sistem: ukinut jedr žavni monopol na žito i vunu; sprovedena je reorganizacija dr žavne uprave pofrancu-skom obrascu formiranjem ministarstava i ministarskog saveta.

Ni ovim reformama nije se poboljšao život seljaka. One su izazvalepoveæanje poreskih obaveza i veæe zloupotrebe sakup-lja èa poreza. Novimreformama rok služ be u turskoj vojsci bio je suviše dug i iznosio je 15 godina.

Turski seljaci su na taj na èin prilièno dugo bili otkinuti od svojih porodica iimanja i izra žavali su nezadovoljstvo. Ove reforme u vojsci naišle su na otpor

albanskih i bosanskih krupnih feudalaca turske dr žave, koji su odbili da ihprimene u svojim prostranim obla-stima. Otporom u Albaniji rukovodio jeMustafa-pa ša iz Ska-dra, a bosansku ,e-E"k' oligarhiju predvodio je HuseinKapetan Grada šèeviæ. NJima su se pridružili i krupni makedonski fe-udalci:ohridski beg DŽ eladin, tetovski Abdurahman-pa ša, skop-ski Havzi-pa ša i dr. Sviovi pokreti protiv uvoðenja reformi u Bosni, Albaniji i Makedoniji bili su u suštinireakcionar-ni, jer su težili ka tome da zadr že stari preživeli red u nji-hovimoblastima. Neke krvave borbe izmeðu ovih feudalaca i centralne turske vlasti

voðene su i na terenu Makedonije.Oseæajuæi težinu doga ðaja koji æe nastupiti protiv uvoðe-nja reformi,

sultan Mahmud II poslao je u Bitolj najveæeg pri-stalicu reformi, velikog vezira Ra šid-pa šu, da pokuša da mirnim putem i pregovorima sa skadarskim Mustafa-pa šom sproiede reforme i u njegovom pa šaluku. Da bi ga odobrovoljio za ovepregovore, sultan mu je poverio više pa šaluka u Alba-niji i dva pa šaluka uMakedoniji: debarski i ohridski. Meðu-tim, kad je Mustafa-pa ša odbio da priminovu regularnu sul-tansku vojsku u skddarskom garnizonu, oduzeti su muranije poklonjeni pa šaluci, pa je veliki broj albanskih prvaka iz nje-govih oblastinamamljen u Bitolj (1830. godine) i prevarom ubi-jen. Ovim aktom dat +e signalza poèetak neprijateljstava izmeðu albanskih feudalaca i centralne vlasti. Tada se veliki broj naoružanih i slabo disciplinovanih Albanaca, pod rukovod-stvomMustafa-pa še, uputio u Makedoniju i za kratko vreme oni su zauzeli njensev«erni i srednji deo. Preko planine Babune oni su sišli u plodno Prilepsko poljes namerom da preuzmu Bitolj, centar rumelijskog ejaleta. Meðutim, u nekoliko ,i(aka kod Prilepa i na planini Babuni, aprila i maja 1831. godine, razbijena je vojska Mustafa-pa še. Posle toga on je sam pobegao u Skadar i ne što kasnijepredao se sultanu.

U toku ovih borbi teško je nastradalo makedonsko stanov-ništvo.Mustafina vojska oplja èkala je Prilep i okolna mesta, zatim seda uSkopskoj Crnoj gori i druga mesta.

Ugušivanje otpora feudalaca iz Albanije i Makedonije na-stavljano je, jer su se buntovnici samo prividno saglasili sa uvoðenjem novih reformi.

Dolazak novog sultana Abdula Medžida (1839—1861) obeležen jeobjavljivanjem Ðilhanskog hatišerifa, 3. XI 1839. godinz — jednim odtada šnjih najveæih reformatorskih akata. On je pro-klamovao punuravnoprdvnost svih gra ðana pred zakonima, bez obzira na Eeru, narodnost i položaj, kao i potpunu sigurnost života, èasti i zara ðene imovine svimpodanicima. Ovim hati-šerifom takoðe je obeæano da æe se reformisatidr žavne da ž-bine i na èin njihovog ubiranja; da æe se utvrditi na èin pozi-

vanja u tursku armiju i trajanje vojnog roka; da æe se kriviène presudedonositi na osnovu zakona, a smrtne presude æe biti pod-vrgnuteodobrenju najviših vlasti u Carigradu. Na kraju ha-tišerifa sultan jezahtevao da se on objavi na javnim mestima i u prisustvu gra ðana svih

vera.

Ðilhanski hatišerif omoguæio je i ubrzanje organizovanja crkveno-školskih opština.

Kad je na osnovu Ðilhanskog hatišerifa, 1843. godine do-net novizakon o reorganizaciji turske vojske, kojim je utvr ðe-no da se rok služenja u njoj smanjuje na 5 godina, a na 7 godina u re.er)i sa jednomeseènimperiodom vež bi, nastali su novi ne-miri u Makedoniji i oko nje. Muslimaniiz Skopske Crne gore p i. okoline Tetova, pod rukovodstvom jednog derviša,pobunili su "e i odbili davanje vojnika sultanu. NJima su se pridru žile ireakcionarne pa še iz Vranja i Prištine. Sa svojim vojskama oni "' zauzelièitavu severnu Makedoniju i stigli do Štipa i Radovišta, plja èkajuæi i

vr šeæi velika nasilja nad neza šti-æenim makedonskim stanovništvom utim mestima. Èitave dve godine oni su dr žali u svojim rukama ove zauzete

teritorije. U bicp kod Katldnova, blizu Skoplja, 1845. godine, buntovnici supretrpeli poraz od vojske centralne vlasti, njihovi odredi su rastureni, a

voðe zarobljene. Dotada šnje uprave polusamostalnih i naslednih pa šaluka u Tetovu i Skoplju direktno su pot èinje-ne sultanu, a u njima su



???? ??????? ? ??????? ? ?????? ??????? ? ?????????

ozna èavalo donekle ubla žavanje na-silja i ja èe vezivanje ovih nesigurnih oblastiza tursku dr žavu.

Ratovi Turske sa pobunjenim narodima na Balkanu i sa ne-pokornimpa šama na poèetku XIX veka, kao i sa Rusijom, is-crpli su i oslabili njenefipapsije. Da bi stekla nove prihode, centralna vlast se služila raznim sredstvima i nedozvoljenim smanjenjem procenta skupocenih metala u novcu, zatim infla-cijom, a 1844. godine preduzela je više mera za stabilizaciju nov èanog kursa.

Jedna od ovih mera bila je i osnivanje (1847. go-dine) carske otomanske bankesa kapitalom od 25 000 000 pija-stri. Drugom merom centralna vlast je poverila odgovornost za ubiranje liène poreze od hrišæanskih veroispovesti predstav-nicima svih postojeæih vera u tada šnjoj turskoj dr žavi.

Turski reformatori nastavili su da popularišu nove re-forme u administracijina širokim narodnim skupovima po gradovima. Specijalni tuma èi iz Carigrada dolazili su u pro-vincije i obja šnjavali reforme na dva ovakv-a skupa, u Solunu iBitolju 1851. godine. Ovim skunovima prisustvovale su mnoge civilne i vojneliènosti, hrišæanske starešine i seoski kme-tovi, gradski prvaci, kao i po dva predstavnika iz svakog nase-ljenog mesta iz solunskog i bitoljskog kraja. Da bi

reforme bile još efikasnije sprovoðene, one su odštampane na jezicima sta-novništva na èijem su terenu primenjivane. Tako su iz OEOG pe-rioda ostala dva

veoma va žna zakona — pravilnika, od kojih je bitoljski bib napisan na makedonskom jeziku i nosio je naslov Kanoname za selata bitolski è unki zakon za è ifligarite i è if-lizite š to se pod poela bitolska. Ovim zakonom iz1851. godine uveden je na èin biranja kodžaba šija (starešina) po selima, i toputem izbora krajem februara svake godine, zatim njihova prava i obaveze da podnose izveštaj za svoj rad pred celim selom u toku mandatne godine; zakonom

je zabranjivan svaki pritisak i zloupotreba od strane lokalnih vlasti pri ubiranjuda ž bina; razmatran je odnos izmeðu èitluksahibija i njihoaih èitluèara izabranjivana je upotreba angarije na èitluksahibijskim ima-njima; fiksirana je

visina procentne skale za zajmodavce na 8% i zabranjivalo se vladikama da uzimaju više od onog što im je odreðivao zakon. Ovim zakonom zabranjivalo seuobièajeno dava-nje mita (potkupa) u naturi, zatim su zabranjivane zloupotrebepo dervenima i pozivani su i hrišæani i muslimani da saopšta-vaju o svakojakimprekr šajima da bi se kaznili i otpustili krivci, kao što je navodno bilo sa otpuštanjem optuženog kaj-makama Ohrida i nekoliko mudira u drugimmestima; na kraju, u ovom zakonu je podvuèena sultanova dobra volja što jeoduzeo pravo ubiranja poreze turskim taksildarima, a poverio ga pra-voslavnim,

jermenskim i katolièkim vladikama, kao i jevrej-skim hakamima po gradovima.Svi ovi propisi i reforme, u osnovi prilièno liberalni, mogli su biti

sprovedeni u život samo delimièno, jer su, kao što smo videli, nailazili na otpor fanatizovanih i konzerva-tivnih predstavnika carske vlasti na terenu,s jedne strane, a, s druge strane, zbog toga što se gra ðani nisu mogli boritiu dovoljnoj meri za njihovo sprovoðenje usled svoje slabosti. Na kraju, ikrimski rat omeo je ja èe anga žovanje centralne vlasti pri sprovoðenjupomenutih reformi.

2. KRIMSKI RAT I MAKEDONIJA

Oktobra 1853. godine izbio je rat izmeðu Rusije i Turske. Sledeæegodine Turskoj su se pridružile Engleska, Francuska i Sardinija. U stvarirat je voðen izmeðu zapadnih sila i Ru-sije za prevlast na Bliskom istoku.

Kao i za vreme svih dotada šnjih ratova koje je vodila Turska sa drugim zemljama tako i za vreme krimskog rata stanov-ništvu Makedonijenametnuti su teški i vanredni porezi u ži-votnim namirnicama i stoci, koje

su uz velike zloupotrebe ubi-rali turski èinovnici. Nisu pomagale nikakvežalbe i prote-sti koje je makedonsko stanovništvo u to vreme poèelo da šalje preko evropskih konzula bitoljskom valiji. Neki nezadovoljnici bežalisu u planinu i odatle se svetili zbog nanetih nepravdi. Kao vrhunacnezadovoljstva došla je sultanska naredba kojom se saopštavalo da se utursku armiju pozivaju i hrišæani. U znak protesta, iz kosturskog kraja i izdrugih mesta u Makedoniji koja su se nalazila blizu gr èke dr žave, prebeglo

je oko 400 Ma-kedonaca na teritoriju slobodne Gr èke, a neki èak i u Vlšpku, da bi se spasli odlaska u tursku armiju. U okolini Bitolja i na Atoskom poluostrvu, pak, nastalo je ja èe vrenje. U njemu je uèe-stvovalone samo makedonsko selja štvo veæ i sveštenstvo. Naro-èito se lokazalonepomirljivo stanovništvo iz bogatijih vla š-kih sela u okolini Bitolja.Meðutim, pritisak inostranih sila bio je toliko jak da je ovo nezadovoljstvopostepeno splasnulo. Veæ 1855. godine došao je jedan engleski oficir uBitolj sa zadatkom da vr ši regrutaciju i dd poziva dobrovoljce iz redova hrišæanskog stanovništva.

Tada je u bitoljskom vilajetu poèela kositi kolera. Zbog toga je veliki brojstanovnika bežao u šume ili u druga mesta, ostavljajuæi Bitolj skoro poluprazan.Prema podacima evrop-skih konzula, od ove bolesti u bitoljskom kraju umrlo je

oko 700 ljudi, od kojih polovina u samom Bitolju.Krimski rat zavr šio se potpisivanjem Pariskog mira, 3. III 1856. godine,

izmeðu Francuske, Engleske, Austrije, Pruske, Sardinije i Turske, s jedne strane,i Rusije s druge strane Èlanom 7 ovog ugovora pomenute sile su se obavezale



???? ??????? ? ??????? ? ?????? ??????? ? ?????????

3 Istorija makedonskog naroda P



G L A V AIV Poèei,i preporoda

1. PROSVETA

Prva polovina XIX veka obeležena je izvesnim napretkom u prosveti.Makedonski trgovci jasno su shvatili da uspeh u tr-govini zavisi od visineškolovanja njihove dece. Zbog toga su i nastojali da poboljšaju svojedotdda šnje škole, zapravo da ot-vore sasvim nove i da, umesto crkvenihpredmeta — èaslovca, psaltira, oktoiha i drugih, uvedu svetovne predmeteèiju su pri-menu zahtevale praktiène potrebe u trgovini i zanatstvu.

Osim škola na makedonskom jeziku i osim manastirskih škola na crkvenoslovenskom jeziku, bilo je dosta škola po gra-dovima u kojima senastava izvodila nd gr èkom jeziku. Predava-nja su u njima bila na višemstepenu nego u makedonskim ško-lama, prvo zbog toga što je gr èka inteligencija bila obrazovanija i što su postojale stdrije školske tradicije, a zatim — zbog veæe materijalne pomoæi koju su gr èki episkopi davali timško-lama po gradovima, jer je u njihovoj kompetenciji bila i briga oprosveti. Godine 1806. i 1819. gr èki mitropoliti u Makedoniji dobili sudirektivu od carigradskog patrijarha Grigorija V da svesrdno šire gr èki jezik po školama. Èak su i bogatiji make-donski gra ðani u poèetku slali svojudecu u gr èke škole, ali su se postepeno usavr šavale i makedonske škole.

O otvaranjuškola na mdkedonskom narodnom jeziku i o nji-hovojmaterijalnoj pomoæi u znatnoj meri su se pobrinuli i prosveæeniji

makedonski kaluðeri iz svetogorskih manastira, naroèito iz manastira Zografa. Nekoliko mdnastirskih kalu-ðera patriota, iz pomenutogmanastira, zahvaljujuæi velikim prihodima od brojnih crkvenih metoha uMakedoniji i Rumuni-ji, poèeli su da šdlju svoje kaluðere na više duhovneškole u



?????? ?????????

Atini i Moskvi, a posle njihovog povratka otvorili su u sa-mom manastiru Zografuškolu na crkvenoslovenskom jeziku. Oni su pomagali materijalno slabije gradoveKukuš, Dojran i druga mesta da bi otvorila svoje škole. Najprosveæeniji od ovih zo-grafskih kaluðera, arhimandrit Anatolije, rodom iz Lazaro-polja, pokušao jetridesetih godina XIX veka da otvori i štam-pariju u Zografu, ali ona nije uspela da proradi.

Ranije su škole bile obièno pored manastira i služile su za pripremanjesveštenika, ali od tridesetih godina XIX veka poèele su se otvarati opštinske škole pogradovima, pa èak i po privatnim kuæama. Kao prve takve škole treba smatrati oneu Skoplju (1835. ili 1836), Velesu (1837), Banskom (1838), Štipu i Nevrokopu(1840), Prilepu (1843), Kumanovu i Tetovu (od 1852) i dr. U ovim školama uèenicisu se pripremali ne samo za sve-štenike veæ i za prosveæene gra ðane koji æe znatisa uspehom da primene svoja znanja u trgovini i zanatstvu. Za osavremenji-vanjenastave u ovim školama naroèito veliku zaslugu imao je Jordan Hadžikonstantinov DŽ inot, s obzirom na to da je on uneo nove svetovne predmete. Osim crkvenih lica,za uèitelje su po-èela dolaziti takoðe i neka svetovna lica. U nedostatku doma-æih

uèitelja, veæ krajem prve polovine XIX veka, poèeli su do-voditi i uèitelje iz Vojvodinei iz drugih mesta.

Prvi udž benici u na šim školama bili su èaslovac, psaltir i oktoih. NJih su èestoprepisivali sveštenici, pa i sami uèe-nici u školama. Tako, na primer, pominje se da

je u Prilepu još dvadesetih godina XIX veka veliki broj knjiga prepisivao tamo- šnjiuèitelj Hristo Hadžikonstantinoviè. Neke od odštampanih knjiga u solunskojštampariji hadži Teodosija, kao što su Na è alno u è enie, Knjiga za nau è enie trih

jazikov, Tab li ca. pervaj a i dr., svakako su upotrebljavane i u školama kao ma-terijal za uèenje. Na ši trgovci, koji su imali veze sa Austrijom i Srbijom, èesto sudonosili udž benike na srpskom jeziku i upo-trebljavali su ih u na šim školama.

Takoðe su kao udž benici slu-žile i knjige Jovana Dimitrijevièa — Prvona è alna nauka za dol ž nostite na è eloveka i Slu ž benik mali, koje su prevedene sa gr èkogi štampane u Carigradu i Beogradu.

Osim škola, od ostalih kulturno-prosvetnih ustanova po-minje se samo jedna biblioteka u Velesu, 1832. godine. NJen glav-ni pomaga è bio je Anðelko Pala šev, jedan od najprosveæenijih gra ðana u tom gradu u to vreme.

Od zdravstvenih ustanova pominju se prve bolnice, obièno po gradovima sa jakim turskim garnizonima — u Solunu, Bitolju i Ohridu, kao i prve apoteke uSolunu, Serezu i Bitolju. Èeste epidemije kuge i drugih zaraznih bolesti primoravale

su tur-ske vlasti da posveæuju izvesnu pa žnju ovim ustanovama da bi se spreèiloprenošenje epidemija u garnizone.

z*35

Za rukovoðenje crkvama i škodama u prvim decenijama XIX veka formirane su crkveno-školske opštine, zapravo organi-zovane su grupe

uglednijih gra ðana koji su vodili specijalnu brigu oko zidanja crkava iškola, oko èuvanja i poboljšanja crkveno-školskog života, nala ženja

uèitelja, njihovog smešta-ja i izdr žavanja. Istovremeno su opštine pomagalehranom md-kedonske zatvorenike. Najstariji trag o formiranju ovakvihcrkveno-školskih opština potièe iz Velesa, Prilepa i iz Gornje DŽ umaje. Ovecrkveno-školske opštine bile su prve na-rodne ustanove u kojima su semakedonski gra ðani uèili kako da upravljaju i da rukovode društvenimživotom. U poèetku one su bile u rukama vladika i bogatih èorbadžija itrgovaca, a vre-menom su poèele da prelaze u ruke zanatlija, dobijajuæi na taj na èin demokratskiji karakter. Izbor èlanova tih opština vr-šen je za

vreme crkvenih praznika i u crkvenim prostorijama uz široko uèešæenarodnih vdasa.

Opštine su imale i svoje peèate kojima su potvr ðivale ve-rodostojnost dokumenata o bra ènim i naslednim pitanjima, za-tim razne ugovore islièno. Najstariji za sada pozndti peèat je peèat veleške opštine. On potièeiz 1818. godine.

2. KNJI Ž EVNOST

Porast gradova i gradskog stanovništva u prvoj polovini XIX veka postavljao je i nove zadatke pred mlado makedonsko gra ðanstvo. Za njegov dalji razvitak i uspešno ja èanje trgovine svakako je bilo potrebno da što



?????? ?????????

Makedonski sveštenici i kaluðeri bili su u toku èitavog turskognerioda jedini èuvari i za štitnici slovenske pisme-nosti ne samo od turskihnapada veæ još više od gr èkih. Gr èki mitropoliti dr žali su rukovodeæa mesta u crkvama i nametali služenje liturgije, kao i uèenje u školama (uglavnom u grado-vima) na gr èkom jeziku. Mnogo bliži narodu i njegovimkultur-

nim potrebama od gr èkih vladika i mitropolita koji nisu poznavalimakedonski jezik bili su makedonski sveštenici i ka-luðeri. Oni su bili

tesno povezani sa narodom, neki od njih još ranije su prevodili pouène reèisa gr èkog na crkvenoslovenski jezik, u kome je bilo elemenata izmakedonskih narodnih govora. Kada su se pojavile potrebe bur žoazije za knjigama na narodnom jeziku, na ši sveštenici i kaluðeri, kao jedinosposobni za taj posao, stavili su na raspolaganje SEO#e snage da bizadovoljili ove prve potrebe. Meðutim, pošto su bili organski povezani sa crkvom, "kr sve što su oni pisali i štampali imalo je uglav-nom verskusadr žinu.

Prvi književnici i istovremeno glasnici kulturnog prepo-rdaMakedonaca — Joakim Kr èovski i njegov mla ði savremenik Kiril Pejèinoviè

— poticali su iz crkvene sredine. Zahvalju- +'/i pomoæi makedonskihtrgovaca iz svih kraješ Makedonije, oni su uspeli da odštampaju prve knjigeu Budimu na „neknji-ževnom jeziku" sa dosta crkvenoslovenskihelemenata. Turske veze sa Austrijom bile su razlog da se makedonskitrgovci iz okoline Kratova i Štipa — Nešo Markoviè, Dimitrije Fili-poviè,hadži Stojko, hadži Peco i drugi — zauzmu da se prve knjige pomenutihmakedonskih pisaca odštampaju u Budimu. Na ove knjige pretplatio se

znatan broj trgovaca i sveštenika, pa èak i nekoliko žena iz Makedonije, kaoi nekoliko lica iz su-sednih obldsti, tako da su ove knjige mogle iziæi izštampe je-dino širokom pomoæi makedonskog naroda. Prvu knjiguodštampao je Joakim Kr èovski 1814. godine u Budimu, pod naslovomPovest radi stra š nago i vtorago pri š estvija Hristova. Osim nje, Kr-èovski je odštampao još èetiri knjige verske sadr žine. Dve go-di0e posleKr èovskog, u Budimu je odštampao svoju knjigu Ogledalo Kiril Pejèinoviè,rodom iz tetovskog sela Tearce. Kasnije su takoðe štampane makedonskeknjige van Makedonije, i ( u Beogradu, kad je u njemu otvorena srpska štamparija, i u Carigradu, u slovenskom odeljenju štamparije, koje jepostojalo pri carigradskoj štampariji i kojom je rukovodio Jovan Dimi-trijeviè iz Ohrida. Prilepski uèitelj Kostadin Dinkov od-štampao +e svojuknjigu Vra è eski ja moli tvi u Beogradu 1849. godine, a Dimitrijeviè jeodštampao u Carigradu 1844. godine, za potrebe škola, dve knjige; jednupod naslovom Prvona è alna nauka za dol ž nostite na è eloveka, a druguGramatika za slavjanski jazik, k+a +e objavljena 1850. godine.

Meðutim, veliki korak napred uèinjen je kada je, 1838. godi-ne,otvorena pr)a makedonska štamparija sa crkveno-slovenskim slovima uSolunu, pod rukovodstvom hapi Teodosija Sinajitskog iz Dojrana, k+i je

takoðe bio crkveno lice. Otvaranje štampa-rije u Solunu bila je velika kulturna dobit za makedonski na-rod, jer su se ovim otvorile perspektive za

buðenje i podizanje

37



?????? ?????????

Probuðeno interesovanje za knjigu i dalje je ja èalo. Na ši ljudi su sepretplaæivali i na knjige koje su èetr-desetih godina štampane u Vojvodini,Gr èkoj, Rumuniji i drugim mestima. Samo od knjige Pravoslavie u è enie ili hristi-jansko bogoslovie, koja je iza šla u Bukureštu, seljaci iz veli-kogBa šinog Sela otkupili su 80 primerdka.

Sa željom da knjige što br že i u što veæem broju prodru u narod, na šipisci pisali su ih i štampali na prostom književ-nom jeziku da bi ih narodmogao lak še razumeti, za razliku od knjiga koje su do tada štampane na crkvenoslovenskom jeziku, koji je va žio kao književni. U ovom pogledunaroèito se istakao Kiril Pejèinoviè, èija je zasluga u oformljav-anju ipodizanju na šeg pisanog jezika na viši stepen od dotada šnjeg bila veoma

velika. Hadži Teodosijeva štamparija 1842. godine prestala je da radi zbogtoga što je izgorela. Postoje pretpostavke da su njeni ostaci preneti utikveško selo Vata ša. Naime, vata ški uèitelj Kamèe, zajedno sa kavadarskim trgovcem Jovkom, došao je 1847. godine u Beograd da kupujeslova za ovu štampariju, ali do sada još nije sa sigurnošæu utvr ðeno da li je

ova vata ška

štamparija proradila. Još jednu štampariju otvorio je u Solunu 1850. godine Ki-rijak

Dr žiloviè i radila je do 1870. godine. Knjige u ovoj štam-pariji štampane sugr èkim slovima, ali na makedonskom jeziku. U to vreme arhimandrit Zografskog manastira u Svetoj gori, Anatolije, nabavio je slova za otvaranještamparije u ovom ma-nastiru. Meðutim, ovaj Anatolijev pokušaj da otvorištampa-riju ostao je bez uspeha.

3. UMETNOST

Umetnost u Makedoniji u prvoj polovini XIX veka ima uglavnomcrkveni karakter.

Brojnim i ekonomskim ja èanjem makedonskog etnièkog ele-menta ugradovima poèela je izgradnja širih i viših crkava od

tvrdog materijala. Takze gradske crkve podignute su najranije u Banskom(jedna 1803, a druga 1835), zatim u Nevrokopu (1811. jed-na, 1841.druga), u Bitolju (1830), Kruševu (1832), Skoplju i Stru-gi (1835), Kratovu(1836), Velesu (1837), Prilepu (1838), Štipu, Gornjoj DŽ umaji i u drugimmestima. Na gradove su se ugledala i okolna sela, pa su seljaci, kao igra ðani, zajednièkim naporima i materijalnom pomoæi zidali nove ili suopravljali stare crkve. Tako je 1832. godine podignuta seoska crkva uElešnici kod Razloga, a 1835. i u selima Banja, Ba èevo, Jakoruda, Donja Draglišta, Dobrinište i u drugim mestima. Karakteristièan je sluèajizgradnje manastirske crkve Svetog Jovana Osogovskog. Ona ima 12kupola, a gradio ju je od 1847. do 1851. Andrej Zograf-ski Renzovski uzpomoæ krivopalana èkih esnafa i seljaka iz okolnih sela.

Ovako bogata gra ðevinska delatnost nije bila samo izraz liberalnijeg

režima tada šnje turske centralne vlasti veæ i dokaz o veæim materijalnimmoguænostima makedonskih gra ðana. U ovoj gra ðevinskoj delatnostiistakli su se èuveni majstori i neuke arhitekte iz roda Renzovaca-Zografskih, zatim Nelo Mijak i Stojan Vezenko, potom majstori iz Debra,Kruševa i Prilepa, Banskog, Kostura i iz drugih mesta. Oni su gradili crkvei druge gra ðevinske objekte ne samo na teritoriji Makedo-nije veæ i poostalim južnoslovenskim zemljama na Balkanu, na-roèito u Srbiji,Bugarskoj i u Bosni i Hercegovini. Jednog od njih, Stojana Vezenka, zbog

velikih zasluga u gra ðevinarstvu docnije je sultan odlikovao i nagradiosabljom, što je predstav-ljalo veliku retkost u to vreme.

Uporedo sa vidnim razvitkom crkvene gra ðevinske aktivno-sti, a možda i nešto ranije od nje, poja èao se razvitak i rezbar-ske (kopanièarske)umetnosti. U prvoj polovini XIX veka ova umetnost dostigla je ikulminaciju. Specijalno osposobljene tajfe (družine) veštih majstora rezbara (kopanièara) uglavnom iz mija èkih sela zapadne Makedonije,ukrasile su ne samo gradske i manastirske crkve ikonostasima, vladièkimstolicama, pevni-cama i propovedaonicama od orahovog drveta veæ i nekecrkve u bogatijim selima. Rezbarska umetnost, iako ne tako èesto, pri-menjivana je i u svetovnim zgradama, na tavanicama begovskih kuæa uDebru, Ohridu, Skoplju, Tetovu i u drugim mestima.

Najstariji rod koji se bavio ovom kopanièarskom delatno-šæu, poredroda Zografskih-Renzovaca, bio je rod Fr èkovaca (Negrija i Makarija) izGaliènika zatim Petre Filipovski Garka iz sela Gari sa svojom odabranom



DETALJ IKONOSTASA U CRKVI SV. SPASA u SKOPLJU SA MAJSTORIMA PETRE GARKATA I NJEGOVIM

SARADNICIMA

V

Renzovsko-mrafskimajs š ori: Niko ž g, Ð or ð i, Andreja i Kosta

Unutraiti izied z šš d- NOG de.š

crkve Sv. Pante -lejiona u Velesu



Pojaèano prodiranje eoropsko kapitala

u Tursku posle krimsko rata i promene

u Makedoniji

Krimski rat, kao i dvadesetogodišnjl period relativnog mi-ra koji jeposle toga nastupio, obilovao je krupnim unutra šnjim promenama administrativno-upravnog i društveno-politièkog karaktera u Turskoj. Svete promene odrazile su se i u Make-doniji.

1. HATIHUMAJUN IZ 1856. GODINE I OSTALE REFORME

Reformistièka aktivnost sultana Abdula Medžida, preki-nuta za vremekrimskog rata, nastavljena je br žim tempom za vre-me vladavine njegovognaslednika Abdula Azisa (1861—1876). Kao što se za Ðilhanski hatišerif može reæi da je ozna èaveo akt širih razmera, u veæoj meri se to može reæio novom aktu od 18. II 1856. godine, o takozvanom Hatihumajunu, kojim

je obeæavana verska i nacionalna ravnopravnost svih narodnosti u TurskojImperiji, sloboda veroispovesti i sloboda savesti, mešani su-dovi, pravohrišæana da mogu stupati na dr žavne dužnosti, da služe u turskoj vojsci,pa èak i da imaju svoje predstavnike u dr žavnom savetu. Hatihumajun jepredvmðao i crkvene reforme i obeæavao da æe biti zamenjen dotada šnji

na èin naturalnog pla-æanja crkvenih da ž bina vladikama u odreðenimiznosima; on je obeæavao da æe se sprovesti reorganizacija dr žavneadministra-cije, sudstva, sistema ka žnjavanja, policije, ubiranja poreza iuvoðenje redovnog budžeta prihoda i rashoda dr žave; na kraju, on jeobeæavao da æe biti opravljeni putevi, da æe se unaprediti zemljoradnja,trgovina i dr. Na osnovu ovog sultanovog: raskrip-ta objavljeni su, kaonajglavniji, sledeæi zakoni: 1858. godine Novi zakon o kaznama i zakon ozemljama; 1859. godine Uredba o vaseljenskoj patrijar šiji u Carigradu;1862. godine Zakon o tr-gova èkom postupku; 1865. godine Zakon ostvaranju vilajeta i no-vih sudova u njima; 1867. godine Zakon o pravima stranaca na ze-mljišnu svojinu u Turskoj; 1868. godine Zakon oorganizaciji dr žavnog saveta; 1869. godine Zakon o podanstvu i zakon ona-rodnom obrazovanju; od 1867. do 1877. godine delimièno su objav-ljenigra ðanski zakoni, a 1871. godine izdat je Zakon o upravljanju vilajetima.

Objavljivanje Hatihumajuna u Bitolju, pred prilièno ši-rokimskupom od oko 500 turskih vojnih i civilnih lica i pred-stavnika

verskih organizacija, izazvalo je izvesno nezadovolj-stvo meðureakcionarnim krugovima muslimana. NJih su naroèito nervirala ona mesta u Hatihumajunu u kojima se govorilo o je-dnakosti muslimana

i hrišæana i o pravu hrišæana da služe u turskoj vojsci.S druge strane, objavljivanje ovog Hatihumajuna, naroèito onih

njegovih mesta na kojima se govorilo o utvr ðivanju odreðe-nih iznosa verskim starešinama hrišæanskih crkava, izazvalo je neskrivenozadovoljstvo makedonskih masa, koje su dosta trpe-le odfanariotskih vladika.

Prema novom Zakonu o stvaranju vilajeta, objavljenom 1865.godine, u evropskom delu Turske formirano je 6 vilajeta. Se-verni deoMakedonije ulazio je u sastav kosovskog (kasnije skop-skog) vilajeta,a južni deo u sastav solunskog vilajeta. Meðu-tim, jednomreorganizacijom stvoren je i bitoljski vilajet, tako da je Makedonija ulazila u sastav tri vilajeta. Ovakva admini-strativna struktura zadr žala se uglavnom do kraja turske upra-ve u Makedoniji.

Nova administrativna podela nije se zasnivala na prirodnim,etnièkim i ekonomskim celinama, veæ su njom namerno okupljenegrupacije raznih naroda i vera u istu administrativnu jedi-nicu da bise zadr žala verska i nacionalna mr žnja i da bi se još više probudiorascep meðu njima.

Zaista, ovom novom zakonodavnom i administrativnom aktiv-nošæu turska uprava stekla je prilièno moderan spoljni izgled, alitime nisu odstranjene duboko ukorenjene navike i shvatanja kod

vladala èke klase Turaka o nižoj vrednosti hrišæana, niti je, pak,moglo biti obnovljeno tursko društvo na novim temelji-ma



od 1855. do 1875. godine Turska je uzela pet zajmova od evropskihdr žava, i to pod vrlo nepovoljnim us-lovima, tako da su neki dugovi,zajedno sa kamatama, 1875. godine iznosili 5,3 milijardi franaka.Uporedo sa dobijanjem zajma Turska je bila prinuðena da širokootvori vrata privilegijama zapadnoevropskih kapitalistièkih dr žava injihovoj industrij-skoj robi. Engleska, Francuska i Austrija takmièilesu se u borbi oko preuzimanja tr žišta u TurskoJ Imperiji i za kratko

vreme preplavile su ta tr žišta svojim industrijskim proizvo-dima ipolufabrikatima. Još na poèetku krimskog rata, prema reèima Karla Marksa, Carigrad se pretvorio u stovarište en-gleske robe. Francuskiuvoz i izvoz poveæao se od 90 miliona franaka 1854, na 156 miliona u 1857. godini da bi 1869. godine dostigao cifru od 223 miliona franaka. Evropskim dr žavama koje su obnovile svoje trgova èke

ugovore sa Turskom u periodu od 1861. do 1862. godine pridružilesu se i SAD, koje su nešto kasnije poèele puniti turska tr žišta

jevtinim industrijskim, pa èak i poljoprivrednim proizvodima. Unastojanjima da zadovolji novonastale potrebe i obaveze prema inostranim kapi-talistièkim zemljama, Turska je bila primorana da pristupi izgradnji modernih puteva, telegrafskih linija i železnica,omoguæavajuæi na taj na èin razvitak i domaæem kapitalizmu.

2. POPLAVA EVROPSKE ROBE I OPADANJE DOMAÆIH ZANATA

Nastojanje da se prona ðe i da se što pre stavi na raspola-ganjepotrebna hrana i druge životne namirnice za tursku i ev-ropske vojske za

vreme krimskog rata podstaklo je i razvilo preduzimljivost makedonskihdomaæih trgovaca. U ovom pogledu naroèito stimulativno su delovale

visoke cene žita za vojsku, koje se tra žilo na sve strane. Ove potrebeomoguæile su da se veæi broj novih trgovaca u Makedoniji posveti trgovinižitom. Upravo tada Vardar je osposobljen za prenos velikih kolièina žita splavovima od Skoplja, odnosno Velesa do Soluna da bi odatle bilepreba èene na bojno polje. Godine 1859. pokušalo se, da se osim Vardara,za plovidbu osposobi još i reka Mesta u istoènoj Makedoniji, ali se u tomenije uspelo. Pošto je evrop-ski kapitalizam bio vrlo prodoran, on se poslekrimskog rata nije zadovoljio starim, tesnim i nepogodnim putevima ndkopnu i moru, veæ je zahtevao da se otvore novi i da se prošire stari putevi.Nedostatak struènog kadra rešen je anga žovanjem inže-njera Poljaka, kojisu kdo emigranti ostali u Turskoj posle ne-uspelog ustanka u Poljskoj.

Tako je šezdesetih godina XIX veka poèeto nasipanje puteva od Skoplja doKumanova, od Kumanova do Krive Palanke, od Kumdnova do Vranja i odKumanova do Gnjilana. Godine 1863. seljaci iz okoline Resna i Bitolja trasi-rali su kulukom novi put od Bitolja do Resna. Novotrasirani put od

Velesa, preko Babune i Prilepa, do Bitolja omoguæavdo je trgovcima udobnije i br že kretanje. Godine 1865. poèela je izgradnja, opet kulukom,novotrasiranog puta od Bitolja do Vo-dena, koji je skraæiv«ao vremeputovanjd izmeðu ova dva mesta za èitavih osam èasova. Od 1866. godinepoèelo je trasiranje i op-ravka puteva od Melnika do Sereza. Me ðutim,izgradnja ovih pu-teva kulukom, kdo i zloupotrebe lokalnih organa mnogosu odu-govla èili njihovo dovr šavanje.

Paralelno sa ovim, poèetkom

šezdesetih godina XIX veka postavljene su i prve telegrafsko-poštanske linije u Makedo-niji.

NJima je, sa jedne strane, povezivano Skoplje, preko Pri-štine, sa Beogrddom, odnosno preko njega i sa srednjom Evropom, sa drugestrane — sa Bosnom, a sa treæe — sa Bitoljem, odnosno prekoOhrida sa Elbasanom. Nije ostalo nezastupljeno ni najbr-že inajmasovnije transportno sredstvo u to vreme u Makedoniji — železnica. Oko 1869. godine poèelo je trasiranje prvih že-leznièkihlinija u Makedoniji, i to u izvoðenju inostranih evropskih preduzeæa.

Trasa je polazila od Soluna prema Skoplju i Kosovskoj Mitrovici ipreddta je saobraæaju 1873. godine do Skoplja, a kasnije i doKosovske Mitrovice. Ovim je sredinom Makedonije postavljena najva žnija saobraæajna arterija, sudbo-nosna za njen br ži ekonomskirdzvitak. Ovom železnicom Solun je dobio zna èaj prvostepenogekonomskog i politièkog centra Ma-kedonije, preko koga je ona mogla najbr že i najjevtinije da se poveže sa spoljnim svetom. Ovi suvozemniputevi — telegrafi, telefon i železnice razvili su i omoguæili br že itešnje povezivanje i zbližavdnje makedonskih gradova i sela, a takoðesu omoguæavali i lak še prodiranje evropskog kapitala u Make-dokiju,

kao i njegov neposredni uticaj na razvitak društveno-ekonomskihuslovd u njoj. Tako su u makedonskim obalskim pri-staništima poja èala svoje agencije poznata svetska brodarska društva: austrijski„Lojd", „Mesa žeri Maritim", „Frejsin i koml" i „Trinakrija". Samo za



25 584 000 franaka, što zna èi da se uvoz inostrane! robe poveæao za višeod pet puta, dok se izvoz poveæao samo za dva puta. Prvo mesto u uvozudr žala je Engleska, a posle nje Francuska i Au-strija. Poplava inostranerobe oseæala se i u ostalim gradovima Makedonije. Tako je uvoz u Bitolj1865. godine porastao na 21 000 000 pijastri, a izvoz na 34 634 000pijastri (1862. godine 7 pijastri bilo je ravno jednom franku).

3. OPADANJE ZEMLJORADNJE

Veæ ranije pomenuta potra žnja žita i njegova visoka cena pozitivno suuticali na poja èanje njegove proizvodnje. Takoðe je i proizvodnja pamuka iduvana dobila sna žan podsticaj. Za proizvodnju pamukd nastupio jeposeban momenat koji se veoma pozitivno odrazio. Naime, usledgra ðanskog rata u SAD, od 1861. do 1865. godine, prestalo je snabdevanjeevropske industrije ame-rièkim pamukom, zbog èega se i njegova potra žnja poveæala. Da bi podstakla poveæanje ove proizvodnje, po nalogu Engleske,

Turska je ubla žila dotada šnji na èin oporezivanja pamuka; specijalnopripremljene zemlje za njegovo obra ðivanje ona je oslobodila pla-æanja poreza za èitavih pet godina, ma šine za èišæenje pamuka oslobodila je

visokih carina i razdavala je besplatno seme iz Amerike i Egipta, kaonajbolje po kvalitetu, ca je èak dopu-štala štampanje brošure sa uputstvom kako da se obra ðuje pa-muk, i to na jeziku kojim su govoriliproizvoða èi. Na taj na èin prošireni su rejoni za proizvodnju pamuka vansolunske, sere-ske i dramske oblasti u bitoljsku oblast i u druge krajeve. U

vezi sa poveæanjem proizvodnje pamuka, izvoz iz Makedonije od 1861. do1862. godine poveæao se dva puta, a 1863. èak i tri puta.

U nameri da ostvari veæu propagandu duvanske proizvodnje, Turska je 1863. godine organizovala izlož bu duvana u Carigra-du, na kojoj jesolunska oblast iz Makedonije bila zastupljena sa 10 sorti svojih duvana.

Pa ipak, i dalje je V« obradive zemlje u Makedoniji i Trakiji bila zasa ðena duvanskim kulturama, od kojih se izdr žavalo 20 000 porodica.Meðutim, kao i na še zanatstvo i zemljoradnja je poèela da propada u

veæoj meri kada je poèeo uvoz žita i pamuka iz In-dije i Amerike, pošto jeprestao gra ðanski rat, a proizvodnja pamuka i žita se smanjila. S drugestrane, Turska nije ništa uèinila da poboljša sredstva za proizvodnju uzemljoradnji, izu-zev proizvodnje pamuka niti je proširila rejoneproizvodnje. Prema jednoj tada šnjoj proceni, u Makedoniji nije bilo više odUbobra ðene zemlje. Ostatak su predstavljali pa šnjaci.

Poseban razlog za nazadovanje u zemljoradnji bila je turska politika poveæanja poreza i taksa na poljoprivredne proizvode,

45

zatim menjanje na èina njihovog ubiranja, kao i brojna nasilja i zloupotrebeu vezi sa ubiranjem.

Prema novom na èinu ubiranja poreza, svako selo bilo je du-žno da plati iznos ravan srednjoj cifri otkupnih cena poljopri-vrednih proizvoda za poslednjih pet godina, to jest kada su cene poljoprivrednih proizvoda, usled

velike potra žnje, bile dosta visoke. Ubiranje poreza davano je kao i ranijepod zakup, a saku-plja èi su vr šili masovne zloupotrebe. Godine 1862. porez

na ne-kretnine — vergija — bio je poveæan za 10%, 20%: i 30%. Uve-den jemonopol na so, a cena ovog artikla poveæana je za dva puta. Pored desetka na duvansku proizvodnju, dr žava je uvela i nove takse na duvan, koje sunanele ogromne štete proizvodnji, usled èega je nastupio period



Kao posledica krimskog rata, šezdesetih godina XIX veka nastupila jemasovna seoba Tatara i Èerkeza sa Krima i iz onog dela Kavkaza koji jezauzela ruska vojska. Oko 26 000 ovih Ta-tara naselilo se u najjužnijimoblastima Makedonije (10 000 u vodenskom, a po 8 000 u berskom i

jenidževardarskom kraju). U ma-njim grupama nego Tatari, poèev ši od1864. godine, naselili su se Èerkezi skoro u svim krajevima Makedonije.Samo u Skoplju naseljeno je 400 Èerkeza u jednom posebnom rejonu, koji

je po nji-ma dobio i ime. Èerkezima su ustupane plodnv makedonske zem-lje, a makedonskim seljacima bilo je nareðeno da im zidaju kuæe isporedne prostorije besplatnim radom. Ipak, Èerkezi nisu bili zadovoljnidobijenim zemljama. Dobar deo napustio je svoja sela i odavao se kra ðistoke, prisvajanju najboljih njiva, zemlje i drugim nasiljima nadmakedonskim seljacima. Izvestan broj Èerkeza uopšte nije mogao da se

aklimatizuje, pa je pobegao iz Makedonije, ali veæi deo, koji je ostao uMakedoniji, predstav-ljao +e strah i trepet za seosko stanovništvo.

Prilièno velike štete seljacima su prièinjavale i razne stoène bolesti,naroèito goveða kuga, koja im je uništila stoku bez koje oni nisu mogliživeti. Takva kuga zahvatila je 1862. godine kumanovski, štipski, veleški i

bitoljski kraj i nanela ogromne 1(e(e2 a u ðev ðelijskom kraju upropastila jeèitava se-la. Zbog pomora stoke najveæi deo polja ostao je neobra ðen.

Sve to uticalo je na pojavu novih sluèajeva emigracije iz makedonskihsela i odlazak u veæe ekonomske centre i oblasti u Turskoj ili van nje,naroèito u Rumuniju, Austriju i u druge zemlje. Na po èetku šezdesetihgodina èak se pojavio i pokret za masovnu seobu makedonskih seljaka iz

bitoljskog kraja u Rusiju, ali do njegove realizacije nije došlo, jer su sesuprotstavili ruski diplomatski predstavnici na terenu i spreèili su make-donske seljake u njihovoj nameri za odlazak u Rusiju.

4. VA Š ARI U MAKEDONIJI

Va šari koji su i ranije bili središte za trgova èku raz-menu domaæe iinostrane robe, u drugoj polovini XIX veka bili SU U, Još veæem procvatu,naroèito va šari u Prilepu, Serezu i u Nevrokopu. Èak se pominje i nekoliko

va šara po selima istoè-ne Makedonije — selo Trlis i Sklave.Prema prirodnom geografskom položaju mesta, pogodnom vremenu za

odr žavanje, brojnom prisustvu trgovaca i robe, kao i prema nekim drugimokolnostima, prilepski va šar je prevazi-šao sve druge va šare u to vreme. Na ovaj va šar dolazili su tr-govci iz svih krajeva Makedonije, zatim iz severne isrednje Al-banije, Bosne, Srbije, Bugarske, kao i iz drugih evropskih zema-lja. Godine 1861. celokupni trgova èki obrt na njemu iznosio je 18 000 000groša. Na svim ovim va šarima roba je prodavana za turske i austrijskedukate. Roba je obièno donošena iz Nema èke i Engleske, preko Beograda.

Godine 1874. vrednost robe domaæeg porekla na prilepskom va šaruiznosila je 38 320 turskih lira, dok je opšta vrednost robe inostranogporekla iznosila 207 314 lira, upravo pet puta više. Prilepski trgovci imalisu obièaj da svake treæe godine poseæuju nema èke i francuske gradove ida odatle donose robu. Oni su naroèito išli u Lion i za svoj va šar snabdevalise ro-bom iz Minhena i Lajpciga. Krajem pedesetih godina 'XIX veka Prilep

je uneo za 250 000 forinti austrijske robe, za 200 000 saksonske i, za 150000 forinti engleske robe.

Va šar u Serezu, drugi po va žnosti, veæ u to vreme poèeo je da gubizna èaj koji je ranije imao. Godine 1866. i 1867. roba se na ovom va šaruprodavala i na otplatu, sve do odr žavanja prilep-skog i nevrokopskog

va šara. Na ovom va šaru najbolje je prola-zila roba iz Š vajcarske, Nema èke, Austrije, Engleske, Francu-ske i Belgije. Neprodata roba sa ovog va šara nošena je i proda-vana na prilepskom va šaru.

Takoðe je bio poznat i va

šar u Nevrokopu., Na njemu su na-ro

èitoprodavane razne vrste zvona za stoku. Krajem pedesetih godina XIX veka

na nevrokopskom va šaru bilo je uvezene robe



Vrenje i nezadovoljstvo pot èinjenih naroda na Balkanu, uk-ljuèujuæi imakedonski, pokušali su da iskoriste tada šnji vla-dajuæi krugovi u Srbiji iGr èkoj i na poèetku šezdesetih go-dina XIX veka prvi put su izišle na videlonjihove težnje za širenjem svog uticaja i vlasti nad Makedonijom. Naime, kada su

G L A V DVI !rkkene "or"e proši#

i,ari$radske patrijaršije

Druk èijeg karaktera i intenziteta bile su borbe koje je istovremenozapoèela makedonska bur žoazija, najpre protiv zlo-upotreba nekih gr èkihmitropolitskih predstavnika sa crkve-nim porezima u Makedoniji, a kasnijei protiv jurisdikcije carigradske patrijar šije, a za obnavljanje nekad ukinute

ohrid-ske arhiepiskopije. Ovim borbama na ša bur

žoazija je zapo

èela svojeprvo masovno nastupanje u društveno-politièkom životu Makedonije.

Po unutra šnjem sastavu bur žoazija Makedonije nije bila jednorodnd.Pored Makedonaca, u njen sastav su ulazili vla ški, gr èki i jevrejskielementi, koji su bili i pokretljiviji u trgo-vini i sa vi še spoljnih veza negomakedonskih trgovci. U tom pogledu naroèito su se isticali gr èki i jevrejskitrgovci koji su, zahvaljujuæi svojim ranije steèenim trgova èkim vezama iprivilegijama, imali ja èe ekonomske pozicije u turskoj dr žavi. Meðutim,ukoliko se veæi broj prebeglih makedonskih seljaka posveæivao zanatstvu itrgovini, poveæavajuæi redove malo- ,r+0- makedonskog gra ðanstva iukoliko su se gra ðani ma-kedonske narodnosti upoznavali i povezivali jednis drugima preko zanatskih organizacija i putem èešæih susreta na va-šarimd, utoliko su se, na bazi njihovog relativnog ekonomskog ja èanja iudruživanja, budili kod njih elementi svesti o zaje-dnièkim interesima uodnosu na pripadnike drugih naroda i jezika.

Èinjenica da su se izvori materijalnih bogatstava nalazili u tuðimrukama (veliki kompleksi zemlje, sredstva za proizvod-nju, rudnici,duæani i radionice, zatim otkup porezd

i svih dr žavnih prihoda u turskim rukama, a crkvenih priho-da u rukama gr èkih mitropolita) u znatnoj meri je uticala na usporavanje pomenutogprocesa materijalnog i duhovnog povezi-vanja. Meðutim, „ako na nacionalno buðenje treba gledati kao na rezultat celokupnog procesa

jednog unutra šnjeg ra šæenja na-roda, kao i na sasvim odreðeni socijalniproces unutra šnjeg povezivanja, savla ðivanja partikularizma, ekonomsko ikultur-no sakupljanje i zajednièko duhovno oformljavanje koje se mani-festuje u svim oblastima nacionalnog života", onda u sluèaju nacionalnog

buðenja makedonskog naroda uvek treba da se ima u vidu njegova prilièno velika sporost. Jer teritorija makedon-skog naroda sve do èetrdesetihgodina XIX veka bila je izdelje-na na polunezavisne i nasledne pa šaluke,svuda prošarana pri-lièno jakim i gustim oazama muslimanskog elementa,

makedonskeeparhijepot èinjene su

jurisdik cijicarigra

dskepatrijar šije, a rukovo-



sveštenike takoðe one koji su više plaæali. Razume se da su sva ova poveæanja uzeta od makedonskog naroda, i to putem velikih pritisaka.

Osim zaduženja da rukovode crkvenim životom u Makedo-niji,mitropoliti i episkopi imali su pravo da rukovode, kao i da kontrolišuprosvetu u svojim eparhijama. Kao gr èki vaspi-tanici i oruða gr èkecarigradske patrijar šije, a posle stvara-nja gr èke slobodne dr žave i kaosprovodnici helenizatorskih težnji gr èke dr žave, gr èki mitropoliti i episkopine samo što su forsirali gr èki jezik po crkvama i školama u Makedoniji veæsu poèeli da zaustavl>aju i gone inicijatore za uvoðenje cr-kvenoslovenskog

jezika u crkve, a makedonskog jezika u škole. Doga ðalo se dd su njihovipodruèni organi uništavali stare slovenske rukopise pisane na pergamentu.Sve ovo, kao i veæ ra-nije zapoèeta kretanja u turskoj dr žavi za stvaranjenacional-nih crkava u Siriji, Palestini, Rumuniji i Gr èkoj, uticalo je na to da

se pokrenu i makedonske mase da se emancipuju od ca-rigradskepatrijar šije i da dobiju svoju kulturno-prosvetnu i crkvenu samostalnost.



CRKV E NE BORBE P ROT IV CARIGRAD SKE P AT RIJAR Š IJ E

Zavisno od razvitka makedonskog gra ðanstva i njegovog kla-snog diferenciranja, a zavis-no i od raslojavanja selja štva iproširivanja masovne baze, menjali su se i zahtevi i sredstva u crkvenim borbama makedonskog naroda. U poèetku se istupaloprotiv zloupotreba mitropolita u vezi sa crkvenim da ž binama slanjem žalbi carigradskoj patrijar šiji i turskoj vladi da interveniše kod mitropolita i episkopa da prestanu sa zlo-upotrebama; zatim se zahtevalo da se uklone mitropoliti i epi-«. skopi gr èke narodnosti i da se na njihova mesta postave domaæi

ljudi koji poznaju jezik naroda, a da se u škole uvede makedonski narodni jezik;na kraju, istican je zahtev da se obnovi ukinuta ohridska arhiepiskopija. Posletoga nastupili su prvi fiziè-ki sukobi sa pristalicama gr èke patrijar šije na terenu ipre-uzimanje crkava i škola iz ruku gr èkih mitropolita i episko-pa; uklanjane sugr èke crkvene knjige, a uvoðena je slovenska literatura, preuzimane su crkveno-školske opštine iz ruku pristalica carigradske patrijar šije i formirane posebne cr-kveno-školske opštine u nekim gradovima bez prisustva pri-stalica carigradskepatrijar šije i, na kraju, definitivno je raskinuto sa gr èkom carigradskompatrijar šijom, što se ogle-dalo i u tome što je nisu otvoreno priznavali i što nisu

pomi-njali carigradskog datrijarha u crkvenoj služ bi.Oslanjajuæi se na živu tradiciju ohridske arhiepiskopije, makedonsko

gra ðanstvo, naroèito u Ohridu, zahtevalo je obnavlja-nje stare autokefalneohridske arhiepiskopije i postavljanje svojih ljudi nd vodeæa mesta u crkvi.Masovni protesti šezdese-tih godina XIX veka upuæeni lokalnim turskim

vlastima i tur-skoj vladi u Carigradu, sa zahtevima da se smene gr èke vladike ida se postave vladike i mitropoliti domaæeg porekld, zahvatili su ne samomakedonske gradove veæ i mnogobrojna sela. Naroèito je bila žestoka borba uOhridu, sedištu nekada šnjeg autoke-falnog arhiepiskopa.

Godine 1859. pojavila se i veoma širila u Makedoniji knji-ga M. Dimice oohridskoj arhiepiskopiji, napisana na gr èkom je-ziku. U njoj je Ohriðanin Dimica dokazivao nezakonitost rani-

I jeg ukidanja ohridske arhiepiskopije. On je predlagao da seprekinu veze sa carigradskom patrijar šijom, da joj se ne šalje 3 000 groša godišnje poreze, zala žuæi se za obnavljanje ohridske arhiepiskopije. Iako je autor

bio progr èki raspoložen, gra-ðanstvo je iskoristilo i prihvatilo argumente iznjegove knjige

1 o nezakonitom ukidanju ohridske arhiepiskopije. Zbog toga, kada

je 1860. godine umro ohridski mitropolit Joanikije, gra ðani Ohrida i okolnih sela poslali su kolektivnu molbu carigrad-skoj patrijar šiji, podr žanu sa 12 000

potpisa i overenu sa oko 500 seoskih i gradskih peèata, zahtevajuæi odpatrijar šije da se ukloni nedavno postavljeni, moralno nepodesan Grk, mitropolit



И!"#И% &%'()"*'"+ *%#")%

Meletije, i da se umesto njega pošalje èovek koji razume njihov jezik. Akoim se zahtev ne ispuni, pretili su da æe preæi u katoli èku veru. Voðe ove

borbe bili su uèitelj Janaki Strezov, a naroèito uèitelj Dimitar Miladinov izStruge.

Miladinova su podr žali svi gradski esnafi i trgovci iz Ohrida, iako je on bio iz Struge. Meðutim, 1861. godine Dimitar Miladinov je oklevetan kao buntovnik protiv Turske i kao agent carske Rusije poslat je u zatvor uCarigrad. Tada su neki Makedonci, naseljeni u Carigradu, napali zgradupatrijar šije, ali je turska vlast uhapsila njihove voðe, naroèito one koji su

bili rodom iz Ohrida, i na zahtev patrijar šije interni-rali su ih u Svetu goru.Uskoro posle ovog napada, januara 1862. godine, Dimitar Miladinov umro

je u zatvoru zajedno sa bratom Konstantinom, koji je došao da ga poseti ida ga izbavi iz za-tvora.

Istovremeno sa pokretom protiv gr èkih mitropolita u Oh-ridu javili suse takvi pokreti u Štipu, Velesu i Skoplju. Ozlojeðeni zloupotrebama svoga mitropolita, Štipljani su prestali da pominju njegovo ime u crkvama inagovorili su i Kratov èane da uèine to isto. Velešani su se, pak, digli protiv svog mitropolita gr èkog porekla, zabranili mu da služi li-turgiju na gr èkom

jeziku i odredili su mu platu od 25 000 gro-ša godišnje. Slièni su bilizahtevi i Skopljanaca 1860. godine, dopunjeni predstavkom o prekidanju

veza sa carigradskom patri-jar šijom. Treba istaæi da je u ovim borbama naroèitu žilavost pokazao Jordan Hadžikonstantinov DŽ inot, koji se svuda gde je bio uèitelj u to vreme (Veles, Skoplje i Prilep) borio protiv fa-nariotskih mitropolita. Takoðe ima zasluga i Stefan Verkoviæ aktivnimradom na buðenju „ljubavi prema slovenskoj narodno-sti" kodmakedonskih masa u sereskoj, dramskoj i nevrokopskoj kazi, u periodu od1861—1875. godine. Verkoviæ je uspeo da se poveže sa mnogimmakedonskim intelektualcima u gradovima Makedonije, da se dopisuje sa njima i da utièe na njih. Meðu njegove prijatelje ubrajali su se najuglednijiprosvetni rad-nici u to vreme, kao što su bili braæa Miladinovi iz Struge,Georgi Dingov iz Soluna, Venijamin Ma èukovski iz ðev ðelij-skog kraja,Dimitar Popgeorgijev iz Berova, braæa Arsenije i Mihailo Kostencevi iz

Štipa, Hr. Aleksiev, Ivan Temelkoviè iz Radoviša, Mihailo Kova èev izSkoplja, M. DŽ ambazoviæ iz Prilepa, Jovan Gologanov iz Trlisa i dr.

Sasvim usamljen bio je vrlo radikalan istup gra ðana iz južneMakedonije (u Kukušu protiv carigradske patrijar šije) koji su, kako se èini,

još na poèetku crkvenih borbi videli da nema nikakve koristi od slanja molbi i protesta protiv zlo-upotreba gr èkog mitropolita, i posle krimskograta poèeli su da stupaju u kontakt sa katolièkim sveštenicima iz redova lazarista u Solunu, èiji se uticaj poèeo širiti na pravoslavne Makedonce.Iako je Konstantin Miladinov, još kao student u Moskvi, pokušao da zaustavi pristupanje Makedonaca uniji sa Rimom, i pošto je preveo 1858.godine sa ruskog na makedonski jezik deo knjige Flerova, u kome je iznet primer otpora uniji u Rusiji, stvaranjem pravoslavnih bratstava i širenjemznat-nog broja primeraka ove knjige u Makedoniji, gra ðani Kukuša ipak suiznenada prekinuli vezu sa patrijar šijom u Carigradu 1859. godine ipristupili uniji sa katolièkom rimskom crkvom. Posredovanjem francuskogkonzula u Solunu, oni su se, 23. jula 1859. godine, obratili papi u Rimu sa molbom da ih „primi pod jurisdikciju rimske crkve", pod uslovom da im

budu sa èuvani svi dotada šnji verski obredi u crkvi i sloEenski jezik u lite-

raturi. Papa se saglasio sa ovim uslovima i primio je Kuku-šane pod svoju jurisdikciju, stvarajuæi na taj na èin prvo jez-gro unijata ili „papištana",

kako su ih nazivali u Makedo-niji, sa namerom da preko njih pripremiteren za širenje svoga uticaja i pot èinjavanje makedonskih oblasti pod

jurisdikciju zapadne crkve.Unijatstvo se u prvo vreme ogranièavalo na mali broj pri-stalica u južnom

delu Makedonije, na prostoru izmeðu Kukuša, Jenidže-Vardara i nekolikoðev ðelijskih sela. Meðutim, agenti katolièke crkve, naroèito laziristi iz Soluna,otvorili su u Solunu svoje crkve, škole i bolnice, a zatim u Kukušu, Jeni-dže-

Vardaru i u drugim mestima. Nešto kasnije oni su otvorili i svoje prve struèneškole za pripremanje uèitelja i svešteni-ka. S druge strane, carigradska patrijar šija, iznena ðena ovim neoèekivanim udarom u Kukušu, a pritisnuta intervencijom ru-skog poslanika grofa Ignatieva u Carigradu, povukla je svogmitropolita iz dojranske eparhije, postavljajuæi na njegovo me-sto mitropolita makedonske narodnosti, ruskog vaspitanika i istaknutog kulturno-prosvetnog

borca Partenija Zografskog, iz Galiènika. Ipak, carigradska patrijar šija je posledeset godi-na i njega premestila sa tog mesta, zahvaljujuæi vešto smišlje-nimintrigama.

Sledeæih godina crkvene borbe su zahvatile široka po-druè ja u Makedoniji,

kao i veæi broj uèesnika, a tamo gde su poèete ranije, dobile su i veæi intenzitet. Tako, 1866. godine, crkvene borbe su se proširile i na nevrokopsku kazu, u kojoj je selo Gajtaninovo 1868. godine prvo prekinulo veze sa cari-gradskompatrijar šijom, a zatim i grad Nevrokop. Te godine na inicijativu ohridskog uèitelja

9



И!"#И% &%'()"*'"+ *%#")%

Osim u Makedoniji, malo ranije od nje, poèeli su i Bugari na svomterenu borbe protiv zloupotreba carigradske patrijar šije. Meðutim,

bugarska bur žoazija u to vreme ekonomski je bila mno-go razvijenija odmakedonske. Ona je raspolagala sna žnom i or-ganizovanom trgova èko-zanatskom kolonijom u Carigradu, izdava-la je nekoliko listova i èasopisa na svom jeziku i imala je èak i svoje ugledne ljude u turskom dr žavnom ifanariotskom crkve-nom aparatu. Zajednièka opasnost od helenizatorskihtežnji gr èke patrijar šije i bur žoazije, kao i težnje da se oslobode tutorstva carigradske patrijar šije, primorala je Bugare i Makedonce, koji su živeli uistoj dr žavi, da udruže svoje na-pore u borbi protiv carigradske patrijar šije.Zajednièka bor-ba protiv helenizatorskih težnji uslovljena je zajednièkim ci-ljem i interesom da se odstrani zajednièka opasnost u razvitkuMakedonaca i Bugara. Meðutim, ovaj svoj razvitak oni su bra-nili ne kao

jedan, veæ kao dva posebna naroda. Èak su voðe bugar-skog crkvenogpokreta, dr Stojan Èomakov i Gavril Krsteviè, primili posebne zahtevemakedonskih gra ðana za obnavljanje ohridske arhiepiskopije da bi moglida privuku što veæi broj pristalica iz Makedonije. Jedna grupa makedonskih crkvenih boraca posle izvesnog vremena predložila jePartenija Zograf-skog za prvog egzarha, a ohridska opština je nastojala èak da bugarski egzarh nosi titulu ohridski arhiepiskop. Meðutim, s obziromna to da je bugarska bur žoazija bila ne samo brojno ja èa i sa više spoljnih

veza veæ i ekonomski sna žnija, ona je i u borbi imala ja èe pozicije, tako da je makedonska bur žoa-zija poèela da dobija podreðenu ulogu. Kada sepribližilo i definitivno rešenje rasprave, bugarska bur žoazija se stoga ogranièila samo na svoje zahteve, a zahteve makedonske bur žo-azije .aobnavljanje ohridske arhiepiskopije je zapostavila. Ko-na èno. da bi priveokraju ovu dugogodišnju raspravu izmeðu gr èke patrijar šije, s jedne, iBugara i Makedonaca, s druge strane. a 0a intervenciju ruskog poslanika grofa Ignatieva u Carigradu, sultan je, 28. II 1870. godine, izdao ferman ofor-miranju posebne bugarske crkve pod imenom bugarska egzarhija.Prema oz om fermanu, iz sastava dotada šnje carigradske patri-

9



??????? ????? ?????? ??????????? ????????????

*

jar šije odvojeno je više crkvenih eparhija, koje su se nalazile uglavnom udana šnjoj Bugarskoj, zatim niška i pirotska iz da-na šnje Srbije i veleška

eparhija iz dana šnje Makedonije, a uprava crkveno-

školskim poslovima unjima poverena je jednom egzarhu i sinodu. Èlanom 10. ovog fermana

dozvoljeno je i drugim eparhijama, ako se izjasne 2/3 njihovog stanovništva prilikom glasanja, da se prisajedine bugarskoj egzarhiji. Ubrzo poslestvaranja egzarhije, na ovaj na èin njoj su prisajedinjene još dve eparhije uMakedoniji: skopska i ohridska.

Nezadovoljna ovakvim ishodom borbe, makedonska bur žoazi-ja, koja je i bez toga bila slaba, podelila se u vezi sa pitanjima o daljoj borbi. NJennajsvesniji deo i dalje je tra žio puteve i na èine da realizuje obnavljanjeohridske arhiepiskopije, pomi-šljajuæi ponekad da se osloni i na papskupomoæ; drugi deo pod-seæao je egzarhiju da ne ide istim tiranskim idespotskim pu-tevima njihovih patrijar šijskih gr èkih prethodnikd da ne biimala problema sa „makedonskim pitanjima"; na kraju, treæi deo jeprihvatio pristupanje egzarhiji i priznao je, pod uslovom da ne plaædcrkvene takse i da ž bine koje je do tada plaæao patri-jar šijskimmitropolitima, smatrajuæi ovo kao jedino moguæu so-luciju u datimuslovima.

Od 1870. do 1872. godine pristupilo se organizaciji bugarske egzarhijeza èije je sedište odreðen Carigrad, a 16. II 1872. go-dine izabran je prvi

egzarh. Carigradska patrijar šija odbila je da prizna bugarsku egzarhiju i jošiste godine sazvala je sa-bor svih vaseljenskih patrijarha, koji su egzarhijuproglasili šizmatièkom, zapravo otcepnièkom crkvom. Svi uèinjeni poku-šajiza smirivanje zavr šili su se bez uspeha i bugarska egzar-hija nastavila je da postoji pod tim imenom nezavisno od cari-gradske patrijar šije.

Meðutim, bugarska egzarhija nastojala je da se bori za pro-širenjesvoje crkvene oblasti ne samo u bugarskim eparhijama veæ i u eparhijamdMakedonije i Srbije.

Iz novoformiranih teritorija egzarhije, naroèito iz Bu-garske,odstranjeni su gr èki mitropoliti i episkopi. Prema no-vom ustavu, crkveniposlovi u Bugarskoj bili su povereni jed-nom crkvenom telu koje se zvalosinod, i egzarhu — kao vrhov-nim organima, dok su škole poverene

vrhovnom savetu koji su sa èinjavala civilna lica.

S obzirom na to da su stari patrijar šijski gr èki mitropo-liti i dalje ostalina svim crkvenim mestima u Makedoniji, do-laskom egzarhijskihmitropolita stvorena ;[e jedna vrsta crkve-nog dvovla šæa, koje je nanosilo

veliku štetu makedonskom na-rodu. S druge strane, egzarhija je poèela sna žno da utièe na dalji razvitak makedonskog naroda. U SEOJIM

dokumentima (kr-



???????? ??????????? ??????

štenica, venèanica, posmrtnica) ona je Makedonce tretirala kao Bugare. Još na poèetku svoga razvitka bugarska egzarhija se for-mirala kao

predstavnièki orgdn konzervativnog i reakcionarnog dela bugarske bur žoazije i poèela je da sprovodi i ideološki da opravdava njene težnje za širenjem u Makedoniji. NJen naj-izrazitiji predstavnik, Stojan Èomakov,govorio je: „Bez Make-donije Bugarska æe ostati ne samo osakaæena u

nacionalnom pogledu veæ i politièki nesposobna za život. Bugari æe biti si-gurni samo kada budu stigli do otvorenog mora, a to može da bude samopreko Makedonije." Koristeæi u nekim mestima pravo po-stavljanja iplaæanja predsednika crkveno-školskih opština, egzarhija je pokušavala da uguši samostalni razvitak dotada š-njih samoupravnih makedonskihcrkveno-školskih ošptina i da ih pretvori u svoje poslušne organe.Proširivanje egzarhijske jurisdikcije na makedonske eparhije imalo je nesamo karakter ugušivanja samostalnog razvitka makedonskog naroda veæ

je iza-zvalo i susedne bur žoazije da poja èavaju aspiracije i propa-gandnirad prema Makedoniji, koja je poèela da se pretvara u arenu sukoba iintriga.



G L A V AVII Bor"e #a narodnu proskešu i

kulturu

1. PISANJE UD Ž BENIKA NA MAK T

Uporedo sa borbama protiv cag su i borbe zaodstrdnjivanje gr^ gradskih škola u Makedoni-!'gencija postavila je i gag nicima. Polazeæi od r~kada se izvodi na m-** lektualaca posta*-zahtev dase u raturu, a TU individ^-

ligent- ^

KOJ"

<4. ̂ V "e>> $ È-niNajhiika.h

Jeddojransk* ka. Onse ^ galièkog kr,rešenje. Zogr

' Milad š ov

G L A V AVII Bor"e #a narodnu pros%&ešu i

kulturu

% . 1

| 1. PISANJE UD Ž BENIKA NA MAKEDONSKOM JEZIKU

7 Uporedo sa borbama protiv carigradske patrijar šije voðenesu i borbe za odstrdnjivanje gr èkog jezika i gr èkih udž benika iz gradskih škola uMakedoniji, a malobrojna makedonska inteli-

* gencija postavila je i pitanje uvoðenja maternjeg jezika u udž be-nicima. Polazeæi od principa da se nastava najbolje savla ðuje kada se izvodi na maternjem jeziku, ono malo makedonskih inte-lektualaca postavilo je, šezdesetihgodina XIX veka, otvoreni

^ zahtev da se uvede makedonski narodni jezik u nastavu i lite-raturu, a time su manifestovali još jedan element makedonske individualnosti.Ova pojava naišla je na sna žan otpor inte-ligencije u Bugarskoj, a naroèito unjenoj koloniji u Carigradu, koja se oštro suprotstavila nameri da se stvori drugik již i j ik M k d k ji bi lik d B k j j j



Dimi š ar Miladinov

Kons š an š in Miladinov



????? ?? ??????? ???????? ? ???????

Pisanje i objavljivanje udž benika na narodnom jeziku sva-kako je predstavljalozna èajnu nacionalu manifestaciju u pro-cesu osloboðenja makedonskog naroda odhelenizatorskih težnji gr èke bur žoazije, kao i va žan faktor za razvitak makedonskendcionalne kulture. Uopšte uzev ši, borbe makedonske bur žo-azije za uvoðenjemakedonskog narodnog jezika u nastavu i u li-teraturu predstavljaju deo borbe za nacionalno osloboðenje od tutorstva susednih bur žoazija i kao takve imajuprogresivni karakter.

2. Š KOLE II È ITAONICE

Posle krimskog rata p u prosveti se osetio veliki napre-dak. Školska mreža proširena je i po selima, a nastava po ško-lama poèela je da se poboljšava. U nekimgradovima Makedonije prvi put su otvoreni i niži razredi gimnazije, takozvane ,,kla-sne škole", a u Velesu je, osim toga. 1857. godine, otvorena trgo-va èka, pa èak iženska škola. Godine 1869. u Štipu je otvorena jedna vrsta uèiteljske škole podrukovodstvom štipskog uèi-telja Josifa Kova èeva, koji se školovao u Rusiji i u Srbiji.Istu takvu školu Kova èev je otvorio 1874. godine u Prilepu. NJegova knjiga Š kolska

pedago gij a gig i metodi è esko r 'kovodstvo za u è i tel i te i upraviteli te na narodnite š kol i, štampana u Beèu 1872. godine, bila je jedina knjiga koja jeposlužila kao priruènik makedonskim uèiteljima, s obzJgrom na to da je obu-hvatala školstvo i metode savremenih èepših. nema èkih i francuskih pedagoga.

Osim pgkola koje su ot&orile i izdr žazale makedonske cr-kveno-školskeoggštine i bugarska egzarhija. od sredine XIX veka poèele su da otvaraju szoje škole ieusedne dr žave i ver-ske propagande evropskih dr žaza. i to u Solunu, Kukušu, Bi-tolju i u drugim mestima gde su imale svoje pristalice. Za razliku od domaæih pšola.škole Francuza i Amerikanaca bile su internatskog tipa. NJihov cilj bio je da sedugo-trajnijim i efikasnim nadzorom nad decom u internatima dobije što veæi brojkatolièkih ili protestantskih prozelita. Iako je izdr žavanje ove dece u internatima najèešæe bilo besplatno, jezuitski na èin vaspitanja u njima i sna žni verski pritisak nad decom èesto su davali obratne rezultate.

Širenje makedonske školske mreže zahtevalo je veæi broj uèitelja. Iako je u to

vreme došlo malo domaæih uèitelja ško-lovanih u Gr èkoj, Srbiji i u Rusiji, njihov broj nije mogao da zadovolji sve veæe potrebe. Zbog toga su i dalje korišæeni uèi-teljikoji su došli obièno iz Srbije, Vojvodine ili iz Bugar-ske.


Kao što je uèiteljski kadar popunjavan i inostranim uèi-teljima, poreddomaæih udž benika takoðe su upotrebljavani udž be-nici iz Srbije iBugarske.

Osim škola, kao rasadnici prosvete u Makedoniji, šezdese-tih godina pojavile su se i prve èitaonice. U njima su obièno najprosveæeniji posetiociglasno èitali novine na skupovima, a ostali, koji su slušali, komentarisdlisu vesti po zavr šetku èitanja. Èitaonice su najèešæe radile nedeljom ilidrugim prazniènim danima. Od redovne èlanarine i od poklona one su sesnabdevale novinama, èasopisima i knjigama. Novine su štampaneuglavnom na bugarskom ili turskom jeziku u Carigradu. U njima je bilodopisa i iz makedonskih gradova. Naroèito široki pu-blicitet imali su listoviMakedonija i Zornica, oba štampana u Carigradu, kao i zvanièni organsolunskog vilajeta Selanik, koji je krajem 1868. godine poèeo izlaziti na èetiri jezika, tur-skom, gr èkom, jevrejskom i bugarskom. Èitan je i list Dunavski lebed, koji je izlazio u Beogradu. Još uvek nisu bili zreli usloviza štampanje jednog lista na makedonskom jeziku, iako su još 1852.godine intelektualci školovani na visokim ruskim fakultetima, KonstantinPetkoviè i Natanail Stojanoviè Ku-èeviški, razmatrali moguænost izdavanja

jednog lista i godiš-njeg kalendara u Carigradu za potrebe Makedonaca.Èitaonice su èesto organizovale i same izdr žavale nedelj-ne škole, u

kojima su i stariji ljudi mogli nauèiti osnov<ne ele-mente pismenosti. Uovom pogledu naroèito je napredovala pri-lepska èitaonica.

Èitaonice su imale veoma va žnu ulogu u buðenju i širenju veæeginteresovanja za prosvetu ne samo kod omladinaca veæ i kod starijih.Diskusije koje su voðene u njima, kao i predavanja koja su obièno dr žaliuèitelji ili napredniji omladinci o raz-nim temama, omoguæavali su da se



????? ?? ??????? ???????? ? ???????

pošto je formirana bugarska egzarhija i pošto je proširena njena crkveno-školska jurisdikcija na najveæi deo Makedonije, ond je uzurpirala pravo da sama postavlja rukovodioce crkveno-školskih opština koji su joj bilinaklonjeni, i to obièno iz crkvene sredine.

3. KNJI Ž EVNOST

Od sredine XIX veka zapa ža se i nova kvalitativna pojava u makedonskojknjiževnosti. Do tada, ona je imala iskljuèivo crkveni karakter. Meðutim, poslekrimskog rata ond je poèela razbijati tesne okvire i dobijati ne samo novugra ðansku sadr-žinu veæ i nova izra žajna sredstva i oblike. Pre svega, zdpa ža seda su iz nje uklonjeni crkvenoslovenski jezièki elementi u korist makedonskihnarodnih reèi, zahvaljujuæi probuðenom interesoEanju makedonskihintelektualaca da sdkupljaju umo-tvorine i obièaje. Ako su do sredine XIX veka sakupljanje i objavljivanje izvesnog broja makedonskih narodnih pesama izvr-šilislovenski kulturni rddnici van Makedoniji (Vuk Kara-džiæ, Viktor Gligoroviè iStanko Vraz), od sredine toga veka sakupljanjem i objavljivanjem poèeli su se

baviti makedonski prosvetitelji Jordan Hadžikonstantinov DŽ inot iz Velesa, Pdr-tenije Zografski iz Galiènikd, braæa Dimitar i Konstantin Miladinovi iz Struge,

Janaki Strezov i Kuzman Šapkarev iz Ohrida, Marko Cepenkov iz Prilepa, St. Verkoviæ, Jovan Golo-ganov iz Trlisa i drugi. Uopšte, poja èano sakugovdnje iobjav-ljivanje narodnih umotvorina u prve dve decenije druge polovine XIX veka

jedan je od izraza narodnog buðenja.Konstantin Miladinov (Struga 1830 — Carigrad 1862), je-dan od prvih

pesnika Makedonije, koga je materijalno potpoma-gao hrvatski biskup Josip Juraj Štrosmajer, objavio je 1861. godine u Zagrebu ranije sdkupljeni materijal(najviše od njego-vog brata Dimitra), veliki zbornik makedonskih pesama, gatali-ca i obièaja, meðu kojima i oko 77 bugarskih narodnih pesamd. Objavljivanjeovog zbornika braæe Miladinovih, koji sadr ži preko 660 narodnih pesdma,gatalica i drugog, ubrajalo se meðu krupne doga ðaje u makedonskoj pa i uslovenskoj književnosti iz druge polovine XIX veka, jer je do tada nepoznato

bogatstvo makedonskih narodnih umotvorina izišlo na videlo i podsta-klo na dalje sakupljanje Makedonce, a kod stranaca je poveæalo interesozanje za

Makedoniju i njenu kulturu. U zbornik je trebalo da uðe i još 11 notnih tekstova pesama koje se pevaju u kolu i reènik od 2 000 reèi, ali su zbog obimnostizbornika otpali.

Konstantin Miladinov, pozndjuæi i prateæi crkvene borbe i propagandni radkatolièkih agitatora, još kao student u Moskvi odštampao je jedan napis oohridskoj arhiepiskopiji,

5&'7

zatim je preveo sa ruskog na makedonski jezik i odštampao u Mo-skvi1858. godine deo knjige Jovana Flerova, èija je sadr žina bila protiv unije.Oslanjajuæi se na makedonsku narodnu pesmu, Konstantin Miladinov jeobjavio oko petndest umetnièkih pe-sama. NJima poèinje i prava umetnièka poezija kod Makedonaca.

Konstantinov savremenik i drug na studijama u Moskvi, RajkoŽ iznifov (Veles 1839 — Moskva 1877), pisao je pesme i poeme. On jenapisao i prvu prièu na makedonskom jeziku, zatim je prevodio sa ruskogna makedonski jezik. Posebno se isticao publicistièkim èlancima na ruskom jeziku kao borac protiv turskog nasilja i fanariotskih zloupotreba,zala žuæi se za ideju kulturne i politièke saradnje sa svim slovenskim na-rodima i smatrajuæi to kao garantiju za njihovo nacionalno osloboðenje odturskog ropstva.

Manje zna èajni bili su pesnièki pokušaji braæe Konstan-tina i AndrejePetkovièa iz Ba šinog Sela kod Velesa. Meðu-tim, Konstantin je bio prviprevodilac sa slovena èkog i èeškog na makedonski jezik i autor prvognauènog dela iz makedonske slavistike. Kao ruski vaspitanici, obojica suostali u ruskoj diplomatskoj služ bi i umrli u Rusiji.

Dok su Konstantin Miladinov, Rajko Ž iznifov i braæa Petkoviè živeli van Makedonije, u Makedoniji su radili i pisali, pod vrlo teškim uslovima, Jordan Hadžikonstantinov DŽ inot i Grigor Prlièev.

Jordan Hadžikonstantinov DŽ inot (Veles oko 1820 — Veles 1882)



????? ?? ??????? ???????? ? ???????

jednom gr èkom konkursu u Atini, gde je stu-dirao i 1860. godine dobioprvu nagradu za poemu O Armato los (Serdarot). Na gr èkom jeziku napisao

je i poemu Skender-beg, o kojoj su imali visoko mišljenje ugledni gr èkiknjiževni isto-rièari Rangabe i Sanders. Kada je, zbog tragiène smrti braæeMiladinovih u Carigradu, kod njega nastupio prelom, on je ne samo prestaoda piše na gr èkom jeziku veæ je postao i vatreni

=gke:zoj

:aæa : i

».RTPNOV

- ~tles bo-

- i == U

-: od1le-tro-ze.

kao

;zi-

:tu-:.10S

k^-'.eg, o

K ŽTO-9 :raæe š

je ne eni

borac protiv grcizma u Makedoniji. Obuzet idejom o jedinstve-nojslovenskoj kulturi i o jedinstvenom opšteslovenskom jeziku, Prlièev jepoèeo da piše na nekom mešovitom jeziku sa-stavljeaom. or, elemekata^ak.etl.oiskot:, \^taeš}sš^ed1sž»\ k.^gga^-shot ̂ ezkka.. ~&a ova^ ̂ ežk■preveo }e neke delove "Homerove Ili-jade i svoje pesme nagra ðene u Atini.Pisao je i pesme. NJegova autobiografija objavljena je posle njegove smrti. Usvojim pro-znim sastavima i propovedima, koji su sa èuvani u rukopisu, on jeostao veran narodnoj reèi iz Ohrida i pokazao je visoke stil-ske odlike.

Uogalte uzev ši, tako reæi u svim književnim delima iz ovog vremena,odrazile su se borbe gra ðanstva protiv zloupotreba fanariotskih mitropolita iturskih zulumæara, kao i svi na-pori za stvaranje jedinstvenog makedonskogknjiževnog jezika i njegove primene u udž benicima. Ovim svojim kvalitetima nova gra ðanska makedonska književnost postala je bliža narodnim masama.

4. UMETNOST

Gra ðanski duh novog vremena odrazio se u likovnoj umetno-sti,naroèito u arhitekturi. Izgradnja monumentalnih gradskih crkava sa bogatoukra šenim enterijerima u duborezu bila je, tako reæi, na izmaku. Meðutim,uz materijalnu pomoæ gradskih esnafa, u to doba poèeli su se graditidvospratni, a vrlo retko i trospratni èardaci i gostinske sobe po manastirima,koje su gra ðani sa svojim porodicama koristili za vreme crkvenih ma-nastirskih slava i izleta za odmor od letnjih žega.

Kao što se u literaturi toga vremena pojavilo više imena, tako su se i uarhitekturi i slikarstvu javila ne samo nova imena veæ i novi umetnièkicentri. Meðu njima svakako istak-nuto mesto zauzima Kruševo sa svojimmajstorima Stojanom Ve-zenkom i Timèetom. kao i zografima NikolomMihajlovièem i Kostom Atanasijevièem; zatim Veles, sa proslavljenim majsto-rom grad;gteljem Andrejom Renzoskim-Zografskim i njegovim SJšoznma.kao i sa majstorom Ðor ðijem DŽ ongarom, Kostom Zografom i Petrušem; pa onda Prilep, sa èuvenim majstorom graditeljem Perom Laucom; zatimStrumica, Bansko i drugi. Neki od njih. naroèito majstor Andreja iz Velesa,sa sinovima i veliko.m tajfom Makedonaca, gradili su crkve u Bosni i Herce-govini, u Srbiji i Bugarskoj.

Bogatiji gra ðani Makedonije, ugledajuæi se na gra ðane dru-gih; zemalja u koje su odlazili zbog trgovine, poèeli su da grade dvospratne, a negde itrospratne kuæe, sa dugim nastrešnicama: njihovu unutra šnjost, obiènotavane, ukra šavali su duborezom.



???????? ??????????? ??????

Najbolji primerci ovakve gradske arhitekture i danas se mogu videti pokuæama u Ohridu, Kruševu, Velesu, Bitolju i Krato-vu. Meðutim, ogromnemase seoskog stanovništva živele su u bednim prizemnim kuæicama ili

kolibama po selima i èitlu-cima, koje su obièno pravljene od pleteri ipokrivane slamom. Èesto je u istim prostorijama bila smeštena i stoka, da

bi se sa èuvala od èestih kra ða i od razbojnièkih bandi.Pored privatnih kuæa, kao novina u gradskoj arhitekturi, pojavile su

se i zgrade društvenog karaktera, to jest škole, zidane sredstvima svihgra ðana, obièno na jedan, a ponekad i na dva sprata, sa salonima za èitaonice i za zasedanje crkEeno--školskih opština, kao i za druge potrebe.Poznate ovakve zgra-de u to vreme bile su škole u Prilepu, Velesu iSkoplju. Usa-mljen je sluèaj jedne zgrade doma staraca u Štipu, koju jepodi-gao 1870. godine hadži Konstantin, ndjbogatiji i istovremeno naj-obrazovaniji Štiš vanac u to vreme.

Iz toga vremena potièe nekoliko monumentalnih gradskih èasovnika,takozvanih sahat-kula, èije su gra ðenje pomagale i turske lokalne vlasti.Ndjpoznatija je do danas sa èuvana sahat--kula u Prilepu, izgra ðena oko1858. godine. NJen konstruktor i izvoða è bio je prilepski majstor PereLauc.

U slikarstvu je još uvek dominirao crkveni živopis èije se polje rada širilo, ali ne i njegov kvalitet. Zograf Dièo iz Tresonèa, pored pomenutihzografa, najpoznatija je figura u crkvenoj ikonografiji. Meðutim, i u to

vreme sve, više probi-jaju svetovni elementi u crkveno slikarstvo. Tako, na primer, kruševski zograf N. Mihajloviè naslikao je 1863. godine, u crkvi Sv.Spasa u Ra štaku, lik svete Zlate Maglenske, prema liku jedne seljanke izsela, odevene u ra šta èku nošnju iz skop-skog kraja.



NACIONALNEMANIFESTACIJEI OSLOBODILAÈKE

BORBEU DRUGOJPOLOINI-I- EKA



G L A V AI Bune i usšani,i

1. STANJE U MAKEDONIJI PO È ETKOM

SEDAMDESETIH GODINA

Poèetak sedamdeeetih godina XIX veka karakteriše se sna-žnim vrenjem pot èinjenih naroda na Balkanu protiv turske voga-sti, koje je uBosni i Hercegovini uslovilo bosansko-hercegova-èki ustanak 1875. godine,u Bugarskoj aprilski ustanak iz 1876., a u Makedoniji razloveèki ustanak iz 1876. godine.

Razlozi za ova vrenja i ustanke pot èinjenih naroda na Bal-kanu sumnogobrojni i razlièitog su karaktera, ali se ipak mogu grupisati sledeæi:poveæanje starih poreza i taksa i uvoðenje novih, i to u uslovima velikihprirodnih i elementarnih ne-pogoda; poja èane zloupotrebe i pritiscidr žavnih organa i uèe-stale plja èke i ubistva razbojnièkih bandi po selima.

Nerodna 1874. i 1875. godina, koje su došle jedna za drugom, izazvalesu glad u mnogim makedonskim selima i gradovima, na-roèi to uskopskom, solunskom i dramskom sandžaku, kao i veliki pomor stoke.

Jedan savremenik zabeležio je da su, pošto je èak i seme za sejanje na njivama iskorišæeno za ljudsku ishranu u skopskom sandžaku i poštoništa nije ostalo za jelo, seljaci iz šest štipskih sela pošli meseca marta 1875. godine skopskom mutesarifu i tra žili su da ih snabde žitom, preteæi

mu da æe, ako im on ne da, silom uzeti onde gde æe ga naæi. Glad i pomor stoke primorali su makedonske seljake da se zadužuju kod lih-vara, koji suuzimali lihvu po 10 do 12% meseèno, zapravo po 120 do 140% godišnje.

Turska vlast nije ni pokušavala da pomogne seljacima u ovim velikimnevoljama, veæ je i dalje, kao u normalnim uslovima. sakupljala stare iuvodila nove poreze. Tako im je nareðeno da plaæaju i treæi deo vergije(koja se sastojala iz tri dela, a od koje su do 1875. godine seljaci plaæalisamo dva dela). Ranije plaæani porez na stoku od 1,5 grogca poveæao sena 3,5 groša. Go-dine 1872. udvostruèen je porez na vino, a istovremeno jeuveden i novi porez od 2,5% prilikom prodaje vune, mleka, ulja i sira, i to u

vidu takozvanog resumata.Seljacima je naroèito teško padalo uvoðenje novih i brojnih

taksa, poèev ši od 1870. godine. Pre svega, nove takse uvedene su na tapije (dokumenta o pravu dr žanja zemlje u svojini). Nove takse, kojesu se èesto menjale, uvedene su i na duvan, dok 1872. godine nijeuveden i monopol na duvan. Na kraju, uvedene su i takse na pravoseèe; drva u šumi, na klanje stoke i drugo. Nove takse uticale su nesamo na osiroma šenje seljaka veæ i na opada-nje stoèarstva,duvanske proizvodnje i drugih grana seoske priv-rede.

Teže od novih poreza i taksa padao je seljacima na èin sa-kupljanja i veliki zulumi i zloupotrebe u vezi s tim. Iako je turska

vlast ukinula zakupnièki sistem desetka, on je u Make-doniji i daljepostojao sa svim ukorenjenim zloupotrebama na-kupaca i èlanova njihovih pratnji.

Veliko zlo trpeli su seljaci od poljskih èuvara, koji su bili izredova Turaka. Poèev ši od prisiljavanja seljaka da rade na njihovimnjivama i livadama besplatno, pa preko nasilnog izvla èenja novca imešanja u njihov domaæi i porodièni život, poljaci su poèeli da posežu i na život nepokornih i tvrdogla-vih seljaka i da ih ubijaju.Ovakvim svojim postupcima poljaci su se od obiènih èuvara seoskihnjiva, koji su došli spolja sko-ro kao puki siromasi, snabdeli seoskomzemljom, obezbedili stra ždrskim kulama i pretvorili u prave maletirane seljaka.

Još gori od ovih poljaka bili su seoske zaptije (seoski stra-žari),èije zloupotrebe ni lokalna vlast nije mogla da spreèi.

Posebno mesto zauzimala su velika š va èkanja i ubistva ra-zbojnièkih bandi u debarskom i bitoljskom sandžaku, koje su do-

lazile pretežno iz zapadnih planinskih krajeva Albanije. Sko-ro nije bilo dana bez, nekog njihovog nadada. U grupama od 40 do 170 ljudi

oni su ulazili u sred bela dana u makedonska sela, sakupili biseosku sitnu i krupnu stoku, ponegde bi iznudili novac od seljaka,

gd bi lili jih k i l j k è t bij li i lj d



????? ???????

:Š

veæ nekoliko puta ukidani kuluk, kojim je turska vlada, pod pritiskomDirekcije železnica koja je bila u rukama evrop-skih kapitalista, trebalo da poveže železnièke stanice sa ne-kim bliskim gradskim centrima. Tako je1873. godine kulukom poèela gradnja pruge Bitolj — Prilep —- Gradsko,da bi se ova dva grada, širokim kolskim putem, mogla povezati sa najbližom železnièkom stanicom u Gradskom na Vardaru. Isti ovakvi pu-tevi kulukom su gra ðeni da bi povezali Kukuš — Dojran — Strumicu i

druga mesta sa njihovim železnièkim stanicama. Doga ðalo se da su i ženeprisiljavane da kuluèe na ovim pute-vima. Po zakonu, kuluk je trebalo da traje 4 dana, ali je on u praksi trajao i po mesec dana, a seljaci su biliprinuðeni da podnose i sve troškove ishrane za to vreme.

Opadanje zanatstva u makedonskim gradovima, zbog poplaveezropske robe, nastazljeno je i osamdesetih godina XIX veka. Zbogpoja èane nesigurnosti na putevima i zbog nerodnih godina, sta-ppgrala je itrgovina. Dokaz za to je i prestanak redovnog odr-žavanja dva najveæa

va šara u Makedoniji od 1876. godine u Pri-lepu p Serezu, kao i va šara uUzundžovu, najveæeg u evropskoj Turskoj

Nema sumnje da je najveæi broj nabrojanih teškoæa padao na seljakei zanatlije. Energièniji i snala žljiviji meðu njima, da bi izbegli ove nevolje,poèeli su da napuštaju Makedoniju i da prelaze u Srbiju, Rumuniju iGr èku, dok je najveæi deo ipak ostao da i dalje živi tu, trpeæi sve oveteškoæe.

Turska vlada neprestano je tra žila nove zajmove od zapad-noevropskihdr žava. Samo na ga šenje kamata novodobijenih zaj-mova išlo je 60% odsvih zajmova, koji su 1875. godine dostigli iznos od 5 milijardi i 300miliona zlatnih franaka. Zbog toga je upravo u ovoj godini nastupio i

finansijski krah u turskoj dr žavi. Samo se ovim može objasniti veæ opisanopoveæanje i uvoðenje novih poreza i taksa i pritisak na administraciju da što više izvuèe od stanovništva. Usled ovakvog pritiska skoro u celojevropskoj Turskoj, podignut je ustanak seljaka u Bosni i Hercegovini,meseca avgusta 1875. godine; nastao je novi zamah nacionalno-oslobodila èkih težnji pot èinjenih naroda na Bal-kanu i intervencije velikihsila protiv Turske, odnosno rat izmeðu Srbije, Crne Gore i Rusije protiv

Turske.

"'7

2. RAZLOVE È KI USTANAK I VRENJE U OSTALIM MESTIMA

MAKEDONIJE

Kao i svaki rat koji je zapoèinjala Turskd tako je i ovaj bio povezan sa uvoðenjem prisilnih rekvizicija hrane i stoke, sa zabranom da se ona iznosi

van zemlje, kao i sa plja èka škim



???????? ??????????? ??????

napadima vojnika na putevima Bitolj — Prilep — Veles i Æev-ðelija — Skoplje. Poja èan je i turski verski fandtizam, koji se odrazio u mnogobrojnimubistvima mirnih seljaka i gra ðana u toku 1875. i 1876. godine. Fanatizamturskih masd dostigao je kulminacionu ta èku ubistEOm francuskog inema èkog konzula u Solunu, u proleæe 1876. godine, zbog njihoveintervencije da bi oslobodili jednu otetu makedonsku devojku iz sela Bogdanci, K0 JU SU prisiljavali da preðe u islamsku veru. Pla šeæi se da se ovajfanatizam ne proširi i na druge inostrane podanike u Solunu, strane sile suuputile oštre proteste turskoj vladi, zahtevajuæi da se kazne ubice i da se da odšteta porodicama ubijenih konzula, a da bi pritisak bio efikasniji, njihovisu brodovi istovremeno blokirali Solun. Dve nedelje posle ovih doga ðaja sultan Abdul Azis nasilno je uklonjen sa prestola u Carigradu i ubijen.

Indolentnost turskih vlasti i neka žnjavanje zloupotrebd, pritisaka iubistava protiv kojih su se Makedonci žalili ne samo lokalnim i centralnim

vlastima veæ i predstavnicima ino-stranih dr ždva, primoravala je ljude da

primene radikalnija sredstva u naporima da sa èuvaju svoju imovinu, èast igoli ži-vot. U Makedoniji su se pojavili agitatori koji su rasplamsa-valinezadovoljstvo kod seljaka i gradskih masa. Najglavniji meðu njima bili suuèitelji Arsenij Kostencev i Mihail Ko-va èev iz Štipa, Ivan Hadžinikolov izKukuša, Dimitar Pop-georgijev iz Berova, Isaija Radev Ma žovski izLazaropolja, Stojan Vezenko iz Kruševa i drugi. Poslednja dvojica su èak pokušala da izvr še pripreme na širem planu i stupili su u kontakt sa pojedinim Albancima koji su bili raspoloženi za -borbu protiv turske dr žave.U ovo vreme takoðe se pominje po-stojanje nekoliko zavernièkih grupa itajnih komiteta kao, na primer, u Prilepu, Ohridu, Kukušu, Štipu, GornjojDŽ umaji, Velesu, Solunu i u Razlovcima (selo u gornjem toku Bregalni-ce).Za sve ove grupe, osim za poslednju, karakteristièno je da su se nalazile ugradovima, da su bile ogranièene na vrlo uzan krug ljudi, da meðu njima nisu postojale nikakEe veze i da su rukovodioci nekih grupa bššintelektualci. Aktivnost svih tih grupa, osim poslednja dva kružoka, nije bila sna žna i nije išla dalje od dobrih želja za osloboðenjem, zbog èega je brzo inestao njihov trag.

Voðe zaverenièkih grupa u Razlovcima i Solunu bili su Dimitar

Popgeorgijev Berovski i njegov deda pop Stojan iz sela Razlovaca.Berovski je uèio u Rusiji pedesetih godina XIX veka, ali, iskljuèen izruskih škola zbog svog neobuzdanog temperamenta, prešao je u Beogradpoèetkom 1860. godine, gde je došao u dodir sa jednom grupom naprednihemigranata i osposobio se za ruko-vanje oruž jem. Kao što smo napomenuli,on je uèestvovao u borbi protiv Turaka prilikom bombardovanja Beograda 1862. godine. Kada se posle toga vratio u svoje rodno mesto Berovo, on jepo-stao uèitelj prvo tu, a zatim i u selu Razlovci. On je zajedno sa svoja tri

brata živo uèestvovao u tada šnjim crkvenim bor-bama protiv fanariotskogmitropolita u Strumici, zbog èega je uhapšen zajedno sa svojom braæom.Berovski je ubrzo shvatio da crkveno-školske borbe neæe rešiti osnovnizahtev seljaka i zanatlija za njihovo osloboðenje od turskog ropstva, pa jeodmah posle izlaska iz zatvora prešao sa svojom braæom u Solun. Tamo jestvorio uski zaverenièki krug bliskih istomišljenika i po-zvao je svoga dedu uSolun na dogovor. Tu je utvr ðeno da treba otpoèeti pripreme za ustanak uplaninsksm delu Maleševa i u susednim oblastima na severu, u Cijanecu, da treba nabavljati oruž je i barut i da ljude treba pripremati za oružanu borbu.Prema dogovoru, Berovski je ostdo u Solunu da prikuplja oru-ž je, a popStojan je zadužen da to isto èini u Pijanecu, kao i da širi krug zaverenika.Pop Stojan je pokazao priliènu budnost u širenju zavere i uspeo je da poveæa broj zaverenika. U dogovoru sa njima pop Stojan je uzeo pod zakupdesetak sela Razlovaca od turske vlasti da bi na taj na èin onemoguæio dola-zak turskih nakupaca i zaptija u to selo. On je pro širio mrežu zaverenika uvla èenjem više predstavnika susednih krajeva i poèeo je da odr žava redovnesastanke u Razlovcima, koji su na taj na èin postali centar zaverenika. Uroku od tri meseca sa-kupljen je znatan broj revolvera i lova èkih pušaka, a uSolunu je izra ðena svilena zastava za planirani ustanak. U dogovoru sa popStojanom, Berovski se aprila 1876. godine vratio iz So-luna u Razlovce. On jeformirao organizatorsko-agitatorsku èetu i sa njom je obišao sva maleševska sela agitujuæi i pri-premajuæi narod za ustanak. Zaverenici su imali plan da obu-hvate skoro sve kaze u istoènoj Makedoniji do reke Strume. Meðutim,zbog iznenadnog hapšenja izvesnog broja svojih pri-stalica u susednimselima, pomislili su da je njihova zavera otkrivena i na brzu ruku, pre negošto su prema planu uspeli da pripreme sva sela, zaverenici su se odluèili na ustanak. Znak za to dat je u selu Razlovci, sedmog, zapravo devetnaestogmaja 1876. godine.

Oko 60 ljudi sposobnih za borbu podelilo se na dve èete sa zadatkom da prva

izvede evakuaciju nebora èkog stanovništva u planinska skrovišta, a druga da obezbedi pristupne puteve premd selu Razlovci od eventualnih turskih vojnihodreda ili od ba šibozuka. Pošto se u ovom kraju nalazilo dosta musli-manskihsela, a i veæi administrativni centri —- Carevo Selo



???????? ??????????? ??????

78

i Berovo bili su naseljeni sa dosta muslimana, odluèili su da ih napadnu ida prvo njih zauzmu. Akcije su poèele u selu Raz-lovci ubijanjem turskihpoljaka i zaptija, zatim paljeljem spa-hijskih deftera i kodžoba šijskihraboša, u kojima su bili za-beleženi njihovi dugovi i obaEeze prema

Turcima. Prva èeta Be-rovskog, sa razvijenom zastavom, pošla je da buni iostala sela. Putem je imala nekoliko manjih sukoba sa turskim lokdlnim

vlastima. U tim sukobima Berovski je ranjen u glavu. Iznenadnopogor šanje vremena i ranjavanje voðe Berovskog još u prvim da-nima

buntovnièkih akcija, s jedne strane, i brze intervencije turske vojske i ba šibozuka, s druge strane, bili su razlog što planirane akcije nisuprerasle u ustanak širih razmera. Po-bunjeno selo Razlovci brzo jeoplja èkala turska vojska i ba ši-bozuci, zatim su ga u dv<a maha zapalili.

Turske represalije proširile su se i na ostala susedna makedonska sela, a u su-sednim gradovima sprovedeno je razoružanje. Veliki broj seljaka igra ðana bio je zatvoren, podvrgnut muèenju i osuðen, a pop Stojan, da ne

bi pao u ruke turskim vlastima, izvr šio je samo-ubistvo. Meðutim, i poredsvih ovih represalija koje su vr šile turske vlasti i ba šibozuci na terenu,osnovno jezgro od 30 bun-tovnika, koje je predvodio ranjeni Berovski,uspelo je da pro-bije tursku blokadu i da u proleæe 1877. godine ponovostupi u dejstvo u pozadini turske vojske, koja je v»eæ bila uvuèena u rat

protiv Srbije.U sklopu revolucionarnih vrenja sedamdesetih godina XIX« veka ovaj

revolt u istoènoj Makedoniji predstavlja jednu ka-riku u lancu narodnihoružanih protesta, preko kojih se make-donski narod ukljuèio u borbu sa ostalim narodima na Balkanu za osloboðenje od turskog ropstva.

3. RATOVI SRBIJE, CRNE GORE I RUSIJE PROTIV TURSKE I

SITUACIJA U MAKEDONIJI

Vrenje i ustanci na Balkanu neposredno su se odrazili i na situacijuu samoj Turskoj. Pristalice liberalno-bur žoaskog pokreta „Mlada Turska",koje je predvodio valija Mithad-pa ša, nezadovoljni dotada šnjom politikom

popuštanja, 30. maja 1876. godine prisilili su sultana Abdula Azisa na abdikaciju i za-menili ga sa Muratom IV. Tri meseca posle toga odstranilisu i Murata, zamenjujuæi ga Abdul Hamidom II (1876—1909).

S druge strane, nepunu godinu posle izbijanja bosansko-her-cegova èkog ustanka, a pod pritiskom narodnih masa u Srbiji i Crnoj Gori,ove dve zemlje stupile su u rat sa Turskom 30. VI 1876. godine. To jepoveæalo nade porobljenih naroda na Balkanu

i izazvalo ja èe vrenje meðu njivda. Istovremeno s tim poveæao se fanatizami nasilje muslimanskih masa nad makedonskim sta-novništvom, što jeizazvalo masovnije bežanje u planine, pa èak i prebacivanje nekihmakedonskih odmetnika u Srbiju, kao do-brovoljaca. Tako je Jovan Minciniz veleškog Ba šinog Sela, sa stotinom svojih seljakd, prešao u Srbiju iuèestvovao u borbama protiv Turaka u Ibarskom odredu dobrovoljaca.

Pre nego što su Srbija i Crna Gora stupile u rat, evrop-ske sile su triputa pokušale da regulišu spor izmeðu bosan-sko-hercegova èkih ustanika i

Turske, i to preko akcije svojih konzula, septembra 1875. godine, notom Andra šija od 31. I 1876. Turskoj za reforme i Balkanskim memorandumomod 13. V 1876. godine, ali sva tri pokušaja su propala. Engleska vogada

pre-uzela je inicijativu zaèetvrti poku

šaj, koji je bio postavljen na mnogoširoj osnovi. Engleska je predložila da se prekinu vojne operacije izmeðu

Turske, s jedne strane, i Srbije i Crne Gore, s druge strane, i da se sazovekonferencija šest evropskih sila u Carigradu (Engleska, Rusija, Austro-U k N èk F k i It lij ) k j bi b lk k bl



???????? ??????????? ??????

sa Tur-skom i 23. aprila 1877. godine ona je objavila rat Turskoj, kome suse ponovo prikljuèile Srbija i Crna Gora.

Objavljivanjem rata od strane Rusije još više su se pokre-kule narodnemase u Makedoniji, nadajuæi se brzoj propasti turske dr žave i svomeosloboðenju. Zbog toga su se ponovo akti-virale hajduèke èete u pozadinirusko-turskog fronta, naro-èito èeta Dimitra Berovskog, koja je bila sastavljena od preži-velih boraca razloveèkog ustanka. Turska vlast na terenu preduzela je oštre mere protiv svih manifestacija otpora. Ona jeodstranila egzarhijske mitropolite iz Ohrida i Skoplja, za-tim je pristupila pretresima, happgenjima i internacijama mno-gih uèitelja i gradskihprvaka, sa ciljem da još u korenu uni-šti svaku zaveru. U zatvor je posldtooko 30 istaknutih prvaka iz Ohrida, zatim iz Prilepa i drugih mesta.

4. UVO Ð ENJE USTAVA U TURSKOJ I SPROVO Ð ENJE

IZBORA

U to vreme padaju i prvi pdrlamentarni izbori u Turskoj.Meðutim, veæ opisane okolnosti u Makedoniji uopšte nisu bilepogodne za veæe anga žovanje i izbor prvih predstavnika za tur-skiparlament, koji je otpoèeo rad 19. III 1877. godine. Ustavom supredviðena dva doma: parlament i senat sa doživotnim èlano-vima,koje je postavljao sultan, birajuæi ih iz redova nekada-šnjih turskihministara, valija, vojnih komandanata, ambasado-ra, kao i iz redova najviših hrišæanskih verskih organizacija. Senatori nisu mogli bitimla ði od 40 godina. Od ukupno 32 se-natora samo 7 su bilinemuslimani. Meðu njima je bio jedan Sr-bin iz Prištine i GeorgiÈakarov, Makedonac iz Struge. Za parlament je na svakih 50 000stanovnika biran jedan narodni poslanik, i to tajnim glasanjem.Poslanike turskog parlamenta birali su administrativni savetisandžaka i vilajeta. Od ukup-no 115 narodnih poslanika uparlamentu, 69 su bili muslimani, a 46 nemuslimani. OdMakedonaca je bio izabran samo jedan po-slanik, i to krupni trgovac izemljoposednik Dimitar Robev iz Bitolja.

Uvoðenje ustava bio je samo izgovor da bi oslabio pritisak evropskih sila, koje su zahtevale da se sprovedu reforme na Balkanu

pod njihovim nadzorom. Sledeæe godine, zapravo 14. III 1878, i takav kakav je bio, ustav je ukinut, a parlament je raspu-stio isti sultan

Abdul Hamid i uveden je najcrnji despotski režim.

5. U È E Š ÆE MAKEDONSKIH DOBROVOLJACA

U RATOVIMA I FORMIRANJE SLOBODNIH

TERITORIJA U MAKEDONIJI

Objavljivanje rusko-turskog rata 1877. godine odjeknulo je meðumakedonskim peèalbarima ne samo u Srbiji veæ i u Rumu-kpji iGr èkoj. Jedan deo makedonskih dobrovoljaca koji su uèe-stvovaliranije u srpsko-turskom ratu prebacio se u Rumuniju i, zajedno sa tamošnjim makedonskim peèalbarima, prikljuèio ruskoj vojsci i sa njima prešao u Bugarsku. Bilo je pokušaja da se aktivpraju ipeèalbari u Gr èkoj. Meðutim, udaljenost ruskog fronta od Gr èke ispecifiène okolnosti u njoj nisu dopustile makedonskim peèalbarima da realizuju svoje želje za uèešæe u borbi, kao što su uspeli

makedonski peèalbari u Rumuniji.Organizacija makedonskih dobrovoljaca u ruskoj armiji po-

verena je nekada šnjem ruskom konzulu u Bitolju A. Hitrovu, injegovom agentu Stojanu Vezenkovu iz Kruševa. Od oko 400 pri-



????? ???????

javljenih makedonskih dobrovoljaca u ruskoj armiji bilo je for-mirano nekolikoposebnih družina, koje su nazivane narodnim ili voljnim èetama. U nekim od njihkomandovanje je povereno uglednijim Makedoncima koji su se još ranije istakli u

borba-ma, kao što su bili Deda Iljo Maleševski, Ðor ði Pulevski, ka-petan Ðor ði Antonov i dr. Uèestvujuæi u rusko-turskim opera-cijama na zapadnom delufronta, makedonski dobrovljci u sastavu ruske armije stigli su do grada

Æustendila, a jedna njihova veæa družina, pod rukovodstvom Deda Ilje, prešav šiæustendilsku oblast, ušla je u istoène krajeve Makedonije i povezala se sa èetomDimitrija Berovskog, koja je tamo dejstvovala.

S druge strane, i srpska vojska, u kojoj je tako ðe bilo dosta makedonskihdobrovoljaca, posle osloboðenja Vranja, 19. I 1878. godine, zauzela je nekolikomakedonskih sela u okolini Kuma-nova. NJeni prednji delovi sišl i su do

Tabanova èke šume i Èe-tirskih vrhova i tu su stali, jer su Rusija i Turska 19. I1878. godine zakljuèile primirje u Jedrenu.

Dok još nije fiksirana demarkaciona linija na frontu, makedonski dobrovoljciu ruskoj i srpskoj vojsci požurili su da realizuju svoje težnje za osloboðenjem

Makedonije, zbog èega su i stupili u ovaj rat. Bliskost ruske i srpske vojske, s jedne strane, poja èana panika u turskoj vojsci i administrativnom aparatu uMakedoniji, s druge strane, ulivali su im još više hrabrosti da prekr še uslove

Jedrenskog primirja, da preðu de-markattaonu liniju i da prodru dublje uMakedoniju. Tako je Deda Iljo sa jednim odredom od 150 ljudi, pošto se odvojio izruske armije, prodro u jugoistoène krajeve Makedonije u obla-sti Pijaneca; JakimÈelopeèki, pak, Nikola Algunski i druge voðe makedonskih dobrovoljaca usrpskoj vojsci uputile su se u kumanovski i krivopalana èki kraj. Deda Iljo je sa svojim od-redom izvr šio razoružanje turskog stanovništva u Pijanecu, formirao jeprve administrativno-policijske organe vlasti sa mesvnm starešinama (jedanodbor od 10 èlanova i policijsku stra žu od 12 èlanova), a zajedno sa DimitromBerovskim posetio je zeæi broj sela u gornjem toku reke Bregalnice i ju žno odOsogovskih planina. Formiranje ovakvih organa vlasti izvr-šeno je oez incidenata,a njihovo funkcionisanje trajalo je èi-tava dva meseca. Meðutim, poslezakljuèenja rusko-turskog mira,z. marta 1878. godine u San Stefanu, redovna turska vojska do-

bila je naredbu da oèisti Pijanec od makedonskih dobrovoljaca

i, posle duž Jgh borbi, 12. aprila 1878. godine, povratila je svojuadJssnistracpju u ovaj kraj. Da ne bi bio izložen osveti , naj-

veæi deo kompromitovanog makedonskog stanovništva iz ovog kraja prešao je u Bugarsku i tamo ostao.

Druk èija situacija nastala je u kumanovskom i krivopala-na èkom kraju.Skoro istovremeno kada i Deda Iljo> u kumanovska

ia žedonskog naroda II

sela prešli su makedonski dobrovoljci koje su predvodili Èe-lopeèki i Nikola Algunski. U tajnom dogovoru sa seoskim i gradskim prvacima iz tihkrajeva, oni su odluèili da dignu na ustanak ova dva mestd i da se osvetemuslimanima za sve nanete uvrede i plja èke ba šibozuka i turske vojske prinjihovom povla-èenju. Veæ se bilo sakupilo oko 500 nezadovoljnih seljaka u bli-zini manastira Zabel, koji je postao jedan od njihovih centara za dogovore. Oseæajuæi potrebu za oruž jem, oni su se obratili srpskimpograniènim vojnim vlastima i knezu Milanu, s molbom da im se pomogneoruž jem. General Jovan Belimarkoviæ odobrio je da im se da 2 000 pušaka

i obeæao je da æe im Srbija pomoæi i u drugom pogledu. Prema jošnedovoljno proverenim vestima, broj ustanika se poveæao na 3 — 4 000ljudi, od kojih su jedni logoro-vali u kumanovskim, a drugi ukrivopalana èkim poljima i šu-mama. Ustanak je zahvatio ne samo ove dvekaze veæ i delove kra-tovske kaze, pa je si šao do sela Malino i K'šani uOv èem polju. Ustanici su izdr žali dva-tri velika napada turske vojske na

brdu Sv. Petka i na èetirskim i nikulskim visoravnima. Dvadeset èetvrtogaprila stigli su turski parlamentarci u nji-hov logor u Zabelu i obeæali imda æe biti amnestirani ako pre-kinu dalje borbe protiv turske vlasti.Meðutim, pošto su ovi to odbili, redovna turska vojska, koju je predvodioHafis-ca ša iz Prištine, pošla je 31. maja 1878. godine sa pet tabura i jed-nom baterijom artiljerije protiv njih. Pod pritiskom turske redov<ne vojske istalnim odbijanjem pritiska, ustanici su se povla èili i napuštali svojepozicije. Èetvrtog juna turska voj-ska je zauzela ustanièki grad KrivuPalanku i stigla do de-markacione linije. Sa ustanicima se povla èila masa sveta, koji je prešao na srpsku teritoriju u vranjsku oblast i u druga me-sta, stalno se naseljavajuæi u njima. Izvestan broj ustanika sklonio se uplanine Kozjak i German, uznemiravajuæi i dalje svojim napadima turske

vlasti.

6. SANSTEFANSKI MIR I NJEGOVA REVIZIJA NA BERLINSKOM

KONGRESU



????? ???????

Predviðeno je da granice ove Sanstefanske Bugarske obuhvate, osim teritorijedana šnje bugarske dr žave, još i vranjski okrug, Šar-planinu, Korab, Crni Drim, svedo planine Gramosa u da-na šnjoj Gr èkoj, ukljuèujuæi èitavo Ohridsko i Prespansko

je-zero sa gradom Kor èom u dana šnjoj Albaniji. Od Gramosa na jug granica jetrebalo da skrene na istok prema ušæu Vardara, ostav-ljajuæi Solun i Halkidièkopoluostrvo Turcima i izlazeæi na ušæe Meste. Na istoku granica je trebalo da ideRodopima pre-ma reci Ardi. È Jgrmenu i preko Lile Burgasa da doðe do Crnog mora.Sve turske tvr ðave u okviru takve Bugarske trebalo je srušiti, a do organizovanja

bugarske vojske bilo je predviðeno da ruska vojska ostane dve godine na bugarskojteritoriji da bi organpzovala vlast u njoj. Za organizatora civilne uprave uMakedonpji predviðen je Hitrov, nekada šnji ruski konzul u Bitolju.

Sanstefanskim mirovnim ugovorom povreðeni su politièki interesi velikih sila,naroèito Engleske i Austro-Ugarske. Engleska se suprotstavila stvaranju velike

Bugarske iširenju ruskog uticaja na Balkanu, pla

šeæi se pojave Rusije kao kon-kurenta na Sredozemnom moru. Ova je svim snagama radila na reviziji odredaba

Sanstefanskog mira. Austro-Ugarska je ta-koðe odbijala da se saglasi sa odredbama ovog mira, s obzirom na to da se njime postavljala brana njenom ekonomskom ipolitiè-kom širenju na Balkanu i izlazu na Solunski zaliv. Austro--Ugarski ministar inostranih poslova Andra ši otvoreno je za-htevao od grofa Ignjatijeva, prilikompregovora sa njim, da se stvori autonomna makedonska oblast u austrougarskojinteresnoj sferi sa èime se Ignjatijev nije saglasio.

Stvaranje velike Bugarske i za Nemdèku je predstavljalo branu širenja na istoku.

Sanstefanskim ugovorom bile su povreðene i balkanske dr-žave, Kraljevina Gr èka i Kneževina Srbija. Zbog toga su, po-red prigovora velikih sila, upuæenimnogobrojni protesti i akcije od strane vlada pomenutih balkanskih dr žava. U timnjihovim protestnim akcijama prvi put je nastao otvoreni sukob oko teritorijalnepodele Makedonije i makedonsko pitanje po-stavljeno je pred evropsku diplomatiju.

Carigradska pdtrijar šija, kao oruðe gr èke vlade, preko svojih mitropolija isilogosa organizovala je slanje pisama i telegrama velikim silama, kojima seprotestoEolo protiv uklju-èivanja makedonskih teritorija u sastav zamišljenv Sanstefan-ske Bugarske. Kad je Rusija bila prinuðena da se saglasi sa ponovnim

pretresanjem odredaba Sanstefanskog mirovnog ugovora pred jednimmeðunarodnim forumom, poja èano je slanje apela Berlinskom kongresu. U njima seprotestovalo protiv projek-tovanog ukljuèivanja Makedonije u sastav Bugarske, a zahtevalo

6* 83

se da se Makedonija ukljuèi u sastav gr èke dr žave ili, ako to ne bi bilo

moguæe, da ona i dalje ostane pod turskom vla-šæu. Konzuli zapadnih sila podr žavali su, odnosno forsi-rali ove akcije fanariotskih mitropolita uMakedoniji na terenu, pošto su one išle u prilog njihovim interesima.

Sliènog karaktera bile su protestne akcije srpske vlade i njenihemisara poslatih na makedonski teren. Pre toga u Beo-gradu je formiranGlavni odbor predstavnika srpskih i make-donskih krajeva pod Turskom,èiji je predsednik bio arhiman-drit Sava, biv ši rektor prizrenske bogoslovije.

Arhimdndrit Sava rukovodio je ovom akcijom sakupljajuæi proteste protiv ukljuèivanja srpskih i makedonskih krajeva u okvir zamišljeneSanstefanske Bugarske i slao je peticije Berlinskom kon-gresu, u kojima sezahtevalo da se ovi krajevi prikljuèe Srbiji. U jednoj molbi arhimandrituSavi potpisnici su za-htevali, ako Makedonija ne može da se prikljuèi Srbiji,da joj se da autonomna uprava sa hrišæanskim gubernatorom. Arhi-mandrit Sava èak je otišao u Berlin, za vreme odr žavanja Kon-gresa, da bise anga žovao kao punomoænik Stare Srbije i Make-donije za pomenutezahteve i peticije.

Iako u manjoj meri, i pristalice bugarske egzarhije u Ma-kedonijiorganizovali su slanje peticija ruskom caru da on uzme pod svoju za štituMakedoniju, i uputile su apel Berlinskom kongresu, u kome su odobravaneodredbe Sanstefanskog mirovnog ugovora aa prisajedinjenje Makedonijenovoformiranoj bugarskoj dr žavi i zahtevalo se da se on ispuni. Svim ovimprotestima i peticijama bilo je zajednièko što su to bile akcije iza kojih suse krile balkanske države i njihovi propagandni organi na terenu

154



????? ???????

zvaniène krugove u svoje koncepcije, jer je optuživan da je iz egoistièkihpobuda zastupao takzo reše-nje, da bi mogao on sam da postane knez

jedne takve Makedonije.Iscrpljena u ovim ratovima, ruska vlada bila je prinuðena da pristane

na ponovno razmatranje Sanstefanskog mirovnog ugo-

♦



????? ???????

vora. Meðutim, pre nego što ze poslala svoga predstavnika na Berlinski kongres,ruska vlada je u prethodnom dogovoru sa Austro-Ugarskom pokušala da modifikuje izvesne odredbe San-stefanskog ugovora. Pored ostalog, njen delegat

je na pregovo-rima u Beèu predlo

žio umesto velike Sanstefanske Bugarske da seod teritorija novopazarskog sandžaka i Makedonije formira posebna autonomna

vazalna kneževina, s èime se Austro-Ugarska nije sagdasila.Posle jednomeseène diskusije na Berlinskom kongresu (13. VI do 13. VII

1878) na kome su saopštene pomenute peticije, iz-vr šena je radikalna revizija Sanstefanskog ugovora. Pre svega, Srbija, Crna Gora i Rumunija, prema revidiranom ugovoru, pro-gla šene su potpuno nezavisnim od sultana. Austro-Ugarska je okušgrala Bosnu i Hercegovinu i dobila pravo da dr ži svoje zojnegarnizone u gradovima novopazarskog sandžaka. Od Dunava do Stare pla ššeformirana ]e autonomna vazalna Kneževina Bugarska, a južno od nje — autonomna oblast Istoèna Rumelija. Èlanom 23. Berlinskog ugovora predviðenesu reforme za Make-doniju i za ostale balkanske oblasti koje su i dalje ostale podturskom vla šæu. Odlukama Berlinskog kongresa zapadne velike sile samo su uizvesnoj meri spasle Tursku od raspadanja. S dru-ge strane, one suomoguæavale Austro-Ugarskoj i Nema èkoj da nastave svoja prodiranja na Balkan, a zaustavili su, zapravo smanjili uticaj Rusije na Balkanu.

Iako su odluke o stvaranju Sanstefanske Bugarske bile u suprotnosti sa dotada šnjim težnjama makedonskog naroda za for-miranjem sopstvene dr žave,iako su izazvale sna žnu reakciju velikih dr žava u Evropi i na Balkanu, bugarska

æe dr žava ne-koliko decenija kasnije na ovoj „fikciji", kako se izrazio osniva è bugarske Socijaldemokrastke partije Dimitar Bla-goev. bazirati svoju pogrešnuspoljnu politiku i doživljavaæe razoèarenja i katastrofe.



G L A V L P'resnenski usšonak i drui pokreti

i Makedoniji

8'

Srpsko-turski i rusko-turski ratovi i Berlinski kongres od jula 1878.godine, kojim su ovi ratovi zavr šeni, doneli su prilièno krupneteritorijalne promene oko Makedonije: na se-veroistoku od nje stvoreno je

vazalno Bugarsko Kneževstvo, èije su jugozapadne granice jednim delomdopirale do Makedonije; Makedoniji su se takoðe približile granice srpskenezavisne dr žave na severu, sa novopripojenim teritorijama vranjskog itoplièkog okruga, a na jugu — gr èke dr žave sa prikljuèenjem TesalijeGr èkoj. Uopšte uzev ši, od 9 456 kvadratnih milja te-ritorije, kojom je dotada raspolagala Turska na Balkanskom poluostrvu, posle Berlinskogkongresa njoj je ostalo samo 4 555 kvadratnih milja. Na taj na èin, odnekada šnje centralne turske oblasti, posle Berlinskog kongresa,Makedonija se, sa severoza-padnim i južnim granicama, pretvorila uperifernu i graniènu oblast Turske Imperije.

Politièke i teritorijalne promene koje je doneo Berlinski kongres na Balkanu sna žno su se odrazile u Makedoniji.

Iz osloboðenih teritorija Bugarske i Srbije i sa okupira-nih teritorija Bosne i Hercegovine krenuli su èitavi karavani turskih i albanskihizbeglica, takozvanih muhadžira, koji su se kretali prema kosovsko-metohijskoj oblasti i prema Makedo-niji, dospev ši èak do Soluna i doobala Egejskog mora. Turski odbori za ukazivanje pomoæi i smeštajizbeglica, formirani u kosovskom i solunskom vilajetu, naseljavali su

veliki broj ovih izbeglica po gradovima i selima Makedonije, po makedon-skim gradskim i seoskim kuæama, oduzimajuæi Makedoncima naj-èešæe placeve za gradnju kuæa, njive, i silom terajuæi make-



?????????? ??????? ? ????? ??????? ???????????

donske seljake da angarijom grade kuæe i sporedne prostorije za izbeglice.Preada jednoj nepotpunoj turskoj statistici iz 1878. godine, u skopskim selima iu gradu bilo je naseljeno 2 627 muhadžira, u koèanskom i carevoselskom kraju(danas Delèevo) 3 370, u štipskom 3 500, a u krivopalana èkom 997. Naroèitomnogo muhadžira iz Duggnice i Æustendila naselilo je napuštene kuæeMakedonaca u Gornjoj DŽ umaji, pošto se povukla ruska voj-ska iz ovog grada 1877. godine.

Prema jednoj drugoj statistici ruskog porekla, broj dose-ljenih muhadžira usolunsku oblast dostigao je 60 000 ljudi. No-vodošlim ^guslimanima u znatnojmeri poveæan je muslimanski elemenat, kao i režim nasilja i terora nadneza štiæenim makedonskim narodom.

Ozlojeðeni zbog gubitka svojih poseda u starim mestima, èesto beznajosnovnijih sredstava za život, ovi muslimani — izbeglice u svom oèaju èestosu se služili grubim sredstvima i svetili se makedonskom stanovništvu, koje jenajmanje bilo krivo za njihovu sudbinu. Od jula do kraja septembra 1878. go-dine zabeleženo je nekoliko masovnih paljenja sela: 12 u oko-lini Bitolja, 30pored demarkacione linije u istoènoj Makedo-niji, to jest u Pijanecu i drugim

mestima. Krajem jula iste godine oko 500 — 600 turskih vojnika i ba šibozuka zapalilo je i oplja èkalo Kar šijak, oblast istoèno od reke Strume. Prilikom bežanja seljaka iz ovog kraja ubijeno je 60, a obešeno 5 ljudi.

Uèestali su napadi i plja èkanja razbojnièkih bandi iz de-barskog ikor èanskog kraja, naroèito od strane Toska, jer je tur-ska vlada odbila da ihpostavlja za granièare. Plja èki su bila izložena ne samo èitava sela veæ i manjigradiæi i palanke u Makedoniji, kao Kruševo, Ohrid, Resan i Struga.Organizovane u veæe grupe od 200 do 500 ljudi, razbojnièke bande posle plja èkepalile su sela i vr šile nasilja nad ženskim svetom. Jedna razbojnièka banda izdebarskog kraja oplja èkala bi Tetovo da je nisu zaustavili albanski begovi u tomgradu da bi za štitili i svoje posede.

S druge strane, takoðe se pojavilo nezadovoljstvo protiv turske vlasti kodalbanskog stanovništva u prizrenskom i de-barskom sandžaku, koje je poèelo da dobija organizovane oblike u takozvanoj Albanskoj ligi ili Albanskoj kongri, èije sese-dište nalazilo èas u Prizrenu, èas u Debru. Na kraju je ne-zadovoljstvopomaka u Rodopima veæ dovelo do prvog ustanka pro-tiv turske vlasti.

Ovo i ovakvo stanje u Makedoniji i oko nje izazvalo je novo vrenje inezadovoljstvo, zatim sna žnije odmetanje i stvaranje novih makedonskih èeta,

kao i ponovno aktiviranje starih. Na-stali su i sukobi sa ba šibozucima,razbojnièkim bandama, pa i sa odredima turske vojke. Tako se u Resnu pojavio

sa svojom èetom Stojan Vojvoda, a u bitoljskom sandžaku bilo je u pokretu ne-koliko èeta, meðu kojima se najviše isticala èeta pop-Koste i Stefe Vojvode; uprilepskom kraju u pokretu je bila èeta bra-æe Èakrevaca i Spira Crne, a uistoènoj Makedoniji, zapravo u pirinskoj oblasti, pojavilo se 12 èeta, meðu kojima

je najpo-znatija bila èeta Stojana Karastoilova. Ovo vrenje postepeno je preraslo upravi ustanak, koji se prema mestu izbijanju u selu Kresni zove kresnenskiustanak.

1. PRIPREME ZA DIZANJE KRESNENSKOG USTANKA ■

Iako su se glavni razlozi za dizanje kresnenskog ustanka krili u grubojeksploataciji i neèoveènoj upravi turskog re-žima u Makedoniji, ipak su na njegovo ubrzanje uticali i spolj-ni faktori. Prvo, to su bili makedonskidobrovoljci iz rusko--turskih ratova, od kojih se najveæi broj ni posleprekida vojnih akcija na Balkanu još nije vratio kuæama (iz Bugarske,Rumunije i Srbije). Zatim su na dizanje ustanka uticali i drugi faktori, koji

su zavisno od svojih klasnih interesa, poku-šali da daju svoj pravac i ciljeveovom ustanku. Naime, mi-tropoliti bugarske egzarhije iz Ohrida i Skoplja,Natanail Kuèeviški i Kiril Skopski, kao i drugi ugledni bogati make-donskigra ðani, crkveni krugovi i lica koja su se sklonila u okolinu Plovdiva, bili su

veoma zainteresovani da povrate iz-gubljene crkvene pozicije i uticaj uMakedoniji, u kojoj se u njihovom odsustvu silom poèeo nametati uticaj nesamo omrznute carigradske patrijar šije veæ i katolièke propagande, koju jepomagala oja èala Austro-Ugarska. Èim su doznali za odluke Ber-linskogkongresa, 50 — 60 ovakvih bogatijih makedonskih emi-granata sakupili suse, avgusta 1878. godine, u zgradi plovdivske mitropolije da bi se dogovorilio „sudbini" Makedonije. Oni su odluèili da se obrate evropskim dr žavama,naroèito ruskom i austrougarskom caru da ovi uzmu u za štitu Makedoniju,a zatim su odluèili da formiraju dobrotvorne komitete koji æe sakupljatipomoæ za Makedoniju.

Skoro istovremeno sa ovom akcijom u Plovdivu, na inici-jativuuglednih bugarskih nacional-revolucionara, koje je pred-vodio predstavnik mlade bugarske liberalne bur žoazije Stefan Stambolov, zapoèeta je i druga akcija za stvaranje drugog komi-teta pod imenom „Edinstvo", formalno sa dobrotvornim (kao i onaj u Plovdivu), a faktièki sa politièkim ciljevima.

Zahva-ljujuæi aktivnosti svojih èlanova, komitet „Edinstvo" uspeo je da odstrani u znatnoj meri dobrotvorne komitete ili da im na-metne sopstveneciljeve. Pored stvaranja svojih ogranaka u ve-æim gradovima Bugarske — Sofiji, Æustendilu i Dupnici —



Pe è a š na è elnika šš aoa kresnensko1 us š anka



?????????? ??????? ? ????? ??????? ? ??????????

ostavlja juæiBerovsk og da ga zamenjuje za

vremeodsustv a. Nata-nail jepokuša o da usposta

vi vezu i

sa voðom jedneèete urodop-skomkrajuda biiskoristio njenuaktivnost za uznemiravanjeturskih

vojnika i

ba šibozuka i za

odstran jivanjepa žnjeturskih

vlasti od priprema za ustanak u Makedoniji. Istovremeno je poèeo pokret èeta iz unutra šnjosti Makedonije u pravcu demar-kacione linije izmeðuruskih i turskih pozicija prema Gornjoj DŽ umaji, jedinom makedonskomgradu koji je zaposednut dr žala, još u ovo vreme, ruska vojska. U ovomgradu odr žano je prvo tajno savetovanje èeta sa rukovodiocima pripremanog ustanka i posle savetovanja odluèeno je da se prvi udaracprotiv turskih vlasti izvr ši u pravcu Kresnenske klisure, pored rekeStrume, i da se izvoðenje akcija poveri Stojanu Karastoilovu, poznatomrukovodiocu jedne èete iz toga kraja.

2. IZBIJANJE USTANKA I NJEGOV TOK

Ustanak je poèeo 5, odnosno 17. oktobra 1878. godine u zoru, kad

su makedonske èete i seljaci iz okolnih sela, sa ukupno 400 ljudi,

iznenada napali turski garnizon u selu Kresna, prema kome je i dobioime kresnenski ustanak, iako ga njegovi ruko-vodioci u zvaniènim

dokumentima nazivaju „makedonski ustanak".

Turski garnizon bio je opkoljen, a 119 vojnika i dva oficira predalose ustanicima. Zatim su ustanici sazvali zbor, na kome su za svog vo ðuizabrali ruskog kozaka i predstavnika komiteta „Edinstvo" atamana

Adama Kalmikove, a za na èelnika štaba — Dimitra Popgeorgijeva Berovskog. Odmah posle toga usposta-vili su prepisku se džumajskimkomitetom „Edinstvo", tra žeæi od njega oruž je i municiju.

Ustanak je poèeo brzo da se širi u susednim selima s leve i s desnestrane reke Strume, u melnièkoj kazi, i zahvatio je oko 35 sela. Osetilo se

vrenje i odmetanje seljaka u susednu pla-ninsku oblast Maleševo iduboko u pozadinu turskog garnizona u Melniku, koji je još è vrsto dr žala turska vojska. Iznena ðeni i upla šeni, Turci su poèeli da beže iz sela i da se sklanjaju u susedne gradove Petriè i Serez, gde je sigurnost bila veæa.

Glas o prvim uspesima ustanka proširio se i van granica Turske, u

susednoj Srbiji. Izvestan broj makedonskih dobro-voljaca iz raznih mesta Makedonije, koji su se posle Berlinskog kongresa sklonili u Vranje, tra žio

je od predsednika srpske vlade Jošna Ristiæa da im pomogne da i onidignu ustanak u svojim rodnim mestima, ali je Ristiæ odbio njihovumolbu s mo-tivacijom da takve akcije neæe imati uspeha. Makedonskipe-

èalbari u Rumuniji takoðe su preduzeli akciju za dobrovoljno sakupljanjepomoæi, koju su poslali kresnenskim ustanicima.

Uspesi ustanika prisilili su turskog vojnog komandanta u Melniku da stupiu pregovore sa njima. Meðutim, Turci su na-merno odugovla èili pregovore dok imnisu stigla vojna poja-èanja. Zbog toga su odbacili ustanièke zahteve da napuste

ove teritorije i, pošto su dobili poja èanje, prešli su u ofanzivu. Istovremeno jeturska vlada diplomatskim putem optužila ru-sku vladu da se ona krije iza akcija ustanika. Engleska vlada, zbog sopstvenih interesa, podr žala je stav turske vlade i uka-zala joj pomoæ u brodovima da bi što br že prenela svoju

vojsku iz Male Azije do Egejskog primorja. Zbog svega toga ruska vlada jezabranila svojoj pograniènoj vojsci svako mešanje u usta-nièke akpije kao isvako formiranje èeta na terenu gde se nala-()*+ ruska vojska.

Dok se sve ovo doga ðalo van Makedonije, u rukovodeæim kru-nžidustanka veæ su se poèele javljati prve nesloge i rasprave o daljoj strategiji itakpši ustanka kao njegovim krajnjim ci-lepša Predstavnici komiteta ..Edinstvo"

Adam Kalmikov i Luj Vojtkeviè, po direkpgvama sofijskog komiteta te organiza-p;ge. hteli su da akcije na brzu ruku prošire i na ostale obla-stp Makedonije da

bi se digla što veæa buka koja bi izazvala efekat pred spoljnim svetom, tako da bitim putem mogli nate-rati evropsku diplomatiju da interveniše za vraæanjeMake-donije u okvir Sanstefanske Bugarske. Dimitar Popgeorgijev i ostalemakedonske èetovoðe, koji su predstavljali unutra šnje snage makedonskogpokreta, organizaciono-administrativno ureðenje i uè vr šæenje osloboðenihteritorija smatrali su pri-marnim zadatkom, a snabdevanje oruž jem i municijom i

popunja-vanje ustanièkih redova novim, svežim snagama sa osloboðenihteritorija neophodnim uslovom za svako dalje širenje akcija na ostalimmakedonskim teritorijama. Zbog toga je i za organiza-ciju osloboðenih teritorija ustanièko rukovodeæe telo for-miralo „policejsko upravlenie", koje je dobilo više



?????????? ??????? ? ????? ??????? ? ??????????

bogatiji selja-ci — èorbadžije — bili su protiv „ustava" i protiv kapetana Zlatka istalno su rovarili protiv njega, želeæi da ovaj red ponište, a kapetana Zlatka da smene. Ovo je svakako bio znak da se na terenu ustanka pojavio klasni element,kao i neprija-teljske snage koje su koèile prirodni tok ustanka. Pored ostalog,èorbadžije su prilièno pomogle razbijanju jedinstva ljudi koji su se nalazili u

borbi protiv Turaka i, u krajnjoj liniji, do-prineli da ustanak ne uspe.

Mesec dana posle izbijanja kresnenskog ustanka, pod pri-tiskomsofijskog komiteta „Edinstvo", ustanièke akcije bile su proširene i na Razlošku kotlinu. Rukovodioci akcija u ovom kraju bili su Poljak Luj

Vojtkeviè i Bugarin Bano Marinov. U akcijama je uzelo uèešæa i nekolikodrugih èeta, meðu kojima i èeta Stevana Sreækoviæa. Iste godine 8.odnosno 20. novembra ustanièki odredi pod rukovodstvom Vojtkevièa iMarinova na-pali su turski administrativni centar u Razloškoj kotlini, zatimBanju i druga sela i uspeli su da ih za kratko vreme oslo-bode, makar i uz

velike ljudske žrtve. U borbama za Bansko te-ško je ranjen Bano Marinov i

onesposobljen za dalje akcije. Me-ðutim, posle dvonedeljnog boravka uRazloškoj kotlini, ustanici su morali da se povuku pod pritiskom turskeofanzive i da ma-kedonsko stanovništvo ostave na milost iJ nemilost turskim askerima i ba šibozucima, koji su poèeli da pale i plja èkaju sela uovom kraju. To je još više uverilo unutra šnje snage ustanka u zadnjenamere, pogrešnu koncepciju i bezobzirnost spoljnih faktora, a istovremeno

je poja èalo protivureènosti izmeðu jednih i drugih.Kad su se sukobi izmeðu dve struje u rukovodstvu zaoštri-li od velikog

stepena, domaæe snage, koje su vodili vojvoda Sto-jan Karastoilov iDimitar Berovski, uklonile su sa rukovode-æih mesta Adama Kalmikova iLuja Vojtkevièa, kao predstavnike spoljnih snaga. Meðutim, sofijski komitet „Edinstvo" oštro je reagovao i poslao je komisiju od tri komesara koji suuhvatili Stojana i njegove drugove i izveli pred preki vojni sud. Ovaj sudosudio je na smrt vojvodu Stojana, a smrtna kazna je izvr še-na 6. XII 1878.godine. Jedva je uspeo da se spase (zahvaljujuæi zauzimanju Natanaila)samo Dimitar Berovski, koji je u Kar ši-jaku još niko vreme ostao kaoobièan vojvoda, a zatim je izgubio i to mesto. Nezadovoljna ovakvimpostupkom spoljnih komesara, masa ustanika je napustila ustanièke

redove ba š u vreme kada je turska vojska prešla u kontraofanzivu i uspela da vrati jedan deo sela na levoj strani reke Strume, koja su do tada dr žaliustanici. Komesari, pak, uvidev ši da neæe moæi i dalje da ostanu na terenu na kome su ljudi bili nezadovoljni njihovim postupcima, povukli suse i vratili u Sofiju. Time je zazr-šena prva faza ustanka koja je obeležila njegove prve krupne uspehe pod rukovodstvom domaæih snaga.

Drugu fazu ustanka karakteriše nadmoæni uticaj spoljnih faktora i, u vezi stim, i orijentacija i uskla ðivanje ustaniè-kih akcija sa tendencijama i zamislima

bugarske bur žoazije i njene spoljne politike, zasnovane na protestima protiv odluka Berlinskog kongresa i na zahtevima da se izvr ši njegova revi-zija. Na skupštini, odr žanoj u Sofiji, govorilo se da treba izabrati i centralni komitet za

vojne akcije, ali pošto svi oblasni komiteti „Edinstva" nisu poslali svoje delegate,sofij-ski komitet je ovlastio Natanaila da rukovodi i upravlja svimadministrativnim i finansijskim poslovima kresnenskog ustan-ka u svojstvuèlana centralnog komiteta. Natanailu se pridru-žio najaktivniji èlan trnovskogkomiteta Stefan Stambolov i rusenski delegat Nikola Obretenov. Pošto se poslesaveto-vanja vratio u Æustendil, Natanail je zajedno sa Stambolovim pristupioreorganizaciji terena. Pre svega bili su stvoreni specijalni logori za dobrovoljce

van osloboðenih teritorija u Makedoniji, koji su sme

šteni u nekoliko sela severozapadno od Æustendila; zatim su dobrovoljci organizovani u èete — kada

su dobili svoje vojvode, desetare i pisare. Svaka èeta sastojala se od 50 do 80ljudi. U poèetku bilo je oko 8 èeta, ali usled pri-stupanja novih dobrovoljaca formirano je 12 èeta, tako da su one, 1. aprila 1879. godine, raspolagale sa ukupno 597 dobrovaljaca. Za na èelnika štaba ovih dobrovoljaca, èiji je centar biou Bosiljgradu, postavljen je Slovenac Miroslav Hubmdjer. Osim štaba. formirana

je vojna uprava sa vojnim savetom — „Voeno upravlekle". u koji su ušli svirukovodioci èeta. Disciplin-,-). ustavom od 13 èlanova regulisani su usloviza stupanje u /$02$ dobrovoljaca, na èin odnosa prema pretpostavljenima i /$.+ stanovništvu, kao i kazne za neizvr šenjeodredaba ustava. K/+4$. decembra 1878. i poèetkom januara 1879.godine Stambolov 4$ )(2/) i nadzor nad radom sofijskog igornjedžumajskog ko-.)6$6+ kao i nad ustanièkim štabom u Bosiljgradu.Posle od-laska. Stambolov je Natanailu prepustio svu brigu o daljem voðenjuustanJgèkJgh akcija. Meðutim, u proleæe 1879. godine, u logoru dobrovoljaca,koji je èuvan kao vrsta rezerve za planirane ustagogèke akggije. i na osloboðenimteritorijama u Kar šijaku, koje su još uvek dr žali ustanici, situacija je postala vrloteška.

Pre svega, usled nedovoljnih materijalnih sredstava za iz-dr žavanje velikog broja dobrovoljaca, disciplina je popustila.

Pojavilo se i dezerterstvo iz èeta. Na kraju, bilo je i neodgo-vornih napada ibi t iè i k l i t ž b è T i



?????????? ??????? ? ????? ??????? ? ??????????

Meðutim, ni na osloboðenoj teritoriji Kar šijaka situaci-ja nije bila bolja u pogledu snabdevanja ustanièkih redova oruž-jem i municijom. Ustanièkirukovodioci stalno su se borili sa nedostatkom oruž ja, municije i ostalihratnih potreba da bi mogli da zadr že svoje pozicije na terenu. Sredinommeseca fe-bruara 1879. godine komandant turskog garnizona u Petrièu po-zvao je na pregovore makedonske seljake iz osloboðenih sela, za-htevajuæiod njih da se mirnim putem pot èine, jer ako to ne uèine, napa šæe ih sa svojom vojskom. Kada su oni to odbili, prvih dana meseca marta Husein-

beg iz Petrièa sa oko 8 000 re-dovnih vojnika i sa bo šibozucima iz okolnihsela poèeo je da napada ustanièke pozicije, napredujuæi veoma obdzrivo.Ruko-vodstvo ustanika, verovatno iz strategijskih razloga, aprila meseca poslalo je veliki deo dobronolja èkih èeta duboko u unu-tra šnjost Makedonije — u bitoljski, vodenski i kosturski kraj •— sa namerom da digne stanovništvo iz ovih mesta na ustanak. Èetrnaestog maja 1879.godine makedonski ustanièki komitet iz Maleševskih planina uputio je

apel, obraæajuæi se svim Make-doncima da se dignu na ustanak.Meðutim, odziv je bio vrlo slab. Vest da je ruskd vojska napustila gornjodžumajski srez i grad, kao i nastala panika meðu makedonskimstanovništvom u tim mestima, nisu bile pogodne okolnosti za nastavljanje

borbi pro-tiv Turaka. Pored ostalog, i zbog toga je apel ostao skoro bezikakvog rezultata. Èete, pak, koje su se aprila prebacile preko mesta Gradec na Vardaru u zapadnu Makedoniju, zauzimajuæi prostor izmeðuDemir-Kapije i Vardara i Mariovskih planina, uspele su samo da se zadr žena tom terenu, ali nisu pokušale da dignu stanovništvo tog kraja na ustanak.

Pošto nisu dobili dovoljno oruž ja na osloboðenim terito-rijama da bipružili otpor turskoj vojsci, koja je nastupala, kao i usled nesloge koja sepojavila meðu vojvodama, ustanici



su poèeli da se osipaju, èime su olak šali povratak turske voj-ske u zauzeta mesta. Osipali su se i dobrovoljci iz logora jer nisu imali osnovnih sredstava za

život. Poèela je da slabi i aktivnost komiteta „Edinstvo" u Gornjoj DŽ umaji, Æustendilu, Sofiji i DŽ lovdivu, jer su ih njihovi èlanovi napuštali. U takvojsituaciji Natanail se uputio u selo Padež gde je tre-nutno bio smešten štab sa

ostacima dobrovoljaca, i 6. juna 1879. godine izdao je naredbu da se èeterasture, njihovo oruž je pri-kupi i uskladišti u pograniènom selu Buranovu. Ovimaktom zavr šen je i kresnenski ustanak, koji je poèeo 5. odnosno 17. oktobra 1878. godine. Prema odlukama Berlinskog kongresa, for-mirana je komisija za razgranièenje, koja! je odluèila da èitava gornjodžumajska kaza bude vraæena usastav turske dr žave. Posle povla èenja ruske vojske iz Gornje Cumaje i posleulaska turske vojske u nju, poèetkom jula 1879. godine, prestald je svaka akcija u vezi sa kresnenskim ustankom. Masa sveta ne samo džumajske kaze veæ i izunutra šnjosti istoène Makedonije pobegla je na bugarsku teritoriju. To je bila

jedna od masovnijih emigracija Makedonaca| u Bugarsku, jer je emigriralo od 25do 30 000 ljudi. U toku ovih borbi skoro èitav grad Gornja DŽ umaja je uništen, a umesto odbeglih Makedonaca, u gradu i okolini naseljen je ve-liki broj turskihizbeglica iz Bugarske.

Izazvan iz èisto unutra šnjih razloga u severoistoènim krajevima Makedonije,

u blizini stacioniranih vojski, kresnen-ski ustanak obuhvatio je makedonske

seoske mase i nešto malo makedonskih intelektualaca, koji su mu dali

antifeudalni i nacionalno-oslobodila èki karakter. Prema velièini prostora na kome

su proširene njegove akcije, prema dužini trajanja, kao i prema oblicima

organizovane vlasti na osloboðenim teri-torijama, kresnenski ustanak predstavljao je krupni korak na-pred u poreðenju sa razloveèkim i kumanovsko-

carevoselskim us-tankom za osloboðenje makedonskog naroda od turskog

ropstva. Razlozi njegovog neuspeha kriju se u nepovoljnoj spoljnopolitiè-koj

1/// 13456

181 :/./;

5<901=>? @ 9=/1 :/;



krajeva Albanije i poèele su da plja èkaju i da masovno ubijaju po selima u zapad-nim krajevima Makedonije, dopiruæi do reke Vardara. Razbojni-ci su priplja èkanju od makedonskih seljaka najèešæe oduzimali stoku, koju suprebacivali u Albaniju ili su je slobodno proda-vali na pijacama u Debru.Zaposedajuæi puteve i napadajuæi tr-gova èke karavane, oni su onemoguæavaliredovnu razmenu robe i normalno snabdevanje gradova. Zbog njihovog terora,masa gra ðana, koja je imala njive van gradova, nije smela da ih obra ðuje. Ko-risteæi ovu situaciju, neki turski i albanski poljaci prisva-jali su napuštene njivei livade, koristili su žetve ili kosid-be, ne plaæajuæi za to makedonskim

vdasnicima. Ovakva anarhièna situacija bila je pogodna da se skoro u svakomselu pojave muslimanski zulumæari i uzurpatori koji su podvrgavali seljdkeužasnim mukama. Najpoznatiji zulumæari bili su DŽ emo u Poreèu, Kuèuk Sulejman u prilepskom kraju, Karabadžak u oh-ridskom kraju i drugi. Lokalne

vlasti bile su uopšte slabe da bi izišle na kraj sa ovim krvopijama.

U ovakvoj situaciji narod je bio prinuðen da se sam pobrine za svojuodbranu, pošto se uverio da mu ne poma žu nikakvi pro-testi upuæeni

vilajetskim i centralnim turskim vlastima. Stoga su formirane èete za

samoodbranu u zapadnoj Makedoniji, ali su delovale nezavisno jedna oddruge, svaka na svom terenu. Ovakve èete obièno su predvodili nekada šnjidobrovoljci iz srpsko-turskih i rusko-turskih ratova, od kojih su se neki

vra-tili kuæama, ili, pak, drugi domaæi ljudi.

Poèela je da se stvara i zavera, koja je u istorijskoj lite-raturi poznata ikao brsja èka buna. Mreža zavere obuhvatila je ne samo mnoga sela veæ inekoliko gradova u zapadnoj Makedoniji.

Krajem 1878. godine Dime Èakre iz Prilepa, jedan od ruko-vodeæihdobrovoljaca iz poslednjeg rusko-turskog rata, koji je za hrabro dr žanjedobio rusko odlikovanje, otišao je u Kruševo sa svojim bratom, i sa tamošnjim prvacima poèeo da se dogovara o merama koje je trebalopreduzeti da bi se odstranili poja èani turski zulumi. Na ovaj dogovor došlisu: kruševski pop Hristo, gra ðanin Ico Karev i Nikola Kova è. Oni su odluèilida pro-šire zaveru na sela da prona ðu nove kalauze (jatake) u njima, da na ðu ljude koji æe se odmetnuti u planinu, zatim da prikupljaju novac i da se snabdevaju oruž jem da bi se, na kraju, u zaba èenom kruševskom seluDolno Divjaci opet sastali sa ostalim vojvoda-ma, koji su veæ hajdukovalipo planinama. Pored ranijih odluka o sakupljanju novca, oruž ja i oanga žovanju novih boraca i kdla-uza, zaverenici su odluèili da se povežu i

sa nekim drugim zaverenièkim kružokom iz Ohrida. Preko gavaza (èuvara)ruskog konzula u Bitolju, koji je bio rodom iz Kruševa i blizak zave-renicima, trebalo je da ispitaju moguænost za ndbavku i dostav-ljanje višepušaka i municije, uz pomoæ konzula, pod izgovorom da im je sve topotrebno da bi se branili od turskih napada. Za-verenici su uspeli da prošire svoju mrežu u velikom delu za-padne Makedonije, poèev ši od Kièeva i Prilepa na severu, do Bitolja i Ohrida na jugu. Kao centar dogovora odabran je pla-ninski kraj Demir-Hisara. Najveæu aktivnost pokazao jekru-ševski zaverenièki kružok, koji je brojao oko 60 ljudi. U svojimagitacijama zaverenici su tvrdili da æe im u borbama pomoæi Rusija iSrbija.

Godine 1879. kruševski zaverenièki kružok povezao se sa ohridskimkružokom, koji su sa èinjavali ugledni trgovci i uèi-telji (Zafir Belev, Kosta Limonèev, Zlatan, brat mitropolata Natanaila, dr Konstantin Robev i dr.). Na zajednièkom sastanku vojvoda i gra ðana iz ova dva kružoka u Ohridu odluèeno jeda se produži sakupljanje oruž ja i novih zaverenika, da se ponovo obrate ruskomkonzulu u Bitolju za pomoæ i da otpoènu ubijanje poznatih zulumæara u svimkrajevima. Svakako da je tada šnji ruski konzul NJaga simpatisao zaverenike.

Druga polovina 1880. godine i prva polovina 1881. godine karakterišu senizom uspešnih likvidacija turskih zulum-æara i nasilnika na teritoriji na kojoj jepostojala zaverenièka mreža. Naroèito zna èajna i uspešno izvedena bila je akcija za samoodbranu u gornjem toku reke Treske, u poreèkoj nahiji. Ovaj planinski isiroma šni kraj èesto su nemilosrdno plja èkale domaæe kao i razbojnièke bandekoje su došle sa strane. Kad nisu pomogle nikakve molbe i protesti ki èevskimlokalnim vlastima, seljaci iz sela Lupšte digli su se i stvorili svoje èete podrukovodstvom dva brata, Stevana i Kuzmana Petrevskih. Sa ovim èetama oni suuspeli da oèiste svoj kraj od zulumæara. Pošto su oterali sve turske zloèince irazbojnièke bande, oni su saopštili lokalnim turskim organima da æe samisakupljati i donositi poreze u Kièevo preko svojih ljudi i da æe se takoðe sami

brinuti o svojoj odbrani od razbojnika. To je bila jedno-dušna odluka svih 36 sela iz ove nahije koja, posle èišæenja èitavog ovog terena, skoro godinu dana nisuuznemiravali razboj-nici, a seoskog voðu Stevana preæutno su priznale lokalne

vla-sti u Kièevu. Meðutim, posle kratkog vremena, Turci su uspeli da nagovoreStevana da primi i predstavnika turske vlasti i, zahvaljujuæi tome, namamili suga, zatvorili i otrovali u Ki-èevu. Godinu dana kasnije, 1882. godine, da bi seosvetile ovom selu, razbojnièke bande su zapalile sve kuæe, kojih je bilo 42; unjima su izgorelm i njihovi stanovnici.

Uspesi zaverenikd iz poreèke nahije u

èišæenju njihovog kraja odzulumæara naterali su Turke na veæu budnost, kao i na to da preduzmu

odgovarajuæe mere i u ostalim krajevima. To je



Otkriveni su i ini-cijatori i rukovodioci èeta — braæa Èakrevci iz Prilepa,kdda su aprila 1881. godine došli sa dvojicom svojih èetnika da bi kaznili

jednog sumnjivog zaverenika iz grada. U borbi sa Tur-cima oni se nisu htelipredati i hrabro su poginuli. To je za-desilo i nekoliko drugih vojvoda. Samose vojvoda Micko iz Ldtova, opkoljen u jednoj peæini, predao Turcima i bio

je osuðen na 101 godinu zatvora. Na taj na èin zaverenici su obezglavljeni injihove akcije obustavljene. Novoformirani sud u Bitolju, u prisustvuinostranih konzula, osudio je èetvoricu rukovodila-ca na po 101 godinuzatvora, devetoricu na po 15 godind zatoèenja na ostrvima u Sredozemnommoru i Maloj Aziji, a šestoricu, zbog nedostatka dokaza, pustio na slobodu.

Veæina osuðenih os-tavila je kosti po zatvorima. U svdkom sluèaju najvišesu na-stradali sveštenici, uèitelji i ugledni gradski trgovci.

Prema na èinu na koji je poèelaj da se stvara i širi, prema rukovodeæim elementima koji su imali prvu reè u njoj, prema sredstvima kojd je planirala da upotrebi, kao i prema prvim akcijama koje je preduzela,ova zavera se manifestovala kao efi-kasna snaga koja je obeæavala da preraste u pravu narodnu orga-nizaciju. NJeno prevremeno otkrivanjesamo je odložilo izvr ša-vanje zadataka koje je sebi postavila.

4. „PRIVREMENA VLADA MAKEDONIJE"

Još uvek nije dosta rasvetljeno pitanje nastanka i uloge „Privremene vlade Makedonije" u ovo vreme. Prema jednom doku-mentu ove vlade od21. maja 1880. godine, na planini Tromo u ostrovskom srezu privremenosu se sakupili odabrani makedon-ski predstavnici iz raznih krajeva Makedonije da bi prouèili politièku situaciju. Pošto su konstatovali dd uMakedoniji Èerkezi i druge razbojnièke bdnde ugrožavaju živote, èast iimovinu ljudi; da se iz politièkih razloga vr še podela sta-novništva na Grke,Slovene, Albance« Vlahe i Turke sa ciljem da okupator ostane za stdlno; da ni u jednom forumu nije zastupljena Makedonija; na kraju, da je i dvegodine posle potpisivanja Berlinskog ugovora ostao neispunjen njegov èlan23, odluèili su: da hitno zatra že ispunjenje èlana 23. Berlinskog ugovora ida zamole velike sile da intervenišu kod Porte; da formiraju privremenu

vladu Makedonije, koju bi sa èinjavala ova tri èlana: Vasil Èomu, AnastasijDimitroviè i Ali-efendija; da imenuju vojne rukovodioce i, u sluèaju da

Porta odloži primenu èlana 23. Berlinskog ugovora, da pozovu makedonskinarod na oruž je pod parolom „Makedonija Makedonciada", kao i da zatra žepo-moæ od svih drugih zainteresovanih vlada. Stoga su se dogovorili da pripreme i izrade peèat, zastavu i sve što je potrebno za sprovoðenje ovihodluka u delo.

Aprila 1881. godine ova vlada, èiji je predsednik bio Vasil Èomu, a sekretar Nikola Trajkov, poslala je manifest svim Ma-kedoncima. Podseæajuæi ih na nekada šnju slavu koju su po celom svetu razneli Aleksandar Makedonski i

Aristotel, inicijatori ovog akta upozoravali su Makedonce da budu na opreziprema svim intrigama, naroèito prema Austro-Ugarskoj, koja se tru-dila da razbije Makedoniju. Meðutim, ova vlada nigde se nije anga žovala u doga ðajima okojima smo govorili, niti je otpoèela neke druge akcije osim pomenutih. Po svemuizgleda da je ona bila delo neke strane dr žave, koja je bila protiv prodiranja

Austro-Ugarske na Balkan.

5. STVARANJE ALBANSKE LIGE

Skoro istovremeno kada se pojavila „Privremena Makedon-ska vlada" i

zavera u jugozapadnoj Makedoniji, u bliskom su-sedstvu Makedonije stvorena jepomenuta Albanska liga ili Kon-gra sa centrom u Prizrenu, a zatim u Debru. Upoèetku Liga je, kao instrument turske vlade, trebalo da se bori za vraæanje svihizgubljenih teritorija Turskoj koje su posle Berlinskog kongre-sa ušle u sastav Srbije i Crne Gore, ali uskoro zatim rukovod-stvo Lige postavilo je zahtev za autonomiju Albanije. O ciljevi-ma i sredstvima za dobijanje ove autonomije, uredovima Lige nastala je nesloga: jedni su mislili da to postignu u sklopu èla-na 23. Berlinskog ugovora, administrativnim reformama, a drugi su predlagaliradikalnija sredstva. I jedni i drugi smatrali su da u sastav zami šljene Albanijetreba da uðe svih pet vila-jeta evropske Turske — skadarski, kosovski, janjinski,

bitoljski i solunski — u kojima je, osim u skadarskom, veæina stanovnika bila nealbanskog porekla. Zbog ovih preteranih šovinistièkih zahteva nekih Albanaca,albanski i makedonski narodnooslobodi-la èki pokreti, koji bi trebalo da buduprirodni saveznici, te-ško su mogli da se slože i poðu zajedno. Meðutim, bilo je i

7* 99



???????? ??????????? ??????

iskrenih pokušaja za saradnju i nd jednoj i na drugoj strani. Na primer, priodstranjivanju sultanskog kajmakama u Debru, kao predstavnika turskecentralne vlasti, krajem meseca februara 1881. godine realizovana jezajednièka efikasna saradnja izmeðu Albanaca i Mdkedonaca iz grada iokoline, naroèito izmeðu srednjih i donjih slojeva albanskog i

makedonskog stdnovništva — seljaka, gradske sirotinje, zanatlija i sitnihtrgovaca, koji su se nalazili pod sna žnim ekonomskim pritiskom krupnihal-banskih veleposednika, begova i pdša. Nepuna dva meseca posleodstranjivanja kajmakama, najkrupniji debarski zemljoposednici izrazili susvoju pot èinjenost turskoj vladi, a oktobra) iste go-dine turska vojska, sa

vlddinim komesarom Derviš-pa šom, ušla je u Debar, pohapsila veæinuprotivnika turske votasti i vrati-la stari red.

Kontakti i saradnja izmeðu Makedonaca i Albandca produ-ženi su.Makedonski predstavnik u Albanskoj kongri, prema jednom mišljenju, bio

je odranije poznati pristalica albansko--makedonske saradnje, sTari boraciz Lazaropolja Isaije Radev Ma žovski. On se zalagao za tezu o nezavisnoj

Albaniji, ali takoðe i za samostalnu Makedoniju. Karakteristièno je da jeaktivnost Albanske lige i pomenute zavere privremeno likvi-dirana skoroistovremeno.



1

Pooršanje polo(aja

makedonsko naroda

i maso%)ni odla#ak u peèal"u

Kratkotrajni vremenski period od ugušivanja zavere u za-padnoj Makedoniji

do stvaranja Tajne makedonske revolucionar-ne organizacije karakterišu sledeæe

pojave: novo sužavanje te-ritorija turske dr žave, koja se pretvara u polukoloniju

evropskog kapitala; osetno pogor šanje položaja makedonskog naroda zbog

poveæanog pritiska poreskih vlasti i razbojnièkih bandi; novi talasi emigracije

makedonskih seljaka i gra ðana i ja èanje procesa socijalno-ekonomske

diferencijacije meðu nji-ma; na kraju, ovaj period naroèito karakteriše poja èana

aktiv-nost propagandi susednih i evropskih dr žava, koje su sprovo-ðene preko

crkava, škola i ostalih ustanova.

1. POVEÆANJE EKONOMSKE I POLITI È KE

ZAVISNOSTI TURSKE OD EVROPE

Dok je jedan deo pot èinjenih naroda i vazalnih dr žava na Balkanu borbama

i uz pomoæ stranih dr žava uspeo da se osamo-stali i pro

širi svoje granice, velikeevropske sile takoðe su pristupile ne samo privremenoj okupaciji nekih

prostranih i bogatih turskih oblasti veæ i njihovom definitivnom priklju-èenju

svojim dr žavama. Osim veæ pomenute okupacije Bosne i Hercegovine od strane

Austro-Ugarske, maja 1881. godine Fran-cuska je zauzela Tunis, a godinu dana

kasnije Engleska je sta-vila pod svoju vlast bogati Egipat. U kratkom

vremenskom peri-odu Turska je bila dva puta podseèena, a u ekonomskom

pogledu,

tako reæi, stavljena u potpunu zavisnost od kapitalistièke Evrope i postala njena polukolonija.

Još 1875, godine Turska je proglasila totalno finansijsko bankrotstvo

i nemoguænost da evropskim dužnicima plati svoje dugove i pristigle

kamate. Posle mnogih pregovora sa turskom vladom, decembra 1881.

godine postignut je sporazum i potpisan takozvani Muharemski dekret.

Prema njemu, stvorena je speci-jalna uprava dr žavnih dugova, koju su

sa èinjavali predstavnici evropskih dr žava i koja je dobila velike privilegije i

prava u Turskoj. Ova uprava, èije se sedište nalazilo u Carigradu, imala je

ggravo da kontroliše turske dr žavne finansije i da pronalazi na èine i

sredstva da bi obezbedila vraæanje svojih dugova. Uprava je bila potpuno

nezavisna od turske vlade, èiji je predstavnik imao samo savetodavni glas.

Uprava je prisvojila prihode od dr žavnih taksi na ribolov u Sredozemnom

moru, od taksi na alkoholna piæa, od carinskih taksi i od prihoda tri-buta

vazalnih dr žava i provincija na Balkanu. Tokom vremena uprava je u

turskoj dr žavi stvorila prilièno glomazan èinov-nièki aparat, koji je brojao

oko 5 000èinovnika. Raspola

žuæi isklju

èivim pravima na eksploataciju,evropske kapitalistièke organizacije i društva poèela su uzimati krupne

koncesije u Turskoj pod vrlo povoljnim uslovima, ne vodeæi ra èuna o

stvar-nim potrebama razvitka turske nacionalne ekonomike i sl. Osim



1

Pomenuto sužavanje dr žavnih teritorija i ekonomska iscrpljenost odratova naterale su Tursku da poveæa dr žavne po-reze i takse i da zaoštrikurs u njihovom sakupljanju, propra-æajuæi ga hapšenjem, nasiljem imuèenjem onih poreskih obvez-nika koji nisu bili u moguænosti da toplate.

Ina èe, od 1884. godine desetak na proizvode poljoprivrednogkaraktera poveæan je od 10% na 12%,. Od brojnih poreza, ihtiba-rije jepostao najteži i najnepravedniji porez za seljake, pošto su se oni koji su ga plaæali bavili samo zemljoradnjom, a ne i trgovinom, za koju je bio odreðenovaj porez. Preterano visoke bile su i takse na vino, koje su iznosile 20%, a kao posledica toga nastupilo je opadanje vinogrddarstva., Veoma osetno

bilo je poveæanje poreza za 1887. godinu u poreðenju sa 1886. godinom usolunskom vilajetu.

2. JA È ANJE RAZBOJNI È KIH BANDI

Makedonija je i ranije bila izložena plja èkanju razbojniè-kih bandi. Meðutim,

plja èke su u ovom periodu postdle masov-nije, obuhvatile su veæu povr šinu

Makedonije i karakterišu se velikom surovošæu. Skoro u svakoj kazi, a ponegde i

u manjim krajevima pojavila bi se po jedna ili po nekoliko razbojnièkih bandi

koje su obièno delovale u proleæe, na putevima, èekajuæi putnike ili, pak,

napadajuæi sela. Neke od ovih bandi brojale su od 200 do 500 ljudi. Osim toga

što su odnosile sitnu i krupnu stoku, palile pokuæanstvo i èitava sela, bande su

u ovom periodu poèele zarobljavati i ljude, naroèito decu, za èije su osloboðenje

tra žile otkup u zlatu. Poèev ši od najzapadnijih krajeva Make-donije — debarskog,

ohridskog i kosturskog kraja stizale su èak do Soluna. Nekoliko puta one su,

usred bela dana, ušle u So-lun, Bitolj, Kruševo, Resen, Ohrid, a u Lerinu su èak

uspele da zarobe i turskog kajmakama.

U zapadnoj Makedoniji postojala su muslimanska sela koja su se bavila samo plja èka škom privredom. Najpoznatije od njih bilo je albansko selo Veleštena putu Struga — Debar.

Krajem 1886. godine razbojnièki napadi dostigli su kulmi-naciju. Zbog njihgra ðani i seljaci iz ugroženih mesta nisu mo-gli da obavljaju poljske poslove; oni

su bili smetnja ne samo slobodnom toku trgovine veæ i saobraæaja. Cirkulacija turske dr-žavne pošte obavljana je pod za štitom èitavih konvoja turskih vojnihstra ža na putevima Prilep — Bitolj — Ohrid, Bitolj — Kor èa i dr. Meðutim, 1887.godine za bitoljskog valiju postav-ljen je Halil Rifad-pa ša, jedan od retkih valija uistoriji tur-ske uprave, koji je iskrenim namerama i planski preduzetim me-rama,za vreme dvogodišnjeg valijaluka uspeo da obustavi plja èke koje su vr šilerazbojnièke bande. On je doneo i pravilnik o formiranju komisije za narodnu

bezbednost, kojoj je davao pravo da bira jednu vrstu narodne milicije po selima,takozvane farije. Zadatak ovih farija bio je da sa oruž jem u ruci, uvek kada budupozvani, brane seljake i putnike od napada razboj-nièkih bandi i da ubijajurazbojnike ako se na njihov poziv ne predaju. Pravilnikom je predviðeno da ako je

broj stalno naoružanih seljaka iz milicije bio nedovoljan, mogu se naoružati i svi

seljaci iz sela, koji su, pošto pro

ðe opasnost, bili du

žni da vrate pu

ške. Na kraju,pravilnik je davao pravo farijama da gone ne samo razbojnièke bande veæ i

turske vojne dezertere i ka èake.

Ove mere su se pokazale efikasnim i èitave dve godine bi-toljski vilajet odahnuo je od napada razbojnièkih bandi. Èak su i neki od najpoznatijihrazbojnika iz sela Velešta bili uhvaæeni i zatvoreni u bitoljskom zatvoru.Meðutim, ovakav rad Halilnpa še nije odgovarao turskim begovima,

jatacima razboj-nièkih bandi i, pod izgovorom da farije ubijaju i mirneturske seljake, Halil Ra šid-pa ša je smenjen. NJegovim odlaskom iz Bi-tolja prestala je i va žnost njegovog pravilnika, a prikriveni razbojnici opet supoèeli stari plja èka ški zanat.

Zahvaljujuæi farijama, ne samo da su za izvesno vreme li-kvidirani

napadi razbojnièkih bandi veæ je makedonskim se-ljacima data

moguænost da zakonskim putem doðu do pušaka i da nauèe rukovanje

njima. Zahvaljujuæi farijama, seljaci su se oh-rabrili i stekli organizaciono

i praktièno iskustvo — kako da se bore protiv razbojnika. Zbog toga su

seljaci i posle zabrane farijske organizacije tajno produžili da uništavaju

turske nasilnike. Oruž je makedonskih farija, koje nije vraæeno, veæ

sakriveno, kasnije je upotrebljeno kao prvo oruž je u rukama Tajnemakedonske revolucionarne organizacije.

Krajevi istoène Makedonije, naroèito oni koji su bili bli-že tursko-

bugarskoj granici takoðe su bili izloženi napadima razbojnika



1

3. MASOVNI ODLAZAK U PE È ALBU

Plja èkanje razbojnièkih bandi i poreski pritisak od strane upravnih vlasti, kao i zaduženje kod lihvara, primorali su se-ljake da beže iz sela i da tra že zaradu van rodnih mesta.

Peèalbarstvo je u ovo vreme postalo masovna pojava i jedan od najja èih

dokaza o nepodnošljivom stanju u makedonskim se-lima. Seljaci su masovno

napuštali Makedoniju i, da bi zaradi-li nešto i poslali svojim porodicama, išli su

u obližnje tur-ske gradove: Solun, Carigrad, Smirnu i Skadar ili, još dalje, van

granica Turske, u susedne zemlje: Srbiju, Gr èku, Bugarsku i Rumuniju, a

ponekad i u Austro-Ugarsku i Francusku. Tako je po 1 000 — 1 500 seljaka godišnje iz Prespe, a nešto više iz kosturskog kraja, najèešæe odlazilo u Carigrad

i Smirnu, gde su se prvi bavili povrtarstvom, a drugi mlekarstvom. Kuæi su se

vraæali obièno posle dve — tri godine. Skoro sav pekarski esnaf u Skadru

sa èinjavali su seljaci iz struškog i bitoljskog kraja.

Svake jeseni po 2 — 3 000 seljaka iz prilepskih sela i iz grada odlazilo je uSrbiju, i to kao zidari, duvandžije i testera-ši, a u proleæe su se vraæali uMakedoniju. Seljaci i gra ðani iz Ohrida i okoline najviše su odlazili u Srbiju,Bugarsku i Rumuniju. Gra ðani i seljaci iz veleškog kraja takoðe su išli upeèalbu. Godine 1889. iz veleškog kraja otišlo je oko 2 500 muškaraca. Seljaci iz

kièevskog, demirhisarskog i tetov-skog kraja išli su na „gurbet" tako masovno da je po selima je-dva ostajalo po dva—tri muškarca. Kao peèalbari oni su pra-vili iprodavali bozu, a radili su i grublje poslove. Seljaci iz Skopske Crne gore išli su uBeograd i bav-ili se izradom pletenih stolica od trske ili su po ulicama prodavali

bozu i druga bezalkoholna piæa. Seljaci iz maleševskog kraja odlazili su uBugarsku kao majstori, a njihove žene silazile su u Ov èe polje i radile prilikom

žetve i vr šidbe po begovskim èitlu-cima. Uopšte uzev ši, oko 70 — 100 000 ljudisvake godine napu-štalo je Makedoniju i vraæalo se posle jedne, dve ili tri godine.

Pri povratku su ih na putevima presretali razbojnici i plja è-kali ih do „gole kože".S druge strane, lihvari su im uzimali visoku kamatu — od 30 do 40%, tako da jesav njihov trud i znoj odlazio razbojnicima i lihvarima.

Uporedo sa ovim procesom napuštanja sela, u ovo vreme po-èeo je i procesraspadanja makedonskih zadruga i deoba na poje-dine porodice, koje su još težepodnosile pogor šane prilike.

Pogor šanje materijalnog položaja nije mimoišlo ni stanov-nike gradova.Zanatstvo i trgovina poèeli su naglo da opadaju u njima. Pošto su se od Turskeodvojile Bosna i Hercegovina, Bugarska i Tesalija, sa kojima je Makedonija razmenjivala svoje proizvode, smanjilo se trgova èko podruè je makedonskihtrgoE«a-ca za izvoz poljoprivredno-stoèarskih i zanatskih proizvoda. Ev-ropske i

balkanske dr žave u ovo doba uvele su visoke carinske

takse na artikle uvezene iz Turske, odnosno Makedonije. Tako je, na primer, u Austro-Ugarskoj carina na uvoz kože iznosila 30% od njihove

vrednosti, u Srbiji je tranzitna taksa iznosila 12%, a u Turskoj 6% iliukupno 48% od vrednosti koža tre-balo je da ide za carinske takse. Time je

bilo stra šno pogoðeno makedonsko kožarstvo, do tada jedna odnajrazvijenijih privred-nih grana u Makedoniji. Veles, koji je ranije izvoziopo 4 000 koža godišnje u Austro-Ugarsku, usled ovoga bio je bukvalnoupropa šæen. U Ohridu, pak, gde je ranije bilo 30 kožarskih ra-dionica,

jedva su ostale dve sa stotinu radnika. U Štipu, u kome je ovd grana takoðe cvetala, sada je poèela da opada. S druge stra-ne, postavljanjecarinskih prepreka osetno se odrazilo na po-skupljenje konja, koje sumakedonski trgovci ranije kupovali u Bosni i Hercegovini. Na kraju,otvaranje železnièkih linija u Makedonijij ugrozilo je rad kiridžija, kojih je

bilo sve manje. Va šarska trgovina, zbog novog razvoja, bila je prevaziðena.Zbog toga je od 1876. godine prestalo odr žavanje èuvenih prilepskih,

sereskih i uzundžovskih va

šara, koji su organizovani svake godi-ne.Osiroma šenje je, dakle, zahvatilo i mnoge gra ðane koji su, kao i seljaci,

poèeli da tra že izlaza u povremenom napuštanju po-rodica i odlasku upeèalbu, najpre u okviru turske dr žave, a zatim i u susedne oblasti ili

l b lk k d ž k i jih E N jè š dl ili



1

Polovina njegove èar šije je zatvo-rena. hanovi su napušteni, a zanatipropali".

4. DRU Š TVENO-EKONOMSKA

DIFERENCIJACIJA

Kao rezultat delovanja pomenutih ekonomskih i društveno--politièkihfaktora ja èao je proces klasne diferencijacije po selima i gradovima Makedonije, pa se poèetkom devedesetih go-

1'

♦

dina XIX veka u znatnoj meri izmenila ranija slika klasnih snaga i odnosa umakedonskom društvu.

U makedonskim selima, s jedne strane, i po broju i po povr-šini, uveæani sukrupni posedi èitluksahibija, a s druge stra-ne, zbog veæ pomenutog procesa pauperizacije, sve više su se poèeli javljati potpuno osiroma šeni seljaci, bezikakve zemlje i kuæe, takozvani momci — sluge. Izmeðu ovih najnižih slojeva društvene lestvice nalazio se znatan broj seljaka koji su bili zavisni odèitluksahibija i koji su pod odreðenim uslovima ra-dili na njihovim èitlucima, kaoi jedan potpuno nezavisan broj seljaka, koji je poèeo da otkupljuje svoje zemljeod èitluksa-hibija.

Ruski konzul u Bitolju N. Skrjabin izneo je niz podataka o brojnom stanjuzemljoposednika u bitoljskom vilajetu 1885. go-dine, o njihovom etnièkom

poreklu, o velièini njihovih èitluka i ostale nepokretne imovine, o na èinu života io njihovim od-nosima prema seljacima. Tako, prema njegovim podacima, odukup-no 44 krupna zemljoposednika u bitoljskom vilajetu, èiji su se posedikretali od 20 000 do 120 000 duluma zemlje, 17 su bili al-banskog porekla, 16turskog, 5 vla škog, 4 makedonskog i 2 gr èkog porekla.

Prema nešto kasnijim podacima Krsta P. Misirkova, solun-ski bankar i

Jevrejin Saul Modijano raspolagao je sa oko 50 — 60 sela — èitluka u

Solunskom polju.

Poja èan je bio stepen eksploatacije èitluka od strane èit-luksahibija, a u vezi

s tim pogor šani su odnosi izmeðu zemljo-radnika i seljaka.

Od rusko-turskog rata do devedesetih godina XIX veka èit-luksahibije su,

ne vodeæi ra èuna o tome da su seljaci siroma šni zbog napada razbojnièkih

bandi, poveæale pritisak i izostavile po neku od svojih ranijih obaveza prema

èitluèarima. Tako, oni su poèeli da izbegavaju opravku èif èijskih kuæa i njihovih

sporednih prostorija; nisu primali na rad na èitluku seljake koji nisu raspolagali

potrebnim brojem stoke i hrane za celu godinu, pa su na taj na èin prisiljavali

seljake da se zadužuju kod lihvara; ogranièili su seme za sejanje; smanjili su

besplat-no davane prostore oko kuæa i van njih; proširili su uzimanje polovinesvake berbe voæaka, povræa, sena i drugog. S obzirom na to da su èitluksahibije

u solunskom vilajetu imale više ra èu-na da svoje njive ustupe albanskim

stoèarima za pa šu stoke, koji su preko zime sa planina zapadne Makedonije sa

svojim stadima silazili u toplu Solunsku niziju (ranije su išli u Tesaliju, ali pošto

je Tesalija od 1881. godine pripapala Gr èkoj, ona je veæ bila zatvorena za stoku

iz Turske), poèelo je masovno pret-

varanje njiva u livade. Ovde se desilo nešto slièno onom što je nastalo u

Engleskoj pre oko 400 godina, to jest i u solunskom vilajetu ovce suisterale ljude sa njiva. U ovo vreme beg je, po-red toga što je dobijao jednumedžidiju za pogon zemlje, poèeo da uzima i po polovinu od proizvedenoggrožða. Poveæala se i pro-širila da ž bina poljaka u naturi i novcu. Angarija,



1

pasulja, 12 —15 oka soli, stotinu glavica kupusa i opanke za celu godinu.

Ako je neko od odraslih ljudi iz porodice sluge radio na posedima

èitluksahibija, dobijao je hranu i nadnicu od 2 — 3 groša ili po 3 — 4

groša, ali bez hrane. Meðutim, žen-ska èeljad iz ovakvih porodica bila je

izložena najlošijem pona šanju i kapricima turskih æaja, nazira, poljaka i

njihovih prijatelja.

Zbog nedostatka radne snage i zbog masovnog bežanja seljaka,èitluksahibije skopske oblasti èesto su svoje njive obra ðivali anga žujuæisezonske radnike koji su došli iz planinskih sela kumanovskog,maleševskog i kriBOpalana èkog kraja, koji su ima-li svoje tajfe (družine)

sastavljene od žetelica i veziva èa snopova. Svaka tajfa imala je svoga kramara i èauša, a sa èinja-vali su je muški i ženski argati. Ž ene su obièno

bile žete-lice, a snopove su vezivali muškarci. Muslimansko osoblje na èitluku: æaja, jasak èija, poljak i njihovi prijatelji buljukba-šije i sejmeni —

èesto su zloupotrebljavali prisustvo ovih si-roma šnih radnika na èitlucima. Tako, na primer, znajuæi da vlast uošpte neæe intervenisati, prisiljavali su

ženski svet iz tajfe na orgije koje su trajale po èitavu noæ.

Neke turske èitluksahibije u ovo vreme su poveæavale pri-hode sa svojih èitluka. Mnoge od njih, meðutim, nije mimoišlo opšte osiroma šenje,koje se u veæini sluèajeva zavr šavalo pro-dajom èitluka. Begovi su svojeèitluke prodavali gradskim tr-govcima ili lihvarima kod kojih su se pre toga zadužili i nisu mogli vratiti dugove. Na taj na èin postepeno se vr šio procesotkupljivanja seljaka iz èitluksahibijskih sela, a turski èit-luci preldzili suu ruke gradskih trgovaca ili lihvara. Meðu ovim kupcima koji su postalièitlukeahibije, osim Jevreja i Vlaha, bilo je dosta i Makedonaca. Ueksploataciji seljaka - èif-èija makedonske èitluksahibije uopšte se nisurazlikovdli od muslimanskih èitluksahibija; ponekad su èak bili i gori odnjih.

Osim makedonskog sela, proces diferencijacije zahvatio je i makedonskigrad. Meðutim, dok je najveæi broj sela u Makedo-niji u etnièkom pogledu bioèisto makedonski i kompaktan, ma-kedonski grad, sa retkim izuzecima. imao jeuglavnom etnièki heterogeno stanovništvo. Posle Makedonaca, koji su èinili ve-æinu u gradovima, dolazili su Turci, zatim Albanci, pa Vlasi, a u gradovima

južne Makedonije — Grci i Jevreji i, na kraju, najmalobrojniji Jermeni. Jedino jeSolun u ovo vreme imao ve-æinu Jevreja.

Procvat trgovine i zanatstva do Berlinskog kongresa stvo-rio je dosta

krupnih trgovaca, bankara i manufakturista po gradovima Makedonije.

Austrijski konzul u Bitolju, kad je ovaj grad bio u najveæem procvatu, nabrojao

je 506 trgovaca, od kojih su neki raspolagali milionskim sumama gotovog novca.

Kao rezultat veæ pomenutog osiroma šenja sedamdesetih i osamdesetihgodina XIX veka, zatim usled novih tokova, pri-vrednog života, koji je favorizovaouzdizanje Soluna, Skoplja i Bitolja, kao ekonomskih, vojno-politièkih,administrativnih i kulturno-prosvetnih centara Makedonije, a uslovio je opadanjeskoro svih ostalih mesta, izvr šena je znatna diferencijacija u makedonskimgradovima. Skoro u svim gradovima Makedonije, naroèito u veæim, oformio se

tanak sloj bogate i krupne bur žoazije, najviše trgova èkog, bankarsko-lihvarskog izemljo-posednièkog, a najmanje industrijskog karaktera. Povezujuæi se sa stranim kaggitalom i postajuæi zavisan od njega, ovaj sloj ma-kedonske

bur žoazije bio je nacionalno heterogen, a nemakedon-ski elementi u njemu bilisu zastupljeni u znatnoj meri. NJima treba prikljuèiti i krugše predstavnikegr èke patrijar šije i bugarske egzarhije u Makedoniji, mitropolite i njihove zame-nike, ekonome i ostale visoke crkvene liènosti, kojima je èesto poveravanosakupljanje dr žavnih poreza od èega su se, kao i od mnogobrojnih poklona icrkvenih taksa, uvrstili meðu najboga-tije liènosti u Makedoniji (na primer,

bitoljski gr èki mitro-polit bio je sopstvenik radionice za proizvodnju sapuna u Bi-tolju). Drugi sloj gradskog stanovništva, po broju i homogenosti neuporedivo

veæi i širi od pomenutog, sa èinjavala je sitna bur-žoazija — zanatlije i propalisitni trgovci. Nedovoljna



1

Skoplju i u drugim mestima) u Ma-kedoniji omoguæilo je za èetke radnièkeklase. Prema statistiè-kim podacima, koji su objavljeni u turskomSalnameu (kalendar, godišnjak) solunskog vilajeta za 1890. godinu, usolunskom vi-lajetu bilo je ukupno 45 fabrika sa 1 957 radnika. Najviše ih

je bilo u Solunu. Tako je u novootvorenoj fabrici duvana u Solunu, na pri-mer, radilo

oko 180 radnika i radnica, meðu kojima je bilo i dece. Radnici su dobijali16 do 20 groša dnevno, deca od 12 do 15 groša, devojèice od 7 do 15 groša.Najveæi broj ovih rad-nika bio je gr èkog i jevrejskog porekla. Na kraju,poja èana aktiv-nost propagandnih škola u Mdkedoniji stvorila je uslove za pojavu makedonske inteligencije; veæina se uglavnom posvetila

uèiteljskom pozivu.



sandar bio je optužen èak i za pripremanje bune protiv Turaka i za prikljuèenjeMakedonije Gr èkoj. Kada su Turci otkrili ggripreme, 1892. godine, odmah suzatra žili da se ovaj mitropo-lit odstrani iz Bitolja, a sve njegove pristalice bile suuhap-šene.

Meðutim, ma koliko i da se anga žovala u pridobijanju pri-stalica, velikogr èka propaganda, uopšte uzev ši, iz dana u dan je gubila svoje pristalice,zahvaljujuæi buðenju nacionalne sve-sti makedonskih masa. Zbog toga se ona ogranièila na vla ške mase, ali je i njih poèela gubiti kada se meðu njima pojavila nova rumunska propaganda u Makedoniji, koju je organizovao vla ški uèitelj

Apostol Margarit, jer je neosporno da je on uspeo da otrgne znatan broj Vlaha od

uticaja gr èke propagande i od njenih škola.

2. VELIKOSRPSKA PROPAGANDA

Malo mla ða od velikogr èke bila je velikosrpska propaganda u Makedoniji.Sve do 1868. godine tako reæi samo se planiralo, a nije se mnogo postiglo. Od1868. poèela su se menjati sredstva srpske propagande u Makedoniji. Na inicijativu srpske vla-de u Beogradu formiran je „Prosvetni odbor" s ciljem da se

brine o otvaranju srpskih škola u Staroj Srbiji i Makedoniji i o njihovomsnabdevdnju srpskim uèiteljima i upbenicima. Od 1868. do 1873. godine ovajodbor uspeo je da otvori 61 školu u Staroj Srbiji i Makedoniji. Poznati srpsko-turski ratovi iz 1876— 1878. prekinuli su rad svih ovih škola. Svi srpski uèiteljimorali su se povuæi u Srbiju i zatvoriti svoje škole. Pri tome je ostala samotetovska, koju je vodio mesni uèitelj. Malu aktiv-nost pokazao je jedan odbor za emigrante iz Makedonije i Stare Srbije, formiran 1877. godine podrukovodstvom arhimandrita Save, koji je od Berlinskog kongresa tra žio da seMakedonija i

8 Istorija makedonskog naroda P 113

Stara Srbija prikljuèe Kneževini Srbiji. Po njegovom nalogu dvojica njegovih èlanova objavili su èlanke, kasnije i posebne brošure i kalendar za 1878. godinu, u kome su dokazivali srpski karakter makedonskog naroda.

Nova faza srpske propagande nastupila je posle Berlinskog kongresa.Zakljuèivanje tajne konvencije Srbije sa Austro-Ugar-skom, premd kojoj jeprva bila prinuðena da se odrekne svoje ak-tivnosti u Bosni i Hercegovini, s

jedne strane, i poja èani uspe-si bugarske propagande otvaranjem mnogihškola i prikljuèenjem znatnog broja opština pod jurisdikciju bugarskeegzarhije, s druge strane, naterale su srpsku vladu da vi še planski vodisvoju propagandu u Makedoniji. U svojoj aktivnosti ona se oslo-nila na sveone elemente koji su bili protiv širenja egzarhije. U periodu od 1881. do1885. godine bile su odreðene srpske pre-tenzije u Makedoniji — na jugudo lerinskog i strumièkog kraja; zatim, utvr ðena su sredstva i modalitetiorganizacije ove pro-pagande. Odluèeno je da se ponovo otvore srpskeškole u Staroj Srbiji i Makedoniji. U tom periodu takoðe je rešeno da se za-tra ži odobrenje za štampanje srpskih udž benika za škole u tur-skoj dr žavi,da se osposobe uèitelji za novootvorene škole, kao i da se postavi zahtev carigradskom patrijarhu da odobri da se za vladike u Prizrenu, Skoplju,

Velesu, Debru, Bitolju i Ohri-du postave Srbi. Prvi znaci življe aktivnostisrpske propa-gande bili su mitinzi u Beogradu, Nišu i Vranju. Na ovimmitinzima donete su rezolucije kojima je osuðivana velikobu-garska propaganda i tvrdilo se da je narod u Staroj Srbiji i Makedoniji deo srpskognaroda, a Stara Srbija i Makedonija sastavni delovi srpske zemlje. Ovigovori i rezolucije štampani su u posebnim brošuricama i iste godinerasturani u Staroj Srbiji i Makedoniji. Godine 1885. takoðe je odštampankalen-dar Vardar i u 4 000 primeraka rasturen u Mdkedoniji.

Te godine srpska vlada zatra žila je odobrenje od turske vlade da

preštampa srpske ud

ž benike i da njima snabde srpske

škole u Makedoniji iStaroj Srbiji. Odobrenje je dobila, a za-htev za postavljanje srpskih vladika

u Staroj Srbiji i Makedo-niji naišao je na otpor carigradskog patrijarha. Avgusta 1886. godine velikosrpska bur žoazija u Beogradu

i l j d št S S " k j j i št j ij l ih



ndi obeæavao mnogo uspeha. Naime, on je dao ideju za štamdanje iodštampao je 1889. godine u Carigradu bukvar, a 1890. godine èitanku, u

115

kojima je % teksta bilo na makedonskom jeziku, a jedna treæina, na kraju — na srpskom jeziku. Objektivno uzeto, ovaj postupak išao je u priloguè vr šæenju makedonske nacionalne kulture i svesti, zbog èega je poslekraæeg vremena srpska propaganda pre-stala da se služi ovim sredstvom.Paralelno s tim, srpska na-cionalna propaganda poèela je da otvara itrgova èke agencije i ggrve srpske knjižare u Makedoniji, da privla èimakedonske uèenike stipendijama za uèenje u Srbiji, i da forsira slanje,osim srpskih uèitelja, još i srpskih lekara, babica, apotekara, zanatlija idrugih. Sve to trebalo je da posluži kao osnova na koju bi se oslanjala velikosrpska propaganda u Makedoniji Ko-rak napred uèinjen je 1890



zaduže, osim zastupanja interesa srpskih podanika na terenu, još i brigomo crkveno-školskim poslovima u re-jonima njihovih konzulata. Kao rezultat ove reorganizacije po-stignut je izvestan uspeh. Za nekoliko godina stvoreno je neko-liko crkveno-školskih opština, i to: 1890. godine u Bitolju,Poreèu i Prilepu; 1891. godine u Kièevu, a 1892. u Galièniku, Debru iKruševu. U vreme od 1890. do 1891. godine takve opštine otvorene su i uskopskom vilajetu, u Kumanovu, Kratovu, Berovu, a 1892. — u Gostivaru,Krivoj Palanci i Štipu. U stvari, ove opštine sastojale su se samo odnekoliko pristalica, a poreèku opštinu sa èinjavalo je 12 porodica rasturenih u 9 sela.

Godine 1890. srpska vlada pokušala je da ostvari srpsko--gr èkusaradnju da bi fiksirala interesne sfere njihovih propagandi i utvrdila modalitet za saradnju protiv poja èane bugarske nacionalne propagande uMakedoniji.

Istovremeno je srpska diplomatija, u svojoj propagandnoj aktivnosti uMakedoniji, dobila naklonost, a i obeæanje o podr-šci od ruske diplomatije.Od 1892. do kraja 1893. godine prego-vore je u Atini vodio dr VladanÐor ðeviæ, specijalni izaslanik srpske vlade. Teritorijalne pretenzije srpske

vlade bile su do Melnika i Nevrokopa, a gr èke — do Prilepa i Kruševa.Meðu-tim, pošto nije postignut sporazum, pregovori su prekinuti.

Uopšte uzev ši, prema na èinu rada i prema primenjenim sred-stvima, srpska propaganda, sve do 1903. godine, imala je karakter mirne kulturno-prosvetneaktivnosti, iako je ponekad svojim planovima predviðala i sredstvd radikalnijegkaraktera.

3. VELIKOBUGARSKA PROPAGANDA

Novija, ali po prodoru i postignutim rezultatima najja èa nacionalna propaganda u Makedoniji bila je velikobugarska. Za nju je pre svega

karakteristièno da su njeni nosioci svoju aktiv-nost poèeli još pre nego što je bugarska bur žoazija uspela da formira sopstvenu nacionalnu dr žavu. Formiranju bugarske dr žave prethodilo je formiranje nacionalne crkve, takozvane bugarskeegzarhije, koja je uzela na sebe ulogu propagatora na-cionalnih aspiracija na èitavu Makedoniju u to vreme. Pošto je formirana bugarska nacionalna dr žava,1878. godine, njena vlada i njen dr žavni aparat preuzeli su rukovodeæu ulogu ikontrolu nad nacionalnom propagandom u Makedoniji. Tada je èitavi crkveniaparat bugarske egzarhije, koji je tamo zateèen, vlada pretvorila u svoje poslušnooruðe, obezbeðujuæi mu i materijalno izdr žavanje. Ovako centralizovanorukovoðenje iz jednog mesta davalo je prednost bugarskoj nacionalnoj propagan-di, i to, pored ostalog, obja šnjava njene brze rezultate u Make-doniji.

Još 1882. godine predsednik bugarske vlade K. Stoilov, u jednom izlaganju bugarskom knezu, koje je imalo programski ka-rakter, postavio je osnovne linije velikobugarske nacionalne propagande u Makedoniji. U tom dokumentu utvr ðen je odnos iz-meðu bugarske vlade i egzarhije, kao i modaliteti rada bugarskeegzarhije, pri èemu se nagla šavalo da egzarhija prosvetnu ak-ciju mora vr šiti pod

vrhovnim nadzorom bugarske vlade. Stoga se egzarhiji preporuèivalo: 1. da se u

njenom sastavu formira prosvetna komisija (popeèiteljstvo) pod predsedništvomegzar-ha, u koju bi obavezno ušao jedan diplomatski predstavnik bu-garske

vlade u Carigradu, zatim jedan od sinodalnih arhijereja i još dva èlana koje biizabrao egzarh; 2. da se sprovede jedno-obraznost u organizovanju crkveno-školskih opština u Make-doniji i da preko njih odvija svoju aktivnost na terenu(u stva-ri, to je zna èilo uništavanje lokalnih samouprava makedonskih opština injihovo pot èinjavanje diktatima bugarske egzarhije); 3. da egzarh podnosi

bugarskoj vladi ra èune o svim materijalnim izdacima za izgradnju i opravku svih vrsta škola, o izdr žava-nju uèitelja i profesora, predsednika crkveno-školskihopšti-na i drugih lica; 4. da svakih šest meseci egzarh podnosi op-širan izveštajo svojim akcijama i o pomoæi koja se daje



???????? ??????????? ??????

118

školama i 5. da podnosi opširan izveštaj o radu u toku cele godine i opotrebama u iduæoj školskoj godini.

Da bi obezbedila redovno i uspešno funkcionisanje egzar-hije, bugarska vlada je u svom budžetu iz godine u godinu poveæa-vala materijalnu pomoæ. Tako, dok su za 1881. godinu ova sredstva iznosila 100 000 leva, 1885. godine za Makedoniju i odrinski kraj zajednoiznosila su 574 874 leva, a 1890. godine, prema jed-nom srpskomizveštaju, 5 500 000 francuskih franaka. Zahvalju-juæi ovoj politici

bugarske vlade egzarhija je uspela da obnovi veliki broj crkveno-školskihopština i škola, èiji je rad za vreme rusko-turskog rata zamro ili jepotpuno prestao, zatim da otvori veæi broj polugimnazija u nekimmakedonskim gradovima i da ih snabde nastavnim kadrom izMakedonije ili iz Bugarske Kneževine. Naroèito je forsirano otvaranje

muške i ženske gimnazije u Solunu (sa internatima), koje su kasnijeprerasle u potpune gimnazije, zatim otvaranje odeljenja za uèitelje prisolunskoj i bitoljskoj gimnaziji i otvaranje uèiteljskih škola u Serezu iSkoplju, gde su poèeli da se školuju prvi uèitelji i uèiteljice za Makedoniju. Egzarhija je vešto iskoristila novi zakon o školama u

Turskoj, objavljen 1882. godine, prema kome se škola mogla otvoriti akoto zatra ži najmanje 30 kuæa iz jednog sela ili gradskog rejona, i ona jeotvorila prilièan broj škola. Prema statistici iz 1886. godine, bugarska propaganda u Makedoniji raspolagala je sa 306 škola, ali veæ 1888/89.školske godine njihov broj je poveæan na 748 osnovnih i 63 raz-redneškole. Godine 1884. bugarska egzarhija, zbog protivteže gr èkoj

bogosloviji u Bitolju, otvorila je svoju bogosloviju u Prilepu, u kojoj suosposobljava.ni egzarhijski sveštenici. Me-ðutim, posle godinu dana ovu

je bogosloviju prenela u Jedrene. Poma žuæi uèenje mnogih uèenika izsolunske gimnazije i iz drugih škola stipendijama i polustipendijama,egzarhija je uspela bez velikih napora da reši pitanje nastavnog kddra uosnovnim školama i gimnazijama uglavnom iz Makedonije. Dr-žeæi usvojim rukama egzarhiju sa svom njenom crkveno-škol-skom mrežom,

bugarska vlada i propaganda iz godine u godinu beležile su sve veæeuspehe u Makedoniji. Sve direktore egzar-hijskih gimnazija i uèiteljskihškola, sve predsednike crkve-no-školskih opština, sve školske inspektoreosnovnih škola u makedonskim srezovima ona je direktno plaædla, pa prema tome i njoj su bili odgovorni. Putem politike otvaranja uèiteljskih i

bogoslovskih škola za makedonsku decu, bugarska egzarhija pokušala jeda od makedonske crkve i uèiteljske inteligencije stvori svoje pionire za sprovoðenje planova bugarske bur žoazije, to jest za prikljuèenjeMakedonije Bugarskoj i za ostvarenje ide-ala Sanstefanske Bugarske.Ona je sprovela i specijalni režim u gimnazijama da bi izolovala uèenikeod svih spoljnih uticaja.



???????? ??????????? ??????

Uèenicima gimnazija bilo je zabranjeno da izlaze iz internata bez pratnje vaspita èa, da se okupljaju u grupama ili na saveto-vanjima u školskom dvorištu,pa èak i da govore svojim lokal-nim dijalektima.

Velikobugarska propaganda postigla je uspehe i na drugom polju. Još 1881.godine ona je od bugarske egzarhije zatra žila da se u ispra žnjene eparhije uSkoplju, Velesu i Ohridu vrate njeni mitropoliti, iako je u tome nailazila na prilièno velike teškoæe. Pomognuta èestim intervencijama bugarskih diplomat-skih predstavnika u Carigradu, ona je 1890. godine uspela da vrati svoje crkvenemitropolite u pomenute gradove, zatim, ne-što kasnije, 1894. godine, da dobijenovo mesto za mitropolita u Nevrokopu, a 1897. godine još tri nova mitropolita uBitolju, Debru i Strumici. Paralelno sa ovim akcijama i sredstvima, više ili manjekulturno-prosvetnog karaktera, njena propaganda se manifestovala i na drugena èine. Od 1880. do 1885. godine na-cionalistièki raspoložena inteligencija uBugarskoj i auto-nomnoj oblasti Istoènoj Rumeliji formirala je veæi broj make-donskih patriotskih društava i organizacija. NJihov cilj bio je da govornici na

svim manifestacijama i mitinzima u pome-nutim oblastima govore onepodnošljivoj situaciji u kojoj se nalazio „brat rob s one strane Rile i Rodopa".Pri tome su formirane i èete koje su slate u Makedoniju da provociraju ustanke.Kasnije, 1885. godine, ove èete poslužile su bugarskoj vladi kao paravan za prikrivanje priprema o ujedinjenju Istoène Rumelije sa severnom Bugarskom.

Makedonski emigranti u Bugarskoj, zajedno sa bugarskim ma-joromPanicom, formirali su „Tajnu makedonsko-albansku ligu", koja je 1887. godineposlala svoje emisare da bi pripremili za ustanak narode obe zemlje. U jednojproklamaciji, kojom je snab-deven Isaije Radev Ma žovski iz Lazaropolja, odranijepoznati pristalica makedonsko-albanske saradnje, Albance i Makedonce supozivali da se prikljuèe naporima lige za osloboðenje i obe-æavano im je da æedobiti pomoæ spol>a. Posle kraæeg vremena njeni emisari u Makedoniji bili suuhapšeni, a sam Panica streljan je u Bugarskoj zbog uèešæa u zaveri protiv

butarskog kneza Ferdinanda. Treba pomenuti i drugo strujanje u redovima bugarske pro-gresivne

inteligencije koja je, pretendujuæi na dublje i trajnije rešavanje mira na Balkanui napadajuæi „kaluðersku demorali-zaciju", predlagala udruživanje balkanskihnaroda u federa-ciju. Pri tome, ostavljeno je Makedoncima da „dobrovoljno oda-

beru onaj jezik, veru i narodnost koje oni sami požele". Predvodnici ovog

strujanja bili su Dimitar Blngoev, kasniji tvorac Bugarske socijal-demokratskepartije i Spiro Gulajèev (obojica makedonski emigranti u Bugarskoj).

4. OSTALE PROPAGANDE U MAKEDONIJI

Poja èana je bila aktivnost i katolièke i protestantske ver-skepropagande u Makedoniji u ovom periodu. Godine 1879. Va-tikan je poslaodvojicu emisara — Paola Pirlinga i Ðovanija Batistu Votku, nezavisno

jednog od drugoga, da prouèe uslove u Makedoniji. Na osnovu njihovihizveštaja i drugih podataka, propaganda Fide u Rimu izradila je sledeæiplan akcija: da se prevedu na narodni jezik i da se odštampaju latinskimslovima nedeljna jevanðelja koja bi se èitala po crkvama za vreme praz-nika; da se populariše Æirilov i Metodijev rad i da se orga-nizujeproslavljanje hiljadugodišnjice Metodijeve smrti sla-njem u Rim velikog

broja delegata iz Makedonije; da se oslobode verske knjige od rusizama i da se zamenjuju novoštampanim knji-gama; da se u Jedrenu otvorištamparija za štamcanje pomenutih verskih knjiga, udž benika, èasopisa,novina, kalendara i dr.; da se otvori katolièka bogoslovija u Ohridu, zatim

jedna ustanova za žensku decu iz Makedonije, pa èak i fakultet u

Carigradu za sve balkanske unijate. Nešto od toga katoli

èka propaganda uspela je da realizuje, makar i u izmenjenoj formi, jer su verski pritisci i

borbe pristalica patrijar šije i egzarhije, koji su ponekad koristili i pomoæturskih vlasti, primoravali mnoge Makedonce da pristupe katolièkimpropagatorima, s obzirom na to da se iza njih krila sigurna i efikasna za štita evropskih konzula. Tako je 1881. godine makedonsko stanovništvogradiæa Gumendže masovno primilo uniju sa Rimom, a 1883. godinemolbe za prijem u uniju podnele su opštine Strumica, Dojran i Voden. Veæ1885. godine katolièka propaganda otvorila je svoju, kato-lièku seminarijuu Solunu, koja je poèela da obrazuje svešte-nièki i uèiteljski kadar za katolièke crkve i škole u Make-doniji. Katolièki crkveni red lazarista, èije jesedište bilo u Solunu i Bitolju, poèeo je da se kreæe i po ostalim krajevima Makedonije. U pridobijanju pristalica naroèito su se istakli brat i sestra

Aloati iz Italije. Josif Aloati primio je pravo-slavne verske obrede, a njegova sestra formirala je ženski ka-tolièki red suharistinki, sa sedištem umanastiru Paljurci blizu Ðev ðelije. Brat i sestra Aloati propovedali su i uèilislužeæi se makedonskim jezikom u propovedima. Sestra Aloati otvorila jenekoliko katolièkih škola i sirotinjskih domova i imala je velikih uspeha upridobijanju makedonske ženske dece. Godine 1886. veæ je bilo 3 950

kuæa, odnosno oko 20 000 sta-novnika koji su priznali rimskog papu za svoga verskog stare-šinu.

Naroèito zna èajan bio je novi pokušaj 1891. da se obnoviautokefalnost ohridske arhiepiskopije u okviru rimske crkve. Nosilac ove



???????? ??????????? ??????

Skoplju. Još nisu dovoljno rasvetljene pobude i razlozi ovog pokušaja Teodosija, iako se u njemu mešaju motivi i liènog ka-raktera. Naime, Teodosije je posredništvom austrougarskog kon-zula u Skoplju, 3. XII1891. godine, došao u kontakt sa Bonetijem, predstavnikom rimske crkveu Carigradu. Sastanak je odr žan tajno u zgradi skopske mitropolije. Za prelaz u uniju Teodosije je postavio ove uslove: 1. da se obnoviautokefalnost ohridske arhiepiskopije u kanonskom jedinstvu sa rimskomcrkvom; 2. da se rukovoðenje poveri Teodosiju; 3. da Teodosije ima pravoda sam postavlja ostalo sveštenstvo u Makedoniji, koje mora biti domaæegporekla, a samo nominalno da ga potvr ðuje papa; 4. grani-ce ohridskearhiepiskopije da se poklope sa granicama make-donske provincije; 5. da se odvoje stari unijati kukuško-po-ljanijske i strumièke eparhije od

jurisdikcije carigradskog katolièkog arhiepiskopa i da se ukljuèe u okvir ohridske arhi-episkopije; i 6. da se zabrani mešanje svim katolièkim misio-

narima, osim onima koji su se zatekli u prosvetno-dobrotvornimustanovama i u unutra šnjem crkveno-prosvetnom životu arhie-piskopije.Meðutim, ovaj plan nije realizovan, jer je za njega doznao bugarski egzarhu Carigradu i odmah naredio da se Teodo-sije stra žarno sprovede uCarigrad. Time je nanet sna žan udarac i ideji o obnavljanju ohridskearhiepiskopije u okviru rimske dr žave, a neslogu koja je zatim nastala izmeðu Francuske i Austro-Ugarske oko uzimanja katolièke propagande uMakedo-niji iskoristila je egzarhija i privukla veliki broj katoliè-kihpristalica.

Protestantska propaganda koju su vodili misionari iz Engleske i Amerike uhvatila je duboke korene u istoènoj Make-doniji, u razloškom,nevrokopskom kraju i u dolinama reka Strume i Strumešnice. Mali brojprotestanata bio je u bitolj-skom kraju. NJihova prva verska opština formirana je u Ban-skom 1871. godine. Osim toga što je otvarala škole,protestant-ska propaganda izdavela je i svoj list Zornica, koji je bio jedanod najèitanijih listova u Turskoj, pa prema tome i u Make-doniji.

Katolièka i protestantska propaganda izdavale su takoðe udž benike za svoje škole, zatim brošure verskog karaktera i dr. Sve ove knjige pisane suna bugarskom jeziku.

Kao rezultat razbija èke aktivnosti svih pomenutih nacio-nalno-verskihpropagandi, koje su se borile da pridobiju sva-kog èoveka u Makedoniji,nastao je rascep u redovima makedon-skog naroda: pojavili su sesrbomani, grkofili, bugarofili, patrijar šisti, egzarhisti, protestanti i katolici,koji su se stalno sva ðali. Drugim reèima, bilo je razbijeno jedinstvomakedonskog naroda, neophodno potrebno za uspešnu borbu pro-tiv njegovih vekovnih ugnjeta èa — turskih feudalaca i turske

121

dr žave. Turska vlada vešto je iskoristila ovu majstorski stvo-renu versko-nacionalnu podvojenost Makedonaca i još više je rasplamsavala,podstièuæi jedne protiv drugih.

Èesti su bili primeri namamljivanja uèenika iz jedne u drugupropagandnu školu u istom gradu ili u zemlji matiènih propagandi:Bugarskoj, Gr èkoj, Srbiji i dr. Bio je frapantan sluèaj sa oko 20 uèenika izsolunske egzarhijske gimnazije, meðu kojima su bili i neki od buduæihrukovodilaca nacionalno-oslobodila èkog pokreta (Dame Gruev, PetrePoparsov, kao i Krste Misirkov), koji su 1888—1889. školske godinepobegli iz Soluna u Beograd na školovanje. Neki od njih, pod uticajem

susednih propagandi, ponovo su prešli u Bugarsku ili se oda-tle vratili uSrbiju.



???????? ??????????? ??????

problema i da æe se u vezi s tim pojaviti i „makedonska pitanja". Pola godine kasnije P. R. Slavejkov, bu-garski pesnik i urednik lista Makedonija u Carigradu u èlanku Makedonsko pitanje, izneo je odranijeprikrivani jaz izmeðu Makedonaca i Bugara i žilavi otpor Makedonaca da sene na-zivaju Bugarima i da ne uèe svoju decu na bugarskom jeziku, tvr-deæi pri tome da nisu Bugari, veæ Makedonci i da su se otcepili od Grka,pa pod drugima ne žele da budu. Ova manifestacija makedonskeindividualnosti, èije korene treba tra žiti još u šezdesetim godinama XIX

veka, iako su je gušile inostrane ggropagande, posle dugih peripetija ilaviranja uspela je da se probije i da trijumfuje. Zavisno od konkretnihuslova na te-renu i konstelacije i ja èine inostranih propagandi, a naroèitozavisno od ekonomskog ja èanja makedonskog gra ðanstva i inteli-gencije,kao i moguænosti za njihovo tešnje grupisanje i delo-vanje, tuma èimakedonske nacionalne individualnosti, oslanja-juæi se ponekad na nekeod inostranih propagandi, pokazali su ne samo primetnu upornost veæ ispremnost na velike liène žrtve da bi realizovali ovu svoju nameru.Svakako da jedno od

STRANE PROPAGANDE I POSLEDICE NJ IHOVOG DELOVANJA

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

!,

prvih mesta meðu ovim borcima dr ži i ranije pominjani Ðor ði Pulevski izGaliènika. Prilikom jednog svog obilaska (1872. godine) skopskog, tetovskog ikièevskog kraja, Pulevski je uoèio pomenuto ugušivanje narodnog jezika iodluèio da se obrdti ljudima u Makedoniji na njihovom maternjem jeziku da bimogli „upoznati sebe i svoju narodnost". Stoga je napisao dva re ènika, nekolikopesmarica, kao i jednu makedonsku gramatiku, a u rukopisu je ostala njegova makedonskd istorija. U jednom od reènika, koji su u stvari udž benici, Pulevski,odgovarajuæi na pitanje: „Koja je na ša otadž bina i ko smo mi?" — izjavljuje:„Na šeto oteèestvo se velit Makedonija, a nie se imenuvame s Ma-kedonci". Veæsmo govorili o pojavi drugih udž benika i autora zajedno sa KuzmanomŠapkarevim. Èak i sam solunski valija Mithad-pa ša, zbog posebnih interesa,razume se, odobravao je i pomagao otpor Makedonaca prema Bugarima, kao injihovo ofor-mljavanje u poseban narod sa posebnom crkvom u Ohridu.

Otpor protiv egzdrhije uzeo je naroèito velikog maha kra-jem 1873. i u1874. godini. Šest opština iz južne Makedonije, nezadovoljne politikom egzarhije,pokušale su da stupe u pre-govore sa unijatima u Carigradu da bi rešile „posle20 godina makedonsko pitanje". Radilo se nd formiranju svoje crkve u uniji sdrimskom crkvom. Brze mere egzarhije i pritisci turske vlasti parirali su ovompokretu makedonskih opština, a novi politiè-ki doga ðaji na Balkanu, kao i ratovi,onemoguæili su ove akcije na duže vreme.

Meðutim, ako su srpsko-turski i rusko-turski rat sedamde-setih godind XIX veka spreèili evoluciju makedonskog naroda mirnim putem, Sanstefanski ugovor i Berlinski kongres izneli su na videlo makedonsko pitanje ne samo kao

balkansko veæ i kao evropsko pitanje. Gazeæi tradicionalnu samoupravucrkveno--školskih ošptind i nameæuæi za predsednike svoje, poverljive ljude,

bugarska egzarhija brzo je poèela da izaziva novi i ja èi otpor makedonskoggra ðanstva i najsvesnijeg dela makedonske in-teligencije. Tdko je prilepska opština osamdesetih godina XIX veka vodila naroèito uspešne borbe za oèuvanjeslobode svog de-lovanja. Prilepska opština izbegavala je sve formalne veze sa školskim odeljenjem u Carigradu, ne puštajuæi ni jednog škol-skog inspektora irevizora u svoje škole. Sliène su bile i bor-be opštine u Velesu.

Ubrzo posle ovoga poèeli su i prvi oštri sukobi u Solunu izmeðu direktora iprofesora koji; su došli iz Bugarske i na-ših iz Makedonije. Ovi sukobi su 1883.godine uticali na prva otpuštanja iz egzarhijske služ be. Tako je bio otpuštenprogre-sivni profesor Trajko Kitanèev iz okoline Resna i neki drugi. Postepeno supoèeli nicati i prvi revolucionarni kružoci u ovim egzarhijskim školama, naroèitomeðu uèenicima viših razreda. Oni su obièno bili usmereni protiv „jezuitskog"siste-ma vaspitanja. U tom smislu naroèito je bila sna žna kritika Trajka Kitanèeva protiv knjige Ofejkova Makedonija vo vremeto na iljadagodi š ninata na Sv. Metodi. U toj svojoj kritici Kitan-èev je žigosao politiku egzarhije i njenihpredstavnika u Make-doniji.

Rano su poèele i prve ða èke pobune — u solunskoj i skop-skojegzarhijskoj gimnaziji, a kasnije i u bitoljskoj. Posle jedne od ovih prvihða èkih pobuna u solunskoj gimnaziji bilo je is-kljuèeno 14 uèenika, meðukojima i Ðor èe Petrov i Pere Tošev, a u pobuni iz 1888, opet u Solunu, ukojoj su uèenici VII raz-reda protestovali zbog izvoðenja nastave na

bugarskom jeziku^i hteli su da im se predaje na njihovom maternjem jeziku, bilo je isterano 19 uèenika. Na kraju, oko 1890. godine u svim veæim centrima u Makedoniji veæ se širilo ovo neraspoloženje omladineprotiv egzarhijskih vladika, protiv egzarhijskih op-ština, egzarhijskih

uèitelja i služ benika uopšte, kao i protiv težnji egzarhije da nekontrolisanogospodari crkveno-školskim poslovima u Makedoniji. Omladini su seprikljuèile i zanat-lije. Ovaj pokret, prema reèima savremenika Ðor èePetrova, bio je reakcija na dugogodipgnje težnje egzarhije da koncentriše u



???????? ??????????? ??????

zatim, naroèito izrazita bila je aktivnost Sofijskog kružoka makedonskihstudenata pod ruko-vodstvom Petra Poparsova i Ðor ðija Balasèeva. Ovajkružok stvorio je jednu organizaciju pod nazivom „Mlada makedonska književna druŽ ina" koja se, prema reèima Poparsova, borila za „prikupljanje istomišljenika koji bi otišli u Makedoniju i tamo na licumesta... da pripremaju teren za revolucionarni pokret u skladu sa lokalnimuslovima". Ova družina je 1892. go-dpne poèela izdavati svoj èasopis — Loza, u kome se pojavilo mnogo elemenata i osobenosti makedonskog

jezika i odstupalo od utvr ðešgh pravila bugarskog književnog jezika. Još uuvodnom èlanku èasopisa „lozari" su konstatovali sna žnu poplavu svihmoguæih elemenata u Makedoniji koji su poja èavali postojeæi



?????? ?????????? ? ????????? ??????? ????????

antagonizam i rascepkanost. „Lozari" su naglasili potrebu udru-živanja svihrasutih snaga i ukazivanja sna žnog otpora propa-gandnim zahtevima spolja. „To

treba da bude težnja bilo kog Ma-kedonca, pa ma gde se on nalazio. Mlada makedonska književna družina ima u vidu upravo taj cilj i za njegovo postizanjeizdaje svoju Lozu" — zavr šava uvodnik èasopisa. Zbog svega toga ovaj èasopis jenapala bugarska zvanièna kritika i uskoro je zabra-njeno njegovo izla ženje.

Tadapgnji predsednik bugarske vlade Ste-fan Stambolov paralizovao je aktivnost još nekoliko drugih društava makedonske emigracije koja su formirana uBugarskoj, kao što su bila „Makedonska èitaonica" (1889), „Makedonska uzajamno-štedna kasa" (1889) i dr. Neke èlanove ovih društava Stambolov jeuhapsio i internirao, a mnoge njihove rukovodeæe èlanove proterao je i vanBugarske. On je zatvorio i Makedonski komitet okupljen oko majora Panice. Sdruge strane, Stambolov je poslao specijalnog izaslanika u Carigrad da bi u svojeruke uzeo školsko odeljenje pri egzarhiji za škole u Makedoniji, smenjujuæinepoželjne direktore i postavljajuæi samo svoje liè-ne prijatelje. Ovaj sistemdelovanja Stambolova i njegovih pri-vr ženika, propraæen mnogim intrigama,makedonski intelektu-alci nazvali su „stambolov ština".

Kružok koji su formirali makedonski uèenici u Beogradu takoðe jezabranjen u to vreme.

Od ostalih susednih zemalja, ovdkva društva i akcije imala je i Gr èka.Meðutim, za sada one još nisu dovoljno prouèene. Po-znato je samo da je još pre1872. godine Stefan Damèes Makedon poèeo raditi na osloboðenju Makedonije.Godine 1887. on je stvo-rio makedonsko bratstvo u Atini, u koje su u šli njegoviisto-mišljenici i makedonski peèalbari. Kasnije je Stefan Make-don proširio ovuaktivnost, povezujuæi se sa Albancima za zajednièku borbu protiv Turaka, na osnovu autonomije Makedo-nije i autonomije Albanije.

Veæ krajem osamdesetih godina i poèetkom devedesetih go-dina XIX veka sazreli su uslovi za bliže povezivanje svesnih i borbenih snaga u Makedoniji i za stvaranje jedinstvene organi-zacije, koja æe preuzeti ulogu organizatora makedonskog nacio-nalno-oslobodila èkog pokreta.



G L L V AV Proskeša, kulšura i

umetnost

1. PROSVETA I NJEN KARAKTER

Bez obzira na to što su nacionalne propagande balkanskih dr žava — školama koje su otvorile i u kojima je dastava izvo-ðena na njihovimknjiževnim jezicima, pri èemu su makedonskoj deci naturali svoja nacionalna imena — unosile zbrku u make-donsku ndcionalnu svest,èinjenica je da su se u ovom dvadeseto-godišnjem periodu (1870—1893)

vrsta i broj škola, kao i broj makedonske dece u njima, mnogo poveæali, a u znatnoj meri pobolj-šana je i materijalna baza školstva u Makedoniji.Osim svih vrsta redovnih škola (zabavišta, osnovne škole, gimnazije,uèiteljske škole, trgova èke i poljoprivredne škole i kursevi, kao i jedna

bogoslovija), u ovo vreme radili su i nedeljni kurse-vi, a poja èano je iotvaranje nedeljnih škola u kojima su sti-cali osnovne elemente pismenostigra ðani prestarili za redovno školovdnje ili šegrti i kalfe iz redova zanatskei odrasle omladine.

Istovremeno sa tim uèinjen je i novi kvalitativni skok u nastavi.Zahvaljujuæi štipskom pedagogu Josifu Kova èevu, koji je stekao solidna pedagoška znanja u Srbiji i Rusiji i koji je otvorio prv-e uèiteljske škole u

Štipu i Prilepu, i zahvdlju-juæi njegovim štampanim priruènicima, svr šeniuèenici ovih škola primenjivali su modernije nastavne metode umakedonskim školama. Izvesno osavremenjavanje uneli su u nastavu ineki Makedonci koji su zavr šili amerièki Robert-koledž u Carigra-du, kojisu postali uèitelji u na šim školama i preneli isku-stva od svojih uèitelja školovanih na evropskim univerziteti-ma i visokim školama. Na razvitak školstva i prosvete uticala su i prva uèiteljska udruženja i njihove prvegodišnje skupštine. Takva uèiteljska skupština prvi put je odr žana u Pri-lepu februara 1871. godine. Drugu uèiteljsku skuggštinu ove vrste odr žalisu uèitelji iz nekoliko kaza u Nevrokopu 1873. godine. Nevrokopska uèiteljska skupština odluèila je da for-mira zajednièko uèiteljsko udruženjeza sve susedne kaze, koje je nazvano Seresko-melnièko-dramsko-nevrokopsko uèiteljsko udruženje „Prosveštenie" (Prosveta). Udruženje jepostavilo zadatak da širi prosvetu u sereskom sandžaku, pripremanjemspo-sobnih uèitelja, da otvara škole u siroma šnim selima, da poma-žesiroma šnu decu i sl. Sa sliènim ciljevima je 1874. godine u Solunuosnovano društvo „Vozroždenie" (Preporod) èija je aktivnost bila usmerena na Solun i okolinu.

U okviru srednjih škola poèela su nicati i prva ða èka dru-štva (1882. godine

u solunskoj egzarhijskoj gimnaziji društvo „Razvitie" (Razvitak), a 1885. godine ujOhridu — društvo „Sv. Kliment"), koja su postavila za cilj moralni i intelektualnirazvitak i usavr šavanje svojih èlanova. Posebno treba naglasiti ciljj ða èkogdruštva u Ohridu, koje je prevazišlo okvire obiè-nog ða èkog društv<a s obziromna to da se zalagalo ne samo za prosveæivanje dece iz grada veæ i za otvaranje iizdr žavanje dru-gih škola, za pomaganje siroma šnih uèenika i za ujedinjenje cr-kveno-školskih uprava iz sreza u jedinstvenu crkveno-školsku upravu, koja æese brinuti za obezbeðenje kadrovsko-materijalnih potreba svih škola u ohridskomkraju. Društvo je imalo kasu i biblioteku i posle sedmogodišnjeg plodnog rada otvorilo je i nedeljnu školu za odrasle. Dobijalo je pomoæ od makedonskihpeèalbara i emigranata u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i Rusiji.

Najveæi broj svr šenih uèenika makedonskih škola posve-æivao seuèiteljskoj profesiji, neki — trgovini, a manji broj, obièno deca bogatih roditelja,produžavala su svoje obrazovanje na skoro svim veæim evropskim fakultetima, a naroèito u Ru-siji. Znatan broj ovih svr šenih studenata nikad se nije vratio uMakedoniju, a oni, pak, koji su se vratili, steèenim znanjima povoljno su uticalina bolju organizaciju rada i uspešnije vo-ðenje trgova èko-zanatskih, kulturno-prosvetnih i društveno-po-litièkih poslova u Makedoniji.

Zbog poveæanog broja škola i uèenika, nametnulo se pitanje snabdevanja

udž benicima, oèiglednim sredstvima i drugim škol-skim potrebama. Usled jakekonkurencije bugarskih izdava èkih preduzeæa, koja su od sedamdesetih godina

XIX veka poèela slati svoje knjižarske agente u Makedoniju, kao i zbog oštrihkritiè-kih napada, udžbenici Kuzmana Šapkareva na makedonskom jeziku ubrzo



potrebe u Ma-kedoniji štampale na bugarskom jeziku, u nastavi se u znatnojmeri poèeo nametati bugarski jezik.

Istina, bila su napisana dva udž benika i na makedonskom je-ziku, ali je srpska propaganda ubrzo napustila ovu praksu, pa je posle toga slala udž benike samo na srpskom jeziku.

Znatan broj novootvorenih knjižara balkanskih dr žava (se-damdesetihgodina, a naroèito posle 1878. kada je poèelo veæe takmièenje balkanskihdr žava u širenju politièkog uticaja udž benicima i drugom literaturom)omoguæio je da se u narodu rasprostrani raznovrsna literatura.

2. KULTURA

Poboljšana materijalna baza gradskih škola, šira mreža školskihustanova i poveæani broj svr šenih makedonskih ðaka i studenata stvaralisu uslove za veæi napredak u kulturi uo-pšte. Pre svega, produženo jesakupljanje i izdavanje makedon-skih narodnih umotvorina, pesama i prièa i dostignut je rela-tivno visoki domet u pogledu njihovog objavljivanja. Pošto

je odustao od daljeg pisanja makedonskih udž benika, Kuzman Šapka-rev se posvetio sreðivanju sakupljene folklorne gra ðe i za nju je tra žio izdava èa.Šapkarev je poèeo da izdaje narodne pesme i prièe najpre u Plovdivu, useriji Zbornika narodnih starina, a zatim je nastavio da objavljuje uZborniku Ministarstva narod-ne prosvete za narodne umotvorine, nauku iknjiževnost, koji je poèeo da izlazi u Sofiji 1889. godine.

Drugi na š veliki, ako ne i najveæi sakugova è narodnih pri-èa iumotvorina, Marko Cepenkov iz Prilepa (1829—1920), svoje odavnosabrane narodne pesme i prièe, obièaje i poslovice iz Prilepa i njegoveokoline poèeo je objavljivati u pomenutom Zborniku narodnih umotvorina.Osim njih, Cepenkov je objavio i fantastiènu prièu o Siljanu Štrku, zatimdramu o poznatom prilepskom vojvodi Spiri Crnetu, kao i nekoliko deè jih

pesama koje je sam napisao.Posle Cepenkova, iduæi njegovim primerom, veæi broj saku-plja èa iz

Makedonije poèeo je objavljivati narodne pesme, prièe,



ih je objavio u jednoj knjizi pod naslovom Makedonsko-slovenski sbornik s prilo ž eniem slovarja (Makedonsko-slovenski zbornik s priloženim reènikom).

Od sedamdesetih godina XIX veka uopšte je uèestalo uvoðe-nje makedonskog jezika u književnost. Hronološki, prvo mesto u tom pogledu dr ži obièan zidar imakedonski vojvoda Ðor ði Pulevski iz Galiènika. koji je najpre u Beogradu izdaodva re-ènika: Re è nik od è etiri jezika i Re è nik od tri jezika, zatim dve posebneknjige pod naslovom Makedonski narodni pesnarki (Makedonske narodnepesmarice), kao i gramatiku Slavjansko-na-selenski makedonska slognica re è ovska I . — U njegovoj rukopis-noj zaostav štini na ðen je prJgggremljen za štampu još i bukvar, kao i jedna vrlo voluminozna makedonska opšta istorija. Iakosu dela ovog zidara pisana nevešto i dosta nepismeno, ideje za koje se zauzimao unjima odra žavale su težnje makedonskog na-roda za nacionalno osloboðenje odtuðinskog ropstva i za stvara-nje sopstvene nacionalne dr žave.

Pod uticajem velikosrpske nacionalne propagande, Make-donac Dimitar Aleksijeviæ je 1879. godine u Beogradu izdao knji-žicu Kalendar Vardar za 1879. godinu — na mešovitom srpsko-makedonskom jeziku. U njemu je

odštampana i kratka istorija Makedonije, u kojoj je njen severni deo predstavljen uduhu ta-da šnjih velikosrpskih shvatanja — kao Stara Srbija.

Na makedonskom jeziku, u obliku narodnih pesama, pisali su TrajèeKitanèev, iz resenskog sela Podmoèani, i Evtim Spro-stranov iz Ohrida, kao i SpiroGulapèev, koji je objavio jednu prièu i dve brošure o makedonskoj etnografiji imakedonskom pitanju (Edin pogled po etnografijata na Makedonija, Gabrovo1887, i Makedonski maslaad, Ruse 1893).

Još 1882. godine profesor solunske egzarhijske gimnazije Trajko Kitanèev pokušao je da od turskih vlasti dobije odo-brenje za izdavanje lista u Solunu.Meðutim, pošto nije imao materijalnih sredstava (otpustili su ga iz profesorskesluž be i on je napustio Solun), njegova ideja nije realizovana.

Ni pokušaj èlanova takozvanog Tajnog makedonskog komite-ta da 1886.godine izdaju jedan nedeljni list u Carigradu pod na-zivom Makedonski list i na makedonskom jeziku nije dao rezul-


tate. Meðutim, tri godine kasnije, Kone Samardžijev i Dimitar Rizov uspelisu da dobiju odobrenje u Solunu i da poènu da iz-daju prvi èasopis podnaslovom Knji ž ici za pro è it i razne ka-lendar èiæe. Èasopis je štampan uštampariji Samardžijeva i na bugarskom jeziku. To je bio književno-etnografski èasopis. Sa-dr žao je jezièke i folklorne materijale iz raznihmesta Make-donije, zatim opise raznih krajeva, poljoprivredno-zdravstvenepouke, kao i statistièke podatke.

Oko Makedonije i za nju, osamdesetih godina XIX veka, ra-zvila seneverovatno bogata propagandna književnost susednih i drugih zemalja,štampane su posebne knjige, èasopisi ili èlan-ci u listovima. U njima je,

pored grubih falsifikata makedon-ske istorije, jezika, obièaja i folklora, biloi dela objektiv-nijeg karaktera.

Ovaj period makedonske istorije odlikuje se i drugom novinom ukulturnoj delatnosti Makedonije: pojavom prvih makedonskih melografa ikompozitora. Istina, još Konstantin Miladinov pripremio je za objavljivanje11 notnih horskih pe-sama, koje zbog obimnosti Zbornika ipak nijeobjavio. Meðutim, u ovom periodu makedonski melografi iz Prilepa (Todor Gava-zov, Al. Konev i Ðor ði Smièkov), kao i iz Štipa i Vodena, prve notnemakedonske pesme iz svojih krajeva objavili su u veæ pomenutimzbornicima Ministarstva narodne prosvete, poèev ši od njegovog drugogtoma. Iz ovog vremena je prvi poznati make-donski kompozitor AtanasBadev (1860—1903) iz Prilepa, koji je studirao kompoziciju u Rusiji. Badev

je istovremeno bio i dirigent prvog gradskog hora u Prilepu. U to vremepominju se horovi i u ostalim makedonskim gradovima.

Paralelno sa ovim nikla su i prva opštinska pozorišta u Makedoniji —

oko 1874. godine u Velesu, 1887. u Prileggu i u drugim mestima.

Još nisu postojali nikakvi uslovi da bi se pojavili nau èni radnici uMakedoniji, kao i moguænosti za organizovanje nauènog života. Veæi broj

h t l t h k d k h t d t k l l d



3. UMETNOST

S obzirom na to da su veæ ranije izgra ðene monumentalne crkve umakedonskim gradovima, u periodu od 1870—1893. ova crkvena gra ðevinska aktivnost preneta je na veliki broj make-donskih sela. Seoskecrkve iz ovog perioda bile su skromnijeg obima zbog slabijih materijalnihmoguænosti seljaka. I u ovom periodu nastavili su rad sinovi i unucislavnih graditelja iz roda Renzovci - Zografski, Ognenovci iz Garija i dr.Novi gra-ditelji i zografi ovaj svoj zanat uèili su prilikom izgradnje gradskihcrkava ne samo u Makedoniji veæ i u Bugarskoj, Srbiji, pa èak i u Bosni iHercegovini. U ovom periodu svojim gradi-teljskim talentom istakao se

Jakov G. Zografski, koji se, zbog plja èki i ubistava izvr šenih u selu 1884.godine, preselio iz veleškog sela Papradište u Veles. Andon Kitanov iz ovogsela, sa svojom tajfom, takoðe je podigao znatan broj seoskih cr-kava u

Makedoniji.Kao i ranije i u ovom periodu na ši majstori, osim crkava, gradili su i

bolje kuæe i saraje za bogatije begove i za makedon-ske èorbadžije.

U ovom periodu poveæan je i broj zografa, koji su unutra šnje zidove

novih crkava i manastira ukra šavali verskim scenama ili, pak, posebnimikonama. Iako se u slikanju zapa ža deka-dencija, ipak se meðu zografima

iz ovog vremena susreæu i neki istaknutiji, kao što su bili Hristo Makriev izroda Fr èkova-ca iz Galiènika, tri brata Atanasovih iz Kruševa, zograf Minosa sinovima Markom i Teofilom iz Galiènika i Petar Damjanov. Tu se ubraja i raniji period rada poslednjeg zografa Dimitrija Andonova Papradiškog, èija dela sa gra ðanskom tematikom pred-stavljaju prelaz ka na šoj novojumetnosti. Ina èe, ukra šavanje kupola crkve manastira Sv. JovanOsogovski i nekoliko drugih crkava u Makedoniji D. Andonova Papradiškogpotièe iz ovog vremena. Kasnije Papradiški je posetio Moskvu da biupoznao crkvenu i svetovnu umetnost. Posle povratka iz Moskve, Papra-diški je nacrtao prvi pravi portret jednog deteta, koji nije bio u sastavuikone, veæ je bio realistièki, ali sa izvesnom dozom naivnosti. NJegov sugra ðanin Ðor ði Zografski iz Velesa, poput Papradiškog, takoðe je uèio u

jednoj školi u Rusiji, ali se i on posvetio svetovnom slikarstvu, slikajuæiportrete. Je-dan od njegovih najranijih portreta potièe iz 1898. godine ipredstavlja makedonskog seljaka. Sedam godina kasnije, Ðor ði Zografskiæe naslikati, po seæanju, jedinu istorijsku sliku, koja predstavlja plja èkanje razbojnièkih bandi u Papradištu i ubijanje neza štiæenih žena,dece i staraca u selu 1884. godine.

131



D E O S E D M I

POJAA I RAZOJMAKEDONSKOGNACIONALNO8

REOLUCIONARNOGPOKRETAG L A V A1

+pšši iredusloki

Makedonski nacionalno-oslobodila èki pokret u opštim razvojnim linijama ima mnoge karakteristike sliène po-kretima kod susednih balkanskih naroda.Meðutim, pri isticanju ovih opštih karakteristika društvenih procesa balkanskihnaroda ni u kom sluèaju ne treba gubiti iz vida specifiènosti u razvoju SE<akognaroda posebno. One proizlaze iz geografskih, ekonomskih, demografskih ipolitièkih uslova u okviru Impe-rije. U tome je naroèito evidentan primer makedonskog nacio-nalnog pokreta. U njegovom razvoju, pored opštih uslova u

Turskoj krajem XIX veka, specifièan odraz imale su posebne politièkekarakteristike u zemlji — proizvod crkvenih i pro-svetnih propagandi balkanskih

bur žoazija i bur žoaskih dr ža-va i njihovih šovinistièkih težnji za podeluMakedonije.

Uopšte, u pojavi i razvoju makedonskog nacionalno-revolu-cionarnogpokreta krajem XIX veka odrazio se opšti položaj Turske Imperije, ekonomska ipolitièka situacija u Makedoniji, kao i šovinistièke propagande susednih

balkanskih zemalja.

Primetan privredni razvitak Makedonije u prvoj polovini XIX veka, naro èitousled širenja industrijskih poljoprivred-nih kultura (pamuk, duvan, mak) injihovog ukljuèivanja u unu-tra šnju i meðunarodnu razmenu, razvoj zanatstva,trgovine — od sedamdesetih godina XIX veka, a naroèito posle Berlinskog kon-gresa, poèeo je brzo da opada. Takav proces bio je rezultat opšteg •stanja Turskeneposredno pre i posle rusko-turskog rata.

Posle rusko-turskog rata nastalo je brzo dalje opadanje tur-ske ekonomikeu zavisnosti od evropskih kapitalistièkih kre-ditora. Pošto su iznudiliobjavljivanje takozvanog „Muaremskog

135

dekreta", inostrani poverioci ne samo što su stavili tursku privredu ifinansije pod svoju kontrolu veæ su stvorili mo-guænost za još veæeprodiranje u njih. Na primer, krajem XIX veka inostrani kapital, u Turskojraspolagao je sa više banaka, 10 društava za eksploataciju železnica, 5 za eksploataciju ru-dnika itd., ili ukupno 54 društva sa kapitalom od 2milijarde zlvtnih franaka, èije su se godišnje zarade kretale preko 250miliona franaka.

Uopšte, posle „Muaremskog dekreta" Turska je izložena najgrubljojeksploataciji, koja se manifestovala u najrazlièi-tijim oblicima. NJene

osnovne karakteristike sastojale su se u težnji evropskih dr žava da se Turska konzervira kao sirovinska baza za zapadnoevropsku; industiju ikao tr žište za plasiranje njenih proizvoda. Takva politika uticala je na stalnu pasivu u trgovinskoj razmeni sa inostranstvom, koja je, u roku od20 go-dina, to jest od 1884. do 1903. godine, dostigla iznos od 176 230 000zldtnih turskih lira. Na taj na èin Turska je dovedena u pot èi-njeni položaj.

1. PRIVREDNA SITUACIJA



su vodili ka ugušivanju i onih lokalnih pri-vrednih aktivnosti i zanata kojisu pre toga postojali u zemlji, a dalje i ka opadanju gradske privrede igradova.

Najveæi udarac pretrpeli su centri domaæe zanatske i manu-fakturneproizvodnje, koja se nalazila uglavnom u rukama make-donskogstanovništva. To je bio rezultat kako jevtine robe tako i promene

komunikacija. Pojavom železnièkog saobraæaja menjali su se i centriprivredne deletnosti. Coèela su se pojavljivati industrijska preduzeæa,uglavnom prera ðiva èke industrije. Na taj na èin poèetkom XX veka, u

veæim centrima Makedonije — Solunu, Bitolju — formirano je oko 50industrijskih preduzeæa.

Ovakav razvoj ni izdaleka nije bio u stanju da zadovolji po-trebe niti da nadoknadi izgubljeno, tim pre što se novi priv-redni kapdciteti nisu nalazili urukama makedonskog stanovni-štva. U isto vreme za ukljuèivanje veæakumuliranog kapitala makedonskih privrednika u kapitalistièku proizvodnju,pored razorne privredne konkurencije, nedostajali su potrebni poli-tièki uslovi.

U ozna èenom periodu izvoz robe iz Makedonije kretao se iz-meæu 3 i 4miliona turskih lira godišnje, to jest oko 25% od godišnje proizvodnje. Struktura izvoza bila je jednoobrazna. Iz-voženi su poljoprivredni proizvodi, a uvožena jeindustrijska, kolonijalna i druga roba. Do kraja XIX vekd u privredi Make-donijezapa ža se izvesna stabilnost. Naime, i pored negativnog bilansa Turske u trgovinisa inostranstvom, izvoz iz Makedoni-je, u odnosu na uvoz, pokazivao je izvesnuaktivu, ili je bio urav-notežen. Meðutim, dolaskom XX veka, ovaj odnos poèeo jeda se menja u korist pasive, koja je oko 1901. godine iznosild preko 1 500 000turskih lira da bi neposredno pre balkanskih ratova narasla za 2,5 puta.

Osnovni izvor za zadovoljenje potreba zemlje u ovom periodu ostala je

poljoprivreda. Po svojoj strukturi Makedonija je bila agrarna zemlja. Oko 80%

stanovništa bilo je seosko, koje se ba-vilo zemljoradnjom, a i kod 50% gradskog

stanovništva zemljo-radnja je takoðe bila glavno zanimanje.

Ukupna obradiva povr šina u Makedoniji iznosila je oko 20% teritorije, dok je

u Srbiji taj procent iznosio 37,8%, a u Bugarskoj 33,6%. Meðutim, to ne zna èi da

je ovaj procent bio i eksploatisan. Prema nekim informacijama, u bitoljskom

vilaje-tu obra ðivana zemlja iznosild je samo 7% od ukupne povr šine ze-mlje. To

ukazuje na èinjenicu da su veliki kompleksi zemlje osta-jali neobra ðeni.

Razlozi za to su mnogobrojni: opšte opadanje Turske posle rusko-turskog

rata, i pre svega postojeæi èif èijski agrarni si-stem, koji je vodio ka daljem

gubljenju ekonomske sposobnosti seo-skog stanovništva, s jedne strane, a, s

druge strane, ka raspdr èa-vanju èitluèkih poseda na mala nerentabilna

gazdinstva i ka njihovom sve primitivnijem obra ðivdnju.

U drugoj polovini XIX veka u èif èijsku privredu ukljuèene su najveæe inajplodnije ravnice Makedonije.

Smatra se da je od 180 hiljada zemljoradnièkih domaæinstava, koliko je bilopoèetkom XX veka u Makedoniji, samo 15 hiljdda imalo krupnije i srednjeposede, a 10 hiljada sitnije posede. Prema istim procenama, oko 70% odukupnog broja navedenih domaæinstava nije raspolagalo nikdkvom zemljom, ili

je raspo-

lagalo sasvim nedovoljnom kolièinom svoje zemlje, zbog èega su ona radila na tuðoj, èif èijskoj zemlji.

Najveæi deo èif èijskog stanovništva sa èinjavalo je make-donskostanovništvo. U sereskom sandžaku, od ukupno 110 èif èij-skih sela, 93

bila su naseljena Makedoncima, a samo 17 gr èkim stanovništvom. Drugimreèima % èif èijskih sela otpalo je na sela sa makedonskim stanovništvom.U celoj Makedoniji, poèet-kom XX veka, nešto oko U2 egzarhijskih sela bila su èif èijska od kojih je % bilo potpuno èif èijskih i % pomešanih.



pitanje njegov opstanak. Posledica toga bilo je poveæanje ekonomske

emigracije iz Makedonije krajem XIX veka.

Èif èijski sistem, koji je sa èuvao mnoge oblike i ostatke feudalne

eksploatacije seoskog, u prvom redu hrišæanskog ma-kedonskog

stanovništva, nastao kao rezultat prodiranja robno--nov èanih odnosa u

zemljoradnju, pored nekih rezultata u poèet-nom stadijumu doživeo je

punu stagnaciju. Koncentrisana zemlja u rukama èitluksahibija, zbogpostojeæih feudalnih odnosa i primitivnog na èina eksploatacije, nije

doprinosila razvoju proizvodnje. S druge strane, èif èijska privreda,

cepanjem èitlu-ka na male nerentabilne posede, pretvarala se u svoju

protivu-reènost. Takvi; èitluci sve više su zapadali u situaciju da se bore za

zadovoljavanje sopstvenih potreba, a ne da proizvode za tr žište.

Takva kakva je bila, poljoprivreda u Makedoniji bila je optereæena brojnim da ž binama. Usled nedovoljnog razvoja osta-lih privrednih grana — industrije, rudarstva, saobraæaja, zanatstva — zemljoradnja je ostala najkrupniji izvor za zadovo-ljavanje budžetskih potreba dr žave. Najveæustavku budžeta pred-stavljali su: zemljišni porez, koji se kretao od 4 do10% od cene obra ðivane zemlje, kao i oporezivanje prihoda od zemlje(vergija i desetak), koje se kretalo od 16,5 do 22,5%.

Veliki teret za makedonske poreske obveznike, pored visine stopeoporezivanja, predstavljao je sistem, ta ènije reèeno na èin sakupljanja poreza, u prvom redu sakupljanje desetka. Sakupljanje ovog poreza dr žava je davala pod zakup. Zakupci, motivisani željom da izvuku što je moguæe više od poreskih obveznika, služili su se raznim sredstvima pritiska 1 i

terora, u èemu ih je obièno pomagala administracija. Zakupci, poznati podnazivom multizimi, obièno su bili Turci i Albanci. Kasnije æe se po-javiti ipojedini Makedonci, kao u Velesu, koji su otkupljivali porez èak i ukumanovskom srezu. Zakupci su uzimali pod najam oružane pratnje od po8 do 10 ljudi, koje su èinili razbojnici, a posle 1904. godine èesto i

vrhovisti, kao što je bilo u berov-skom kraju, i odlazili su u sela. Zakupci,koji su sa èitavom grupom pritiskali seljake, prilikom ovoga krstarenja najèešæe su nastojali da desetak sakupe u novcu. Stoga su se služili ra-znim sredstvima: udruživanjem i podmiæivanjem lokalnih èorba-džija,zabranom da se dignu snopovi sa njiva dok oni ne proæu da ih procene, a u stvari namerno su odugovla èili sve dok žetva ne bi poèela da propada, pa su seljaci bili prinuðeni da im plaæaju i više, i u novcu. Zbog toga sestanovništvo neprestano žalilo. Meðutim, na sve ove žalbe obièno seodgovaralo terorom. Stanovništvo je ponekad bilo primorano da uništava

voænjake, jer su zakupci desetka uzimali toliko novca kolika je bila vrednost celokupne proizvodnje.

Ovaj sistem sve je više pogor šavao ekonomski položaj ma-kedonskog sela.

Selo je bilo pod stalnim pritiskom i moralo je da se zadužuje da bi platilo tra žene

da ž bine. Posle ilinden-skog ustanka, zemljoradnik je mogao da poseje svojuzemlju samo zahvaljujuæi akontaciji koju mu je davao sakuplja è desetka. Na taj

na èin seljaci su postajali redovni dužnici zakucaca ili begova, što je najèešæe

prouzrokovalo prodaju zemlje u bescenje.

Sve to, propraæeno nesigurnošæu svojine u polju, primora-valo je seljake da obra ðuju samo' onoliko zemlje koliko im je bilo neophodno za zadovoljavanjepotreba porodice, tim pre što se u Turskoj nije plaæao zemljišni porez na zemljukoja nije obra ðivana. Time se može objasniti postojanje ogromnih kom-pleksa neobra ðene zemlje.

Osim ekonomskog ugnjetavanja, makedonski narod je bio li-šen svihpolitièkih prava. On èak nije imao pravo na samood-branu od bezbrojnihplja èka ških bandi, èiji je broj, prema nekim podacima iz 1895. godine, iznosio150; one su izvr šile oko 400 ubistava, više teških ranjavanja i izazivale požare. Uovo vre-me su poveæane samovolja i neogranièene plja èke ovih bandi. Nije bilonikakve sigurnosti života i imovine.

Položaj makedonskih narodnih masa od rusko-turskog rata do isterivanja

Turaka iz Makedonije uopšte je bio krajnje ne-podnošljiv.



???????? ??????????? ??????

Kad se zna da su sve ove propagandno-prosvetne institucije radile porazlièitim programima, sejale su razlièite kulture i nacionalna shvatanja, to

jest nastojale da od mladih ðaka stvo-re ubeðene „Grke", „Bugare" i „Srbe",da su sve one gledale da se što je moguæe više eliminišu stari lokalnimakedonski pro-svetni kadrovi i da stvore inteligenciju u Makedoniji koja treba da postane nosilac dela propagande, onda æe se razumeti štetnost inegativni uticaj inostranih propagandi na nacio-nalno jedinstvomakedonskog naroda.

Ovo se još više istièe kada se ima u vidu jednoobraznost i namera srednjih prosvetnih institucija — da stvaraju uèitelje koji bi zbog svojeegzistencije bili potpuno zavisni od tih pro-pagandi.

Da bi se videlo kako je to izgledalo, dovoljno je istaæi pri-mer bugarskih egzarhijskih škola u Makedoniji.

Za period od pet godina — 1891/92 — 1896/97. godine — izegzarhijskih škola u tri makedonska vilajeta (solunski, ko-sovski i bitoljski)

Ov

o

oduzim

anje

crkveno

-

školske

samoup

rave

makedo

nskom

naroduu stvari

je

predsta

-Замакедонскинародуоквирутурскедржавенисупостојалиусловизанеометанразвојорганизованогдруштвено . -политичкогживотаЦелокупниадминистративнополитичкисистемјединосебринуодаобезбедипредоминацијувладајуће

.класеинације

2. - ЈАЧАЊЕЦРКВЕНОПРОСВЕТНИХ ПРОПАГАНДИБАЛКАНСКИХ ДРЖАВА

- Једнаодкарактеристикаусловаукојимасепојавиоиразвиомакедонскинационалнореволуционарнипокретбило - . једеловаебалкански!црквенопросветни!пропагандиу"акедонији

- -#веоколностиморалесудасеодразенаорганизационоиидејнополитичкоо$орм%аваемакедонскогнационално- ; - ,револуционарногпокретаиумногочемусубилеразлогбрзог ижив%авааидејни!недореченостистварааеговог

- .самобитногмакедонскоглика - —&олазећиодкапиталистички!интересасвоји!млади!буржоазија даседочепајубогати!македонски!равница

- ,ирелативнобогатогтржиштазаснивајућисенаспеци$ичномположајуукомесеналазила"акедонијаимакедонскинарод - XIX , , , ,у другојполовини века анарочитонаетничкомшаренилу"акедонијекојусунасе%авали"акедонци'урци

, , , , ., „ "—(рци)ласи*лбанциЈевреји Циганиитд тражећиподршкуу историјскомправу суседнебалканскедржаве | ,развилесуогромнупропагандудабизауставилеисторијскиразвој македонскогнародаодноснодабиусмерилетај .развојуправцусопствени!интереса

.+аонајважнијасредствазапостизаетогци%атребалоје дапослужецркваишкола#несубиленајсигурније .средствозаденационализоваемакедонскогнарода

+оликосувременаиенергијепропагандебалкански!државапосвећивалеширеумрежеобразовни!институција ; - : ,можесевидетииизнеки!збирни!податакао школаматриглавнапретендентана"акедонију(рчке,угарскеи

.-рбије 1899/1900. -&росветнепропагандеови!државаушколској годинирасполагалесуу"акедонијиукупноса

2 116 71 000 , ,око школаса .ака нерачунајућиовдедецупредшколскогузрастакојасу обу!ваћена , , , — , , .одговарајућиминституцијаманитипак ученикедруги!школа влашки!$ранцуски!италијански!итд

, „ ",„ " 'ојеимпозантнаци$ранарочитокадсеимаувидудасутобилешколенамеенеобразовау васпитау , - .углавномдецемакедонскогнародаанеиостали!етнички!групау"акедонији



???????? ??????????? ??????

Makedoniji. Ona nije vodila ra èuna o potrebama zemlje za raznim vrstdma

obrazovnih institucija i intelektualaca, neophodnih za razvoj zemlje. Ona je

i dalje proširivala program o stvdranju uèitelja, bez obzira na to što je to

vodilo ka hiperprodukciji.

Isti procesi u manjem obimu zapa žaju se i u srpskoj pro-pagandi.Nastupajuæi kompromisnim stavovima pred onima koji su bili nezadovoljnipolitikom bugarske egzdrhije, èineæi ustu-pke makedonskim nacionalnimtežnjama, na poèetku svoje akcije u Makedoniji, èim je oja èala i uè vrstila sena terenu, ona je prekinula sve kompromise.

141

Takva politika prosvetnih propagandi morala je da izazove

nezadovoljstva i suprotstavljanja. Razni oblici suprotstavljanja egzarhijskoj

propagandi, pobune ðaka i stalni sukobi revolucio-narne organizacije sa

politikom egzarhije u Makedoniji najbo-lji su dokaz o tome.

Društveno-politièki uslovi koji su nastali u Makedoniji posle rusko-turskog rata poslednjih godina XIX veka postavili su pred makedonskinacionalni pokret nove zadatke: rušenje postojeæeg turskog društvenog ipolitièkog sistema, borbu za nezavisnost, za posebnu dr žavnost. Drugim

reèima, nastupao je period koji je zahtevao pregrupisavanje dru

štvenihsnaga ma-kedonskog naroda za rešavanje ekonomskih, socijalnih i politi-

èkih zadataka ndcionalnog pokreta.

Osnovna sadr žina, suština tih zahteva i težnji bila je: promena

l h d l b ð t f d l d t



???????? ??????????? ??????

naroèito akciono rešavanje zadataka, neposredno je zavisilo od rasporeda,od strukture društvenih snaga u makedonskom dru-štvu u ovom periodu,od njihove razvijenosti, jednom reèi od konkretnih subjektivnih snaga.

Opšti raspored društvenih snaga u ovom periodu, na èijoj se osnovi

ra ðala i razvijala makedonska revolucionarna orga-nizacija, uglavnom je

bio sledeæi:

Široke seoske mase, antifeudalno orijentisane, ali kul-turno, idejno i

politièki zaostale bile su osnovna motorna sna-ga nacionalnog pokreta. U

tom periodu makedonsko selo, u nekim regionima više, u nekim manje, i

pored domaæeg èif èijskog ag-rarnog sistema, nije bilo lišeno uticaja klasne

diferencijaci-je. Pojava bogatih seljaka, njihova težnja za daljim

ekonomskim ja èanjem bile su najbolji znak za to.

Bur žoaski i sitnobur žoaski element u gradovima bio je ekonomskinedovoljno razvijen, ali politièki aktivan. Sastav ovog socijalnog sloja makedonskih društvenih snaga bio je pri



lièno širok. Sa èinjavali su ga trgovci, lihvari, èitluksahi-bije, zanatlije itd.Osim ovih dveju osnovnih socijalnih grupa, strukturu ma-kedonskih

društvenih snaga sa èinjavalo je još i nedovoljno raz-vijeno i pre svega zanatskoradništvo po gradovima, koje nije predstavljalo samostalni politièki faktor, zatiminteligen-cija, naroèito uèiteljska, tesno povezana sa selja štvom, kao i napolièari,argati, sluge.

Iz ove socijalne strukture makedonskog društva krajem XIX veka rodiæe semakedonski nacionalno-revolucionarni pokret, to jest Unutra šnja makedonska revolucionarna organizacija, od-nosno iz ove etape razvoja društvene strukturemakedonskog društva proizaæi æe i oformljeni ciljevi makedonskog revolu-cionarnog pokreta, odnosno odraziæe sadr žinu i etapu razvoja makedonskognacionalnog procesa. Ja èanjem vodeæih snaga u re-volucionarnom pokretu, i tou toku njegovog razvoja, konkretizo-vaæe se i neposredni zadaci nacionalnogpokreta, stalno proši-rujuæi svoj ekonomski i politièki program.



G L A V AM *škaranje Makedonske

reooluiionarne or$ani#ai,ije

Meðu makedonekom inteligencijom, kao i kod makedonskoggra ðanstva devedesetih godina XIX veka javlja se strujanje iz koga proizlazigrupisanje revolucionarnih snaga. Osnovna oš-trica ovog strujanja usmerena je protiv aktivnosti propagandi u Makedoniji, naroèito protiv uzurpiranja autonomne lokalne samouprdve od strane egzarhije, za oèuvanje narodnog jedinstva.

U Solunu, uèitelji i ostali istaknutiji gra ðani, 1892. go-dine bili supodeljeni na dva lagera: jedan je bio za egzarhiju, a drugi protiv nje,„uglavnom — kako ka že Ðor èe Petrov — protiv njenih težnji da centralizujecrkveno-školske opštin-ske poslove u svojim rukama".

Ista borba izmeðu opština i egzarhije postojala je svuda u Makedoniji.Bugarski ^èitelji u solunskoj gimnaziji podsmevali su se

makedonskim uèiteljima, optužujuæi ih za slab bugarski patri-otizam. V.K'nèev otvoreno je izjavljivao „da je u Solun došao da bi bugarizovaoMakedoniju".

To je bio razlog da neki makedonski patrioti doðu do zaklju-èka da æe

samo jedna tajna revolucionarna organizacija moæi da preseèe put inostranim propagandama u Makedoniji (Ivan Hadži-nikolov). To ga jeprimoralo da u širenju ideja o revolucionar-noj organizaciji potra žiistomišljenike u redovima gra ðana i uèitelja, koji su bili protiv egzarhijskogcentralizma, za oèu-vanje opštinske samouprave. Tako se susreo sa PetromPopar-sovim, Dimitrom Conevim, Hristom Tatar èevim i dr.

Dame Gruev ka že da se oko 1892. godine u Sofiji, u redovima makedonske studentske omladine pojavila ideja o osnivanju re-

144



)+H

И



???????? ?????????? ?????????????? ????????????

volucionarne organizacije u Makedoniji, iz straha od delatnosti srpske propagande.Smatralo se da treba požuriti sa postavlja-njem pitanja osloboðenja Makedonije prenego što srpska propa-ganda uspe da podeli narod.

Uopštavajuæi sva ta strujanja i, pre svega, raspoloženje om-ladine, oko 1890.godine, „protiv vladika, opština, egzarhijskih uèitelja i služ benika", i esnafa „protiv zahteva egzarhije da nekontrolisano gospodari u crkvenim i školskim poslovima uzemlji", koji su „u ovoj borbi prešli na stranu omladinaca", Ðor èe Petrov ihkarakteriše kao reakciju protiv dugogodišnjeg nastojanja egzarhije da u svojimrukdma koncentriše „dirigova-nje društvešsm životom" i „kao prvi korak ka samostalnoj de-latnosti u zemlji". „To je — ka že on — neosetno preraslo urevolucionarni pokret, u kome su prvo i glavno uèešæe uzeli isti ljudi koji su vodili

borbu protiv egzarhije."

1. PO È ECI REVOLUCIONARNOG POKRETA PRE

STVARANJA ORGANIZACIJE

Tegggki socijalno-politièki uslovi doprineli su da se u ze-mljn spontanostvaraju grupe koje! su se organizovale za samood-branu protiv raznih zloèinaca.

Razvijanje inicijative za samoodbranom koja je spontano pod-sticana potrebom samoza štite, bilo je posebno zna èajno za utvr-ðivanje svesti kodmakedonskog seljaka, jer jedini faktor koji je efikasno mogao da za štiti njegov život i imovinu bio je on sam. Rezultati postignuti kratkotrajnim delovanjem farija bili sunajbolji materijalni dokaz ove svesti. Iskustvo je upuæivalo na dalje razvijanjesamoodbrane, na povezivanje pojedinaca i gru-pa radi pojedina ène za štite od svihnapada èa na život i imo-vinu seljaka.

Devedesetih godina XIX veka skoro u svim delovima Makedo-nije egzistirale suorganizacijske grupe seljaka za samoodbranu. U vreme širenja Organizacije u

bitoljskom kraju bilo: je neko-liko takvih grupa, koje su dejstvovale u neposrednojokolini Bitolja, na putu prema Kruševu i mariovskom kraju.

U solunskoj -imna#iji me.u uèeni/ima je st0oren, oko $1234 -odine, re0olu/ionarni kru(ok koji je 0odio 5o/e6elèe04 +ko $1274 -odine u *ofiji su studenti Makedon/i preu#el#- ini/ija8ti0u u ime ideje o 9samoo"ra#o0anju i u#ajamnom uti/aju:, koja je, od ideje o 0raæanju s0ako- studenta po #a0ršetku studija u M akedoniju, prerasla

u ideju o stvaranju revolucionarne orga-nizacije. Tako je stvorena „Makedonska studentska druž ba" u So-fiji, èiji je cilj, prema Gruevu, prividno nauèni, u stvari

bio

10 Istorija makedonskog naroda II 1 4 5

da radi za buduæu revolucionarnu borbu da bi se sprovele od-lukeBerlinskog ugovora.

Glavnièlanovi Dru

ž be u Sofiji bili su Hristo Popkocev, Dimitar Mir

èev,Nikola Dejkov, Petar Poparsov i Dame Gruev kao njen inicijator.

Politièki uslovi u Bugarskoj nisu dozvolili da Druž ba razvije veæuaktivnost. Hapšenje Grueva i ostalih u Sofiji, zbog ubistva bugarskogministra Hrista Belèeva, uslovilo je njeno raspadanje.

Posle izlaska iz zatvora, Dame Gruev se prebacio u Bitolj. U leto 1892.godine on se ponovo latio revolucionarnog rada. Prenoseæi ideju iz Sofije,on je grupisao oko sebe neke uèitelje. Na taj na èin temelji Druž be bili suobnovljeni, ali se sada u Makedoniji, u Bitolju, pristupilo izradi ustava. Za,uspešnije širenje revolucionarne ideje, za veæe i è vr šæe ja èanje veza iz-meðu inteligencije, u njemu se predviðalO osnivanje sreske uza-jamne

biblioteke. Meðutim, i iz toga nije ništa proiza šlo. Egzarhijski arhimandrit Kozma Preèistanski nešto je na èuo, izvr šio je negativni uticaj na neke

èlanove i time je spreèeno dalje postojanje Druž be.

Dok je Dame Gruev vr šio pripreme za predstojeæi revolu-cionarni rad,pokušavajuæi da formira revolucionarne grupe, Ivan Hadžinikolov je,takoðe na svoju ruku, menjao misli o stva-ranju revolucionarneorganizacije u Makedoniji. Iako je raz-menio misli sa Petrom Poparsovim,

Tatar èevim, Batandžijevim i drugima, 1892. godine, on je otišao u Sofiju. Tu je uz pomoæ novinara K. Šahova sreo Goce Delèeva, koji je u to vreme bio uèenik vojne akademije, kome je izložio svoje zamisli o osni-vanjuorganizacije. On je predlagao daj se osnuje revolucionarna organizacija



???????? ?????????? ?????????????? ????????????

redova inteligencije i ekonomski ja èe gra-ðanske sredine. Formula pridobijanja novih èlanova u tom pe-riodu bila je sasvim jednostavna:svaki onaj koji je protiv egzarhijske centralizatorske politike, prihvatljiv je ipogodan da se posveti revolucionarnoj ideji.

Pošto je Dame Gruev primio prve aktivne èldnove u Solunu, èlanovi CK suse orijentisali na unutra šnjost zemlje. Zemlja je podeljena na rejone radi br žegširenja organizacije. Najaktiv-niji u tome bio je Dame. U toku letnjeg raspusta on

je osnovao komitete u Negotinu, Kavadarcima, Prilepu, Bitolju, Resnu, Oh-ridu iStrugi.

Brzo širenje Organizacije u prvoj polovini njenog postoja-nja, izla ženje vanSoluna, nametnulo je neophodnost sazivanja šireg savetovanja, na kome biuèestvovali ne samo osniva èi, kao do tada, veæ i širok krug aktivista koji su uproteklom periodu pokazali upornost i samopregornost u tom radu.

Koristeæi osveæivanje jedne crkve u Resnu, avgusta 1894. go-dineorganizovano je prvo takvo savetovanje, koje se èesto nepra-vilno ozna èava i kao„prv<i revolucionarni kongres". Savetova-nju je prisustvovalo 12—15 delegata mesnih komiteta i to je trajalo tri dana. Savetovanje je zakljuèilo da Organizacija na-stoji da se u svim školama — opštinskim i egzarhijskim — za uèitelje postaveljudi Organizacije. O opštinskim školskim upravama takoðe je odluèeno da ihOrganizacija uzme u svoje ruke.

Ubrzo posle savetovanja, dinamièno širenje Organizacije nametnulo jepotrebu da se izradi pravilnik o organizacionoj strukturi, o radu i delokrugumesnih revolucionarnih komi-teta. Taj zadatak bio je poveren IvanuHadžinikolovu. Do kraja godine pravilnik je izra ðen i CK ga je prihvatio.

3. IZGRA Ð IVANJE ORGANIZACIJE

Zavr šetkom prve godine svoga postojanja Makedonska revolu-cionarna organizacija dobila je osnovne karakteristike organi-zacionog i idejno-politièkogoblika. Na osnovu njenih dokume-nata vidi se da su te karakteristike sadr žaleogranièena shvatanja njenih osniva èa i uticaj bugarske revolucionarne literature.

Osniva èi Revolucionarne organizacije i uopšte makedon-ska inteligencija,stièuæi obrazovanje u raznim propagandnim školama u Makedoniji ili u centrima

susednih balkanskih dr žava, imali su moguænosti da upoznaju revolucionarnetradi-cije i savremena politièka strujanja tih naroda i da pretrpe uticaj nekih odnjih. Stièuæi visoko obrazovanje u Evropi, a naroèito u Š vajcarskoj, oni supotpadali pod uticaj najrazli-èitijih idejnih i revolucionarnih strujanja. Tu jenaroèito bio jak uticaj ruskih narodnjaka i anarhista, èije je idejne pogledeprihvatao veliki broj makedonske studentske omladine u ovoj zemlji.Makedonska inteligencija oduševljavala se Macini-jem, idejama velike francuskerevolucije i delima Garibaldija, kao i amerièkom revolucijom za slobodu. Razumese, makedonskoj inteligenciji nisu bile nepoznate i socijalistièke ideje. Pro-

bijajuæi sebi put u nerazvijenoj balkanskoj sredini, socijdli-stièke ideje su brzonalazile mesta meðu makedonskom emigra-cijom -l inteligencijom. Koliko su one

bile privla ène za intelšenciju potvr ðuje èinjenica da su neki od osniva èa i ru-kovodilaca Revolucionarne organizdcije, kao Dame Gruev i Goce Delèev, svojeprve idejne stavove stekli pod uticajem socijali-stièkih ideja, a drugi i — anarhistièkih ideja.

Nosioci nacionalnog pokreta makedonskog naroda u perioduformiranja nacionalno-revolucionarne organizacije bili su pod uticajemnajrazlièitijih savremenih politièkih i revolu-cionarnih ideja. Meðutim, svi tiuticaji nisu imali neke dublje korene. Za to nisu postojdli nužni uslovi u

makedonskom soci-jalnom i politièkom ambijentu. U tom momentu oni su bili više nužna propratna pojava na putu ka stvaranju Revolucionarne or-ganizacije. Najbolja potvrda za ovo je ime Revolucionarne or-ganizacije koje

joj je dato u poèetku, pod uticajem revolucionar-ne literdture. Ona jenazvana „Bugarsko-makedonsko-odrinski revolucionarni komitet".

Meðutim, ime nije bilo nimalo zna èajno za odreðivanje ci-ljeva izadataka revolucionarnog pokreta. Ti zadaci proizlazili su iz težnjimakedonskog narodd, bili su izraz njegovih potreba i realne oceneobjektivnih uslova.

Prema èlanu 1. Ustava, cilj Organizacije bio je potpuna po-litièka autonomija Makedonije i odrinskog krdja.

Napori osniva èa Orgdnizacije još prvog momenta da podvukunezavisnost i samobitnost revolucionarnog pokreta, njihovo os-lanjanje presvega na sopstvene snage, naroèito su došli do izra-žaja u èlanu 2. Ustavd.Èlan 2. zadužuje Revolucionarnu orga-nizaciju da svoje snage prvenstvenousmeri ka „buðenju svesti o samoza štiti" porobljenog naroda.

Uticaj inostranog revolucionarnog iskustva pri sastavlzdnju osnovnihdokumenata Organizacije više se odrazio u izgrad-nji njene organizacione

strukture. U celini je bio prihdaæen centralistièki princip. Pri izgradnjistrukture Organizdcije prihvaæeno je da se ona sastoji od seoskih, sreskih i

okružnih komiteta. Organizacijom je rukovodio Centralni komitet, koji je vodio opšte poslove pokreta i bio njen predstavnik.

U d h j t li tièk i i š i k ð j



???????? ?????????? ?????????????? ????????????

Ustava koji su imali nacionalistièki karakter u odnosu na primanje u èlanstvoOrganizacije, èime se sužavala baza revolucionarnog pokreta. Odreðujuæi da uOrganizaciju mogu biti primljeni samo Makedonci, Ustav je zatvorio vrata za saradnju sa ostalim pot èi-njenim i eksploatisanim narodnostima u Makedoniji.

Pored oèigledne ogranièenosti ideja, nedostatka iskustva, nedovoljnogpoznavanja strujanja meðu makedonskim narodom, me-hanièkog prenošenja tuðih iskustava i presa ðenih ideja o naci-onalnoj pripadnosti Makedonije odstrane osniva èa Organizaci-je, ne može da se još jednom ne podvuèe njihovozalaganje za samostalnost revolucionarnog pokreta makedonskog naroda, izra-ženo u èlanu 2. Ustava.

Ovo je u stvari bila prva korekcija ideja izvr šena u dodiru sa stvarnošæu ikoja se odrazila u Ustavu. U svakodnevnoj prak-si, osloboðenje od iluzija steèenih van Makedonije i samooprede-ljivanje teklo je daleko br že i radikalnije.

S obzirom na to što se na šla pred kategorièki odbojnim sta-vom egzarhijskepolitike i administracije u Makedoniji, nièu-æi donekle i kao njena antiteza,

Organizacija je još pri svom nastanku povela beskompromisnu borbu za odstranjivanje egzar-hijske administracije sa kljuènih pozicija autonomnih samo-upravnih institucija makedonskog naroda.

Ta borba, pored još mnogo drugih faktora, biæe stalni ko-rektiv i katalizator za br že napuštanje neadekvatnih ideja iz-ra ženih u prvim ustavnimdokumentima, za široko otvaranje vrata revolucionarnog pokreta makedonskomnarodu.

4. STVARANJE MAKEDONSKOG KOMITETA U SOFIJI I ORU Ž ANA AKCIJA 1895. GODINE U ISTO È NOJ MAKEDONIJI

Pojava Unutra šnje organizacije Makedonije, njeno relativno brzo širenje iprerastanje u va žan faktor u društveno-poli-tièkom životu zemlje, sve oštrijemanifestovanje antiegzarhij-skog raspoloženja, uè vr šæenje ostalih propagandi,naroèito srpske, sve to uticalo je na uvoðenje novih metoda u politici bugarske

bur žoazije prema Makedoniji.U prvom redu, ona je poèela da napušta proklamovanu poli-tiku

Stefana Stambolova da se sa Turskom odr žavaju koliko god je moguæedobri odnosi da bi se dobili novi berati o postavljanju bugarskih vladika u

Makedoniji, odnosno da se dobije više pri-vilegija za bugarske prosvetneustanove u Makedoniji. Taj cilj, o novim ustupcima u korist Bugarskeostao je i dalje, samo su sredstva za to poèela postajati raznovrsnija. Pored

veæ poznatih poèelo je da se operiše i javnim pritiskom na Tursku. Umnogim gradovima Bugarske zapoèelo je odr žavanje mitinga. Na mitin-zima se zahtevalo uvoðenje reformi u Makedoniji, to jest pri-mena èlana 23. Berlinskog ugovora. U stvari, to je bio uvod u pripreme za insceniranjeoružanih akcija i ustanka.

Pribegavanje politici pritiska raznim sredstvima dikti-rano je iz višerazloga: da oja èa autoritet bugarske propagande u Makedoniji, da seBugarska pred svetskom javnošæu prika že kao jedini faktor sposoban da doprinese rešavanju makedonskog problema, naroèito u nadi da æe takva akcija sigurno obesna žiti Unutra šnju organizaciju, ulivajuæi stanovništvunadu da nje-govo osloboðenje može doæi jedino putem oruž ja bugarskedr žave.

Ovi i drugi momenti — Ferdinandova težnja da bude priznat kaozakoniti knez Bugarske, naroèito od Rusije, koja nije htela da ga prizna —

podsticali su bugarski dvor da stvorenu situa-Ciju U Turskoj, u vezi sa jermenskim problemom, iskoristi za organizovanje èetnièkih akcija uistoènoj Makedoniji.

Prvi znaci promene taktike bugarske politike prema Tur-skoj, odnosnoprema Makedoniji pod turskom vla šæu, zapa ženi su u jesen 1894. godine.U toku novembra po velikim gradovima u Bugarskoj odr žavani su mitinzina kojima se protestovalo pro-tiv turske politike u Makedoniji i zahtevalose od vlade da se zauzme kod velikih sila da se Makedoncima dajuautonomna pra-va, to jest da se sprovede u život èlan 23. Berlinskogugovora.

Dok su trajali mitinzi, bugarska vlada je preko egzarha sta-vljala doznanja turskoj vladi da æe prestati sa mitinzima ako se Turska saglasi usledeæem: 1. da se ne dopušta srpska propa-ganda u skopskom sandžaku,u bitoljskom i solunskom vilajetu; 2. da se daju berati o bugarskim

vladikama u debarskoj, kukuškoj, strumièkoj, melnièkoj i bitoljskojeparhiji; 3. da se obezbedi mešovita crkvena služ ba u mestima sa mešovitim stanovni-štvom i dr.

U meðuvremenu, sa psihološkom pripremom javnosti za novu politikuprema Turskoj, poèele su pripreme jednog organizma preko koga æe

ubuduæe bugarski dvor, uvek kad bude potrebno, intervenisati uMakedoniji. Naime pristupilo se, od jeseni 1894. godine, ujedinjenju svihpostojeæih makedonskih društava u Bugarskoj. Tako je nastalo društvo„Bratski sojuz" sa predsedni-kom Trajkom Kitanèevim. Marta 1895. godine



???????? ?????????? ?????????????? ????????????

obuèavanja prešlo se na slanje malih èeta na razne strane u Makedoniji — prilep-ski, bitoljski kraj itd. U isto vreme zvanièna propaganda se postarala da svim ovim akcijama obezbedi dovoljni publicitet. U bugarskoj štampi podignuta

je kampanja zbog nesnosnog stanja u Makedoniji. Raznim diplomatskimkanalima kampanja je in-filtrirana i u inostranstvo, naroèito u engleskoj štampi.Pa-ralelno s tim bugarska diplomatija poveæavala je i pritisak na Tursku za odobrenje tra ženih berata za 5 bugarskih vladika u Makedoniji. Carigradski

bugarski diplomat, 10. marta 1895. go-dine, izjavio je pred austrougarskimposlanikom u Carigradu da „ako se u ovim okolnostima ne da neko zadovoljenjeMakedo-niji, neæe biti èudno ako èujemo o nekom ustanku u toj zemlji".

Izjava bugarskog diplomate koindicira sa ubacivanjem prvih èeta u prilepskii bitoljski kraj, itd.

Ubacivanje ovih èeta dolaskom proleæa uèestalo je, ali još više su se proširiliglasovi o njihovom masovnom prodiranju. To je izazvalo tursku vlast da o štroreaguje. Skoro u èitavoj Makedoniji preduzete su represivne mere. Iz Prilepa iokoline uhapšeno je 40 ljudi, iz veleškog kraja 13, iz sereskog 12 itd". U isto

vreme organizovana je akcija za razoružanje, koja je sprovo-ðena velikomžestinom. To je kampanji dalo novi intenzitet. Naslovi „Makedonska klanja" dugose nisu skidali sa stranica svetske štampe. Ove èešæe se èulo mišljenje da je

Turska nespo-sobna da uvede red i mir u svojoj dr žavi i da je Bugarska jedina sila, sposobna kao dr žavna organizacija na Balkanu itd.

Smatrajuæi da je akcija ubacivanja èeta u Makedoniju do-voljnonapredovala, bugarska vlada, notom od 8. VI 1895. godine, zatra žila je od Turskeda primeni èlan 23. Berlinskog ugovora kao uslov za smirivanje stanja uMakedoniji. U stvari, cilj je bio da se prinudi turska vlada da odobri pet tra ženih

berata o bugarskim vladikama.

Predaja note propraæena je pritiskom i pretnjom da æe biti izazvaninemiri u Makedoniji. Prilièno javno poja èana je aktiv-nost Sofijskogkomiteta, naroèito u sakupljanju novca za njegove potrebe.

Dolaskom proleæa ubrzane su organizacione pripreme za masovnijeèetnièke diverzije u Makedoniji. Izvr šena je mobi-lizacija skoro svih starihharamijskih vojvoda, koje su toliko puta pre toga korišæene za diverzantske akcije. Koristeæi patriotska oseæanja, propaganda je svojenapore za vrbovanja èetnika usmerila na makedonsku emigraciju, kao i

bespo-slene Bugare. JBudi su ubeðivani da je u Makedoniji sve gotovo za ustanak. Samo se èekalo na njih i èim se oni prebace preko granice,ustanak æe odmah poèeti, a oni æe biti voæe èeta.

Na taj na èin sakupljeno je oko 600 ljudi, koji su grupisani u 4 odreda i nekoliko manjih èeta. Jedan odred nazvan je „Stru-miška družina" isastojao se od 160 ljudi. NJegov zadatak bio je da napadne Strumicu.Drugi odred, „Pirin planina", od 150 lju-di, dobio je zadatak da pomogneprvom odredu. Treæi odred brojao je 200 ljudi, dok je najmanji bio odredSarafova, od oko 65 ljudi. Odrede su vodili vojvode; me ðutim, komanda nad njima bila je poverena oficirima bugarske armije.

Krajem juna odredi su, jedan po jedan, u odreðenim interva-lima,poèeli da se prebacuju preko granice. Najpre su krenuli odredi èija jenamera bila da izvr še napad na Strumicu. Meðu-tim, èim su stupili na tursku teritoriju, njih je doèekala dobro organizovana turska vojska. Bilisu razbijeni kod sela Gabrova u gornjodžumajskom kraju, ostavljajuæi 100ljudi ubijenih, ranje-nih i zarobljenih. Time je plan napada na Strumicupropao. Posle stupanja na tursku teritoriju, treæi odred otkazao je po-slušnost oficirima i pošao je u plja èku.

Poslednji, èetvrti odred Borisa Sarafova prešao je granicu 29. juna kod Razloga, prema Pirinu. Èeta se kretala noæu, krišom od stanovništva.Dvanaestog jula ona je izvr šila iznenadni napad na Melnik, osvojila ga ipošto je zapalila poštu, uæumat i izvestan broj turskih kuæa, posle

boravka od nekoliko èasova u gradu, povukla se u Bugarsku.

Time je zavr šena èitava èetnièka akcija bugarskog dvora 1895. godine,koja je, zahvaljujuæi uspehu Sarafova ili, bolje reèeno, nemarnosti turske

vlasti, iz propagandnih razloga na-zvana melnièki ustanak.

Bez obzira na obim ove inscenirane èetnièke akcije iz 1895. godine uistoènoj Makedoniji, njene posledice nimalo nisu bile za potcenjivanje. Ona

je u stvari bila poèetak oružanih inter-vencija balkanskih dr žava uMakedoniji. Ubuduæe æe se sve više pribegavati pomoæi organizovanihdr žavnih èeta za interven-

■ *

ciju u Makedoniji. Ona je pokazala da se bugarska bur žoazija, u rešavanju svojih velikobugarskih interesa, neæe dvoumiti da koristi kao instrument makedonskuemigraciju u Bugarskoj i težnje makedonskog naroda za slobodu.



???????? ?????????? ?????????????? ????????????

Makedoniji, na-roèito u rejonu u koji su ubacivane èete, ona je izazvala koncen-traciju brojne turske vojske što je poveæalo teror i eksploata-ciju. Pokazala je da narod u Makedoniji ne samo da je bio rezer-visan veæ je imao i neprijateljski stav prema akcijama organizovanim van Makedonije. One su uticale na ubrzanje pro-cesa revolucionisanja masa u Makedoniji i na br že osloba ðanje Revolucionarneorganizacije od izvesnih zabluda u pogledu po-litike bugarske dr žave itd.

Na diplomatskom planu ova èetnièka akcija iskoristila je makedonskuemigraciju u Bugarskoj i makedonsko pitanje uopšte prikazala kao sredstvopritiska na Tursku i velike sile. Dok je trajala èetnièka akcija, bugarska vlada jezahtevala od Turske da primeni èlan 23. Berlinskog ugovora i nove berate o

vladi-kama. Posle zavr šetka akcije, ona je izdala naredbu da se orga-nizujumitinzi, kao onaj od 19. novembra 1895. godine, da bi se produžio pritisak.

Rezultat ovog pritiska bila je iznuðena poseta bugarskog ministra predsednika Carigradu januara 1896. godine, i objavlji-vanje reformi oMakedoniji i jedrenskom kraju, aprila iste go-dine, èija suština je bila: 1)poveæanje broja èlanova vilajetskih administrativnih saveta sa dva birana èlana,od kojih jedan nije musliman; 2) stvaranje kontrolne komisije za svaka dva

vilajeta, koja æe kontrolisati primenu zakona u gra ðanskim, sudskim ifinansijskim poslovima; 3) odreðivanje roka od tri meseca za dobijanje dozvole za izgradnju nove crkve, a za opravku nedelju dana; 4) da se u žandarmerijskimpukovima u Rumeliji 10% sa-stava popunjava nemuslimanskim stanovništvom;5) osnivanje tr-govdèkih komora u vilajetima — po jedne u vilajetu, koja bi

1 5 5

4

pratila pravilnu podelu novca poljoprivredne banke za zemljo-radnju; 6)eksperimentalno sakupljanje desetka u novcu umesto u naturi, u nekimkazama rumelijskog vilajeta, sa uzimanjem sred-nje kolièine u poslednja triperioda, plaæano u naturi; 7) zemljo-radnici koji se ne bave trgovinom ili

drugim zanatom biæe osloboðeni poreza na prihod (temetu); 8) uvoðenjekolektivne opštinske odgovornosti za štete prièinjene namerno, u sluèajuda se uzroènici ne otkriju.

Rezultati ove akcije bili su više nego dobri za bugarsku vlast:postignuto je da se u evropskoj javnosti shvati da je, u postavljanju irazmatranju makedonskog pitanja, ona faktor o kome uvek treba voditira èuna; ona je uticala da Rusija prizna Ferdinanda za kneza Bugarske.

5. POJAVA SOCIJALISTI È KOG I RADNI È KOG POKRETA UMAKEDONIJI. DELATNOST VASILA GLAVINOVA

Spori razvoj kapitalistièkih proizvodnih odnosa u Make-doniji,nepostojanje potrebnih društvenih i politièkih uslova u Turskoj Imperijiuslovljavali su i razvoj klasnog pokreta u Makedoniji. Malobrojnumakedonsku radnièku klasu, krajem XIX veka, sa èinjavalo je uglavnom,zanatsko radništvo. Makedonija se tek nalazila u poèetnom stadijumukapitalistièkog razvitka. Industrija je tek poèela da se razvija. Zbog toga jeradnièka klasa u Makedoniji u to vreme bila samo potencijalna snaga, ali

ne i faktor koji je mogao imati zna èajnu ulogu. Ona još nije bila svesna svojih klasnih zadataka. Tek je poèelo širenje soci-jalistièkog uèenja unjenim redovima kao osnova organizacionog povezivanja. Sve to doprinosilo

je da socijalistièke ideje šzo-diru u Makedoniju na unekoliko specifièanna èin. Sve to do-prinelo je da se prve makedonske socijalistièke asocijacijepo-jave van granica Makedonije.

Prvi nosilac socijalistièkih ideja u Makedoniji bila je makedonska ekonomska emigracija (peèalbari) i inteligencija u inostranstvu: uBugarskoj, Rusiji, Š vajcarskoj i dr. Oni su prvi imali moguænost da upoznaju socijalistièko uèenje i da se prihvate njegovog širenja meðusvojim sunarodnicima.

Širenje socijalistièkog uèenja meðu makedonskom emigra-cijom,naroèito inteligencijom, datuje od sredine osamdesetih godina XIX veka.Prema Gruevu, meðu èlanovima studentskog kružoka „Makedonska druž ba" u Sofiji bilo je i takvih koji su bili èlanovi socijalistièke grupe na univerzitetu. Razume se, to su samo prve pojave, koje po svemu sudeæinisu imale neki odreðeniji uticaj u organizacionom i prosvetnom pogledu.De-



???????? ?????????? ?????????????? ????????????

liènost u formiranju i razvijanju makedonske socijalistièke grupe u Sofiji bio je Vasil Glavinov.

Vasil Glavinov roðen je oko 1869. godine u Velesu. Uèio je u školi Jordana Konstantinova DŽ ina. Zatim je izuèio drvodeljski zanat. Godine1887. Glavinov je otišao u Sofiju kao peèalbar. U poèetku tu je radio kaociglarski radnik, a zatim se ponovo vratio drvodeljskom zanatu. Nalazeæi seu centru bugarskog po-litièkog života, Glavinov je mogao da izbliza pratišpekula-cije bugarskih bur žoaskih partija sa problemom Makedonije,nemilosrdnu eksploataciju želja i težnji makedonske emigra-cije u borbi za

vlast i bogaæenje.

Pod utiskom nesnosne situacije u Makedoniji, ropstva i socijalne bedemakedonskog naroda, njegovih želja i težnji za slobodom, Glavinov jeizbegao da postane jedna od bezimenih ka-rika makedonske emigracije uBugarskoj. On je prihvatio soci-jalistièke ideje i ušao u redove radnièkogpokreta. U socijali-stièkim idejama on je video sutra šnjicu svogd naroda,

put njegovog politièkog i socijalnog oslobo

ðenja.Upoznat sa knjigom Dimitra Blagoeva Š ta je socijalizam i da li on

ima podlogu kod nas, Glavinov je ušao u redove opšteg radnièkog društva „Bratstvo", koje su osnovale 1892. godine gru-pe radnika i studenata uSofiji. Osnovni cilj ovog društva bio je širenje socijalistièkih ideja meðuradnicima. Glavinov se takoðe ukljuèio u ovu prosvetnu socijalistièkupropagandu. Meðutim, on je svoju aktivnost planski i svesno usmeravao na makedonske emigrantske radnièke i druge krugove u Sofiji, a zatim i uMakedoniji. Glavinov se nije zadr žao samo na prosvet-noj aktivnosti. Posleuspešnih rezultata u širenju socijali-stièkih ideja meðu makedonskomemigracijom u Sofiji, on je otišao dalje. Godine 1893. u Bugarskoj jeosnovana Bugarska radnièka socijalistièka partija. To je podstakloGlavinova da pristupi osnivanju posebne makedonske radnièkesocijaldemo-kratske grupe — èinjenica od prvostepenog zna èaja za ocenjivanje delatnosti Glavinova, njegovih shvatanja o specifiènosti inte-resa i zadataka makedonskih radnika od onih interesa koje imaju bugarskiradnici, bez obzira na zajednièke ideje. Ta inicijativa Glavinova da stvorimakedonsku socijalistièku grupu u Sofiji predstavlja prvi pokušaj za stvaranje samostalnog makedonskog socijalistièkog pokreta.

1v-G

Meðutim, ovu inicijativu Glavinova doèekao je otpor iz-vesnih krugova Bugarske socijaldemokratske partije, koji su je ocenili kao separatisti èku.Pred ovim otporom Glavinov je bio prinuðen da odstupi. Pla šeæi seizolacije, on se odrekao orga-nizacionog oformljavanja svoje grupe. Ipak,Glavinov se nije pot èinio do kraja. Iako se odrekao organizacionogoblikovanja Makedonske socijalistièke grupe, on je sa èuvao njeno osnovno

jezgro oko sebe, koje su èinili Vele Markov, Dimitar Mirasèiev, StojanStojanov, Andon Šulev, Atdnas Razdolov i drugi. Svojom aktivnošæu uširenju socijalistièkih ideja meðu makedonskom emigracijom u Bugarskoj iMakedoniji i još više svojom revo-lucionarnom aktivnošæu, neposrednomanga žovanošæu u idej-nom i politièkom izgra ðivanju makedonskogrevoluciondrnog pokreta, delatnost ove grupe biæe stalni dokaz o tome da se Gla-vinov i njegova grupa nisu odrekli osnovnih gledišta o speci-fiènosti

interesa i zadataka mdkedonskih radnika, u krajnjoj liniji makedonskognaroda.Osim u Sofiji, svoju socijalistièku prosvetnu delatnost Glavinov je

proširio i u Makedoniji. Godine 1894. on je u rod-nom gradu Velesuè t k t d td l l t d èk



???????? ?????????? ?????????????? ????????????

Dalji kordk ka svom oformljavanju i potvr ðivanju da je sa-mostalna makedonska socijalistièka grupa, grupa Glavinova je uèinila u toku 1895.godine.

Ova godina posebno je zna èajna zd razvoj makedonskog nacio-nalnog irevolucionarnog pokreta. Meðutim, ova godina je naj-zna èajnija po tome što

je tada zapoèela organizovana oružana intervencija bugarske dr žave uMakedoniji, što æe kasnije na-staviti ostali pretendenti na njenu teritoriju.

Poèetak ove oružane dkcije, jula 1895. godine, u Makedoniji je izazvaooduševljenje i podr šku nekih neinformisanih ma-kedonskih krugova uBugarskoj. U prvom redu meðu njima se na-šla Makedonska socijalistièka grupa oko Vasild Glavinova.

Makedonski socijalisti još u poèetku svoga delovanja zau-zeli su pozitivanstav prema makedonskom nacionalno-revolu-cionarnom pokretu. Jedna odosnovnih preokupacija grupe bilo je pitanje osloboðenja Makedonije. Oni supratili razvoj Revo-lucionarne organizacije, odr žavali su bliske veze sa više njenih

èlanova, naroèito sa Goce Delèevim.Ovo njihovo anga žovanje na problemima osloboðenja Makedo-nije, s jednestrane, a nedovoljna informisanost o mahinacijama bugarske propagande i„Makedonskog komiteta" koji je ona for-mirala, sa druge strane, doprineli su da poèetak oružane akcije izmami podr šku grupe, koja je smatrala da se radi oprvim ko-racima revolucije u Makedoniji. To je „ubrzalo" izdavanje prvog organa Makedonske socijalistièke grupe, lista Revolucija, èiji se prvi broj pojavio 28. VI1895. godine. List Revolucija u stvari ne izlazi kao organ grupe, veæ kao organ„makedonskih revolu-cionara".

Iako je Makedonska socijalistièka grupa preko lista Revo-lucija nastojala da mobiliše sve makedonske revolucionare, bez obzira na idejne poglede, za pomoæimprovizovanoj èetnièkoj ak-ciji, iako ona nije verovala da se radi o isplaniranojèetnièkoj provokaciji za potrebe bugarske dr žavne politike, iako se bo-rila protiv rezervi u odnosu na pomenutu akciju i stalno pozi-vala u pomoæ, ona ni u

jednom momentu nije gubila iz vida svoja osnovna nastojanja: širenjesocijalistièkih ideja i svojih po-gleda na na èine i sredstva za osloboðenjeMakedonije.

Poèetak èetnièke akcije u Makedoniji grupa je iskoristila da iznese svojprogram osloboðenja Makedonije. Izdvajajuæi na stranu pozive za pomoæ

„ustanicima" u programu, grupa je afir-misala svoje programske ciljeve, koji su bili izraz objektivne stvarnosti u Makedoniji. Ona je jasno i nedvosmisleno isticala da je za podizanje makedonskog naroda na ustanak potre-bno njegovosistematsko pripremanje. Meðutim, za nju ovo sagle-davanje nije bilo samorezultat nepripremljenosti makedonskog naroda veæ i uslov za njegovunezavisnost. Ono je proizlazilo iz osnove formulisane platforme za sakupljanjemakedonskih revo-lucionarnih snaga: „Osloboðenje Makedonije je delo samih Ma-kedonaca", a to delo, razume se, moglo bi se postiæi samo trajnom sistematskomdelatnošæu koja æe omoguæiti podizanje svih Ma-kedonaca. Na kraju, ova neophodnost je proizlazila iz realiza-cije krajnjeg cilja revolucionarne borbe, za koji se Makedonska socijalistièka grupa borila — „stvaranje nezavisnemakedonske republike".

Pošto je postepeno obelodanjena pozadina èetnièke akcije iz 1895. godine,socijalistièka grupa oko Vasila Glavinova ne samo što je sagledavala svojuneinformisanost o mahinacijama oko nje veæ ju je iskoristila i za izgradnju svojepolitike za osloboðenje makedonskog naroda. Polazeæi od principa samostal-nostii nezavisnosti makedonskih nacionalno-revolucionarnih pokreta, grupa Glavinovdistakla je sledeæa na èela: trajna siste-matska prosvetnd revolucionarna delatnost

za saznanje makedon-skog naroda o svojim interesima; borba protiv svakogšovini-zma susednih bur žoaskih dr žava, koje na Makedoniju gledaju samo kao na bogati plja èka ški plen; mobilisdnje snaga svih po-robljenih naroda u Turskoj kaouslov za uspešno rušenje tur-skog društveno-politièkog sistema; borba za proširivanje idej-ne baze revolucionarnog pokreta nd osnovu savremenih socija-listièkih revolucionarnih shvatanja.

Na stranicama svoga lista Revolucija, socijalistièka grupa Gldvinova,od svih pomenutih na èela za uspešan kraj oslobodi-la èke borbemakedonskog naroda, najviše je insistirala na stal-noj sistematskojpripremi narodnih masa kao uslovu za njihovo mobilisanje u borbi. U listuRevolucija neumorno je ponavljan refren: da se narod vaspitava i da se presvega oslanja na sop-stvene snage. „Makedonski narod — neumorno jepodvla èio — ne treba i ne može ni od koga da oèekuje osloboðenje, on treba sam da se oslobodi. Meðutim, da bi to uèinio, to jest da bi postao svestantoga, on treba i da se pripremi. On treba da se prosveæuje, s obzirom na toda sve zav.isi od unutra šnjih snaga. Dok èitav narod ne ustane sa nožem ipuškom, ne može biti ni reèi o osloboðenju."

Istièuæi neophodnost najšireg ukljuèivanja makedonskog naroda u borbu, grupa Gldvinova smatrala je da se uspešno izvr-šenje ovog zadatka

može postiæi samo ako se postigne najšire mobilisanje „makedonskognaroda", koji je jedino sposoban da se prihvati svesne, uporne i trajne

borbe protiv tiranije i koji može da širi svest o ovoj neophodnosti. Zbog toga se u listu Revolucija naroèito insistiralo da se u revolucionarni pokret



???????? ?????????? ?????????????? ????????????

odnosno Makedoniji, makedonski socijalisti su se anga žovali u reali-zovanju neposrednih zadataka društvenog razvoja makedonskog nd-



???????? ??????????? ??????

roda — za njegovo socijalno, politièko, pa, prema tome, i nacio-nalno osloboðenje.Meðutim, oni u isto vreme nisu gubili iz vida i svoje dalje ciljeve — stvaranjesocijalistièkih društvenih odnosa. Ove svoje ciljeve oni nisu preæutkivali. Kaokrajnji re-volucionari i republikanci, makedonski socijalisti su izjav-ljivali da æe sesvesno i uporno zalagati za pripremanje narod-nih masa za radikalnije društvenereforme, to jest za ostva-rivanje socijalistièkog društva.

Ugušivanjem improvizovane èetnièke provokacije 1895. godine, makedonskisocijalisti su potpuno sagledali svoje za-blude. To, kao i materijalne i ostaleteškoæe, doprinelo je da prestane izda ženje lista Revolucija. Meðutim, bez obzira na za-blude, aktivno anga žovanje makedonskih socijalista 1895. godine umakedonskom politièkom životu, njihovo odluèno zalaganje za nezavisnost borbemakedonskog ndroda za slobodu, potrebu za stal-nom, upornom pripremom za oslanjanje na sopstvene snage, njihovo odluèno opredeljivanje protiv tuðihšovinistièkih propagandi i aspiracija, preciziranje neposrednih ciljeva borbe — pred-stavljaju novi kvalitativni momenat u makedonskom revolucio-narnom pokretu.

Svojom upornom borbom za iznete principe, po-èev ši od 1895. godine, makedonskisocijalisti postaæe zna èajan faktor za idejno izgra ðivanje makedonskog nacionalno-revolu-cionarnog pokreta, za preciznije i celovitije definisanje nje-govih ciljeva.

7. ULAZAK GOCE DEL È EVA U REVOLUCIONARNU

ORGANIZACIJU

Ulaskom u svoju drugu godipgnjicu Revolucionarna organi-zacija imala je jedan krupni doga ðaj: stupanje Goce Delèeva u or-ganizaciju.

Goce Delèev roðen je 23. januara 1872. godine u Kukušu. Po-sle zavr šetka progimnazije u rodnom gradu, on je stupio u egzar-hijsku solunsku gimnaziju. Tuse brzo istakao nemirnim duhom i interesovanjem za svestrano obrazovanje. PrekoSoluna, kao centralnog grada Makedonije, lak še je mogao da upozna situaciju uMakedoniji i strujanja meðu makedonskom inteligencijom i esnafima. Tako je Goce

brzo postao èlan tajnih ða èkih kružoka, a zatim i predsednik jednog od njih.Po zavr šetku VI razreda solunske gimnazije, 1891. godine, Goce je otišao u

Sofiju. Tu je, sa još nekoliko drugova, stupio u vojnu školu.Iako je režim u vojnoj školi bio strog, Delèev nije prestao da živi sa problemima

Makedonije. Svoje slobodno vreme on je uvek koristio za kontakte sa makedonskomemigracijom, a naroèi-


to sa progresivnim ljudima. NJemu nisu bile nepoznate ideje o stvaranjuRevolucionarne organizacije u Makedoniji. On je tu atmosferu poznavao jošiz Soluna, ali je ovde, u Sofiji, imao moguænosti da konkretno vr ši razmenu

misli o njoj.U Sofiji se Delèev upoznao sa osniva èem makedonske soci-jalistièkegrupe Vasilom Glavinovim. Ideje socijalizma postale su mu bliske. One suodgovarale njegovim zahtevima za buduænost makedonskog naroda. On jeprihvatio te ideje, iako su bile u punoj protivureènosti sa onim idejama na kojima su ga vaspita-vali u vojnoj školi. Mirno postojanje ova dva dijametralno suprotna pogleda na svet nije bilo moguæe. Monarhistièka solda-teska nije mogla dopustiti da se u njenim redovima šire soci-

jalistièke ideje. NJena intervencija bila je oštra, pa je Goce Delèev, 24.septembra 1894. godine, iskljuèen iz vojne škole kao socijalista.

Posle iskljuèenja iz škole, on je došao kao uèitelj u Štip, kao i TušeDeliivanov. Ponesen idejama o osloboðenju Makedo-nije, Goce se odmahukljuèio u Organizaciju.

Do dolaska Goce Delèeva u Štip, to jest do njegovog ulaska u redoveOrganizacije, širenje i omasovljenje Organizacije bi-lo je ogranièenouglavnom na gradski, esnafski element. U njene redove primani supojedina èno i ljudi iz bogatijih slojeva. Ðor-èe Petrov ka že da se u Resnudelovalo u užem krugu, meðu omla-dincima iz bogatijih porodica — LJapèevaca, Tatar èevaca, Stre-zovaca. U Ohridu se krug još više sužavao.

Prodor u susedne srezove — lerinski, kosturski, kruševski, kièevski — jošuvek je bio ogranièen na pojedince.

Meðutim, revolucionarna logika i potrebe zahtevale su na-puštanjeuskog karaktera pokreta. Bilo je potrebno da on postane masovni,



???????? ??????????? ??????

podsticanje, za širenje revolu-cionarne prosvetne propagande tematika je bila opširna. Najèe-šæe je ukazivano na iskustva susednih naroda.Ukazivalo se na primere tuðih nacionalnih revolucija, uèilo se iz biogra-fija

velikih revolucionara, na primer Garibaldija i dr.

1 6 2

lj

Ova praksa brzo je pokazala svoje rezultate. Organizacija je „preskoèila"gradske zidine. Obuhvatila je neposrednu okolinu Štipa i dalje se širila. Prodirala

je u susedne veæe centre Radoviš i Vinicu. Štip je postao jedinstveni centar revolu-cionarne propagande i prakse. Tu su se sticajem okolnosti su-srele dve

najzna èajnije li

ènosti revolucionarnog pokreta — Dame Gruev i Goce Del

èev. Jedan sistematièan, odmeren, strp-ljiv, istrajan, logièan, drugi otvoren, iskren,

srda èan, druže-ljubiv, koji je izgarao revolucionarnom vatrom. NJihov susret uŠtipu bio je veoma zna èajan za dalji razvoj Revolucionarne organizacije, za izgradnju njene fizionomije. „Štip je postao ogledno polje revolucionarnepedagogije." Prisustvo Delèeva i Grueva u gradu napravilo je od Štipa pravurevolucionarnu tvr ðavu: tu se izgra ðivala strategija i taktika revolucionarneaktivnosti. Ista pa žnja posveæena je materijalnim problemima — sredstvima,naoružanju, kuririma, kanalima, kao i revoluci-onarnoj propagandi. Tu se uvodionovi metod organizatorskog ra-da, koji je zatim prihvatila èitava organizacija.

Istovremeno sa razvitkom Revolucionarne organizacije, pro-širivanjemnjenih redova na bližu i dalju okolinu Štipa, Goce je pristupio organizovanjupograniènih punktova na teri-toriji Bugarske: Æuetendil, Dupnica, Ložene,

Vetren — i povezao ih sa unutra šnjošæu Makedonije. Cilj je bio da se obez-bedineometana cirkulacija ljudi i materijala prema Makedo-niji i obratno. Za uspešnoizvr šenje ovog zadatka, punktovi su predavani u ruke iskusnih ljudi — Nikola Zografski u Æusten-dilu, Nikola Maleševski u Dupnici i dr. Otvoreni su bili ka-nali za Razlog, DŽ umaju, Carevo Selo, Štip, Koèane itd. Oni su postali glavnetransmisije za prenos korespondencije, litera-ture, oruž ja, municije itd.

8. ORGANIZACIJA I BUGARSKA È ETNI È KA AKCIJA $12;4 GODINE

Istovremeno sa prvim ohrabrujuæim rezultatima Makedon-ska revolucionarna organizacija se 1895. godine na šla pred sa-vla ðivanjem prvihozbiljnih smetnji nametnutih od spoljnih faktora — od bugarske dr žavne politike.

Iako sa još nedovoljnim revolucionarnim iskustvom, još pod uticajem zanosa revolucionarnog romantizma svojih osni-va èa, pojavom prvih uba èenih èeta odstrane takozvanog „Make-donskog komiteta" iz Srbije, Organizacija je zauzela kate-gorièki odbojni stav prema njima. Druk èije se nije ni moglo reagovati, kada

je posledice snosila Organizacija. Naroèito je bila oštra negativna reakcija Revolucionarne organizacije kada

11» 1 6 3

je marta iste godine u Sofiji osnovan „Makedonski komitet" ko-jim jerukovodio Kitanèev. Shvatajuæi to kao udar na revoluci-onarni pokret, CK

je zatra žio sredstva da bi ga odstranio. U Sofiju je otputovao IvanHadžinikolov sa zadatkom da se sastane sa Kitanèevim i da mu preneserešenje CK da ne mogu i ne treba da postoje dva komiteta, veæ samo

jedan, i to Solunski centralni komitet. Dopuštalo se da Sofijski postoji nesamo kao pomoæni veæ sa zadatkom da poma že Centralnom komitetumaterijalno i moralno, ali ne i da upravlja i da donosi odluke.

Ovaj stav CK u Solunu, izra žen pre nego što je izvedena oružana èetnièka akcija, još više se zaoštrio prema Sofij-skom komitetu kada se, i

pored saglasnosti Kitanèeva sa zahte-vima Hadžinikolova, ništa nijeizmenilo. Gruev je otputovao u Sofiju da bi neposredno upoznao politièkenamere i da bi uti-cao da se izmeni kurs ov<© politike, zahtevajuæisaradnju na te-meljima koje je postavio Hadžinikolov. Meðutim, i njegova



???????? ??????????? ??????

da Makedonski komitet u Sofiji ubuduæe ne šalje nikakve èete nitipojedine naoružane ljude u Makedoniju i jedrenski kraj, buduæi da onidonose samo zlo i ometaju mirno organizo-vanje naroda i ja èanjeOrganizacije.

Makedonska Unutra šnja organizacija upozoravala je da æe bitinemilosrdna prema svima onima koji ne poštuju njene na-redbe ipravilnike, a takoðe i prema onima koji bez njene sagla-snosti naoružaniprodiru na njenu teritoriju.

Ukratko reèeno, još u samom poèetku intervenistièke akci-je bugarskog dvoraj i bur žoazije u Makedoniji, Unutra šnja organizacija pokazala je odluènost da neæe dopuštati nikakvo mešanje sa strane unjene unutra šnje poslove, upozoravajuæi da æe biti nemilosrna prema onima koji se neæe saglasiti sa ovim njenim zahtevom.

Èetnièka akcija bugarskog dvora iz 1895. godine na ovej na èin jedoprinela ubrzanju revolucionisanja masa. To je „dalo sna žan podsticajdelu — podiglo je nade kod Makedonaca i mnogi su na to delo poèeli gledatiozbiljnije". „Ovaj doga ðaj je popularisao ideju meðu društvom, a nama jedao podsticaj." (Ð. Petrov)

Ta akcija stavila je svoj peèat i br žem preživljavanju ilu-zija i odstranjivanjunejasnoæa u pogledu ideološkog i nacio-nalnog lika Organizacije. Od toga momenta ideja o samostalnosti i suverenosti Unutra šnje organizacije prera šæe unjen osnovni princip. Još više od toga: ta ideja postaæe osnovno idejno-po-litièkooruðe, duboko proniklo u svest pojedinca i kolektiva revolucionarne mase, kojeæe doæi do izra žaja i u odlukama So-lunskog kongresa od 1896. godine.

9. SOLUNSKI KONGRES ORGANIZACIJE 1896. GODINE

Iskustvo steèeno u dvogodišnjoj aktivnosti Organizacije govzrilo je da put ka daljem uspešnom razvitku revolucionarnog pokreta za oèuvanje njegovesamostalnosti i samobitnosti vodi preko obuhvatanja širokih narodnih masa.Meðutim, da bi se to postiglo, bilo je potrebno da se odlu èno prekine sa svimonim što je ometalo omasovljenje Organizacije; da se njoj da nova politièka i

ideološka orijentacija u kojoj æe doæi do izra žaja seoske mase; da se oslobodi oduskogrudog nacionalizma svojih osniva èa.

Za rešavanje tih zadataka, u letnjem periodu 1896. godine, sazvan jekongres Organizacije u Solunu. Kongresu je prisustvo-valo 15—16 ljudi. Na njemu nije bilo predstavnika iz svih gra-dova. Meðutim, prvi put su se tu sakupilimnogi istaknuti društveni radnici. Pored ostalih, prisustvovali su: Pere To-šev,Dame Gruev, Goce Delèev, Ðor èe Petrov, Hristo Tatar èev, Hristo Matov, Petar Poparsov, Ivan Hadžinikolov i dr.

Kongres je izvr šio analizu dotada šnjeg rada Organizacije i, na osnovu

steèenog iskustva, odluèno ustajuæi protiv svega onoga što je koèilo omasovljenje

pokreta, precizno je odredio njegove programske principe. Na osnovu

prihvaæenih principa, Goce Delèev i Ðor èe Petrov bili su zaduženi da izrade pro-

jekte Ustava i Pravilnika.

Jedan od osnovnih principa, koji je istican na Kongresu, bio je da seOrganizacija bori za interese svih ugnjetavanih u Makedoniji, bez obzira na veru inarodnost. Ona je trebalo da proizlazi i da se oslanja na te narodnosti uMakedoniji.

Proklamovanje ovog principa da je Organizacija „unutra-šnja", makedonska,

u uslovima kada je u Sofiji veæ bio stvoren drugi Makedonski komitet, sa pretenzijama da bude jedini ruko-vodilac oslobodila èkog pokreta u Makedoniji, ustvari je zna-èilo pokretanje prava Organizacije na potpunu samostalnost i

4

<=>tt?*T o VeZR1 ° a R e0ol U ̂ ° narnim pokretom naro è nto u unu- ^š njosti. Ona ]e nazvana „Tajna makedonsko-odrinska R [volu- cionarna orgdnizacija". e ilu

SVJGM JTrO-

blemima koji su se odnosšpg na Makedo

š ju, Organizaclja /e odre

ðivala — u stvari vr šila bitnu promenu sredstav-a ko]ima ]e mislila da postigne osnovni cilj —

potpunu politièku autono-mšu Makedonije i jedrenskog kraja, a naime „da u]edini u celi-nu sve nezadovoljne elemente u Makedoniji i jedrenskom kra]u, bezobzira na narodnost za izvojevanje preko revoluciJe poli



???????? ??????????? ??????

Proklamujuæi ove principe suverenosti i autonomije kao neposrednicilj borbe, Organizacija je fiksirala puteve svoga daljeg razvoja. Ona jepostavila osnov sopstvene politike razno-vrsnim unutra šnjim i spoljnimfaktorima: crkvenim i škol-skim upravama, nacionalnim propagandama,turskim komitetima, susednim balkanskim dr žavama itd. Jednom reè ju, uinteresu borbe za postizanje širokih politièkih prava, ona je sebi posta-vila zadatak da vodi takvu samostalnu politiku koja bi joj da-vala moguænost da izgra ðuje osnovne elemente buduæe makedonske dr žavne organizacije.

Odluke Solunskog kongresa doprinele su definitivnom ra-zja šnjenjurevolucionarnog karaktera Unutra šnje organizacije. NJena vrata bila suširom otvorena narodnim masama, svim re-volucionarnim snagama bezobzira na versku i nacionalnu pri-padnost. Ubuduæe Organizacija æepostati prava narodna revolu-cionarna snaga.

Kongres u Solunu je zadr žao tako reæi organizacionu struk-turuodreðenu prvim statutom. Zbog proširivanja organizacije na èitavu

teritoriju, Makedonija je podeljena našest revolu-cionarnih okruga sa ponekoliko srezova. Okruzi su bili: so-lunski, bitoljski, skopski, strumièki,

sereski — i odrinski (jedrenski) van Makedonije. Za sedište CK odreðen jeSolun.

Docnije je praksa zahtevala da se podela izmeni od šest okruga na pet, i to: solunski, bitoljski, strumièki, sereski — i odrinski, takoðe vanMakedonije. Osim toga, rešeno je da se nezavisnost u vezi sa revolucionarnim pokretom naroèito u unu-tra šnjosti. Ona je nazvana „Tajna makedonsko-odrinska revolu-cionarna organizacija".

Istièuæi princip suverenosti i kompetentnosti o svim pro-blemima kojisu se odnosili na Makedoniju, Organizacija je od-reðivala — u stvari vr šila

bitnu promenu sredstata kojima je mislila da postigne osnovni cilj — potpunu politièku autono-miju Makedonije i jedrenskog kraja, a naime „da ujedini u celi-nu sve nezadovoljne elemente u Makedoniji i jedrenskomkraju, bez obzira na narodnost, za izvojevanje, preko revolucije, poli-ti èkeautonomije ..." (èlan 1. Ustava).

Dvogodišnja revolucionarna praksa, šovinistièke propa-gandesusednih balkanskih; dr žava, oružana akcija bugarskog dvora iz 1895.godine, jasno su ukazivali da put ka slobodi ma-kedonskog naroda vodi

samo preko revolucije, koja æe izvr šiti promenu ne samo društveno-politièkog i socijalnog sistema u zemlji veæ i u svesti makedonskog naroda.Od sada ona je postajala sredstvo, kako protiv ropstva i tiranije tako i protiv „šovini-stièkih propagandi i nacionalnih sva ða, koje obesna žuju make-donsko stanovništvo u njegovoj borbi protiv opšteg neprijate-lja" (èlan 2.Ustava).

Proklamujuæi ove principe suverenosti i autonomije kao neposrednicilj borbe, Organizacija je fiksirala puteve svoga daljeg razvoja. Ona jepostavila osnov sopstvene politike razno-vrsnim unutra šnjim i spoljnimfaktorima: crkvenim i škol-skim upravama, nacionalnim propagandama,turskim komitetima, susednim balkanskim dr žavama itd. Jednom reè ju, uinteresu borbe za postizanje širokih politièkih prava, ona je sebi posta-vila zadatak da vodi takvu samostalnu politiku koja bi joj da-vala moguænost da izgra ðuje osnovne elemente buduæe makedonske dr žavne organizacije.

Odluke Solunskog kongresa doprinele su definitivnom ra-zja šnjenjurevolucionarnog karaktera Unutra šnje organizacije. NJena vrata bila suširom otvorena narodnim masama, svim re-volucionarnim snagama bezobzira na versku i nacionalnu pri-padnost. Ubuduæe Organizacija æepostati prava narodna revolu-cionarna snaga.

Kongres u Solunu je zadr žao tako reæi organizacionu struk-turuodreðenu prvim statutom. Zbog proširivanja organizacije na èitavuteritoriju, Makedonija je podeljena na šest revolu-cionarnih okruga sa ponekoliko srezova. Okruzi su bili: so-lunski, bitoljski, skopski, strumièki,sereski — i odrinski (jedrenski) van Makedonije. Za sedište CK odreðen jeSolun.

Docnije je praksa zahtevala da se podela izmeni od šest okruga na pet,i to: solunski, bitoljski, strumièki, sereski — i odrinski, takoðe vanMakedonije. Osim toga, rešeno je da se

formira Inostrano predstavništvo Organizacije, sastavljeno od dva — tri èlana,koji æe je predstavljati u inostranstvu



???????? ??????????? ??????

Istovremeno novi procesi stvorili su i nove probleme. NJi-hovo praktiènorešavanje zahtevalo je veliku energiju i vreme.

10. FINANSIRANJE ORGANIZACIJE. ZAROBLJAVANJE AMERI È KEMISIONARKE MIS STON

Brzo širenje Revolucionarne organizacije posle kongresa u Solunu izbacilo jena povr šinu brojne probleme koji su za-htevali brzo i efikasno rešavanje. Od toga kako i koliko æe Organizacija biti u stanju da reši ove probleme zavisio je i njendalji opstanak.

Jedan od problema koji je postavljen pred Revolucionarnu organizaciju, veoma zna èajan za njen porast i realizovanje osnov-nih ciljeva, bio je problemobezbeðenja finansijskih potreba pokreta.

U poèetnom periodu to pitanje nije imalo skoro nikakvog zna èaja. Rashodi

za potrebe Organizacije zadovoljavani su iz liènih sredstava njenih osniva èa, kaoi od èlanarine. Meðutim, porastom i razvojem revolucionarnog pokreta rasle su ipotrebe za novcem. Godine 1895. zapoèeto je sakupljanje dobrovoljnih pri-loga od bogatijih gra ðana. Gra ðani Kukuša prvi su sakupili 320 turskih lira kaopomoæ i uneli su ih u kasu CK.

Meðutim, pokazalo se da dobrovoljna davanja nisu siguran izvor za zadovoljenje finansijskih potreba pokreta. Uvedena su vanredna davanja

bogatijih simpatizera. Meðutim, ni to nije bilo dovoljno da bi zadovoljilopostojeæu potrebu za novcem. Sredstva su naroèito bila potrebna za naoružanjenaroda. Narod je zahtevao oruž je, a za oruž je su bila potrebna velika sredstva. To

je primoralo ljude iz Organizacije da pribegavaju i drugim oblicima dobijanja sredstava: otmica pojedinaca i zarobljavanje bogatih Turaka, stranih misionara itd. Skoro nema okruga ili

1 6 7

kraja u kome nisu planirane i preduzimane takve akcije, koje su èestoimale kobne posledice. Goce Delèev je takoðe bio pone-sen ovom idejom.

Od mnogih planova, on je sproveo dva, 1897. i 1898. godine, i tozarobljavanjem jednog strumièkog bega i doc-nije jednog gr èkog lihv<ara,ali nije uspeo da do kraja iskoristi ovaj uspeh.

Od svih pokušaja da se putem otmica bogatih Turaka ili istaknutihstranaca nabavi novac, jedino je uspešno izveden plan otmice amerièkemisionarke Mis Ston.

U leto 1901. godine Sandanski je imao nameru da namami u Pirinprotestantskog misionara dr Hausa, èije je sedište bilo u Solunu i da ga zarobi. Meðutim, u to vreme je u razloški kraj došla amerièka misionarka Mis Ston. Sandanski je napustio ideju sa Hausom i orijentisao se na misionarku. Svoje ideje izložio je Èernopeevu. Pripremljen je plan. Dvadeset prvog avgusta 1901. godine Jane Sandanski, Èernopeev, Kr. Asenov, sa èetom preobuèenom u askersku uniformu na putu Bansko — Gor-nja DŽ umaja, na mestu zvanom Potprena skala, postavili su zasedu i zarobili

Amerikanku Ston i njenu drugaricu Cilku.

Sandanski i njegovi drugovi uložili su najveæe napore da bi do kraja izveli akciju. Bili su svesni ne samo materijalne dobiti od uspešnog kraja akcije veæ i politièkih posledica po Organizaciju. Zarobljavanje misionarke

privuklo je svetsku štampu da se pozabavi stanjem u Makedoniji, da istièeslabost Turske, što ni najmanje nije bilo popularno za Tursku Imperi-ju. Sdruge strane, to je bio momenat da se populariše istina o borbi

makedonskog naroda, koju su na sve moguæe na èine prikri-vale susedne bur žoaske dr žave.

Sve te okolnosti bile su veoma zna èajne za razne faktore umakedonskoj borbi, zbog èega su se oko zarobljenih isprepleli najrazlièitijiciljevi i interesi. Turska dr žava je nastojala da što br že likvidira ovaj sluèaj.Stoga je ona pokrenula svoj aparat da bi| došla do zarobljenih. Iste ciljeveimala je i Bu-garska. Ona je na svojoj teritoriji organizovala potere,nadajuæi se da æe moæi da uhvati celu grupu ako preðe u Bugarsku. Isto-

vremeno, preko vrhovistièkih èeta unutar Makedonije, nastojalo se da MisSton otmu od Sandanskog. Èak je u jednom momentu vr-hovistièki vojvoda Donèo uspeo da otkrije malu èetu Janeta San-danskog sa zarobljenicima uselu Troskovo, kod DŽ umaje. Sa 78 èetnika vrhovisti su napadali èetuSandanskog deset èasova bez rezultata.

Sve to doprinelo je da položaj Sandanskog postane veoma te-žak. Poštoga je gonila redovna turska vojska i vrhovisti, špi-juniran na svakom

koraku, on je bio prinuðen da stalno menja mesto boravka. Krio se u okoliniRazloga i DŽ umaje i vodio pre-



???????? ??????????? ??????

lièno dr Haus, u pratnji 250 turskih vojnika, i na vešt na èin, kako se Turci ne bisetili, predao ih je Sandanskom. Posle toga, dok je dr Haus stigao u Serez i otkriotajnu Turcima, Èernopeev je oslobodio Mis Ston i Cilku u strumièkom kraju.

Uspešno privoðenje kraju afere Mis Ston Organizaciji je donelo 14 000turskih lira, što je omoguæilo da se nabave veæe kolièine oruž ja. U isto vremeOrganizacija je pokazala svoju sposobnost, što je imalo veliki moralno-politièkizna èaj. Po-stalo je jasno da je u Makedoniji organizovana masovna narodna organizacija, bez èije pomoæi Sandanski ne bi mogao uspešno da izvede èitavuakciju. To je revolucionarnom pokretu donelo nove simpatije.

Osim ovog uspešnog pokušaja, preduzete su i druge sliène akcije, alinajèešæe bez rezultata ili sa vrlo skromnim is-hodom.

Ipak, i pored svih nastojanja da se dobiju sredstva iz izvora sa strane da bise olak šalo stanje narodu, vodeæi ra èuna o svojoj nezavisnosti, osnovni izvor za finansiranje potreba organiza-cije ostao je makedonski narod. Èlanarina, prilozisakupljeni od bogatijih gra ðana, iako je ponekad trebalo primeniti i priti-sak, bili

su najstabilniji izvori nov èanih sredstava.

11. STVARANJE ORU Ž ANIH SNAGA ORGANIZACIJ E

Osnovni problem daljeg uspešnogj razvitka revolucionarnog pokreta bio jeproblem naoružanja Organizacije.

Pitanje oruž ja imalo je veliki zna èaj za Revolucionarnu organizaciju. To jeuè vr šæivalo oseæanje sigurnosti u oèima obespravljenih masa i zbog toga jeimalo veoma privla ènu snagu.

Uostalom, pitanje naoružanja Organizacije bilo je pitanje njenog autoriteta,pitanje jednog od onih faktora koji je vodio ka postizanju ozna èenih ciljeva.

U prvo vreme CK se nadao da æe se oruž jem moæi snabdeti u Bugarskoj,tim pre što su iz bugarske armije bile izba èene puške krimke kao zastarele. Èak

ja bilo i nabavljeno oko 4 000 pušaka, ali bez municije. Meðutim, brzo se doznaloda bugarska vlada nema nameru da dozvoli Unutra šnjoj organizaciji da se na-oružava. To je ministar vojske otvoreno izjavio Ðor èe Petrovu, kada je ovajzahtevao da se dodeli i municija za puške: „Nismo budale da vam damo metkove.

Tako mi dr žimo snagu u rukama. Ina èe, vi æete se odvojiti od nas."

1 6 9



???????? ??????????? ??????

Posle neuspeha u snabdevanju oruž jem iz Bugarske, razbila se još jedna iluzija. Shvaæeno je da je sigurno samo ono što æe uèiniti sama Organizacija; zbog toga se prešlo na samonaoruža-nje okruga i naroda. Utome se najbolje sna šao bitoljski okrug. On je uspeo da uveze velikekolièine oruž ja iz Gr èke, koje se preko reke Bistrice prebacivalo dokajlarskog, kosturskog, le-rinskog kraja i dalje po rejonima. Drugi deo seprenosio morem, èamcima do ušæa Vardara, odaklej' su ga preuzimalipripadnici Organizacije. Oruž je je kupovano i u Elbasanu za Strugu, Ohridi Resen. Mnogo oruž ja nabavljano je na samom terenu. Deo cen-tralne iseverne Makedonije naoružavao se puškama proizvede-nim u Tetovu — tetovske martinke, itd.:

Velike nade polagane su u efikasnost bombi. U poèetku su bombenabavljane u Bugarskoj, za skupe pare. Posle toga Goce Del-èev i Ðor èePetrov, uz pomoæ jermenskih revolucionara, uspeli su da organizuju svojelivnice bombi u Sofiji, zatim jednu u selu Sabler — kod Æustendila, koja je

bila najveæa te vrste, a i u samoj Makedoniji — u selu Dedinu — kod

Radoviša, Smrdeš — kod Kostura i u drugim mestima.

Solunski kongres, pored ostalih svojih zna èajnih odluka, razmotrio je

i pitanje oružane snage Organizacije. Prema ka-snije usvojenom Ustavu

Organizacije, svaki sreski revolucio-narni rejon zaduživan je da ima svoju

èetu, èiji je zadatak odre-ðivan specijalnim pravilnikom.

Èlanom 11. Ustava postavljene su i osnove oružane snage

Revolucionarnog pokreta. Meðutim, od nastanka ideje do njenog

realizovanja bilo je potrebno skoro dve godine. Naime, u jesen 1898.

godine, prema tvr ðenju Hadžinikolova, pošto je CK, na osnovu tra ženih

izveštaja od sreskih rukovodstava, upoznao stanje revolucionarnog pokreta

i njegove potrebe, doneo je za-kljuèak da se teroristièke grupe formirane

1895. godine rasfor-miraju, a da se stvore sreske èete. Stoga je izdata

okružnica od 14 ta èaka.

Zadatak u vezi sa realizovanjem okružnice CK o stvaranju stalnih

sreskih èeta poveren je Goce Delèevu.

Pojava oružane snage Organizacije išla je postepeno i spon-tano. Prvi

ljudi na koje je pao zadatak za izvr šavanje nekih or-ganizacionih funkcija,

kao kuriri, prenošenje oruž ja, izvr-šavanje kaznenih mera (egzekutori), bilisu haramije i njihovi jataci. S druge strane, proširena delatnost pokreta

nužno je izazivala sukobe sa vlastima, kompromitovanje pojedinaca, èije je

legalno delovanje veæ bilo nemoguæe. Na taj na èin od ljudi povuèenih u

ilegalnost, èiji je broj bio u stalnom porastu, spon-tano su formirane èete.

Drugi momenti takoðe su zahtevali stvaranje disciplinovane vojne snage.

Pokazalo se da je, i pored svih nastojanja da se stare haramijske èete

odviknu od svoga pljdèka š-kog zanata, bilo nemoguæe to ostvariti. Štaviše:

one su se po-èele javsvati kao smetnja razvoju revolucionarnog pokreta.

Èesto su postajale pribežište raznih proneveritelja, koje je gonila

Organizacija. Sve ovo govorilo je u prilog potreba za uvoðenje reda. Taj zadatak — da se postavi osnova vojne snage Organizacije, poveren je

Delèevu. On je bio najkvalifikovaniji za to. Èim je napustio okolinu Banskog iodao se stalnom organizacionom ra-du, Goce je stvorio svoju èetu. Na taj na èinon se javlja kao prvi organizator organizaciono-propagandnih èeta.

U poèetku, èete su bile ogranièene u svojim aktivnoetima. Meðutim, njihov zna èaj rastao je paralelno sa uspesima koje su postigle u širenju revolucionarnogpokreta, sa poveæanjem nji-hovog broja. One su postale stožer revolucionarnog

pokreta. Pod njihovim uticajem on menja svoj lik. U stvari, pojavom ovih èeta nastaje masovno prodiranje seoskog stanovništva u Organizaciju. Na taj na èin odpropagandne i gradske, ona je postala masovna, seoska i borbena.

Èete su pokazale i druge kvalitete. One su postale prave škole revolucije,izvor kadrova za dalji razvoj vojne snage Organizacije. U tome su se naroèitoistakle èete Mihaila Po-peta, Bugarina; Èernju Peeva, pokr štenog u KrstuÈernopeeva, takoðe Bugarina; Georgija Ivanova, Bugarina, poznatog kao MarkoLerinski, uglavnom podoficira bugarske armije, koji su bili iskreno odani i vernikauzi makedonskog revolucionarnog po-kreta, kao i Nikole Petrova Rusinskog izBerova.

Poveæanjem broja seoskih èeta, to jest poveæanjem oružane snage,nametalo se i stalno poboljšanje metoda njenog dejstvova-nja. Stoga su GoceDelèev i Ðor èe Petrov, krajem 1900. godine, izradili pravilnik o dejstvovanjusreskih èeta, kojim su regu-lisana njihova prava i dužnosti.

Kasnije, organizaciona struktura èeta, to jest vojne siage Orgdnizacije, još više æe se poboljšati i detaljisati. Posle sreskih èeta pojaviæe se centralne èete — jedna na nekoliko sela, pot èinjene sreskoj èeti, zatim seoske èete — jedna za svako selo, sastavljene od legalnih èlanova, koje su mobilisane sdmo u pojedinim

sluèajevima. U stvari, to je seoska milicija. Iznad svih tih

èeta nalazila seinspektorska, revizorska èeta, jedina za celu Makedoniju i odrinski kraj, pod

komandom Goce Delèe-va, koji je istovremeno bio na èelnik celokupne oružanesnage Organizacije.

U št j i è t k i j j l i k t



???????? ??????????? ??????

nasilja, kao, na primer, u resenskom i kosturskom kraju 1902. godine, itd. Zbogsvega toga njena snaga postajala je privla èna, neodoljiva za makedonski narod.

12. OMASOVLJENJE REVOLUCIONARNOG POKRETA

Celokupna briga revolucionarnog pokreta posle odr žavanja Solunskogkongresa bila je usmerena na to da se pokret koliko je moguæe višeomasovi. Naroèito se nastojalo da se formiraju sreska i seoska rukovodstva, koja su bila u neposrednoj vezi sa masom seoskogstanovništva i predstavljala su osnovni faktor za širenje pokreta.

Zbog toga je pa žnja bila usmerena na pridobijanje u Organi-zacijusposobnih, inteligentnih kadrova, koji æe raditi nepo-sredno meðunarodom. Izvor takvih kadrova bio je uèiteljski element. On se uvla èio uredove pokreta i zatim se razmeštao prema potrebama revolucionarnog

pokreta. Organizacija se nije dvoumila, ako neki kraj nije bio obuhvaæennjenim redovima zato što nije bilo škole ili iz drugih razloga, da izvr šipritisak na seljake da otvore školu, u koju æe zatim poslati za uèitelje

svoje ljude i proširiti i tamo svoj uticaj. Za plansko razmešta-njeorganizovanih uèitelja ona je ušla u spor i sa egzarhijom u Carigradu iiznela je svoj zahtev.

Najveæu zaslugu za omasovljenje revolucionarnog pokreta imao jeGoce Delèev. U jesen 1896. godiie Delèev je otišao kao uèitelj u Bansko. Za kratko vreme on je uspeo da uè vrsti Orga-nizaciju u gradu i da je proširina èitav severni deo sereskog sandžaka. Udarajuæi dovoljno è vrste temeljeu ovoj obdasti Make-donije. Delèev nije doèekao da se zavr ši školska godina, napu-stio je uèiteljsko mesto i posvetio se samo revolucionarnojak-tivnosti.

Naroèito uspešna bila je organizatorska delatnost Delèeva za vremenjegovog obilaska Makedonije 1901. godine. Poèev ši od koèanskog kraja,krajem avgusta, on je prošao kroz maleševski,

lj

radoviški, tikveški, prilepski kraj i sredinom novembra sti-gao je preko Bitolja uèetu Marka Lerinskog u lerinski kraj.

U svim mestima kroz koja je prošao, Delèev je vr šio osnovnu reviziju ireorganizaciju Organizacije. NJegova poseta posebno se osetila u kosturskomsrezu. Došao je neposredno posle Ivan-èove izdaje 1901. godine, kada je u rejonuzavladao strah i rasulo. Zajedno sa rukovodiocima rejona Èakalarovim, PandomKlja še-vim, Lazarom Moskovim, sa èlanovima bitoljskog okružnog komi-teta Georgi Peškovim, Georgi Pophristovim i drugim, Delèev je posetio sva postradala mesta. Prilikom tog obilaska, koji je okEvlifikovan kao „viši agitaciono-

organizacioni kurs", Del-èev je dao praktièan odgovor na mnoge problemerevolucionarne taktike: kako da se govori pred seljacima prilikom polaganja zakletve, kako da se postavlja i obja šnjava pitanje ustanka, kako da se odreðujeporez itd. To je vreme kada je pojedina èno primanje u èlanstvo Organizacije veæ

bilo preživelo. Delèev je poèeo da masovno prima neorganizovane seljake uOrganizaciju. Na opštim seoskim skupovima on je obja šnjavao ciljeveOrganizacije i za-tim ih je sve zajednièki zaklinjao. Tako je postupio u selima Konomladi i Smrdeš kod Kostura.

Meðutim, to je veð postala praksa ne samo u bitoljskom ok-rugu, koji je bio jedan od najbolje organizovanih uoèi ustanka. Slièno je bilo i u sereskomrevolucionarnom okrugu. Ukljuèi-vanjem Janeta Sandanskog u revolucionarnipokret, ovaj okrug doživeo je pravi uspon u razvoju pokreta.

Jane Sandanski roðen je 18. maja 1872. godine u selu Vlahi, dana šnji

sandanski srez. Posle rusko-turskog rata, njegov otac se preselio u Dupnicu u

Bugarskoj. Tu je Sandanski zavr šio osnovno obrazovanje (drugi razred), a zatim

je dve godine uèio obuæarski zanat. Od 1894. godine poèeo je! da radi u

advokatskoj kancelariji svog ujaka kao pomoænik (pisao je molbe).

Godine 1895. Sandanski je uvuèen u jednu od

èeta koje je organizovao bugarski dvor. Po drugi put je ušao u jednu vrho-vistièku èetu 1897. godine, za

vreme gr èko-turskog rata. U sukobu sa turskom vojskom bio je ranjen.

Odlikujuæi se izvanredno pro-nicljivim duhom, on je još u ovoj akciji otkrio

ð



???????? ??????????? ??????

Osim nabrojanih, izlazili su i listovi 1/EjjoM u Ž enevi i 1.e Moi^ete Š Masepopgep u Parizu, na francuskom jeziku, u re-dakciji Simeona Radeva, da

bi evropska javnost upoznala cilj i težnje makedonskog nacionalno-oslobodila èkog pokreta. Meðutim, u celini, štampana propaganda Organizacije upreilinden-skom periodu ostala je nerazvijena. To je, po svemu izgleda, pro-izlazilo i iz nedovoljnog shvatanja njenog zna èaja.

14. IZGRADNJA REVOLUCIONARNE VLASTIORGANIZACIJE

Osnovni cilj Revolucionarne organizacije, kao što je veæ istaknuto, bio je „izvojevanje, preko revolucije, potpune poli-tièke autonomije"Makedonije. Postavljajuæi taj cilj, Or-ganizacija je istovremeno postavila sebi i zadatak rušenja postojeæeg ekonomsko-politièkog sistema uMakedoniji i izgra-ðivanje novog, koji æe proizlaziti iz revolucionarne akcije

po-robljenog naroda i zasnivaæe se na njegovim interesima. Drugimreèima, još u momentu svog nastanka, Makedonska revolucionar-na organizacija svoje napore za rušenje mnogovekovnog ropstva makedonskognaroda povezuje sa naporima za stvaranje autonomne dr žavno-pravne

jedinice makedonskog naroda, kao etape ka nje-govom potpunomdr žavnopravnom oformljavanju.

Ovi zadaci zahtevali su da paralelno sa obuhvatanjem ši-rokihnarodnih masa u redove Organizacije — u procesu njihovogrevolucionisanja — otpoène izgradnja revolucionarne vlasti, što æe pomoæida se narod oseti slobodnim, da se odvoji od tur-skih vlasti. To je bilo

veoma zna èajno za revolucionarni pokret, vodilo je ka razvijanju svestinaroda o samostalnosti i samo-upravnosti, ka podizanju njegovogkulturnog i politièkog nivoa, i, što je najva žnije, pored postojeæe vlastiturske dr žave, pa-ralelno se izgra ðivala u njenim okvirima nova vlast, koja se sredstvima revolucije pripremala da je nasilno sruši i da je zameni.

Te zadatke, koji su proizlazili iz potreba revolucionarnog pokreta i kojisu zahtevali ne samo da se obuhvatv široke na-rodne mase veæ i da seprodre u sve oblasti njihovog društveno--ekonomskog života, da se postane

aktivni faktor u njihovom svakodnevnomživotu, da se one otrgnu od vekovnih navika i ne-milosrdne eksploatacije postojeæeg administrativnog

sistema, sasvim dobro je shvatila Revolucionarna organizacija. Ona, još na poèetku svoga stvaranja i naroèito odlukama Solunskog kon-gresa iz 1896.godine, postavlja osnove prvih organa svoje vlasti.

Pošto je radila u uslovima ilegalnosti, izložena stalnoj opasnosti da bude otkrivena, predata itd., Organizacija je u po-èetku stvorila takveorgane vlasti koji æe paralisati neprija-teljske akcije i obezbediti nesmetanirazvoj. U prvom redu, Pravilnikom Organizacije, izra ðenim zajedno sa Ustavom iz 1896. godine, kao organ revolucionarne vlasti stvorena je tajna policija, koja se delila na dva odeljenja: istra žno i kazneno (èlan 31).

Dužnost tajne istra žne komisije bila je da prati dr žanje i aktivnost èlanova komiteta, reèi i dela turskog i hrišæan-skog stanovništva, u odnosu prema pokretu, mere koje preduzima protiv njega turska vlast, da prati akcije tursketajne policije protiv pokreta, itd. Dužnost kaznene policije bila je da izvr-šava, ponareðenju rukovodioca, kazne koje je predviðao mesni komitet ili propisivao CK za lica koja su se ogrešila prema pokretu.

Pravilnikom su propisivane i kaznene mere, koje su se u uslovima ilegalnedelatnosti sastojale u sledeæem: opomena — za slabo dr žanje èlanoia

Organizacije, globa — za ponavljanje prestupa, i zatim, smrtna kazna, s tim štose ona, ako se nije radilo o dokazanim špijunima, izvr šavala po prethodnoj do-zvoli CK.

Osim ovih organa revolucionarne vlasti, za potrebe Organi-zacije stvorena jei tajna pošta, kurirska služ ba i propisano je na koji na èin da se vodiorganizaciona korespondencija.

Posle stvaranja represivnih organa revolucionarne vlasti, razvojemrevolucionarnog pokreta razvijalo se i sudstvo. Na-stanak i razvoj sudstva urevolucionarnom pokretu — kao sred-stva ne samo za regcavanje svih sporova izsvakodnevnog života (imovinskih, brakorazvodnih itd.) — imalo je prvorazrednizna-èaj. Taj momenat odlièno su shvatili rukovodioci Organizacije, koji su stalnonastojali da se razvije ova institucija revoluci-onarnog pokreta. „Goce Delèev jeagitovao — ka že Ivan Atanasov Gr èeto — da uèimo seljake da ne idu po turskimsudovima, koji ih samo plja èkaju, veæ da sebi formiraju seoske sudove i svakustvar sami da raspravljaju." Jane Sandanski je stalno insistirao da se „vlast koncentriše u rukama Organizacije da bi stanovni-štvo na delu videlo maloslobode, da je oseti i da je zavoli".

Razvijajuæi ova nastojanja, postupajuæi pravilno, sudsko de-lo Organizacijeobuhvatalo je èitavu zemlju. Sudstvo Organiza-cije poèelo je da raspravlja ne

samo sporove izmeðu seljaka Ma-kedonaca i ostalih narodnosti, iego i sa Turcima. To je postalo jasno i turskoj vlasti. Ona je javno isticala da Makedoncine idu više da svoje stvari rešavaju u „konaku, jer oni samouprav-ljaju".

Meðutim, nije samo sudsko delo obuhvaæeno revolucionarnom



???????? ??????????? ??????

tuje izbor muhtara i aga u selima i gradovima, èime je ozbiljno pogodila dr žavnu administraciju i finansije. Organizacija je naroèito pokazala upornost da ogranièi, a tamo gde može i da likvidira uticaj egzarhije uopštinskoj samoupravi stanovni-štva, prepuštajuæi seoskim ogaptinama rukovodstvo crkveno--prosvetnim poslovima. Na primer, strumièkiegzarhijski vla-dika u jesen 1904. godine žali se da se Èernopeev mešao uduhovne i administrativne stvdri crkve: razmatrao je bra ène sporove,otpuštao i smenjivao èlanove opštinskih i eparhijskih saveta, sudio je iosuðivao supruge, izvr šavao presude itd.

Aktivnost Revolucionarne organizacije postaje sveobuhvat-nija. Ona nastoji direktnim ukljuèivanjem stanovništva u ru-kovoðenje lokalnimsamoupravnim organima da podiže njegov kulturni i politièki nivo, da ga uèini sposobnnim za samoru-kovoðenje. Stoga ona prodire u njegovgobièaje, na èin života, shvatanja, bit, boreæi se da ih izmeni, da ih podignena viši stepen. Time je ona vr šida promene u psihologiji roba, podizala jenjegovo samooseæanje za sopstveni zna èaj, poveæavala je njegove potrebeza bogatijim, raznovrsnijim životom. Jednom reèi, èi-nila ga je svesnimsubjektom svojih potreba, svoga osloboðenja. Na taj na èin ona jedejstvovala kao posebna samostalna dr žavna organizacija u Makedoniji uokviru turske dr žave.

15. PROVALA U ORGANIZACIJI

Ja èanjem, proširivanjem aktivnosti Organizacije sve manje je bilomoguæe da se oèuva tajna o njenom postojanju pred turskom vda šæu.Nisu mnogo pomogla ni nastojanja da se izbegavaju sukobi sa turskom

vojskom. NJihov broj postajao je sve veæi što je više rasla snaga Organizacije. Sve to uslovilo je otkrivanje pojedi-naca, grupa, èeta i èitavihkomiteta, što je èesto imalo teške posledice po revolucionarni pokret.

Prva provala, koja je otkrila postojanje Tajne makedonsko-odrinjskerevolucionarne organizaci_e (TMORO), nastala je u Bitolju 1896. godine,kada je u džakovima kiridžije Dona Stoja-nova otkriveno nekoliko praznih

bombi, prenošenih iz

Štipa u Bitolj. To je izazvalo pravo zaprepa

šæenje kodturske vlasti. Ona je upotrebila sva sredstva da bi otkrila izvor, ali nije

mogla da slomi Donetovu è vrstinu. Tako je Stojanov postao pri-mer revolucionarne nesalomljivosti.

Sve do 1897. godine sva nastojanja v šasti da nešto više sazna o širinirevolucionarnog, pokreta ostala su bez rezultata. Me-ðutim, 1897. godine,posle ubistva dva turska finansa, 25. VIII, u radoviškom kraju, vlast jepreduzela oštre mere. Ona je otkrila skriveno oruž je i municiju. Uhapšeno

je 120 ljudi, od kojih je 28 osuðeno na zatvor, a ostali na druge kazne.Okvali-fikovane kao kriminalno delo, posledice ove provale ograni-èile su sesamo na dva sela u radoviškom kraju — Dedino i Inevo.

Novi i još vzæi udar svalio se na Organizaciju opet 1897. godine otkriæemkoje je uèinila vlast u Vinici. Posle ubistva i plja èkanja nekog bogatog Tur èina odstrane jedne bande koja je došla iz Bugarske, preduzeta je energièna istraga, koja

je dala neoèekivane rezultate. Otkriveno je 50 pušaka, 20 bombi, neko-likosanduka municije i drugog materijala u jednom skladištu u Vinici. Posle ovogotkriæa, vlast je usmerila istragu u dru-gom pravcu — otkrivanje tajne delatnosti.Ona je brzo prešla granice Vinice i proširila se skoro na èitav skopski revolu-cionarni okrug, obuhvatajuæi srezove: štipski, kratovski, pala-na èki, radoviški,

kumanovski, maleševski, pa i samo Skoplje. Uhapšeno je 528 ljudi, 218 jemuèeno, od kojih je 5 umrlo, 300 je prebeglo u Bugarsku itd.

Uopšte, posledice provale u Vinici bile su veoma teške za Organizacijuskopskog revolucionarnog okruga. Meðutim, ona je otkrila svetu da ovde nisu upitanju èete uba èene iz Bugarske, veæ da se radi o široko razgranatoj mrežirevolucionarnog po-kreta, èiji su koreni duboko u masama.

Posle saznanja steèenih u vinièkoj provali, vdast je nasto-jala da sve višerazotkriva mrežu Organizacije i da je razbija. Koliko je ona u tome uspela govorièinjenica da je broj provala sve više rastao. Tako, samo u kosturskom kraju od1899. do 1903. godine izvr šeno je 14 otkriæa, u kojimaj je 234 èoveka izloženomuèenju, u strumièkom kraju od 1897—1902. godine bilo je 5 pro-vala sa 741hapšenjem itd. Naroèito teške posledice imdla je valandovska provala iz 1899.godine, koja se proširila na doj-ranski i ðev ðelijski srez, i Ivanèovo izdajstvo 1901.godine u kosturskom kraju, koje je unelo strah i demordlizaciju. Ove po-slediceotklonjene su uz pomoæ Delèeva prilikom njegovog obi-laska ovih krajeva.

Od svih provala, posledicama koje su pogodile skoro èi-tavu Organizaciju,istièu se dve: bitoljska) 1900. i solunska 1901. godine.

Bitoljska provdla 1900. godine bila je rezultat egzekucije izvr šene nad jednimpopom, koji je odbio da da 30 lira u korist Organizacije i izdao je policiji. Posleegzekucije policija je izvr šila široka hapšenja, a mnoge istaknute liènosti pokreta internirala je u njihova rodna mesta. Dame Gruev, koji je pre toga interniran uSmilevo, uhapšen je i pritvoren u Bitolju.

Iako je Gruev uhapšen u Bitolju posledice su bile neve-rovatno povoljne za



???????? ???? ????????? ???? ???????. ???????? ?? ? ?????? ??-????, ???? ? ??????? ???????, ????? ?? ?????? ??? ????? ????????. ?? ?? ?? ???????, ??????????? ?????? ???? ?? ????????????, ??-???? ??????? ????????? ??????????????????????? ? ??????. ???? ? ???????, ???????? 1901. ??????, ??? ???? ?? ?? ??????? ???? ?????? ? ?????? ?? ????????????? ? ?????????????? ????????. ?? ??????? ?? ???? ???????? ??????? ??????????????? ??????? ? ?????????????????. ??? ????? ????????? ?? ?? ????? ???? 1902. ??????, ???? ?? ???? ????? ????????? ?? ??????? ? ?????? ???????-????.

?? ??????? ?? ??????? ? ?????? 1900. ??????, ???????? ???-???? 1901. ?????? ????? ?? ????? ???????????? ????????? ?? ???????????? ? ?????? ?? ??????????-?????????????? ?????? ??????????? ??????.

??????? ?? ??????? ??? ???????? ??????? ???? ?? ???????? 23. ??????? 1901. ??????, ? ?? ??? ???????????????????? ???????: ?????????? ??????, ????????? ??, ? ?????? ?????????, ?????-???? ? ??. ????? ?? ????? ?????????. ???????, ????????, ??? ???? ?? ????????? ??????, ??? ?? ??????? ??????? ? ????? ?? ?? ??????. ???? ????????? ????????. ???????? ?? ??????? ?? — ???? ?????, ?????? ?????, ?????? ???????? ? ?????. ?? ??-???? ?? ?? ?????? ???????? ????????? ? ??????????? ????-??????. ??? ???? ?? ???? ????? ? ?????? ????, ????? ?? ????? ???????? ??????????, ???????????, ???????? ????, ?? ?? ?????-??? ? ??????? ????? — ???????? ? ????????? ????. ???? ?????????? 188 ????, ? ??????? 101, ?? ????? 9 ?? ????. ????? ?? 10 ????, ???? ?????? ? ??????? ??????????????????, ??????? ?? ? ??????????? ??????? ??????-????. ????? ????? ?? 44 ???? ?????? ?? ???? ???????? ? ?????????? ? ??????? ?????.

? ???? ???????, ????????????? ??????? ? ?????? ????????? ?? ??????. ?????? ?? ????? ? ???????????. ???? ?????? ?????? ????????. ? ?????? ?????????, ????????? ?????? ????? ???????, ???? ???????????, ???? ?? ?? ??????? ?? ????????? ??????? ?? ???????, ?????????, ???????????? ?????? ?? ??? ????? ????? ???????????? ?? ???????????????, ??????? ???????????? ???., ????? ?????????, ????? ????????? ?? ????????????? ????????? ? ?????? ? ???????????? ? ?????????.?? ??? ????? ??????????? ????????? ??? ?? ??????????? ???????????? ?????????????? ???????????? ??????????? ??????,???? ?????????????? ????? ?????? ????????? ????????????? ?????????? ? ???????????? ??_?-???????? ???????? ?? ??????? ? ?????? ?????? ???????? ????-?????, ??????????? ???????????? ?????????? ????? ? ?????????? ??????????????????. ?? ???? ?????? ??? ?????????. ?????? ??-???????? ???????? ???????????? ? ????? ????, ???????? ?? ????-????????????? ???????????? ?? ?????????? ????? ??? ???????? ????? ??????????? ?????????????? ??????????? ?????? ? ?????



???????? ?????????? ?????????????? ????????????

je kurs ka što br žem dizanju ustanka, bez obzira na posledice. Takve njegoveintencije æe i dovesti do ilindenskog ustanka. To su bile najteže poslediceprovala.

Pored tragiènih posledica koje je imala solunska provala, ona je još jednompokazala moralnu snagu makedonskog naroda, njegovu spremnost na žrtve,njegovu gotovost da do kraja istraje u borbi za svoju nezavisnost i slobodu.Celokupna evropska šta-mpa sa nesmanjenim interesovanjem pratila je tragiènedoga ðaje i heroizam makedonskog naroda.Taj heroizam zbrisao je utiske izdaje idao je motiv francuskom piscu Pjeru Despanje da na-piše roman Pred klanjem,posveæen makedonskim borcima u ovim tragiènim doga ðajima.

Provale su neposredno nanosile teške posledice revoluci-onarnom pokretumakedonskog naroda. Meðutim, one su bile lo-giène i odgovarale su ja èanjurevolucionarnog pokreta. Prema tome, one se ne mogu jedino i iskljuèivopripisati izdajama. Naj-povr šniji pregled provala iz godine u godinu govori o tomeda je, ukoliko je više ja èalo i razvijalo1 se revolucionarno delo, utoliko višedolazilo i do provala. Neosporna je èinjenica da je od poja èane aktivnostiOrganizacije i njenih èeta zavisio i broj provela. Èeste provale u razlièitimdelovima Makedonije govorile su da u zemlji postoji sna žna revolucionarna organiza-cija. Pored teških posledica, one su afirmisale borbu makedon-skognaroda pred svetskom javnošæu. Na kraju, one su ja èale otpornost irevolucionarnu è vrstinu naroda i još više poma-gale njegovom udruživanju,

jedinstvu i solidarnosti.



G L A V AI I I @ekolui,ionarne sšruje %)an

orani#ai,ije

1. MAKEDONSKI SOCIJALISTI — REVOLUCIONARI

Ja èanjem nacionalno-revolucionarnog pokreta, èiji je nosi-lac bila Revolucionarna organizacija, u makedonskom nacio-nalnom pokretupojavili su se i drugi revolucionarni pokreti i struje van Organizacije.

Jedan od njih, kao što je istaknuto, bio je makedonski revo-lucionarnipokret, èiju je osnovu postdvio Vasil Glavinov.

Pošto je prestao da izlazi list Revoluci ja 1895. godine, delatnost makedonske socijalistièke grupe u Sofiji usmerena je n,a dalje ja èanjesvojih redova i još preciznije definisanje svo-jih stavova prema nacionalnompokretu makedonskog naroda.

Osnovna aktivnost grupe posle 1895. godine razvijala se u dva pravca:širenje socijalistièkih ideja meðu mdkedonskom emigracijom u Bugarskoj iu Makedoniji, i pripremanje uslova za ulazak u revolucionarni pokret.

Radi širenja socijalistièkih ideja meðu mdkedonskim rad-nicima uBugarskoj, i uopšte, grupa je, prema svojim moguæno-stima, razvila poja èanu propagandnu delatnost. Posle prestanka izla ženja lista

Revolucija 1895. godine, 1898. godine grupa Gla-vinova je zapoèela da izdaje list Politi è eska svoboda (Politiè-ka sloboda). Istovremeno je ona

zapoèela da izdaje specijalnu ediciju malih popularnih brošura podnazivom Makedonska ra-. botni è eska biblioteka. Cilj biblioteke bio je da na pristupa èan na èin približi socijalistièke ideje makedonskom radnom èo-

veku, da širi socijalistièku prosvetnu propagandu, socijali-stièku politièkumisao kod makedonskog radnika, da podiže nje-govu svest — da u svesnoj

borbi za dobro shvaæene interese leži



???????? ??????????? ??????

njegovo politièko i ekonomsko osloboðenje. Iz biblioteke, do ilindenskog ustanka,izdate su tri brošure: Povik kon makedon-skiot raboten narod (Poziv makedonskom radnom narodu, Sofija 1898), Rabotni è eski re è n ik (Radnièkireènik, Sofija 1902) i Makedonija i kade e nade ž ta (Makedonija i gde je nada,Sofija 1902). Ove brošure, naroèito poslednje dve, posle prestanka iz-la ženja lista Politi è ka svoboda 1899. godine, unekoliko su po-punile nastalu prazninu uizdavanju makedonske socijalistièke štampe.

Grupa je nastojala da odr ži svoju kompaktnost u Sofiji. Iako je formalnoneorganizovana, ona je u javnim manifestaci-jama nastupala posebno, kaomakedonska socijalistièka grupa. I pored pretnji sofijskog gradona èelnika da æe,èlanovi grupe, ako pokušaju da manifestuju na prvomajskim praznicima kao„Makedonci sa makedonskom zastavom", biti pohapšeni, make-donska socijalistièka grupa je i 1896. i 1897. godine, i posle toga, uèestvovala umanifestacijama upravo kao makedonska, s makedonskom zastavom, na kojojsu bile izvezene parole „Oslo-boðenje Makedonije delo je Makedonaca" i„Makedonija Make-doncima".

U isto vreme, kao rezultat intenzivnog širenja socijali-stièke propagande uMakedoniji krajem veka nastaju socijali-stièki kružoci. Godine 1900. oformljenisu socijalistièki kru-žoci u Velesu, Skoplju, Kruševu i Bitolju. Uporedo sa nicanjem socijalistièkih kružoka i prvih radnièkih grupa, poèele su se javljati iprve manifestacije ekonomske borbe radnika u Make-doniji. Posebnu pa žnjuzaslužuje prvi masovni štrajk 1900. godine radnika i železnièara na liniji Veles — Demir-Kapija. Štrajk je trajao dva dana. Zahtevi radnika bili su: poveæanjeprimanja i skraæenje radnog vremena. Štrajk je paralisao sao-braæaj i prisilioposlodavce na ustupke. Zatim je štrajka èki pokret sve više ja èao u Makedoniji.

2. MAKEDONSKI SOCIJALISTI I NACIONALNO--REVOLUCIONARNIPOKRET

Makedonski socijalisti, u ovom sluèaju grupa Vasila Gla-vinova, još upoèetku svoje aktivnosti, kao oformljena socija-listièka grupa, odredila je svojpozitivan odnos prema make-donskom nacionalno-revolucionarnom pokretu.Osnova ovakvog odnosa makedonskih socijalista proizlazi iz saznanja da je bezosloboðenja Makedonije od postojeæeg društveno-politièkog si-stema Turskenemoguæe dalje razvijanje društvenih procesa u njoj, i, u konkretnom sluèaju,

borbe za socijalistièke društvene odnose. Zbog togd su makedonski socijalistifunkcionalno povezivali borbu za širenje socijalistièkih ideja u Makedoniji sa borbom za osloboðenje od turskog ropstva.

Polazeæi sa ove osnove, makedonski socijalisti su se baviliproblemima makedonskog nacionalno-revolucionarnog pokreta. NJihova delatnost razvijala se u sledeæa dva glavna pravca: za-štita borbemakedonskog naroda od inostranih šovinistièkih aspiracija i aktivnodejstvovanje za demokratizaciju Revoluci-onarne organizacije.

Stojeæi beskompromisno na pozicijama „da se narodima os-tavi da sami odreðuju svoju narodnost", a ne da se to èini na osnovu nekakvihistorijskih tradicija ili ultrapatriotskih pobuda, makedonski socijalisti nisupropustili nijedan sluèaj a da ne iznesu štetnost šovinistièkih propagandipo revolu-cionarni pokret.

Zala žuæi se za podizanje politièke svesti masa, njihovog saznanja da se osloboðenje može postiæi pre svega sopstvenim snagama, makedonskisocijalisti su se zauzimali za stvaranje šire pdatforme, na kojoj æe se moæimobilisati snage svih po-robljenih i eksploatisanih masa u Makedoniji. Onisu smatrali da je to neophodno da se definišu neposredni konkretni ciljevirevolucionarne borbe, koji æe joj dati realni lik.

Polazeæi od principa proklamovanih još u listu Revolu-cija, koji suponovljeni i oformljeni u programskom èlanku li-sta Politi è eska svoboda (Politièka sloboda) i u svim ostalim materijalima ovog lista — da neposrednicilj borbe za oslobo-ðenje makedonskog naroda treba da bude stvaranjeautonomne ma-kedonske republike, makedonska socijalietièka grupa uSofiji, u brošuri Otvoreno pismo makedonskim revolucionarima, izne-da

je svoje koncepcije o praktiènom konstituisanju buduæe make-donskedr žave.

Zastupajuæi gledište da se izlaz iz teške situacije u Ma-kedoniji ioèuvanje njene samostalnosti može naæi samo u mobi-lizaciji svih snaga, a to je bilo moguæe samo ako se garantuje samostalnost svim narodnostima i manjinama, makedonski soci-jalisti su u svom programu predlagali da

buduæa makedonska dr-žava bude postavljena na federativnim na èelima na najširim demokratskim principima. Suština njihovog predloga bila je da se od vilajeta — solunskog, bitoljskog, skopskog i odrinskog — obrazujefederativna republika apsolutno nezavisna od Tur-ske; da se uprava federacije poveri izabranom savetu. Svi okru-zi ili kantoni da budupredstavljeni u savetu jednakim brojem glasova, nezavisno od broja stanovništva, ili iz bilo kojih drugih razloga; kantoni koji sa èinjavajufederaciju da budu potpuno slobodni i nezavisni u ureðivanju svojihlokalnih po-slova: lokalna zakonodavna i izvr šna vlast; zvanièni jezik upojedinim kantonima da bude jezik kojim govori veæina lokalnog



???????? ??????????? ??????

Iznoseæi svoj predlog o federativnom ureæenju buduæe ma-kedonskedr žave, ideju koju su u to vreme zastupale i ostale makedonske idejne struje,makedonski socijalisti jasno su go-vorili da akceptiraju trenutnu situaciju uMakedoniji, koju su stvorile šovinistièke propagande balkanskih naroda — po-delu makedonskog naroda na Bugare, Grke i Srbe. Osnova ovakvog stanovišta makedonskih socijalista mogla je imati više razlo-ga: neshvatanje nacionalnogproblema makedonskog naroda; opor-tunizam koji je nametnula stvarnost;negativni odnos prema nacionalnom pitanju uopšte.

Boreæi se odluèno i iskreno za oèuvanje nacionalno-revo-lucionarnogpokreta od svih nastojanja da se on razbije, boreæi se za oèuvanje narodnog

jedinstva i odstranjivanje faktora koji su dejstvovali za razbijanje tog jedinstva,makedonski socija-listi nisu se odnosili nekritièki prema Revolucionarnoj or-ganizaciji. Oni su je štitili od zlonamernih napada i kritika, borili su se protiv pokušaja destruktivnih faktora da degra-diraju njenu borbu. Istovremenoodluèno su nastupali protiv idejne zatvorenosti u Organizaciji, a naroèito protiv njenog centralizma, koji je za njih bio glavna smetnja razvijanju indi-vidualneinicijative. Makedonski socijalisti zahtevali su otvaranje Revolucionarneorganizacije. Oni su se zalagali za stvaranje takve strukture koja æe omoguæiti

stalno strujanje demokratskih ideja.Boreæi se za veæu demokratiènost u Revolucionarnoj orga-nizaciji, za veæu

autonomiju mesnih komiteta, za razvijanje nji-hoze samoinicijative, makedonskisocijalisti su bili sigurni da bez direktnog uèešæa u revolucionarnom pokretu nemogu oèekivati veæi prodor svojih ideja. Bilo je potrebno da se di-rektno ukljuèeu rušenje ropstva da bi imali i odgovarajuæi tretman.

BaEe/i se aktivno problemima nacionalno-revolucionarnog pokreta,makedonski socijalisti su ostvarili bliske veze sa mnogim istaknutimrukovodiocima Organizacije i stekli mnoge simpatizere u njenim redovima, k+i bisa simpatijama prihva-tili ukljuèivanje socijalista u pokret.

Stvarajuæi na taj na èin uslove za direktno uèešæe u revo-lucionarnompokretu, makedonski socijalisti su 3. jula 1900. godine u Kruševu sazvali svojuPrvu socijalistièku konferen-ciju u Makedoniji. Konferenciji su prisustvovali:Nikola P. Rusinski, Vele Markov, Nikola Karev, Pavel Kostov i Lazar

1 8 5

Glavinov. Cilj konferencije bio je širenje socijalistièkih ideja u Makedoniji iuèešæe u Revolucionarnoj organizaciji. Konferencija je svoje zakljuèkeformulisala u sedam ta èaka, èija se suština sastojala u sledeæem: idejna tolerantnost, to jest da se ljudi ne proganjaju zbog svojih ubeðenja; da seprimi socijalistièka grupa u Organizaciju kao grupa, a ne kao poje-dinièlanovi; da se ne smeta socijalistièkoj grupi da slobodno rdzvija svojusocijalistièku propagandu meðu masama posle ula-ska u Organizaciju; da grupa ima svoje predstavnike u okružnim i gradskim komitetima Organizacije; da okružni i gradski ko-miteti ne spreèavaju širenjesocijalistièke propagande u grad-skoj organizaciji i u seoskim grupama, itd.

Svoje odluke konferencija je saopštila Vasilu Glavinovu u Sofiji, a ovajGoce Delèevu. Delèev se saglasio sa ukljuèiva-njem socijalistièke grupe,kao grupe, u Revolucionarnu organi-zaciju.

Predlog socijalistièke konferencije iznet je pred Okru-žni komitet uBitolju, koji je odluèio da se prihvati predlog socijalistièke grupe. Takoðe jeodluèeno da se Nikola Rusinski odredi za inspektora èeta u okrugu, Nikola Karev da se postavi za vojvodu u kruševskom srezu, a Vele Markov za njegovog zame-nika.

Uldzak socijalistièke grupe u redove Revolucionarne orga-nizacije imao

je višestruki politièki zna èaj. On je stvorio moguænost neposrednogdelovanja makedonskih socijalista za ra-zvijanje demokratskih odnosa uRevolucionarnoj organizaciji, a time i zd njeno demokratizovanje, direktnoširenje socijali-stièkih ideja meðu èlanstvom, podizanje njegovog politièkogi idejnog nivoa, to jest njegove svesti o upoznavanju nezavisnosti isamostalnosti revolucionarnog pokreta i celine Makedonije od svih spoljnihaspiracija. Svojim zahtevima za eksproprijaci-ju feudalnih poseda i njihovuraspodelu seoskim mdsama ko-je su bez imovine, oni su preciziralineposredni cilj revolucio-narne borbe. Na kraju, pored svog zna èaja za proširivanje idejne i politièke baze nacionalno-revolucionarnog pokreta,ulazak makedonske socijalistièke grupe u pokret zna èio je širenje istine o-revolucionarnoj borbi makedonskog naroda meðu rad-nièkimsocijalistièkim pokretima Balkana i Evrope.

3. MAKEDONSKI TAJNI REVOLUCIONARNI KOMITET

Osim socijalistièke grupe Vasila Glavinova, koja je polo-žila temeljemakedonskom socijalistièkom pokretu, makedonski nacionalni pokret u

poslednjih nekoliko godina XIX veka i ne-posredno pre ilindenskogustanka obogaæen je pojavom izvesnih idejnih i politièkih struja koje suostale van revolucionarnog pokreta.

Jedna od takvih struja bio je Makedonski tajni revolucio-narni komitet



???????? ??????????? ??????

mogao da stvori sebi upravu kakvu želi; borbu protiv raspirivanja nacionalnogantagonizma u Makedo-niji, a ujedinjenjem svih narodnosti da se uništi turska

vlast; posle postizanja tog cilja svaka narodnost u Makedoniji moæi æe sama da odluèi da li æe se prisajediniti nekoj od susednih dr-žava ili æe obrazovati svojunezavisnu oblast; pri rešavanju tog pitanja Komitet ne dozvoljava nikakvoinostrano mešanje; on zahteva da se stanovništvo samo izjasni, bez ikakvespoljne pri-nude; za svoje neprijatelje Komitet smatra kako turske vlasti tako ione koji na razne na èine ometaju njegov rad i oslobodi-la èki pokret naroda; onne smatra svojim neprijateljem tursko stanovništvo; od Komiteta æe zavisiti da liæe primiti pomoæ turskog stanovništva ako izrazi želju da uèestvuje u uništa-

vanju sultanove neogranièene vlasti.Prihvatajuæi stanje u Makedoniji, Komitet se u isto vreme najodluènije

izja šnjavao protiv šovinistièke propagande: „Svim šovinistièkim akcijama uMakedoniji, bilo da su one iz Bugarske, Gr èke, Srbije ili ma kuda, na šikomitetski radnici su dužni da se suprotstavljaju, a sami nosioci u tom pravcu

biæe predavani tajnoj policiji kao najopasniji narodni neprijate-lji", ka že se unapomeni Programa, koji u stvari predstavlja ustavno zaduženje (èlan 81.Ustava).

Da bi postigao istaknuti zahtev, MTRK, prema prihvaæenom Ustavu,odredio je i na èin borbe. Najva žniji na èin, prema Us-tavu, bila je revolucija. Uinteresu što br žeg revolucionisa-nja masa, MTRK je predvideo i svojuorganizacionu fizionomiju. Prema èlanu 7. Ustava, Komitet je svoje ljude deliona: a) revolu-cionarne radnike, koji rade u redovima borbenih družina; b) uèitelje

— propagandiste, koji se šalju u Makedoniju da preko

187

duhovne revolucije pripreme osnovu za oružanu revoluciju; v)revolucionarne propagandiste, sa specijalnom misijom da obi-laze zemlju ida govorima i skupovima prodžagiraju ideju o slo-bodi pred narodom; i g)

vojne voðe.Celokupnim ovim mehanizmom trebalo je da rukovodi jedna prilièno

uprošæena organizacija, sastavljena od centralnog komiteta i pojedinihmesnih komiteta.

Koliko je MTRK uspeo da svoje teoretske koncepcije o stB<a-ranjusvoje organizacije u Makedoniji pretvori u delo, danas nije mnogo poznato.Meðutim, može se istaæi da je kao rezultat jedne zaverenièke intelektualnegrupe van Makedonije, izazva-ne verovatno atmosferom povezanom sa kritskim ratom i razvojem Organizacije, MTRK ostao ogranièena pojava umakedonskom na-cionalnom pokretu.

Odmah posle formiranja MTRK se, februara 1898. godine, obratioopširnim pozivom na borbu za osloboðenje Makedonije. On je naroèitoakcentirao dužnost makedonske emigracije u Bugarskoj da uzme uèešæa u

borbi, „jer je i smešno i sramota da apelujemo na druge za pomoæ, kada sami ne uzimamo uèešæa u borbi".

Pored poziva na borbu, MTRK je pokušao da stvori uslove za podizanjeustanka u Makedoniji.

Maja 1898. godine MTRK je pregovarao sa Albanskim revolu-cionarnim komitetom u Bukureštu za poèetak zajednièkog al-bansko-makedonskog ustanka. Novakoviæ tvrdi da pregovori nisu bili uspešni.Meðutim, u zimu 1899. godine u Skoplju je otkri-ven jedan štampani poziv,izdat januara 1899. godine u Sofiji, koji je potpisao Tajni makedonskikomitet, koji ima karakter cirkulara upuæenog voðama komiteta

(verovatno lokalnim).U cirkularu je nagla šeno da je posle kritskog na redu ma-kedonsko

pitanje. Istièuæi da je potrebno da se ustanak podigne tokom proleæa,poziv je saopštavao da je „Tajni makedonski ko-mitet postigao sporazum sa

Albanskim revolucionarnim komite-tom u Bukureštu". Prema sporazumu, Albanci i Makedonci su bili zaduženi da podignu ustanak. Plan jepredviðao da prvo Albanci ubiju sultana, što je bilo ravno revoluciji; zatimæe se diæi èitava Albanija. U Makedoniji, prema planu, trebalo je da bukneustanak u pograniènim krajevima prema Albaniji da bi imao sigurnupozadinu, a odatle da se širi u ostale krajeve zem-lje. Time seonemoguæavalo da ustanak bude ugušen još u poèetku. Poziv jenagoveštavao da æe tako pripremljeni plan omoguæiti masovni ustanak,što æe naterati Evropu da se umeša, a na taj na èin bi se postigloosloboðenje Makedonije.

Pojava ovog poziva koindicira sa dolaskom Petra Mandžukova, èlana MTRK, u Skoplje. Prema pisanju lista Politi è eska svo-boda, Mandžukov „u želji da doprinese svoje skromne usluge makedonskom oslobodila èkomoltaru", napustio je studije u Š vaj-arskoj. U Skoplju, januara 1899. godine,Mandžukov je otkriven i uhapšen. Protiv njega je poveden sudski postupak

„teškog po-litièkog karaktera". Prvo je osuðen na doživotni zatvor, a po-sleizvesnog vremena je osloboðen.

Vesti o delatnosti MTRK posle 1899. godine se gube. Tome je verovatnodoprineo neuspeli pokušaj podizanja ustanka, kao i smirivanje politièke



???????? ??????????? ??????

Iako je pojavom Revolucionarne organizacije makedonski politièki život uglavnom bio ispunjen njenom delatnošæu, ona nije bila u stanju da apsorbujesve idejne tokove. To je bio i uslov za pojavu i postojanje i drugih struja, èija suse gledišta o osloboðenju Makedonije razlikovala od gledišta organizacije, od svihonih èiji je osnovni metod bila revolucija.

Jedno od takvih društava bilo je društvo „Tatkovina" (Otadž bina), osnovanofebruara 1894. godine u Sofiji. NJegov cilj bio je da prouèava istoriju i savremenipoložaj Makedonije, da poma že crkvama i školama u njoj da bi se smanjio uticajegzar-hije. NJegov vek, sasvim razumljivo, bio je kratak. Vlasti su ga zabranile.

U toku školske 1893/94. godine Makedonci, uèenici uèitelj-ske škole uBeogradu formirali su ða èku družinu „Vardar". Ova družina, kao i makedonska književna družina pre toga, imala je dva cilja: jedan tajni, drugi javni. Prvi je bioda se èlanovi meðusobno upoznaju i da izrade program koji æe reali-zovati uMakedoniji tajno, bez znanja srpske propagande, dok je javni cilj bio „izuèavanjeMakedonije u etnografskom, geograf-skom, filološkom i istorijskom pogledu".Meðutim, delatnost družine nije dugo trajala. NJu je osumnjièila srpska propaganda i posle dve godine ona je rasturena.

Rasturanjem družine „Vardar", makedonski studenti i uèe-nici u Beogradu

nisu prestali da se bave problemima svoje otadž-bine, distancirajuæi svojudelatnost od velikosrpske propagan-de. Jedna grupa makedonskih studenata — Stefan Jakimov Dedov

1 3 9

iz Ohrida, Dijamandi Trpkoviæ Mišajkov iz Bitoljd, Petroviæ iz Prileia idrugi — u proleæe 1902. godine pristupila je osni-vanju posebnogmakedonskog kluba u Beogradu. Ova aktivnost makedonskih studenata uSrbiji poklapala se sa izvesnom tak-tièkom tolerancijom srpske vladeprema mdkedonskom nacional-no-revolucionarnom pokretu da biobezbedila svoj uticaj u nje-govim redoE.ima. Meðutim, srpska propaganda ipak nije bila spremna da ide toliko daleko dd dozvoli osnivanjemakedonskog kluba. Osnivanje takvog kluba, pri postojanju režimskogudru-ženja za Staru Srbiju i Makedoniju, moglo se protuma èiti kaopriznanje makedonske individualnosti.

Iako nije bilo dopušteno osnivanje kluba, dozvoljeno je da makedonskiintelektualci imaju svoj nedeljni list, koji je do-bio ime Balkanski glasnik.NJegov prvi broj izišao je 7. jula 1902. godine na srpskom jeziku.

Pored ogranièenih moguænosti za otzorenu delatnost, izda-va èi lista Balkanski glasnik na šli su na èina da izraze svoje idejne i nacionalnepoglede i ciljeve. U uvodnom èlanku Na š iot zbor (Na ša reè) urednici istièuda je njihov cilj „umstveno, moralno, nacionalno i politièko" vaspitanjesvojih sundrodni-ka itd. Kao i sve ostale grupe i struje, o kojima je veæ biloreèi, i Balkanski glasnik je kao najveæe zlo isticao štetnu deldtnost šovinistièkih propagandi, koja „jedan isti narod po tradiciji, jeziku i verideli na razne suprotne pravce od kojih su svi tuði jeddn drugome", to jest ruše narodno jedinstvo.

Istièuæi sve katastrofalne posledice delatnosti propagan-di, vodeæira èuna o postojeæim društvenim i meðunarodnim od-nosima na Balkanu,grupa oko lista Balkanski glasnik tra žila je izlaz u davanju „autonomijeMakedoniji, vazalu Turske, sa slo-venskim lokalnim jezikom — dijalektom itrgovdèkim slobodama za Srbiju i Bugarsku".

OOM orijentacijom list se nije mogao dugo odr žati u cen-tru velikosrpske propagande. Istina, grupd je, avgusta te godine, èak iformirala „Makedonski klub", ali je on, još nepriznat, bio rasturen, list

obustavljen, a njegovi urednici Stefan Jaki-mov Dedov i Dijamandi Trpkoviæ Mišajkov proterani iz Srbije. Prognani, oni su došli u Petrograd. Tu su produžili svoju aktivnost meðu makedonskim studentima, zala žuæise zd auto-nomnu Makedoniju, pod za štitom sultdna, sa zasebnom crkvomi jezikom. Oja èana makedonska studentska grupa u Petrogradu, no-

vembra 1902. godine, stvorila je svoje „Slavjano-makedonsko na-uèno-literarno drugarstvo".

Daleko od Makedonije, u Petrogradu, u druk èijim uslovima, gruda seintenzivno bavila problemom Makedonije. Na sednici od 29. decembra 1902. godine ona je odredila granice Makedonije, kojima je obuhvaæennjen etnièki i geografski prostor.

U Petrogradu su došli do punog izra žaja i idejni i poli-tièki pogledi beogradske grupe, poja èane petrogradskim studen-tima, meðu kojiada jeistaknuto mesto zauzeo Misirkov. Dvanae-stog novembra 1902. godine grupa jeposlala memorandum ruskoj vladi, koji je potpisao Stefan Jakimov Dedov. Umemorandumu se naroèito uporno ukazivalo na potrebu eliminisanja šovini-stièkih propagandi u Makedoniji, potrebu stvaranja makedonskog književnog

jezika itd. U ovom dokumentu beskompromisno se in-sistiralo da se makedonskinarod u borbi za svoju politièku, nacionalnu i crkvenu samostalnost osloni, pre

svega, na sopstve-ne snage.Grupa je imala i svoj konkretni program za izlaz iz nenor-malne situacije u

Makedoniji. Ona je smatrala da bi se u kon-kretnim politièkim uslovima na Balkanu mogle, u saglasnosti sa balkanskim državama, izvršiti sledeæe stvari:



???????? ??????????? ??????

razvijeni politièki život. NJi-hova prisutnost u nacionalnom pokretu doprinosila je da se celovitije i preciznije formulišu ciljevi revolucionarne borbe, odnosnoobogaæivali su sadr žinu nacionalnog procesa i zaokružaE>ali su njegova nacionalna makedonska obelež ja.



Politika "alkanskih dr(aæa prema

Makedoniji i Tajna makedonsko8

odrinska reoolui,ionarna orani#ai,ija

1. POKU Š AJI ZA PODELU UTICAJ NIH SFERA U MAKEDONIJ I

Rezultati koje su postigle propagande tri rivalske balkan-ske dr žave — Gr èka, Bugarska i Srbija — u poslednjoj deceniji XIX veka u Mdkedoniji, s

jedne strane, i uspesi postignuti u razvijanju nacionalno-revolucionarnogpokreta, s druge strane, dejstvovali su da zainteresovane balkanske

bur žoaske dr žave po drugi put pokušaju da se nagode na ra èunMakedonije — de-leæi je na uticajne sfere.

Realnost je zahtevala da se postigne saglasnost meðu zainte-resovanim rivalima, ali ne na rdèun Makedonije, veæ radi njenogosamostaljenja. Meðutim, nijedna od rivalskih dr žava nije bila zainteresovana zd to. Naprotiv, sve one zamišljale su sporazum kaosredstvo za obezbeðenje sopstvenih interesa, odnosno za name-tanjesopstvene koncepcije za rešavanje makedonskog pitanja. Stoga su pozicijepretendenata na Makedoniju bile dijametral-no suprotne.

Prve inicijative za sporazum na ra èun Makedonije deve-desetih godina XIX veka potekle su od Srbije. Srbija, sa najsla-bijim pozicijama u rivalskoj borbi, nadala se da æe putem pregovora koje je predložila Gr èkoj, što biomoguæilo izvestan sporazum, poboljšati svoj položdj u Makedoniji.

Razgovor izmeðu predstavnika dveju vlada realizovan je po-èetkom1890. godine u Carigradu. Fiksirajuæi pozicije obeju strana u vezi sa predmetom razgovora, pregovori su pokazali da je nemoguæe postiæikonkretne aranžmane, s obzirom na nejednake težnje i interesepregovara èa. Pošto je izvukla ovakav za-kljuèak posle prekida razgovora,srpska vlada je još više po-ja èala svoju propagandu u Makedoniji,proširujuæi je na celu zemlju.

Bugarska vlada, èija je ofanzivna politika prema Makedo-niji naroèitopoja èana na poèetku poslednje decenije XIX veka, dolazeæi do saznanja da

je, i pored svih primenjenih sredstava, ukljuèujuæi i oružanu èetnièkuintervenciju iz 1895. godine, Turska daleko od toga da udovolji njenezahteve, zatra žila je nova sredstva za realizovanje svojih ciljeva. Svesna da sama ne može mnogo dobiti od Turske, Bugarska je odluèila da se poslu-žimeðunarodnim pritiskom. Kao da je iskreno zainteresovana za sporazumsa svojim neposrednim rivalima o Makedoniji, ona je zapoèela razgovorenajpre sa Srbijom, zatim sa Gr èkom, a u isto vreme i sa Turskom.

Inicijativu za razgovore sa Srbijom, po svemu sudeæi, dao je bugarskiknez Ferdinand. Za vreme svoje posete turskoj pre-stonici on je primio uaudijenciju srpskog poslanika u Cari-gradu Vladana Ðor ðeviæa i izjaviomu: „Ja vrlo dobro znam da je Makedonija glavna smetnja za iskrenosporazumevanje i bratski život izmeðu Srbije i Bugarske" . . . „U Makedoniji

— nastavio je Ferdinand — glavna masa stanovništva nisu ni Bugari, niSrbi, veæ Sloveni i hrišæani. Sloveni koji govore jezikom jed-nako dalekimili jednako bliskim srpskom i bugarskom jeziku, ali jezikom koji je posebandijalekt, ako ne i poseban jezik."

Pošto je na taj na èin stvorio odgovarajuæu atmosferu, Fer-dinand jepredložio, umesto da se sva ðaju, da Bugarska i Srbija zajedno izdejstvujuod sultana da se Makedoncima daju reforme koje æe im obezbediti ljudski ikulturni život.

Posle skoro jednogodišnje razmene mišljenja raznim pute-vima idiplomatskim kanalima, januara 1897. godine, bugarska vlada je iformalno predložila da tri zainteresovane balkanske zemlje zahtevaju od

velikih sila i Porte da Makedonija postane privilegovana provincija sa istimpravima kao i ostrvo Krit.

U pregovorima koji su se zatim intenzivno razvijali, srp-ska vlada jezatra žila da se Bugarska i Srbija, bez uèešæa tre-æe silg, sporazumeju osferama svojih nacionalnih interesa u Makedoniji. Za vreme posete srpskog

kralja Aleksandra Sofiji 1897. godine, pregovori su nastavljeni i zavr šeni.Pored mnogih ideja i predloga o zbliženju meðu dvema zem-ljama, 10.II 1897. godine potpisana je takozvana Ugodba od 4 ta èke. Prema sadr žiniUgodbe, obe vlade su se obavezale da sve zajednièke probleme sporazumno

lj j T k d i j d d i j d t k ij k j



ske sfere interesa u Turskoj — da u nacionalnim, crkvenim i školskimpitanjima ne samo ne prave smetnje jedna drugoj veæ i da se uzajamnopoma žu.

U vezi sa poslednjom ta èkom, obe strane su se dogovorile da svojimagentima u Makedoniji preporuèe da ubuduæe ne smetaju jedni drugima.

Iako je sporazum potpisan, ovi razgovori nisu dali vidne rezulate, osimprivremenog priznanja bugarske vlade da i Srbija ima u Makedoniji svojenacionalne interese i ekonomsku potrebu da iziðe na Egejsko more kodSoluna.

Rezultati se nisu ni mogli postiæi, jer su pozicije obe strane uMakedoniji bile razlièite. Bugarska je reflektirala na celu Makedoniju i ni ukom sluèaju nije bila spremna da pri-hvati predlog srpske vlade da

vododelnica izmeðu Vardara i Strume posluži kao granica interesnih sfera obe zemlje. Stoga je ona na pregovore, prema izjavama njenog diplomateStanèeva u Beèu, gledala više kao na ispitivanje mišljenja srpske vlade.

Dok su voðeni razgovori sa Srbijom, Bugarska je pokušala da povederazgovore i sa Gr èkom, pa èak i sa Turskom. Prema iz-javi Skudulisa,ministra inostranih poslova Gr èke, Bugareka se jula 1897. godineinteresovala da li je Gr èka raspoložena za savez sa Bugarskom i Srbijom u

vezi sa Makedonijom. Dobiv ši negativan odgovor, uz obrazloženje da jeproblem vrlo kompli-kovan, zbog preteranih zahteva razlièitih narodnosti injihove brojnosti u Makedoniji, bugarska vlada je predložila, dok se ne na ðesredstvo za definitivno rešenje problema, da tri dr žave zahtevaju primenureformi u Makedoniji koje je predvideo Ber-linski ugovor. Meðutim, i ovajpredlog je odbijen.

Za razgovore sa Turskom, inicijativu je dala sama Turska. Predlog je bio da se zakljuèi savez izmeðu dve dr žave. Ovom za-htevu vlada Stoilova jekao uslov postavila izdavanje veæ toli-ko puta tra ženih berata uMakedoniji. Posle toga, „ako prizna Bugarsku za kraljevinu i ako ostaviMakedoniju kao privilego-vanu provinciju sa jednim u njoj odreðenim

gubernatorom, mi se možemo povezati u odbrambeni savez sa sultanom ida garantuje-mo celinu Imperije", ka že se u jednom pismu Stoilova od 11.

IV 1897. godine diplomatskom agentu Markovu u Carigradu.Prva obimnija sondiranja meðu balkanskim pretendentima na

Makedoniju 1897. godine o postizanju sporazuma o ovoj zemlji još jednomsu istakla nepomirljivost njihovih interesa u Make-doniji: Bugarska jepolagala pravo na celu Makedoniju i zahte-Eala je soluciju koja æe jojobezbediti neposredan uticaj na nju; Gr èka je tra žila to isto, sa izvesnimtaktiziranjem — ona je zahtevala da rešavanje makedonskog problema

bude prepušteno svojevremeno „nezainteresovanom arbitru", i, na kraju,Srbija je zahtevala da se Makedonija podeli na interesne sfere.

Ovi razgovori biæe nastavljeni i kasnije, naroèito izmeðu Srbije i Gr èke. Urazgovorima izmeðu ove dve dr žave 1899. godi-ne u Atini, Srbija je bila spremna da uèini veæe koncesije Gr-cima. Da bi njen predlog izgledao ubedljiviji, ona jeukinula i svoj konzulat u Serezu. Meðutim, i ovoga puta vidniji rezultati nisupostignuti.

2. ORGANIZACIJA I POLITIKA BALKANSKIH DR Ž AVA

Još od trenutka svoga nastanka TMORO se sukobila sa po-litikom susednih balkanskih dr žava u Makedoniji. To je bio stalni problem sa kojim se Organizacija susretala u svakodnev-noj praksi i zbog koga je bila prinuðena da vodi elastiènupo-litiku. Još u prvom kontaktu sd inostranim propagandama, Or-ganizacija jeulagala najveæe napore da ne zapliva u naciona-listièke vode. Ona je prigovarala Hristu Matovu zbog njegove prenagla šene antisrpske politike u skopskomrevolucionarnom okrugu. Vodeæi ra èuna o specifiènom položaju Makedonije, ona

je novim ustavom iz 1896. godine široko otvorila vrata svim ugnjetenim, bezrazlike na njihovu nacionalnu i versku pripad-nost. Rezultati ovakve politike brzosu se pokazali. Prvo su u redove Organizacije prodrli vla ški elementi, zatimMakedon-ci koji su bili pod upravom gr èke patrijar šije, a zatim i oni koji su bilipod uticajem ostalih verskih propagandi — unijati u kukuškom i dojranskomkraju, u Solunu, a protestanti u rado-viškom, razloškom i strumièkom kraju itd.

Ona je nastojala da se suprotstavi svakom šovinizmu. Na-protiv, stalno jeapelovala na ujedinjenje snaga protiv tiranije. U tom pogledu za vreme kritskogustanka i gr èko-turskog rata, ona je davala praktièni primer. Naredila je da sesabotira na-reðenje turske vlasti za sakupljanje dobrovoljne pomoæi od hri-šæanskog stanovništva za tursku vojsku.

Takva solidarna politika Organizacije izazvala je odušev-ljenje u nekimkrugovima gr èke inteligencije. Ona je ocenjena kao poèetak nove ere, koja ozna èava pomirenje i zbliženje na-rodnosti u Makedoniji. To je, istovremeno,govorilo o tome da bez mešanja državnih propagandi ne bi bilo teško prevaziæi



U tim momentima ona je dolazila u direktan sukob sa nosio-cima dr žavnih politika susednih balkanskih dr žava.

Godine 1897. inicijativa bugarske vlade za pregovore izmeðu Bugarskei Srbije i Bugarske i Gr èke, kojima je postavljeno pi-tanje podeleMakedonije na uticajne sfere, doèekana je nepode-ljenim otporom iindignacijom u svim makedonskim politièkim strujanjima. Hristo Matov ka že da je on, kada se doznalo o ovim pregovorima, u leto 1897. godine i usaglasnosti sa Organizaci-jom, kao predstavnik skopskog okružnogrukovodeæeg tela, oti-šao u Sofiju da ubeðuje, pa èak i da zapla ši bugarskeuprav-nike da ne dozvole sebi nešto slièno.

Ðor èe Petrov je ukazivao da je Organizacija tada jasno shva-tila opasnost od politièkih kombinacija iza njenih leða, bez njenog znanja, što

ju je nateralo da bude još obazrivija i samo-stalnija, da ne dajemoguænosti za takve kombinacije na ra èun Makedonije.

Protiv potpisanog srpsko-bugarskog sporazuma iz 1897. go-dinenaroèi to oštro je reagovala makedonska socijalistièka grupa Vasila Glavinova.

U prvomajskom pozivu makedonskom narodu 1897. godine, uka-zujuæi mu da on može izvojevati svoju slobodu samo u savezu sa borbomradnièke klase, makedonski socijalisti su beskompromi-sno raskrinkavaliosvaja èku politiku balkanskih dr žava.

3. ODNOSI SA EGZARHIJOM

Najteži i najkomplikovaniji bili su odnosi, odnosno sukobi Organizacijesa bugarskom dr žavnom politikom. Oni su, ugl&v-nom, tekli u dva pravca:preko egaarhije i, kasnije, preko trgo- Jza èkih agenata i preko oružanihèetnièkih formacija, koje je organizovao i slao Vrhovni komitet.

Sukob izmeðu Organizacije i egzarhije nastao je još u tre-nutku kad sepojavila Organizacija, i to u centru Makedonije, u Solunu. Sukob je došaodo izra žaja u vezi sa sprovoðenjem izbora za crkveno-školske savete.

Vodeæi politiku da uprave ovih organa preðu u njene ruke, Organizacija jeza predsednika solunske crkveno-školske opštine kandidovala Hrista

Tatar-èeva. Na odr žanim izborima, u proleæe 1894. godine, ona je odne-la punu pobedu. Egzarhija, umesto da potvrdi izbor, donela je novi pravilnik,kojim su umesto neposrednih, uvedeni posredni izbori. Na ovim izborima Organizacija je takoðe odnela punu pobedu, iako su egzarhijskipredstavnici preduzeli sve da bi to spreèili.

Od ovog momenta borba se zaoštrila. Predstavnici egzarhije, uglavnomuèitelji Bugari, koji su došli iz Bugarske i koje je

0

predvodio direktor gimnazije Mihailo Sarafov>, prešli su u ofanzivu. Poèeli suproganjati privr ženike revolucionarnog pokreta, „naroèito — ka že Tatar èev —

uèitelje Makedonce". „Na

ši istomi

šljenici, makedonski u

èitelji, lo

še su tretirani, vreðali su ih, podsticali su gra ðane protiv nas raznim intri-gama". Iz Soluna

borba je preneta u unutra šnjost Makedonije. Naroèito oštar karakter ona jedobila u Vodenu 1894. godine, zatim u Prilepu 1897. godine itd.

Ra šæenjem i ja èanjem Organizacije, ova borba dobijala je sve oštrije oblike.Egzarhija nije mogla da se pomiri sa èinjenicom da izgubi kljuène pozicije uMakedoniji, to jest predsednièka mesta u opštinama, što je bilo isto što iispuštanje dirigo-vanja crkveno-prosvetnim i samoupravnim životommakedonskog naroda. Da bi to osujetio, egzarhijski aparat budno je pratiodr žanje uèitelja Makedonaca, odnosno prodor revolucionarnih ideja meðu njih.

Jednom okružnicom, poslatom svojim organima 1898. godine, ona ih jezaduživala da najstrožije motre na uèi-telje, da paze na svaku manifestaciju koja

bi ih prikazala kao „neblagonadežne". Rezultati ove okružnice brzo su došli do iz-ra žaja. Veliki broj uèitelja je otpušten, što je bilo ravno denunciranju predturskom vla šæu. Prilikom postavljanja uèi-telja, bitoljski vladika Grigorije,strumièki vladika Gerasim i sereski rukovodilac Naumov, pre svega, vodili sura èuna da oni nisu èlanovi Organizacije. To je uslovilo krajnje zatezanje odnosa.Ivan Hadžinikolov tvrdi da su na jednom sastanku, avgu-sta 1899. godine, kome

je prisustvovalo 27 ljudi, predstavnici bitoljskog, strumièkog i sereskog okruga

tra žili smrtne kazne za pomenuta lica kao najveæe koènice revolucionarnogpokreta, što je i prihvaæeno, ali s tim da se izvr šenje kazne ostavi CK i da onodluèi o njenom oportunitetu i vremenu. Meðutim, CK nije smatrao potrebnim da izvr ši ove presude nad tako visokim crkvenim licima, ni tada ni kasnije.



su takozvani egzarhij-ski evolutivni pokret, koji se formirao u „Blagodetelno brat-stvo".

1 9 7

Godine 1898, kada su odnosi izmeðu egzarhije i Organizacije postajalisve oštriji, ovo „Blagodetelno bratstvo" promenilo je ime u „Revolucionarno

bratstvo".U stvari, ovo Bratstvo bilo je osnovano sa znanjem i podr š-kom

bugarske vlade da bi se suprotstavilo Organizaciji. Odobra-vajuæiosnivanje Bratstva, predsednik bugarske vlade Stoilov ovako je odrediopolitiku bugarske vlade prema Organizaciji: „Revolucionarna organizacija

da se pretvori u jedan od faktora razvoja bugarske politike u Makedoniji."Bratstvom je rukovodio profesor Ivdn Garvanov, Bugarin iz Stare

Zagore. Oslanjajuæi se uglavnom na trgovce èiji su in-teresi bili vezani za egzarhiju (razni dostavlja èi hrane za egzarhijske škole, knjižare itd.),Bratstvo je proširivalo svo-ju propagandu u unutra šnjosti. Ono je stvorilosvoje filijale (predstavništva) u Prilepu, Velesu, Serezu i Kavadaru. VanMakedonije, ono se povezalo sa Vrhovnim komitetom u Sofiji i pristupiloformiranju èeta. U leto 1900. godine poslalo je svoju èetu u dojranski kraj.Rukovodilac sekcije Bratstva u Serezu Naumov, pokušao je, kao inspektor škola, da proširi Bratstvo u melnièkom kraju. To je izazvalo Revolucionarnuorganizaciju da se posluži krajnjim sredstvima, tim pre što je Naumov bio

jedan od najveæih progonitelja uèitelja — njenih èlanova. Apri-la 1900.godine èlanovi Organizacije izvr šili su neuspešan atentat na Naumova. Kaoodgovor na to Bratstvo je odluèilo da poubija èlanove CK Matova, Grueva,Hadžinikolova i P. To-ševa. Gardanov je otišao u Sofiju da tra ži podr šku za svoju akciju protiv Organizacije. On se sastao sa vladinim funkcio-nerima isa Stoilovim, zatim je razgovarao sa Sarafovim, kao predsednikom vrhovnogkomiteta i odatle je otišao u Carigrad na razgovor sa egzarhom. Preada reèima samog Garvanova, svuda su ga doèekivali sa simpatijama prema

radu Bratstva i savetova-li da potra ži moguænost da se ukljuèi urevolucionarni pokret. Naime, u toku ove posete sprovedena je taktika da Bratstvo poène da radi na postizanju sporazuma sa Organizacijom i da sena taj na èin ukljuèi u nju.

U sprovoðenju ove politike Bratstvo je dobilo punu podr š-ku od Vrhovnog komiteta, koji je bio spreman da primeni i na-silje protiv svihonih iz Unutra šnje organizacije koji bi se suprotstavili ovoj politici. Zaista,u jesen 1900. godine, posred-stvom predstavnika VK, u Solunu jepostignuta saglasnost za ukljuèivanje Bratstda u Organizaciju, s tim, štoæe jedan njegov èlan biti ukljuèen u CK, a drugi u Mesni komitet. U CK je

bio primljen Josif Kondov, a u Mesni komitet Garvanov. Takav kraj borbe sa Egzarhijom, i pored njenih delimiènih ustupaka

Organizaciji, koji su postignuti posredstvom VK da se uèitelji postavljaju umestima prema listi koju dostavi Organizacija, istorijski predstavlja porazorganizacione politike. Ta èno je da je on, u onom periodu, ozna èavaopreovla ðivanje jedne teške rasprave, ravne gra ðanskom ratu. Meðutim, ipored toga, ulazak Garvanova u Organizaciju pokazao se fatalnim za njenu

buduænost, naroèito od trenutka kada ju je, posle pada CK u za-tvor, januara 1901. godine, Ivan Hadžinikolov predao njemu u ruke.

5. SUKOBI SA BUGARSKOM DR Ž AVNOM POLITIKOM

U ovoj borbi izmeðu egzarhije i Organizacije, Organizacija je bila prinuðena ne samo da ima u vidu otvorenu podr šku or-gana bugarske dr žave u Makedoniji(trgova èke agencije) i u Bu-garskoj (vlada), E<eæ i direktno da se sukobi sa njima.

Organizacija je najmanje želela taj sukob, niti je imala po-trebe za njim. Ona je na to bila prinuðena.

Pojavom Organizacije i proklamovanjem njenog na èela — bor-ba za autonomiju Makedonije — bugarska vlada je zauzela kurs ometanja razvoja revolucionarnog pokreta svuda gde joj je to bilo moguæe u Bugarskoj iMakedoniji.

U Makedoniji su naroèito aktivne postale bugarske trgova è-ke agencije od1897. godine. Služeæi se autoritetom bugarske dr žave, bugarski trgova èki agenti,naroèito Šopov, jednoetavno su sabotirali revolucionarni pokret. Šopov jesavetovao gra-ðane, koji su mu se obraæali, da ne daju Komitetu tra ženi novac,ne samo da „ne sakupljaju za sada nikakav novac veæ ako su ne što sakupili da

predaju naèuvanje Bugarskoj narodnoj banci". Di-rektiva bugarske vlade u vezis tim, od 10. septembra 1897. godi-ne, glasila je: „Agencije da ne favorizuju

revolucionarni po-kret, a uglavnom da ometaju koliko god je moguæe sakupljanjenovca". Ova direktiva 1899. godine dobila je još drastièniji vid. Prema tvr ðenjuM t i G l d j l l k ž i g ij k j i j



„Od mojih prvih kontakata sa vladom — ka že Ðor èe Petrov — u meni je nastao veliki preokret u saznanjima o ulozi zvani-ène Bugarske uosloboðenju Makedonije." Od tih kontakata se uè vrstilo saznanje osamostalnosti i nadi samo u sebe. „Razume-li smo da æe samo ono što

budemo postigli na šim snagama, biti sigurno postignuto."

6. ORGANIZACIJA I VRHOVIZAM

Jedno od najja èih i najopasnijih sredstava bugarske propa-gande uMakedoniji sa kojim je Unutra šnja organizacija bila u sukobu, bio je

Vrhovni komitet.

Posle akcije Makedonskog komiteta iz 1895, decembra iste godineizvr šena je reorganizacija, u kojoj je Komitetu dato novo ime — „Vrhovnimakedonski komitet", za èijeg je predsednika postavljen general Nikolaev.

Reorganizacija i promene nisu uopšte sluèajni. Oni su po-kazali

dovoljno otvoreno aspiracije bugarske dr žave: Komitet je dobio zadatak da

bude glavni i jedini faktor za rukovoðenje svim aktivnostima u Makedoniji.

Time se on zadužio ne samo da pot èini akcije makedonske emigracije u

Bugarskoj svojim cilje-vima, veæ, pre svega, da pot èini* makedonski

nacionalno-revolu-cionarni pokret interesima bugarske dr žavne politike,

pori-èuæi mu svako pravo i kvalifikovanost za voðenje nezavisne politike.

Polazeæi od takve politièke platforme ubuduæe, on æe u imemakedonskog naroda slati punomoænike da tra že od velikih sila da makedonsko pitanje bude rešeno u interesu Bugarske. Istovremenopostaæe sredstvo stalnog pritiska na Organizaciju, stalnog slanja èeta uMakedoniju, sve do pokušaja izazivanja us-tanka u sereskom sandžaku1902. godine. Na toj osnovi, bez obzira na povremene korektne odnose sa Unutra šnjom organizacijom, na primer 1897. godine, kada je za

predsednika VK došao Hr. Sta-ni

šev, i 1899. kada je

èak i asistencijominostranih predstav-nika za predsednika izabran Boris Sarafov, povešæe se

stalna borba sa Unutra šnjom organizacijom, èija æe se oštrina tokom vremena razviti do stepena oružanog obra èuna.

Oèigledno zaoštravanje odnosa izmeðu Vrhovnog komiteta iOrganizacije nastalo je posle 1900. godine, kada je VK zapoèeo da seinfiltrira na teritoriju Organizacije, naroèito u pogra-niènim rejonima da biih pot èinio. I, još dalje, kada je on ot-voreno zatra žio da Unutra šnjuorganizaciju povedu nje-govi ljudi, oficiri, s obzirom na to da je „vremeuèitelja prošlo".

Može se slobodno reæi da 1900. godina predstavlja prelom u vrhovistièkojaktivnosti. Za razliku od ranijih, sada šnji cilj bio je da nametne svoj uticaj uMakedoniji, a naroèito! u solun-skom vilajetu. Za realizaciju tog cilja, poredostalih sredstava, Vrhovni komitet je poèeo intenzivno ubacivati oružane èete.Samo februara 1901. godine, na primer, uba èeno je 6 vrhovistiè-kih èeta sa po12—15 ljudi, koje su se kretale po rejonima oko DŽ umaje, Petrièa, Kukuša,Ðev ðelije i Velesa. U leto 1901. go-dine na desnoj strani Strume, u Karijaku,nastanio se stari haramija Donèo Zlatkov. Uè vr šæujuæi se u ovoj oblasti, on jenareðivao da se više ne primaju èete Unutra šnje organizacije, a ako se pojave da

se predaju turskoj vojsci.Posle stupanja haramija u služ bu Vrhovnog komiteta u pr-EOJ polovini 1901.

godine, u jesen iste godine zapoèinje prodi-ranje èeta, koje su predvodili aktivnipodoficiri i oficiri bugarske armije. Pojava oficira na teritoriji Organizacije bio jeznak za pripremu krupnijih akcija vrhovizma u Makedoniji. Vrhovistièka propaganda postajala je sve drskija i bezobzirnija, njen cilj bio je da naneseudarac uticaju Organizacije i da ga eliminiše. Služeæi se imenom bugarskogkneza i| snagom bugar-ske armije, oficiri su govorili da je Revolucionarna organi-zacija najveæa smetnja da bugarski knez pomogne skori opšti ustanak, koji bipodr žala bugarska armija. Zbog toga su oni pri-menili sva sredstva da bijeliminisali uticaj te „smetnje". Vr-hovistièko rukovodstvo, istovremeno, vr šilo jepritisak na na-rod da ne poma že Revolucionarnu organizaciju i preduzimalo jeteroristièke akcije protiv njenih rukovodilaca. Dvojici ubi-ca, Halju i IvanèuKarasulijati, postavljen je zadatak da ubiju Goce Delèeva. Seljacima jednog sela sugerisano je da otruju Ja-neta Sandanskog. Vrhovisti nisu uspeli da ubijuDelèeva i San-danskog, ali su likvidirali lokalne rukovodioce Organizacije udžumajskom i petrièkom kraju: Aleksandra Ilijeva i Aleksan-dra Kitanova,Keckarova i druge.

Vrhovistièka delatnost je tokom 1902. godine beležila još veæu aktivnost.NJihova koncentracija bila je usmerena u rejo-nima gornjodžumajskog sreza, na desnoj strani Strume i u malešev-skom kraju. Broj njihovih èeta polovinomseptembra 1902. godine ceni se na 16.

Akt t h t k d t l t k d



Iako je potpisana direktiva sa Vrhovnim komitetom o uspostav-ljanjuneutralne pograniène teritorije u Bugarskoj, da bi se obezbedili pograniènirejoni od vrhovistièkih upada, to ništa nije pomoglo. Upravo obratno, èitavuakciju Vrhovnog komiteta Conèev je usmerio da bi ovladao ovim rejonima ida bi posle toga mogao preko njih da obezbedi svoje nastupanje uunutra šnjost Makedonije.

Ovakav kurs Vrhovnog komiteta, oduzimanje 700—800 pušaka izpograniènih rejona, bezobzirni postupci vrhovistièkih èeta koje supredvodile stare haramije, razni plja èka ši, proneveri-telji i drugi deklasiranielementi, progonjeni od Organizacije, teror i demoralizacija koje su sejalimeðu organizovanim sta-novništvom, prinudili su Unutra šnju organizacijuda predu-zme odgovarajuæe mere samoodbrane. Goce Delèev ni u komsluèaju nije dopuštao da na teritoriji Organizacije besne neka žnjeno

elementi strani pokretu. — ? „Dok moje rame dr ži pušku, Make-donija jenedostupna za bugarskog oficira" — izjavio je on od-luèno i otišao iz Sofijeu unutra šnjost sereskog revolucionar-nog okruga da bi organizovao otpor protiv vrhovista. On je naredio rukovodiocu Organizacije ugornjodžumajskom rejonu da svim snagama „brani samostalnost Unutra šnje organizacije".

Istovremeno sa preduzimanjem najrazlièitijih mera za po-ja èanjeorganizacionih redova, pristupilo se i èišæenju organi-zacione teritorije odmesnih vrhovistièkih pomaga èa. U prvom redu odluèeno je da se izvr šikombinovani napad na vrhovisti-èku èetu Donèa Zlatkova. Stoga jemobilisana oružana snaga Organizacije u sereskom rejonu, koju su èiniletri èete, a pra-tilo ih još 30 ljudi, seljaka dobrovoljaca. Napad je izvedenkra-jem 1901. godine, ali usled slabog voðenja akcije i izdajstava cilj nijepostignut.

U ovom sukobu Organizacija je nastojala da do krajnjih gra-nica izbegava krvoproliæe. Ona je nastojala da uba èene vrhovi-stièke èeterazoružava i da ih vraæa natrag. Tako su postupili gornjodžumajskirukovodioci Sava Mihailov i Krsto Asenov sa èe-tom bugarskog podoficira Mihaila Lazarova. Èuvajuæi se nepo-trebnog krvoproliæa, rukovodioci

Unutra šnje organizacije na-stojali su da izazovu i prisile vrhovistièke vojvode i èete na javne diskusije pred narodom. Tako je postupio GoceDelèev po-èetkom marta 1902. godine u maleševskom kraju sa èetom

bugar-skog oficira Sofronija Stojanova. U principijelnoj diskusiji predsvojom èetom Stojanov je priznao snagu i pravednost reèi Delèeva i vratiose u Bugarsku. Tako je postupio i Jane Sandanski. On je javno pozvao

bugarskog kapetana Jurdana Stoja-nova na diskusiju pred narodom, ali jeovaj to odbio. Kasnije je on to uèinio sa èetom poruènika LJubomira Stojanèeva i njegovog pomoænika u selu Lopovu, kod Melnika, isti èuæi ihkao agente bugarske bur žoazije, što se videlo, prema reèima Sandanskog, iiz njihovih vojnih uniformi, laviæa, zastave i drugih detalja, simbola

bugarske dr žave.

Pošto su na nastojanja Unutra šnje organizacije da se; izbe-gnu oružanisukobi vrhovisti odgovorili još žešæim priti-skom, pa su èak izvr šili i napad sa 78èetnika na èetu Sandan-skog, Organizacija je i sama bila prinuðena da primenioštrije mere. Na oruž je ona je odgovarala oruž jem. Godine 1902. bilo je višesukoba izmeðu dve strane. Najpre je Jane Sandanski, zajedno sa èetom Deda IlijeKr èavalije i Atanasa Tešovalije, kod mesta nazvanog Span Preslap, kod Melnika,

napao i oterao jednu vrho-vistièku

èetu koja je oplja

èkala mandre.

ÈeteÈernopeeva, Kr. Asenova, Slav èa Kova èeva, sa oko 50 ljudi, preduzele su napad

na èete bugarskih oficira Todora Saeva i Lefterova.

Neprijateljski odnos Organizacije prema vrhovistièkim èe-tama nije se izmenioni u toku takozvanog džumajskog vrhovistiè-kog ustanka. Istina, èeteOrganizacije u tom periodu nisu na-padale vrhovistièke èete, ali im nisu nipoadagale. Naprotiv, one su skoro pazile da se vrhovistièki ustanak ne proširi udrugim oblastima. Èernopeev je odmah capao èetu vrhoviste Vasa Pelivanova,koja je pokušala da borbe proširi i na maleševski kraj i time je osujetio njenunameru.

Uporedo sa oružanim sredstvima protiv vrhovistièkih upada u Makedoniju,Organizacija je preduzela akcije da ih i pred javnim mnenjem raskrinka. U Sofiji

je poèetkom 1902. go-dine izlazio list Delo, organ Organizacije. Celokupna aktiv-nost lista bila je usmerena na raskrinkavanje vrhovizma u od-branusamostalnosti i nezavisnosti Unutra šnje organizacije, autonomije Makedonije.

Razoblièavajuæi konkretno prestupnièku aktivnost Vrhov-nog komiteta,Delo, sa mnogo detalja, dokazuje njegovu povezanost sa bugarskom dr žavom.„Komitet raspola že bugarskom polici-jom, bugarskim vlastima, organima

bugarske dr žave, bugarskom vojskom" . . .

Ukazujuæi na stvarne vinovnike vrhovistièkih akcija u Ma-kedoniji,„pružene ruke prema makedonskim poljima koje su krv-lju i pepelommakedonske revolucije gonile kraljevsku krunu bugarskog prestola", Delo jeisto remeno po i alo na beskompro misn borb proti onih koji nose i spro ode



Organizacija je istom žestinom raskrinkavala vrhovistiè-ke ciljeve predstanovništvom, pa i pred samim vrhovistima, pred kojima su retkopotencirali i principijelne razlike. San-danski je isticao da vrhovistièka akcija daje povoda da se re-volucionarno delo tretira kao vešta èko

bugarsko. Preko vrho-vizma Ferdinand i bugarska vlada nastojali su da ovladaju Orga-nizacijom i da je iskoriste za svoje ciljeve.

Obja šnjavajuæi da ovu politiku sprovode bugarski oficiri, protiv kojihse Organizacija najodluènije bori, Sandanski je govorio:. . „Mi znamonjihovo vaspitanje, njihove intimne zami-sli. To su ljudi koji su dalizakletvu na vernost bugarskom knezu i bugarskoj dr žavi. Oni ne mogu bitidrugo osim njihova slepa i poslušna oruða. A mi neæemo da zamenimotursku tiraniju, turske sultane, drugim takvim, èak i bugarskom tiranijom

i bu-garskim knezom. Mi hoæemo da Makedonija bude autonomna, nezavisna, slobodna, Makedonija Makedoncima."

Na prigovor vrhovista da se i oni bore za autonomiju Make-donije, sa tom razlikom što, kada se ona oslobodi, stanovništvu treba datimoguænost da samo izabere na èin upravljanja itd., San-danski odgovara:

„Vidite li sada? Vi tra žite slobodu Makedonije i odrin-skog kraja, kaosredstvo, kao etapu za buduæa zavojevanja i prisa-jedinjavanja, dok jesloboda, autonomija Makedonije na š cilj. Evo gde je velika razlika izmeðunas unutra šnjih i vas vrhovista. Da smo dopustili va šim drugovima — oficirima, oni bi vodili oružanu borbu, oni bi imali u svojim rukama èete,

vojna jezgra, Organizaciju, i, prema tome, u slobodnoj Makedoniji oni bi na-redili makedonskom stanovništvu, oni bi diktirali da ono tra-žiprisajedinjavanje Makedonije i odrinskog kraja Bugarskoj, kao što je to bilosa istoènom Rumelijom 1885. godine."

„Mi smo mesili pitu, vi æete je jesti."

7. GORNJOD Ž UMAJSKI USTANAK 1902. GODINE

Uporedo sa poja èanim slanjem èeta u Makedoniju, VK je pri-stupio iprovociranju ustanka u Makedoniji. Pod izgovorom te-škog stanja ugornjodžumajskom kraju, gde su vrhovisti ipak uspe-li da prodru, VK je na

jednoj konferenciji doneo odluku da èlanovi komiteta Ivan Conèev ipotpukovnik St. Nikolov izvr-še inspekciju u tom kraju, a posle toga da seodluèi da li da se objavi dizanje ustanka i da pukovnik Atanas Jankov odeu bitolj-ski okrug. Ove odluke su izvr šene. Jankov je u drugoj poloviniavgusta sa velikom èetom stigao u kosturski kraj, gde je imao na-meru da 7. septembra izazove ustanak. On je uèinio sve da prido-bije lokalnerukovodioce Revolucionarne organizacije, ubeðujuæi ih da æe ustanak podr žati Vrhovni komitet Conèeva, Bugarska i Rusija.

Kada u tome nije uspeo, povezao se sd mesnim haramijom Ko-tem i sa njim je imao nameru da zapali Lerin. Zahvaljujuæi oš-trom reagovanju Okružnogkomiteta i rejonskih rukovodstava, Jankov je onemoguæen da uèini bilo štd, a na kraju je proteran iz Makedonije.

U meæuvremenu, 18. IX 1902. godine u selu Gradovu, kod Gor-njeDŽ umaje, organizovan je vrhovistièki kongres, na kome je odlu-èeno da se objavidizanje ustanka u gornjodžumajskom, petrièkom i maleševskom kraju, a za ddn

ustanka odreæen je 25. septembar iste godine.Donošenje oze odluke propraæeno je poveæanom propagandnom

aktivnošæu u štampi i odr žavanjem mitinga. Umesto 25. septem-bra, poslesukoba izmeðu turske vojske i jedne vrhovistièke èete u selu Ž eleznici kod GornjeDŽ umaje, poèeo je vrhovistièki usta-nak koji se preneo nd još jedno do dva sela ovog sreza.

Posle sukoba od 23. septembra, nastala je izvesna pauza. U to vreme, urejon doga ðaja došao je i bugarski general Conèev, koji je komandovao

vrhovistièkim èetamd. Sukobi su obnovljeni oko 9. oktobra, ali su veæi intenzitet dobili u drugoj polovini meseca, kada je u njima uèestvovao i sam Conèev.

Izazivajuæi sukobe u gornjodžumajskom srezu, vrhovistièki štab imao jenameru da proširi borbe u mdleševskom i petriè-kom kraju i da time èitavompokretu da masovniji karakter i duže vreme trajanja. U maleševskom krajuustanak je trebdlo da poène 30. septembra, odakle se lako mogao proširiti uokolinu Petrièa. Glavni, pak, cilj bio je osvajanje Kresnenskog tesnaca, odakle seotvarao put prema melnièkom rejonu — tvr ðavi Revo-lucionarne organizacije.Zbog toga su se i najoštrije borbe vodile u neposrednoj okolini tesnaca, kod sela Kresne, Meèkula, Srbinova itd. Meðutim, anga žovanje brojne turske vojske usuko-bima osujetilo je vrhovistièki plan, a polovinom novembra i sdm ustanak.

Sa snagama od !"# do $## ljudi vrhovisti su u sukobe uvukli oko 28 sela, sa oko 3 480 kuæa. Jedna petina njihovih ljudi bila je ubijena, a oko $# ljudizarobljeno.

Ugušivanje ovog isprovociranog ustanka imalo je krajnje te-ške posledice po



likvidiranje i razoružavanje naroda. To je doprinelo da i ono malo oru ž ja koje je bilo uneto u taj kraj konfiskuju Turci prilikom pretresa.

Organizacija je preduzela sve da bi smanjila udar. Ond se OEOG puta nije dr žala pasivno kao 1895. godine. Pre nego što je buknuo ustanak,oruž jem je progonila vrhovistièke èete. Èak je Sandanski, koga supodsticali seljaci, pokušao da organizova-nom akcijom onemoguæiustanak, ali je veæ bilo kasno.

Posle ustanka preduzete su mere da se što pre zaleèe rane. Meðutim,to nije bilo tako lako. Pred Organizacijom su iskrsle mnogobrojne smetnje.

S druge strane, uticaj džumajske vrhovistièke akcije iz 1902. godine upropagandnom i psihološkom pogledu nije za pot-cenjivanje.

Iako je celom svetu bilo jasno da se baza ove akcije nalazi u

Bugarskoj, ipak je postepeno poèelo da probija put shvatanje da semakedonskim revolucionarnim pokretom rukovodi iz So-fije. Ocenjujuæiupravo sa te ta èke gledišta rezultate džumajske ustanièke akcije,Sandanski je u jednom svom cirkularu od 1905. godine naglasio da, ipored toga što „krajnji cilj — ? da se pre-uzme Organizacija — nije biopostignut, evropsko mnenje ipak je još više uèErstilo ubeðenje da jemakedonski pokret èisto bugarski pokret".

S druge strane, u psihološkom pogledu ova vrhovistièka akcija unekoliko je bila „uspešan atentat na idejne i taktièke baze Unutra šnjeorganizacije". Naime, u njoj je) stvoreno raspo-loženje, koje su veštopodsticali infiltrirani vrhovistièki elementi, za ubrzanje odluke o ustanku uMakedoniji.



G L L VA V Ilindenski usšanak

Makedonski nacionalno-oslobodila èki i revolucionarni pokret na poèetku

XX veka dostigao je vrhunac u svom razvitku. Višegodišnja aktivnost Unutra šnjeorganizacije za uè vr šæenje organizacionih redova i za revolucionisanjemakedonskih poro-bljenih masa urodila je plodom. Svuda u Makedoniji bila jeraz-granata revolucionarna delatnost. Revolucionarna organizacija prodrla je ucelokupni život makedonskog naroda. Nastojanje da se bolje izgradi Organizacija,da se vaspitavaju njeni èlanovi za smelo i samopregorno žrtvovanje u revolucijipredstavlja posebnu karakteristiku pokreta.

Ostvarenje makedonske revolucije zamišljalo se putem mnogih postupnihrevolucionarnih akcija, a njihova kulmina-cija trebalo je da bude oružaniopštenarodni ustanak. Prvenac makedonske revolucionarne samostalneaktivnosti Goce Delèev, ovo na èelo obja šnjavao je maksimom: „OsloboæenjeMakedonije leži u unutra šnjem ustanku." Suština ove postavke sastojala se utežnji da kod svakog sazri ideja revolucije, da se svako pripremi za nju i tek onda, pri potpunim uslovima, da se pri-stupi pozivu na masovni ustanak.

Meðutim, ostvarenje ciljeva makedonske revolucije naila-zilo je na ozbiljneprepreke. Tome su se naroèito suprotstavlja-li vrhovistièki elementi i NJI%OE«sluge, koji su težili da na svaki na èin kompromituju dedatnost Unutra šnjeorganizacije i da se uvuku u njene redove. Pri tome su korišæena razlièita sredstva. Oni su zapoèeli da vr še i provokacije da bi se kom-promitovala Unutra šnja organizacija, da bi se stvorila smutnja u narodu, da bi se spoljnomsvetu predstavila druk èija slika o stanju u Makedoniji i da bi se isforsiranimustancima izazvala spoljna intervencija.

Koristeæi hapšenja nekoliko èlanova Centralnog komiteta Unutra šnjeorganizacije, a takoðe i odsustvo Goce Delèeva i Ðor èe Petrova, koji su senalazili u Sofiji kao inostrani pred-stavnici Organizacije, Ivan Garvanov,

jedan od vrhovistièkih eksponenata i agent bugarske vlade, uspeo je da seuvuèe u CK i da privremeno zauzme dužnost predsednika. Polazeæi odtoga, on je na svoju inicijativu sazvao kongres organizacionih èlano-va uSolunu. Kongres je odr žan 2, 3. i 4. januara 1903. godine (15, 16. i 17.

januara po novom kalendaru). Prema objavljenom protokolu sa kongresa,na njemu je uèestvovalo 17 delegata, koji nisu ravnomerno predstavljalisve okruge Revolucionarne orga-nizacije. Na taj na èin kongres nije biokompletan i, prema tome, u ovakvom sdstavu nije mogao da donosi krupneodluke bez saglas-nosti svih revolucionarnih komiteta.

1. KONGRES U SOLUNU I NJEGOVE ODLUKE

Na kongresu se vodila diskusija o centralnom pitanju: da li u proleæetreba podiæi ustanak. O ovom pitanju voðene su duge i ozbiljne diskusije.Delegati su se podelili na dve grupe: jedni su bili za, a drugi protiv ustanka. Protivnici ustanka govorili su da revolucionarni okruzi još nisudovoljno snabdeveni oru-ž jem i rukovodeæim borbenim kadrovima i da momenat još nije pogodan. Na podizanju ustanka najviše je insistirao IvanGar-vanov, koji je, pored ostalog, govorio da se u sluèaju ustanka sa sigurnošæu može ra èunati na pomoæ Bugarske. NJegovo obrazlo-ženjeprihvatila je veæina delegata i odluèeno je da se ustanak digne u proleæe1903. godine. Diskutovalo se i o karakteru us-tanka. Prihvaæen je predlogda on bude „opštestrateški". Ra-zmotren je i pregled vojvoda, na èin rada u

velikim gradovima i sl. Odluèeno je da se u svakom okrugu organizujekongres i da se na njemu razmotri odluka o podizanju ustanka i o merama koje bi trebalo preduzeti za njegovo realizovanje.

2. SPOR O PODIZANJU USTANKA

Odluku o podizanju ustanka razlièito su doèekali u revo-lucionarnimokruzima i uopšte u Revolucionarnoj organizaci-ji. Najveæi protivnici teodluke bili su istaknuti makedonski aktivisti Goce Delèev, Ðor èe Petrov,

Jane Sandanski i drugi. Da bi se svestrano razmotrio ovaj problem, u Sofijije zakazan sastanak istaknutih aktivista koji su se tamo zatekli Na ovom



u aktivno stanje. Oni su bi-li, naroèito Ðor èe Petrov, za takozvani„permanentni" ustanak, pri politièkoj i organizacionoj pripremljenostimasa. O tome je Goce Delèev govorio . . . „da se èitava Turska baci uanarhiju, da se iz osnova poljulja carstvo sultana, da se izazove daljenesnosna situacija . . . i da se na taj na èin prinude oni koji se danas u imemoguæih interesa tresu nad jednim varvarskim postojeæim sta-njem — da preduzmu promenu za jednu èoveèniju uredbu". U vezi sa ovim Ðor èePetrov je ukazivao i na moguæe konkretne akcije. On je govorio: „Neka igradske organizacije napuste svoju dosa-da šnju pasivnost i neka poènu da manifestuju napada èku ini-cijativu i onda æe zemlja preæi u stanje

permanentnog ustanka."Na sastanku se veæina prisutnih izjasnila protiv podizanja ustanka iodluèeno je da se na terenu Makedonije radi na tome da se doneta odluka neispuni. U tome se naroèito anga žovao Goce Delèev. On je otišao u Makedoniju isastao se sa veæim bro-jem revolucionarnih dktivista da bi ih ubedio u štetnost pre-vremenog ustanka. U Solunu se sastao sa Dame Gruevim, KOJI tek što se

vratio iz zatoèenja. On nije bio informisan o situaciji i prihvatio je rešenje za ustanak. Goce Delèev mu je izneo sve posledice jednog takvog prevremenogistupanja, ali je on ostao na svome. Gruev je pripadao onim makedonskimrevolucionarima koji su smatrali da je zbog poja èanih zuluma turske vojske nadneza štiæenim stanovništvom i zbog stava da æe Evropa pomo-æ i , moguæepodiæi ustanak. Delèev u principu nije bio protiv ustanka, ali je momenat smatrao nepogodnim, kako na unutra šnjem tako i na spoljnom planu. On je bioza odreðene ustanièke akcije, koje bi tokom vremena stvorile moguænost za šireistupanje po-robljenih makedonskih masa.

3. SOLUNSKI ATENTATI

Kada je po revolucionarnim okruzima poèelo ozbiljnije da se diskutuje oproblemu ustanka, drugi doga ðaj je uzbudio Make-doniju. To su bili solunskiatentati. Oni su bili delo grupe

14 Istorija makedonskog naroda P 209

210



makedonskihintelekt ualaca koji su

bili poduticajemanarhi-stièkih

ideja, a uSolunusuoformilisvojuteroristièkugru-pupoznatupodimenom„Gemidžije". Usvojojdedatnosti onisu seorijentis

ali na pripremanje„dinamitnihatentat a" za rušenjeustanov a

kapitalistièkih dr žava ili ustanova gde je bio inves-tiran inostrani kapitalu Makedoniji. Osnovna tendencija tih dinamitnih akata sastojala se utežnji da se zainteresuje evrop-ska javnost za stanje u Makedoniji i da seizazove intervencija evropskih sila. Svojom aktivnošæu u grupi su seisticali: Or-dan Ordanov Orce, Milan Bošnakov, Dimitar Meèev, Konstan-tin Kirkov, Pavel Šatev, Milan Arsov, Vladimir Pingov i dr.

Pošto su sve pripreme sistematski izvr šene, 29. aprila 1903. godineu Solunu su oni digli u vazduh francuski brod „Gvadalkivir", zatimpoznatu otomansku banku, poštu, plinaru, nema èki klub i druge zgrade.

Jedna grupa atentatora poginula je u atentatima, a ostali su uhvaæeni,

osuðeni na smrt, a zatim su im kazne zamenjene zato

èenjem u Maloj Aziji. U opštoj raciji koju je preduzela turska vlast uhapšeno je oko 2 000

ljudi i neki èlanovi CK zajedno sa njegovim predsednikom IvanomGarvanovim.

Solunski atentati izazvali su veliku buku u Makedoniji i u Evropi. UMakedoniji je situacija postala još zategnutija. Represalije turskesoldatske postajale su sve brojnije. Stanje je postalo sve nesnosnije. Timese i kod znatnog dela porobljene makedonske mase poja èao otpor, težnja da se na ðe spas iz krize. To stanje su solunski atentati, kao i ostalesliène akcije, na-roèito atentati na železnièkim linijama, još više revolu-cionisali.

U evropskoj javnosti i u diplomatskim; krugovima solunski atentatisu u poèetku doèekani sa iznena ðenjem i pa žnjom. Sve više se govorilo omakedonskim prilikama i predlagane su mo-guænosti za rešavanjepitanja Makedonije.

4. UBISTVO GOCE DEL È EVA

Nesnosno stanje koje je stvoreno solunskim atentatima, a i ostalimdoga ðajima, još više se komplikovalo vešæu o smrti Goce Delèeva, voðemakedonske revolucije.

U vreme solunskih atentata Delèev je bio u Solunu, gde jepokušavao da radi na izmeni odluke o podizanju ustanka. Iz Soluna,zbog blokade, jedva je uspeo da iziðe. Trebalo je da ode na planinu

Alibotuš, gde je bilb planirano da se poèetkom maja odr ži kongressereskog okruga da bi se razmotrilo pitanje ustan-ka. Ovaj okrug, kojim

je rukovodio Jane Sandanski, postao je tvr-ðava makedonskesamostalnosti i samobitnosti. Zbog toga se tu

è vrsto stajalo na pozicijama protiv „prevremenih" i „isprovo-ciranih" ustanaka.Sereski delegat na Solunskom kongresu, La-zar Dimitrov, bio je jedini koji senajoštrije protivio predlogu o dizanju ustanka. Za oiaj kongres bilo je svepripremljeno. Re-joni u okrugu izabrali su svoje delegate i oni su se nalazili na putuka zbornom punktu. Tamo je pošao i Goce Delèev. Treæeg maja on je stigao u seloBanica, u blizini Sereza. Tu su mu se pri-kljuèile i sereska i dramska èeta. Èetvrtogmaja ujutro opkolio ih je jedan odred turske vojske. Goce Delèev i ostali revoluci-onari su se suprotstavili. U neravnopravnoj borbi on je ubijen.

Smrt Goce Delèeva odjeknula je u celoj Makedoniji. NJegovom smræu pokret jeizgubio pravog lidera, koji je èitavu jednu dece-niju bio istinski protagonist makedonske revolucije.

Oko njegove smrti navedeno je više pretpostavki. Radilo se o izdajstEu, koje je vešto organizovano i izvedeno. Smatra se da su još za vreme njegovop boravka uSolunu poèeli da ga prate i da su u to izdajstvo umešani razlièiti faktori.

Goce Delèev zauzima vrhunsko mesto u istoriji nacionalno--oslobodila èkog irevolucionarnog pokreta. On je postao pravi tuma è težnji porobljenih makedonskihmasa za slobodu. Kao pra-vog voðu masa ocenili su ga i stranci koji su pisali oMakedo-niji. Tako, Britanac DŽ on Makdonald piše da je „Delèev u toku mnogihgodina bio duša revolucije u Mdkedoniji, idol desetina hiljada makedonskih.seljaka". Ruski revolucionar N. Rogdaev takoðe piše da je „duša makedonskerevolucije bio Delèev — taj balkanski Garibaldi — tip neumornog narodnogrevolucio-nara" Kao takav on je ostao i u seæanju makedonskog naroda NJe-govo



Situacija u bitoljskom okrugu bila je veoma specifièna. Eksploatacija naroda uovom okrugu, kako od strane turskih ci-vilnih i vojnih vlasti tako i usled brojnihrazbojništava, posebno albanskih, bila je naroèito velika. Nezadovoljstvo jepoveæano' i usled teške ekonomske situacije, od koje su najviše stradale širokenarodne mase. U ovom okrugu Unutra šnja orga-

14' 2 1 1

nizacija postavila je zdrave, solidne organizacione osnove i znatno razvijenuorganizacionu mrežu. Sve to doprinosilo je efikasnijem revolucionisanjumasa. Tu veæ nije moglo da se pod-nosi ekonomsko i politièkougnjetavanje i zatra žena je likvi-dacija otomanskog vladajuæeg sistema.Zbog toga je veæina u ovom okrugu odluèila da se opredeli za podizanjeustanka. Treba kon-statovati da se u ovom okrugu, a i u ostalim, za ovuodluku opre-delio najveæi deo makedonskih revolucionarnih snaga. Make-donske mase, polazeæi pre svega od pogor šanog stanja, uèestalih zuluma,otvorene buntovnièke atmosfere, sa brojnim atentatima i poveæanomakcijom revolucionarnih èeta, smatrale su da je momenat zgodan za podizanje ustanka i same su se opredelile da rešavaju svoju sudbinu, za samostalno i samopregorno voæenje borbe za nacionalno i socijalno

osloboðenje. Vrhovisti su bili iznena ðeni ovakvim preokretom. Osim toga, uustanku su aktivno uèestvovali i socijalisti. Pa èak i Ðor èe Petrov, iako sepro-tivio ovom revolucionarnom aktu, u toku ustanka ukljuèio se u ratnopoprište.

Prema rešenju Kongresa u Solunu od januara 1903. godine,definitivnu odluku o podizanju ustanka trebalo je da donesu kongresirevolucionarnih okruga. Meðu njima najznamenitije i najzna èajnije odlukedoneo je kongres bitoljskog revolucionar-nog okruga. Kongres je odr žan od2. do 7. maja 1903. godine u Smi-levu, kod Bitolja (otuda i ime „Smilevskikongres"). NJemu su prisustvovali svi delegati iz svih rejona u okrugu. Za predsed-nika kongresa izabran je Dame Gruev, koga je opunomoæio CK uSolunu da ga predstavlja na kongresu. Posle podnošenja izvešta-ja rukovodilaca rejona o stanju ljudstva, naoružanja i o vojnoj spremnosti,razvila se diskusija o podizanju ustanka, pri èemu su nastale nesuglasice.Na ovom kongresu oformila su se takoðe dva gledišta: za i protiv. Protivnicipodizanja ustanka uzima-li su kao èinjenicu slabo naoružanje nekih rejona (naroèito prilepskog). Meðutim, na kraju, na nastojanje Grueva, veæina na kongresu se izjasnila za podizanje ustanka, uz preduzimdnje mera da senepripremljenim rejonima pruži pomoæ.

Kongres je doneo konkretne odluke o pripremama ustanka. Za rukovoðenje ustankom izabran je Glavni štab ustanièkih snaga, u koji suušli: Damjan Gruev, Anastas Lozanèev i Boris Sa-rafov. Kompetencije štaba prostirale su se na èitav bitoljski okrug. Rejonima su rukovodili rejonskina èelnici i vojvode èe-ta. Svi rukovodeæi komiteti po rejonima bili su dužnida ras-porede okružne snage po èetama od 30 do 50 ljudi i da sa njima otpoènu izvoðenje praktiènih vež bi. Predviðene su i mere za prikupljanjehrane, odeæe, lekova i drugog materijala i za njiho-vo uskladištenje na tajnim mestima. Posebne odredbe donete su za naoružanje, za sakupljanjeoruž ja, za okupljanje lica sposob-

2 1 2

nih za ratovanje. Okrug je bio podeljen na rejonska ruko-vodeæa tela, sa odreðenim brojem na èelnika i vojvoda. Odluèeno je da ustanak bude opšti, da se svi rejoni iz okruga dignu. Osim toga,odluèeno je da se dejstvuje „partizanski", a da se prepusti

Glavnomštabu da on odredi datum.Kongres je odredio prava i dužnosti; Glavnog štaba, rejon-

skih štabova, vojvoda, ustanika i slièno. Stoga je donet „Usta-nièki disciplinski ustav". U Ustavu su razra ðeni osnovni poj-

i di i li i i i d ž ti t ik k di l



na gradska i gorska pokretna tela. Štab je doneo i specijalnouputstvo za rejonska rukovodeæa tela kojim je zaduživao orga-nizovane èlanove da se prisajedine èetama i da se razvije naj-

veæa aktivnost u pripremama za ustanak. Preduzete su konkretnemere za obezbeðenje svakog rejona oruž jem i municijom, za ureðe-nje korespondencije i kurirske služ be, za prikupljanje hrane uposebnim punktovima i drugo. U specijalnoj instrukcij i iz-neta su zaduženja vojvoda i ostalih revolucionarnih radnika u raspodeli vojnih snaga, u svim poduhvatima za bolje pripremeza ustanak. Kongres je razmatrao i pitanje taktike i strategije

I | ustanika.

6. PRIPREME I OBJAVLJIVANJE

USTANKA U BITOLJSKOM OKRUGU

Saglasno odlukama Smilevskog kongresa u svim rejonima ok-ruga odr žane su skupštine u prisustvu naroda i na njima suiznete mere koje je trebalo preduzeti za pripremanje ustanka.Rejonska na èelstva postavljale su vojvode.

Najveæa pa žnja posveæena je vojnoj obuci, kako ustanika tako i naroda. Svaki ustanik dobio je posebno zaduženje,naoružanje, odeæu, hranu, lekove i drugo. Naoružani ljudi delilisu se na grupe, koje je predvodio desetar. Na grupu od 20 DOJ 50ljudi po-stavljan je vojvoda. U nekim rejonima improvizovane su

vojne vež be radi upoznavanja sa osnovnim pojmovima strategijei tak-tike u praksi. Posebna briga posveæena je sakupljanjuoruž ja,



??????? ??????????? ??????

municije, lekova, hrane i drugog. O svemu su izdavana uputstva da bi sešto bolje pristupilo pripremama za ustanak.

Kada su sve pripreme bile pri kraju, Glavni štab bitoljskog okruga, na sastanku odr žanom 2. jula 1903. godine na vrhu Pobe-donoscu (iznadSmileva, kod Bitolja) razmotrio je stanje revo-lucionarnih rejona i doneo jeodluku da se uputi proglas o objavljivanju ustanka. Proglas je izdat 28.

jula i u njemu je datum ustanka predviðen na sledeæi na èin. „Odreðenidan, kada narod iz cele Makedonije i odrinskog kraja treba da iziðe javnosa oruž jem u ruci protiv neprijatelja je 20. juli (po novom kalen-daru 2.avgust) 1903. godine." Proglas se zavr šava uzvicima: „Dole Turska! Doletiranija! Smrt neprijateljima! Da živi na-rod! Da živi sloboda! Ura!"

U proglasu je istaknuta vekovna želja porobljenog naroda da sa oruž jem u ruci stekne željenu slobodu. Poèetak tog revo-lucionarnog akta odreðen je za 2. avgust — Ilinden, po kome se i ustanak zove ilindenskiustanak. Proglas je proneo poziv za ustanak po celoj zemlji.

O poèetku ustanka obaveštena je i svetska jaznost. Ino— stranopredstavništvo posdalo je velikim silama Deklaraciju Unutra šnjeorganizacije o objavljivanju ustanka. Glavni štab poslao je saopštenjeDirekciji istoènih železnica u Makedo-niji, èije se sedište nalazilo u Solunu,obaveštavajuæi je da æe biti atentata na železnicama. Direkcija jeobavestila put-nike o tome. Ovaj korak Glavnog štaba sna žno je odjeknuo usvet-skoj štampi.

Pošto je izdao proglas, Gdavni štab je 1. avgusta uputio rejonima poslednja uputstva. U njima je ozna èen karakter ustan-ka, podvuèeni suneki specijalni zadaci èeta. Nagla šavalo se da æe se voditi partizanska

borba propraæena teroristièkim akci-jama. Insistiralo se na tome da seformiraju manje vojne snage, koje je trebalo da dejstvuju istovremeno usvim mestima. Nastoja-lo se da se ne stupa u borbu sa velikim masama

koncentrisanim na izvesnim strategijskim punktovima,èime sepreporuèivalo voðenje dugotrajnog ustanka. Karakter ustanka jasno je

uslovlja-dao partizanske akcije, što se odrazilo i u ostalim delovima Makedonije.

Ilindenski ustanak poèeo je 2. avgusta 1903. godine u najve-æem deluMakedonije. Najja èi zamah ustanak je imao u bitoljskom revolucionarnomokrugu. NJime su obuhvaæeni svi rejoni u ovom okrugu. U bitoljskomrejonu ustanak se pojavio u sedam punktova. U svim punktovima ustanicisu 2. avgusta stupili u akcije pre-kidanjem telegrafskih i telefonskih linija inapadima na be-govske kule i posede. U nekim mestima ustanici sunapadali lokalne garnizone, porušili su sve mostove, onesposobili pu-teve iizvr šili nekoliko napada na turske jedinice stacioni-

lj



?????????? ???????

rane po raznim mestima. Tako je, na prilazima Resnu, i u samom gradu,nastao sukob izmeðu ustanika i turske vojske. Udarne ak-cije ustanika uresenskom rejonu postajale su sve ja èe. Oni su oslobodili veliki deoresenskog kraja, koji su dr žali u svojim rukama do druge polovine avgusta.Na osloboðenoj teritoriji formirani su zbegovi, u koje je smešteno izbeglo

stanovništvo. U ovim zbegovima život je tekao organizovano. Upresndnskom rejonu ustanici su napali nahijski centar Nakolec i sa tamoš-njim garnizonom vodili žestoku borbu. Borba je nastavljena i 3. avgusta. Uovom rejonu ustanici su takoðe gospodarili do druge polovine avgusta.Sliène akcije oni su preduzeli i u demirhi-sarskom rejonu. Tu su napaligarnizon u selu Pribilcima. Ova-kvim akcijama ustanici su oèistiligarnizone i postali apso-lutni gospodari u ovom centru sve do kraja avgusta. Tu su takoðe organizovani zbegovi za smeštaj stanovništva.

7. KRU Š EVSKA REPUBLIKA

1 Najbolja organizacija za uspešno izvoðenje ustanka sprove-dena je u kruševskom rejonu. Posle Smilevskog kongresa kru-

^ ševski revolucionari najaktivnije su se pripremali za usta-, nak. Naroèito velika pa žnja posveæena je vojnim pripremama 1 revolucionara i njihovom naoružanju. Pripremljen je plan zau-

zimanja Kruševa. Radi efikasnijeg dejstvovanja, sva oružana snaga u rejonu podeljena je na osam revolucionarnih odreda pod

rukovodstvom iskusnih vojvoda. Svaki odred dobio je odreðeni, punkt u gradu, gde je u datom trenutku, prema operativno-stra-

tegijskom planu, trebalo da se izvr ši planirana operacija za zauzimanje grada. Dva dana pre poèetka ustanka vojvoda Nikola Karev, kao na èelnik Gorskog na èelstva, sišao je u polje ispodKruševa i izvr šio raspored revolucionarnih snaga iz poljskihsela. Posle toga u Birinskoj Koriji sakupile su se sve vojvode

J sa svojim èetama. Tu su poslednji put izdata uputstva o izvoðenjunapada na grad. Tu je štab kruševskih ustanika, specijalnim

^ proglasom, objavio poèetak ustanka. U proglasu se pozivalo svestanovništvo da se digne na ustanak za izvojevanje slobode. Pro-glas sezavr šava uzvikom: „Da živi Makedonija".

Prema predviðenom planu, akcije za zauzimanje Kruševa po-èele su 2. avgusta noæu. Najpre su ustanici isekli telefonske

1 stubove van grada. Posle toga poèelo je sprovoðenje taktièkog' plana za zauzimanje grada. Napadalo se na kljuène ta èke, i to na

kasariu, poštu, ošptinu i na druge ustanove i pozicijske objek-te. Umešnimsadejstvom kruševski ustanici su prinudili tur-ske vojnike na panièno

bekstvo. U napadu se razlièito odra žavao otpor turskih snaga. Naroèito suteški bili sukobi prilikom



?????????? ???????



???????? ??????????? ??????

napada na kasarnu, u kojoj je bilo 60 vojnika. Napad na ovaj zna-èajanobjekt izveo je odred vojvode Alabaka, opsedajuæi ga. Bor-ba je trajala skoro ceo dan i zgrada je na kraju zapaljena.

Treæeg avgusta Turci su nekoliko puta pokušali da izvr še napad, alisu odbijeni. Istoga dana grad je potpuno osloboðen, a zatim je Štabkruševskih ustanika ušao u njega. Time je pobeda kruševskihrevolucionara bila obezbeðena. Ovim velikim ak-tom makedonske revolucijedošle su do izra žaja vekovne želje makedonskog naroda da dobije slobodu.U ovom makedonskom kutku ona je bila ostvarena. Time je ilindenska revolucija zabele-žila vrhunsku pobedu, došle su do izra žaja težnje za slobodom i samostalnim životom.

Prvi zadatak revolucionarne vlasti sastojao se u biranjurevolucionarnih organa. Štab ustanika predstavljao je vojnu vlast u gradu.Za izbor ostalih organa Revolucije sazvana je skupština istaknutih gra ðana,predstavnika svih narodnosti u gradu. Ovaj najviši organ, sastavljen od 60

ljudi, bio je Savet Republike. Najveæu ulogu u progla šenju Republike imao je ideo-log i organizator, socijalista Nikola Karev (1877—1905). Tom

njegovom delatnošæu i uèešæem i drugih socijalista u revolu-cionarnoj vlasti, kao i drugih revolucionara, Kruševska Re-publika postavljena je na „duboko demokratske i republikanske principe". Time se ona „pokazala kaodr žava sa mnogo socija-listièkih primesa".

Svaki èlan vlade imao je odreðenu funkciju. Kao pomoæna tela vladeformirane su komisije, i to za snabdevanje i ishranu, za odr žavanjeunutra šnjeg reda i poretka, za odeæu, za zdravstvo i finansije. Sudskefunkcije vr šio je specijalno izabrani voj-ni sud. Pored Saveta, kao organa demokratsko-revolucionarne i republikanske vlasti, izabrana je iprivremena vlada, sastav-ljena od 6 èlanova. Predsednik vlade bio je VangelDinu, koji je bio odgovoran za sudstvo; zatim Ðor ði Èa èe, odgovoran za rekvi-ziciju; Teohar Neškov, odgovoran za finansije; Hristo P. Ður-èijev,odgovoran za unutra šnje poslove, Dimitar Sekulov, odgo-voran za ishranu;Nikola Balju, odgovoran za sanitet.

Revolucionarna vlast u Kruševu donela je niz akata. Izvr šena jeeksproprijacija nekih ustanova potrebnih za od-branu grada, zatim popisrobe, raspisivanje ustanièkog poreza i drugo. Specijalna pa žnja posveæena

je naoružanju, kako usta-nika tako i sposobnog stanovništva. Otvorene sulivnice i specijalne radionice za opravku oruž ja i izradu municije. Izra ðeno

je i nekoliko trešnjevih topèiæa. Poštanska služ ba radila je dobro i ona jeuglavnom obavljana preko gradskih i seoskih kurira. Velika briga posveæena je utvr ðivanju grada. Utvr ðenja su bila dobro izgra ðena ilocirana prema vojno-stra-tegijskim principima. Takvo utvr ðivanje grada ostavilo je uti-



???????? ??????????? ??????

sak i na strance koji su posetili Kruševo posle ustanka. Ne-ma èki generalštabniporuènik Geben izjavio je da su na èin iskopa i preuzimanje grada ukazivali na toda su voðe ustanka u vojnom pogledu dobro pripremljene.

Revolucionarna vlast u Kruševu pokušala je da pridobije ili bar da neutrališemuslimanske mase iz okolnih sela. Kao najozbiljniji akt tog pokušaja smatra sepoziv upuæen musli-manskom stanovništvu u kruševskom srezu, koji, u stvari,pred-stavlja manifest ustanka, nazvan Kruševski manifest. Ovaj Manifest predstavlja deklaraciju o ciljevima i zadacima kru-ševskih revolucionara, onjihovim demokratskim težnjama ka bratskoj slozi i jedinstvu meðu narodima.Manifest je pisan na 0ard0m makedonskom jeziku. U njemu je pesnièki izra ženoodu-ševljenje zbog postignute slobode, revolucionarnog „vjeruju" kruševskihrevolucionara.

U Manifestu su proklamovana visoka na èela makedonske re-volucije. PrincipiOrganizacije za doslednu revolucionarnu borbu svih potla èenih masa protiv otomanske tiranije, kao i vladajuæeg sistema, ovde su na šli najbitniju primenu ièak su još nagla šenije potencirani duboko demokratski i socijali-stièki principi

bratstva meðu narodima. U Manifestu vidno mesto zauzima apel muslimanima izra žen reèima: „Doðite braæo muslimani da poðemo protiv va ših i na ših dušmana.Doðite pod barjak autonomne Makedonije. Makedonija je na ša zajednièka majka i

zove vas u pomoæ. Doðite da slomimo lance ropstva, da se kurtališemo muka istradanja. Doðite kod nas, braæo, da slijemo duše i srca i da se spasemo, pa i na ša èeljad da živi mirno i spokojno, da radi i napreduje." Na kraju se nagla šava: „Miæemo sami da se borimo i za vas i za nas, ako je potrebno svi do jednog æemoumreti pod barjakom za na šu i va šu slobodu i za na še i va še pravo."

Manifest +e na najdemokratskiji i revolucionarni na èin proklamovao ilindenskurevoluciju. U proklamovanju tih ci-ljeva i zadataka zapa ža "e sna žan uticajsocijalista, naroèito Nikole Kareva. Manifest +e izazvao sna žan utisak ne samo kodmakedonskog naroda veæ i meðu muslimanskim stanovništvom, o èemu svedoèe ipisma iz sela Aldanci i kmeta Sinana i odbeglog Alije, na èelnika turskog garnizona u Kruševu, koji je sa simpa-tijama gledao na borbu makedonskog naroda iz ovogkraja.

Manifest i ostale odluke, iako su se odnosile samo na Kru- ševo, potvrdili su vrhunske ciljeve ilindenske revolucije, koja je proklamovala svoja dosledna demokratska i revolucio-narna na èela. Time je dr žavotvorna težnja makedonskognaroda dobila najizrazitiji vid, što se toliko oèigledno izrazilo u svimrevolucionarnim poduhvatima i ostvarenjima Kr'1eE"ke Republike.

*

ZL7

8. USTANAK U OSTALIM REJONIMABITOLJSKOG OKRUGA

Ilinednski ustanak masovno se odrazio i u ostalim rejonima bitoljskogrevolucionarnog okruga.

U kosturskom revolucionarnom rejonu ustanak je bio maso-van. Predsam ustanak Gradsko na èelstvo izdalo je proglas naro-du, u kome seobaveštavalo o poèetku ustanka kao i tome da su sve oružane snage dužneda budu spremne i da èekaju naredbe o daljoj akciji. Na dan ustanka, 2.avgusta, izvr šena je mobili-zacija revolucionarnih snaga. U odreðenimpunktovima (Popole, Korešta, Klisursko i Kostursko) ustanici su napaliaskere, kako po selima tako i u veæim mestima. U Popolu, 3. avgusta, 150ustanika napalo je askere u selu Višenima i posle troèasovne borbe zauzelisu selo.

Jedan ustanièki odred od 130 ustanika napao je 3. avgusta garnizon ugradu Klisuri. Prilikom ovog napada ustanici nisu iadali uspeha. Drugog

dana napad je ponovljen, i to udruženim dejstvom više odreda, koji su imalioko 500 ustanika.

Odredi su nastupili u koloni prema gradu iz raznih pra-vaca. Na putuza Klisuru naišli su na askere koji su im pru-žili otpor. NJihov udruženinapad prisilio je Turke da ispta-zne grad, koji su najverovatnije 4. avgusta zauzeli ustanici. Èete su ušle u grad, a narod ih je oduševljeno doèekao.Grad je bio slobodan sve do 27. avgusta. U njemu je uspostavljena revolucio-narna vlast. Pri tome je izvr šena nova reorganizacija i raspo-red snaga.Odatle su izdavane naredbe za napad na okolna mesta.

Jedan od glavnijih poduhvata ustanièkih snaga predstavlja napad na gradiæ Nevesku. Dvanaestog avgusta, oko 700 ustanika približilo seNeveski, opkolili su je i zapoèeli direktan napad na turske pozicije. Turska

vojska, koja je bila raspore-ðena pored gradiæa i u mesnoj kasarni, bila jeprinuðena da se povuèe. Posle toga ustanici su ušli u Nevesku, zapleniv ši

brojnu municiju, oruž je, hranu i odeæu.Zauzimanje Klisure i Neveske predstavljalo je krupnu po-bedu ustanka

u kosturskom kraju. To je, s druge strane, bio i veliki uspeh ilindenskerevolucije, slobodoljubivih težnji ma-kedonskog naroda. Kao i u KruševskojRepublici, ovde je zna-èajno uspostavljanje revolucionarne vlasti uosloboðenim kraje-vima, posebno u Klisuri i Neveski, što predstavlja još

jedan doprinos u ostvarivanju dr žavotvornih težnji makedonskog naroda.Ustanak se pojavio i u lerinskom rejonu. Tu su akcije izvo-ðene u

nekoliko punktova (staroneredski i nidženski) Ustanak je poèeo 2 avgusta



???????? ??????????? ??????

ustanièki odred prekinuo je sve telegrafske veze, porušio je mostove i puteve. Na nekoliko mesta voðene su borbe.

Naroèito je bila zna èajna borba kod mesta Ezercata, izmeðu 300 ustanika i2 000 vojnika sa artiljerijom. Pri ovakvom odno-su snaga, borci iz Lerina suzatra žili pomoæ od Kostur èana i organizovali udruženi capad. Oni su uspešnodavali otpor brojnijim turskim snagama, tako da je turska vojska bila prinu-ðena da se povuèe ka Lerinu. Time su ustanici postali potpuni gospodarizapadnolerinske planinske oblasti sve do 28. avgusta 1903. godine.

Ustanak u ohridskom revolucionarnom rejonu poèeo je isto-vremeno kad i uostalim rejonima, u saglasnosti sa nareðenjem Glavnog štaba ustanièkih snaga.Ustanièke akcije ta èno je is-planiralo Gorsko na èelstvo. Operativni plan bio je upotpuno-sti izvr šen u èitavom rejonu. Najja èe ustanièke akcije bile su u Malesiji,Gornjoj i Donjoj Debarci i u Ortakolu. Èete su svuda opkoljavale turskegarnizone, prekidale telegrafske i telefon-ske veze, rušile mostove i puteve.Zabeleženo je nekoliko su-koba izmeðu ustanika i turske vojske. Borbe su trajaleoko dva i po meseca.

U ovom rejonu su takoðe za odbeglo stanovništvo iz sela organizovanizbegovi. Naroèito dobro bio je organizovan zbeg u planinskom kraju Ra šanec. Tu

je organizovano snabdevanje oru-ž jem, hranom i odeæom. Otvorena je i bolnica.Zbeg je bio pri-nuðen da se pripremi i za odbijanje turskih napada. Tu se odi-grala bitka izmeðu golorukog stanovništva, koje su potpomogli ustanici, imnogobrojnih askera. Ova bitka predstavlja jednu od epopeja ilindenskogustanka. Za ovu borbu, a takoðe i za ostale delove ovog rejona, Turci suanga žovali znatne vojne snage, koje, i pored svoje brojnosti, dobrog naoružanja iekipiranosti, nisu mogle tako brzo da slome otpor makedonskog naroda u ovomdelu Makedonije.

Prema planu o dizanju ilindenskog ustanka, ustanièke ak-cije u kièevskomrevolucionarnom rejonu trebalo je da se ma-nifestuju u jednoj demonstracijiispred grada Kièeva i napadom na tursku vojsku po hanovima i kulama. Uponoæ 2. avgusta usta-nièki odredi u ovom rejonu, pod rukovodstvom LukeDŽ erova, op-kolile su grad Kièevo. Ovaj iznenadni napad uznemirio je tur-skesnage, kako na prilazima tako i u samom gradu. One su bile prinu ðene na panièno bekstvo. U takvoj situaciji ustanici su imali POVO&JNJ' šansu da zauzmugrad. Meðutim, u redovima usta-nika nije bilo jedinstva, naroèito meðurukovodiocima, i oni su se povukli.

U daljem toku ustanka ustanici su napali turski garnizon kod Izvora. Tu je

bilo nekoliko sukoba. Oni su nastavljeni sve do oktobra.

2 1 9

U ovom rejonu takoðe su formirani zbegovi. Prvi zbeg orga-nizovan jeu Kopa èki. U njemu se živelo zajednièki, kako kon-statuje vojvoda LukdDŽ erov: „Ž etva je poèela zajednièki — komunizam, a da se ne pita moje,tvoje." Ustanièkih akcija bilo je i u predelima Male Reke.

U prilepskom revolucionarnom rejonu preduzeto je nekoli-koustanièkih akcija. Naroèito zna èajna bila je akcija Ðor èe Petrova sa njegovom èetom u kojoj je uèestvovao i Crnogorac Jova Jovanoviæ. Akcijesu izvedene prekidanjem telefonskih veza izmeðu Prilepa i Bitolja i Prilepa i

Velesa, kao i ruše-njem nekih mostova na putevima za Gradsko, Kièevo,Kruševo i Veles. Napadnuto je nekoliko begovskih kula i èitluka, a takoðe iturskih garnizona. Najveæa bitkd bila je kod mariovskog sela Èaništa, koja se odlikuje i dobro voðenim ratnim akcijama udruženih snaga prilepske ikosturske èete.

9. USTANAK U OSTALIM OKRUZIMA

Za razliku od bitoljskog revolucionarnog okruga, ostali revolucionarniokruzi (solunski, skopski i jedrenski) nisu ma-sovno uèestvovali uilindenskom ustanku.

Ustanièki pokret, iako u ogranièenijim razmerama, zapoèeo je u ovimokruzima skoro istovremeno sa onim u bitoljskom okru-gu, a negde ikasnije. To se prvenstveno odrazilo u akcijama partizdnskih odreda, kojisu se kretali kroz ove okruge rušeæi železnièke i telegrafske veze inapadajuæi manje turske odre-de. Sve to primoralo je tursku vlast da i uovim okruzima kon-centriše znatne vojne snage. Sukobi izmeðu ustanièkihèeta i turske vojske bili su èesti. Neki od njih trajali su kratko, a neki i ponekoliko dand.

Zbog atentata na evropske objekte u Solunu, veæi broj èla-nova Organizacije sklonio se kod sreskih èeta okruga i na taj na èin su poveæalinjihov broj. Meðutim, srezovi solunskog okru-ga nisu bili dovoljnonaoružani, a zbog izvr šenih dtentata bila je prekinuta veza sa Solunom,odakle su se oni snabdevali oruž jem. Vojvoda Sava Mihailov veæ je doneo

300 pušaka sa dinamitom, koji je u toku ustankd bio iskori

šæen za 7dinamit-skih atentata na železnièkoj liniji Solun — Skoplje, Solun — Bitolj,

na turske kasarne i druge objekte. Najuspešniji bio je atentat na železnièku liniju, na mostove na Vardaru, koji su dignuti u vazduh i timeje za izvesno vreme onemoguæeno preba civanje vojske i materijala



???????? ??????????? ??????

Nastojanjem CK i Inostranog predsedništva trebalo je da se objavi ustanak iu sereskom okrugu. Zbog toga je sazvan kongres okruga u Pirinu, prvih dana septembra, da bi odredio karakter ustanka; zatim, on je izradio plan akcija iodredio je datum. Kongres je odluèio da akcije u okrugu otpoènu 14. septembra,ali bez uèešæa stanovništva, veæ samo èeta. Karakteristièno je da je posle dugihpregovora postignuta saglasnost o uèešæu u akci-jama i vrhovistièkih èeta zajedno sa èetama Organizacije. S ob-zirom na to da je jaz izmeðu vrhovistièkihèeta i èeta Organi-zacije bio tako veliki, saradnja je bila minimalna. Neke vrho-

vistièke èete stigle su u bugarskim vojnim uniformama sd sim-bolima bz^garske vojske, pa je Sandanski zatra žio da se odstrane ti znaci, kao i da se pot èineplanu koji je postavio štab sereskog okruga, izabran na Pirinskom kongresu.

U akcijama koje su se razv-ile na terenu, vrhovistièke èete imale su lošedr žanje. Èesto su napuštale borbe sa Turcima, a da o tome ne obavesterukovodioce štabova Organizacije i pre-bacivale su se preko bugarske granice. Uovom okrugu bilo je ne-koliko sukoba sa turskom vojskom — u nevrokopskom,melnièkom, gornjodžumajskom, sereskom i demirhisarskom kraju. Naroèito su

bili krvavi sukobi u razloškom kraju, kada su vrhovistièke èete pokušale da preuzmu grad Razlog, ali usled nekoordinira-nih akcija i napuštanja pozicija pretrpele su poraz, a turska vojska je zapalila 95 kuæa u gradu i ubila 45 ljudi.Uspešnije su bile borbe u selu Belici. U njima su uèestvovali i inostranidobrovoljci.

U skopskom revolucionarnom okrugu ustanak takoðe nije imao masovnikarakter. Tu su dejstvovali ustanièki odredi pod rukovodstvom Nikole Puškarova,predsednika okružnog komite-ta u Skoplju. Oni su se naroèito orijentisdli na prekidanje že-leznièkih veza. Treba naglasiti prekid železnièke linije u blizini

Velesa, a takoðe i na ostalim železnièkim è vorovima. U ovom okrugu zabeleženo je i više sukoba izmeðu ustanièkih èeta i turskih askera, i to naroèito ukoèanskom i kratovskom kraju. U celom okrugu bilo je 15 sukoba izmeðuustanika i tur-ske vojske. U ovom okrugu u sukobima su uèestvovale i neke ma-kedonske emitrantske èete koje su došle iz Srbije. Jednu èetu èinili sumakedonski studenti u Rusiji.

U opseg Revolucionarne organizacije ubrajao se i jedrenski revolucionarniokrug. Za bolje izvoðenje ustanka, u okrugu je odr žan kongres 28. juna 1903.

godine, na planini Strandži, na kome je bio izabran štab okruga za rukovoðenjeustankom, i to Lazar Madžarov i Stamat Ikonomov, koje je predvodio MihailoGerdžikov. Izra ðen je plan o ustanièkim akcijama, postavljene su vojvode i

donete su i druge odluke u vezi sa organizovanjem ustanka. Posle obavljenihpriprema, ustanièke akcije otpoèele su poèetkom avgusta napadom na turskegarnizone i na manja me-sta. Akcije su izvedene u svim rejonima okruga. Napadisu ka-roèito poja èani 5. i 6. avgusta. Usled toga turski askeri su bili prinuðeni da napuste mnoga svoja uporištd. U rukovodstvu ustanièkih snaga i u samomustanku uèestvovali su i Makedonci pored bugarskog stanovništva.

10. U È E Š ÆE NARODNOS TI U USTANKU

U ilindenskom ustanku, pored makedonskog naroda, uèestvo-vale sui druge narodnosti u Makedoniji. Saglasno revolucio-narnim zamislima Unutra šnje organizacije, osloboðenje Make-donije trebalo je da buderezultat zajednièkog dejstvovanja svih narodnosti u njoj. Zajednièki interesizdhtevali su da se borba vodi protiv opšteg neprijatelja, a za politièko iekonomsko osloboðenje. Ta težnja za zajednièkom aktivnošæu naroèito jeizra žena za vreme ustanka, kdda je niz uèesnika narodnosti odano služioOrganizaciji i pomagao joj. Naroèito treba istaæi doprinos Vlaha, koji su semasovno prisajedinili ustanicima u Kruševu i u kosturskom kraju i živouèestvovali u ustanku. Iz njihovih redova iza šli su smeli i predani borci i

vojvode, kao, na primer, Pitu Guli i Mitre Vlav. Oni su aktivno uèestvo-valii u osloboðenju Kruševa, Klisure i Neveske, kao i u ure-ðenjurevolucionarne vlasti. Tako je za predsednika vlade u Kruševu izabran Vlah

Vangel Dinu. Vlasi su aktivno uèestvo-vali i u ostalim rejonima bitoljskogokruga u kojima su živeli.

U ustanku je uèestvovalo i nekoliko pripadnika albanske narodnosti.Mnogi od njih još pre ustankd su uvuèeni u rad Organizacije. Oni sunaroèito bili zaslužni za snabdevanje i naoružanje èlanoE<a Organizacijeraznim vrstama oruž ja i mu-nicije. Preko njih je vr šen prenos oruž ja urazne punktove u Makedoniji. Oni su ustanak i materijalno pomagali, a neki su i aktivno uèestvovali u njemu.

Ustanak je simpatisao i pomagao izvestan broj Turaka. Mno-gi od njih bili su simcatizeri pokreta i pomagali su ga moralno i materijalno. Naroèito veliki utisak na njih je ostavio Kru-ševski manifest. O tome svedoèiushiæenje na èelnika krušev-skog garnizona.

U ustanku su uèestvovali i Grci roðeni u Makedoniji. Na-roèito susimpatisali pokret oni koji nisu bilc pod uticajem velikogr èke propagande.Oni su pomagali Organizaciju oruž jem i drugim sredstvima. Neki od njihaktivno su uèestvovali i u radu Organizacije, posebno u kosturskom ilerinskom kraju. Naroèito zna èajno bilo je uèešæe vojvode Ivana Atanasova Gr-èeta, koji je bio verni saradnik Goce Delèeva i koji je aktivno uèestvovaou ustanku u petrièkom i demirhisarskom kraju.



???????? ??????????? ??????

Ustanak je moralno i materijalno pomagao i izvestan broj Jevreja, naroèito izkosturskog, solunskog i bitoljskog kraja. Mnogi od njih sa simpatijama su gledali

na pokret i pomagali su ga.Doprinosom ostalih narodnosti Makedonije u zajednièkoj borbi za politièko i

ekonomsko osloboðenje makedonskog naroda i uèešæem u njemu, ilindenskiustanak dobio je opštenarodni karakter i zna èaj.

11. UGU Š IVANJE USTANKA I NJEGOVE POSLEDICE

Ilindenski ustanak iznenadio je turske vlasti. One se uop-šte nisu nadale da æe ustanak porobljenih makedonskih masa dobiti tako široke razmere uMakedoniji, koja je u to vreme predstavljala najzna èajniji evropski deoOtomanske Imperije. Širenje makedonske revolucije, osloboðenje Kruševa, Klisurei Neveske, kao i niza drugih planinskih oblasti, stvaranje oslo-boðene teritorije,uznemirili su Visoku portu. Da bi se ustanak okonèao, Porta je preduzela ozbiljne

vojne mere. Ukoliko se usta-nak više rasplamsavao utoliko se više poveæavao broj turskih snaga u glavnim ustanièkim uporištima. Ovo poveæanje naroèito jepostalo zna èajno sredinom avgusta 1903. godine. Tada su tur-ske snage

stacionirane u Makedoniji sa èinjavale: 239 bataljona, 39 eskadrona i 74 baterije.Konkretnije, èitav sastav je brojao: 167 300 pešaka, 3 700 konjanika i 444 topa.Samo u bitoljskom vilajetu tada je bilo stacionirano 4 diviziona, odnosno 67 ba-taljona sa odgovarajuæom artiljerijom.

Za plansko izvoðenje kontraofanzive protiv makedonskih ustanika, turski vojni eksperti pripremili su operativni plan. Ovim planom bile su predviðeneodreðene etape dejstvovanja za ugušivanje ilindenskog ustanka. Meðutim, plannije uvek ostva-rivan, jer se nailazilo na sna žan otpor makedonskih ustanika.

Prvi udarci u toku turske kontraofanzive bili su usme-renp na ustani èkouporište kod Smileva. Tu je osam turskih bataljona prinudilo ustanièke snagekod Ðavata na odstupanje prema Smilevu. Odatle je turska vojska nastavila kretanje, pra-veæi krug oko Smileva. Uviðajuæi to, vojvode su rasporedile 600ustanika po okolnim brdima, odakle su oni pružili sna žan ot-por. Borbe na ovomterenu trajale su nekoliko dana. U samom Smilevu i okolnim selima turska

vojska vr šila je represalije i masakriranje. Pošto je zauzeto Smilevo, jedan deoturske voj-ske prebacio se u Demir Hisar.

Najveæi problem za tursku vojsku predstavljalo je zauzi-manje Kruševa, kojesu ustanici oslobodili. Kontraofanziva ovog žarišta makedonske revolucije nije

mogla da se sprovede lako, jer su naišli na

è vrsto organizovanu odbranu grada,koji je i prirodno bio na pozicijama teškim za osvajanje. Oko 9. i 10. avgusta

turske snage su z,apoèele svoj pohod prema gradu. Glavni-na turske vojske, podkomandom Bahtijar-pa še, kretala se kroz Prilepsko polje prema Kruševu. Ova glavnina sastojala se od 10 000 ljudi i praæena je drtiljerijom. Ona se rasporedila oko sela Krivoga štana, d kod mesta Topolite postavila je 7—8 teških topova. Drugideo turske vojske, koja je prodirala sa severa, smestio se kod sela Norova i Selca.

Treæa veæa kolona uputila se na jug i smestila se kod sela Vrbovec i Trstenika.Èetvrta kolona pokušala je da zauzme manastir Sv. Spas da b i ga iskoristila kao

bazu za dalje operacije. Osim toga, jedan od-red turske vojske, u sastavu od 4000 vojnika, došao je iz Bitolja i kod sela Pribilaca podelio se na dve kolone.

Jedna kolona nastupila je u pravcu sela Ž ur èa i Ostrilaca, prema Kruševu, a druga pored reke Ž dbe, prema Kojovom Trnu. Iz Kièeva je po-šao drugi odred od 5000 vojnika sa brdskom artiljerijom. Cilj pokreta ove velike vojske, koja je prema nekim podacima brojala skoro 20 000 ljudi, bio je da opkoli Kruševo i da ga zatimudruženim napadom zauzme.

Kruševski revolucionari preduzeli su ozbiljne mere za od-branu.Ustanièke snage nalazile su se na svojim pozicijama i brojale su 1 200ljudi. One su fortifikacijski bile dobro obez-beðene.

Kada je opokoljavanje zavr šeno, Bahtijar-pa ša je, preko par-lamentaraca, 12. avgusta, zahtevao da se ustanici predaju. O tome su se uGorskom na èelstvu pojavile nesuglasice. Na kraju doneto je rešenje da segrad brani. Tada je poèeo napad na grad. Posle bombardovanja, turska pešadija je poèela da nastupa sa svih strana u pravcu Kruševa. U tomnastupu Turci su doèekani sna-žnim i herojskim otporom kruševskihrevolucionara i naroda. Meðutim, posle osloboðenja istoènog i severnog deldgrada, Gor-sko na èelstvo je dobilo izveštaj da napreduje vojska iz pravca Kièeva, èime je onemoguæeno povla èenje prema zapadu. Tada je odluèenoda se odstupi prema mestu Osoju, a vladi je ndre ðeno da preda grad.Meðutim, u štabu se nisu svi složili sa ovom odlukom. Najveæi protivnik bio

je Pitu Guli, koji je odluèio da se sa svojom èetom bori do kraja. Tako je onsa svojim borcima i narodom hrabro odbijdo turske napade. Naroèito suzna èajne borbe kod Sliva i Meèkinog kamena, gde je najveæi broj vojnika Pitu Gulija dao živote braneæi grad. Na pozicijama Kruševa voðene sužestoke borbe u toku celog dana (12. avgusta). Uveèe istogd dana, borbe suzavr šene. Štab, koji je predvodio Karev, probio se kroz turski kordon. Tada isledeæeg dana turska voj-ska je prodrla u grad, vr šeæi stra šne represalije,masakriranja i plja èkanja nad slobodoljubivim narodom u Kruševu.



I



I

Us š ani è ka è e š a Panda Klja š eva i Vasi.š È akalarpva

t «

?

H



???????? ??????????? ??????

Turske vojne sndge kretale su se i prema ostalim ustanièkim uporištima. UPrespi i resenskom kraju bilo je malo borbi, s obzirom na to što su ustanici uspelida se provuku kroz tur-ske redove. Vojska je iz raznih pravaca prodirala i prema De-mir-Hisaru. Kroz ovo podruè je prošlo je 20 — 30 000 turskih vojnika. Na tomterenu nalazio se Glavni štab sa oko 1 000 usta-nika, koji su se posle turskogprodora povukli. Sada je vojska, u kolonama, organizovano, prodirala prema svimustanièkim upo-rištima. U tom prodoru ona je nailazila na suprotstavljanjeustanika. Borbe su trajale tokom avgusta i septembra.

Turska kaznena ekspedicija, koja je brojala 6 000 vojnika, 27. avgusta pojavila se u ustanièkim kosturskim mestima. Ona se uz put sukobljavala sa ustanicima i postepeno je napredovala u okrugu. Tada joj je stigla pomoæ od 15000 vojnika, tako da je ona do poèetka septembra oèistila teren i povukla se. To jeomoguæilo kosturskim revolucionarima da se vrate i da zauzmu ustani èke baze.Meðutim, u drugoj polovini septembra, turske snage su se vratile i posle žestokih

borbi ustanici su bili prinuðeni da se povuku. Slièan prodor turske snage uèinilesu i u lerinskom kraju, gde su posle nekoliko borbi sa ustanicima zauzele oblast.

Krajem avgusta i poèetkom septembra turska vojska napredo-vala je prema ohridskom revolucionarnom rejonu. Tu je voðeno nekoliko zna èajnih bitaka: kodKuratice, Reèice i Sviništa. Naroèito veliki heroizam pokazali su ohridskirevolucionari i goloruki narod u borbama kod Ra šaneca.

Prodor prema Kièevu bio je slabijeg intenziteta. Tu su us-tanici uspeli da neutrališu albansko stanovništvo u Debru i u okolnim mestima. Meðutim, krajemavgusta zabeleženo je ne-koliko zna èajnijih sukoba kod Dušegubice, gde suturske snage bile prinuðene da se povuku. Tek krajem septembra i poèetkomoktobra turske snage ponovo su prodrle u ovaj rejon i prinudile ustanike na odstupanje.

U ovim operacijama turske vojne ekspedicije za uništenje ustanièkih uporišta zabeleženo je nekoliko etapa, koje su za-visile od obima ustanka u pojedinimdelovima Makedonije. U periodu najja èeg intenziteta ustanka — do sredineavgusta 1903. godine, ta ènije do zavr šetka druge dekade meseca — koncentra-cija turskih snaga i njihove operacije bile su izrazito veæe i uèestane. Padom teritorijeKruševske Republike, turska vojna komanda orijentisala se na dalje likvidiranjeustanièkih upo-rišta ne samo u bitoljskom okrugu veæ i u drugim — usolunskom, skopskom, sereskom i jedrenskom. Pri svom nadiranju turske snagesu nailazile na sna žan otpor makedonskih revolucionara, èi-tavog makedonskognaroda, koji su samopregorno branili tekovine ilindenske revolucije. Zbog toga suakcije nastavljene i u toku

15 Ietorija makedonskog naroda P 2 2 5

septembra i oktobra 1903. godine, tako da je Makedonija bila obuhvaæena ustanièkim plamenom nepuna tri meseca. Turska vlast bila je prinuðena

da vodi pravi rat sa jednim narodom. To je bio rat porobljenog naroda protiv neuporedivo brojnijeg neprijatelja. Time je taj narod pokazao svojuzrelost, dižuæi glas protiv tiranije i proklamujuæi revolucionarna na-èela svoje borbe za slobodni i ravnopravni život.

Posledice ilindenskog ustanka bile su katastrofalne po makedonskinarod. One su se odrazile u svim porama njegovog ekonomskog, politièkogi kulturno-prosvetnog razvitka. U ilin-densku revoluciju makedonski èovek

je polagao sve svoje nade, sve svoje težnje da bi stekao toliko oèekivanuslobodu. Meðutim, tromeseèna borba nije omoguæila ostvarenje tih ideala.Make-donska zemlja ponovo se na šla u paklenom stanju.

Naroèito teška bila je situacija širokih narodnih masa. Turska vojska,policija, razbojnièke bande, ne samo u toku ustan-ka veæ i posle njega,tokom druge polovine 1903. godine, stalno su krstarile po Makedoniji usvojoj kaznenoj ekspediciji i vr-šile nasilja, paljevine, plja èke i druga

bezobzirna varvarstva. Masakriranja i presije bile su ogromne.Za vreme ustanka stradalo je više od 16 kaza sa 201 nase-ljenim

mestom. Zapaljeno je 12 400 kuæa, ostalo je bez krova 70 836 ljudi,pobeglo je preko 30 000 ljudi, ubijeno je 8 816 muškaraca, žena i dece.

Navedeni podaci ilustruju krajnje teško stanje u koje je bio dovedenmakedonski narod neposredno posle ugušivanja ilin-denskog ustanka.Svuda se oseæala panika, demoralizacija, razo-èarenje i oèajanje.



???????? ??????????? ??????

bila zainteresovana za Bos-for i Dardanele, ali zbog zapleta na Dalekomistoku i sve ja èe aktivnosti ruskog proletarijata u zemlji, pitanje Balkana sma-trala je drugostepenim, bila je protiv svakog revolucionarnog pokreta iradila je takoðe na èuvanju postojeæe situ-acije. Ovaj odnos„zainteresovanih" za prilike na Balkanu, 0=nosno za Makedoniju, ove silesu sankcionisale sporazumom još iz 1897. godine,: a naroèito reformnimprogramom o Makedoniji od 8. februara 1903. godine, koji su u Beèudoneli predstavnici obe vlade. Prema ovom programu predviðena jereorganizacija turske žandarmerije i policije, samostalni budžet, zamena de-setka zemljišnim porezom i drugo. Meðutim, ove reforme nisu dalenikakve rezultate.

Za situaciju u Makedoniji bile su zainteresovane i bal-kanske dr žave.Makedonija je za vladajuæe bur žoaske krugove ovih dr žava predstavljala objekt za osvajanje. Zbog toga je svaki revolucionarni pokret u Makedoniji za njih

predstavljao opas-nost i nisu biralc na èine i sredstva da mu se suprotstave. Onesu radile na tome da preuzmu ovaj pokret i da ga iskoriste za svoje ciljeve ili da formiraju svoj pokret. Zbog toga su balkan-ske monarhije koristile svaki povoljanmomenat za proširenje svojih uticaja u Makedoniji, za obezbeðenje svojihpozicija.

Ilindenski ustanak prema širini svojih zahvata i veli-èini revolucionarnogkretanja, dotakao je i imperijalistièke dr žave, zainteresovane (+ opstanak Turske.S obzirom :+ 6 da su dotaknuti njihovi interesi, odmah se dejstvovalo kod Porteza uspostavljanje reda i mira u zemlji. Preduzete su mere (+ re-organizovanjeturske armije i za energiènije dejstvovanje u ugu-šivanju makedonskog ustanka.U tom momentu, imperijalistièke sile, nar èito Austro-Ugarska i Rusija, nastupalesu zajedno da bi se zadr žalo postojeæe stanje bez primene vojnih intervenci-ja.Meðutim, kod ovih i kod drugih ipak se prrgovorilo o koristi novih reformi za Makedoniju, i to ne korenitih i ne takvih koje bi se kosile sa njihovim interesima.U poèetku ustanka pitanje nove reformne akcije bilo je pitanje diplomatskihkancelarija. Pojavila se ideja da se pozovu ambasadori u Carigrad, ali se 6 nijeostvarilo. Aktivno se dejstvovalo da se na ðe nekakav „toAiz ^ggepLg" za rešenjesituacije u Makedoniji. Meðu diplomatima su razmatrane razlièite moguænosti za sreðivanje situacije. Pojavili su se razlièiti planovi za ureðenje Makedonije,

predlozi za autonomiju, za federaciju, za samostalnu dr žavu, za postavljanjegeneralnog guvernera i slièno. Meðutim, na kraju se ponovo zakljuèilo da nijemoguæe donošenje korenitih re-formi, pri èemu se prednost ponovo davala

Austro-Ugarskoj i Rusiji, kao „zainteresovanim" za situaciju u Makedoniji. Onesu se ponovo zauzele za donošenje novih reformi, ali ne takvih koje bi u osnovismirile buntovnu Makedoniju. To njihovo anga-žovanje nastalo je kao rezultat sve ja èeg dejstvovanja evropske diplomatije za rešavanje makedonskog pitanja,kao i insistiranje progresivnog javnog mnenja.

15* 2v7

13. ODJEK USTANKA

Ilindenski ustanak imao je veliki odjek meðu javnim mne-njem uEvropi i Americi. Herojski podvizi, samopregor i samo-požrtvovanje izra ženiu toku ustanka i neizmerna stradanja zbog represalija turske soldateske,izazvali su simpatije i sau-èešæe prema Makedoncima. Javno mnenjepoèelo je da se zauzima za makedonsku kauzu, da pronalazi rešenje za likvidiranje nepod-nošljivog stanja u Makedoniji, da organizovano dejstvujena po-pularizaciji i pomoæi makedonskom oslobodila èkom pokretu.

U širenju promakedonskog pokreta u Evropi i Americi ve-liku uloguimale su publikacije i štampa. U mnogim publika-cijama, koje suobjavljene pre ilindenskog ustanka, a naroèito neposredno posle njega,širila se istina o Makedoniji, o osnov-nim ciljevima i zadacima makedonske

borbe za slobodu. U njima je razra ðivano više pitanja iz makedonskeistorije, geografije, ekonomije, prosvete i kulture i iz savremene, aktuelneproble-matike. To je doprinelo da se bolje razjasni stanje u Makedoniji i da

se afirmiše težnja makedonskog naroda.Znatnu ulogu u upoznavanju sa pravim stanjem u Makedoniji, za

vreme ustanka i neposredno posle njega, imala je štampa. Ona je otvorila posebne rubrike o ustanku, odnosno o makedonskom pitanju i bila jel f d ð k d b



???????? ??????????? ??????

štampi prinudilo je diplomate da se ozbiljnije pozabave pitanjemMakedonije.

Štampa je imala veliku ulogu i zbog toga što je javno mne-nje prekonje izra žavalo svoje simpatije prema makedonskom os-lobodila èkompokretu i zahtevalo energiènu intervenciju za poboljšanje položaja uMakedoniji. Preko štampe je moguæe pratiti razgranatu delatnost javnostiu nekim zemljama Amerike i Evrope u korist makedonskog naroda.

U popularizaciji ustanka u inostranstvu veliku ulogu ima-le su imakedonske grupe, koje su formirale makedonske emigrantskeorganizacije, studentska udruženja i ostale makedon-ske družine umnogim zemljama Evrope i Amerike.

U agitaciji su se anga žovale i grupe makedonskih kulturnih radnika. Tako,na primer, veliku popularizatorsku ulogu imala je pozorišna grupa Vojdana

Èernodrinskog „Skrb i uteha", i to najpre u Bugarskoj, a zatim u Srbiji,

prikazivanjem drame Krvava makedonska svadba. Predstave ove grupeostavile su sna-žan utisak na savremenike.

U popularizaciji makedonskog pokreta veliku ulogu imala su i makedonska studentska udruženja i društva na više evrop-skih univerziteta, a naroèito uRusiji, Š vajcarskoj i u drugim zemljama. Posebno su bili aktivni studentiPetrogradskog uni-verziteta, uopšte makedonska kolonija u Petrogradu, u kojoj

je glavnu ulogu imao Krste Misirkov i veæi broj njegovih drugova i sledbenika.Oni su u Petrogradu i u drugim gradovima Rusije organizovali više manifestacija i sakupljali su pomoæ posle ilindenskog ustanka u korist makedonskog pokreta.Sliènu ak-tivnost pokazali su i makedonski studenti na univerzitetima uZagrebu, Beogradu i Sofiji. Oni su, poredj toga, doprineli da i studentska omladina balkanskih zemalja anga žovanije radi u korist makedonske kauze.Posle ustanka, naroèito poèetkom 1904. godine, odr žano je nekoliko skupova srpskih i bugarskih stu-denata, na kojima su se donetim rezolucijama založili za pra-vilno rešenje makedonskog pitanja.

U nekim centrima na Balkanu makedonske grupe su izdavale i svoje listove, ukojima su one isticale prava Makedonaca na slobodni život. Pod nazivom

Autonomna Makedoni ja izlazila su dva lista u Bugarskoj. Treba istaæi list

Autonomna Makedo -ni ja Gerdžikoviæa i Hadžita škoviæa, izdavan u Beogradu,u kome se zahtevalo da se reši pitanje Makedonije u okviru balkanskekonfederacije. Ovakvi listovi izdavani su u mnogim evropskim centrima. Oni sudoprineli da se javno mnenje bolje i realnije upozna sa pravim stanjem stvari uMakedoniji i sa ciljevima makedonske borbe za slobodu.

Da bi promakedonski pokret dobio organizovaniji karakter, formirani suspecijalni „makedonski komiteti". NJihov cilj bio je da agitacijama populari šumakedonski pokret i pomoænim akcijama da sakupe što više priloga u korist postradalih u Makedoniji za vreme ilindenskog ustanka. U ovoj humanoj akcijianga žovale su se krupne liènosti društvenog i kulturnog ži-vota Evrope i

Amerike. Meðu njima su: Lav Tolstoj, Maksim Gor-ki, Anatol Frans, Ž an Ž ores, Viktor Berar, Frans de Presans, Artur Evans, Henri Brejlsford i druge liènosti.Oni su bili glavni inicijatori agitacije za Makedoniju i glavni organi-zatori„makedonskih komiteta".

2 2 9

U pojedinim zemljama razlièito se pristupilo organizovanoj aktivnostiu korist makedonske kauze. U Velikoj Britaniji na tome je radio „Balkanskikomitet"; u SAD — makedonski komi-teti u NJujorku, Filadelfiji i Bostonu;u Francuskoj — pa-riski „Makedonski komitet"; u Italiji — komiteti za

Jermeniju i Makedoniju u Rimu i Milanu; u jugoslovenskim zemljama:„Makedonski komitet" u LJubljani, „Hrvatski soko" u Zagrebu, Srpska socijaldemokratska partija u Beogradu, makedonska emi-gracija uBugarskoj i drugi komiteti u raznim zemljama.

Ovi „makedonski komiteti" glavnu svoju aktivnost u korist

makedonskog pokreta sprovodili su preko mitinga i drugih sku-pova. Takg<i mitinzi organizovani su u mnogim centrima. Naro-èito zna èajni bilisu mitinzi u amerièkim centrima, zatim vi-še od 200 mitinga u VelikojBritaniji, meðunarodni mitinzi u Parizu, Rimu, skupovi i mitinzi uLJ blj i Z g b S fiji i B g d N i iti i i i ti l d



???????? ??????????? ??????

organizacije. Naroèito veliku delatnost razvila je engleska pomoæna misija kojom je rukovodio X. Brejlsford, a koja je dosta pomogla postradalomnarodu. Slo-venka Terezina Jenkova i srpska slikarka Nade žda Petroviætakoðe su došle u Makedoniju I pomogle postradalom stanovni-štvu. Radovih mitinga naišao je na povoljan prijem kod make-donskog naroda.Uèesnici u ovim misijama, posle povratka iz Ma-kedonije, odigrali su velikuulogu u širenju istine o njenom narodu i u afirmaciji njene borbe za slobodu.

14. ISTORIJSKO MESTO I ZNA È AJ USTANKA

Ilindenski ustanak bio je narodni ustanak. NJegov karakter ogleda seu uèešæu svih slojeva makedonskog naroda. Ovo proiz-lazi iz èinjenice štosu sve makedonske društvene klase bile zainteresovane za rušenje turske

vladavine, za razbijanje feu-dalnih stega, za nacionalno i socijalnoosloboðenje. Primarna uloga pripadala je makedonskoj inteligenciji,proizišloj iz

230

redovd trgovaca i zanatlija, koja je kao hegemon vodila celoku-pni nacionalno-oslobodila èki pokret. Meðutim, osnovnu snagu u borbi sa èinjavale sumakedonske seoske mase, koje su na svojim pleæima ponele ilindenskurevoluciju. One su u ovu revoluciju unele sav svoj entuzijazam, svoju veru uostvarenje vekovne želje za slobodom. Iako je odluka o podizanju ilindenskogustanka bila preuranjena, makedonske mase su prihvatile ustanak kao izlaz izteškog utnjetavanja, dokazale su pred èitavim svetom da su sazrele za organizovanje i voðenje jednog takvog masovnog ustanka, kao i za samostalnopolitièko istupanje na istorijskoj sceni. Takav se zakljuèak nameæe kada seimaju u vidu veliki poduhvati, izra ženi u formiranju Kruševske Republike, u os-tvdrenju revolucionarne vlasti u Klisuri i Neveski i u osta-lim delovima Makedonije; zatim manifestovanje visokog hero-izma za vreme ustanka. Upravo

takav utisak dobili su i ozna èili ga i savremenici koji su se direktno ili indirektnointereso-vdli za za problem Makedonije. To su svedoèanstva tada šnjih di-plomata, društvenih i kulturnih radnika, putopisaca, novinara i drugih, koji suna veoma objektivan na èin ocenili ustanak kao svenarodni ustanak, kaorevoluciju makedonskog obespravljenog naroda.

Ilindenski ustanak predstavlja zna èajnu stranicu u isto-riji makedonskognaroda. Prema reèima istaknutog makedonskog revolucionara Dima Hadžidimova „to je bio velièanstven izraz svenarodne makedonske èežnje za borbom islobodom". Unutra šnja organizacija, kao organizator makedonskogrevolucionarnog po-kreta, uspela je da ujedini makedonske obespravljene mase uce-linu, da podigne revolucionarni duh, da povede narod u oružanu borbu. Zbogtoga, prema reèima Dima Hadžidimova „retko se na-lazi primer u istoriji drugihnarodnih revolucija i èak nema takvog primera da se ujedini ceo jedan narod,cela jedna zemlja, pod jednom zastavom i za jedan revolucionarni cilj u tokunepu-nih deset godina. To se desilo u Makedoniji, taj primer koji na-zivamoilindenski ustanak dao nam je makedonski narod".

Vrhunsko dostignuæe ustanka predstavlja Kruševska Repu-blika, u kojoj suse jasno izrazile dr žavotvorne težnje make-donskog naroda. U ovoj Republici

došla je do izraza „istovre-meno i bratska federacija nekoliko razli

èitihnarodnosti" (Dimo Hadžidimov), što predstavlja zna èajan momenat i èinje-nicu u

ujedinjenju svih obespravljenih masa u borbi za nacio-nalno i socijalnoosloboðenje.



G L A VA V I *šanje posle il indensko

ustanka

1. SITUACIJA POSLE USTANKA

Ilindenski ustanak ostavio je duboke tragove u daljem ra-zvadtkuMakedonije. To se osetno odrazilo u njenom društveno--politièkom iekonomskom životu. Naroèito teške posledice nastale su za makedonskinarod, koji je posle ustanka bio izlo-žen još veæoj eksploataciji, varvarskimrepresalijama i još težem nacionalnom i socijalnom ropstvu. Teškoæe su sepove-æavale i približavanjem teške i nesnosne, surove zime. U tak-vomstanju ulaganiJ su napori da se na ðe izlaz iz krize. Predu-zimane suuporne mere da se sredi situacija, da se organizaciono srede redoviUnutra šnje organizacije, koja je posle ustanka privremeno obustavila svojuaktivnost, preduzimane su mere šireg obima za organizacioni i ideološkinastup nacionalno--oslobodila èkog pokreta novostvorenom situacijom.

Posledice ilindenskog ustanka teško su se odrazile na ži-vot

makedonskog naroda. Opasnosti po njegovu egzistenciju od nastalihokolnosti posle ustanka nagovestio je i Glavni štab u jednom uputstvukrajem septembra 1903. godine, ukazujuæi na nemoguænost da se sakupižito po njivama, na nemoguænost da se obra ðuje zemlja zbog uništavanja materijala i plja èke stoke. U naroèito teškoj situaciji nalazilo sestanovništvo odbeglo u planine, koje je ostalo samo u onome što je imalona sebi.

Po zavr šetku ustanièkih akcija sugerisano je da prestanu oružaneakcije. To je iskoristila turska vojska, koja se svom žestinom bacila na neza štiæeno stanovništvo, na nenaoružane ljude, žene, decu i starce. Terepresalije praæene su paljenjem



????? ????? ??????????? ???????

sela i svih seoskih imanja, a približavanjem zime, patnje su se poveæale zboghladnoæe i gladi.

Istovremeno su kaznene ekspedicije turskih askera i po-licije krstarile po

selima i vr šile iznenadne pretrese po gradovima, tra žeæi oru ž je i municiju. Sve to

praæeno je zu-lumima. Sumnjiva lica su zatvarana i su ð ena po brzom postupku.

Mnoga od njih poslata su na zato è enje u Malu Aziju i u druge turske oblasti.

Poveæan je broj razbojni š tava, i to u raznim oblicima. Na udaru su najvi š e bili krajevi

zapadne Mdkedonije, gde su plja è -kale i pusto š ile albanske razbojni è ke bande k razli è ite

grupe i ba šibozluci. Oni su svuda sprovodili samovolju i sejali pu-stoš.U jednoj taktoj situaciji Glavni štab je naredio da se ras-formiraju èete, da se

uskladišti oruž je. S tim je povezano povla èenje i odlazak uglednijih vojvoda uinostranstvo. Ovu na-redbu nerado su primili kako borci tako i narod. Zapoèelo jepovla èenje po rejonima, prikupljanje i skrivanje oruž ja i vra-æanje u sela. Sve to stvorilo

je nepovoljno reagovanje i demorali-zaciju. Ðor èe Petrov smatra da je „to dovelo do

stra šnog moral-nog kraha, stanovništvo se smatralo prevarenim". Meæutim, to-kom vremena demoralizacija i pasivizacija su jenjavale, jer nije bila izgubljena vera uUnutra šnju organizaciju. Tome su dopri-neli i njeni najva žniji rukovodioci koji su posleustanka ostali u Makedoniji i radili na tome da se odr ži duh naroda i da se da noviimpuls revolucionarnom delu.Karakteristièni fenomen za; situaciju u Makedoniji posle ilindenskog ustanka

predstavljala je emigracija i izbeglièki pokret. Razlozi za iseljavanje bili suuglavnom u nepodnošlji- vsš osmanlijskom vladajuæem režimu, u

nepostojanju liène si-turiista i u neprestanom odr žavanju nemirnog, buntovnog stanja. Ovo iseJvavanje vrpgeno je s jednog na drugi kraj

Makedonije, u evrooske ili prekomorske zemlje. Unutraglnje preseljavanje na-stvdo je još V toku samog ustanka, a poveæalo se za vreme priti-sža turske

armije na ustanièka uporišta i posle ugušivanja ustanža. Sna žan izbeglièkipokret bio je u bitoljskom vilajetu. a naroèito u Kruševu, posle požara u

ovom gradu. Izbe-glice su se sklanjale. uglavnom. u gradove Bitolj i Prilep, iliu druga manja mesta. NJihovo stanje bilo je veoma te š ko. Prihva-tali' su ih

pozna šš i, ro ð aci ili dobrotvorne organizdcije. Sli è na je bila situacija i u ostalim

mestima.

Znatan bg>oj Makedonaca emigrirao je u balkanske zemlje (Gr èka,Srbija. B\tarska i Rumunija) i u ostale krajeve Otoman-ske Imperije

(Carigrad. Smirna, Egipat). Makedonski radnici preseljavali su se i uSloveniju, gde su radili na železnièkim linijama.

sela i svih seoskih imanja, a približavanjem zime, patnje su se poveæale zboghladnoæe i gladi.

Istovremeno su kaznene ekspedicije turskih askera i po-licije krstarile poselima i vr šile iznenadne pretrese po gradovima, tra žeæi oruž je i municiju. Sve to

praæeno je zu-lumima. Sumnjiva lica su zatvarana i suæena po brzom postupku.Mnoga od njih poslata su na zatoèenje u Malu Aziju i u druge turske oblasti.Poveæan je broj razbojništava, i to u raznim oblicima. Na udaru su najvi še

bili krajevi zapadne Mdkedonije, gde s u plja è-kale i pustošile albanskerazbojnièke bande i razlièite grupe i ba šibozluci. Oni su svuda sprovodilisamovolju i sejali pu-stoš.

U jednoj takEoj situaciji Glavni štab je naredio da se ras-formiraju èete, da se uskladišti oruž je. S tim je povezano povla èenje i odlazak uglednijih vojvoda uinostranstvo. Ovu na-redbu nerado su primili kako borci tako i narod. Zapoèelo

je povla èenje po rejonima, prikupljanje i skrivanje oruž ja i vra-æanje u sela. Sveto stvorilo je nepovoljno reagovanje i demorali-zaciju. Ðor èe Petrov smatra da je„to dovelo do stra šnog moral-nog kraha, stanovništvo se smatralo prevarenim",Meæutim, to-kom vremena demoralizacija i pasivizacija su jenjavale, jer nije bila izgubljena vera u Unutra šnju organizaciju. Tome su dopri-neli i njeni najva žnijirukovodioci koji su posle ustanka ostali u Makedoniji i radili na tome da se odr židuh naroda i da se da novi impuls revolucionarnom delu.

Karakteristièni fenomen za situaciju u Makedoniji posle nlindenskogustanka predstavljala je emigracija i izbeglièki pokret. Razlozi za iseljavanje bilisu uglavnom u nepodnošlji-voh ogaa šgijskom vladajuæem režimu, u

nepostojanju liène si-@/22,6A ) n e p r e s t a n o m odr žavanjunemirnog, buntovnog stanja. O2 A,$*4+2+:4$ v r š e n o j e s

jednog na drugi kraj Makedonije, u $2/3,$ -A) p r e k o m o r s k e zemlje.Unutra šnje preseljavanje na-,6 4$ 4 6- samog ustanka. a poveæalo



????? ????? ??????????? ???????

Emigracija u evrolske zemlje bila je manjeg obima. Emigran-ti su sezadr žavali ili su tra žili posao uglavnom u Austro-Ugarskoj, Francuskoj,Nema èkoj, kao i u drugim zemljama. Naj-masovnije je bilo presel*avanje u

Ameriku, manje u Južnu, a naj-više u Severnu, u SAD. Emigrante za) Ameriku vrbovali su agenti brodskih kompanija, koje su nikle skoro u svimmakedon-skim gradovima. Najviše iseljavanja bilo je posle ilindenskogustanka. Prema Ðor èe Petrovu, samo 1903. godine u Ameriku je otišlo oko7—8 000 ljudi. Tamo su makedonske izbeglice sve više ostajale na radu ina stalnom boravku. Oni nisu prekinuli veze sa starim krajem, veæ su biliu stalnom kontaktu. Svojim prisustvom u SAD, a i u drugim zemljama,makedonske izbeglice doprinele su da javnost upozna situaciju uMakedoniji.

2. MIRC Š TEGSKE I DRUGE REFORME I NJIHOV KARAKTER

Da bi se ubla žila eituacija u Makedoniji posle ilinden-skog ustanka,neke sile preduzele su mere za donošenje novih reformi. Meðu njima „najzainteresovanije" za ovo pitanje bile su Austro-Ugarska i Rusija. Zbogtoga je i njihove pokušaje da donesu pogodne reforme za Makedoniju sa interesovanjem oèeki-vala napredna svetska javnost, a takoðe i Makedonci.U vezi s tim privukao je pa žnju susret cara Nikole II sa Austro-Ugar-skimimperatorom Franjom Jozefom. Kao rezultat toga susreta donete suMircštegske reforme. Razgovori o tome zapoèeli su krajem septembra 1903.godine u Šenbrunskom dvorcu u Beèu, a zatim su nastavljeni u malomštajerskom mestu Mircštegu. Na kraju razgovora donet je reformni programza Makedoniju, 2. oktobra 1903. godine. Prema mestu gde su donete, tereforme na-zvane su Mircštegske reforme. Treæeg oktobra o ovim reforma-ma obavešteni su odgovarajuæi ambasadori u Carigradu da bi mogli to da saopšte Visokoj porti. Meðutim, Porta je odmah reagovala, nastojeæi da omete njihovo sprovoðenje u delo.

Sadr žina Mircštegskih reformi, koje su se zasnivale na britanskompredlogu o reformama od 29. septembra 1903. godine, sastojala se upostavljanju dvojice civilnih agenata — Austro--Ugarske i Rusije pri

glavnom inspektoru Hilmi-pa ši, za make-donske vilajete. NJihov zadatak bio je da nadgledaju rad turske administracije i sprovoðenje reformi. Porednjih, postavljan je jedan inostrani general sa evropskim oficirima za reorganiza-ciju turske žandarmerije u Makedoniji. Da bi ta reorganizacija mogla efikasnije da se izvr ši, trebalo je èitavu Makedoniju podeliti na sektore. Osim toga, insistiralo se da se preuredi administracija i sudstvo,da se prihvati lokalno stanovništvo

"3#

u administraciji, da se preduzmu koraci za rešavanja mesne sa-mouprave, a predlagalo se formiranje mešovitih komisija od hrišæana i muslimana za ispitivanje zloèina izvr šenih za vreme ustanka. Turska je bilv zadužena da izbeglicama nadokna-di štetu, da obustavi sakupljanje poreza od seljaka upopaljenim selima, da raspusti neredovnu vojsku i da se u delo sprovedu tra ženereforme.

Posle više odlaganja, Porta je bila prinuðena da prihvati reforme — 24.novembra 1903. godine. Meðutim, iako ih je pri-hvatila, ona se nije odmahsaglasila i sa njihovim sprovoðenjem, veæ ih je PONOEO odlagala putem brojnihkonferencija i save-tovanja. Zbog toga su civilni agenti svoju delatnost otpoèelitek u drugoj polovini januara 1904. godine. Slièno odlaganje pri-menjeno je i u

vezi sa poèetkom rada inostranih oficira. Osim toga, na ovo pitanje znatno jeuticala i politika pojedinih sila. Pre svega, bilo je sporno ko æe da rukovodižandarmerijom. Na kraju je rešeno da to bude italijanski general De DŽ ordžis.Pošto se Porta saglasila sa ovim izborom, inostrani oficiri sastali su se uCarigradu i na brojnim savetovanjima do kraja marta 1904. godine rešeno je

pitanje o imenovanju ostalih oficira, o teri-torijalnoj podeli Makedonije na sektore, o kadrovima i drugo. Odluèeno je da se Makedonija podeli na sledeæesektore: skopski sandžak dobila je Austro-Ugarska; bitoljski vilajet — Italija;solunski vilajet — Rusija — sereski sandžak — Francuska; dramski sandžak —



????? ????? ??????????? ???????

koje su se povezivale preko patrola. Nastojalo se da se u žandarmeriju privuku iMakedon-ci, ali je priliv bio slab.

Reformne akcije odnosile su se samo na odreðena pitanja, a ne i na izmenuosnovnih stvari, što bi vodilo smirivanju i po-boljšanju situacije. I poredintervencije sila, bilo je oèigledno da makedonski narod od toga nije osetio neko

veæe pobolj-šanje. Osmanlijski vladajuæi krugovi i dalje su gospodarilimakedonskom zemljom. Zbog toga je i Unutra šnja organizacija na svojimkongresima osudila Mircštegske reforme. Slièno su se izjasnili i neki predstavnicievropske javnosti. Meðutim, Mircštegske reforme ipak su bile zna èajne za Makedoniju, jer je sa èuvana njena celina, njena borba za slobodu se afirmisala iEvropa je bliže upoznala njene želje i potrebe.

Da bi se proširile i ubrzale reforme u turskoj administra-ciji, ufinansijama i sudstvu, sile su ponovo preduzele inici-jatiEu za novereforme u Makedoniji. Flotskom demonstracijom, 16. decembra 1905.godine, neke sile su prinudile Portu da prihvati predloge evropskih sila za

finansijske reforme u Makedoniji. Meðutim, i ove reforme imale su jednostran karak-ter i nisu vodile ka poboljšanju stanja makedonskognaroda. Zbog toga su i dalje preduzimani koraci ka reformisanjuMakedonije. Posebno zna èajni bili su projekti reformi koji su doneti za

vreme susreta izmeðu ruskog i engleskog suverena u Revalu, juna 1908.godine. Ovaj susret poznat je pod imenom Revalski susret. Prema ovimprojektima o reformama, za Makedoniju je predvi-ðena autonomija.Meðutim, mladoturska revolucija omela je sprovoðenje ovih reformiprojektovanih u Revalu, èime su i si-le, krajem 1909. godine, odustale odsprovoðenja reformne akcije u Makedoniji.

.3. ORU Ž ANE P ROPAGANDE BALKANSKIH DR Ž AVA

Odnos balkanskih dr žava prema Makedoniji i posle ilin-denskogustanka ostao je osvaja èki. NJihova agresivna politika sada, posleustanka, još više se poveæala i izrazila u poja èanom slanju oružanih èeta u Makedoniju.

U ovom periodu karakteristièni su odnosi izmeðu vladaju-æih krugova

Bugarske i Srbije. Godine 1904. zakljuèen je srpsko--bugarski sporazum,èime je izvr šena podela uticajnih sfera u Makedoniji.

Bugarski vladajuæi krugovi smatrali su da je posle ustanka Unutra šnja organizacija osakaæena i da je nastupilo vreme za poja èanoinfiltriranje oružanih èeta u Makedoniju. Osim toga, oni su smatrali da jesazrela situacija za poveæanje budžeta po-trebnog za proširivanje vojnogpotencijala u sluèaju rata sa Turskom.

Poja èano infiltriranje èeta u Makedoniju, naroèito posle ustanka, i to1904, 1905. i dalje, organizovali su vrhovisti uz pomoæ bugarske vlade.Prodiranjem u Makedoniju èete su dopri-nele da se još više pogor ša položajmakedonskog naroda. Èetama

2 3 6

su rukovodili bugarski oficiri, meðu kojima se istakao general Conèev. NJihoveakcije prvenstveno su bile usmerene protiv èlanova Unutra šnje organizacije iprotiv mirnog stanovništva. Zbog toga je Unutra šnja organizacija bila prinuðena da ener-giènim merama odbija sve njihove napade i sejanje razdora meðu svojimèlanovima. Vrhovisti su posle 1905. godine poja èali svoja infiltriranja uMakedoniju, ra èunajuæi prvenstveno na tako-zvane „unutra šnje vrhoviste".

Izoštrenom diferencijacijom koja je nastala posle ustanka, u vrhovima iredovima Unutra šnje organizacije postajalo je bespredmetno i formalno i faktièkopostojanje Vrhovnog komi-teta u Sofiji. Vrhovisti su sada mogli da dejstvuju uMakedo-niji preko provrhovistièkih elemenata u Organizaciji, koji su do ustanka

bili prikriveni. Svi aktivisti koji su podr žavali neovrhovistièku ideološkuplatformu Hrista Matova posle ilindenskog ustanka predstavljali su unutra šnji

vrhovistièki kontingent. Ono što je trajno i nizom provokacija hteo da os-tvari Vrhovni komitet, sada je bilo postignuto. To je bilo stva-ranje svojih baza uMakedoniji. Zbog toga, krajem 1905. godine, Vrhovni komitet formalno! nijepostojao. To nepostojanje dekla-risano je u pismu generala Ivana Conèeva Opštem rilskom kon-gresu Organizacije



????? ????? ??????????? ???????

njegovim èetama. Meðutim, ta naj-krupnija vrhovistièka akcija posle ilindenskogustanka zavr-šena je potpunim porazom. Vrhovistièke èete naišle su kod sela Ka šine na dobro pripremljenu zasedu, koju su postavile èete Sandanskog injihovi su èetnici svi do jednog bili razbi-jeni, uz mnogo žrtava i ranjenih.

Posle ovog neslavnog vrhovistièkog pohoda za uništenje Sandanskog injegove melnièke tvr ðave, bugarska zvanièna štam-pa objavila je seriju èlanaka o„nevinim"; žrtvama kod Ka šina i o „sadizmu" Sandanskog, krijuæi time istinu osadistièkom vrhovistièkom planu. Tim povodom Dimo Hadžidimov napisao jespecijalni èlanak, kao odgovor na kamcanju u bugarskoj zvaniè-noj štampi, èiji jecilj bio da dovede u zabludu bugarsku javnost i da je usmeri protiv revolucionara iz sereskog okruga, kao i protiv svih doslednih za štitnika makedonskerevolucionarne samostalnosti. U èlanku Hadžidimova, objavljenom u organuUnutra šnje organizacije Revolucioneren list od 2. VI 1905. go-dine, piše da optuživanja povodom žrtava kod Ka šine nisu ni prvi ni poslednji put. On podvla èida ne piše da bi opravdao Organizaciju, koja ne samo što ne slabi veæ poja èava

svoju za-konitu samoodbranu. NJu su sada napadali sa raznih strana, sama daje svoje brojne žrtve^ ali æe novim naporima nastaviti borbu protiv svihspoljnih snaga koje nastoje da oslabe njenu otpornu moæ. Èlanak Hadžidimova zavr šava se kategorièkim upozore-njem: „Neka se zna jednom zauvek da svakionaj ko dejstvuje pro-tiv Unutra šnje organizacije dejstvuje protiv oslobodila èkogpokreta namuèenog i žestoko obespravljenog makedonskog naroda."

Posle ilindenskog ustanka vlada Kraljevine Srbije aktivno seanga žovala formiranjem, finansiranjem i rukovoðenjem èet-nièkeorganizacije, èiji je rad u celini bio usmeren protiv Makedonije. Formiranjesrpske èetnièke organizacije i njena aktivnost predstavljali su novu fazu upropagandnoj aktivnosti srpske vlade, za razliku od dotada šnjepropagandne aktivnosti preko crkava i škola. Kraljevina Srbija, u kratkomperiodu, stvorila je dobro ureðenu poluvojnu organizaciju. DejstEO srp-skeèetnièke organizacije naroèito je bilo zna èajno u nekim krajevima Makedonije, kao, na primer, u kumanovskom, skopskom, palana èkom,kratovskom, brodskom i kièevskom. U ostalim kra-jevima Makedonijesrpska organizacija se oseæala u manjoj meri. To je bilo uslovljeno iposebnim interesima Kraljevine Srbije prema pojedinim krajevima Makedonije, kao i uslovima stvore-nim ranije aktivnošæu crkveno-

prosvetne propagande. Najveæu aktivnost srpska èetnièka organizacija pokazivala je u borbi protiv „bugarskih èeta i bugarizma u Makedoniji",pošto su Unutra šnju revolucionarnu organizaciju srpski politièki faktoritretirali kao bugarsku organizaciju. Borba protiv èeta Organizacije bio jeosnovni zadatak srpske èetnièke organiza-cije, dok je ratovanje protiv turskih vldsti u Makedoniji bilo sasvim sporedno. Borba protiv „bugarskihèeta i sela" dobila je veliku žestinu. Krvave sukobe izmeðu srpskih,

vrhovistiè — kih, sarafistièkih i gr èkih èeta, kao i èeta levice u makedon-skom oslobodila èkom pokretu, makedonski narod je platio moral-nim imaterijalnim žrtvama. Makedonija je predstavljala pravu arenu krvavihiživljavanja.

Formiranje prvih srpskih èeta poèelo je 1904. godine. U po-èetku jetakva akcija prikazivana kao „privatna inicijativa nekoliko zagrejanihsrpskih nacionalista". U stvari, u poza-

dini te akcije stajali su najodgovorniji politièki krugovi srpske kraljevske vlade.Preko njih, strogo centralizovano, raz-vijala se i rukovodila srpska èetnièka organizacija u Makedo-niji. U ovom smislu srpska '(ada je iskoristila Borisa Sara-fova, dajuæi mu izvesna finansijska sredstva. Kao protivuvred-nost za primljenin)'a*+ Sarafov je srpskoj vladi otkrio kanal za nadiranje u Makedoniju prvesrpske èete, koju je predvodio Gligor Sokoloviæ. Time se Boris Sarafov gruboogrešio o prin-cipe Unutra šnje organizacije.

Srpska èetnièka akcija poèela je da ja èa 1905. godine, kada je i dobila kona ènu organizacionu formu. Pored formiranja vrhovnog odbora, kao najvišegpolitièkog rukovodeæeg tela srp-ske organizacije, 1905. godine formiran je iglavni odbor (oba sa sedištem u Beogradu), koji je, kao operativno telo, rukovodiosrpskom organizacijom. Najdirektnije povezani i zaduženi èet-nièkom aktivnošæuu Makedoniji bili su poslovni odbor u Vra-nju i Izvr šni odbor, koji se nalazio u

blizini srpsko-turske granice (u okolini Vranja). Meðutim, ubrzo se pokazalodvojstvo u radu ovih odbora. Zbog toga su oba odbora ukinuta, decembra 1905.

godine, a formiran je samo jedan odbor nazvan Izvr šni odbor, sa sedištem u Vranju. Izvr šni odbor preuzeo je funkcije koje su ranije imali Izvr šni i Poslovniodbor. Prilikom for-miranja Izvr šnog odbora 1905. godine, srpska èetnièka organi-zacija raspolagala je sa 11 èeta, sa ukupno 62 èetnika koji su dejstvovali



????? ????? ??????????? ???????

16 Istorija makedonskog naroda II"#1

pod vrhovnim rukovodstvom „Makedonskog komiteta" u Atini. U bitoljskom vilajetu u pripremnim poslovima za gr èku oruža-nu intervenciju uMakedoniji istakli su se Karavangelis, P. Melas i J. Dragumis, koji je uBitolju, kao služ benik gr èkog konzulata, krajem 1902. godine, postavioosnove gr èkog „unutra-šnjeg komiteta", formirajuæi takozvano udruženje„Amina" (Odbrana).

„Makedonski komitet", kojim je rukovodio Kalapotakis, uz saglasnost

vlade Teotokisa, marta 1904. godine, poslao je prvu zvaniènu obaveštajnuandartsku misiju u Makedoniju, koju su sa èinjavala èetiri oficira, meðukojima je va žna liènost bio Males. U izveštaju oficirske misije gr èkoj vladiiznosi se mišljenje da je, u datim uslovima, oružana borba u Makedonijimoguæa. Ovaj izveštaj vlada je usvojila i pored toga što su dva èlana kasnije izrazila suprotno mišljenje.

Pošto su izvr šene neke osnovne pripreme u Gr èkoj i Ma-kedoniji, èete,formirane i naoružane u Gr èkoj, zapoèele su, od jeseni 1904. godine, da nadiru u Makedoniju i da nožem i puškom realizuju program atinskogkomiteta. One su dobile i specijalna uputstva kojih je trebalo da sepridr žavaju u svojim akcijama u Makedoniji. Najva žnija su bila uputstva da se svim sredstvima rasture sva „bugarska rukovodstva komiteta" u raz-nim selima i da se osnuju gr èka sa zadatkom da kriju gr èke èete; da sedr že gr èke patriotske propovedi i drugo. Andarti, prema dobijenimuputstvima, trebalo je naroèito da za štite turski element u Makedoniji, nesamo da bi dobili pokroviteljstvo turskih vlasti veæ da taj element bude„raspoložen prema nji-ma" i da bude na strani Grka u sluèaju krupnijihpromena u sudbini Makedonije.

Atinski komitet i uopšte gr èka propaganda èesto su isti-cali da cilj

gr èkih èeta nije da se bore protiv turskog režima u Makedoniji. „Gr èke èetese ne formiraju da bi narušile po-redak u Turskoj. Stoga nareðenja Makedonskog komiteta da èak i kada bi bile napadnute od turskih askera ne odgovaraju, spro-vode se disciplinovano" — pisao je list Embros, organKomiteta. Za gr èki komitet nije bio va žan negativni efekat koji je iza-zvan uevropskoj javnosti akcijama andartskih èeta i turko-filskom politikomcelokupne gr èke propagande. Za gr èke vla-dajuæe krugove najva žnije je

bilo da se njihove akcije u Make-doniji ne sukobljavaju sa interesima Turaka, jer se samo na taj na èin mogla dobiti njihova blagonaklonost, bezkoje je „make-donska borba nemoguæa. Rezultati takve politike„Makedonskog komiteta" nisu izostali. Turska vladajuæa klasa, koja seupla-šila od naroda, u gr èkim èetama je gledala snagu koja se, boreæi seprotiv tog naroda i rušeæi njegovo jedinstvo, u stvari borila i za njeneinterese. Zbog toga su turske vlasti, direktno ili indirektno, sa izuzetkom uizvesnim periodima, pomagale oružane akcije Gr èke u Makedoniji.

Osnovni zadatak gr èkih èeta u Makedoniji bio je da putem terora i ubistava prisile makedonsko hrišæansko stanovni-štvo, koje je priznavalo egzarhiju ili koje

je prihvatilo ru-munsku propagandu, da se vrati pod duhovnu vlast gr èke cari-gradske patrijar šije. Meæutim, pre nego što bi upotrebili silu, andartski kapetanisu obièno slali selima upozorenje. U jednom takvom upozorenju, koje su poslaliprvacima sela Nihora kod Bera, pored ostalog, stoji: „Ako posle deset dana neposta-nete Grci, više se ne nadajte da æete živeti."

Gr èke èete èesto su se žestoko svetile nevinom makedon-skom stanovništvusdmo zbog toga što ono poodavno nije pri-znavalo religioznu vlast gr èke crkve ilizbog toga što je uèestvovalo u revolucionarnom pokretu protiv vekovnog osman-lijskog ropstva i time kvarilo planove gr èke bur žoazije da ovlada Makedonijom.Meðu prva najkarakteristiènija akta osve-te ubraja se takozvana „zelenièka krv<ava svadba". Novembra 1904. godine jedna gr èka èeta ušla je u selo Zeleniè,kod Kostura, i ubila 13 nevinih muškaraca, žena i dece, koji su se veselili na

jednoj svadbi. Svakako da vrhunsko mesto u toj osvetnièkoj po-litici zauzima zloèin izvr šen u selu Zagorièanima, kod Ko-stura, marta 1905. godine, kada je

jedna velika gr èka èeta pro-drla u selo i ubila ukupno 60 ljudi, meðu kojima ižene i decu, i popalila više kuæa.

Politiku terora i ubistava po gradovima sprovodile su razne teroristièkegrupe, koje su, pored ostalog, za svako ubi-stvo dobijale specijalnu nagradu odgr èkog „Unutra šnjeg komi-teta", a koje, u veæini sluèajeva, nisu imale nikakve

veze sa delom koje su vr šile. Ina èe, uopšte uzev ši, andartska organi-zacija u

Makedoniji radila je trošeæi velike sume novaca. Skoro svi koji su bili u njenojsluž bi bili su dobro plaæeni.

Posledice oružanih propagandi u Makedoniji, posebno gr èke, bile su teške.One su stvorile haos u životu makedon-skog èoveka. Garancija za život i imovinu,



????? ????? ??????????? ???????

16* 2 4 3

svim materijdlnim i drugim sredstvima. Blagonakloni stav tur-skih vlasti idobrog dela turskog stanovništva prema gr èkim èetama pomogao je širenjegr èke èetnièke delatnosti u Make-doniji, kao i brojnost andarta. Prema nekim podacima, samo u proleæe 1905. godine, u bitoljskom vilajetudejstvovalo je 800— 1 000 andarta, a od po è etka „makedonske borbe" do proleæa 1905. godinegr èko-tursku granicu prešlo je 2 800 andarta, meðu ko-jima je veliki broj

bio poreklom sa Krita. Èitav gr èki propa-gandni aparat u Makedoniji,

zajedno sa arhijerejima, stavio se u služ bu andartskih akcija. Rastrojstvo ikriza VMRO-a išli su na ruku andartima,pošto u novostvorenim uslovima èete Unutra šnje organizacije nisu bile u stanju da brane stanovni-štvo u

veæem delu Makedonije, a naroèito u bitoljskom vilajetu.

4. KNJIGA „ZA MAKEDONCKITE RABOTI" OD KRSTA MISIRKOVA

Uskoro posle ustanka, naime pred sam kraj 1903. godine, u Sofiji jeiza šla iz štampe studija Krsta P. Misirkova Za makedonckite raboti. Veæinjen deo predstavljaju referati koje je on, poèev ši od septembra iste godine,proèitao makedonskim studentima u Petrogradu, organizovanim uMakedonskom nacio-nalnom i nauèno-književnom društvu „Sveti Kliment".

To su tri referata, i to:

Šè o napraifme i šè o trebit da praime za odnapred? Imat li senu ž da od makedoncki nacionalni nau è ni-literaturni drugarstva i.Nacionalnijot separatizm; zemji šè eto, na koje se imat razvijeno i /sese razvijat za odnapred.

Ovim referatima dodata su još dva

èlanka:

Sostauala, sostauat i mo ž it l i Makedonija da sostauat ot sebe oddel jna etnografcka i poli t i è n a e di ni ca i Nekolku zbo-roi za makedonckijot literaturen jazik.

Ova studija je najva žnije delo Krsta Misirkova, kojim se on stavio u rednajistaknutijih nacionalno-kulturnih preporo-ditelja. Kao što se vidi i iznaslova, ona je posveæend osnovnim pitanjima makedonskog nacionalnograzvitka, njihovom teoret-skom razra ðivanju i praktiènom rešavanju. To supre svegd pi-tanja makedonske istorije i kulture i makedonskog književnog

jezika, koja su u toku organizacionog perioda revolucionarnog pokreta preIlindena, kdda su pa žnja i snage bile koncentri-sane na oružani otpor, bila stavljena u zadnji plan.

Pojava ove studije zna èajan je doga ðaj u naciondlno-kultur-noj istorijimakedonskog naroda, pre svega zbog toga što su u njoj na šla temeljnu idetaljnu razrddu osnovna pitanja make



???????? ??????????? ??????

svim materijdlnim i drugim sredstvima. Blagonakloni stav tur-skih vlasti idobrog dela turskog stanovništva prema gr èkim èetama pomogao je širenjegr èke èetnièke delatnosti u Make-doniji, kao i brojnost andarta. Prema nekim podacima, samo u proleæe 1905. godine, u bitoljskom vilajetudejstvovalo je 800— 1 000 andarta, a od poèetka „makedonske borbe" doproleæa 1905. godine gr èko-tursku granicu prešlo je 2 800 andarta, meðuko-jima je veliki broj bio poreklom sa Krita. Èitav gr èki propa-gandniaparat u Makedoniji, zajedno sa arhijerejima, stavio se u služ buandartskih akcija. Rastrojstvo i kriza VMRO-a išli su na ruku

andartima,pošto u novostvorenim uslovima èete Unutra šnje organizacijenisu bile u stanju da brane stanovni-štvo u veæem delu Makedonije, a naroèito u bitoljskom vilajetu.

4. KNJIGA „ZA MAKEDONCKITE RABOTI" OD KRSTA MISIRKOVA

Uskoro posle ustanka, naime pred sam kraj 1903. godine, u Sofiji jeiza šla iz štampe studija Krsta P. Misirkova Za makedonckite raboti. Veæinjen deo predstavljaju referati koje je on, poèev ši od septembra iste godine,proèitao makedonskim studentima u Petrogradu, organizovanim uMakedonskom nacio-nalnom i nauèno-književnom društvu „Sveti Kliment".

To su tri referata, i to:

Šè o napraifme i šè o trebit da praime za odnapred? Imat li se nu ž da od makedoncki nacionalni nau è ni-literaturni drugarstva iNacionalnijot separatizm; zemji šè eto, na koje se imat razvijeno i Ie se razvijat za odnapred.

Ovim referatima dodata su još dva èlanka:

Sostauala, sostauat i mo ž it li Makedonija da sostauat ot sebe oddel jna etnografcka i poli t i è n a e di ni ca i Nekolku zbo-roi za makedonckijot literaturen jazik.

Ova studija je najva žnije delo Krsta Misirkova, kojim se on stavio ured najistaknutijih nacionalno-kulturnih preporo-ditelja. Kao što se vidi i iznaslova, ona je posveæena osnovnim pitanjima makedonskog nacionalnograzvitka, njihovom teoret-skom razra ðivanju i praktiènom rešavanju. To supre svega pi-tanja makedonske istorije i kulture i makedonskog književnog

jezika, koja su u toku organizacionog perioda revolucionarnog pokreta preIlindena, kada su pa žnja i snage bile koncentri-sane na oružani otpor, bila stavljena u zadnji plan.

Pojava ove studije zna èajan je doga ðaj u nacionalno-kultur-noj istorijimakedonskog naroda, pre svega zbog toga što su u njoj na šla temeljnu idetaljnu razradu osnovna pitanja make-

2 4 4 4»

donskog nacionalnog razvitka i što su došli do punog izraza i kona èneoformljenosti pogledi o makedonskoj nacionalnosti i o makedonskom književnom

jeziku, i, drugo, zbog toga što su ti pogledi izneti ba š na onakvom makedonskom jeziku za koji se zalagao njen autor, i koji æe docnije postati nacionalni knji-ževni jezik makedonskog naroda.

„Formiranje Makedonaca u posebnu slovensku narodnost —-piše Misirkov u svojoj studiji — najobièniji je istorijski proces slièan procesu obrazovanja

bugarskog i srpsko-hrvat-skog naroda od nekadapgnjih Južnih Slovena."

Najveæi deo knjige Za lakedonckite raboti posveæen je teo-retskomrazra ðivanju i obja šnjavanju ba š ovog procesa, u kome je i sam Misirkov uèiniokorak napred.

Zbog stavova koje u njoj iznosi Misirkov, kao i zbog jezika na kome jenapisana, u Bugarskoj su povedene razne akcije protiv izdavanja i rasturanja knjige i protiv njenog autora. Pošto se i jedno i drugo protivilo velikobugarskiminteresima, knjiga je odmah posle štampanja na razne na èine povuèena skoro ucelokupnom tira žu. Samo je mali broj primeraka izbegao tu sudbinu da bi ostali,rastureni tu i tamo, kao dokumenat koji ima istorijski zna èaj za makedonskinarod



???????? ??????????? ??????

revolucionarne delatnosti zbog dolaska zime i nagla šava se da æe vojna dedatnost ponovo zapo-èeti pri povoljnim uslovima. Podvla èi se prekid funkcioni-sanja Glavnog štaba i prelazak njegovih prerogativa na sreske komitete. U vezi stim nagla šava se vraæanje na statute i pra-vila Unutra šnje organizacije izpreilindenskog perioda. Kao moguænost za reviziju srezova predviða se stvaranjespecijalnog organa inspekcije. Slièna sadr žina, a i odreðenije akcentova-njeposledica ilindenskog ustanka i potrebe borbe za stimuli-sanje vere u buduæu

borbu, zapa ža se i u drugom cirkularu Štaba, od 25. decembra 1903. godine. Tosvedoèi da su preduzete mere za sreðivanje situacije i pokušaji da se uè vrste

redovi Organizacije. Ovo se prebacilo i na teren Organizacije. Svuda u redovima èlanstva diskutovalo se o situaciji, preduzimane su mere za preispitivanjedotada šnje organizacijske sreðenosti odnosno organizacijske prilagoðenostinovim uslovima. U svemu tome provla èila se kao osnovna nit misao o vraæanjusnage Orga-nizaciji. NJeni osnovi i njena mreža ozbiljno su bili poljuljani. Zbogtoga su tra ženi na èini za pogodnije forme organizacionog sreðivanja. Takav pokušaj uèinilo je Inostrano predstavništvo, koje je poèetkom 1904. godinepredložilo da umesto CK privre-meno postoji Privremeni rukovodeæi centar, koji

bi èinili Dame Gruev, Pere Tošev i Ðor èe Petrov, a da u Solunu postoji Centralni biro, koji bi korespondirao sa svim rejonima. Takav predlog nisu prihvatila OEa

trojica.

Pored predloga o formiranju Privremenog rukovodeæeg cen-tra, data je inicijativa za odr žavanje jednog savetovanja ugled-nijih rukovodilaca Organizacije da bi se izvr šila analiza minule delatnosti i da bi se doneleodreðene smernice za dalju aktivnost. Takvo savetovanje organizovalo jeInostrano pred-stavništvo u Sofiji u toku januara — februara 1904. godine.Na ovom savetovanju uèestvovali su zateèeni u Sofiji istaknu-tijirukovodioci skoro iz èitave Makedonije. Na njemu su vo-ðeni dugi sporovi ipretresana su bitna i veoma zna èajna pitanja iz života Organizacije. Pre

svega, postavljeno je pitanje o us-tanku. Ovo pitanje postavili supredstavnici sereskog i strumiè-kog revolucionarnog okruga, naroèito JaneSandanski i Hristo Èernopeev. Oni su naroèito naglasili negativneposledice ustanka za makedonski narod i za Unutra šnju organizaciju.Zbog toga se i insistiralo da se izvr ši reorganizacija Organizacije i da se ona decentralizuje. Na ovom savetovanju nije postignuta neka saglasnost, jer su na njemu iskazana razlièita mišljenja o pomenutim pitanjima. Zbogtoga se smatra da su veæ na ovom sa-vetovanju došla do izra žaja uglavnom dva strujanja i grupacije u redovima Unutra šnje organizacije.

One se obièno kvalifikuju kao levica i desnica u Organi-zaciji. Osimtoga, meðu njima je postojala i sredina, bez odreðene fizionomije, a i drugikoji su bili van ovih grupacija. Levica pokreta izvukla je ozbiljne zakljuèkeiz ustanka i trudila se da na delu sprovede ideje Goce Delèeva i intencijestatutarnih postavki i da ih u sasvim novim uslovima definitivno raz-vije u

još dubljem vidu. Ideolozi ovog strujanja zadr ža-li su se na tezi o opštemustanku, ali pri naroèito povoljnim unutra šnjim i spoljnim uslovima. Onisu se suprotstavljali bilo kakvom spoljnom mešanju u stvari Makedonije, a zalagali su se za njenu samostalnost i samobitnost. Najizrazitiji pred-stavnici ovog strujanja bili su revolucionari iz Sereza koje je predvodio

Jane Sandanski i drugi makedonski progresivni akti-visti.

Desnica u pokretu, koju su sa èinjavali kolebljivi i opor-tunistièki elementi uOrganizaciji, a koje je predvodio Hristo Matov, zalagala se za tezu da se koristepouke iz ustanka, da se on odbaci kao metod u borbi i da se zameniindividualnim akcijama kako bi se izazvalo spoljno mešanje. Ovo strujanje mo-žeda se okarakteriše kao neovrhovistièko ili kao unutra šnji vrhovizam. To seizdiferenciralo upravo posle ustanka.

Na savetovanju su se pojavili prvi znaci toga diferenci-ranja. Osim toga, bilo je i naprednih aktivista koji se, polazeæi od ciljeva makedonske borbe za slobodu, nisu odmah opredelili za bilo koju grupaciju, veæ su zastupali ideju ooèuvanju ce-line Organizacije do najveæe moguæe mere, ali se tendencijomreorganizovanja Organizacije, za njeno prilagoæavanje novim uslovima za ustanak.

Savetovanje rukovodilaca Unutra šnje organizacije imalo je veliki zna èaj. Presvega, to je bio poèetak u tra ženju najpogod-nije i najnaprednije forme iprograma makedonske borbe za slobodu.

6. IDEJNA STRUJANJA U ORGANIZACIJI

Ilindenski ustanak, kao prelomna etapa u istoriji make-donskog naroda,

pokrenuo je sve makedonske krugove Ovaj važni akt makedonskog naroda bio



???????? ??????????? ??????

je gotovo u prvim mesecima 1904. godine, a dobilo je naslov: „Direktiva buduæedelatnosti Organizacije". U ovom va žnom dokumentu akcentovani su E<eoma zna èajni ideološki i organizacioni pro-blemi. Na prvom mestu nagla šena jepostavka da ustanak ne tre-ba da predodreðuju i nameæu pojedine liènosti, veætreba da ga diktiraju uglavnom unutra šnji uslovi organizacionog razvitka.Insistiralo se na uè vr šæenju Organizacije. Agitacija je tre-balo da bude jednaka za celu Makedoniju, a po potrebi prilago-

2 4 7

4

ðena specifiènosti lokalnih uslova. Nagla šavan je imperativ da sestanovništvo ne zavarava nikakvom pomoæi spolja, veæ da se ono oslanja na svoje organizovane snage. Agitaciji je odreðen internacionalni terendejstvovanja. Pri tome je postavljen za-htev da se u buduænosti postignesamostalnost Makedonije u ok-viru balkanske federacije. Ideja o

balkanskoj federaciji postavljena je kao zna èajna osnova u zbližavanju balkanskih naroda.

U direktivi su na sasvim jasan i kategorièan na èin odreðe-ni tada šnji veoma goruæi problemi Makedonije. U ovom izlaganju oèigledan je biouticaj takozvane „levice" u makedonskom po-kretu, a naroèito istaknutogaktiviste Dima Hadžidimova, koji se i ire ustanka, a naroèito posle njega,aktivno anga žovao u sprovoðenju progresivne linije revolucionarnogpokreta i teo-retski je obrazložio orijentaciju ove grupe.

Istaknutije dejstvovanje Dima Hadžidimova kao teoretièara i ideologa levice u makedonskom pokretu izra žava se posle ilindenskog ustanka. Kaoistomišljenik Goce Delèeva, on je bio protivnik podizanja nepripremljenihustanaka, koji su samo nanosili štete pokretu. Upravo sa te pozicije on je,neposredno posle ustanka, razvio raznostranu delatnost, prvenstveno teo-retsku, za razja šnjenje puteva kojima treba da se razimja make-donski

revolucionarni pokret. Svoje poglede on je poèeo da iz-la že naroèito u nizuèlanaka koje je objavio u Revolucionarnom listu, organu Unutra šnje

organizacije — 1904. i 1905. godine. Èlanke je potpisivao pseudonimom Avicenus, prema imenu arap-skog filozofa Avicena.

U svojim teoretskim stavovima Dimo Hadžidimov se zadr žao pre svega na unutra šnjem ureðenju Organizacije. On je insi-stirao na osnovnojreorganizaciji Organizacije, i to da ona bude internacionalna i federativna.On je posebno akcentovao fe-derativno na èelo, smatrajuæi da se timeotvaraju velike moguæ-nosti za stvaranje šireg kruga radiika, jedneogromne snage, koja æe se moæi suprotstaviti težnjama inostranih dr žava ka anek-siji Makedonije. Time bi se, po njegovom mišljenju, mogla stvo-ritii federativno-republikanska uprava, koja bi najbolje sprovela ostvarenjeideje o balkanskoj federaciji. Pretresajuæi ovo pitanje, on se zadr žavao i na

politici balkanskih dr žava prema oslobodila èkom pokretu i prema Makedoniji uopšte. On je umešno analizirao pozadinu ekspanzionistièkepolitike ovih dr žava i otpor makedonskog pokreta protiv nje.

Dosta mesta Dimo Hadžidimov posvetio je i strujanjima u Unutra šnjojorganizaciji, njihovoj politièkoj platformi i ciljevima koje su ta strujanja zastupala. Pri tome on je demaski-rao akcije vrhovista i usmeravao jeorganizovani otpor najna-

prednijih aktivista i èitavog makedonskog naroda. U vezi s tim dublje je razjasniopojavu „neovrhovizma" kao ideološke plat-forme desnice u Unutra šnjojorganizaciji. Vodeæi polemiku sa ideologom desnice Hristom Matovim, DimoHadžidimov je obraz-ložio svoje poglede o buduæem ureðenju Unutra šnje



???????? ??????????? ??????

NJegove postavke predstavljale su najdemokratskiji pristup obrazlaganju make-donske samostalnosti.

Nasuprot postavkama Dima Hadžidimova, kao za štitnika veæ preživelihoblika u ureðenju Unutra šnje organizacije, izišao je Hristo Matov. On jepostepeno gravitirao prema vrhovizmu i svojevremeno je predstavljao „desnicu" uOrganizaciji, koja je teoretski prihvatila „neovrhovizam" ili takozvani „unutra-šnji

vrhovizam". Postavke ovog novog strujanja Hristo Matov je obrazložio u nekoliko brošura, napisanih pod pseudonimom Brut (Brutus), koje je izdavao u periodu od1904. do 1905. godine. U svim svojim obrazloženjima on je potencirao preživele

obli-ke u ureðenju Organizacije, smatrajuæi da je tako moguæe da se ukloniturska vlast u Makedoniji, a kao .rezultat toga da se stekne autonomija. On jemislio da nema potrebe za velikim akcijama, s obzirom na to što se njima poja èavalo evropsko meša-nje u probleme Makedonije.

U vezi sa ureðenjem Unutra šnje organizacije on je prihva-tio principcentralizacije, i to naginjanjem ka vrhovizmu i gravitiranjem prema pozicijaada „neovrhovizma". U svojim po-stavkama nije izvukao pouku iz prošlog perioda, veæsu nazna-èene samo formulacije o jednom preživelom stanju u posleilin-denskomrazvitku Makedonije. Te njegove postavke razoblièio je Dimo Hadžidimov,smatrajuæi ih jednostavnim, povezanim sa odreðenim zakulisnim ciljevima i bez

veze sa konkretnom situ-acijom u Makedoniji. Hadžidimov je ukazivao da postavka Ma-tova o „autonomiji Makedonije i odrinskog kraja" nije cilj, veæsredstvo za ostvarenje „celokupne Bugarske". Matov je u

2 4 9

svojim postav žama, samo u novom vidu, izneo preživele principe ureðenja

Unutra šnje organizacije i kao takve te postavke su postale ideološka platforma takozvanog „unutra šnjeg vrhovi-zma" ili „neovrhovizma", koji jeusvojila „desnica" u Organi-zaciji.

Ideološke postavke Dima Hadžidimova najdoslednije su sprovedene udelo u sereskom revolucionarnom okrugu. U njemu je izgra ðeno najzdravije

jezgro Unutra šnje organizacije, najener-giènije se dejstvovalo za odbranuprincipa Delèeva o samostal-nosti i samobitnosti makedonskogoslobodila èkog pokreta. Re-volucionari u ovom okrugu ili, kao što supopularno nazvani, „Ser èani", postali su nosioci borbe za nezavisnost makedonske revolucije. Zaslugu za izgradnju ove tvr ðave Unutra šnje organi-zacije ima, pored ostalih, i istaknuti revolucionar Jane San-danski, koga jenarod nazvao legendarnim imenom „Pirinski Car".

Svoje stanovište o ciljevima makedonske borbe u uslovima posleIlindena „Ser èani" su posebno istakli u pismu grupi Grka u Melniku, koje jenapisao Jane Sandanski 26. juna 1904. godine. U pismu su razja šnjeneneke zablude o makedonskoj borbi i na veoma jasan na èin nagla šeni sunjeni ciljevi. Po-sebno je istaknuto da makedonsko pitanje nije bugarskopitanje i da su vrhovisti oruða bugarske vlade. Zbog toga se i insistiralo na udruženoj borbi protiv tiranije, na ujedinjenju snaga u op-štoj borbi.

Navodilo se da Unutra šnja organizacija „poèiva na internacionalnimna èelima i da je sasvim samostalna i neza-visna". Cilj revolucije bio je

formulisan u pozivu: „Mi ne želimo bugarsku Makedoniju, veæ MakedonijuMakedonaca, Ma-kedoniju slobodnu od tiranije."

Da bi otpoèele odreðene akcije u posleilindenskim uslo-vima,rukovodstvo sereskog okruga preduzelo je konkretne mere. Najpre jepripremljeno, 20. januara 1905. godine, specijalno pismeno obrazloženje — „okružno" — svim rejonskim i sreskim komitetima da bi se objasnili ciljevi

borbe u novim uslovima. Na prvom mestu nagla šena je politika balkanskihdr žava u Makedoniji i njihove mahinacije za sticanje pozicija, pri èemu nisu

birale sredstva. Naroèito su sna žno raskrinkane mahinacije bugarske bur žoazije.

U pismu je postavljeno i pitanje o situaciji u Makedoniji posleilindenskog ustanka. Izvr šena je analiza stanja, kritika vrhovista, sarafista iSarafova, kao i njihovih kasnijih ak-cija za makedonski pokret. Insistiralose na pravim ciljevima borbe za izvojevanje opšte slobode i preduzimanja odgovaraju-æih akcija za za štitu redova Organizacije od spoljnog mešanja iuticaja.

2 5 0



???????? ??????????? ??????

S obzirom na uslove nastale posle ilindenskog ustanka, stari obliciOrganizacije i ideološke platforme makedonskog oslobodila èkog pokreta više nisuodgovarali. Zbog toga su se javile nove snage koje su želele demokratizacijupokreta i nje-govu bolju organizacionu i ideološku postavljenost. Usled ne-

jednakog socijalnog sastava u pokretu su se pojavile heterogene struje koje surazlièito pristupile programiranju dalje aktiv-nosti. Pri tome je sasvim oèigledna

bila polarizacija, uglav-nom, dveju osnovnih grupacija: levice i desnice. Sasvim blizu levice stajao je znatan broj makedonskih aktivista koji su se odmah ogradiliod grupacija. Oni su se takoðe ukljuèili u tra-ženje najpogodnijeg oblika dalje

organizacione aktivnosti. U tome se naroèito isticala koncepcija Ðor èe Petrova,koji je nagovestio smeli programski preobra žaj Organizacije, insisti-rajuæi pritome i na odreðenom taktiziranju da bi se postigao krajnji cilj.

Nastojanja da se izgradi najpogodnija koncepcija dalje borbe izrazila su sepre svega u vrhovima Unutra šnje organizacije. Postepeno su ti sporovot prebacivani i u mesne organizacije i meðu èlanove. Na terenu, s obzirom na nefunkcionisanje CK usled njegovog rasturanja aprila 1904. godine, oseæala seizvesna razjedinjenost. Preostali ideolozi u bitoljskom okrugu — Dame Gruev,Ðor èe Petrov, Pere Tošev — ulagali su napore za sreðivanje redova, za veæukompaktnost i è vr šæe organizaci-ono jedinstvo. S obzirom na potrebu za konsolidovanjem Orga-nizacije, insistiralo se na odr žavanju kongresa u svakomokrugu posebno, a zatim da se jedinstvenost proklamuje opštim kongre-somOrganizacije. Smatralo se da æe se u tome naæi izlaz iz krize.

P r i l e p s k i k o n g r e s . Potreba za odr žavanjem kongre-sa bitoljskogrevolucionarnog okruga oseæala se meðu svim èla-novima Organizacije. U

jednom cirkularu rukovodeæeg tela okruga rukovodiocima, vojvodama i ostalim.obja šnjen je cilj kongresa ovog okruga. Nagla šena je želja da se na jednomovakvom susretu razmotri položaj i stanje u Organizaciji nastalo ra-sturanjemCK Organizacije, kao i mere koje bi trebalo da se preduzmu za njeno poboljšanje.

Posle izvr šenih priprema, kon-gres je poèeo sredinom maja (po staromkalendaru) 1904. godine i zasedanja su nastavljena do kraja meseca. Kongres jeodr žavan u selima prilepskog kraja, pa je zbog toga i nazvan Prilepski kon-gres. Sobzirom na to da su se sedišta zasedanja èesto menjala, kongres je nazvan još i„pokretni". Kongresu je prisustvovalo 13 delegata iz okruga, meðu kojima su senalazili: Dame Gruev, Ðor èe Petrov, Pere Tošev, Georgi Pophristov, HristoUzunoz,

0

Ðor ði Sugarev i drugi. Osim njih, prisustvovalo je i dva dele-gata izsolunskog okruga (za veleški i tikveški rejon). Za predsednika kongresa izabran je Dame Gruev, a za sekretara Hristo Uzunov.

Pošto je napravljen osvrt na proteklu delatnost i reper-kusije

ust.anka, najiscrpnije se raspravljalo o daljem ureðenju i upravljanjuOrganizacijom. Postavilo se pitanje da li da i dalje ostane centralizacija ilida se preðe na decentralizaciju u Organizaciji. O ovom pitanjuiskristalisala su se dva stanovi-šta. Jedno je zastupao Pere Tošev, koji jeuvek bio za izborni na èin u upravi Organizacije. On se zalagao za široka prava èlanova Organizacije, za primenjivanje izbornog na èela, za uvoðenjedecentralizacije. Ovaj princip demokratskog centra-lizma oformljen je kaoprvi predlog o daljem ureðenju Organi-zacije. Nasuprot ovom stanovištu,svoja gledišta je izneo Dame Gruev, koji se zalagao za apsolutnucentralizaciju i za oèu-vanje starih organizacionih formi u ureðenjuOrganizacije.

Oba stanovišta izazvala su dugu i iscrpnu diskusiju. Pri-hvaæen jepredlog da se izrade dva projekta ustava i pravilnici. Posle izrade oni surazmotreni na kongresu, ali nisu prihva-æeni. Tada je odluèeno da od ta dva projekta Dame Gruev i Ðor èe Petrov naprave treæi, kompromisni, koji

je prihvaæen. U ovom projekt-ustavu nagla šeno je izborno na èelo. Osimtoga izra ðen je i pravilnik o èetama. Smatra se da se veæina delegata zala-gala za nove smernice u delatnosti Organizacije, za decentra-lizaciju iizbornost u njenim redovima.

Na kongresu se diskutovalo i o nacionalnom pitanju, naro-èito opoja èanim oružanim propagandama balkanskih monarhija, zatim o tezama specijalnog obrazloženja poslatog èlanovima Organizacije, kao i o biranjurevizora za svaki rejon. Glavnu reè u diskusiji o ovim pitanjima imao je



???????? ??????????? ??????

Kneževa, kod Kratova. Na kongresu je uèestvovalo 20 delegata iz okruga.Na njemu su razmotrena pi-tanja o dotada šnjoj i o buduæoj delatnostiOrganizacije, o pro-

2 5 2

jekt-ustavima i pravilnicima, o vgzama izmeðu rejona, o odnosu prema spoljnimuticajima i propagandama, kao i pitanja ekonom-skog karaktera i drugo.

Najglavnija pitanja bila su povezana sa daljom delatnošæu Organizacije. Sobzirom na heterogenost u sastavu kongresa — delegati su najviše bili naklonjenidesnici — u potpunosti su prihvaæena stanovišta Hrista Matova, izložena unjegovim brošurama. Taj se uticaj odrazio i u pravilniku i u ostalojdokumentaciji, a bio je oèigledan i u prihvaæenim stanovišti-ma, naroèito u vezisa projekt-ustavima, koji su odjednom prim-ljeni i primenjeni u skopskomokrugu. Izabran je okružni ko-mitet koji je imao izrazito pravo da rešava pitanja koja su bila opšta za èitavu Organizaciju, èime je izra žena težnja ka lokalizmu ipartikularizmu. Kongres se pozabavio i èif èij-skim pitanjem.

S o l u n s k i k o n g r e s . U solunskom revolucionarnom okrugu odr žana

su dva okružna kongresa. Prvi kongres odr žan je juna 1905. godine. Na njemusu razmotrena va žna pitanja iz delatnosti Organizacije. Pre svega osuðen jesistem èestih ubi-stava i ka žnjavanja, a sugerisano je da se primeni principubeðivanja. Insistiralo se na vrbovanju za Organizaciju ne samo u èitelja veæ iljudi iz ostalih krugova. Strogo su osuðene zlo-upotrebe, tra ženo je formiranjesuda za suðenje Borisu Sarafo-vu i osuðeno je izjedna èavanje aktivnostiUnutra šnje organiza-zacije sa aktiviošæu egzarhije. Organizacija je trebalo da funkcioniše samostalno. Nagla šen je princip autonomije kao osnovne baze za dejstvovanje i osuðene su sfere uticaja i deoba Makedonije meðu balkanskimdr žavama. Nagla šena je potreba za razmatranjem uprave okruga i njenih odnosa sa rejonima, kao i odnosa prema Turcima i mirnom turskom stanovništvu, a za-tim i potreba za štampanjem jednog lista na francuskom jeziku, koji bi štitiointerese Organizacije.

Drugi solunski kongres poèeo je rad 10. avgusta 1905. godine i trajao je tridana. Odluke koje su prihvaæene na ovom kongresu imale su dalekosežnijizna èaj. Kongres je razmatrao veæi broj aktuelnih pitanja delatnosti Organizacije,kao i pitanja koja su tada uzburkavala Makedoniju. Pre svega, nagla šen je odnosprema meðunarodnim aspektima makedonskog pitanja, sa posebnimozna èavanjem odnosa Evrope i balkanskih dr žava prema ideji o makedonskoj

autonomiji. Pri tome je nagla šavana samostalnost Unutra šnje organizacije iperipetije na koje je ona nailazila u èuianju te tekovine.

Najveæi deo vremena na kongresu posveæen je razmatranju bu-duæedelatnosti Organizacije. Zahtevalo se da Organizacija ima ta èno odreðeniprogram i da se naroèito vodi ra èuna o pitanju eventualnog buduæeg ustanka.On se nije morao unapred utvrditi,

2 5 3

veæ da se na njega gleda kao na krajnje sredstvo. Pri tome su odreðivani izadaci Organizacije — da priprema narod za revo-luciju i za novi slobodanživot. Kritikovano je stvaranje ve-likih èeta i njihova delatnost po selima.Insistiralo se na veæem anga žovanju i u gradovima. Zbog toga je zahtevana poja èana delatnost i prodiranje u mase. Pri tome se nagla šavalo da se iširoke turske mase nalaze u sliènom stanju kao i makedonske. Zbog toga se i zahtevalo da se i meðu ovim slojem stanovništva šire ideje, da seapeluje za udruženi i bratski život.

Kao veoma zna èajan nagla

šavan je i odnos prema postojeæimstatutima Organizacije. Zahtevano je da se izradi opšti pravil-nik o njenom

unutra šnjem ureðenju, pri èemu je ukazivano i na specifiènost lokalnihuslova, kao i da se sa èuva autonom-nost svih upravnih institucija uOrganizaciji da bi okruzi bili nezavisni Izmeðu okruga trebalo je da



???????? ??????????? ??????

Na kraju, i ov<aj kongres je zauzeo stav o ka žnjavanju Borisa Sarafova zbog njegove štetne delatnosti, kao i drugih lica koja su se ogrešila oOrganizaciju.

Kongresi u solunskom revolucionarnom okrugu razmatrali su veoma zna èajna pitanja. Ona su analizirana kroz objektivnu prizmu i o njima suzauzeti kategorièki stavovi i dati pravilni predlozi. U njima se osetio uticaj„direktive" levice. Ovaj kongres je svojim odlukama obuhvatio pitanja opšteg karaktera za èitavu Unutra šnju organizaciju. Odluke su mnogouticale na koncentrisanje daljeg revolucionarnog programa i organizacione

delatnosti.S t r u m i è k i k o n g r e s . S obzirom na potrebu za ponov-nim

omasovljavanjem pokreta i uè vr šæenja organizacione mreže, i ustrumièkom revolucionarnom okrugu preduzete su mere za organizovanjekongresa. U ovom okrugu takoðe su odr žana dva kongresa: jedan ustrumièkom rejonu, a drugi u èitavom strumiè-kom okrugu. Oba suodr žana u leto 1905. godine.

Na kongresu u strumièkom rejonu razmotreno je više pita-nja odelatnosti Organizacije i merama koje je trebalo predu-zeti u rejonu radi

ja èanja revolucionarne mreže. Donete su sle-deæe odluke: stvoritispecijalne sudske institucije i oduzeti

dotada šnje pravo rukovodeæim telima da sude. Zbog toga je izra-ðen specijalnipravilnik. Prihodi od sudstva trebalo je da idu u korist èlanova Organizacije kojisu u zatvoru. Izvr šena je raspodela žetve, koja je bila ogranièena žitnimproizvodima za svakog èlana, a ostalo je oporezivano.

Odluke rejonskog kongresa potvrdio je okružni kongres. Osim toga, ovajkongres stavio je na razmatranje predlog za borbu protiv vrhovista. Kada sediskutovalo o ovom pitanju, postavilo se i pitanje borbe i protiv gr èke oružanepropagande. Takoðe je diskutovano i o osudi mitropolita Gerasima, za koga jeodluèeno da bude ka žnjen nov èanom kaznom.

U odlukama oba kongresa jasno se vidi uticaj levice, koja je na progresivan

na èin rešavala tada šnje aktuelne probleme Ma-kedonije.

S e r e s k i k o n g r e s . Kongres sereskog revolucionarnog okruga poèeo jerad 29. jula 1905. godine na mestu „Belemeto", na Pirin-planini, i trajao je 6—8dana. Kongresu je prisustvovalo 25 — 30 delegata, meðu kojima JaneSandanski, Stojo Hadžijev, Ðor ði Skrižovski, Todor Popantov, Lazar Tomov i dr.

Èak je bilo i nekoliko gostiju. Glavna ta èka na zasedanjima kongresa bilo jerazmatranje izveštaja delegata o stanju Organizacije i naroda. Na njima sudelegati zakljuèili da je oslabljena orga-nizaciona mreža potpuno ustanovljena ida je Organizacija raz-vila intenzivnu delatnost; da je duh naroda bodar i da je

vera u revolucionarni pokret postala è vr šæa. Diskutovalo se i o izborurukovodilaca. O ovome je odluèeno da treba izabrati odane i vredne rukovodioce,i to putem izbora. Zatim je izvr šen raspored uèitelja po selima i gradovima. U

vezi s tim odluèeno je da se poveæa kulturno-prosvetna delatnost i agitacija meðu ostalim nacionalnostima.

Znatnu pa žnju kongres je posvetio privrednim pitanjima. Odluèeno je da se

primoraju èitluksahibije da prodaju svoje èit-luke, a da ih seljaci od njih kupujui da se na taj na èin osloba-ðaju od èif èijskog ropstva. Dalje, odluèeno je da se

bojkotuju finansijske i privredne mere turske dr žave, naroèito pri sa-kupljanjudesetka i dr. Na kraju, kongres je izabrao delegate za opšti kongres Organizacije.

Na ovom kongresu rešavana su veoma va žna pitanja, kako po-litièkog tako iekonomskog i kulturno-prosvetnog karaktera. Tim pitanjima duboko susagledavani oni procesi koji su tada potresali Makedoniju. Kao dosledni iprincipijelni sledbeni-ci samobitnog puta u razvitku revolucionarnog pokreta,

revolu-cionari iz ovog okruga mnogo su doprineli pravilnijem sagleda-vanjustvarne orijentacije tada šnjeg makedonskog revolucionar-nog pokreta.



???????? ??????????? ??????

impulsi u revolucionarni pokret. Svakako da su najveæu zaslugu za toimali èestiti, napredni makedonski aktivisti, koji su sada, svesniodgovornosti koju su poneli posle neuspelog ustanka, novim žarom iodgovornopgæu ušli u vrtlog makedonske borbe. Upravo tu novu stranicuu makedonskoj istoriji ocrtavaju kongresi, obeležavajuæi snagu svogrevolucionarnog organizma. Pri tome treba istaæi èinjenicu da su skoro na svim kongresima, osim na Skopskom, pobedile koncepcije najnaprednijihnastoja-nja za makedonsku borbu, to jest da je punu pobedu odnela levica sa svim svojim idejnim i organizacionim postupcima o revoluci-onarnom

pokretu. Meðutim, i dalje je bilo snaga koje su te žile da ponovo prodru uredove Organizacije i da je uz pomoæ unutra-šnjih vrhovista zauzmuiznutra. Unutra šnji vrhovisti su poja-èali svoju delatnost za vreme izbora delegata za Rilski opšti kongres Unutra šnje organizacije. Naroèito su biliaktivni ta-kozvani „sarafisti", sledbenici Borisa Sarafova, koji nisu biralina èine da se dohvate pozicija na terenu, služeæi se i podmetanjima za likvidiranje zdravih aktivista Organizacije.

U periodu izmeðu kongresa i do odr žavanja Rilskog opšteg kongresa Unutra šnje organizacije, oktobra 1905. godine, kao i posle ovog Kongresa,ubijeno je nekoliko istaknutih revolucio-nara, koje su predali vrhovisti èkielementi Organizacije. Me-ðu njima se istièu Hristo Uzunov, Nikola Karev,

Aleksandar Turundžov i drugi.

Ohridski revolucionar Hristo Uzunov bio je veoma zaslu-žan za stabilizovanje situacije posle ustanka ne samo u ohrid-skom veæ i uèitavom bitoljskom okrugu. U drugoj polovini apri-la 1905. godine, on jekao inspektor, izabran na Prilepskom kon-gresu, obilazio okolinu Kruševa i 24. aprila 1905. godine pao je herojski u selu Cer (u Demir-Hisaru)prilikom jednog sukoba sa turskim askerima. Naime, da ne bi pao živ uruke, i da bi spasao selo, zajedno sa svojih 13 boraca, on je izvr šio

samoubi-stvo. NJegova smrt je odjeknula u celoj Makedoniji. NJegovo pi-smo, pisano pre smrti, predstavlja va žan dokumenat jednog re-

volucionara, koji je ceo život posvetio slobodi svoga naroda. U tom pismuon optužuje pored Borisa Sarafova i sve izdajnike makedonskog pokreta koji su bili krivi za nesreðeno stanje u Makedoniji. Prema njegovojherojskoj smrti sa puno pijeteta po-neli su se i neki stranci, koji su se tada nalazili u Makedoniji.

Slièan veliki odjek imala je i vest o ubistvu socijaliste Nikole Kareva,ideologa i organizatora Kruševske Republike. On je posle ustanka nastaviorevolucionarnu delatnost, kako u širenju socijalistièkih ideja tako i u aktiviranjuredova Or-ganizacije. Prilikom jednog sukoba sa turskom vojskom, kada je sa svojom èetom prodro iz Bugarske u Makedoniju, a posle izvr- šene izdaje, 27.aprila 1905. godine, pao je u borbi kod sela Raj-èani (blizu Kratova).

U seriju izdaja ubraja se i ubistvo vojvode Aleksandra Tu-rundžova,obešenog 29. avgusta 1905. godine u bitoljskom Atpazaru.

Pošto su okružni kongresi izabrali delegate za opšti kon-gres Unutra šnjeorganizacije, ovi su se sastali u Sofiji krajem septembra 1905. godine na prethodno savetovanje. S obzirom na to da nije bilo fiksirano mesto odr žavanja kongresa, ovo saveto-E<anje trebalo je da reši to pitanje. O njemu je voðena duga disku-sija. Na kraju, na predlog Ðor èe Petrova, odluèeno je da se kon-gres odr žina planini Rili, u Rilskom manastiru. Po tome je ovaj kongres i nazvan Rilskikongres.

Zasedanja su poèela poèetkom oktobra 1905. godine i nastav-ljena suèitavog meseca. Na kongresu su bili zastupljeni svi re-volucionarni okruzi, sa delegatima izabranim redovnim putem, kojih je bilo 22, a od kojih jedan nijedošao. Meðu njima su se nalazili istaknuti aktivisti: Dame Gruev, Pere To šev,

Jane Sandanski i drugi. Ovim izborom delegata kongres je s pravom nazvanopšti kongres Unutra šnje organizacije. Posle izbora predsedništva, u kome je za predsedavajuæeg izabran Dame Gru-ev, a za sekretare Ilija Baltov i Argir Manasijev, kongres je usvojio dnevni red. Na dnevnom redu bila su pitanja oprotekloj delatnosti, o postojeæoj situaciji i o buduæoj aktivnosti. Raz-matrano jeureðenje i uprava Organizacije, kako u pogledu admi-nistracije tako i u pogledusudstva, finansija, kulturno-pro-svetne delatnosti, književnosti i štampe.Posebno je bio tre-tiran odnos prema raznim grupacijama i prema propagandama, a naroèito prema bugarskom dr žavnom nacionalizmu, egzarhiji,

vrhovistima i ostalim postojeæim grupama unutar i dan Orga-nizacije.Razmotrena je i taktika Organizacije, zatim izveštaj o radu CK i Inostranog

predstavništva i izabrana je komisija za izradu ustava i pravilnika i za zakljuèkeKongresa, u koju su, pored ostalih, ušli Dame Gruev, Ðor èe Petrov i Pere Tošev.

U izveštajima i u diskusiji o delatnosti Organizacije na-roèito jepreovladavao kritièki stav prema ubrzavanju i pre-



???????? ??????????? ??????

vremenom podizanju ilindenskog ustanka. Zbog toga je kongres u prvi planpostavio potrebu za „svenarodnom borbom protiv tur-ske vlasti", a za ustanak se predviðalo da bude krajnji rezultat duže pripremnerevolucionarne delatnosti naroda. Posebno je nagla šen stav Kongresa protiv sprovoðenja ustanièkih akcija pod spoljnim uticajima. Zbog toga jekongres rešio da preðe na poja èanu delatnost za pokretanje i buðenjenaroda. Saglasno s tim, nagla šavana je svenarodnost pokreta i težnja ka njegovom sve razvijenijem omasovljavanju. Poštovanje narodnih težnji bilo

je posebno nagla šeno i na njemu se zasnivao èitav pokret.O ustrojstvu i upravi Organizacije voðena je najduža i naj-iscrpnija

diskusija. O ovom pitanju raspravljano je skoro dva-deset dana. Kao osnov za diskusiju poslužila su rešenja i pro-jekt-pravilnici doneti na okružnimkongresima. O ovom pitanju došla je do izraza borba izmeðu dvekoncepcije: levice i de-snice. U odbrani najprogresivnijih na èela naroèito suse ista-kli Ðor èe Petrov, Jane Sandanski, Pere Tošev, koji je podneo svojprojekt-pravilnik od 200 èlanova.

Saglasno sa zakljuècima veæine izra ðen je novi ustav i pra-vilnik. Takoðe su izabrani novi organi Organizacije, U cen-tralni komitet izabranisu: Dame Gruev, Pere Tošev i T. P. Antov, a u Inostrano predstavništvo:Ðor èe Petrov, Dimitar Stefanov i Petar Poparsov. Za urednika zvaniènoglista Organizacije Revolucioneren list izabran je Dimo Hadžidimov.

Ustav je formulisao osnovne ideološke principe, neposre-dne zadatke imetode Unutra šnje organizacije. Nagla šena je sa-mostalnost Organizacije injen revolucionarni karakter.

Za osnovu ovog ustava uzet je ustav iz 1896. godine, sa kore-nitompromenom u proklamovanju novih sadr žajnijih osnovnih principa u

ciljevima i zadacima Organizacije. Umesto Tajne, Organizacija je u novomustavu nazvana Unutra šnjom. Prema ustavu iz 1896, èlan Organizacijemogao je da bude svaki Make-donac i Odrinac, a prema novom ustavupredviðalo se da èlan može biti svako ko živi u evropskoj Turskoj, bezobzira na pol, veru, narodnost i ubeðenje. Ustav je proklamovao osnovneciljeve u delovanju Unutra šnje organizacije. Kao sasvim nova postavka uneta je tendencija o suprotstavljanju težnjama za podelu Ma-kedonije oddrugih dr žava. To je rezultiralo iz sasvim izme-njenog stava uprogramiranju Organizacije, nametnutog tada šnjim uslovima u Makedoniji,kada su balkanski monarsi sve agresiv-nije nastupali na makedonskomterenu preko svojih oružanih èeta.

Naroèita pa žnja u ustavu posveæena je sastavu i ureðenjuOrganizacije. Bile su navedene osnovne organizacione jedinice, èlanstvo,ureðenje mesne organizacije, komiteta, spoljnog pred-

2 5 8

stavništva, finansija, sudstva, izbornost slu

ž benih lica, stva-ranje sudskih ièetnièkih instituta, štampa i tajna pošta.

Na osnovu ustava izra ðen je detaljan pravilnik. On se sasto-jao od 15poglavlja, sa 216 èlanova. U njemu je razra ðena celokup-na materija povezana sa organizacionom strukturom u redovima Unutra šnje organizacije. To su osnovnepostavke u vezi sa pra-vima i dužnostima èlanova, zatim detaljno o desetarima, oseo-skim i gradskim komitetima, rejonskim, sreskim i okružnim komitetima, oCentralnom komitetu i Predstavnièkom (ranije Inostranom) telu. Pravilnik jeposebno naglasio formulaciju o kongresima. Kongres je odreðen kao najviša organizaciona in-stitucija koja je imala vrhovnu zakonodavnu vlast. Osim op-štih, predviðalo se odr žavanje i okružnih i sreskih kongresa. Odluku onajva žnijem pitanju — o ustanku — donosio je kongres u saglasnosti tri èetvrtinesastava delegata, i to na predlog sreskih i okružnih kongresa.

Ustav i pravilnik, doneti na ovom kongresu, predstavljali su osnovna zakonska dokumenta, koja su nagoveštavala i odreði-vala novo organizacionoureðenje, taktiku i strategiju revo-lucionarnog delovanja. U oba dokumenta došlesu do izra žaja nove koncepcije o demokratskom centralizmu i decentralizaci-ji,

èime je uticaj levice na šao odgovarajuæe mesto.Kongres je raspravljao i o pitanjima iz konkretnog života makedonskog

naroda. Kao naroèito zna èajna izdvojena su i pita-nja o kulturno-prosvetnoj,socijalnoj i privrednoj delatnosti Organizacije meðu masama. Nastojalo se da seorganizuje široka mreža škola svuda u Makedoniji. Organizacija je težila da sepostavljanje uèiteljskih kadrova vrši sa njenim odobrenjem Niz problema bio je



???????? ??????????? ??????

revolucionarima. On je poèinio mnogo grešaka i posle ustanka. Sada je,uglavnom, trošio organizacijski i drugi novac da bi slao svoje „sarafistièke" èete uMakedoniju, da bi pro-dro u redove Organizacije i da bi zauzeo svoje pozicije unjima.

17* 2 5 9

Optuž bi protiv Sarafova bilo je još na okružnim kongresima, a takve jeizneo i niz uèesnika koji su zahtevali da se donese najstrožija kazna.Odreðivanju krivice Sarafova najviše je doprineo Ðor èe Petrov, koji je usvom ubedljivom izlaganju u ime jedinstva Organizacije razjasnio situacijuu vezi sa ovim slu-èajem, što je doprinelo donošenju odluke o uslovnojsmrtnoj kazni u sluèaju da on ponovi iste postupke.

Kongres je razmotrio i vrhovistièku propagandu i slanje vrhovistièkihèeta u Makedoniju. Oseæala se potreba da se pred javnošæu raskrinka štetno delovanje ove propagande u make-donskim pitanjima. Stoga jekongres doneo odluku da se u ime kongresa napiše upozorenjepredsedniku vrhovnog komiteta u Sofiji. U pismu je iznet stav protiv

aktivnosti vrhovista i njihovih mahinacija. Ova osuda njihove delatnostidostavljena je voðama vrhovista. U ovom upozoravajuæem pismu

obja šnjene su pozicije istinske revolucionarne borbe i nagla šena je samo-stalnost i samobitnost makedonskog oslobodila èkog pokreta, èi-me jenanet udarac Vrhovnom komitetu, od koga se zahtevalo da prekine svojuaktivnost u Makedoniji. Iako je njegov predsed-nik odgovorio da se odri èedalje delatnosti, neovrhovisti su nastavili svoju štetnu delatnost uMakedoniji.

Na ovom kongresu tretirana su va žna pitanja razlièitih domena — kako politièkih tako ekonomskih i kulturno-prosvet-nih. Organizacioniproblemi zauzeli su posebno mesto. Stavlje-ni su na razmatranje i odnosiprema spoljnim propagandama, prema vrhovizmu, prema politici

balkanskih monarhija i prema akcijama velikih sila o makedonskompitanju.

9. SITUACIJA POSLE RILSKOG KONGRESA

Posle Rilskog kongresa, umesto da se sprovede u delo pro-klamovano jedinstvo i kompaktnost, nastupio je rascep u redo-vima Unutra šnjeorganizacije. Diferencijacija, èiji su koreni zapa ženi u periodu neposrednoposle ustanka, sada se još više produbila. Levica je i dalje uè vr šæivala redove za odbranu sa-mostalnosti pokreta. Desnica se sve više isticala svojim ne-ovrhovistièkim pozicijama, èime je pokretu nanosila veliku štetu.

Centralni komitet, koji je izabran na Kongresu, poèeo je da funkcioniše i da nekako odr žava „ravnotežu" u redovima Organizacije da bise sa èuvala njena celina. Meðutim, u spro-voðenju kongresnih odluka on

je nailazio na èeste smetnje, naj-više od vrhovistièkih elemenata, koji su sa još veæom oštrinom težili da zauzmu pozicije u Organizaciji. U ovo vreme naroèito su poja èali svoju aktivnost sarafisti, kao i ostale grupe, veæinom vrhovistièke.

Saglasno sa odlukom Kongresa poèelo je rad Inostrano pred-stavništvo, a izrazitiju aktivnost pokazao je Dimo Hadžidimov, izdavanjem revolucionarnoglista, koji je postao tribina pro-gresivnih makedonskih nastojanja protiv apsolutistièkog reži-ma Turske, protiv osvaja èkih težnji balkanskih monarhija, a istovremeno i idejni voæa u novim uslovima.

U principu, revolucionarni okruzi su prihvatili odluke Kongresa. Me ðutim,

desnica koju je predvodio Hristo Matov, I. Garvanov i Boris Sarafov prešla je ukontraofanzivu protiv odluka Rilskog kongresa, i u bugarskoj štampi, u raznim

brošu-rama, kao i liènim pretnjama, pokušala je da omalova ži i dis-kredituje teodluke i liènosti koje su ih donele.



???????? ??????????? ??????

Kongres sereskog revolucionarnog okruga odr žan je u prvoj polovini avgusta 1904. godine u selu Lov èi, u Pirinu. Pored Sandanskog, kongresu je prisustvovaoi èlan CK Pere Tošev. Kongres je rešavao brojna pitanja organizacionog,politièkog, socijalno-ekonomskog i prosvetnog karaktera. Odluèeno je da seorganizaciona mreža proširi, preciziran je odnos prema pro-pagandama

balkanskih monarhija i prema reformama. Diskuto-valo se o odnosu prema èif èijama i o oduzimanju zemlje od begova. Takoðe je odluèeno da se bojkotujušpekulanti i da se paralizuju dr žavni turski sudovi. Diskutovalo se i o pitanjuprosvete, o školskim zgradama, uèiteljskom osoblju, ureðivanju biblioteka,

kulturno-zabavnom životu i slièno. Rešavanjem ovih pitanja „Ser èani" su dubokoušli u životne interese masa.

U jeku odr žavanja kongresa po okruzima i kada su se neki veæ zalagali za odr žavanje novog opšteg kongresa, poginuo je Dame Gruev. Kao èlan CK, on je,posle Rilskog kongresa, razvio živu aktivnost za sreðivanje organizacionog stanja,

vr šeæi inspekciju u više revolucionarnih rejona. Sada, posle Kongresa, on jeznatno evoluirao u svojim stavovima, zala žuæi se striktno za sprovoðenje odluka u delo i za efikasniju borbu protiv prodagandi. Meðutim, i kod njega su zapa žena razoèare-nja, naroèito izazvana pokušajima vrhoviziranih elemenata da prodru uMakedoniju. Upravo u pokušajima da eliminiše taj spoljni uticaj, vr šeæiinspekciju u rejonima, 23. decembra 1906. godine, poginuo je u neravnopravnoj

borbi sa turskim askerima na vrhu Petlec, iznad maleševskog sela Rusinova. Kaoosniva è Unutra šnje organizacije i kao istomišljenik i drug Goce Del-èeva, on jemnogo uèinio za makedonski oslobodila èki pokret.

Petog aprila 1906. godine, u Mariovu, herojski je poginuo i vojvoda Ðor ði Sugarev, pošto su ga izdali vrhovisti.

Posle ubistva Dame Grueva, jedan novi doga ðaj uzbudio jeMakedoniju. To je epopeja „Nož", velika samopožrtvovanost grupe

makedonskih revolucionara. Jula 1907. godine u prilepskom i veleškom kraju bila je koncentrisana

jedna naoružana grupa od 200 revolucionara. Oni su se tu nalazili da biuè vrstili organizacione redove. Za to su doznale turske vlasti i odmahposlale vojsku da ih opkoli. Uvidev ši to, borci su se rasporedili za kontraakciju, a jedna grupa od 54 boraca zaposela je vrh No ž na planiniBabuni. Sukob je bio neizbežan. Pritisak askera postajao je sve ja èi. Poštonije bilo moguænosti da se dobije pomoæ, oni su odluèili da se ubiju sami,streljajuæi se. Posle toga došli su askeri i bili su iznena ðeni onim što su

videli. U njihovu èast ispaljeni su poèasni rafali. O ovom podvigu pisala je isvetska štampa, a fotografija palih na brdu Nož obišla je svet.

Kongres bitoljskog revolucionarnog okruga poèeo je rad 14. avgusta 1907. godine na Slatinskoj pdanini (kod Ohrida). Kon-gresu je prisustvovao21 delegat. Prema sa èuvanom prepisu za-pisnika sa kongresa, zasedanje jetrajalo skoro nedelju dana i na njemu su razmatrana va žna pitanja odelatnosti Organizacije. Pre svega, kongres se bavio inostranimpropagandama i njihovim uticajima u bitoljskom okrugu. Kongres jerazmatrao i pitanje delovanja nekih vojvoda u okrugu, zatim pitanjediscipline meðu èlanovima Organizacije, podizanje prosvetnog nivoa naro-da, za šta se zalagao prilepski vojvoda Petre Acev. Diskutovalo se o izmeni idopuni pravilnika donetog na Rilskom kongresu, kao i o drugim pitanjima povezanim sa organizacionim stanjem u okrugu. Detaljno je razmotrenostanje po rejonima i izabrane su nove rejonske vojvode.

Posle ubistva Dame Grueva i pošto je istekao jednogodiš-nji mandat Centralnom komitetu i Inostranom predstavništvu, ponovo se osetiloslabljenje Organizacije. Pošto više nisu po-stojali ovi organi, sdaki okrug sesmatrao samostalnim i dej-

2 6 2

l

stvovao je zavisno od toga koja se grupacija nalazila u ruko-vodstvu. U ovo vreme vrhovisti i njihove sluge unutar Makedo-nije poèeli su da se ponovo aktiviraju.Na scenu je ponovo stu-pio Boris Sarafov, a takoðe i Ivan Garvanov i Hristo

Matov, kao èlanovi Inostranog predsedništva. U svoju vrhovistièku delatnost onisu uspeli da 2-J14 neka od rukovodeæih tela revolucionarnih okruga. Bugarskidvor je i finansijskom po-moæi podr žao ove akcije za prodiranje u Makedoniju iometanje delatnosti Unutra šnje organizacije. U toj situaciji ponovo se



???????? ??????????? ??????

je obrazložena tenden-cija Unutra šnje organizacije da odbaci strane uticaje imeša-nje u njene stvari. Ba š zbog toga Organizacija je bila prinuðena da menja kurs svoje aktivnosti. To je u pismu prikazano ovim reèima: . . . „Na taj na èin,umesto da upotrebi vreme za svoje unutra šnje ureðenje i izgra ðivanje è vrstihteoretskih postavki i prihvatanje modernih sredstava za voðenje jedne razumne iplanske revolucionarne delatnosti, Organizacija je trošila skoro sve svojeintelektualne snage i energiju u neprestanim raspravama i liènim sva ðama.Neosporno, da je ona ostala ne-taknuta od nekih stranih uticaja, bio bi sasvimdrugi stepen napretka i predstavljada bi jednu autoritativnu i moænu snagu."

Istièuæi navedeno, u pismu se zatim analizira politika balkanskih dr žava prema Makedoniji, koje su težile da u raz-lièitim vidovima zauzmu pozicije u njoj.Pri tome je u pismu nagla šen i stav Bugarske, koja je. . . „zapoèela da koristioslo-bodila èko delo za svoje dr žavne i dinastièke ciljeve". Jedna od formi teosvaja èke politike bilo je i stvaranje naciocali-stièke grupe, koja je trebalo da sprovodi tu politiku i inte-rese tuðe makedonskom pokretu.

U vezi sa „sluèajem Sarafova" podvuèena je njegova osuda na smrt na Rilskom kongresu i uslovna amnestija, koju on nije pri-hvatio. O njemu je reèenoda je bio „liènost bez ikakvog idejnog pogleda i revolucionarne svesti; tuðinteresima i sudbini porobljenog naroda i rukovoðen samo egoistièkimpobudama — on nikada nije prestajao da špekuliše i da demagogiše sa makedo-nofilskim oseæanjima da bi mogao da živi na ra èun toga pitanja, radeæi uvek

bezobzirno i doprinoseæi uvoðenju najveæe korup-cije u unutra šnjosti. S drugestrane, on je bio dovoljno jak da dobijenim sredstvima od bugarskih vlada,kojima je uvek bio bli-zak, stvori sebi liène privr ženike od najpokvarenijih inajko-ristoljubivijih ljudi".

Obrazloženje „Ser èana" povodom presude Sarafovu i osta-lima, na dokumentovan i kategorièan na èin objasnilo je razloge te presude, koja je

bila u saglasnosti sa politikom Unutra šnje organizacije za oèuvanje njeneceline, samobitnosti, samostal-nosti i za odbijanje najradikalnijimsredstvima bilo kakvog mešanja spolja u njene poslove.

Predlog o odr žavanju novog opšteg kongresa Unutra šnje organizacijeprihvatili su samo neki okruzi i poslali delega-te, a sereski i strumièki nisuse odazvali. Najpre je odluèeno da se kongres odr ži 15. decembra 1907.godine. Prisutni delegati su se prethodno, 13. decembra, sastali da biugovorili mesta kon-gresa. Meðutim, posle ubistva Ivana Garvanova iBorisa Sa-rafova, skup se rasturio, a ostali su samo predstavnici desnice,koji su istupili sa specijalnim izlaganjem o daljoj delatnosti Organizacije iizvr šene su pripreme za odr žavanje opšteg kon-gresa. Tako su oni upoèetku sazvali kongres za mart 1908. go-dine. Kongres je po èeo rad uselu Ž abokrt (kod Æustendila), po èemu se i kongres zove Æustendilski.Ovom kongresu prisustvo-vali su samo predstavnici desnice, a otkazali suprisustvo de-legati iz sereskog i strumièkog okruga. Nije prisustvovao ni

jedan od èlanova CK. Prema tome, Æustendilski kongres ne može sesmatrati opštim kongresom Organizacije, veæ je to bio kon-gres njenedesnice, u kojoj je glavnu ulogu imao Hristo Matov. Na tom kongresu

razmotrena su pitanja povezana sa reformama i bu-duæom delatnošæuOrganizacije, organizacija u Bugarskoj, odnos prema egzarhiji, prema propagandama i drugo. U odlukama kon-gresa sprovedeni su stavovidesnice, koji su bili dijametralno suprotni odlukama i zakljuècima Rilskogkongresa. Ovaj kongres izvr šio je ispravku u Statutu i Pravilniku, koji sudoneti na Rilskom kongresu, i izabrao je novi Centralni komitet i Inos-trano predstavništvo, sastavljeno samo od desnih elemenata.

Posle Æustendilskog kongresa, jaz izmeðu levice i desnice još više jeprodubljen. Desnica je sve više plivala u vodama vrhovizma, politike tuðemakedonskom pokretu. Levica je i da-lje dosledno stajala na proklamovanim principima o samostal-nosti revolucionarnog pokreta. Ta diferencijacija naroèito je došla do izra žaja pobedom mladoturskerevolucije.

10. Š IRENJE SOCIJALISTI È KIH IDEJA I RADNI È KE

AKCIJE POS LE ILINDENS KOG USTANKA

.

\Krvavo ugušivanje ilindenskog ustanka i udarci koji su na-

neti VMRO-u produbili su unutra šnja razmimoila ženja u Orga-nizaciji i otvorili su vrata prodiranju stranih elemenata u nju.Preovla ðivanje vrhovistièkih elemenata u znatnoj meri je otežalodalju delatnost i uèešæe makedonskih socijalista u VMRO-u.



???????? ??????????? ??????

ja èanju delatnosti makedonskih socijalista. Stvorena Makedon-sko-odrinska socijaldemokratska grupa postavila je sebi zadatak da razvije agitaciju i organizatorski rad u Makedoniji i odrin-

g- skom kraju za stvaranje socijaldemokratskih grupa u evropskoj Turskoj, koje je kasnije trebalo da se sliju u zajednièku, jedin-stvenu organizaciju. „Grupa makedonskih socijaldemokrata"svojim „Otvorenim pismom" osudila je taktiku napuštanja organizacija VMRO od strane socijalista, preporuèujuæi im da

I i dalje stupaju u redove VMRO da bi dejstvovali u izmeni i

demokratizovanju unutra šnje strukture i sistema rukovoðenja unjoj. Po odluci grupe, u Makedoniju je otišao Kostadin Ando-nov sa ženom, koji su se pre toga vratili iz Rusije, gde su uèe-stvovali utamošnjem radnièkom pokretu i prihvatili su soci-

, jalistièke ideje. Ubrzo posle njihovog dolaska, u Skoplju jeobrazovana socijalistièka grupa sa pisanim ustavom, a zatim jeosnovana takva grupa u jednom drugom gradu Makedonije. U to

? vreme postojale su socijalistièke grupe i radnièki kružoci u; nekoliko mesta Makedonije, kao, na primer, u Skoplju, Kruševu,

Strumici, Ðev ðeliji, Tetovu i dr.Organizovana delatnost makedonske socijaldemokratske gru-

pe trajala je samo nekoliko meseci. Meðutim, pod uticajem njenesocijalistièke propagande došlo je do klasne svesti i revolu-cionisanja najamnih radnika. Formirane grupe i kružoci u Ma-kedoniji, prevazilazeæi okvire agitaciono-propagandistièkedelatnosti, zapoèele su da organizuju radnike za voðenje eko-nomske borbe. Tako, rudarski radnici iz okoline Skoplja, posle

> obavljanja neophodnih priprema, stupili su u štrajk. NJihov

štrajk izazvao je krajnje reakcionarno raspoloženje lokalnih vrhovista

protiv socijalistièke grupe i izricanje smrtnih kazni K. Andonovu i njegovojženi, koje nisu izvr šene.

Loši ekonomski uslovi (nezaposlenost, niske nadnice, neogra-nièenoradno vreme, odsutstvo bilo kakve socijalno-zdravstvene i tehnièke za štiterada i sl.) izazvali su vrenje kod radnika, kao i niz energiènih akcija i uostalim manjim gradovima Makedo-nije. Godine 1904. buknuo je velikitrodnevni štrajk obuæarskih radnika u Bitolju, u kome je uèestvovalopreko 150 radnika; oni su tra žili smanjenje radnog dana, poveædnjenadnica, ukidanje noænog rada, efikasnu za štitu radnika i sl. Štrajk jezavr šen uglavnom pobedom radnika, i pored intervencije i pritiska po-licije. Za izvoðenje štrajka formirano je posebno telo i to je u stvaripredstavljalo pokušaj za stvaranje ilegalne sindikalne organizacije

bitoljskih radnika. Radnici tekstilne fabrike u selu Dihovu, uz pomoæ bitoljskih socijalista i radnika, takoðe su stupili u sliènu akciju.

Talas štrajkova i tarifnih akcija širio se u èitavoj Ma-kedoniji,obuhvatajuæi i uvla èeæi radnike iz raznih privred-nih grana. U Strumicisu štrajkovali kroja èki i obuæarski radnici, a štrajk solunskih obuæarskihradnika trajao je èi-tavu sedmicu i zavr šio se uspehom radnika. Krupnije

akcije radnika u Makedoniji nastale su 1906. godine, kada su tekstilniradnici u Solunu, Serezu, Vodenu i Skeèu organizovali štraj-kove. Tegodine stupili su u štrajk obuæarski radnici u Sko-plju, koji su napustiliposao zahtevajuæi smanjenje radnog vremena na 10 èasova dnevno ipoveæanje nadnice od 25—45%. Vrhovistièko rukovodstvo mesneorganizacije, zala žuæi se za interese poslodavaca, bezuspešno je pribegloteroru da bi slo-milo štrajk.

Tada je izbilo nekoliko štrajkova u Štipu, gde su radnici takoðe biliprisiljeni da vode borbu protiv poslodavaca i vrho-vista, koji su se potpunostavili na stranu poslodavaca. U Bi-tolju su 1906. godine ponovoštrajkovali obuæarski radnici. Docnije je izbio štrajk kaftandžijskih radnika u Skoplju, koji se zavr šio potpunim uspehom radnika i poveæanjemnjihovih nadnica za 30%. Štrajka èki pokret u toku 1906. godine bio jenaroèito jak u Solunu, gde je u toku nekoliko meseci izbilo vi še štrajkova radnika po fabrikama i drugim preduzeæima. Za štrajkove u Makedoniji uto vreme bilo je karakteristièno što su nastajali i razvijali se više stihijno.

Ako su neposre-dno pre izbijanja štrajkova stvorene odgovarajuæe radneorga-nizacije za njihovo sprovoðenje, ubrzo posle zavr šetka štraj-kova, onesu se raspadale. Ujedinjenje i zajednièku borbu radnika raznih

nacionalnosti u velikoj meri su ometale šovinistièke propagande, koje sunastojale da unesu neslogu i razmimoila ženje meðu radnike. Tako je, na primer, u Solunu, gr èka nacio-nalistièka organizacija ugušivala revolucionarni zamdh i ekonomsku borbu radnika. Dejstvovanje vrhovista i



???????? ??????????? ??????

One organizacije, kojima su rukovodili socija-listi ili su bile pod njihovimuticajem, postajale su efikasni mobilizatori i predvodnici radnih masa.

U godinama posle ilindenskog ustanka do mladoturske revo-lucije, to jest u vreme kada je VMRO preživljavala duboku krizu, naroèito blagotvoran uticajmakedonskih socijalista (Dimo Hadžidimov i dr.) bio je na oformljenje naprednegrupa-cije u makedonskom nacionalno-oslobodila èkom pokretu koji supredvodili Jane Sandanski, Hristo Èernopeev i drugi, koja je nazivana „levica

VMRO". Ova grupacija došla je do izraza na Rilskom kongresu VMRO-a 1905.godine, doprinoseæi da kon-gres donese pravilnije zakljuèke o mnogim pitanjima

iz borbe za nacionalno i socijalno osloboðenje narodnih masa u Makedoniji, i za otkrivanje i suzbijanje inostranih nacionalistièkih pro-pagandi. Poveravanjemredakcije organa VMRO-a — Revoluc io-neren l is t — socijalisti DimuHadžidimovu, „levica" je dobila veoma efikasno sredstva za agitaciju i širenjesvojih shvatanja. Uloga lista u usa ðivanju i širenju i „marksistièkog pogleda na svet" i „levièarske ideologije" još onda je priznata.



D E O O S M I

MAKEDONIJAOD MLADOTURSKEREOLUCIJE

DO BALKANSKIRATOAG L A V A I



Pripreme i

šok

mladošursk

e rekolui,ije

1. MLADOTURSKI POKRET DO 1908. GODINE

Društveno-ekonomski razvitak turskog naroda u Imperiji veæ je sredinom XIX veka izbacio na povr šinu tursku bur žo-aziju kao novi društveno-politièkifaktor. Meðutim, s obzirom na to da je turska bur žoazija bila slaba, kao nosilacnjenih in-teresa više i od nje same poèeli su se isticati ostali progre-sivni slojevi,organski povezani sa bur žoazijom: delovi mlade inteligencije i zemljoposednika,oficira i uopšte liberalniji elementi turskog društva. Pokretanje ovih slojeva doprinelo je, kao što smo pomenuli ranije, veæ 1876. godine kratkotrajnoj pobediustavnosti u Turskoj. Meðutim, novoustolièeni sultan Abdul Hamid II uskoro je

suspendovao ustav i prognao je njegove pristalice, koji su se od tada nazvali„mladoturci", za razliku od privr ženika starog apsolutistièkog režima — „staro-turci".

Ipak, dalje imperijalistièko pot èinjavanje Turske i puna nesposobnost sultanovih privr ženika da brine celinu Impe-rije, sporo ali stalno su ja èalimladoturski pokret, koji je izlaz iz krize video u vraæanju ustavnog sistema.Mladoturci su se zatim organizovali u konspirativne revolucionarne grupe, kakou Carigradu tako i u inostranstvu, gde su veæ stalno emi-grirali. Godine 1891.mladoturski emigranti u Ž enevi stvorili su inostrani centar, koji je kasnijeprerastao u „Otomanski komitet za ujedinjenje i napredak", koji je predvodioprogresiv-ni intelektualac Ahmed Riza. Iz inostranstva oni su zapoèelipropagandu preko štampe, usmeravajuæi pokret u zemlji. Osnov-

na sadr žina mladoturskog programa bila je borba za oèuvanje OtomanskeImperije, a u tesnoj vezi s tim — radikalno refor-misanje Turske. Ba š zbogtoga æe uništenje apsolutizma i vra-æanje ustavnosti i postati osnovniciljevi pokreta mlado-turaka.

Uporedo sa grupama komiteta „Ujedinjenje i napredak" nikle su idruge mladoturske organizacije, meðu kojima se ka-snije isticala takozvana „Muslimanska federacija". Ona je bila predstavnik sitne turske bur žoazije igradskih plebejskih slo-jeva. NJen program, pored ostalog, ukljuèivao je izahteve o ag-rarnoj reformi, o desetoèasovnom radnom danu, o poveæanjupla-ta najamnim radnicima i sl. „Muslimanska federacija" razmi-moilazila se sa organizacijom „Ujedinjenje i napredak" i u pi-tanju buduæegdr žavnog ureðenja Turske. Ona je predviðala autonomiju za pojedinenacionalne oblasti. Dalji porast mlado-turskog pokreta nametao je potrebuza konkretizovanjem ciljeva i usagla šavanjem napora razlièitih

mladoturskih grupa. Stoga je, 1902. godine, u Parizu odr žan kongres koji je mogao samo da konstatuje prilièno krupna razmimoila ženja izmeðu njih.

Ilindenski ustanak u Makedoniji i nova mircštegska re-formna akcija velikih sila, dali su novi impuls mladoturskom pokretu. Rukovodstvo



uèestvovali su i predstavnici arapskih i jevrejskih organizacija i grupa. Jedino je Hristo Matov, u svojstvu lidera vrhovistièkog krila VMRO, odbiomladoturski poziv za uèešæe na kongresu i taj njegov akt predstavljao je iprvu najkrupniju provokaciju prema mladoturcima. Odluke Pirinskogkongresa prihvatila je jedino levica u makedonskom nacionalno-oslobodila èkom pokretu. Ovaj kongres takoðe nije uspeo daj ujedini razneturske organizacije i komitete, ali je putem uzajamnih ustupaka usvojenzajednièki minimalni program, koji je predviðao rušenje apsolutizma i us-postavljanje parlamentarnog sistema u Turskoj. Odluèeno je da se izvedeoružani ustanak pod rukovodstvom organizacije „Uje-dinjenje i napredak".

2 7 2

Ruska revolucija iz 1905. godine takoðe je znatno uticala na politièkirazvitak Turske, i to u više pravaca.

U nekim mestima izbili su nemiri i štrajkovi. Oktobra 1905. godine radnicinekoliko dr žavnih fabrika oko Carigrada sproveli su uspešni trodnevni štrajk, a podstakli su ih, or-ganizovali i rukovodili radnici — muslimani koji su došli izRusije. Ruska revolucija pozitivno je uticala i na revolu-cionarne snage uMakedoniji.

S druge strane, uslove za agitacioni i organizaciOni rad mladoturci su na šli ba š u Makedoniji. Turski oficiri ovde su bili samostalniji i nisu bili pod tako jakim policijskim nadzorom. U Makedoniji oni su se neposredno suoèili sa pred-stavnicima evropskog reformatorskog aparata, koji je, iako u minimalnoj meri,

potkopavao turski suverenitet. Oni su oseæali i uticaj i pritisak makedonskogrevolucionarnog pokreta, koji je primoravao Imperiju na izvr šavanjeunutrapgnjih reformi. U ovim godinama, a naroèito posle ilindenskog ustanka,revolu-cionarnim borbama makedonskog naroda i oslobodila èkim ideja-ma kojesu ovde nalazile plodno tle, Makedonija je postala veliki unutra šnji politièkifaktor u Turskoj. U stvari, u Ma-kedoniji se rodila ideja o mladoturskoj revolucijii inicija-tiva onih snaga koje su je ostvarile i uè vrstile. Razvoj mlado-turskogpokreta u Imperiji, èiji je pokreta èki centar postala Makedonija, poja èan je kadsu mladoturci, 1905. godine, preme-stili svoj centar u Solun. Oko 1908. godine,kao rezultat zaoštravanja krize oko Makedonije, kao i narasle agitacije mla-doturaka, skoro sav Treæi armijski korpus, sa komandnim sedi-štem u Solunu,na šao se u rukama mlddoturaka. Solun je, prema tome, u to vreme predstavljaoprogresivni politièki, a uneko-liko i dr žavni centar Imperije, koji se takmièio sa Carigra-dom. U Skoplju i Bitolju izbile su vojne pobune pod èijim je pritiskomPorta morala da popusti.

2. IZBIJANJE I TOK MLADOTURSKE REVOLUCIJE

Nova faza u razvoju makedonskog pitanja, zapoèeta anglo--ruskimsporazumom iz 1908. godine, a za dalje produbljivanje re-formi, ubrzala jeizbijanje ustanka mladoturaka, koji je prvo-bitno planiran za avgust 1909.godine. Mladoturci, koji su u to vreme dosledno težili ustavnom sistemu,orijentisali su se na br žu pripremu ustanka. Treæeg jula 1908. godinekomandant turskog garnizona u Resnu Nijazi-bej, otišao je u ilegalnost sa svojom jedinicom i zapoèeo akcije protiv, lokalnih sultano-vih vlasti. Mladoturskikomitet — civilni i vojni — i alban-ski rukovodioci, sara ðujuæi izmeðu sebe, stalisu na stranu


ustanmka Ustanièke snage koje su èinili vojnici i albanski



apeli« i vr ššš su usme^agitaci]^

prigrabe i podele zajednièku otadž binu. Poseban memorandum 3=slat je ikonzulima evropskih sila u Solunu, u kome su izlo-ženi ciljevi revolucije.

Ustanièki pokret u Makedoniji za kratko vreme se proši-rio. Dvadeset drugog jula, noæu, oko tri hiljade ustanika ušlo je u Bitolj, preuzeli su

vlast i oslobodili sve politièke zatvo-renike, uglavnom Makedonce i Albance.Pokretu su se pridru-žile i gradske narodne mase. U nizu gradova zapadneMakedonije još prvih dana ustanka stanovništvo je oduševljeno pozdraviloNijazi-beja. Pokret je zahvatio i Solun, gde su, pod rukovodstvomMladoturskog komiteta, 23. jula nastale velike demonstracije. Narodnipokret tu je uzeo antisultanski karakter i izrazio se kao masovni narodnirevolt. Dvadeset petog jula i iz solunskih zatvora osloboðeni su politièkizatvorenici, veæinom Make-donci. U toku dve sedmice videlo se

bratimljenje muslimana i hrišæana, burne aklamacije slobodi koja jenastupala i njenim nosiocima — mladoturcima, osloboðenju politièkihzatvorenika i spontan izliv nade u bolju buduænost. Uzvik „Da živi sloboda,

jednakost i bratstvo" („Ja šasan hurijet, adalet, muzavet!") iz vremena francuske revolucije odJekivao je ulicama.

Dvadeset drugog jula mladoturci su uputili ultimatum sultanu da udvodnevnom roku vrati Ustav. Abdul Hamid II nije imao drugog izbora:

jedinice koje je on poslao otkazale su po-slušnost da uguše ustanak, pa je bio prinuðen da odstupi. Noæu izmeðu 23. i 24. jula 1908. godine u Solun je stiglo telegrafsko saopštenje da sultan vraæa Ustav. Od tog dana, 24.

jula, u Tur-skoj je nastupio period novog ustavnog režima. Vest o padu ap-solutizma doèekana je u Makedoniji opštenarodnim oduševlje-njem. Ugradovima su odr žavani masovni mitinzi na kojima su se bratimiliMakedonci i muslimani. Svuda su se èule reèi o bratstvu, slozi,ravnopravnosti i mirnom zajednièkom životu.

ustanika. Ustanièke snage, koje su èinili vojnici i albanski ustanici, brzosu rasle i uzele kontrolu situacije u svoje ruke u velikom delu zapadneMakedonije: Prespi, ohridskom, stru-škom, debarskom kraju i mnogimalbanskim gradovima. Narednih dana, sa odredom pobunjenih vojnika,njima se pridružio i Enver-bej, iz solunskog garnizona. Jedinice, koje jeposlao sultan za ugušivanje ustanka, otkazale su poslušnost, a njihovogkomandan-ta Šemzi-pa šu ubili su mladoturci u Bitolju. U toku nekolikodana rukovodioci pokreta uklonili su lokalne sultanske or-gane,uzimajuæi vlast u svoje ruke. Da bi obnarodovali svoje ciljeve ineposredne zadatke, oni su istupali proklamacijama, apelima i vr šili suusmenu agitaciju. U apelima, upuæenim i muslimanima i hrišæanima,isticana je misao da je cilj inter-vencije evropskih sila i balkanskihmonarhija u Turskoj da prigrabe i podele zajednièku otadž binu. Poseban

memorandum po-slat je i konzulima evropskih sila u Solunu, u kome suizlo-ženi ciljevi revolucije.

Ustanièki pokret u Makedoniji za kratko vreme se proši-rio.Dvadeset drugog jula, noæu, oko tri hiljade ustanika ušlo je u Bitolj,preuzeli su vlast i oslobodili sve politièke zatvo-renike, uglavnomMakedonce i Albance. Pokretu su se pridru-žile i gradske narodne mase.U nizu gradova zapadne Makedonije još prvih dana ustanka stanovništvo

je oduševljeno pozdravilo Nijazi-beja. Pokret je zahvatio i Solun, gde su,pod rukovodstvom Mladoturskog komiteta, 23. jula nastale velikedemonstracije. Narodni pokret tu je uzeo antisultanski karakter i izraziose kao masovni narodni revolt. Dvadeset petog jula i iz solunskih zatvora osloboðeni su politièki zatvorenici, veæinom Make-donci. U toku dvesedmice videlo se bratimljenje muslimana i hrišæana, burne aklamacijeslobodi koja je nastupala i njenim nosiocima — mladoturcima,osloboðenju politièkih zatvorenika i spontan izliv nade u bolju

buduænost. Uzvik „Da živi sloboda, jednakost i bratstvo" („Ja šasanhurijet, adalet, muzavet!") iz vremena francuske revolucije odtekivao jeulicama.

Dvadeset drugog jula mladoturci su uputili ultimatum sultanu da udvodnevnom roku vrati Ustav. Abdul Hamid II nije imao drugog izbora:

jedinice koje je on poslao otkazale su po-slušnost da uguše ustanak, pa je bio prinuðen da odstupi. Noæu izmeðu 23. i 24. jula! 1908. godine uSolun je stiglo telegrafsko saopštenje da sultan vraæa Ustav Od tog



turska bur žoasko-demokratska revolucija, ona je bila u velikoj meri takva revolucija i za ostale narodnosti u Imperiji, a naroèito za makedonski i al-

banski narod.Posle progla šenja Ustava, mladoturski rukovodioci su se anga žovali da

izgrade i organizaciono i politièki svoju par-tiju da bi ona mogla da postanestub i nosilac nove politièke vlasti. Solun je postao sedište Centralnog komiteta mladotur-ske partije „Ujedinjenje i napredak" („Ittahad ve Teraki"), što je ovomgradu, pa i Makedoniji, davalo poseban zna èaj u Turskoj. Istovremeno suformirani i niži— vilajetski, sandža èki, ka-zalijski i lokalni mladoturskikomiteti, koji su sa èinjavali njenu organizacionu mrežu. To je omoguæilo da

veæ septembra 1908. godine Mladoturska partija! odr ži svoj osniva èki kongresu Solunu, koji je doneo i partijski program. Meæutim, taj se program zasnivaona odredbama turskog ustava, koji je odra žavao vreme od pre 30 godina. Ustav

je predviðao postojanje dvodomnog parlamenta (senat i skupštinu), a sultan,prema njemu, zadr ža-vao je funkcije i verskog poglavara, „padi-šah" svihmuslimana. Liènost sultana, prema ovom ustavu, bila je neprikosnovena: onnije bio odgovoran pred zakonima. Sultan je imao veæu vlast i od parlamenta iod vlade. Ni ustav ni mladoturski program nisu uspeli da postave, niti da reše,nacionalno pitanje u Turskoj. Privilegije propagandnih crkveno-školskihinstitucija u Ma-kedoniji ostajale su i dalje na snazi, omoguæavajuæi susednim

balkanskim dr žavama, preko odgovarajuæih propagandnih insti-tucija, da seširoko mešaju u život makedonskog naroda. Prema tome, mladoturci su,odmah posle uspešnog revolucionarnog akta, pošli na kompromis sa reakcionarnim snagama u Imperiji: sa sultanom i njegovim pristalicama, sa turskom visokom biro-kratijom i krupnim posednicima, sa visokim

muslimanskim i hrišæanskim klerom. Oni su „privremeno" ostavili na snazi isva zakonska akta dotada šnjih vlada, a ostavili su na svojim mestima i dr žavneèinovnike, od kojih im se veæina pridružila iz èistog utilitarizma. Uopštereèeno, promene su izvr šene samo u najvišim upravnim sferama Imperije. Onesu poboljšale položaj narodnih masa i porobljenih naroda samo utoliko što suodstranile anarhièno stanje i uvele društveni mir i sigur-

18« 2 7 5

nost. Meðutim, i to je za svoje vreme predstavljalo krupnu teko-vinu. U isto vreme mladoturci su sproveli i izbore za parla-ment, koji im je u periodurevolucionarnog uspona bio veoma potreban kao sredstvo za otupljivanjeoštrine klasnih, nacio-nalno-oslobodila èkih i politièkih borbi. Meðutim, iizborni zakon, pun brojnih (uglavnom imovinskih) ogranièenja o izbor-nimpravima, i izborna praksa mladoturaka bili su tako postav-ljeni da sunjima obezbeðivali apsolutnu parlamentarnu pre-vlast. Izbori susprovoðeni nekoliko meseci, pa se parlament sa-stao tek 17. XII 1908.godine. NJegov predsednik postao je Ahmed Riza-bej, lider partije„Ujedinjenje i napredak". Mladotursku revoluciju, ba š zbog ovakvogpoèetnog toka, V. I. Lenjin je oka-rakterisao kao polupobedu nadapsolutizmom.

3. SULTANSKA KONTRAREVOLUCIJA I NJENO UGU Š IVANJE

Dok su mladoturci, usled nedoslednosti, gubili široku podr šku isužavali socijalnu bazu svoga pokreta, sul-tanska reakcija zahvaljujuæi

èinjenici što je ostala samo de-limièno obezvla šæena, uspela je da sepribere posle prvog re-volucionarnog talasa. Krajem 1908. godineantiustavne i opozi-cione snage organizovale su se kao grupa uparlamentu. Meðutim, daleko opasnijom pokaaala se reakcionarna



Carigrada, produžena. Na taj na èin su se u Im-periji u to vreme stvorila dva antagonistièka politièka centra i za nju su nastali dani duboke unutra šnjekrize. Osnovnu oru-žanu ustavnu snagu sa èinjavao je Treæi armijskikorpus, staci-onzgran u Makedoniji. NJemu su se pridružile jedinice refor-misane žandarmerije u Makedoniji kao i turski, makedonski i albanskidobrovolja èki ustanièki odredi. U pohodu, kao i u bor-

l



bama za tursku prestonicu, uèestvovalo je oko 1 200 Makedonaca, kojima sukomandovale vojvode Jane Sandanski, Todor Panica i Hristo Èernopeev. Odmahposle izvr šenog kontraprevrata, mla-doturci su zatra žili pomoæ u dobrovoljcima ipolitièku podr-šku za sebe u nastaloj krizi. Levica VMRO-a, kojom je rukovo-dio

Jane Sandanski, ne samo što je dala svoju podr šku veæ se i založila da sakupišto više dobrovoljaca, formirajuæi odrede koji su odmah pošli prema Carigradu.U borbama za tursku pre-stonicu makedonski dobrovoljci uèestvovali su usastavu udru-ženih turskih ustavnih snaga i pod komandom Mahmuda Šefket--pa še. Oni su se, prema kazivanju savremenika, hrabro borili. Tako su i kroz ovedoga ðaje došle do punog izra žaja sposobnosti Sandanskog kao politièkogrukovodioca makedonskih masa, a nje-gov ugled i ugled Narodne federativnepartije, koju je on pred-vodio, brzo je porastao i u zemlji i van nje. To je i prisililo

bugarske dvorske agente da ponovo, avgusta 1909. godine, pokušaju da ga ubijuu Solunu.

Pored neposrednog uèešæa u pohodu, makedonske progresiv-ne snagepreduzele su konkretne mere za oèuvanje društvenog mira i za odbranu ustavnihsloboda. U nekoliko mesta u unutra-šnjosti Makedonije formirani su „komitetidruštvene sigur-nosti", koji su vr šili funkciju privremene revolucionarne vlasti,

budno prateæi dr žanje reakcionarnih muslimanskih i makedonskih elemenata. Udrugim mestima ponovo se aktivirala lokalna naoružana milicija radisamoodbrane itd. Suštinske pobude, koje su odvele makedonske dobrovoljce na revolucionarno bojište u Carigradu, sastojale su se u njihovoj težnji da, braneæiustav, spreèe izbijanje eventualnog balkanskog antiturskog rata. Odbrana Ustava u isto vreme ozna èavala je i odbranu teritori-jalnog integriteta Makedonije.

U pohodu protiv Carigrada uzeli su uèešæa i socijalisti iz Makedonije, meðukojima i Avram Benaroj, poznati socijali-stièki rukovodilac iz Soluna, koji jestupio u odred Hrista Èernopeeva. U njemu su takoðe uèestvovali i albanskidobro-voljci. U stvari, bez podr ške i uèešæa Makedonaca i Albanaca, kao štoistièu neki savremeni autori, nije bio moguæ ni uspe-šni pohod Mahmuda Šefket-pa še. Dvadeset èetvrtog aprila 1909. godine, posle trodnevnih žestokih

borbi, ustavne snage su savladale reakciju i vratile ustavni red. Mir u Makedonijii na Balkanu sa èuvan je zahvaljujuæi brzoj i odluènoj intervenci-ji progresivnihturskih, makedonskih i albanskih politièkih snaga. Dvadeset sedmog aprila

Velika narodna skupština je de-tronizovala Abdula Hamida II i na njegovo mesto^postavila nje-govog brata, sultana Mehmeda V. Dvadesetak dana posle poèetka krize, makedonski dobrovoljci su se vratili, sveèano doèekani u Solunu i uunutra šnjosti, u svojim rodnim mestima.

2 7 7

Ovi krupni doga ðaji ozna èili su i kraj kompromisnog stanja, kada sumladoturci delili vlast sa sultanom. Oni su predstav-ljali i zavr šni akt mladoturske revolucije, koja je kona èno pobedila. Detronizovanje Abdula Hamida II bilo je rezultat i revolucionarnog uèešæa i podr ške narodnihmasa iz Makedo-nije, koje, odbacujuæi odluèno Hamidov apsolutizam, jošnisu izgubile veru u mladoturke. Meðutim, podr ška od aprila 1909. godine

bila je poslednji zna èajniji izraz mladotursko-makedon-ske saradnje u imezajednièkih interesa. Zbog sve otvorenijeg reakcionarnog kursa koji su posletoga uzimali mladoturci, i makedonske progresivne snage æe se sve višerazmimoilaziti sa njiada, a jaz izmeðu jednih i drugih æe rasti.

Ugušivanjem zavere, mladoturcima je bio otvoren put ka ne-ometanoj vladavini u Turskoj. Novi sultan nije imao volje ni iskustva u upravljanju )4u svemu se stavio na raspolaganje mla-doturcima. Parlament, u koji sumladoturci poslali svoju è vr-stu veæinu, postao je najva žniji instrument za ostvarivanje po-litike njihove partije „Ujedinjenje i napredak". Istovremeno,ugledni èlanovi Partije uzeli su visoke upravne služ be u ra-znimministarstvima u Carigradu, a takoðe i u lokalnoj upravi. Mladoturci susada postali punova žni gospodari situacije u Imperiji. Oni su se postarali da svoju vladavinu zasnuju na zakonskoj podlozi i u tom pravcu iristupili suobimnoj zako-nodavnoj delatnosti. U periodu od aprila 1909. do sredine1910. godine mladoturska parlamentarna veæina izglasada je veæi brojzakonskih akata koji je trebalo da suzbiju oslobodila èke težnje narodnihmasa i porobljenih naroda i da obezbede vlast turskim eksploatatorskimslojevima i u Makedoniji i uopšte na Bal-kanu. Zbog toga se ovaj period ikarakteriše kao period mlado-turske ustavne reakcije. Primena novoizglasanih zakona osta-vila je katastrofalne posledice na dalji razvitak'Makedonije. Tako je Zakon protiv èeta u rumelijskim vilajetima, a u stdariprotiv ustanièkih elemenata u Makedoniji i Albaniji, donet 27. IX 1909.godine, predviðao smrtne kazne, interniranje èla-nova porodica,konfiskaciju imovine i sl. On je postao izvor bezakonja, terora i plja èki.Slièni njemu bili su: Zakon o bes-poslenima, usmeren protiv biv šihustanika, èetnika i otpušte-nih radnika sa posla; Zakon o štrajkovima;usmeren protiv ra-dnièkih štrajkova i sindikalnih udruženja; Zakon o

politiè-kim udruženjima, koji je regulisao raspuštanje i zabranu le-galnihpolitièkih partija, kao i drugi zakoni. Nasuprot tome, ostalo je na snazi višereakcionarnih zakona iz vremena sulta-novog apsolutizma, meðu kojima iizborni zakon iz 1876. godine. Uopšte reèeno, ovaj period vladavine

l d k k h k k l



G L A V AI I Narodna federatikna partija i ostala

pol it ièka strujanja u uslokima

mladoturskoC re(ima

1. OSNIVANJE I ORGANIZACIONI RAZVITAK NARODNE

FEDERATIVNE PARTIJE (NFP)

Najzna èajnije mesto u politièkom životu makedonskog na-roda u periodu

mladoturske vladavine pripalo je Narodnoj fe-derativnoj partiji. Ona, je, kaolegalna politièka organizacija, koja je proiza šla iz levog krila VMRO-a,predstavljala konti-nuirani nastavak te Organizacije iz vremena ilindenskogustan-ka. Posle ilindenskog ustanka, a naroèito posle Rilskog kongre-sa, levokrilo se orijentisalo na saradnju sa svim progresivnim snagama u Turskoj, a na

bazi borbe protiv sultanskog apsolutiz-ma i za oèuvanje nacionalno-teritorijalneceline Makedonije.

U svom organizacionom razvitku NFP je prošla kroz neko-liko faza. Dopoèetka 1909. godine tri okružne organizacije makedonske levice (sereska,strumièka i solunska) zvanièno su se nazivale Makedonsko-odrinska revolucionarna organizacija (MORO), koju je predvodio uglavnom JaneSandanski. Levici se, još pre izbijanja mladoturskog ustanka, pridružila i grupa trakijskih rukovodilaca, koji su svoje polje za društveno isti-canje na šli uMakedoniji. Revolucionarnoj levici pripadale su i pojedine grupe iz ostala dva okruga, bitljskog i skopskog.

Napori rukovodeæih snaga MORO-a, i pre svega sereske grupe u njoj,neposredno posle julske mladoturske pobede, bili su us-mereni na izgradnjušireg makedonskog revolucionarno-oslobo-dila èkog fronta da bi se uspešno

izvojevale odgovarajuæe te-kovine u uslovima zapoèetog revolucionarnog uspona u Turskoj. S obzirom na to da se sereska grupa isticala meðu svim ostalim



???????? ??????????? ??????

svojom organizacionom zbijenošæu, ona je najadekvatnije izra-žavala oslobodila èke težnje masa. Ona je stavila sebi u zadatak da ujedini okoMORO-a sve organizacije, grupe i pojedince i da tim putem izoluje izdruštveno-politièkog života konzer-zativne elemente, èija je delatnost usmeravana i inspirisana spoljnom politikom bugarske dr žave. Do kraja septembra 1908. godine tri okružne organizacije levice dejstvovale su,uglav-nom, jedinstveno, radeæi na organizovanju novog opšteg kongresa Organizacije, koji je trebalo da sankcioniše i uè vrsti veæ stvo-reno

jedinstvo, kao i da proširi MORO. Istovremeno, rukovode-æe snage MORO-a ulagale su napore da pridobiju i makedonsko de-mokratsko gra ðanstvo izsvih njegovih slojeva, posebno nas-tojeæi da spreèe njegov ulazak u

bugarske politièke klubove koji su poèeli da se formiraju. Osmog avgusta grupa Ser èana zapoèela je da izdaje u Solunu list Konstituciona zarja,kao organ organizacije, sa urednicima Dimom Hadžidimovim i Di-mitrom

Mirasèijevim. Ovaj list postao je najzna èajnija borbena tribina i sredstvoidejno-politièkog rada meðu makedonskim stanovništvom. Pomenute akcijeu pravcu politièkog sakuplja-æ>a svih nacionalno-oslobodila èkih snaga zasnivale su se na ubeðenju da je MORO jedino pozvana da uzme ulogupolitièkog hegemona u Makedoniji, èak i u odnosu na tursku stranu, i da jesamo ona predstavnik makedonskog naroda i njegovih „bližih i daljihinteresa".

Meðutim, protivakcije bugarskih propagandnih faktora u Makedoniji,zatim politièka nezrelost gra ðanstva, koje nije bi-lo u stanju da odmah ipravilno oceni novostvorenu hurijetsku situaciju i koje je, s druge strane,imalo izvesno nepoverenje prema MORO-u, kao i oportunistièka mladoturska politika u to vreme, doprineli su da se obustavi delo poželjnogpolitièkog sakupljanja. Napore za odr žavanje opšteg kongresa sna žno jepogodio i atentat na Sandanskog od 24. septembra 1908. godine, koji je uSolunu izvr šila grupa vrhovista poslatih iz Sofije. Atentat je upla šio sve onekoji su se kolebali, a pogodio je i ono što je do tada bilo postignuto na poljuujedinjenja. Od MORO-a i od zajednièki izra ðenog njenog projekta programa us-koro su se odrekli i rukovodioci strumièkog okruga sa Hristom Èernopeevim, koji su se 27. septembra pojavili sa svojim poseb-

nim listom Edinstvo u redakciji P. Deliradeva, uz aktivnu sa-radnjuDimitra Vlahova i Angela Tomova. Nešto kasnije i ru-hovodstvo solunskogokruga se izdvojilo, transformišuæi do-gada šnje revolucionarneorganizacije u Solunu, Kukušu i u ostalim mestima u politièka tela za legalnu parlamentarnu borbu.

Meðutim, proširivanje bugarskih konstitucionih klubova podjednako je potiskivalo aktiviste iz sve tri pomenute okru-

2 8 0

žne organizacije. To ih je prisiljavalo ka zbliženju i tešnjoj saradnji. Krajem 1908.i poèetkom 1909. godine njihovi meðusobni kontakti dali su rezultate.Petnaestog januara postignuto je or-ganizaciono ujedinjenje tri grupe, koje semanifestovalo kao odluènost za izgradnju nove politièke asocijacije pod imenomNarodna federativna partija, umesto dotada šnje MORO. Time je odstranjena

jedna od smetnji za pridobijanje i gra ðanstva u po-kret, ali je izgubljeno mnogodragocenog vremena. Prema posti-gnutom sporazumu, Konstituciona zarja i

Ediistvo obustavili su izla ženje, a umesto njih se pojavio list Narodna volja,kao organ novoformirane NFP. NJega je ureðivao A. Tomov. Najbit-nija razlika

izmeðu NFP i njene prethodnice bila je u tome što se nova organizacija orijentisala na iskljuèivu upotrebu legalnih pardamentarnih metoda i sredstava u politièkim bor-bama, dok MORO nije iskljuèivala i oružane akcije.

Narednih nekoliko meseci, do odr žavanja osniva èkog kon-gresa avgusta 1909. godine, NFP je bila partija u stanju organi-zaciono-politièke izgradnje.Prelazni period NFP zavr šio se osniva èkim kongresom, koji je odr žan u Solunu.Kongres je otvorio Hristo Jankov, sekretar solunske organizacije, koji jeistovremeno podneo izveštaj o dotada šnjim pripremama u vezi sa organizovanjempartije. Na prvim zasedanjima izabrano je šest komisija za izradu osnovnihprogramskih dokumenata i rezolu-cija Partije. Najva žniju komisiju, onu za izraduPrograma, sa-èinjavali su Jane Sandanski, Dimitar Vlahov, Hristo Èernope-ev,Dimitar Košanov i Ivan Manolev. Uèešæem u diskusiji naroèito su se istakli JaneSandanski, Dimitar Vlahov, Angel Tomov, Dobri Daskalov, Jordan Šurkov iDimitar Koštanov. Na kongresu su usvojeni osnovni partijski dokumenti(program, statut, deklaracija i nekoliko rezolucija) i izabrano je cen-tralnorukovodstvo koje je predvodio Dimitar Vlahov. Time je organizaciono-politièka izgradnja Partije uglavnom zavr šena. Dimitar Vlahov bio je i predstavnik NFP u

otomanskom parla-mentu, a posle osniva èkog kongresa preuzeo je i ureðivanjelista Narodna volja.

Èetiri dana posle kongresa, 14. avgusta 1909. godine, grupa terorista koju

j l d S fiji i šil j i k š j bi t S d k g t



???????? ??????????? ??????

samo kao rezultat reakcionarne politike mladoturaka veæ i znatnihoportunistièkih tendencija njenog Centralnog biroa.

Novi panislamski politièki kurs mladoturaka, izra žen krozmuhadžirsko kolonizovanje i razoruždvajuæa nasilja, iako indirektno,sna žno je pogodio teško postignuto, a i bez toga la-bilno jedinstvo urukovodeæim redovima NFP. Januara 1910. go-dine Hristo Èernopeev, sa nekoliko ndjbližih pristalica iz strumièkog okruga, otišao je u ilegalnost pridružujuæi se obno-vljenoj VMRO i sam uèestvujuæi u njenomobnavljanju. U isto vre-me Centralni biro NFP, kojim je rukovodio Dimitar

Vlahov, iskljuèilo je iz èlanstva Sandanskog da bi se sasvim oslobodiorevolucionarnih elemenata u Partiji, iako je Sandanski bio njenopštepriznati rukovodilac. Time su unutrdšnja frakcio-na ška razmimoila ženja u NFP, koja su odavno tinjala, a glasno izra žena i na

osniva èkom kongresu, ušld u fazu otvorene i jav-ne krize. Tada je pretežna veæina najpoznatijih partijskih aktivista odbila

odluku Centralnog biroa u vezi sa Sandanskim, a predu-zela protivakcijeza kona èno ra šèišæavanje nenormalne situ-acije u Partiji. Sandanisti uNFP su iskljuèenje Sandanskog okarakterisali kao protivustavni akt izaložili su se za sa-zivanje vanrednog kongresa. Pored otpora Centrdlnog

biroa, re-volucionarno jezgro NFP pristupilo je pripremama aa kongres.Februara 1910. godine grupa od 12 istaknutih rukovodilaca izi-šla je sa „Apelom drugovima i pristalicama NFP", koji je sa-dr žao konkretnepredloge u vezi sa ciljevima, smernicama i odr žavanjem vanrednogkongresa. Potpisnici apela najoštrije su osudili mladotursku politiku ucelini, kardkterišuæi je kao avanturistièku; žigosali su parlament kaooruðe mlado-turskih konzervativnih snaga u Turskoj i sl. Osuðena je pasi-

vizacija dotada šnjeg Centralnog biroa NFP, koja je objektivno išla u prilogmladoturskoj partiji. Sandanisti su s pravom konstatovali da su narodnemase razoèarane i povuèene sa popri-štd društvenih borbi. Zbog toga supozivali da se produže te borbe, ukazujuæi da se bez toga ne može ništa

bitno postiæi. Sandanisti su posebno mesto posvetili agrarnom pitanju uMa-kedoniji. „Krajnje je vreme — zavr šava Apel — da se razbije politièka

letargija. Svest o na šem društvenom dugu treba da progovori svom svojomsnagom. Liène strasti i sva ðe, koje nemaju mesta u idejnim borbama, treba da uæute pred dugom koji je ne-minovan u sada šnjim kritiènimmomentima za otadž binu."

Pripremni vanredni kongres NFP odr žan je aprila 1910. godine, opet uSolunu. On je odstranio dotada šnji Centralni bggro kojim je rukovodioDimitar Vlahov. Rad kongresa tekao je u duhu stavova koji su izneti u

Apelu. Delegati, ukupno 29 ljudi, osudili su politiku bugarske egzarhije,gr èke patrijar šije i

2 8 2

mladoturaka prema crkveno-školskom pitanju u Makedoniji. Oni su iscrpnoanalizirali stvorenu politièku situaciju i doneli više rezolucija, meðu kojima senaroèito isticala rezo-lucija o rešavanju agrarnog pitanja. Pretresajuæi radCentral-nog biroa, kongres je konstatovao da on „ostaje tuði politièkom razvitkuzemlje; nije preduzeo ništa za pobedu utvr ðene partij-ske linije, i time je doveo u

pitanje i opstanak partije".Na poslednjoj kongresnoj sednici delegati su izabrali novo centralnorukovodstvo (u sastavu: dr Hristo Tenèev — predsed-nik i Dimitar Mirasèijev,Èudomir Kantardžijev, Aleksandar Bujnov i T. Spasov Serski — èlanovi). Izboromdr Hrista Ten-èeva, predstavnika makedonskog progresivnog gra ðanstva, ciljalose da se otvore vrata partije gra ðanskim slojevima.

Meðutim, iako je ovim kongresom stanje u NFP delimièno sanirano, partija nije mogla da se duže odr ži kao organizova-na politièka snaga. Brutalni postupcimladoturaka uništa-vali su i same uslove za njeno postojanje. Avgusta 1910.godine ona je zabranjena i kona èno sišla sa makedonske politièke scene.

Izmenjeni politièki uslovi u Makedoniji, koji su nastali pobedom Ustava,zahtevali su i nametali preformulisanje bli-žih i daljih ciljeva, sredstava za borbu,strategije i taktike MORO-a. Sva ova pitanja koja su izvirala iz oslobodila èkog po-kreta, izložena u više dokumenata, objavljena su i dalje razra-ðivana na stranicama organa štampe.

Najpre je Jane Sandanski u Solunu proèitao poznati „Mani-fest svimnarodnostima u Turskoj", i to na jednom masovnom mi-tingu, odr žanom 1.avgusta 1908. godine. U isto vreme rukovodstvo MORO-a uputilo je deklaracijuMladoturskom centralnom ko-mitetu u Solunu, kojom je izjavljivalo da je,

sagla šavajuæi se sa opštenarodnom željom za smirivanje u Makedoniji, spremnoda transformiše Organizaciju za legalnu borbu. Meðutim, MORO je i daljezadr žala oruž je, da bi joj poslužilo ne samo kao garancija veæ izvojevanihtekovina nego i za postizanje no-vih tekovina u pravcu dalje demokratizacije



???????? ??????????? ??????

zajedno sa mladoturcima brani veæ izvojevanu slobodu, ali da se izbori za nove tekovine za makedonski narod, i to u zajednici sa svim progresivnimsnagama u Turskoj. Predviðalo se da se njeni bliži ciljevi realizujudelovanjem u dva pravca:

prvo, da energièno podr žava mladoturski, pa i svaki drugioslobodildèki pokret u onoj meri i do onog momenta dok on stoji na pozicijama nepomirljive borbe sa „sramnim apsolutizmom"; i

drugo, zadr žavajuæi svoju punu samostalnost u borbama i sredstvima tih borbi, da nametne mladoturcima sve one zadatke i reforme koji bi biligarancija za pravilni ustavno-demokrat-ski razvitak, a u duhu Manifesta Organizacije, kao i njene De-klaracije i Programa.

Prvi od ova dva osnovna stava ozna èavao je da Organi-zacija nedvosmisleno prihvata savez sa mladoturcima u borbi za odbranu veæ

izvojevanih ustavnih sloboda, koji bi joj u njenim daljim oslobodila èkimnaporima mogli služiti kao sigurna polazna osnova. Savez sa mladoturcima i sa ostalim progresivnim i nacionalno-oslobodila èkim pokretima u Tur-skoj predstavljao je kvalitativno novi momenat u težnji MORO-a, koji jeotvarao i svetlije perspektive. Obraæajuæi se makedon-skom narodu, JaneSandanski u Manifestu ka že: „Sada vi niste sami, eto zbog èega va ša borba postaje još sigurnija i lak ša. Opštim naporima svih narodnosti mi æemoizvojevati punu slo-bodu."

Drugi stav izra žavao je uverenost da je makedonski oslobo-dila èkipokret dužan da i dalje èuva svoju samostalnost i, ja èajuæi tokom

vremena, da se nametne kao hegemon u borbama za buduæi razvitak Makedonije. Organizacija nije, pri tome, ra èu-nala samo na makedonskenacionalne snage veæ je ona budila i pozivala u borbu i turskeeksploatisane mase. „U svom turskom carstvu — obraæa se Manifest njima

— vi niste bili manje ro-bovi od va ših zemljaka, hrišæana. Va ši upravnicido sada su lagali da su hrišæani va ši neprijatelji. Sada vi uviðate ko su

va ša braæa, a ko neprijatelji."U prvim hurijetskim danima rukovodstvo Organizacije pri-stupilo je

izradi celovitog Programa, koji se i pojavio, poèet-kom avgusta, u Solunu.NJegovi autori bili su Jane Sandanski, Dimo Hadžidimov i Nikola Harlakov. Predviðalo se da se Program predloži opštem kongresuOrganizacije, koji se, kao što je veæ reèeno, nije odr žao. Posle jednogodi-šnjih lutanja, ispunjenih frakcijskim nesuglasicama oko ka-raktera noveorganizacije, Program je (unekoliko modifikovan) usvojio osniva èki kongresNFP, i to kao Program Narodne fe-derativne partije.

Program NFP uspešno je usagla šavao nacionalne, politiè-ke isocijalno-ekonomske aspiracije narodnih masa, kao i make-

l

donskog naroda u celini. Svoje postavke on je rasporeðivao u dve grupe:nacionalno-politièke i ekonomsko-socijalne.

Osnovni zahtev bio je onaj za preureðenje Turske na prin-cipudecentralizacije. Smatrajuæi da je na toj osnovi moguæa unutra šnja decentralizovana sdmouprava naroda u Turskoj, a to je zna èilo pre svega makedonskog naroda, Program se zalagao za: autonomnost nacionalnih oblastiu dr žavi, samoupravljanje okruga u oblasti, opština — u okrugu, i to u domenunjihovih najva žnijih unutra šnjih nadležnosti i interesa. Program je izdvojioopštedr žavne nadležnosti, konkretno ih je fiksirao, predajuæi ih u kompetencijucentralnim dr žavnim organima. Prema Programu, NFP se opredelila za stvaranjefederacije u kojoj æe se Makedonija oformiti u posebnu samoupravnu dr žav-no-pravnu jedinicu.

Imajuæi u vidu èinjenicu o ugnjetavanju makedonskog naroda od straneturskih vladajuæih krugova, kao i o pritisku koji su vr šile brojne spoljnepropagande, Program je zahtevao uvoðenje nacionalne ravnopravnosti za svenarode i narodnosti u Tur-skoj. U tom pravcu NFP je usmeravala akcije masa ka ostvarenju sledeæih svojih najbližih ciljeva: ukidanje svih nacionalnih, staleških,klasnih ili religioznih privilegija; odvajanje cr-kve od dr žave, s tim što bi se crkvetransformisale od tuðih nacionalnih propagandi, kakve su bile, u versko-obredneinsti-tucije; uvoðenje obaveznog, sveopšteg, svetovnog i nauènog osnov-nogobrazovanja sa nastavom na maternjem jeziku; zamena „posto-jeæe vojskenarodnom oružanom milicijom. . . koja æe služiti samo na teritoriji svoje(nacionalne) oblasti". Poslednji za-htev predviðan je kao maksimalni programski

zahtev, jer je u konkretnim uslovima Program dopuštao stajaæu vojsku, ali poduslovom opšte vojne obaveze i za hrišæane, smanjenje ka-drovskog roka na dvegodine i teritorijalno služenje u vojsci.

Zahtevi opštedr žavnog opsega bili su oni o reviziji Usta-va iz 1876. godine u



???????? ??????????? ??????

koji su još uvek dr žali seosko stanovništvo u izvesnoj krepo-snoj zavisnosti; b) agrarnu reformu kojom bi se otuðila zemlja od èitluk-sahibija, od vakufa i od krune i ustupila makedon-skim seljacima da oni postanu slobodniproizvoða èi i punoprav-ni zemljoposednici; v) zakonsku za štitu najamnogzemljorad-nièkog i zanatlijskog rada; posebnim zakonom da se za štitenajamni radnici od preterane eksploatacije i iscrpljivanja; g) ukidanje svih

vidova direktnih ili indirektnih poreza (nov-èanih ili u naturi) i njihova zamena jednim, jedinstvenim, opštim progresivnim porezom na dohodak ina nasledstva; oslo-boðenje svakog poreza onih prihoda domaæinstava kojisu niži od minimalnog dohotka, neophodnog za opstanak pojedinaca i nji-hovih porodica. Program je predviðao najšire politièke i liè-ne slobode ipunu gra ðansku ravnopravnost.

NFP je mnogo insistirala da mladoturci shvate neizbež-nost i

opštedr žavnu korist od dubokih reformi, kao jedine alternative za opstanak Turske na Balkanu. Preureðena Turska, pak, mogla je da posluži kaogarancija za oèuvanje teritorijal-ne i nacionalne celine Makedonije,ugrožene od osvaja èkih apetita susednih monarhija.

2. JA È ANJE NFP

Nastojeæi da oživotvori proklamovana programska na èela, NFP jemobilisala narodne mase za izvoðenje brojnih i raznovr-snih akcija,uvla èeæi ih u nacionalne, politièke i ekonomske borbe u Makedoniji.Odmah posle ustavne pobede, sandanisti u sereskom okrugu založili su seda zadr že i organizuju seosku oružanu miliciju Organizacije kao garancijuza ostvarenje mla-doturskih obeæanja i normalnog razvoja Makedonije.Meðutim, mladoturci su preduzeli vojne protivmere i silom su rasturiliseosku miliciju. U jesen 1908. godine odnosi izmeðu dve strane su sezategli do te mere da se u Melniku pojavila opasnost od oru žanog sukoba.U isto vreme rukovodioci NFP su sakupljali makedonske mase na politièkeskupove, uvla èeæi ih time u ak-tivni politièki život. Na mitinzima su

isticani zahtevi za agrarnu reformu, za likvidiranje anarhije, za ukidanjezaosta-LJGH poreza, za za štitu domaæe zanatske proizvodnje, za smanjenjeggrerogativa bugarske egzarhije i sl. Ovi zahtevi, formulisani u posebnimrezolucijama, slati su centralnim dr žavnim orga-gagma i parlamentu uCarigradu. U periodu revolucionarnog us-pona (uglavnom do sazivanja parlamenta) masovni mitinzi odr ža-š; su u Solunu, Kukušu, Demir-Hisaru(kod Sereza), Gornjoj DŽ u-maji, Melniku, Strumici, Velesu, Strugi, a takoðei u nekim veæim selima.

Novi talas masovnih politièkih skupova, koje je organizo-vala NFP, nastao jeu periodu januar—mart 1909. godine. Mi-tinzi su tada odr žani u Melniku,Strumici, Gornjoj DŽ umaji, Nevrokopu, Demir-Hisaru, Razlogu, Lerinu, Velesu.Na njima su dosta masovno uèestvovali i seljaci iz okolnih sela. Na mitingu uMelniku, januara 1909. godine, uèestvovalo je oko 1 500 seljaka iz okolnih sela,koji su odr žali i demonstracije pred zgradom lokalnih vlasti. U rezolucije su unetioni zahtevi koji su sa-dr žani u partijskom programu, samo konkretnije razra ðeni.

U proleæe 1909. godine NFP je organizovala i jednu peti-ciju, koju jepotpisalo nekoliko hiljada makedonskih seljaka--èif èija, kojom se od parlamenta zahtevalo rešenje agrarnog pitanja. Ovim ponovnim veæim pokretom

makedonskih masa, naro-èito selja

štva, ciljalo se da se parlament podstakne da otpoène rešavanje najaktuelnijih problema koji su pritiskivali make-donski

narod. Rešavanje agrarnog pitanja pripremilo bi i ko-na èno rešenje makedonskogpitanja. Zbog toga je i prilikom ,,pre-govora mladoturskog komiteta sa Sandanskim — ka že jedan do-bro informisani savremenik — agrarno pitanje bilonajva žniji uslov, za èije je prihvatanje Jane Sandanski povezao i svoju sa-radnjusa Turcima i svoje usluge Mladoj Turskoj".

Posle vanrednog kongresa NFP je organizovala još jedan masovni politièkipokret kojim je nastojala da aktivira narod-ne mase u borbi sa mladoturcima. Utoku maja — juna 1910. go-dine odr žano je više mitinga u veæim gradskimcentrima: Ku-kušu, Melniku, Gornjoj DŽ umaji i u nekim drugim mestima. Ova poja èana aktivnost makedonskog naroda u ovom ggeriodu predstav-ljala jeistovremeno i njegovo poslednje masovnije istupanje u legalnim borbama protiv mladoturske vlasti i begovske eksploatacije. Od poèetka jula 1910. godinemladoturci su, preko zloglasne razoružavajuæe akcije, što zna èi oružanimsredstvi-ma, kona èno savladali dvogodišnje legalne oslobodila èke na-poremakedonskih masa, predvoðenih NFP.

Jane Sandanski se mnogo zalagao za rešavanje ovih pitanja. Uskoro, posleuspešnog ugušivanja kontrarevolucije u Cari-gradu, on je posetio vodeæe turske

dr žavnike u prestonici, od kojih je zahtevao rešenje konkretnih ekonomskih ipolitièkih problema: „regulisanje položaja porobljenih seljaka od strane begova";

vraæanje prisvojenih zemalja od strane pojedinih tur-skih nasilnika njihovimranijim vlasnicima; obustavljanje po-litièkih ubistava, koja su vr šili agenti tuðih



???????? ??????????? ??????

Drugu stranu, protiv koje je NFP organizovala i usmeravala akcijemasa, predstavljale su tuðe nacionalne propagandne in-stitucije uMakedoniji, a u prvom redu crkveno-školska vlast bugarske egzarhije.Preko crkava i škola susedne balkanske monarhije, a uz blagoslov turskiheksploatatora, veæ su dece-nijama postepeno preuzimali u svoje rukedruštveni, a zatim i politièki život u Makedoniji. „Agenti i propagandisti — pi-še organ sandanista Konstituciona zarja — izdr žavali su se a i danasse izdr žavaju, da bi se hrišæansko stanovništvo mo-glo privezati za interese neke od susednih balkanskih dr žava i da bi postalo realizator ižrtva politièkih ciljeva tih dr ža-va. U budžetima tih dr žava postojespecijalne stavke pod raznim formama, a u stvari za propagandu uMakedoniji. Škole i crkve tih propagandi . . . rasplamsavaju do krajnjihgranica religioznu i nacionalnu mr žnju." Ba š zbog toga što su ovako jasno

sagleda-vali skrivene ciljeve propagandi, rukovodeæi kadrovi NFP zalagalisu se za to da se prosvetne institucije, škole i dr., predaju mesnimmakedonskim crkveno-školskim samoupravnim opštinama; finansiranješkola da vr še dr žavni organi i sl. U tom smislu NFP se zalagala da opštinama vrati samostal-nost i nezavisnost, oduzete od propagandi, a naroèito od bugarske egzarhije; u perspektivi — da prosvetno deloostvaruju make-donski samoupravni organi. Tolerišuæi samo delimièno iprivremeno egzarhiju, nastojalo se da ona bude jedina ver-sko-obredna institucija, a time i da se obesna ži kao pro-pagandni organ bugarske

bur žoazije u Makedoniji. Na ovom terenu svoje delatnosti NFP je morala da vodi borbu sa egzar-hijskom birokratijom i sa predstavnicima bugarskihklubova, za preuzimanje opština od strane partijskih èlanova i prista-lica.U nekim mestima (Gornja DŽ umaja, Kavadarci i druga) pri-padnici NFPpreuzeli su uprave opština. Meðutim, tu su oni odmah došli u konflikt sa egzarhijskim mitropolitima ) ar-hijerejskim namesnicima. U konflikt seumešao i sam egzarh )( Carigrada, preduzimajuæi široku delatnost za pariranje cr-kveno-školske politike NFP. Egzarha je obilno pomagala

bugar-ska vlada. On je doneo nekoliko dokumenata (zvanièno saopšte-nje,interpelaciju turskom ministarstvu verskih pitanja ) sl.), zahtevajuæi da

vlasti zabrane Sandanskom i NFP da se mešaju uopšte u crkvene i školskeposlove, pozivajuæi se na dobijena prava u prošlosti od Porte. Interpelacija Porti sadr žala je i brojne insinuacije u odnosu na idejno-politièki lik San-danskog.

Zala žuæi se za ostvarenje svoje prosvetne politike, NFP je postigla odreðene, iako skromne, rezultate sa opštinskim ško-lama. U školskoj1909/1910. godini u mnogim srezovima oduzeto je iz nadležnosti egzarhijeoko 70 škola i predato mesnim op-



??????? ??????????? ??????? ? ?????? ????????? ????????

štinama. Napore NFP u tom pravcu podr žavdli su i aktivno pomagali makedonskiprogresivni uèitelji, organizovani u Uèi-teljskoj organizaciji, kao i demokratskogra ðanstvo.

Uopšte uzev ši, NFP je pokazala maksimalnu i najiskreni-ju spremnost za saradnju sa mladoturcima, pa prema tome i za zajednièki dr ždvno-politièki život turskog i makedonskog naroda u Makedoniji u ime odbrane njihovih zajednièkihinte-resa. Koegzistencija oba naroda, pak, bila je moguæa jedino pod uslovomuvoðenja radikalno-demokratskih reformi, za koje su se mladoturci tokom

vremena pokazali nesposobnim. Mladoturke nisu podsticale na ovakve reforme iturske narodne mase, koje su u svom politièkom razvitku znatno zaostajale iza hrišæana i uopšte iza nacionalno porobljenih naroda u Imperiji. Ovakva situacija otvorila je put antiturskom balkanskom ratu, koji je uskoro i nastupio.

Prema tome, NFP je naišla i na kombinovan odluèujuæi otpor od strane svihovih faktora (mladoturaka i staroturaka, susednih balkanskih monarhija injihovih agentura u Makedo-niji).

Boreæi se za oživotvorenje svojih ciljeva, NFP se založila za produbljivanjezapoèetog procesa svestranih preobra žaja u Makedoniji, za izvojevanje širokihtekovina makedonskog na-roda, èime je, u datim uslovima, mogla konsolidovatinacional-no-politièke snage, koje bi predstavljale osnovu za izvojevanje novihtekovina i oèuvanje teritorijalnog integriteta Makedo-nije. Sve to karakterisalo jeNarodnu federativnu parti-ju kao politièku partiju makedonskog nacionalno-oslobodila è-kog pokreta u uslovima ustavno-parlamentarne uprave u Turskoj.

Iako je NFP, avgusta 1910. godine, prestala da postoji kao organizovana politièka snaga, njeni kadrovi, kao i pretežni deo demokratskih politièkih snaga makedonskog naroda, bez obzira na to da li su u proteklom dvogodišnjem periodufor-malno pripadali njoj ili ne, aktivno su nastavili otpor, i to u dva pravca:odbrana od naleta mladoturske reakcije i od èet-nièko-teroristièkih akcija, s jednestrane, i borba sa propa-gandnim institucijama susednih monarhija, uglavnom sa egzar-hijom, s druge strane. U istoènoj Makedoniji, u ovom otporu, narod suorganizovali i predvodili rukovodeæi kadrovi NFP kojima je rukovodio JaneSandanski. Za vreme najja èeg turskog pritiska (juli — septembar 1910) oni suuspešno odbili mla-doturska razoružavajuæa nasilja usled èega vlasti u sere-skom okrugu nisu uspele ni da nasele muhadžire, niti da odu-zmu oruž je odorganizovanog stanovništva. Politièki uticaj sandanista u istoènoj Makedoniji idalje je ostao dominantan. U isto vreme, neposrednom podr škom Sandanskog, u

sereskom okrugu je otvoreno dvadesetak novih škola, preko kojih se na-


rod najuspešnije suprotstavljao gr èko-patrijar šijskoj asimila-torskojaktivnosti. Sanddnisti su nastavili da progone i uba èene vrhovistièke èete usvom okrugu.

Novi. veoma zna èajni momenat u ovom otporu bilo je to što se on,

sredinom 1910. godine, proširio i van sereskog okruga, skoro na èitavuMakedoniju, dobijajuæi nove oblike i šire raz-mere. U toku leta i jeseni ugradovima: Strumici, Ðev ðeliji, Vodenu, Skoplju, Kumanovu, Kratovu iŠtipu, kao i u nekim selima, stanovništvo je na mitinzima energiènoprotestovalo nrotiv oružanih intervencija i zahtevalo da VMRO prestane sa svojom provokatorskom delatnošæu. Organizovan otpor mapi-festovan je i1911. godine, kada su odr žani protestni mitinzi u Gornjoj DŽ umaji,Pehèevu i Jenidže-Vardaru.

Protiv teroristièkih intervencija VMRO-a, i lièno pro-tiv T. Aleksandrova, ustala su i njena sreska legalna rukovodeæa tela izskopskog, kumanovskog, kratovskog, koèanskog i štipskog sreza. Svojesuprotstavljanje provokatorskom kursu VMRO-a oni su izrazili decembra 1911. godine posebnim dokumentom — ma-nifestom.

Marta 1911. godine Panèo Dorev, poslanik iz Bitolja, podneo jeinterpelaciju (takrir) u turskom parlamentu sa zahtevom da Porta postavipitanje èetnièke invazije u Makedoniji pred evropskim silama — nekada šnjim potpisnicama Berlinskog ugo-vora. Time je Panèo Dorev pokušao da ovo pitanje prenese u nad-ležnost jednog meðunarodnogforuma, ali s obzirom na to što to nije bilo ni u interesu turskih vladajuæihkrugova, korak bitoljskog poslanika ostao je bez praktiènih rezultata.Prema tome, antièetnièki otpor makedonskih masa u godinama 1910— 1911. dobio je raznovrsne oblike i šire dimenzije.

Nacionalno politièke borbe makedonskog naroda u ovom pe riodu



??????? ??????????? ??????? ? ?????? ????????? ????????

egzarhijskim mitro-polijama. Takve su bile akcije o nasilnom preuzimanjuovih mi-tropolija, organizovani i masovni bojkot egzarhijskog lista Vesti, iuopšte otpor protiv javno sprovoðene antimakedonske

m

delatnosti egzarhije. U ovom periodu, a naroèito oko 1912. godi-ne, makedonska liberalna bur žoazija jasno je manifestovala svoj interes i svoju nameru da postane hegemon u društveno-poli-tièkom životu svoje zemlje da bi usmeravala njen razvitak. Ipak, antiegzarhijski pokret i u ovom periodu nije obuhvatio imake-donsko seosko stanovništvo, ogranièavajuæi na taj na èin svoju socijalnu

bazu. Osnovna slabost celokupnog otpora sastojala se, ipak, u èinjenici što onnije imao svog politièkog rukovodioca i jedinstveni politièki centar, koji bi

ujedinjavao, koordini-rao i usmeravao široko izra žene oslobodila èke naporemake-donskih narodnih masa..

3. SAVEZ BUGARSKIH KONSTITUCIONIH KLUBOVA U

TURSKOJ

Stvaranje Saveza bugarskih konstitucionih klubova namet-nuto jepotrebama bugarskog propagandnog delovanja, posle novo-nastale situacije uMakedoniji, jula 1908. godine. Naime, bugar-ska vlada bila je prinu ðena da uMakedoniji, i uopšte u Tur-skoj, primeni nove organizacione oblike, metode isredstva aktivnosti, i to sa osnovnim zadatkom da popunjava stvoreni vakuum usvom politièkom delovanju u Makedoniji. Naime, do mladoturske revolucije,

bugarska bur žoazija je svoje prisustvo u politièkom životu makedonskog naroda ostvarivala u jednom pravcu preko desnog matovskog krila VMRO-a, a u drugom

— po-sredstvom obimnog egzarhijskog crkveno-školskog, pa i diplo-matskogaparata. Meðutim, ova dva najzna èajnija bugarska poli-tièko-propagandna faktora su se pokazala neadekvatnim i ne-efikasnim u sprovoðenju bugarskedr žavne politike u novim ustavno-parlamentarnim uslovima u Makedoniji. U

nacionalno--politièkim borbama u prednji plan je sada izišlo makedonskogra ðanstvo, koje je manifestovalo težnju za politièkim voðstvom, opredeljujuæi seza samostalno organizovanje i za doslednu i lo-jalnu saradnju sa mladoturcima.Sa aspekta interesa bugarske dr žavne politike pokazalo se potrebnim da se ova težnja pri-hvati, da se ona preuzme od bugarskih politièkih emisara i da se daljeusmerava.

Savez bugarskih klubova je i predstavljao ba š tu novu orga-nizacionu formupolitièkog okupljanja, u prvom redu makedon-skog krupnog gra ðanstva i,posebno, gra ðanske više inteligencije na egzarhijskoj služ bi. S obzirom, pak, na svoju razbijenost, oportunizam i politièku zaostalost, pomenuti gra ðanski sloj,naroèito u poèetku, bio je zaveden i u znatnoj meri je prodro u bugarske klubove.Pošto su se u Sofiji opredelili za stvaranje Saveza bugarskih klubova, nekolikodesetina najiskusnijih bu-

19* garskih politièkih aktivista iz svih emigrantskih grupacija, a makedonskogporekla, došlo je u Makedoniju. Oni su uspeli da uzmu u svoje ruke rukovodstvoSaveza. Ovaj Savez je i finansi-ran iz bugarskih dr žavnih fondova.

Znatnu pomoæ u njegovom izgra ðivanju dali su i brojni pred-stavniciegzarhijskog aparata, kao i terenski, gra ðansko-inte-lektualistièki kadrovimatovske VMRO. Svoj doprinos dali su i pojedini biv ši osniva èi irukovodioci VMRO-a (dr Andon Dimitrov, Hristo Batandžijev i neki drugi),koji su se pokazali samo kao sluèajni i privremeni saputnici makedonskogrevolu-cionarnog pokreta. Oni su veæ odavno napustili njegove prin-cipe i,prema tome, sam pokret.

Na taj na èin Savez bugarskih klubova se istakao kao poli-tièka korporacija novodošlih emisara iz Sofije u Makedoniju, egzarhijske školskei crkvene birokratije, jednog dela lokal-nih i rukovodeæih kadrova izdesnog krila VMRO-a i bogatijih slojeva makedonskog gra ðanstva. Ovakav njegov sastav predstav-ljaæe i pogodno tle za pojavu unutra šnjihfrakcijskih sukoba i borbi, koje æe odmah i doæi do izra žaja. Pri tom sveove snage, finansijski supsidirane i usmeravane od zvaniène Bugarske,dejstvovale su brzo i energièno i veæ do poèetka septembra 1908. godineizgradile su mrežu lokalnih klubova, što im je omogu-æavalo da pristupe izvaniènom konstituisanju Saveza. Vreme, kao faktor koji su oni umeli da iskoriste, predstavljalo je veoma zna èajnu prednost. Od 7. do 13.septembra 1908. godine u Solunu je odr žan osniva èki kongres, posle koga se Savez i zva-nièno pojavio u javnosti. Rukovodeæe pozicije u njemu, sa malim izuzecima, osvojila je viša egzarhijska inteligencija, dok je kljuèna rukovodeæa mesta zauzelo nekoliko emisara bugarskog ministarstva spoljnih poslova Predsednik Centralnog biroa i šef Saveza postao je Tomo



??????? ??????????? ??????? ? ?????? ????????? ????????

Nova politièka organizacija stvorena je kao izrazito anti-makedonska sila i kao faktor za provociranje mladoturaka. Ona je odmah povela najraznovrsniju i podmuklu borbu protiv NFP, i to sa osnovnim ciljem da se spreèi masovnije ukljuèivanje gra-

ðanstva u ovu organizaciju. Aktivisti Saveza iz svih njegovih nijansi naroèitosna žno su se bacili na Sandanskog i na op-štinsku školsku politiku NFP, crpeæiza to inspiracije iz bugarske zvaniène štampe i od egzarhije. Oni su razvili aktiv-nost za potiskivanje i uništenje Makedonske revolucionarne organizacije. Uzpomoæ pojedinaca iz Saveza izvr šena su i oba pokušaja ubistva Sandanskog uSolunu.

Pošto se oktobra 1908. godine bugarski knez Ferdinand pro-glasio „caremBugara" i pošto je odba èena dotada šnja vazalna zavisnost Bugarske od sultana,Savez je uzeo kurs stalnog pro-vociranja Turaka. Najaktivniji kadrovi ovogSaveza, nasuprot NFP, založili su se za produbljivanje tursko-makedonskoganta-gonizma, što je išlo u ra èun jedino spoljnim osvaja èima. Taj zadatak suuzeli na sebe uglavnom teroristièki kadrovi VMRO-a, predvoðeni HristomMatovim i Todorom Aleksan-drovim.

Novembra 1909. godine i Savez bugarskih klubova, saglasno Zakonu opolitièkim udruženjima, bio je rasturen. Uostalom, ova importovana politièka tvorevina i bez toga je bila na putu propasti, jer je do toga vremena ona izgubila makedonsko gra ðan-stvo kao politièku snagu. Ipak, svoje politièko prisustvo uMakedoniji, na legalnom planu, bugarska propaganda je nastavi-la da ostvarujesve do balkanskog rata, pored ostalog i preko štampe i ostalih publikacija.

POKU Š AJ STVARANJ A SAMOSTALNE POLITI È KE PARTIJE

Makedonsko gra ðanstvo, koje je u periodu revolucionarne krizedemagogijom i pritiskom uvuèeno u Savez bugarskih klu-bova, veæ krajem 1909.godine poèelo je da se suprotstavlja emisa-rima iz Sofije. Aprila 1910. godine

bitoljski deputat Panèo Dorev pokušao je da stvori, od gra ðanskih ostataka veæpropalih klubova, novu samostalnu politièku partiju pod imenom „Oto-manska progresivna partija", istièuæi, suprotno Savezu bugar-skih klubova, programmirnog, neometanog razvitka i zajedniè-kog opstanka makedonskog i turskognaroda, a u okviru ustavne Turske. Panèo Dorev dosledno je osuðivao èetnièko-teroristièke akcije VMRO, koje su otvorile najmra èniju perspektivu za ma-kedonski narod. Meðutim, inicijativa Panèa Doreva naišla je na otpor i propala

je, pored ostalog, i zbog toga što je on do tada bio jedan od najzna èajnijihrukovodilaca Saveza bugarskih klu-bova, njegov parlamentarni poslanik uCarigradu, a nastavio je svoju blisku povezanost i sa egzarhijom. Grupa Pan èa Doreva bila je optereæena sa mnogo oportunizma i prema turskoj strani

2 9 3

i prema bugarskoj legalnoj propagandi, a mesta za bilo kakvu srednju,oportunistièku liniju ostajalo je sve manje. Inicijati-vama Panèa Doreva ipak je najviše smetala avanturistièka mla-doturska politika posle 1910.godine i uèestale akcije terori-sta oko Todora Aleksandrova.

5. SRPSKA PROPAGANDNO-POLITI È KA

ORGANIZACIJA

Pobude za stvaranje srpske legalne politièke organizacije u Makedoniji bile su sliène pobudama Saveza bugarskih klubo-va. (Srpska organizacija dejstvovala je i u južnim srpskim kra-jevima koji su se nalazili u sastavu

Turske.) Naime, posle ustavne pobede i nosioci srpskih akcija u Makedoniji bili su prinuðeni da raspuste èetnièku organizaciju. Nepogodan za širokupolitièku aktivnost pokazao se i srpski kler u Makedoniji. S druge strane,

srpska, viša, uglavnom uèitelj-ska inteligencija, anga žovana je urukovoðenju srpske pro-pagande u Makedoniji. Uèešæe, pak, u legalnojpolitièkoj dktiv-nosti Srpske partije makedonskog gra ðanstva, koje joj jepripa-dalo, bilo je sasvim neznatno. Ovi najzna èajniji momenti pri-silili su



??????? ??????????? ??????? ? ?????? ????????? ????????

maksimalna lojalnost prema mla-doturcima, a zatim i zahtev da se da jednaki status srpskoj kao i bugarskoj, a naroèito gr èkoj propagandi uMakedoniji (na pla-nu crkveno-školskih privilegija); drugo, napori za potiskiva-nje bugarskog uticaja, koji je trebalo da ustupi mesto srpskom, ito u prvom redu na onim teritorijama na koje je srpska dr žava ipretendovala; i, treæe, težnja ka potpunoj likvidaciji gr èko--patrijar šijskepropagande u severnoj Makedoniji.

Srpska organizacija upustila se i u izborne kombinacije sa mladoturcima, uspev ši da pošalje dvojicu svojih poslanika iz Makedonije —

po jednog iz skopskog i bitoljskog sandžaka. Kao svoj organ, ona je u■Skoplju izdavala list Vardar, koji je izlazio sve do 1914. godine.

Srpska organizacija imala je sve karakteristike krajnje nacionalistièkeekspoziture srpske propagandne i politièke aktivnosti u Makedoniji u periodu od1908—1909. godine.

Organizacija otomanskih Srba prestala je da postoji januara 1910. godine,to jest samo dva meseca posle primene Zakona o po-litièkim udruženjima.Meðutim, time nije prestalo i dejstvo-vanje srpske nacionalistièke propagande uMakedoniji, koju su sprovodili razlièiti organi srpske bur žoazije.

6. GR È KA PROPAGANDNO-POLITI È KA

ORGANIZACIJA

Gr èki klubovi posle 1908. godine predstavljali su novu, mo-difikovanuformu za produžetak politièke propagande i asi-midatorske delatnosti velikogr èke

bur žoazije u Makedoniji. Potreba za njihovim formiranjem nametnula se prvozbog èinje-nice da su gr èke (andartske) èete, jula 1908. godine, primorane da selegalizuju, a pretežni deo èetnièkih kadrova, koji su bili Kriæani ili gr èkipodanici, èak i da napuste Tursku, i, drugo, zbog toga što je patrijar šijski kler

bio nedovoljno pripremljen da sam ostvaruje intencije gr èke politièke aktivnosti.Nastalu prazninu u frontu gr èke propagande trebalo je da popune upravopolitièki klubovi, u kojima je mogla doæi do izra žaja i da u prednji plan staneuglavnom gra ðanska inteligencija. Meðutim, celokupnom gr èkom akcijomnastavili su i dalje da rukovode gr èki konzuli u Makedoniji.

Inicijativa za formiranje gr èkih klubova u Turskoj pote-kla je, avgusta 1908.

godine, od gr èke carigradske elite, gde je formiran i gr èki politièki centar. Osimformiranja politiè-kih klubova, pristupilo se stvaranju i raznih društava, saveza,

bratstava i slièno, koja su formalno registrovana kao politièka udruženja, ali sa izrazito propagandnim i nacionalistièkim karakterom.

Istovremeno, u javnosti se pojavio i gr èki politièki pro-gram, u kome supodvuèeni zahtevi za oèuvanje patrijar šijskih privilegija i crkveno-školskog„status-kvoa". privilegija tr-gova èko-industrijskog kapitala i sl. Ipak. gr èka propaganda, bez prisustva andarta (èetnika), nije mogla da zadr ži svoje po-zicijeu Makedoniji — izvojevane u prošlosti terorom, koje je odobravala sultanska

vlast. Makedonsko stanovništvo u južnoj Makedoniji, do tada prisilno dr žano pod jurisdikcijom patri-jar šije, iskorišæavajuæi ustavne slobode i nastavljajuæi borbu za emancipaciju, zapoèelo je da masovno napušta patrijar šiju.

295

Pri tome, nemajuæi svoju crkvu, ono je prihvatilo bugarsku eg-zarhiju,koja mu je kao slovenska institucija, bila bliža i pred-stavljala prvoutoèište posle napuštanja grcizma. Posebno je bila dezorganizovdna gr èka

propaganda u sereskoj oblasti, gde se pokazala potpuno nesposobnom da pruži otpor oslobodildèkim akcijama sandanista. Društveno pokretanjemakedonskih masa u najjužnijim delovima Makedonije, posle jula 1908.godine, u stvari, i uglavnom, izrazilo se kao antipatrijar šijski i pro-tivgr èkipokret. Prema tome, pobeda ustavnog režima najja èe je pogodila gr èkupropagandu u Makedoniji, koja je potisnuta na jug, prema gr èkim etnièkimgranicama. Odatle je poticao, uglav-nom, i njen neprijateljski odnos iprema Ustavu i prema mlado-turcima, tim pre što se gr èka propaganda sukobila i sa mlado-turskim otomanizatorskim težnjama. Nosioci gr èkihakcija poja èali su svoj meðusobni konflikt i sa egzarhijom, ali to uglavnomdo sredine 1909. godine. Zatim su njihovi odnosi uzeli kurs zbližavanja, a kasnije i saradnje. Na kraju, ti su se odnosi transformisali u antiturskiegzarhijsko-patrijar šijski blok, što æe biti novi i veoma zna èajan momenat u odnosu snaga u Ma-kedoniji narednih nekoliko godina. U isto vremenosioci gr èke aktivnosti u Makedoniji poèeli su da vraæaju i andartskesnage, pa su mladoturci novembra 1909. godine, uzimajuæi kao povod,pored ostalog, i ovu èinjenicu, rasturili i gr èke politièke klu-bove.

Antipatrijar šijski raspoložene, sve do kraja turske vla-davine ostale susamo politièke grupe oko Sandanskog i Panèa Doreva, zatim uèiteljiorganizovani u Uèiteljskoj organizaciji, kao i makedonske narodne mase ucelini, naroèito u južnoj Ma-kedoniji. Sa gr èkom stranom, a protiv Turaka inacionalnih in-teresa makedonskog naroda, sara ðivali su samo odreðenielemen ti u egzarhijskoj službi



??????? ??????????? ??????? ? ?????? ????????? ????????

godine muhadžirsko doseljavanje je prestalo, a umesto planiranih 200 000; prema nekim informaci-jama, bilo je naseljeno samo 6 000 lica.

Ipak, poduhvat sa muhadžirima obelodanio je metode i da-lekosežnije ciljevemladoturskih vladalaca.

Još teže i dalekosežnije posledice na dalji razvoj Make-donije ostavila je akcija sakupljanja preostalog oruž ja od make-donskog stanovništva. Ona je uzela širokerazmere i sprovoðena

298 je na osnovu zlosreænog Zakona protiv èeta. Akcija je sprovoðena vojno-policijskim blokadama, masovnim hapšenjima, mdltreti-ranjima i progonima. Razoružavajuæa akcija uzela je najmasov-nije razmere u toku letnjih meseci 1910. godine. Iako su vlasti sakupilenekoliko hiljada pušaka, suštinski cilj ove akcije bio je da se makedonski narod politièkiobezglavi i zapla ši. U toku ovih meseci u Makedoniji je stradalo preko 9 000 lica — uhapšenih, proteranih, privremeno odmetnutih u šumu ili emigriralih. Razoružavajuæa

zlodela su se prostirala, izuzev sereskog kraja, na èitavu Makedoniju, a najteže su nastradaligranièni rejoni skopskog sandžaka. Jedino je Jane Sandanski u sereskoj oblasti uspeo da osujeti i razoružavanje i muhadžirsko kolonizovanje, spasavajuæi time stanovništvo ovihdopunskih turskih nasilja. On je uspešno parirao mladoturskim avantu-rama, koje su zaista imale privremeni karakter, jer su posle jeseni 1910. godine mladoturci napustili imuhadžirsku kolo-nizaciju i razoružavajuæu akciju.

Na taj na èin mladoturci su stvorili pogodno tle za vraæanje liène i imovinskenesigurnosti. Oni su degradirali situaciju u Makedoniji na stepen predhurijetske. Ovakostvorena situa-cija omoguæila je, pre svega, rukovodeæim kadrovima desnog kri-la VMRO-a da otpoènu svoju provokatorsko-subverzivnu delat-nost u Makedoniji. Desno krilo VMRO-a,koje je predvodio Todor Aleksandrov, zvanièno je obnovilo svoju oružanu aktivnost. Me-ðutim,ono je moglo da preduzme teroristièka dejstva širih ra-zmera tek posle jeseni 1911. godine.Rukovodioci VMRO-a, koji su uzurpirali i ime i tradicije Organizacije iz vremena ilinden-skogustanka, pretvorili su je u èetnièko-teroristièku organi-zaciju, koja je služila osvaja èkoj politici

bugarske dr žave. Ona je bila takva bez obzira na èinjenicu što je deo njenih ni-žih kadrova regrutovan od onih lica koja su proganjale turske vlasti ili su se, pak, u prošlosti istakla kaorevolucionarni borci.

Cilj aktivnosti èetnièko-teroristièkih kadrova VMRO-a, kao i gr èkih i srpskih èeta, bio je

da se pripreme uslovi za voj-nu intervenciju balkanskih monarhija u Makedoniji. Ta aktiv-nost izra žavala se slanjem èeta i atentatorskih grupa, koje su vr šile napade bombama ipaklenim ma šinama na javne objekte, džamije, ubijale su nevine Turke i slièno, i time supodsticale muslimansko stanovništvo na kontraudare protiv neza štiæenih Makedonaca. Onesu stvorile haotiènu i krajnje zategnutu situ-aciju u Makedoniji. U godini 1910. do 1912.izvr šeno je neko-liko desetina atentata, poznatih kao „magareæi atentati", s ob-zirom na to štosu tempirane paklene ma šine, skrivene u vre-æama, nošene na magarcima, obièno u pija ènedane, kada je od njihove eksplozije masovno stradalo nevino stanovništvo. Iako

2 9 9

su turske vlastij ulagale napore da spreèe masakriranje, ispro-vocirano muslimanskostanovništvo izvr šilo je teška klanja u Štipu i Koèanima. Klanja nevinog makedonskogstanovništva ostavila su katastrofalne posledice na unutra šnji i meðuna-rodni položajMdkedonije. Atentati su u stvari bili atentati protiv Makedonije. Oni su ubrzali izbijanjerata.

U isto vreme, da bi stvorile povoljne unutra šnje uslove u Makedoniji za rat, triekspanzionistièke bur žoaske vlade na-stavile su aktivnije da intervenišu i èetama i

atentatorskim grupama, u èemu je prednja èila bugarska vlada. Od poznatijih ljudi,žrtve obnovljenog vrhovistièkog i turskog terora, u ovim danima, postali su Pere Tošev,Dobri Daskalov i nekoliko is-taknutih sandanista. Posebnu ulogu u pripremama za osvajanje Makedonije imala je bugarska egzarhija.

Tešku moru za makedonske narodne mase predstavljali su atentati koji su vr šenida bi se provocirali oružani turski protivudari. Jedan od najtragiènijih bio je atentat na

jednu dža-MI JU U Štipu novembra 1911. godine. On je propraæen istin-skimmasakriranjem nevinog makedonskog stanovništva. Zatim je usledila serija

vrhovistièkih atentata u Bitolju, Kièevu, Oh-ridu, na železnièkim prugama i na drugimmestima. Turske vda-sti otkrile su bombe i u Solunu. Najkrvavije posledice ostavio jeisprovocirani pogrom u Koèanima, 1. avgusta 1912. godine. Askeri iz mesnog garnizona i razdra žena, ali neupuæena turska masa izvr šili su napad na neza štiæeno makedonskostanovni-štvo, na pazardžije (dan je bio pija èni), pri èemu je straddlo preko 500 ljudi idece. Krajem avgusta, opet na pazarni dan, u Dojranu je eksplodirala paklena ma šina,od èega je na mestu poginulo 13, a ranjeno 42 Tur èina i trojica Makedonaca.

U odgovoru na aktivnost èeta i terorista turske vlasti su primenjivale razlièita sredstva nasilja, iako su najèešæe na-stojale da spreèe masakre: hapšenje, uvoðenje

vanrednog stanja, poveæanje vojno-policijskih snaga, pritisak oružanim èetama,poveæanje eksploatacije i slièno. One su se nalazile u stanju mobilnosti i bile su stalno

u pokretu. Makedonske mase, naro-èito seoske, dovedene su u stanje uzbuðenosti istraha, prinuðene da se uvuku u sebe i da se jedino brinu za goli opstanak. Ovakvostanje koje je direktno poga ðalo volju za otpor protiv novih pre-tendenata na vlast uMakedoniji, bilo je i najpogodnije za os-tvarivanje osvajaèkih planova. Ono je



??????? ??????????? ??????? ? ?????? ????????? ????????

politièke snage, koji je lako stekla 1908. godine. Krajem 1911. godine mladoturcisu izgubili veæinu i u parlamentu. NJihova partija bila je prisiljena, da bi potisla poja èanu opoziciju u zemlji, da raspusti parlament i da raspiše nove izbore, kojisu i odr žani od januara do kraja marta 1912. godine.

Mladoturska partija, koristeæi vlast koju je još uvek imala u rukama, na

izborima je primenila vanparlamentarna sredstva i pritisak da bi ponovoobezbedila è vrstu parlamentarnu veæi-nu, ali je u tome naišla na svestrani otpor.Protiv nje, kao režimske partije, u izbornim borbama iza šao je udruženi opo-zicioni blok, skrpljen od najheterogenijih elemenata: turske opozicije, koja jestupila u beskrupuloznu borbu za vlast; domaæe vrhovistièke, kao i egzarhijske igr èko-patrijar šijske politi-èke grupe. Jedini njihov zajednièki cilj bio je da skinusa vla-sti Mladotursku partiju. Bugarska egzarhija, koju su pomogli i legalnikadrovi VMRO oko lista Pravo, i gr èka patrijar šija zakljuèile su izborno-politièku koaliciju pod za štitom tur-ske opozicije. Ova koalicija predstavljala je ustvari makedon-ski pandan bugarsko-gr èkog meðudr žavnog saveza, zakljuèenogza osvajanje i podelu Makedonije. Vrhovistièko-egzarhijsko-patri-jar šijskomsaradnjom u Makedoniji nastojalo se, prvo, da se ot-por makedonskih masa (oružani i legalni) usmeri iskljuèivo protiv turske nacionalne grupe i Mladoturskepartije i, drugo, da se iznutra pripremi teren za bezbolnu podelu i aneksiju Ma-kedonije od strane bugarske i gr èke dr žave.U isto vreme bugarska egzarhija je nastupila kao predvodnik u praktiènomsprovoðenju izbora. Ona se poslužila brojnim sredstvima pretnji, ucena i pritiskada bi uvukla domaæu uèi-teljsku inteligenciju i makedonsko gra ðanstvo uizborni blok, kojim su rukovodili njeni i vrhovistièki predstavnici. Po-slednji su se

založili da kroz izborne borbe prodube postojeæi antagonizam izmeðumakedonske i turske strane, beskrupulozno eksploatišuæi prirodni otpormakedonskih masa protiv tur-skih eksploatatora. Vrhovistièki atentatorinastavljali su

subverzivne akcije, koje su se najèešæe zavr šavale tragiènim rezultatima poneza štiæene makedonske mase. Uopšte reèeno, nosioci politike susednih

balkanskih monarhija u Makedoniji upuštali su se u izborno-politièke borbe sa jasno utvr ðenim ciljem — da stvore povoljnu situaciju za poèetak antiturskograta.

Domaæi egzarhijsko-vrhovistièki elementi, koji su otvoreno nastupali u uloziavangarde spoljnih osvaja èa, naišli su na sna žan otpor makedonskogsamostalnog gra ðanstva i domaæe in-teligencije iz Uèiteljske organizacije. Deogra ðanstva, politi-èki grupisanog oko poslanika P. Doreva, istakao je program, uèijoj je osnovi sadr žana teza o makedonsko-turskom izborno-po-

ISTORIJA MAKEDONSKOG NARODA

litièkom savezu, koji je trebalo da se suprotstavi gr èko-bugar-skom bloku.On je trebalo da osvetli put koji je mogao da spreèi rat, a time iraspar èavanje Makedonije. Meðutim, nastojanja P. Doreva ostala su bezrezultata. Turski vlastodr šci su se opre-delili da makedonsko pitanjerešavaju ratom, a ne putem unu-tra šnjeg reformisanja Turske.

Drugi deo makedonskog gra ðanstva (uglavnom u Solunu) gru-pisao seoko lista Ist ina, izja šnjavajuæi se za potpuno samo-stalno politièkoorganizovanje. Zajedno sa nezavisnim, demo-kratskim solunskimmakedonskim gra ðanstvom, u izborne borbe ušla je i grupa Sandanskog,èiji je uticaj u to vreme bio presu-dan meðu stanovništvom u istoènojMakedoniji. Grupa oko lista Ist ina i sandanisti osudili su mladotursku

avanturistièku politiku, demaskirali su tursku opoziciju (

što P. Dorev nijeuèinio) i najodluènije su se digli protiv bilo kakvog saveza sa gr èko-

patrijar šijskom propagandom, kvalifikujuæi sve one koji su prihvatiligr èko-bugarski blok kao nacionalne izdajnike.

N t k d k ð t t d t k



??????? ??????????? ??????? ? ?????? ????????? ????????

Petog aprila 1912. godine (po starom kalendaru), èetiri me-seca posleraspisivanja izbora, sastao se novoizabrani parlament u Carigradu na svoju prvu sednicu.

Meðutim, izborne mahinacije nisu mogle da reše zapoèetu borbu za vlast izmeðu mladoturaka i turske opozicije. Novoiza-brani parlament, nenalazeæi è vrstu podr šku turskog stanov-ništva, pokazao se nesposobnimda pruži otpor opoziciji, koja je prešla na vanparlamentarna sredstva u

borbi za vlast. Opo-zicija je svoje snage regrutovala izvan parlamenta, kao i1909. godine. Protiv Mladoturske partije digla se i vojska, što veæpredstavlja bitni element u daljim borbama za vlast u Turskoj. Mladoturcisu progla šeni za jedine krivce za bezizlaznu situ-aciju u kojoj se na šla

Turska. U toku juna 1912. godine izbile su vojne pobune u nizu garnizona

u zapadnoj Makedoniji i na Kosovu. Oficiri — nezadovoljnici osnovali suzaverenièku organizaciju „Liga narodnih spasilaca" za oružani istup protiv vlade. Neki od njih pdktirali su èak i sa pojedinim vrhovistièkim vojvodama. Mladoturska vlada pokušala je da preko parlamenta potisnenezadovoljstvo, ali uzalud. Najpre,



G L A V A

I I I @adnièki i soi,ijalistièki pokret u

Makedonij i posle mladoturske

re%)olui,i%e

1. OBRAZOVANJE SINDIKATA I EKONOMSKA BORBA

RADNI Š TVA

Mladoturska bur žoasko-demokratska revolucija, koja je naj-pre izbila i

uè vrstila se u Makedoniji, kao i prelaz na ustavni režim u otomanskoj

dr žavi, omoguæili su stvaranje legalnih radnièkih organizacija i dali su

podsticaj radnièkom pokretu u Turskoj, a naroèito u Makedoniji. U

Solunu, najveæem indu-strijskom centru evropske Turske, sa preko 30

000 radnika u fa-brikama, radionicama i trgova èkim preduzeæima, 1908.

godine osnovan je najpre sindikat trgova èkih radnika i služ benika sa preko

1 000 organizovanih èlanova, a zatim su formirani sin-dikati duvanskih i

stolarskih radnika i kamenorezaca. Sliva-njem dve postojeæe sekcije

obrazovan je sindikat štamparskih radnika, koji je postao jedan od

najborbenijih sindikata i prim-ljen u meðunarodno tipografsko radnièko

udruženje. Uskoro su osnovani sindikati drvodeljskih, obuæarskih,

metalskih, kro-ja èkih i drugih radnika, a septembra 1908. godine

obrazovan je mešoviti radnièki sindikat sa odgovarajuæim ustavom i ruko-

vodstvom (N. Rusev, E. Fijala, L. Belopitov i V. Pockov).

Meðu prve legalne sindikate u Makedoniji ubraja se sin-dikat obuæarskih radnika, osnovan 1908. godine prema uputstvima Glavnogradnièkog saveza Srbije. Poèetkom 1909. godine obrazo-van je mešovitisindikat u Skoplju, èiju su prvu upravu sa èi-njavali M. Cokov, T. Krajèev iI. Stev èev. Veæi deo uèlanjenih radnika u sindikatu bili su obuæarski ikroja èki radnici, že-

leznièari, moleri, trgova èki pomoænici i kaftandžijski rad-nici.Pokret za osnivanje radnièkih sindikata u; Makedoniji, èi-ji su inicijatori i

organizatori bili socijalisti, omoguæio je 1909. godine pojavu mnogih novihsindikata u Solunu, Bitolju, Velesu, Kumanovu, Štipu, Ðev ðeliji, Kukušu,

Vodenu, Drami, Serezu, Kavali i dr. U Solunu je osnovan; sindikat pristaniš-nihradnika, koji je stupio u vezu sa savezom transportnih i saobraæajnih radnika uSrbiji radi meðusobnog pomaganja i vo-æenja zajednièkih akcija. Istovremeno je uSolunu stvoren sin-dikat duvanskih manipulatora, sd sekcijama u Ðev ðeliji i Ku-kušu. On je postao jezgro pokreta duvanskih radnika u Makedo-niji i u

jedrenskom kraju i uticao je na oko 50 000 stalnih i sezonskih radnika i radnica.Sindikat tka èkih radnika u So-lunu takoðe je razvio znatnu delatnost. Kasnije suotvoreni još i sindikati radnika u industriji za proizvodnju hartije, mesar-skih i

berberskih radnika, kelnera, radnika u železnièkim ložionicama itd. Voðesolunskih sindikata imale su zna èajnu ulogu u organizovanju sindikalnog pokreta u Turskoj, a naroèito u Carigradu.

Mešoviti sindikati u pojedinim makedonskim gradovima stvarani su odpostojeæih radnièkih društava. Tako je u Velesu, 1909. godine, od društva

„Klasno soznanije" obrazovan sindikat. Pod uticajem socijalista nestajale sunacionalne sekcije sin-dikata i stvarani su uslovi za obrazovanje jedinstvenihsindi-kata, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost organizo-vanih radnika.

S obzirom na to da posle mladoturske revolucije nije nastu-pilo poboljšanjek k l d k M k d d l b b l



Obuæarski radnici u Bitolju uspeli su štrajkom da obezbede veæe nagrade za izra ðeni komad, jednoèasovni odmor za ruèak,


plaæanje prekovremenog rada na èas, praznovanje Prvog maja itd. Radnici više struka u Bitolju (pekari, kroja èi i dr.), kao i tka èki radnici iz sela Dihova takoðe su organizovali štraj-kove.

Kasnije, sve do kraja turske vladavine u Makedoniji, izbi-jali suštrajkovi u raznim gradovima i mestima, a neki su i du že trajali i izazivaliparalisanje odgovarajuæih privrednih delatnosti i grana. Sindikalni pokret u Makedoniji uèinio je korak napred u prerastanju nacionalnih sindikata ufederativ-ne (sa nacionalnim sekcijama) i kasnije stvaranjem mešovitih,internacionalnih sindikata. Oportunistièka rukovodstva ne-kih sindikata,širenjem iluzija o kompromisnom rešavanju su-koba izmeðu rada ikapitala, otupljivala su klasnu borbu rad-nika. Zbog rascepkanosti,malobrojnosti i izolovanosti, zbog odsustva jasne i do kraja pravilneorijentacije i revolucionar-nog centra, radnièki pokret u Makedoniji teško jesavla ðivao smetnje i teškoæe. Radi uspešnijeg voðenja ekonomije i poli-tièke borbe radnika nastojalo se da se postigne koordinacija izmeðupojedinih sindikata i socijaldemokratskih organiza-cija. Proces ujedinjenja i

centralizacije radnika najbr ži je bio u Solunu, gde je 1911. godine formiran„Centralni radnièki komitet", kao opšti sindikat sa 13 strukovnihsindikata, koji su uticali na radnièka udruženja u ostalim gradovima. Pre-duzimane su mere i za formiranje zemaljskih sindikalnih saveza pojedinihstruka. Iste godine na Prvom kongresu duvanskih radnika iz Makedonije,

Trakije i Kavale osnovan je „Opšti savez sindikata duvanskih radnika uevropskoj Turskoj".

2. OSNIVANJE I DELATNOST SOCIJALDEMOKRATSKIH

ORGANIZACIJA U MAKEDONIJI

Koristeæi moguænosti i relativne demokratske slobode po-slemladoturske revolucije, makedonski socijalisti odmah su pristupiliosnivanju socijaldemokratskih organizacija. Na po-èetku organizacionogoformljavanja radnièkog pokreta u Make-doniji došli su do; izra žaja spoljniuticaji i težnje za diri-govanjem makedonskim radnièkim pokretom. Prekostvorene ..Makedonsko-odrinske radnièke socijaldemokratske grupe" bu-garski tesni socijalisti pokušali su da upravljaju delatnošæu radnièkog

pokreta u Makedoniji. Zbog toga su obe socijaldemokrat-ske grupe uSolunu prilikom svog ujedinjenja, 2. oktobra 1908. godine, isticale da æenastojati da njihova organizacija odr-žava drugarske odnose sa svimsocijalistièkim partijama van Tureke i da æe raditi na stvaranju zajednièkesocijalistièke partije u Turskoj.

nekim mestima u Makedoniji ranije stvorena radnièka dru-štva prerasla

su u socijaldemokratske organizacije. Tako ]e radnièko društvo „Klasno edinstvo"

u Velesu, ko]e Z e osnovao Vasil Glavinov, preraslo u lokalnu socijaldemokratsku

orga-nizaciju. Bitoljsko radnièko dut') /K(asn) s)0nani, + 1)j, su osvovali Vasil Glavinov i N. P+ Rus ž ski, oktobra 1908. to8

dine, podsti/alo je ostala društva u Makedoniji t formiranjesocijaldemokratskih grupa i sindikata. Radnièka društva odmah su ušla u burnipolitièki život, zala žuæi se za istinsku demokratiju i progres. Na mitinguodr žanom u Velesu, na ini-cijativu društva „Klasno edinstvo", zahtevalo sedonošenje zakona i raznih mera za spreèavanje zloèina èke delatnosti ino-stranihnacionalistièkih propagandi u Makedoniji. Bitoljsko društvo „Klasno soznanie"ustalo je protiv toga da plodove mladoturske revolucije uživaju samo turska

vladajuæa klasa i domaæa nacionalna bur žoazija, napadajuæi pasivno dr žanje iuski klasni egoizam domaæe bur žoazije u vezi sa izbornim pravima radnika.

Ubrzo su se u Solunu fuzionieale još dve socijaldemo-kratske grupe, a zatim je obrazovana „Socijalistièka federa-cija", èiji je organ Rabotnièki vesnik štampan



težnje". Socijaldemokratske organizacije i grugge formirale su se i u ostalimgradovima Ma-kedonije (Tetovo, Kumanovo, Strumica i dr.).

Godine 1909. Glavinov je poèeo da izdaje list Rabotni è eska iskra i da štampa popularne brošure za širenje socijalistiè-kih ideja meðu radnicima uMakedoniji. List je tuma èio sve va žnije unutra šnje i spoljnopolitièke doga ðaje,redovno je be-ležio akcije i zahteve socijalista i radnika. Godine 1910. skopska organizacija poèela je da izdaje svoj organ Soci jal i -s t i è ka zora uz pomoæSrpske socijaldemokratske partije.

Posledica delatnosti i uticaja socijalistièkih organiza-cija i grupa bilo jeukljuèivanje radnih masa u politièke bor-

20*

be. Pod rukovodstvom skopske socijaldemokratske organizacije 1909.godine izvedena je prva majska manifestacija u Turskoj, o kojoj suprethodno rasturani leci na tri jezika. Manifestanti su zahtevali opšteizborno pravo, slobodu sindikalnog udru-živanja i osmoèasovni radni dan.U proleæe iste godine u Solu-nu je, sa 6 000 uèesnika, odr ždn prviradnièki miting u Turskoj, na kome se sjajno manifestovala internacionalna solidarnost trudbenika. Na drugom protestnom radnièkom

skupu u Solunu još energi

ènije su postavljeni politi

èki zahtevi za ukidanjenedemokratskog zakona o opštinskim izborima i o neposrednom tajnom

pravu glasa za sve gra ðane, bez obzira na imovinski i dru-štveni položaj ipol. U znak protesta protiv hapšenja socija-listièkih funkcionera, u Solunu

je odr žan masovni radnièki miting, na kome je govorio deputat Dimitar Vlahov, Papazijan i jedan delegat carigradskih socijaldemokrata. Solunskoradni-štvo, pod uticajem socijalistièke propagande, priredilo je ve-likedemonstracije zbog sultanove posete Solunu 1911. godine, usled èegaj su

vlasti izvr šile mnoga hapšenja i druge represa-lije nad radnicima.

3. PRVA BALKANSKA SOCIJALDEMOKRATSKA

KONFERENCIJA I NJEN ODRAZ U MAKEDONIJI

Na dalju orijentaciju i delatnost makedonskih socijalista veliki uticajimala je Prva balkanska socijaldemokratska kon-ferencija, odr žana uBeogradu od 7. do 9. januara 1910. godine, uz uèešæe delegata osamzemalja. Predstavnici Makedonije bili su Vasil Glavinov, Mihail Cokov,Dušan Cekiæ i Stojan Div-lev. Konferencija je sazvana u vezi sa porastomopasnosti od rata da bi odredila zajednièko stanovište balkanskih soci-

jaldemokratskih partija i organizacija prema imperijalistiè-ko-kolonijalnojpolitici evropskog kapitalizma, za suzbijanje militarizma balkanskih

vlastodr žaca i za obezbeðenje samostal-nog ekonomsko-politièkog razvitka balkanskih naroda. Delegat skopske organizacije, Milan Cokov, istupio jena konferenciji osuðujuæi aneksionistièke težnje balkanskih bur žoazija prema Makedoniji, istièuæi zahtev makedonskog naroda za stvarno os-loboðenje i svestrani društveni progres.

Konferencija je zakljuèila da je formiranje dr žavne za-jednice balkanskih naroda najbolje sredstvo za obezbeðenje nji-hove nezavisnosti idaljeg razvitka. U rezoluciji je stajalo da se ta zajednica može „postiæi

jedino sakupljanjem ekonomskih snaga u jednu celinu, uklanjanjem vešta èki postavljenih granica, stvaranjem pune uzajamnosti i opštosti uživotu i odbrani od zajednièke opasnosti".

Za socijalistièki pokret u Makedoniji bio je zna èajan sa-stanak koji jeodr žan odmah posle konferencije u redakciji Radni è kih novina, organa Srpske socijaldemokratske partije. Sastanku su prisustvovali, poredmakedonskih delegata, pred-stavnici srpske i bugarske partije i carigradskih

socijalde-mokrata. Na njemu su razmatrane moguænosti za sprovoðenje zaje-dnièke akcije da bi se ukazala pomoæ socijalistièkom pokretu u Makedoniji, gde

je usled negativnih uticaja inostranih naci-onalistièkih propagandi i smetnji odstrane unutragpnjih re-akcionarnih elemenata mnogo otežana delatnost



rata i za istinsku slobodu i demokratski razvitak makedonskog naroda mo žeuspešno zavr-šiti obrazovanjem federacije slobodnih balkanskih republika. Onisu raskrinkali šovinizam i porobljiva èke namere balkan-skih vladajuæihkrugova, kao i njihovo! pretvaranje u oruða im-perijalistièkih snaga, zbog èega su dokazivali da oni ne mogu biti pobornici ideje o dr žavnom ujedinjenju

balkanskih naroda. „Dinastije i vladajuæe klase na Balkanu, svojomizdajnièkom, antinarodnom i militaristièkom politikom — ka že se u rezo-lucijiradnièkog skupa u Skoplju od 14. marta 1910. godine —-nisu u stanju da realizuju istinsko zbližavanje balkanskih na-roda i njihovo grupisanje u jednufederaciju", kao što ni Mla-doturska partija nije bila sposobna „za stvaranje

balkanske fe-deracije". Kao jedina snaga koja zbližava balkanske narode i koja ih

vodi ka zajednièkoj federativnoj dr žavi bila je soci-jalna demokratija i njena borba protiv osvaja èke politike evrop-skog kapitalizma. Solunska radnièka socijaldemokratska orga-nizacija takoðe je stajala na istim pozicijama u pogledudru-štvene snage koja je najiskrenije zainteresovana za stvaranje balkanskefederacije, iznoseæi u svom „Apelu radnièkoj klasi" da æe „ideju o balkanskojfederaciji ostvariti samo radnièka klasa — socijalna demokratija" odnosno„organizovani i svesni

3 0 9

proletarijat". U svim listovima i izdanjima makedonskih so-cijalista istican je neodložni zadatak — da se dejstvuje svim snagama za postizanje balkanske federacije. U listu Rabotni è e-ska iskra pisalo je da se glavna obaveza otomanskih odnosno ma-kedonskih socijaldemokrata sastoji uradu „na ujedinjenju bal-kanskih naroda u demokratsku celinu".

U popul&risanju ideja o balkanskoj federaciji i odluka Prve balkanskesocijaldemokratske konferencije meðu radni-cima u Makedoniji bio je

veoma agilan poznati socijaldemo-kratski lider i propagator dr KrstoRakovski, koji je istupao na mitinzima i skupovima, naroèito u Solunu, a takoðe je objavlji-vao èlanke i brošure posveæene pitanju balkanskefederacije.

4. POKU Š AJ OSN IV AN JA JE DI NS TV EN E

SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE

MAKEDONIJE

Razvitak radnièkog i socijalistièkog pokreta u Turskoj, a naroèito uMakedoniji sve više je nametao potrebu za povezi-vanjem i ujedinjenjemsocijaldemokratskih organizcija u je-dinstvenu partiju. Ova okolnost,odnosno nužnost zajednièkog rukovodeæeg centra sagledana je još 1908.godine, a 1909. godine javile su se incijative lokalnih aktivista za organizaciono oformljenje socijaldemokratskog pokreta u Makedoniji.Grupa socijalista iz Velesa, sredinom 1909. godine, predložila je solunskojradnièkoj grupi da se odr ži konferencija delegata radnièkih grupa formiranih u Makedoniji. Organizacioni pro-blem socijalistièkog pokreta uMakedoniji raspravljen je i na pomenutom sastanku u redakciji lista Radni è ke novine. Posete i boravci socijalistièkih lidera iz inostranstva uMakedo-niji, kao što su bili Dimitrije Tucoviæ, Herman Vendel i dr.,doprinosili su da se utvrdi svest o neophodnosti organizacionog povezivanja i ujedinjenja socijalistièkog pokreta u Makedoniji.

Decembra 1910. godine, uz uèešæe predstavnika socijaldemo-kratskihorganizacija u Solunu, Skoplju, Bitolju, Velesu i Te-tovu, Srpska socijaldemokratska partija i carigradski socijal-demokrati sazvali sukonferenciju u Solunu. Uèesnici konferencije, posle dugih diskusija,kona èno su se složili o potrebi obrazovanja „saveza svih postojeæih

socijalistièkih organizacija u Turskoj" radi stvaranja „jedne opšte, klasne,politièke i ekonomske organizacije celokupnog otomanskog pro-letarijata".Konferencija je, kako istièe Soci jal ist i è ka zora, „manifestovala potrebuza organizovanjem jedne socijalistièke partije" i stavila) je u dužnost obema



na prouèavdnje svim organizacijama i da pripreme sve što je potrebno za jedan kongres, koji æe partiji doneti i program i urediæe njenuorganizaciju".

Makedonski socijalisti su verovali da æe formiranje je-dinstvenesocijaldemokratske partije pomoæi kako širenju so-cijalistièkih ideja tako islabljenju nacionalistièkih propa-gandi i konflikata u Makedoniji i oko nje.Kad se imaju u vidu uslovi i panturska nacionalistièka politika vlastodr-žaca, postaje jasno za što makedonski socijalisti nisu davali nacionalno imepartiji koju su hteli da osnuju, nazivajuæi je uglavnom imenom„otomanska" partija, to jest otomanska soci-jaldemokratska partija. To je

proizlazilo iz saznanja da bi se na taj na èin lak še odstranile smetnje odstrane vlasti, koja je zabranjivala osnivanje partija i organizacija nacionalnog, ple-menskog i sliènog karaktera. Na težnju da se partijipridruže

; pripadnici svih nacija i etnièkih grupa u dr žavi uticala jedosledna privr ženost principima proleterskog internaciona-lizma i

razumevanjima za internacionalistièki karakter klasne borbe, radnièkogpokreta i politièke avangarde proletarijata. Pokušaj stvaranja jedinstvene

socijaldemokratske partije u} Makedoniji izra žavao je težnju radnièke klase da istupi or-

ganizovano i svesno kao samostalni faktor u tada šnjim dru-štvenimpreviranjima. Stvaranje takve partije neizbežno bi uticalo na širenje iosamostaljivanje radnièkog i socijalisti-èkog pokreta u Makedoniji i uopštena ja èanje revolucionarno--oslobodila èkih borbi makedonskog naroda.Meðutim, u toku 1911. godine nije se ostvario zakljuèak Solunskekonferencije o odr žavanju osniva èkog kongresa za obrazovanjesocijaldemo-

è kratske partije. Meðu najva žnijim razlozima za to bila je okol-nost da tada još nisu bili sazreli uslovi, kao i to da ni srpska ni bugarska

socijaldemokratska partija (tesnjaci) nisu pružile pomoæ za realizovanjeovog krupnog zadatka, veæ su se upustile u meðusobne polemike iizostavile su ovo va žno pitanje.

5. SOCIJALISTI È KE AKCIJE U MAKEDONIJI PRE

BALKANSKIH RATOVA

Meðu politièkim akcijama koje su poèinjali makedonski socijalisti pre balkanskih ratova i u duhu odluka Prve bal-kanske socijaldemokratskekonferencije, veoma zna èajna bila je akcija, 1911. godine, predstavnika socijalistièke federacije za obrazovanje meðuparlamentarne lige sa zadatkom da pripremi teren za stvaranje federativne zajednice na Balkanu,najpre zakljuèivanjem vojnih i carinskih saveza. Italijansko-turski rat, koji

je uslovio odr žavanje prethodne balkanske socijalde-

3 1 1

mokratske konferencije u Beogradu 5. oktobra 1911. godine, na kojoj jeuèestvovao delegat Solunske socijalistièke federacije, poja èao je borbusocijaldemokratskih organizacija u Makedoni-ji protiv sve veæe ratneopasnosti i za udruživanje balkanskih naroda u zajednièku federativnudr žavu. Zbog toga su organi-zovani mitinzi i javni skupovi u veæimgradovima Makedonije. Tako su na protestnom mitingu u Solunu,odr žanom 22. oktobra 1911. godine, osuðeni italijanski imperijalizam iturska reak-cija i istaknuto je da se mir na balkanu može oèuvati jedinodemokratskim federativnim savezom balkanskih naroda, u koji treba da

bude ukljuèena i Turska.Razvitak radnièkog i socijalistièkog pokreta u Makedoniji neposredno



Neposredno pre balkanskog rata makedonski socijalisti ve-oma supoja èali svoju delatnost da bi otkrili osvaja èke politi-ke balkanskihreakcionarnih vlastodr žaca, napadajuæi anti-turski savez balkanskihdr žava kao sredstvo za prisvajanje tuðih teritorija i za nasilnu podeluMakedonije. Socijalde-mokratske organizacije u Makedoniji svestrano suprihvatile akciju oko sazivanja Druge balkanske socijaldemokratske kon-ferencije za otklanjanje rata, kao na èina za rešavanje spornih pitanja na Balkanu. Solunska socijalistièka federacija soli-darisala se sa merama

balkanskih socijaldemokrata o zauzimanju zajednièkog stanovišta protiv pripremanog rata na Balkanu, naroèito posle mobilizacije obe suprotnestrane.



G L A V A I V'ulšurno8irosoešni (ikoš u

Makedoniji u periodu od $2318

$2$74

Jednu od najbitnijih tekovina mladoturske revolucije za Makedoniju

predstavljalo je uvoðenje relativnog društvenog mira i bezbednosti, kako za

makedonski narod tako i za stanov-ništvo Makedonije uopšte. Posle 24. jula

1908. godine nastu-pilo je vreme bratimljenja, osloba ðanja zatvorenika, vreme

hu-rijeta (slobode) i uslovi za spokojniji život i razvitak. Za svoje vreme to su bile

krupne, revolucionarne tekovine. „Ono što je revolucija dala Makedoncima samo

za šest dana — pisao je tada bugarski vojni ministar Caprikov — reforme nisu

mo-gle dati za toliko godina." Ova èinjenica odmah je poveæala i prestiž i

autoritet mladoturaka. Sve to, pak, upravo je uznemi-ravalo balkanske

vladajuæe krugove, izazivajuæi njihovo ne-godovanje prema revoluciji.

Mirni život veoma blagotvorno se odrazio i na privrednu aktivnost, posebno

u gradovima. Društveni mir bio je najbitniji preduslov za svaki privredni

prosperitet. Èim je on uspostav-ljen, nastalo je vidno privredno oživljavanje:

investiranje u industrijska i u druga privredna preduzeæa; formiranje kredit-nih

zavoda, akcionarskih društava; ja èanje unutra šnje i spolj-ne trgovine;oživljavanje zanatstva.

Istovremeno je nastupilo veoma zna èajno društveno, poli-tièko i kulturno

vrenje u svim krugovima makedonskog društva. Ustavne slobode dopuštale su

osnivanje politièkih, profesi-onalnih, kulturno-prosvetnih, fiskulturnih, muzièkih

i dru-gih društava, udruženja i organizacija, izdavanje listova, èa-

3 1 3

sopisa i knjiga, slobodu skupova itd. Ove slobode iskoristile su imakedonske progresivne snage, ali i nosioci balkanskih propagandi uMakedoniji.

1. U È ITELJSKA ORGANIZACIJA

Makedonski prosvetni radnici, uglavnom seoski i uèitelji osnovnih

škola, koji su u stvari i sa èinjavali osnovnu masu vdakedonske domaæeinteligencije, posle hurijeta su meðu pr-vima pristupili osnivanju

uèiteljskih društava. Poèetkom no-ve školske godine najpre su formirana

takozvana sreska uèi-teljska društva u Nevrokopu, Prilepu, Kukušu i

Gornjoj DŽ umaji. Narednih meseci formiranje uèiteljskih društava je

nastavlje-no. Do kraja školske godine skoro nije bilo sreza sa neorgani-

zovanim uèiteljima. Za ovaj poèetni period uèiteljskog pokreta bilo je

karakteristièno što su ga poneli uèitelji osnovnih i seoskih škola, koji su

živeli u materijalnoj oskudici i koje su ugnjetavale kako dr žavne vlasti tako

još i više egzarhijska birokratija.

Postojanje šire mreže uèiteljskih društava i formiranje uèiteljskog

sreskog društva u Solunu omoguæilo je da se odr ži i Osniva èki kongres

uèiteljske organizacije. On je odr žan istih dana kada i Kongres NFP,

poèetkom avgusta 1909. godine, takoðe u Solunu.

U pokretu za formiranje uèiteljske organizacije, kao i Osniva èkogkongresa konfrontirale su se dve tendencije: jedna — domaæepauperizovane inteligencije koja se borila za odba-civanje tutorstva egzarhije, za demokratizaciju i preuzimanje crkveno-školskih institucija, za materijalnu i društveno-po-litièku bezbednost i slobodu uèitelja, a protiv spoljnih mešanja propagandi, i, u prvom redu, protiv vlasti bugarskeegzarhije (u tom pravcu progresivni uèitelji u Organizaciji i Narodna fe-derativna partija tesno su saraðivali); druga egzarhijsko klu baška



obezbeðenje i odbrana gra ðanskih i politièkih prava uèitelja;demokratizacija i èišæenje pro-svetne aktivnosti od šovinizma iklerikalizma, saradnja sa svim progresivnim snagama u zemlji; kulturno-prosvetna i po-litièka aktivnost i slièno.

Meðutim, grupacija suprotna Osniva èkom kongresu osvojila je rukovodstvo

Organizacije, koje je dr žala do leta 1911. godine. Posle dvogodišnjih borbi inastojanja, na Treæem kongresu Or-ganizacije, odr žanom u Bitolju 1911.godine, makedonski progre-sivni uèitelji su uspeli da uzmu i rukovodstvo u svojeruke, a to je omoguæilo i njeno dalje organizaciono pro širivanje i uè vr-šæenje.Prema nekim podacima, u proleæe 1912. godine, Uèitelj-ska organizacija imala je

preko dve hiljade èlanova. U ovom periodu, pa i ranije, meðu progresivnimuèiteljima posebno se istakao Anastas Mitrev, koji je posle Treæeg kongresa bioured-nik društvenog organa, lista U è i te l jski g las, koji je izlazio u Solunu.

Posebno živu aktivnost razvila je Uèiteljska organizacija na drugim

parlamentarnim izborima u Makedoniji, poma žuæi antivrhovistièke i

antiegzarhijske snage u izbornim borbama. NJenu borbu u ovim mesecima

prihvatilo je i podr žavalo celo-kupno makedonsko gra ðanstvo. Organizacija je

razvila široku aktivnost i u toku kampanje za sazivanje makedonskog crkveno--

narodnog sabora u Solunu i sve odluènije je raskidala sa egzar-hijom,

bojkotujuæi i njen organ — list Vesti , i njene lokalne predstavnike — vladike i

arhijerejske namesnike. U nekim me-stima, uèitelji i gra ðanstvo proterivali su

ove predstavnike, a u drugim — makedonske crkveno-školske opštine, ignorisali

su ih, uzimajuæi školske nadležnosti u svoje ruke.

Bogata je bila i kulturno-prosvetna aktivnost organizo-vanih uèitelja:

otvaranje biblioteka i èitaonica; formiranje pozorišnih grupa i izvoðenje kulturno-

umetnièkih i pozori-šnih programa; organizovanje proslave pedesetogodišnjeg

jubi-leja braæe Miladinov i sl.

Da bi parirala uèiteljskom pokretu, egzarhija je vr šila proganjanja da bioterala najborbenije elemente domaæe makedon-ske inteligencije van zemlje, a

avgusta 1912. godine i kona èno je uništila Uèiteljsku organiaaciju.

Posle pobede mladoturske revolucije, mnogi makedonski društveni radnici

vratili su se iz emigracije u Makedoniju, prihvatajuæi se društvene delatnosti. U

Solun je došao i Ðor-èe Petrov, koji je zajedno sa bugarskim progresivnim piscem

Andonom Stra šimirovim, zapoèeo u jesen 1908. godine da izdaje èasopis

Kulturno edinstvo. Èasopis se pojavio kao „društveno--književnižurnal". NJegov vek bio je kratak i posle jedana-estog broja prestao je da izlazi, a Ðor èe Petrov sa vratio u Bugarsku, povla èeæi se za duže vreme od

veæe aktivnosti u ma-kedonskom oslobodila èkom pokretu.

2. KR U Ž OK OKO È ASO PI SA KULT URNO EDI NS TVO

Oko èasopisa Kul turno edinstvo grupisali su se oni malo-brojniostaci makedonske i trakijske inteligencije (koju je po-magao mali deomakedonskog gra ðanstva), koji u datim uslovima politièkog grupisanja nisu otišli ni sa NFP ni u bugarske konstitucione klubove.

Grupa je iskreno prihvatila ustavni režim i dr žala se lojalno prema mladoturcima, iako je osudila njihova otomaniza-torska nastojanja. Ona seizjasnila za davanje podr ške „liberal-nim elementima u Imperiji", ali nije

verovala u neki brzi pre-obra žaj Turske. Izdava èi èasopisa Kulturno edinstvo pravilno su zapa žali da je makedonsko gra ðanstvo kaodruštvena snaga slabo, naroèito u poreðenju sa gr èkom bur žoazijom; da jeono zavedeno u bugarske klubove, gde mu nije mesto. Narodne mase, pak,usled „sna žnog revolucionarnog napora i stra šnih kata-strofa" u tokuèitave dve decenije, bile su „materijalno upro-pa šæene, dok je inteligencija izginula".

Grupa oko Ðorèe Petrova tražila je saradnju svih makedon-skih



godine, kružok oko lista Kulturno edin-stvo, saglasno sa veæ izloženimkoncepcijama, dao je inicija-tivu za formiranje školske „Bugarske matice uMakedoniji". Zamisao je bila da Matica u mnogo èemu predstavlja instituciju sliènu maticama veæine južnoslovenskih i zapadnoslovenskihnaroda (Hrvata, Srba, Èeha i drugih). Matica je trebalo da radi na otvaranju i pomaganju škola, posebno u pasivnim krajevima, na otvaranju

veèernjih i nedeljnih škola za odrasle, zanatskih kurseva, biblioteka islièno. Pri tome je uzeta u obzir èinje-nica da turske vlasti nikada neæeodvojiti dovoljno sredstava za ovakve ciljeve, i zahtevalo se i izvesnoosamostaljenje od fi-nansija egzarhije.

Meæutim, i ova, više ili manje samostalna inicijativa makedonskeinteligencije i graæanstva, naterala je egzarhijske faktore da intervenišu, da jepreuzmu, da je preosmisle i na kraju — da je uguše. Uskoro posle apela objavljenog u Kultur-nom edinstvu, svoj apel je objavila i egzarhija (prekosvog orga-na), sa suštinski druk èijim ciljevima, zadacima i sredstvima aktivnosti.Raspola žuæi sa više materijalnih sredstava, egzar-hija je formirala takvu maticuu Carigradu, 27. IX 1909. godine. Egzarhijska „Bugarska matica" postavila jesebi za cilj širenje bugarskog jezika, književnosti, kulture i velikobugarskog po-litièkog uticaja meðu Makedoncima; anga žovanje makedonske egzarhijske pastveu borbama sa drugim dvema propagandama itd.

Rukovodioci Matice posebno su se ustremili na Uèiteljsku organizaciju. Onisu stalno nastojali da veæinu uèitelja uvuku u Maticu, ali u tome uopšte nisuuspeli.

Maticom je, iako prikriveno, za sve vreme njenog postojanja, rukovodila egzarhija iz Carigrada, gde su joj došli u pomoæ ug-ledniji bugarski kulturni idruštveni radnici. Takav je bio poznati sofijski univerzitetski profesor Aleksandar

Teodorov Balan, istaknuti protivnik makedonske nacionalne individu-alnosti. On je ureðivao i godišnjak Matice, èasopis Letostruj , koji je izlazio u Carigradu.„Bugarska Matica" dobila je nove snage posle zatvaranja bugarskih politièkih

klubova, kada je data direktiva da se klupski aktivisti (uglavnom privilego-vaneegzarhijske inteligencije) aktiviraju u Matici.

Meðutim, ovakva Matica nije mogla da se osloni na bilo koji društveni slojmakedonskog naroda, kome je ona bila tuða, pa prema tome i neprihvatljiva.Protiv „Bugarske matice" povela je borbu i NFP, kao i Uèiteljska orgdnizacija,naroèito posle Treæeg kongresa. Zbog toga se i èlanstvo u njenim lokalnim dru-štvima ogranièilo samo na egzarhijske èinovnike, crkvene velikodostojnike,školske inspektore i glavne uèitelje. Nepo-sredno pre balkanskih ratova izgubila se i ova kreatura veli-kobugarske propagande u Makedoniji.

4. GIMNASTI È KA DRU Š TVA „JUNAK", „SOKO" I DR.

Velikobugarska propaganda je za postizanje svojih ciljeva poèela da formira igimnastièka društva u Makedoniji. Još aprila 1908. godine egzarhija je zatra žila idobila od bugarske

vlade desetinu nastavnika fiskulture, koji su se do tada ista-kli kao

rukovodioci društva „Junak" u Bugarskoj. Nekoliko njih je sredinom

decembra 1908. godine osnovalo gimnastièko društvo „Junak" u Solunu.

Kasnije su društva „Junak" formi-rana i u nekoliko drugih makedonskih

gradova. Ova društva uèestvovala su i na nekim balkanskim gimcastièkim

manife-stacijama.

Društva „Junak" predstavljala su nešto kao ogranke istoi-mene

gimnastièke organizacije u Bugarskoj, a imala su nagla šeni militaristièko-

šovinistièki karakter.

Slièna gimnastièka društva, nazvana „Soko", formirala je i

velikosrpska propaganda u Makedoniji, trudeæi se da i na tom planu

mnogo ne zaostaje iza odgovarajuæe aktivnosti velikobu-garske i

lik èk d S k l k d št f i Sk lj i



kulturno-prosvetna dru-štva za izvoðenje predstava. NJegova trupa takoðe

je dala pred-stave u nekoliko gradova Makedonije.

Pored toga, januara 1909. godine, u Solunu je formirano takozvano

žensko blagotvorno društvo „Vera, nada i ljubav", u koje su nosioci

velikobugarske procagande i deo domaæeg gra ðan-stva i visoke

inteligencije okupljali ženski svet. Ovakvih i sliènih društava bilo je i u

ostalim gradovima Makedonije.

5. PERIODI È

NAŠ

TAMPA

Jednu od najva žnijih politièkih uloga u ovom periodu imala je štampa.

U Makedoniji i u Carigradu, uskoro posle uvoðenja ustavnih sloboda,

pojavilo se više štampanih organa razlJgèitih organizacija, partija, grupa ili

struja, kao i pro-pagandnih institucija.

Prvi se pojavio organ MORO-a Konst i tuc iona zar ja, u So-lunu, i to 8.avgusta 1908. godine. On je bio, u prvom redu, list eandanista. NJegovi urednicipostali su Dimo Hadžidimov i Dimitar Mirasèiev. Konst i tuc iona zar ja bila jenajzna èaj-nija tribina makedonskih revolucionara i progresivnih snaga uperiodu izmeðu 1908. i 1912. godine.

Rukovodioci biv šeg strumièkog, a naroèito solunskog okru-žnog komiteta MORO-a, svoje razmimoila ženje sa „Ser èanima"manifestovali su i izdavanjem posebnog lista. To je bio nedeljnilist Edinstvo, u redakciji Dimitra Vlahova, koji se pojavio 27.septembra 1908. godine u Solunu. Meðutim, ovaj drugi list „make-donske levice" po svojim opštim politièkim koncepcijama

zaostajao je iaa lista Konst i tuciona zar ja. +J

Krajem 1908. godine, u duhu sporazumnih koraka za formi-ranje NFP, oba ova lista prestala su da izlaze, a umesto njih poèela je da izlazi Narodna vol ja,

kao organ NFP. NJegovi ured-nici bili su — najpre Angel Tomov, a pri kraju, i tokratko vreme, Dimitar Vlahov. List Narodna vol ja izlazio je do sre-dine 1910.

godine, kada je, posle propasti NFP nestao i on kao njen organ.

U progresivne listove koji su branili interese makedon-skih masa ubrajalisu se još i list Rabotni è eska iskra Vasila Glavinova, kao i drugi socijalistièkilist Soci jal ist i è ka zora, koji je izlazio u Skoplju i na srpskom jeziku; zatimorgan uèitelja U è i te l jski g las, kao i dva kratkotrajna lista makedon-skogsamostalnog gra ðanstva — Svet l ina i Ist ina, koji su izla-zili u prvoj polovini1912. godine u Solunu. Na kolebljivim po-zicijama izmeðu makedonskenacionalno-politièke samostalno-sti i egzarhijskog uticaja, stajao je i èasopisKulturno edinstvo, koji je izlazio krajem 1908. godine i u prvoj polovini 1909.godine.

Meðutim, ne manji, po broju i tira žu, bili su i organi raz-nih propagandnih,politièkih i ostalih organizacija i institu-cija. Pored egzarhijskog organa Vest i (kratko vreme on je nosio i ime Glas) , koji je izlazio još pre 1908. godine,egzarhijski krugovi u Carigradu poèeli su da izdaju još jedan list — Nov ž ivot.

On je trebalo da pomdže politièku aktivnost egzarhij-ske birokratije. Dvadeset prvog februara 1909. godine u Solunu se pojavio i prvi broj Ot e è estva, organa Saveza bugarskih kon-stitucionih klubova, koji su zabranile mladoturske vlasti,ali se poèetkom 1910. godine opet pojavio pod imenom Rodina. Nešto kasnije ion je nestao, da bi ga, septembra iste godine, zamenio list Pravo, koji je bezprestanka izlazio sve do poèetka novem-bra 1912. godine, zna èi i za vreme rata,i to u Solunu. Od 1. de-cembra 1911. godine poèeo je da izlazi èasopis Iskra,koji je ure-



???????? ??????????? ??????

ðivala grupa gimnazijskih profesora egzarhijske služ be „kao organa bugarske politièke misli u Solunu".

Redakcije Vesti , Prava i Iskre, u toku poslednjih nekoliko mesecipre rata, preuzele su izdajnièku ulogu u politièkom ži-votu Makedonije,naroèito u izbornoj kampanji. One su najžuè-nije klevetale sve progresivne

elemente u Makedoniji, Narodnu federativnu partiju, Sandanskog i dr.Poèev ši od 1. septembra 1908. godine, skoro bez prestanka, u Skoplju

je izlazio list Vardar (na srpskom jeziku), kao organ takozvaneOrganizacije otomanskih Srba. Vardar je bio list srpske legalne propagandeu Makedoniji. U poèetku 1912. godine, kratko vreme u Skoplju je izlazio iGlas naroda, još jedan list na srpskom jeziku.

U to vreme štampani su listovi i èasopisi i na albanskom, turskom,gr èkom i drugim jezicima. Od albanskih poznati li-stovi su Ba š kimi i kombi t (Jedinstvo nacije) i Drita (Svetlost) u Bitolju; Li r i ja (Sloboda) uSolunu, i u Skoplju nedeljni list Kosova. U ovom periodu objavljivano je i

više politièkih bro-šura, kalendara i dr. u Makedoniji, i to na razlièitim jezici-ma, a Vasil Glavinov otvorio je i internacionalnu socijalisti-èkuknjižaru u Solunu.



D E O D E V E T I

MAKEDONIJAU REMEBALKANSKIRATOA 19128191Q

Istorija makedonskog naroda C



G L A V A I Prki "alkanski raš

1. STVARANJE BALKANSKOG SAVEZA

Ekonomska bogatstva kao i strategijske vrednosti Trakije, Albanije i

Makedonije bile su osnovni motivi agresivne poli-tike vladajuæih vrhova Srbije,

Bugarske, Gr èke i Crne Gore prema Turskoj. Svaka od njih borila se za

hegemoniju na Balkanu i za obezbeðenje svoje ekonomske i politièke dominacije u

po-menutim oblastima, a posebno u Makedoniji, koja zahvata cen-tralni i

ekonomski najzna èajniji deo Balkana i kroz koju pro-laze va žne komunikacije.

Zauzimanjem Makedonije one su htele da dobiju stotine hiljada hektara obradive i

veoma plodne zem-lje, na kojoj se proizvodilo oko milijardu kilograma žita. Osim

toga, u Makedoniji su gajene brojne industrijske kulture. Ma-kedonski duvan,

pamuk, susam, anason i drugi proizvodi bili su tra ženi na svetskom tr žištu.

Balkanskim kapitalistima takoðe su bila poznata i rudna bogatstva Makedonije.

Sva ova i druga bogatstva privla èila su pa žnju srpskih, bugarskih i gr èkih

kapitalista. Pored toga, Vardarska i Strumièka dolina obezbeðivale su brzi i

siguran izlaz na egejska pristaništa, a zapadna Makedonija, pak, smatrana je

pozadinom koja je omoguæavala vladavinu Albanijom i njenom jadranskom

obalom.

Ostvarenje ovih ciljeva moglo se postiæi samo putem rata, kojim biosmanlijski vlastodr šci bili oterani sa Balkana. Direktnom sklapanju saveza izmeðu srpskih, bugarskih, gr èkih i crnogorskih vladajuæih krugova za rat protiv

Turske pretho-

215 3 2 3

dila je dugotrajna i zdmr šena diplomatska igra i borba u kojoj je velikuulogu imala i ruska diplomatija.

Prvi direktniji koraci ka sklapanju saveza uèinjeni su meseca oktobra 1911. godine. Bugarski ministar finansija T. Teodorov, koji je privremenozamenjivao odsutnog predsednika Ivana Gešova, izjavio je srpskomposlaniku u Sofiji Miloje-viæu da Bugarska i Srbija treba što pre da postignu sporazum oko terltorije Makedonije, odnosno o tome šta æe koja od nje do-biti. Pri tome je naglasio da se neæe raspravljati o spornim te-ritorijama, a misliæe se na one koje su im „sigurno" pripadale i koje su bilespremne da dobrovoljno ustupe jedna drugoj. Bugarska bi Srbiji ustupila Skoplje, a ova Bugarskoj Solun, Bitolj i Ve-les.

U toku ovih pregovora oko podele Makedonije oktobra 1911. godineizbio je italijansko-turski rat. Ovaj doga ðaj balkanski aspiranti na turskeposede na Balkanu smatrali su, s obzirom na zauzetost Turske, pogodnimza ubrzanje svojih akcija i za re-alizovanje planova u odnosu na Makedoniju i na ostale turske oblasti na Balkanu.

Odmah posle objavljivanja rata, Teodorov je poslao Dimitra Rizova uBeograd na razgovore sa srpskim politièarima da bi se sporazumeo osusretu izmeðu Gešova i srpskog predsednika vlade Milovana Ð.

Milovanoviæa. U pripremama za susret, bu-garska strana pripremila jepromemoriju kao osnovu za prego-vore o sklapanju saveza sa Srbijom. Upromemoriji se istièe nu-žnost obnavljanja ugovora iz 1904. godine, s timšto bi se, ume-sto reformi, tra žila autonomija Makedonije, a ako ona ne



Istovremeno sa stvaranjem Saveza, a zatim sve do poèetka rata, 18.oktobra 1912. godine, balkanski saveznici su razvili veoma živupropagandnu delatnost za rat protiv Turske. Bur žoaska štampa u Srbiji,Bugarskoj, Gr èkoj i Crnoj Gori, 1911— 1912. godine, naroèito u leto predpoèetak rata, svakodnevno je objavljivala brojne napise o teškom stanjupot èinjenih naroda u Turskoj i pozivala je vlade i narode da povedu borbuza oslo-boðenje „sunarodnika" od osmanlijske vlasti. Ona je isticala da jedošao „poslednji èas obra èuna izmeðu krsta i polumeseca".

Široka propaganda u štampi sistematski je pothranjivana i dopunjavana brojnim provokativnim atentatima, kojima se htelo da se stvore neredi uevropskoj Turskoj, što bi posluži-lo kao povod i ohrabrenje za spoljnu vojnuintervenciju savez-nika. U tome su naroèitu aktivnost pokazali vrhovisti uBugar-skoj pod rukovodstvom Todora Aleksandrova. Oni su izvr šili brojneatentate na železnice i druge javne objekte, kao i u mno-gim naseljima; ovimatentatima samo su izazivali turske vlasti i ba šibozuke na krvave osvete nadmirnim makedonskim i drugim stanovništvom. Atentati su izvr šeni u Radovišu,Bitolju, Kièevu, Kruševu, Kavadaru, Ohridu, Prilepu i Solunu. Naro-èito teškeposledice po makedonski narod imali su atentati u Dojranu, Koèanima i Štipu,gde su, pored onih koji su poginuli od bombi, turske vlasti masakrirale i ubilenekoliko desetina Makedonaca, dok je nekoliko stotina bilo ranjeno. Sve ove ak-cije u stvari su bile uvod u predstojeæi rat. Osmanlijska Impe-rija, poredosvetnièke propagande i krvavih represalija nad nezadovoljnim stanovništvom,ubrzano se spremala i slala na granicu kontingente vojnika protiv savezni èke

vojske.

Protiv militaristièke, šovinistièke i provokatorske ak-tivnosti balkanskihsaveznika i uopšte protiv pripremanog rata borili su se jedino balkanskisocijalisti, a naroèito Srp-ska socijaldemokratska partija sa Dimitrijem

Tucoviæem, i Bugarska socijaldemokratska partija tesnih socijalista. Oni su,

nasuprot bur žoaskom vojnom savezu za osloboðenje hrišæan-skih naroda od Turske, isticali parolu o stvaranju demokrat-skog saveza balkanskih naroda ili balkanske demokratske fe-derativne republike, u kojoj bi svi narodi dobilimoguænost za slobodni i ravnopravni razvitak. S obzirom na slabost socijal-demokratskog pokreta na Balkanu, njihova propaganda ostala je neprihvaæena.Oni sami bili su preslabi da bi se nekim ja èim, organizovanim otporom protiv rata suprotstavili militari-stièkim vladajuæim krugovima u saveznièkimdr žavama.

Pošto su uvidele neizbežnost rata, velike evropske dr žave pokušale su da ga spreèe upozorenjem, pa èak i pretnjama ekonomskim sankcijama. One suuveravale balkanske saveznike da æe preduzeti energiène diplomatsko-politièkekorake da prisile Tursku na uvoðenje reformi u njenim hrišæanskim ob-lastima na Balkanu. Balkanski saveznici, u jeku svojih priprema i akcija protiv Turske,nisu se obazirali na ove pred-loge i stavove evropskih sila.

Posle predaje formalnog ultimatuma o reformama u Make-doniji, podusloviada koji su bili neprihvatljivi za Tursku, 18. oktobra 1912. godine,

vladari Srbije, Bugarske i Gr èke obja-vili su rat Turskoj. Odmah posle toga vrhovne komande srpske, bugarske i gr èke armije izdale su naredbu

svojim jedinicama, od albanskih planina do Crnog mora, kao i u severnojGr èkoj, da preðu u napad na turske jedinice koje su branile granicu, a time i da se pridruže crnogorskoj vojsci, koja je od 9. oktobra 1912. godine

veæ ratovala protiv turskih jedinica u severnoj Alba-niji i kod Skadra.

U prvom balkanskom ratu stvoreno je severno-albansko, tra-kijsko imakedonsko bojište. Još na poèetku ratnih operacija èitava teritorija Makedonije pretvorena je u jedinstveno bo-jište. U operativnom planu

vrhovnih komandi srpske, bugarske i gr èke vojske predviðene suuzajamne akcije saveznièkih trupa da bi se opkolila turska vojska uMakedoniji i da bi se uni-štila ili oterala na istok, kroz Trakiju, prema Carigradu.

Teritoriju Makedonije, sa polaznom bazom u Solunu, i prav-cemdejstvovanja kroz Povardarje prema tursko-srpskoj granici, trebalo je da

brani Zapadna turska armija koju je predvodio Ali Riza-pa ša. U turskojarmiji bilo je mobilisanih Makedonaca i Albanaca. Dejstva saveznièkih

vojski poèela su istovremeno, pa se još na poèetku rata, u prvim borbama,turska Vardarska armija Zeki-pa še na šla u opasnom obruèu. Srpska i

bugarska vojska, rasporeðene na severnoj granici Makedonije, dejstvovale

su pod jedinstvenom komandom srpske Vrhovne komande. Srpske truperazvile su svoja dejstva na liniji fronta od Albanije do Krive Palanke u dva osnovna udarna pravca. Jedan pravac (III srpska armija) bila je reka Labka Kosovu polju i dolinom reke Lepenac prema Skoplju, a drugi glavni



vojnih snaga Turske prilikom njihovog prebacivanja u Makedoniju, a kasnije je postalo glavno i odluèujuæe bojište za prisiljavanje Turske na potpunu kapi-tulaciju pred saveznicima. Zbog toga je na poèetku rata, u

jesen 1912. godine, Makedonija bila glavno bojište na kome je turska armija pretrpela prve i odluèujuæe poraze.

U Makedoniji, u proterivanju turske vojske, glavne borbe su voðene kodKumanova, 23. i 24. oktobra, i kod Bitolja 17, 18. i 19. novembra 1912. godine.U dvodnevnim borbama kod Kumanova ar-mijski korpus Feti-pa še iz sastava

Vardarske armije Zeki-pa še pobeðen je i prinuðen da se povuèe prema Skoplju.

Pri povla èenju korpusa Feti-pa

še prema Skoplju i Povardarju nastalo je ra-strojavanje nekih jedinica, pri èemu se znatan broj vojnika iz okolnih sela

razbežao kuæama. Osim dezertera Turaka, skoro svi Albanci i svi Makedonci kojisu bili mobilisani u turskoj voj-sci, napustili su je i otišli svojim kuæama.

Iako je pobedila vojsku Feti-pa še, zbog velikih gubitaka, srpska vojska nijemogla odmah da iskoristi tu pobedu. Pošto su zauzele Kumanovo, napredujuæi

prema Skoplju, trupe I srpske armije došle su samo do karaule Buèar-han (seloBuèinec, na oko 15 kt od Kumanova prema Skoplju), gde se smestio štab armije,

pripremajuæi opkoljavanje Skoplja. Pri odstupanju iz Kumanova, Feti-pa ša sezadr žao ispred Skoplja u nameri da organizuje odbranu ovog grada. On se nadaopodr šci mesnog mu-slimanskog stanovništva, kao i tome da æe zadr žati prodor srpske vojske. Pred opasnošæu od eventualne srpsko-turske bitke za Skoplje,meðu stanovništvom je nastala panika, naro-èito meðu Makedoncima, koji su sepla šili krvavih pogroma turskih vlasti i ba šibozuka. Slièan strah zahvatio je imu-slimane, koji su se takoðe pla šili osvete hrišæana. Ovakva situacija prouzrokovala je brojne sukobe, incidente i ubistva na obe strane. Naroèito sepogor šao položaj Makedonaca za-tvorenika u skopskom zatvoru. Lokalne vlasti idrugi neodgo-vorni elementi pretili su likvidacijom zatvorenika.

Pošto su shvatili situaciju i eventualne krvave posledice po skopskostanovništvo, inostrani konzuli u Skoplju, da bi spasli grad od žrtava i rušenja, udogovoru sa valijom grada, izvr šili su diplomatski pritisak na Feti-pa šu i uspelisu da ga odvrate od namere da se stacionira pred Skopljem. Tada se on sa

vojskom povukao u pravcu Veles — Bitolj. Ovim je vlast u Skoplju faktièki prešla u ruke inostranog konzularnog kora. Akcijom je rukovodio doajen kora, ruskikonzul Kalmikov. U saradnji sa lokalnim makedonskim prvacima on je u tihnekoliko dana pre povla èenja Feti-pa še iz Skoplja uspeo da organizujeprovizornu vlast i stra že u Skoplju i da spreèi sve nemire i

incidente u gradu. Na inicijativu Kalmikova osloboðeni su iz turskogzatvora svi Makedonci. Zatim su, pošto se korpus Feti-pa še udaljio prema

Velesu, inostrani konzuli, zajedno sa Kalmikovim, otišli kao delegacija uštab I srpske armije u Buèar-hanu i predali su mu grad, u koji su srpske

jedinice ušle bez borbe. U daljem gonjenju turske vojske, posle manjihsukoba na Babuni i kod Bakarnog gumna u Pelagoniji, srpska vojska sezaustavila pred Bitoljem, gde je turska vojska DŽ avid-pa še pružila žestok otpor. Posle poraza u bitoljskoj bici, turska vojska se u neredu povukla.

Jedan deo povukao se prema Strugi i Albaniji, a veæi deo preko Lerina i Vodena prema Solunu i dalje na istok, kroz Trakiju. Srpska vojska, goneæitursku preko Kosova i Metohije, stigla je na zapad do albanskih planina ipreko njih do Jadranskog mora. Drugi deo dopro je kroz Makedo-niju doLerina i Ðev ðelije, gde se sastao sa gr èkom i bugarskom vojskom. Tako jesrpska vojska, u jesen 1912. godine, oku-pirala veæi deo VardarskeMakedonije.

Uèešæe bugarske vojske na makedonskom boji

štu protiv Tur-ske bilo je ugovoreno vojnom konvencijom na osnovu srpsko--bugarskog ugovora

od 13. III 1912. godine, prema kome je VII bugarska, nazvana Rilska

divizija, dodeljena II srpskoj armiji za sadejstvo sa srpskim jedinicama na

Ž



sastavu takozvanog rodopskog odreda bu-garske armije, koji je dejstvovaou rejonu Rodopa u pravcu juga, prema Egejskom moru.

Jedinice Rilske divizije vodile su borbu sa turskim jedi-nicama i ba šibozucima u rejonima Carevo Selo (Delèevo), Ko-èani, kod Krupnika, a posebno za Kresnensku klisuru. Zna èajna je uspešna borba u Rupelskomtesnacu koja im je otvorila put prema Egejskom moru. Jedinice Rilskedivizije, koje su se kre-tale pored Strume, kao i one koje su se kretaleistoènom stranom doline Vardara, za nepun mesec dana stigle su u Solun,skoro istovremeno sa gr èkom vojskom, kojoj je Taksim-pa ša predao grad 8.

XI 1912. godine.

zzo Tako je bugarska vojska okupirala istoènu Makedoniju, to jest teritoriju

izmeðu Gornje DŽ umaje — Carevog Sela — Koèana — Štipa — Krivolaka — ■Ðev ðelije — Kukuša — Soluna — obala Egejskog mora — Kavale — reke Meste — Rodopa.

Gr èka vojska se još u poèetku nastupanja u Makedoniju, uz manje sukobesa ostacima turske vojske, kretala uglavnom u dva pravca. Jedan deo gr èke

vojske kretao se na sever prema Lerinu i zahvatio je jugozapadnu Makedoniju, a drugi deo kretao se ubrzano prema Solunu i donjem Povardarju s ciljem da ih štopre zauzme. Prvi deo gr èke vojske stigao je do Lerina i do planina Nidže i Kožuf, a drugi do Ðev ðelije, gde se sreo sa srpskom i bugarskom vojskom. Ulazak gr èke

vojske u Solun ometali su inostrani konzuli i nisu hteli da dopuste ulazak gr èke vojske i vlasti u grad i pristanište. Tek posle energiènih diplomat-skih zahteva gr èke vlade, francuska vlada naredila je svom konzulu u Solunu da dozvoliRaktivanu da uðe u Solun i da uspo-stavi gr èku vlast. U isto vreme štab

bugarske vojske, kojim je rukovodio general Todorov, smestio se u Solunu ipretendovao na uspostavljanje bugarske vlasti u tom gradu. Srpski vojni štabtakoðe je pokušao da se smesti u Solunu, ali, usled pri-sustva bugarskih i gr èkihpartnera u njemu, povukao se i zadr-žao u Ðev ðeliji, kao najjužnijoj ta èki srpskeokupacije Ma-kedonije. Srpska vojska, pod energiènim pritiskom gr èke, složila seda se povuèe iz Lerina. Pokušaj nekih vrhovistiè-kih èeta da prodru u

jugozapadnu Makedoniju i da uspostave bu-garsku vlast, nije uspeo zbogprisustva gr èke vojske u tim kra-jevima.

Tako se Makedonija, snagom pobednièkog oruž ja Srbije, Bugarske, Gr èke i

Crne Gore, od poèetka rata 18. X do sklapanja primirja sa Turskom 4. XII 1912.

godine, na šla okupirana i ras-par èana, pod vla šæu saveznièke srpsko-bugarske i

gr èke vojske.

3. U È E Š ÆE MA KED ON AC A U RAT U PR OT IV TU RS KE

Još pre poèetka ratnog dejstva saveznièkih vojski protiv turske vojske,

makedonski narod je izrazio radost i spremnost da uèestvuje u borbama protiv

vekovnog porobljiva èa. Makedon-skom narodu nisu bili poznati tajni osvaja

èkiplanovi srpsko--bugarskih i gr èkih saveznika. Narodne mase su verovale da æe

im se buduænost poboljšati posle isterivanja osmanlijskih poro-bljiva èa. One su

verovale da æe im susedi i braæa pomoæi da izvojuju svoju slobodu.

Bur žoaske vlade Srbije, Bugarske i Gr èke iskoristile su tu veru ioduševljenje makedonskog naroda i još u toku priprema rata protiv Turskeuspele su da aktiviraju veliki broj Make-donaca, kako iz redova makedonskeemigracije u svojim zemljama tako i iz Makedonije, koja je bila pod turskom

vla šæu. Vlade i vrhovne komande Srbije, Bugarske i Gr èke neposredno pred rat formirale su specijalne dobrovolja èke èete i vojne formacije sastavljene uglavnomili iskljuèivo od Makedonaca. Pod koman-dom srpskih, bugarskih i gr èkihoperativnih štabova, u toku vojnih dejstava protiv turske vojske u Makedoniji i

Trakiji, oni su se borili rame uz rame sa saveznièkom vojskom, dajuæi i svojdoprinos pobedi nad turskim jedinicama i njihovom iste-rivanju iz Makedonije i

Trakije.

Bugarska vrhovna komanda stvorila je poseban štab za organizovanjemakedonskih èeta. Štabom su rukovodili vrhovi-stièke voæe desnice

VMRO-a Todor Aleksandrov i aktivni oficir bugarske armije Aleksandar

Protogerov. U Bugarskoj je stvoreno 44 èete, koje su poèetkom vojnihoperacija poslate u Makedoniju, u pozadinu turske vojske, kao prethodnice

bugarske vojske. Pod komandu èetnièkog štaba stavljene su i 34 èete kojesu zateèene u Makedoniji poèetkom rata. Svih ovih 78 èeta saku-pilo je u



i u sastavu bugarske armije bilo je oko 14 000 Makedonaca — dobrovoljaca.

Slièno bugarskoj vrhovnoj komandi, i vrhovna komanda srp-skearmije imala je dobrovolja èke èete u sastavu takozvane „Narodne odbrane".Na poèetku rata protiv Turske bilo je oko 30 takvih èeta, sa oko 400èetnika. Smatra se da je u srpskim èe-tama bilo oko 300 Makedonaca.Ostalih 100 èetnika bili su Srbi. Komandni sastav takoðe je bio pretežnosrpskog porekla. U kasnije formiranom takozvanom dobrovolja èkom pukupri srpskoj armiji, u tri njegova bataljona, regrutovano je oko 2 400Makedonaca, Turaka i Albanaca. Èetvrti bataljon bio je sastav-ljen oddobrovoljaca sa Kosova i Metohije.

Pod komandom gr èke armije dejstvovala je takozvana „Sveta èeta",sastavljena od andarta — èetnika dobrovoljaca iz Egejske

Makedonije. Meðu njima bilo je i grciziranih Vlaha. NJen broj-ni sastav, kao i brojni sastav ostalih èeta u kojima su uèestvo-vali Makedonci, nije utvr ðen.

Makedonski dobrovoljci u bugarskim i srpskim èetama u toku rata aktivnosu uèestvovali u borbama sa turskim jedinicama. Dejstvujuæi kao prethodnica ilizajedno sa redovnim jedinicama saveznièkih vojski, osim toga što su uništavaliPTT linije, puteve i mostove, èime su ometali kretanje i veze turskih jedini-ca, onisu zauzeli i brojna sela i gradove i u njima uspostavili privremenu vlast jo š predolaska redovne bugarske, srpske i gr è-ke vojske. U mnogim mestima uspeli suda spreèe mobilizaciju turskih obveznika. U ohridskom, kièevskom i debarskomkraju èe-ta Petra Èauleva mnogo je pomogla srpskim jedinicama u èišæe-nju tihkrajeva od turske vojske i vlasti. Kao prethodnica srpske vojske, ova èeta prva jeušla u Ohrid i uspostavila privremenu vlast u njemu. Sliène akcije izvele su idruge èete sastavljene od Makedonaca u Povardarju. U mnogim mestima èete suuspele da aktiviraju meštane, stvarajuæi takozvanu seosku miliciju, koja jezajedno sa èetama uèestvovala u borbama za isterivanje turskih vojnih jedinica i

vlasti iz pojedinih rejona. Sliènu ulogu imale su èete i u Egejskoj Makedoniji. Onesu uèestvo-vale u zauzimanju Lerina, Kostura, drugih gradova i brojnih sela,naroèito u vodenskom, jenidževardarskom i solunskom kraju. Pošto suonesposobile sve komunikacije i time veoma otežale kretanje i odstupanje turske

vojske, èete su stupile u otvorenu borbu sa turskim jedinicama. One sudejstvovale više samo-stalno, a i u sadejstvu sa saveznièkim jedinicama. U rejonudej-stvovanja VII bugarske rilske divizije, èete makedonskih do-brobrovoljaca

vodile su borbu i uspele da zauzmu grad Bansko i da u njemu uspostaveprivremenu vlast. Èete su oslobodile i sva sela u nevrokopskom kraju. U

borbama za Elešnièku klisuru nji-ma se pridružilo i oko 700 naoružanih seljaka ustanika iz istog kraja. Èete su vodile krvavu borbu i u Kresnenskoj klisuri, a naroèito za sela Gradevo i Srbinovo. U blokadi Rupelskog tes-naca, za probojturskog fronta prema Egejskoj Makedoniji, one su pokazale veliku hrabrost idoprinele su isterivanju turskih jedinica iz tesnaca, otvarajuæi put jedinicama

VII divizije za br že napredovanje.

Makedonski dobrovoljci u èetama pod srpskom vojnom koman-domdejstvovali su na frontu I srpske armije, i to uglavnom u rejonima severoistoèneMakedonije, izmeðu Skopske Crne gore, Kumanova i Krive Palanke, a i uzapadnoj Makedoniji, u Azotu i Poreèu. Odred Vojina Popoviæa Vuka uèestvovao

je u borbama sa turskom vojskom neposredno pre i za vreme kumanovske bitke.Ovaj odred usggeo je da podigne i naoruža oko 7 000 seljaka u rejonu Stracina ida ih ukljuèi u borbu protiv turskih jedinica na tom terenu. U Azotu i Poreèudejstvovao je takozvani Preko-vardarski odred. Oi je uèestvovao u borbi sa turskim jedinicama u gonjenju Turaka prema Prilepu. U ovoj borbi uèestvovalo jei nekoliko desetina naoružanih seljaka iz Azota.

Makedonci koji su bili u gr èkim

èetama u Egejskoj Makedo-nijiuèestvovali su u borbama za preuzimanje Kožana i dejstvo-vali su u

rejonima Sjatiste, kao i u selima Konsko i Carušino. Takve èete dejstvovalesu i u vodenskom i lerinskom kraju, po-ma žuæi gr èkoj vojsci u njenom

d L i



Ðumurdžine, Dede-Aga èa, Merhamli, Ipsale, Maglara, Enosa, Bulaire, Šar- Æoja i na drugim me-stima. Naroèito je va žno njihovo uèešæe u borbama za razbijanje trupa Javer-pa še. Makedonski opolèenci, sa bugarskim jedini-cama, zarobili su skoro ceo odred Javer-pa še, i to oko 280 ofi-cira i 12 000

vojnika. Oni su pokazali veliku hrabrost i mnogo su doprineli odbijanjuturskog desanta na obali Šar-Æoja, pri èemu su dali brojne žrtve.

Dok se ogroman broj makedonskih èetnika i revolucionara iz èeta zateèenih u Makedoniji i poslatih iz Bugarske na šao pod rukovodstvomŠtaba èeta i Opolèenja, kojim su rukovodili Todor Aleksandrov i Aleksandar Protogerov, a time faktièki pod komandom bugarske armije, i u toku rata,

ne postavljajuæi posebne zahteve za osloboðenje Makedonije i stvaranjenezavisne makedonske dr žave, bili na usluzi bugarskoj nacionalistièkojosvaja èkoj politici u Makedoniji, dotle su pripadnici levog krila makedonskog nacionalno-revolucionarnog pokreta, koje je predvodio JaneSandanski, aktivno samostalno) uèestvovali u ratu protiv Turske, nepot èinjavajuæi se rukovodstvu Todora Aleksandrova, s kojim su još uprošlosti vodili nepomirljivu borbu za oèuvanje èistote makedonskognacionalno-revolucio-narnog pokreta.

Izbijanje balkanskog rata zateklo je Revolucionarnu orga-nizaciju usereskom okrugu sa dobro organizovanim èetama, sposobnim za ratnodejstvovanje. Naroèito dobro bio je organizovanmelnièki rejon, gde je Sandanski, kao neposredni rukovodilac,upravljao i èitavim okrugom. Na poèetku ratnih operacija JaneSandanski je naredio èetama, aktivistima Organizacije i pobu-njenim seljacima, organizovanim u seosku miliciju, da posekutelefonske stubove, da pokidaju žice, da sakupljaju oruž je, mu-niciju i hranu, da prate pokrete turske vojske i vlasti i da

budu spremni za oružanu akciju. 1

Tridesetog oktobra, još pre dolaska bugarske armije,

èeta Sandanskog, usadejstvu sa pobunjenim seljacima,, ušla je u grad Melnik i oslobodila ga. Posle

kratke borbe sa turskom posadom, pod pritiskom èete Sandanskog, turska vojska i vlast se povu-kla, masakrirajuæi zatvorene Makedonce u mesnomzatvoru. San-danski je uspostavio vlast u gradu i zabranio; je meštanima da sesvete Turcima. U rejonima ugroženim od pogroma turske voj-ske i ba šibozuka Sandanski je organizovao po šumama zbegove za makedonsko stanovništvo, koje

je štitio oružanom seoskom milicijom. U rejonu izmeðu Melnika i Sv. Vra èa dejstvovao je Aleksandar Bujnov, koji je, pored svoje èete, imao pod komandom ioko 400 Melnièana i 300 ljudi iz Sv. Vra èa i iz sela Ploski i Polenice, a oko 70pobunjenih seljaka iz, sela Hrsovo i Kapi-tovo. On je sara ðivao sa èetama udemirhisarskom kraju. Sandan-ski je sa ostalim vojvodama živo pratio pokret iutvr ðivanje turskih jedinica u Rupelskom tesnacu. Kao pomoæ bugarskoj VIIdiviziji, odred Sandanskog je zaposeo vrhove Rupelskog tesnaca i pomogao uproboju turskog obruèa, što je olak šalo prodor re-dovne bugarske vojske uEgejsku Makedoniju. Gospodareæi tesna-cem pored Strume, od Melnika doRupela, Sandanski je izvr šio punu mobilizaciju svih raspoloživih snaga Organizacije i kon-centraciju svih potrebnih sredstava na tom delu fronta.

Posle proboja turskih utvr ðenja u Rupelu, Sandanski je sa svojim èetama i

èetama Stojana Hadžijeva, Dimitra Arnaudova, Ðor ðija Kezapova, Krsta

Èepra šikova, Ivana Èonteva i Alek-sandra Bujnova pošao prema Solunu kao

prethodnica bugarske divizije. Tri stotine èetnika, koje je predvodio Sandanski, u

sa-dejstvu sa bugarskom konjièkom grupom majora Coneva, ušlo je u grad pre

ulaska bugarskih jedinica, zajedno sa gr èkim trupama, odmah posle predaje

Soluna od strane Taksim-pa še, 8. novembra 1912. godine.

Proslavljujuæi pobedu i ulazak u Solun, bugarski okupatori organizovali sutamo i banket. Na njemu su dr žali zdravice za „osloboðenje" Makedonije i za njeno prikljuèivanje „otadž bini Bugarskoj". Jednom takvom banketuprisustvovao je i Jane San-danski, koji1 je na zdravicu u èast pobede i„osloboðenja" Make-donije istupio svojom zdravicom, izja šnjavajuæi se za slobodnu

3 3 5



???????? ??????????? ??????

lucionarima autonomistima Petrom Poparsovim, Ivanom Pop-jordanovim, Jordanom Šurkovim, Aleksandrom Martulkovim i drugim poznatim makedonskimintelektualcima.

Zapoèeta akcija Èupovskog prihvaæena je i preneta u Solun i Bitolj, gde suRizo Rizov i Pavel Šatev poèeli da okupljaju privr ženike i aktiviste za sprovoðenje

ideje i dkcije Èupov-skog i njegovih istomišljenika iz Velesa i Skoplja. Zamišljeno jeda se akcija vodi u dva pravca: da se odabere delegacija iz krugova makedonskognaroda i da se pošalje u London na Mirov-nu konferenciju da bi se tra žilostvaranje slobodne makedon-ske dr žave u njenim prirodnim i etnièkim granicama;i, drugo, u podr šci delegdcije da se razvije propagandistièka i druga dktivnost uMakedoniji i van nje za rešavanje makedonskog pi-tanja na osnovu principa „Makedonija Makedoncima".

Boravak i delatnost Èupovskog i ostalih u Makedoniji bu-dno su pratile

srpske i gr èke vlasti i, kada je njihovd akcija uzela šire razmere, one su poèele da

ih gone i prisilile su ih da napuste Makedoniju. Delatnost Èupovskog takoðe su

budno pratili i bugarski vrhovisti i otvoreno su pretili da æe spre-èiti svaku akciju

zd rešavanje makedonskog pitanja eventualnim formiranjem posebne makedonske

dr žave. Zbog svega toga Èupov-ski je bio prinuðen da se vrati u Rusiju. Tdmo, sa

svojim isto-mišljenicima, on je usmerio delatnost u istom pravcu u kome ju je

postavio u Makedoniji.

U jeku mirovne konferencije u Londonu, gde se rešavald sudbina! „turskognasleða" na Balkanu, makedonska inteligenci-ja u Petrogradu, predvoðena Èupovskim, razvila je živu poli-tièko-propagandistièku aktivnost, i preko napisa u

svom orgdnu Makedonski g las i u drugoj štampi upoznavala je rusko društvo ipolitièke krugove sa sudbinom porobljenog i podeljenog make-donskog naroda.Makedonci su u Petrogradu isticali potrebu o pomoæi zvaniène Rusije pravilnom iprdvednom rešavanju ma-kedonskog pitanja, dokazujuæi da je makedonski narod

,аутономну "акедонију за коју су се балкански савезници борили и . ,дали драгоцене жртве &рисутни бугарски о$ицири у одговору на

„ ",здравицу -анданског за аутономну "акедонију запретили су .исуканим саб%ама због ти! речи -андански је увидео да је и овог

пута македонски народ изигран и третиран само као објект освајаа . -бугарске буржоазије и ени! савезника #н и мно ги други -)ећи део "акедонаца нескривено је очекивао рат против 'ур

,ске и са одушев%еем се спремао да учествује у ему верујући да .ће коначно бити ослобо.ен (/ироке народне масе нису биле

,упућене у стварне планове и ци%еве српски! бугарски! и грчки! "акедонски народ је активно учествовао у рату и много је

.допринео победи савезника над 'урском &ри томе он се није

4. ?????? ?????????? ???????? ? ?????????? ?? ????????? ?????????? ??????

0 оквиру отпора и борбе македонског народа против поделе и, -пороб%аваа најзначајније место заузима акција групе "аке донаца

окуп%ени! око часописа ?????????? ?????> ( ),"акедонски глас који је1913. 1914. . -и године излазио у 1усији (рупу су са чиавали

, . , ,2имитрије 3уповски 4ор.и / 4ор.ов др (аврил +онстантинович. . ,инж Ј 4ор.ов /аце 2имов и други угледни предстдвници

( ). -македонске колоније у &етрограду 1усија (ру пом је руководио главни уредник часописа ?????????? ???? - ,2и митрије 3уповски пореклом

. 1912 — 1913.из велешког села &апрадиште 3уповски јеузиму, - ,године у време заузимаа "аке доније покушао да организује

.отпор против еног присвајаа и поделе 5стичући чиеницу да су



???????? ??????????? ??????

Razbijena na svim frontovima, Turska je u meðuvrmenu tra-žila primirje,

koje je zakljuèeno 4. XII 1912. godine. Novostvore-na situacija na Balkanu

izazvala je aktiviranje i evropskih sila.

Brzi uspesi balkanskih saveznika protiv Turske, pored Au-stro-Ugarske,primorali su i ostale dr žave da „posreduju" u složenoj situaciji na Balkanu.

Austro-Ugarska, upla šena zbog izlaska Srba na Jadransko more, koncentrisala je vojsku na srp-skoj severnoj granici. Rusija se pla šila bugarskog napredovanja prema Carigradu i zahtevala je od Bugarske: da obustavi napre-dovanje. Pla šeæise, pak, eventualne intervencije Austro-Ugar-

22*



ske, Rusija je savetovala Srbiji da odstupi od svojih osvaja è-kih namera uodnosu na Albaniju. Francuska je savetovala Srbiji da se ne povla èi iz

Albanije. Engleska je prividno ostala rezervisana prema svim ovimdoga ðajima. Celokupna ova kompli-kovana situacija i strah od Austro-Ugarske naterali su Srbiju da se odrekne od Jadranskog mora i Albanije.

Ovi momenti su prethodili Londonskoj mirovnoj konferenciji izmeðusaveznika i Turske, koja je poèela sredinom decembra 1912. godine.

U toku mirovne konferencije u Londonu Turska je, u svojimnastojanjima da sa èuva makar nešto od svojih balkanskih pozi-cija,predložila da se Makedogogji da autonomija pod njenim suverenitetom, a takoðe i Albaniji. O ovom predlogu o Makedo-niji nije doneto nikakvorešenje. Albanija je 27. XII 1912. go-dine, na zahtev Austro-Ugarske,priznata za nezavisnu dr žavu, zbog èega je odluèeno da Srbija otuda povuèe svoju vojsku.

Londonska mirovna konferencija ni izdaleka nije rešila goruæeprobleme na Balkanu. Posle dugih natezanja, mir sa Tur-skom potpisan jetek 3. maja 1913. godine, ali krajnje zategnuti odnosi meðu saveznicima — Srbije i Gr èke s jedne strane, i Bugarske s druge strane — okopreraspodele zauzetih teritorija u Makedoniji veæ su vodili ka ratu izmeðunjih.



G L A V A I I A ru J i balkanski raš

1. PO È ETAK I TOK RATA

Pošto je izgubila izlaz na Jadransko more, Srbija je zatra-žila kompenzacijuod Bugarske u Makedoniji. Zahtevi su bili usmereni u pravcu Vardarske doline.Gr èka je tra žila izvesne delove istoènog dela Egejske Makedonije i specijalnopriznanje svog prava na Solun. Posle kategorièkog odbijanja Bugarske da svojimsaveznicima ustupi tra žene nove teritorije u Makedoni-ji, 1, juna 1913. godineSrbija i Gr èka su sklopile tajni ugovor o zajednièkoj vojnoj akciji protiv Bugarske.Koristeæi antagoni-zam meðu balkanskim saveznicima, i Rumunija je zatra žila od Bugarske južnu Dobrudžu. Ona se pri tome pridružila srpsko--gr èkomugovoru. U vezi sa svim tim Bugarska se obratila za pomoæ Rusiji, koja jeizrazila spremnost da bude arbitar, kao što je utvr ðeno u srpsko-bugarskomugovoru iz 1912. godine. Ona je sa-vetovala saveznicima uzajamno popuštanje istrpljivost u inte-resu oèuvanja Balkanskog saveza, dok je Austro-Ugarska svimsnagama radila na tome da otrgne Bugarsku iz njega. Uz obeæanje pomoæiBugarskoj, Austro-Ugarska je nastojala da posva ða savez-nike i time da razbijesavez.

S obzirom na to što nisu hteli da se odreknu ni najmanjeg dela makedonske

teritorije, srpsko-bugarski partneri su odugo-vla èili slanje svojih delegacija uRusiju za rešavanje sporova oko podele Makedonije uz pomoæ ruske arbitra že.

Pošto nisu mogle da se sporazumeju na miran na èin, ne od-stupajuæi odsteèenih pozicija, ignorišuæi ulogu arbitra že Rusije, još odmah posle potpisivanja Londonskog mira sa Turskom, udružene tajnim savezom, Srbija i Gr èka su samoèekale pogodni momenat za obra èun sa bugarskim partnerima i prisva-janjemakedonskih teritorija koje je dr žala bugarska vojska. Ta-kve namere je imala, isliène pripreme je vr šila i Bugarska. Ona se nadala pomoæi Austro-Ugarske, i29. juna 1913. godine izdala je nareðenje svojoj vojsci da napadne dojuèera šnjesavez-nike. Tako je poèeo drugi balkanski rat, nazvan još i meðusave-znièki rat.On se u celini vodio na teritoriji Makedonije i voðen je zbog njene preraspodele.

Makedonsko bojište u meðusaveznièkom ratu zahvatilo je teritoriju odSoluna, pored Vardara, do Skoplja; na severois-toku preko Kumanova, do

Velikog vrha na staroj tursko-srpskoj granici i na jugoistoku do Æustendila, Carevog Sela (Delèeva) — Pehèeva — Strumice istoèno odDojrana prema Serezu i Ka-vali. Na ovoj teritoriji bila je rasporeðena s

jedne strane srp-sko-crnogorska i gr èka, s druge strane bugarska vojska.

Ovakvim rasporedom, 29. juna 1913. godine oni su zapo-èeli

meðusobni rat. Na frontu od Krive Palanke do Sereza vo

ðene su krvave borbe u kojima su najzna èajnije i odlu-èujuæe bile bitke duž Bregalnice i

Zletovske Reke. Veoma že-stoke bile su borbe i na Retkim bukvama. Borbesu nastavljene meseca jula. Bugarska vojska, opkoljena sa svih strana — sa zapa-da su bile srpske trupe, sa juga gr èke, sa severa rumunske, a sa istoka i u Trakiji bila je turska vojska — u stvari je vodila rat na èetirifronta. U Makedoniji — pored Bregalnice, u Ov-èem polju i dolinama Strume i Meste, zatim izmeðu Ðev ðelije i Dojrana i posebno kod Kukuša

voðene su teške borbe. U ovaj sukob su se umešale i iskoristile ga Rumunija (10. VII) i Tur-ska (14. VII) koje su napale Bugarsku. Pritisnuta sa èetiri strane, bugarska vojska je pretrpela katastrofalan poraz, na-roèitou Makedoniji, pa je bugarska vlada hitno zatra žila pri-mirje.

2. BUKURE Š KI MIR I PODELA MAKEDONIJE

Pet pobednièkih dr žava u meðusaveznièkom ratu — Srbija, Gr èka,Crna Gora, Rumunija i Turska — prihvatajuæi predlog bugarske vlade oprimirju, odluèile su da Bugarskoj, u ime „us-postavljanja pravedne

ravnoteže", diktiraju pobednièki mir. Na sednicama delegacija pobednièkihdr žava i Bugarske, koje su odr žavane poèetkom avgusta 1913. godine uBukureštu, pretre-seni su novonastali uslovi na Balkanu, a posebnopoložaj pobe-ðene Bugarske, i sa ovih pozicija voðeni su mirovni pregovori.



Makedonije i definitivno se utvrdila u Solunu. Bugarska je izgubila skorosve teritorije zauzete od Turske, a od Makedo-nije je zadr žala samo pirinskideo i Strumicu sa okolinom.

Ove graniène linije izmeðu Srbije, Bugarske i Gr èke, utvr-ðene Bukureškimmirom, ozna èavale su dr žavne graniène lini-je kojima je Makedonija podeljena na tri dela. Sankcija ove po-dele, koja je izvr šena Bukureškim mirovnim ugovorom,

bila je u stvari sankcija osvaja èkih vojnih akcija Bugarske, Srbije i Gr èke uodnosu na Makedoniju. Podeliv ši na ovaj na èin Make-doniju meðu sobom, tobožda bi uspostavile nekakvu ravnotežu izmeðu sebe, balkanske bur žoazije su ustdari produbile jaz ko-ji ih je delio i zaoštrile su suprotnosti koje æe ih samo

posle dve godine uvuæi u novi rat u Makedoniji i opet zbog njene pre-raspodele.Balkanski osvaja èi oglušili su se o apele i zahteve miroljubivih Makedonaca, kojisu u ovo vreme, uglavnom preko Makedonske kolonije iz Petrograda, u Rusiji,tra žili stvaranje slobodne i nezavisne makedonske dr žave. Porobljiva èi Makedo-nije smatrali su da su Bukureškim mirovnim ugovorom utvrdili svoja prava imeðunarodnim pravnim aktom. Razume se da ovim mirovnim ugovoromBugarska nije bila zadovoljna. Kao pora žena, ona je bila samo primorana da sesloži sa njegovim diktatima. Odlukama Bukureškog ugovora nije bila zadovoljna ni Austro--Ugarska, pošto se tim ugovorom Srbija još više proširila i oja èala. Ovo

je još više zbližilo Austro-Ugarsku i Bugarsku i one su ubrzo zatim veæ poèele da pripremaju revanšistièku akciju prema Srbiji, što je dovelo i do prvog svetskograta.

Protiv odluka Bukureškog ugovora i podele Makedonije za-poèet je niz akcija u inostranstvu. U jeku krvave samorasprave balkanskih saveznika, to jest u tokumeðusaveznièkog rata, u Petrogradu je odr žana javna rasprava o nastalomsrpsko-bugar-skom sporu oko Makedonije. Skupu su prisustvovali predstav-niciMakedonske kolonije — Dimitrije Èupovski, Nace Dimov i drugi, predstavniciruskih politièkih i nauènih krugova — Slominski, M. P. Fjodorov, B. J.

Boguèarski, K. P. Semjonov,Semiz Bra èaninov i drugi, kao i emisari srpske i bugarske vla-de G. A.Genèiæ, prof. Miletiè, prof. Ðorgov. U burnim tro-dnevnim diskusijama okokaraktera i razloga bratoubila èkog rata, pobijajuæi teze srpskih i

bugarskih predstavnika o njiho-vom tobožnjem pravu na Makedoniju i onjenoj podeli kao jedino moguæoj soluciji, skup je doneo rezoluciju u kojoj

je oštro osu-ðena suparnièka samorasprava saveznika u Makedoniji i isti-calo se da se ekonomski i politièki razvitak balkanskih naroda možerealizovati samo u okviru demokratske federacije slobod-nih balkanskihdr žava. Skup je priznavao kao najpravednije za Makedoniju ono rešenjetada šnjeg konflikta kojim bi joj se dala autonomija, pri poštovanju prava svih narodnosti, što bi se ostvarilo plebiscitom makedonskog naroda, koji

bi garanto-vale spoljne sile. Tragièni doga ðaji porobljavanja i podele Makedonije, sank-cionisani

Bukureškim mirovnim ugovorom od 10. avgusta 1913. godine, izazvali su iotpor rodoljubivih snaga makedonske emi-gracije u dalekoj Americi.Èika ška organizacija makedonske emigracije, poèetkom jeseni 1913.godine, uputila je apel svim Makedoncima koji su u to vreme živeli u

Americi i Kanadi. U apelu je isticana potreba za nastavljanjem borbe

makedonskog naroda za izvojevanje pune slobode i autonomije. U ime togprin-cipa pozivani su svi Makedonci da nastave revolucionarnu borbu za autonomiju Makedonije.

Èetvrtog januara 1914. godine grupa amerièkih Makedonaca iz Èikaga poslala je otvoreno pismo bugarskim, srpskim, gr èkim i rumunskimsocijalistima, optužujuæi ih da su se nedovoljno zalagali za podr žavanjetežnji makedonskog naroda ka stvaranju autonomne Makedonije. Pri tomesu isticali da sudbina Make-donije u znatnoj meri zavisi i od socijalista kaopredstavnika naroda. Zbog toga je izra žavana nada da æe i socijalisti diæisvoj glas za za štitu prava i slobodnog opredeljivanja naroda.

3. RE Ž IM SAVEZNI È KIH VLASTI U MAKEDONIJI

Èim su isterale tursku vojsku i vlast iz Makedonije, srpske, bugarske igr èke vlasti su se anga žovale da for-miraju privremeni vojno-policijski iupravni aparat na terenu koji su okupirale njihove vojske. U trci za ovla ðivanjem što veæe teritorije, u mnogim makedonskim gradovima i

selima uspo-stavljena je zajednièka vlast u vidu dvojnog ili trojnog kon-dominijuma. Tako su u Ðev ðeliji vladala sva tri okupatora. Strumicu su

dr žale srpske i bugarske vlasti. Rejon izmeðu Ðev-ðelije, Strumice iDojrand dr žale su sve tri saveznièke voj-ske. U Solunu i u nekolikodesetina sela izmeðu Kukuša i



Srpske vlasti su u svojih sedam okruga upravljale specijal-nim uredbama oureðenju zauzetih oblasti. Prema ovim uredba-ma, iz vremena zauzimanja makedonskih teritorija do Bukureškog mira 1913. godine, i posle njega do jeseni1915. godine, u Ma-kedoniji se zadr žao vojno-policijski režim, snagom vojnih su-dova i specijalnom ulogom starih propisa o gonjenju razbojnika još iz XIX veka uSrbiji, kao i ulogom „smirujuæih" èeta tako-zvane „Narodne odbrane", koje sukrstarile po Makedoniji, vr-šeæi teror i izazivajuæi strah i trepet. Izvr šioci ovih„uredbi" — okružni i sreski na èelnici, vojni i policijski komandanti i èetnièke voðe

— bili su, po pravilu, beskompro-misno odani srpskoj nacionalnoj kauzi.Bugarska uprava u èetiri okruga u istoènoj i jugoistoènoj Makedoniji trajala

je do Bukureškog mira, a zatim je ograni-èena samo na jedan, to jest na strumièki okrug. Vlast je pripa-dala vojnim komandantima i garnizonima, kojima su direktno pot èinjeni svi organi civilne vlasti, sastavljeni uglavnom od ljudi izpredratne Bugarske, od vrhovistièkih vojvoda i od bu-garizovanih Makedonaca.

Organizacija vlasti u Egejskoj Makedoniji poverena je gr èkom ministruKonstantinu Raktivanu. On je specijalnim ci-vilnim i policijskim aparatom, sa sedištem u Solunu, izveo organizaciju vlasti sva tri okruga na osvojenojmakedonskoj te-ritoriji. Makedonskom stanovništvu nije dozvoljeno nikakvouèešæe u vlasti. Svi ljudi na rukovodeæim položajima u okru-žnim ili rejonskimorganima vlasti, bez izuzetka, dovedeni su iz Gr èke ili su bili davna šnjipripadnici gr èke nacionalne èetnièke organizacije vlasti. Potpuno ignorišuæimakedonsko stanovništvo, a suoèene sa èinjenicom svoje adalobrojnosti u nje-govoj sredini, i ne mogav ši da svoj okupatorski aparat vlasti popune iskljuèivosvojim ljudima, gr èke vlasti su u mnogim op-štinama i selima u potpunostizadr žale tursku organizaciju vlasti, to jest ostavile su je u rukama dotada šnjihturskih or-gana. Policijski nadzor u sva tri makedonska okruga, koje je okupirala Gr èka, poveren je specijalno žandarmeriji sa ostrva Krita, koja je bila poznata kao stub monarhistièko-bur žoaske diktature u gr èkoj dr žavi.

Utvr ðujuæi svoju vojno-policijsku vlast i uvodeæi izuzet-ne mere i rad vojnih sudova, srpski, bugarski i gr èki okupatori hteli su što br že da uè vrste svoju vlast da bi što trajnije ostali u Makedoniji. Time su hteli da stvore bolje uslove i za predstojeæu kona ènu podelu, kao i da spreèe svakieventualni oslobodila èki pokret makedonskog naroda.

Tri saveznika su još od prvih dana vladavine, pa i posle Bukureškogmirovnog ugovora, preko svojih vojno-policijskih aparata, uveli stravièanrežim pritiska na makedonski narod, u cilju njegove potpunedenacionalizacije i asimilacije. Shva-tajuæi ulogu škola, srpski, bugarski igr èki hegemonistièki upravlja èi u Makedoniji vr šili su masovnudenacionalizaciju makedonskog naroda.

U tim svojim nastojanjima nove vlasti su odštdmpale speci-jalneformulare i velikim pritiskom prinudile su Makedonce da se u njima deklarišu kao Srbi, Bugari ili Grci. Pri tome je svaki Makedonac bioprinuðen da nasilno menja ime i prezime, pri èemu je prezime moralo da dobije odgovarajuæu formu — na „iæ", „ov", „os" itd. Ove meredenacionalizacije bile su pro-praæene masovnim oduzimanjem kulturnih iistorijskih spome-nika i njihovim iznošenjem iz Makedonije.

Rekvizicije privrednih bogatstava èesto su primenjivane. Zemlja koju

su Turci napustili, a za koju su se makedonski se-ljaci vekovima borili ikoju su im „oslobodioci" pre rata „širokogrudo" obeæali, prešla je u rukesrpskih, bugarskih i gr èkih sopstvenika i trgovaca, žandarma i kolonista,koji su specijalnim zakonima o kolonizaciji dovoðeni u Makedoniju inaseljavani meðu makedonskt'-t narodom da bi se razbila njegova ekonomska, društvena, politièka i nacionalna celina i homo-genost.

Da bi uè vrstile svoje pozicije u Makedoniji, veæ u prvim me-secima posle zauzimanja, a naroèito u toku meðusaveznièkog rata i posle njega uleto i jesen 1913. godine, srpske, bugarske i gr èke vlasti sprovele su mnogeracije meðu makedonskim stanovni-štvom. Gorela su i paljena su sela usva tri dela Makedonije. Prema podacima Karnegijeve komisije iz 1913. i1914. godine, na terenu gr èke Makedonije izgorelo je oko 16 000 kuæa.Pred gr è-kim terorom preko 100 000 Makedonaca napustilo je svoju otadž-

binu i emigriralo u inostranstvo.

Katastrofalne posledice balkanskih ratova za Makedoniju vide se i upotpunom razaranju do tada integralne makedonske privrede, a naroèitozanatstva, stoèarstva i trgovine. Vešta è-kim trojnim granicama i posebnootkidanjem Vardarske i Pi-



kedonskih gradova, zanatlija i trgovaca, propali su ) makedon-ski stoèari. Vešta èke granice izmeðu Srbije i Gr èke, ili Bu-garske i Gr èke, prekinule suodlazak makedonskih stada ovaca i druge stoke u tople kotline na egejskoj obali,a usled toga je i broj stoke rapidno opao. Time je egzistencija velikog broja ma-kedonskih stoèarskih porodica bila ugrožena. Dugotrajni ra-tovi i pustošenja uništili su i poznato makedonsko vinogra-darstvo i prekinuli su dohotkehiljadama makedonskih porodica.

Najtragiènija posledica balkanskih ratova po makedonski narod je gubljenjenjegove nacionalne celine. Rascepkan, on je ostao da se bori protiv triporobljiva èka režima, koji su se svim sredstvima trudili da obezlièe njegovu

nacionalnu samo-bitnost.Nasilno rušenje turskog društveno-ekonomskog poretka na Balkanu

omoguæilo je stvaranje uslova za osloboðenje širokih masa sel>aka. Meðutim,feudalni ostaci u svim zauzetim delo-vima Makedonije ponegde su se zadr žali jošèitave tri dece-nije. Veæini makedonskih seljaka posle balkanskih ratova polo-žajse nije bitno izmenio.

Rušenje feudalne eksploatacije bio je korak napred. Zbog toga seprogresivni momenat prvog balkanskog rata svodi na ru-šenje turskogfeudalizma na Balkanu, što je za Makedoniju zna èilo samo doprinos ubrzanjunjenog kapitalistièkog razvoja, a ne i pravo ekonomsko. socijalno, politièko inacionalno os-loboðenje.



g

E O D E S E T I

MAKEDONIJAU PROMSETSKOM

RATUG L A V A



Makedonija

u prkim

odinama

rata

1. PO È ETAK RATA

Avgusta 1914. godine izbio je novi rat, koji je poznat pod imenom prvisvetski imperijalistièki rat.

Prvi svetski rat 1914—1918. godine voðen je kao rezultat nastojanja velikih imperijalistièkih dr žava za novom podelom sveta. Takozvani Savez

centralnih sila — sastavljen od Nema è-ke, Austro-Ugarske, Italije (do 1915.godine), Turske i Bugarske

— borio se za osvajanje kolonija i novih teritorija. Drugi savez

— Antanta, koji su sa èinjavale Francuska, Engleska, Rusija, Italija (posle1915. godine), Japan, SAD i druge manje kapita-listièke dr žave, borio se za

oèuvanje do tada dobijenih i pod-vla šæenih teritorija, kao i za njihovoproširivanje. Interesi dva bloka ukr štali su se i na Balkanskom poluostrvu,

što je èesto izazivalo akutne krize i opasnosti od svetskog rata. Ta opasnost postala je dosta realna za vreme balkanskih ratova od 1912—1913. godine,kao i odmah posle njihovog zavr šetka.

Poèetak prvog svetskog imperijalistièkog rata zatekao je Srbiju iBugarsku u krajnje zaoštrenim odnosima. Bugarska, nezadovoljna Bukureškim mirovnim ugovorom iz 1913. godine, prema kome je u

poreðenju sa Srbijom i Gr èkom zadr žala manju teritoriju Makedonije,otvoreno se stavila na stranu neprija-telja Srbije, na stranu Centralnih

sila. Pod formalno objav-ljenom neutralnošæu, još odmah u poèetku rata,ona je poèela da se priprema za revanšistièki rat, oèekujuæi pogodnimome-nat da napadne Srbiju i da joj oduzme Makedoniju. Ovakva poli-

3 5 1



???????? ??????????? ??????

tika Bugarske potpuno je pogodovala Austro-Ugarskoj, koja nije bila

zadovoljna proširivanjem Srbije u Vardarskoj dolini, jer je to bila ozbiljna

smetnja za njenu ekspanziju prema Solunu. Zbog toga je i Austro-Ugarska

takoðe èekala samo najmanji povod da napadne i pot èini Srbiju.

Dvadeset osmog juna 1914. godine u Sarajevu, mladi srpski rodoljub

Gavrilo Princip izvr šio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika

Franca Ferdinanda. Ovo ubistvo poslužilo je Austro-Ugarskoj kao povod da

29. jula 1914. godine s vojskom napadne Srbiju. Tada su se na strani

Srbije umešale u rat Ru-sija, Francuska, Engleska, Crna Gora, a na strani

Austro-Ugar-ske — Nema èka, a kasnije i Turska i Bugarska. Do kraja

1918. godine u rat se umešalo i ukupno uèestvovalo 33 dr žave. Meðu

zaraæenim stranama stvoreni su brojni frontovi. Jedan od njih bio je i

front u Makedoniji, koji je stvoren krajem 1915. i tra-jao je do kraja 1918.

godine.

Neposredno pre izbijanja prvog svetskog imperijalistièkog rata

Makedonija je bila pot èinjena i podeljena na tri dela, koji su predstavljaliperiferne oblasti Srbije, Bugarske i Gr èke. Anga žovanje Srbije u ratu protiv

Austro-Ugarske, u leto 1914. godine, izazvalo je brojne reperkusije i u

Makedoniji. Rat Sr-bije sa Austro-Ugarskom doveo je do regrutovanja

Makedonaca, Turaka i Albanaca iz Makedonije u srpsku vojsku. U toku

1914. i do poèetka rata sa Bugarskom, oktobra 1915. godine, srpske vla-sti

regrutovale su ukupno 53 088 omladinaca u svoju vojsku, od kojih 44 496

Makedonaca, 8 481 Turaka i Albanaca i 111 Jevreja. Vojni obveznici iz

Makedonije, skoro bez ikakve prethodne vojne pripreme, slati su u prve

borbene linije frota u zapadnoj Sr-biji da se bore protiv austro-ugarske

vojske. Regrutaciju i ula-zak u rat nisu prihvatili Makedonci, Turci,

Albanci i osta-li. Mnogi od njih, još prilikom regrutovanja, slanja na vojnu

vež bu ili u prvim vojnim vež bama za odlazak na front, izosta-jali su, bežali i

krili se. Mnogi su dezertirali sa fronta i predavali se austro-ugarskim

vdastima preko Drine i Save. I jedni i drugi kasnije su se na šli u redovima

bugarske armije i opet su bili nasilno uvuèeni u rat da se sada bore za

bugarsku bur žoaziju. Oni koji su postali vojni zarobljenici Austro--

Ugarske, pod uticajem propagande i obaveštajne slu

ž be Bugar-ske i uzpomoæ austrijskih vlasti u vojnozarobljenièkim logori-ma, osloba ðani su iz

vojnog zarobljeništva, preba èeni preko Ru-munije u Bugarsku, gde su

regrutovani u bugarske vojne jedinice. Oni koji su na bilo koji na èin izbegli

da stupe u srpsku vojsku i ostali u Makedoniji, dolaskom bugarskog

okupatora u Vardarsku Makedoniju mobilisani su u bugarsku vojsku i

poslati na front u Makedoniji.

Sliènu sudbinu doživljavali su i Makedonci i ostale na-rodnosti u EgejskojMakedoniji. Gr èka, koja je objavila „neu-tralnost", tako je nasilno regrutovala oko 20 000 Makedonaca i drugih iz Egejske Makedonije.

Bugarska bur žoazija, koja se pripremala za „osloboðenje" cele Makedonije,izvr šila je najmasovniju regrutaciju i mobi-lizaciju Makedonaca u PirinskojMakedoniji i brojne makedon-ske emigracije u Bugarskoj. Pred napad na Srbiju,u jesen 1915. godine, bugarska vrhovna komanda stvorila je poznatu XI ma-kedonsku diviziju i u njen formacijski sastav ukljuèila 33 046 Makedonaca.Osim regrutacije Makedonaca u sastavu svoje regu-larne vojske, bugarska vlada regrutovala je veliki broj Makedo-naca i u poznate diverzantske èete podrukovodstvom vrhovistiè-kog voðe Todora Aleksandrova. Ovo je takoðe bilo u

toku priprema za revanšistièki rat protiv Srbije za osvajanje Var-darskeMakedonije.

U nastojanjima da zadr že ili da prošire svoje pozicije u Makedoniji tri njena gospodara uspela su da prinude mlade makedonske generacije da se bore usastavu njihovih naciocal-nih vojski za njihove interese. Razvoj ratnih doga ðaja do kraja rata pokazao je da je veliki broj Makedonaca, Albanaca i Tu-raka na najrazlièitije na èine uspeo da izbegne uèešæe u ratu i da ne služi svojimgospodarima. Razvoj vojnog sukoba izmeðu Austro-Ugarske i Srbije, u drugojpolovini 1914. i 1915. godine, oèigledno je pokazivao da æe nadmoænost Austro-Ugarske doæi do izra žaja. Iako je srpska vojska uporno izdr žavala austro--ugarski pritisak, ipak je 1915. godine postalo oèigledno da su njene snageiscrpene. Ovo tim pre što su revanšistièke akcije bugarskih diverzantskih èeta,koje je predvodio Todor Aleksan-drov, stvarale velike teškoæe srpskim

jedinicama u istoènom delu Vardarske Makedonije, anga žujuæi ih za odbranuistoène granice prema Bugarskoj.

Saveznici Antante hteli su da pomognu Srbiji, a time i da odr že svoje

pozicije na Balkanu. Antanta je ulagala velike na-pore da veže uz svoj blok

prividno „neutralnu" Bugarsku i Gr èku da bi pomogla Srbiji i da bi oslabila

pozicije Central-nih sila na Balkanu. Ne manje napora ulagale su i Centralne sile

da bi za sebe sa èuvale Bugarsku i Gr èku. Pošto su sve tri balkanske dr žave bile

životno zainteresovane za odr žavanje svojih pozicija u Makedoniji, a Bugarska i

za proširivanje osvojenih teritorija makedonsko pitanje još u prvim danima rata



???????? ??????????? ??????

Antanta je nastojala da obnovi propali Balkanski savez, pri èemu se

zalagala da se unekoliko zadovolje aspiracije Bugarske u Makedoniji.

Centralne sile su nastojale da se što više zaoštre nepri-jateljstva

izmeðu balkanskih dr žava, zbog èega je Bugarskoj davan ne samo deo

Makedonije koji je bio pod srpskom vla šæu veæ i delovi èisto srpske

teritorije.

Polazeæi od ovih osnovnih pozicija, od napada Austro-Ugar-ske na

Srbiju jula 1914. godine do ulaska Bugarske u rat protiv Srbije oktobra

1915. godine, Antanta je sprovodila živu diplo-matsku aktivnost i pritisak

na Srbiju i Gr èku, nastojeæi da one, pod odreðenim uslovima, uèine

izvesne teritorijalne ustupke Bugarskoj u Makedoniji.

U prvim predlozima Antante, o èemu je u principu postojala i

saglasnost srpskog predsednika vlade Nikole Pa šiæa, Srbija bi ustupila

Bugarskoj makedonsku teritoriju na istoku od Zle-tovske Reke i Bregalnicedo ušæa u Vardar, kao i teritoriju na istoku od Vardara do Ðev ðelije, pri

èemu ne bi bio prekinut kontakt izmeðu srpske i gr èke granice. Gr èka bi

od svog dela Makedonije ustupila Bugarskoj teritoriju od oko 2 000 kt 2, u

koju bi bili ukljuèeni i gradovi Serez, Drama i Kavala. Celo-kupna teritorija

koja bi bila ustupljena Bugarskoj u stvari je teritorija koju je ona izgubila u

Makedoniji Bukureškim mi-rovnim ugovorom.

U oèiglednosti poraza Srbije 1915. godine, to jest usled realnog

poveæanja opasnosti da centralni savez stavi Balkan pod svoju kontrolu,

Antanta je notom od 6. septembra 1915. godine ponudila Bugarskoj celu

Makedoniju koja je bila pod srpskom vla šæu, pod uslovom da objavi rat

Turskoj.

U meðuvremenu, dok je Antanta nastojala da pridobije Bugar-sku,

nudeæi joj makedonsku teritoriju, Bugarska je u težnji za ovla ðivanjem

Makedonije i za uspostavljanjem vladavine na Bal-kanu, i pored objavljene

„neutralnosti", odr žavala bliske veze sa silama Centralnog saveza, s kojima

je 4. septembra 1915. godine potpisala i vojnu konvenciju za ulazak u rat.

Tom konvencijom je Austro-Ugarska garantovala Bugarskoj celu teritorijuMake-donije predviðenu kao spornu i nespornu zonu u okviru bugarsko--

srpskog ugovora iz 1912. godine, kao i izvesne delove Srbije.

Ulaskom Bugarske u rat protiv Srbije na strani Centralnih sila,

makedonsko pitanje u kombinacijama velikih sila privre-meno je izgubilo

svoju va žnost. NJegovo rešenje bilo je pre-pušteno oruž ju.



?????????? ? ????? ???????? ????

2. ??????? ???????? ? ???

, - ,#дпочеткапрвогсветскогратабугарскавладакојасевећпотпунопредалаурукеаустроугарскеполитикеа - ,сци%емдадобијевојнуидругуподршкузаосвајаемакедонскетериторијекојајебилаподсрпскомвлашћупочелаје -даша%еспецијалноприпрем%енедиверзантскечетедабивршилеатентатеидругеоружанепровокацијепротивсрпски!

. .властиилокалитетау )ардарској"акедонији3етесу билеподорганизацијомируководством'одора*лександрова -- -6и!овоекипираеивојно те!ничкуприпремузамиш%ени!акцијау поменутимделу"акедонијеизводилису активни . - , , ,о$ицирибугарскеармије0организовауапосебноу обучаваучета поредбугарски!о$ицираучествовалисуи

.аустријскиинжеериспецијалисти-вионибилисуподдиректнимруководствомиобилним$инансираемвојногаташеа- ,аустроугарскеамбасадеу -о$ијипотпуковника7аксекојије биодиректноповезансаруководиоцимачетакојеје

. - -предводио'одор*лександров#дбројни!провокативни!терористички!акцијачетанатерену)ардарске"акедонијенај - . ,2. 1915. ,важнијије бионападнамостна)ардарукод0доваина)аландово0овомнападу априла године

300 , -учествовалоје око четникакојесупредводилевојводебугарскио$ицирииаустријскипироте!ничкивојни. ,специјалисти/ападомјетребалодасепрекинежелезничкалинијаизмећу-коп%аи-олунакаоидасеизазовепомета

. , -упозадинисрпскевластиу)ардарској"акедонијиЗавршавајућисвојупровокацијуприликомповлачеанабугарску, 5 000 —територијучетницисунасилноодвелиоко се%акаизрејонаизмећу)ардара )аландоваи-трумицеи

.пребацилисуи!прекограниценабугарскутериторију#вимје!телодасеприкаженезадово%ствостановништвасрпском.влашћу

, , - , — ,-другестранезаодмаздунемогавшитодаучинесабугарскимчетницимасрпскевласти војска „ "— ,полицијаичетнициизтакозване/ароднеодбране увелесустра!овиттероруисточној"акедонијинарочитоу , , . ,рејонима)аландова,ерова&е!чеваи1адовиша"ногомакедонски!се%акабезикаквевезесаакцијомбугарски!

, , - , .провокдторабилоје у!апшенопретученоиубијеноавеликибројселаизпоменути!рејонабиоје запа%ен'акве - .резултатеипоследицеималесубугарскепровокаторскеакцијеу"акедонији

, - , 1915.*кција,угарскеактивношћудиверзантски!четау)ардарској"акедонијизавршиласеоктобра године - . -општоммобилизацијомиуласком,угарскеуратпротив-рбије&однадмоћ

23



??????? ??????????? ??????

nim pritiskom austro-ugarske i bugarske vojske, srpska vlast i vojska povukle su se iz Vardarske Makedonije, koja je pala pod bugarskuokupaciju. Cri progonu srpske vojske iz Makedonije veoma žestoka bitka

vodila se kod Krivolaka, na Vardaru, kada je bugarska vojska potisla srpsku premd zapadnoj Makedoniji i Albaniji, a sama je izišla na srpsko-gr èku granicu odreðenu Bukureškim mirom.

Razbijena u Srbiji i Makedoniji, srpska vojska i vlast pre-šle su preko Albanije na gr èko ostrvo Krf. Prilikom povla èenja srpske vojske, koja se,desetkovana, probijala kroz Albaniju, Makedonci, Turci i Albanci,regrutovani u njoj, najveæim de-lom su se razbežali iz jedinica i otišli usvoje krajeve, koje je istovremeno okupirala bugarska vojska.

Kao rezultat uspešne vojne akcije protiv Srbije, krajem 1915. ipoèetkom 1916. godine, Bugarska je pod svojom okupacijom imala celu

Vardarsku i deo istoène Egejske Makedonije, kao i Pirinsku, koja jeostavljena Bukureškim mirovnim ugovorom. Drugi deo Egejske Makedonijeostao je kao i do tada pod Gr èkom, a u toku trajanja fronta pod stvarnomokupacijom Antantine vojske.



G L D V A I I *olunski fronš

1. STVARANJE I OPERACIJE NA FRONTU

Od krajd 1915. godine, bugarsko-gr èka granièna odnosno demarkaciona linija od Ohrida do Orfanskog zaliva, postala je frontovska linija i predstavljala jesistem borbenih pozicija i utvr ðivdnja sa brojnim pozadinskim logorima i bazama za snabdevanje i odr žavanje fronta. Stvaranje makedonskog fronta, koji je jošnazvan i Solunski front, u stvari je zapoèelo još u proleæe 1915. godine, kada seu Solunu debarkiralo nekoliko desetina hiljada anglo-francuskih vojnika. Trebalo

je da se oni povežu sa srpskim jedinicama u Makedoniji i Srbiji radi zajednièkeakcije protiv Austro-Ugarske.

Do momenta ulaska Bugarske u rat protiv Srbije, anglo--francuske jedinicesa solunskim mostobranom nisu predstdv-ljale zna èajnu vojnu silu i nisu mogledati neku ozbiljniju po-dr šku saveznièkoj srpskoj vojsci. One su prvi put stupileu dejstvo oktobra 1915. godine kdda je bugarska vojska prodrla u VardarskuMakedoniju. U dve grupe, dnglo-francuske jedinice su prodrle dolinom Vardara do Krivolaka, prema Strumici — Radovišu i tokom reke Strume prema Petrièu.Pokušavajuæi da zaustave bugarsku vojsku, one su izmeðu Vdlandova i

Strumice ušle u otvoreni sukob, ali, pošto su pretrpele poraz, one su požurile da se povuku u logore kod Soluna. Tako je anglo-fran-cuski pokušaj da se zaustavi

bugarska vojska i da se pomogne srpskim jedinicama u Makedoniji zavr šenneuspehom. Kada je bugarska vojska došla nd gr èku granicu, anglo-francuske

je-dinice veæ su bile u svojim bazama u Solunu. Meðutim, francu-

ske i engleske jedinice nisu dugo ostale neaktivne. U proleæe 1916. godine, brojno oja èane i u zajednici sa osveženim srpskim jedinicama dovedenimsa Krfa u Solun, kao i sa izvesnim ita-lijanskim i ruskim jedinicama,pregrupisale su se i zauzele teritorije s južne strane frontovske linije u

Egejskoj Make-doniji. U meðuvremenu su bugarske, nema èke i austro-ugarske i izvesne male turske jedinice zauzele pozicije na severnoj stra-nifronta. Tako je stvoren Makedonski front.

Prvobitna linija fronta u Makedoniji uspostavljena je još krajem 1915.godine probijanjem bugarske vojske do gr èko-srpske granice koja jenastala Bukureškim ugovorom. Ta frontovska li-nija protezala se odOhridskog jezera do Belasice (srpsko-bugar-ska tromeða do Bukureškogugovora) i dalje pored graniène bugar-sko-gr èke linije duž reke Meste i svedo Egejskog mora. Ova li-nija ostala je neizmenjena do maja 1916. godine,kada je bugarska vojska, po prethodnom odobrenju i sadejstvu svojihnema èkih i au-stro-ugarskih saveznika, zauzela Rupelski tesnac, a zatim jeokupirala istoènu Egejsku Makedoniju, zauzimajuæi gradove Serez, Dramui Kavalu na Egejskom moru. Gr èka vlada nije dala skoro nikakav otpor.NJen IV korpus bio je èak razoružan, po-tisnut i preba èen zapadno od rekeStrume. Ovim se bugarska okupacija proširila na još jednu oblast Makedonije, a isto-vremeno je frontovska linija izmenjena. Ovo popuštanjeGr èke, usled koga se proširila Bugarska i u istoènom delu EgejskeMakedonije, bilo je rezultat njene unutra šnje slabosti i razje-dinjenosti iuglavnom servilnosti gr èke atinske vlade, na èelu sa kraljemKonstantinom, prema Centralnim silama. Pored atinske vlade formirana jei protivnièka vlada Venizelosa u Solunu, koja nije bila saglasna sa politikom ustupaka atinske vlade prema Centralnim silama. Okupacija istoènog dela Egej-ske Makedonije od strane bugarske vojske i



opkoljavanja antantine vojske u zapadnom delu Egejske Makedonije.Bugarsko-nema èke jedinice izvr šile su us-

3 5 8

A

pešnu ofanzivu protiv jedinica na sektoru III srpske armije izme ðu Dobrog Polja — Banice i Lerina i, razbijajuæi odbranu te armije, prodrle su do Kostura,zauzimajuæi brojna naselja i grad Lerin, i uspostavile su novu liniju fronta odKostura do Èeganske planine preko pravca Vlaho Klisura — Novi Grad — Gornièevo i Malo Jenidže. Ova frontovska linija u zapadnom delu EgejskeMakedonije bila je kratkotrajna. Veæ septembra 1916. godine francusko-srpskepoja èane i pregrupisane jedinice preduzele su kontraofanzivu i posle žestokih

borbi uspele su da potisnu bugarsko-nema èke trupe do poèetnih pozicija na Kajmak èalanu. Ovaj uspeh francusko-srpske jedinice iskori-stile su za novuofanzivu sa novostvorenih pozicija kod Kaj-mak èalana; u toku dvomeseènihžestokih borbi na zavoju reke Crne i u pravcu Bitolja uspele su da razbiju

bugarsko-nema èku odbranu i 19. novembra 1916. godine zauzele su Bitolj,potiskuju-æi bugarske i neada èke jedinice po visovima Peristera i na se-

verozapadu od Bitolja. Zauzimanje Bitolja bio je zna èajan uspeh vojske Antante. Time je linija fronta premeštena severnije od Bitolja. Ova promena u stvari je bila i poslednja promena fron-tovske linije na Makedonskom frontu. Veæ krajem1916. godine na njemu je zavladalo poziciono ratovanje, karakteristièno za prvi

svetski rat uopšte.Utvr ðena linija fronta u toku cele 1917. i 1918. godine pro-tezala se od

ušæa Strume u Orfanski zaliv na Egejskom moru, zatim je išla pored zapadneobale Tahinskog jezera, potom levom obalom Strume i jezera Butkova, južnimpadinama planine Be-lasice, na Dojranskom jezeru, odatle glavnim grebenomsrpsko--gr èke granice, dr žeæi i južno istaknuta mesta sve do kote Sokol (1 388 t)zakljuèno; odatle je nastavljala na sever, ostav-ljajuæi istoèno sela Staravinu iSoviè, gde je prelazila preko Crne Reke, zatim je išla prema Dabnici (kota 1 050gp — istoèno od sela Paralova), Dobromiru, Karamanima, Ra štanima (kota 1 248ap severozapadno od Bitolja), Crvenoj Steni i izmeðu sela Karana i Slivniceizlazila je na Prespansko jezero; zatim li-nijom Oteševo — Tomoroš — Sv. Naumizmeðu Prespanskog i Ohridskog jezera, i dalje preko Albanije do Jadranskogmora. Ova linija fronta kroz Makedoniju ostala je nepromenjena sve 0 kraja rata na Makedonskom frontu.

U toku stvaranja i stabilizovanja fronta u Makedoniji, 0 poèetka 1916.godine do kraja septembra 1918. godine, ratna efek-tiva zaraæenih grupa poveæala se od oko 300 000 vojnika u pro-leæe 1916. godine, na oko 1 200 000u junu — julu 1918. godine na obe strane, neposredno pre poslednje ofanzive

Antantinih snaga i proboja fronta.

Ove vojne snage u leto 1918. godine bile su grupisane na sledeæi na èin:- Vojska Antdnte bila je sledeæeg sastava: a) francuska is-toèna vojska,

sastavljena od pet francuskih, jedne gr èke i jedne italijanske divizije, jednekonjièke brigade i tri odreda (odred Albanaca, Babunski i Ohridski); b)srpska vojska posle re-organizacije, sastavljena od šest pešadijskih i jednekonjièke divizije i to: I armija (Moravska, Drinska, Dunavska i konjièka divizija) i II armija (Šumadijska, Timoèka i Jugoslovenska di-vizija); za proboj Solunskog fronta oja èana je još sa 122. i 17. francuskomkolonijalnom divizijom; v) prva grupa divi-zija sastavljena od dve gr èke i

jedna francuske divizije; g) bri-tanska armija sastojala se od dva britanska korpusa, od èetiri britanske i dve gr èke divizije i jednog gr èkog korpusa odtri divizije; i d) italijanski korpus od jedne divizije, tri konjièka puka idrugih jedinica.

Sve ove vojske bile su u sastavu takozvane Istoène vojske Antante ipod vrhovnom komandom francuskog generala Saraja do 1918. godine iFranše d' Eperea 1918. godine. Sedište njihove komande bio je Solun. Podnjihovom komandom, to jest pod vojniè-kom okupacijom radi obezbeðenja njihove vojske i odr žavanja fronta u Makedoniji, nalazila se skoro sva

Egejska Makedonija južno od frontovske linije. Ova okupacija nametnuta je silom i prisustvom antantinih vojski, iako nju nije priznala zvanièna

gr èka vlada. Okupirana teritorija u dr žavnopravnom pogledu je smatrana teritorijom gr èke dr žave. Meðutim, s obzirom na to da je u to vreme, do



ostalim jedinicama Antante duž cele frontovske linije u Makedoniji. Gr èka

je takoðe vr šila regrutaciju Makedonaca iz Egejske Makedonije. Tako se jošna poèetku rata preko 20 000 Makedonaca na šlo u redovima gr èke vojske.Do kraja 1917. godine njih je uglavnom regrutovala vlada Venizelosa, koja

jej u stvari dejstvovala oslanjajuæi se ca Štab Antante u Solunu, a njena provizorna vlast odr žavala se u Egej-skoj Makedoniji, koja je bila podokupacijom Antantinih sa-veznika.

Zajedno sa povla èenjem srpske vojske iz Makedonije, u jesen 1915. godine,povukle su se i srpske èete takozvane „Narodne od-brane". Posle oporavka! ireorganizacije srpske vojske na Krfu i njenog ukljuèivanja u front u Makedoniji uproleæe 1916. go-dine, i èete „Narodne odbrane" na šle su svoje mesto i ulogu na frontu. Posebno je zna èajna uloga dobrovolja èkog odreda sastav-ljenog iz višeèeta, u kojima je bio izvestan broj Makedonaca. Ovaj odred, koji je brojao 1 700ljudi i koji je predvodio poznati srpski èetnièki vojvoda Jovan Babunski, maja 1916. godine stav-ljen je pod vrhovnu komandu i rukovoðenje francuske vojneoba-veštajne služ be; dobiv ši posebnu opremu i snabdevanje, upuæen je i

blokirao je put Kor èa — Lerin sa ciljem da spreèava sarad-nju izmeðu pristalica pronema èke atinske vlade i austro-ugar-skih štabova u zapadnoj Makedoniji i

Albaniji. Èetnici Jovana Babunskog, stacionirani južno od Prespanskog jezera,izmeðu Lerina i Kor èe, neposredno iza linije fronta, u potrazi za tajnim agentima,špijunima i dezerterima u služ bi Centralnih sila, od maja 1916. do kraja rata,sejali su strah i užas meðu sta-novništvom u ovom rejonu. Sve stanovništvotamošnjih sela proganjano je i maltretirano.

S druge strane, na liniji fronta, u Vardarskoj, Pirinskoj i u istoènoj EgejskojMakedoniji bila je stacionirana vojska Centralnih sila, koja je brojala oko 600

000 vojnika. U sastav ovih snaga ulazili su: 19. austro-ugarski korpus od dvedivizije i jedne brigade; XI nema èka armija od jedne nema èke i šest bu-garskihdivizija; I, II i IV bugarska armija od ukupno osam di-vizija i posebnih jedinica za odbranu morske obale, komunika-cija i dr.

Sva vojska Centralnih sila na Makedonskom frontu bila je pod vrhovnomkomandom mar šala Makenzena, komandanta nema è-kih snaga za Jugoistok,odnosno za Balkan. Bugarska vojska, iako brojno dominantna, bila je upotpunosti pot èinjena takozvanom mešovitom štabu nema èkih i bugarskihoficira, koji su bili faktièki pod komandom nema èkih oficira. Svim operativnimsnagama na liniji fronta komandovao je nema èki general fon Štauben.

Na taj na èin konfrontirane vojske Antante i Centralnih sila, u leto 1918.godine, pripremale su se za odluèujuæu bitku.

U toku trogodišnjih borbi na Solunskom frontu gdavni te-ret na strani Antante nosile su srpske jedinice, a na strani Centralnih sila bugarske divizije.Komandovanje snaga Antante, odnosno Centralnih sila, ovima je obezbeðivalomaterijalna sredstva, a sa drugim jedinicama odr žavale su manje aktivne de-lovefronta, obezbeðivale su artiljeriju, avijaciju, lièno oru-ž je i municiju i sva ostala ubojna sredstva, koja su u toku tri godine pustošila ne samo frontovsku liniju

veæ i pozadinu u Makedoniji na obe strane linije fronta.Makedonski front, za vreme svoga trajanja, imao je veliki strategijski i

politièki zna èaj za obe zaraæene grupacije. Kra-jem rata taj zna èaj je još više porastao. Antanta je nastojala da probije front, jer bi time bila pora žena Bugarska i usposta-vljend Srbija. Veza izmeæu Berlina iCarigrada bila bi preki-nuta, što bi za Antantu imalo veliku korist, a za Centralne si-le ogromnu štetu. Porazom Bugarske i Turska bi bila prinuðena na mir, a zatim bi eventualno obe ponovo ušle u rat na strani

Antante, i zajedno sa Srbijom, mogle bi uspešno da se bore protiv austro-nema èke vojske na Balkanu. Pri tome bi Antanta direk-tno koristila materijalne rezerve Bugarske i posebno Turske, što bi koristila i za svojeostale frontove. Pobedom na Make-donskom frontu Antanta bi stavila podsvoju dominaciju Bal-kansko poluostrvo i rat bi približila Austro-Ugarskoji Ne-ma èkoj.

Centralne sile takoðe su pridavale veliki strategijski i politièki zna èajMakedonskom frontu. Zadr žavajuæi vojsku An-tante u južnoj Makedoniji,one su pre svega time obezbeðivale potpunu vladavinu na svim va žnimkomunikacijama na Balkanu i sigurne veze sa Turskom i dalje sa Bliskim iSrednjim isto-kom, što je bio zna èajni uslov za ostvarivanje njihovihpreten-zija i planova u okviru zamišljenog „Prodora na Istok" (Bgap§ pasæOztep). Gospodarenjem celim Balkanom i Turskom one su imalemoguænost da oslobode ogromne rezerve svojih armija za ostale frontove.Zbog toga su svojoj saveznici Bugarskoj davale znatna sredstva u



saveznika, bila je prinuðena, poèetkom novembra 1918. godine, da i sama kapitulira.

I pored izrazito pozicijskog karaktera vojnih dejstava, na frontu uMakedoniji voðene su dugotrajne, žestoke i krvave borbe, èije su poslediceza vojnike na frontu i za makedonsko stanovništvo oko linije fronta i unjenoj bližoj i daljoj poza-

3 6 2

dini, bile katastrofalne. Bojna uništavajuæa dejstva nepri-jateljskih vojski injihovo prisustvo u tako ogromnom broju, za-jedno sa takoðe ogromnimokupatorskim aparatom na terenu podeljene Makedonije, pretvorili su je uogromni v o j - nièki logor i bojište, èije je snabdevanje prehrambenim artik-lima u

velikoj meri padalo na leða makedonskog naroda i osta-lih narodnosti uMakedoniji.

2. PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA

Utvr ðena linija Makedonskog fronta, koja je stvorena odmah posle borbikrajem 1916. godine, ostald je skoro bez ikakve izme-ne sve do proboja fronta septembra 1918.todine. Za sve vreme, do kona ène ofanzive Antante, na linijifronta je voðen pozi-cijski rat. Ofanzive i kontraofanzive neprijateljskih trupa utoku 1917. i 1918. godine koje su remetile kontinuitet pozi-cijskog rata, imale suuglavnom demonstrativni karakter. Teri-torijalne promene nisu nastale. Vojska

se brojno poveæavala na obema stranama. Godine 1918. cifra je iznosila oko 1200 000 ljudi. Cela 1918. godina, do 14. septembra, korišæena je za intenzivneobostrane pripreme za kona èni obra èun. Isto se de-šavalo i na ostalimfrontovima u Evropi. Obe strane su žuri-le da zavr še rat. Za Antantu uslovi su sepoboljšali ulaskom SAD u rat, aprila 1917. godine, kao i ra šèišæavanjem pitanja Gr èke. Meðutim, s druge strane, propast saveznièke carske Ru-sije irevolucionisanje vojnih masa, koje je ja èalo kod obe vojske, primoralo je oba neprijateljska tabora da požure sa okonèanjem rata da bi se spreèile eventualnerevolucionarne i antiratne akcije vojnièkih i radnièkih masa. Ovo je 1918. godinepostalo veoma aktuelno i na Makedonskom frontu.

Zahvaljujuæi ekonomsko-finansijskom potencijalu SAD, An-tanta je u leto1918. godine bila nadmoænija u svakom pogledu od svojih neprijatelja — Centralnih sila, koje je dovela pred kona èni poraz. U senci ovakve vojno-politièkesituacije pri-premanaj je i sprovedena septembarska ofanziva Antante na Ma-kedonskom frontu 1918. godine.

General Franše d' Epere, koji je u leto zamenio generala Gijoma, još meseca juna je pripremio detaljni plan za opštu ofanzivu, sa glavnoad težinom operacijena prostoru od Dojrana do Ohrida. Ovaj plan kasnije je izmenjen i težište napada

je pripalo srpskim divizijama na planinskom delu fronta. Za os-tvarivanje plana,

do 14. septembra, izvr šene su obimne pripreme. Dovedene su nove trugge.Izvr šeno je uè vr šæenje svih utvr ðenja i poèetnih pozicija. Opravljene su,uè vr šæene i obezbeðene sve komunikacije, od seoskih puteva i kozjih staza do»železnièkih

linija, itd. Na terenu Egejske Makedonije stvoreni su brojni magacini ipunktovi za hranu, odeæu, municiju, oruž je i sve vrste opreme za potrebe

vojske.Ove obimne pripreme zapazili su nema èko-bugarski protiv-nici, koji su

se tdkoæe pripremali da zaustave ofanzivu Antan-te i da preðu ukontraofanzivu. Teritorija od Prilepa do Ve-lesa — Gradskog pretvorena je uogromni logor, gde su vr šene razne pripreme i razmeštanje trupa.

Makedonija je južno od Velesa — Prilepa — Bitolja i Gradskog — Štipa



predelu Doj-ranskog jezera. Centar su sa èinjavale francuske, srpske i malegr èke jedinice. Levo krilo, bitoljski sektor fronta, sa èinjavale su francusketrupe i jedna gr èka divizija, a na krajnjem levom krilu bio je italijanskikorpus.

Na istoj frontovskoj liniji, na suprotnoj strani, bile su trupe Centralnihsila u sledeæem sastavu i rasporedu:

a) IV i II bugarska armija na levom krilu, od morske obale i rekeStrume do Dojranskog jezera; b) I bugarska armija od Dojra-na do MaleRupe; XI nema èka armija (jedna nema èka i šest bu-garskih divizija) odMale Rupe do Ohridskog jezera, a na desnom krilu do Jadranskog mora 19.austro-ugarski korpus. Ja èina ovih trupa iznosila je oko 600 000 vojnika,što govori da su sa obe strane fronta snage bile približno iste ja èine.

Vojska Antante otpoèela je ofanzivu rano ujutru, 14. sep-tembra,sna žnim artiljerijskim bombardovanjima neprijatelj-skih pozicija. Najja èinapad još u poèetku osetio se na sektoru Sokol — Dobro Polje — Veternik.Na ostalim sektorima fronta pritisak je bio usmeren na to da zadr žineprijateljske trupe na njihovim pozicijama, dok ne bude probijen front kodDobrog Polja. Nosilac proboja bila je II srpska armija, koja je imala trisrpske i dve francuske kolonijalne divizije; ona je posle žestokih borbiuspela, 16. septembra 1918. godine, da probije front, èime je omoguæila nastupanje i I srpske armije, a da po-tom sve snage sila Antante pre ðu uofanzivu. Razbijene bugar-

3 6 4

ske jedinice kod Dobrog Polja bile su iz I bugarske armije. One su sepovukle prema Kavadaru. Istovremeno sa probojem kod Do-brogPolja izvr šeni su i proboji na frontu kod Ðev ðelije, Doj-raca, Bitolja ina drugim mestima, što je trupama Antante dalo moguænost da sa

više ta èaka prodru u Vardarsku Makedoniju, goneæi nema èke i bugarske trupe, koje su u neredu odstupale u unutra šnjost Makedonije, to jest prema Vardaru — Gradskom — Velesu — Štipu

— Koèanima — Gornjoj DŽ umaji i Velesu — Skoplju — Ka èaniku■itd. Pokušaj nema èke komande da zadr ži front izmeðu Kavadara i

Velesa ostao je bez uspeha. PrilikomJ ovog povla èenja, nema èke jedinice su popdlile ili sasvim poru-

šile sva sela u dolini Raeca i reke Crne do Vardara. Sela Dre-novo iGradsko bila su prosto sravnjena sa zemljom.

Francuska pešadija i artiljerija nastupale su veoma brzo.Dvadeset treæeg septembra francuske i srpske trupe ušle su uPrilep, koji je zauzet skoro bez borbe. Dvadeset sedmog septem-bra na slièan na èin zauzet je i Veles, a 29. i Skoplje. U meðu-vremenu,26. septembra, engleske trupe su zauzele Strumicu. Za-uzimanjemnavedenih gradova u Vardarskoj Makedoniji smatra se da je

prestala ofanziva Antante, jer su u to vreme potpuno kapitulirale bugarske trupe u Makedoniji, dok su Nemci i dalje pruždli otpor pred srpskom vojskom koja je nastupala na sever,

g prema Nišu i Beogradu. Više od 100 000 zarobljenika i ogromni vojni materijal pao je u ruke trupama Antante. Još pre kona è-nog poraza, bugarska Vrhovna komanda i vlada zatra žile su pri-mirje, poslav ši 26. septembra parlamentarce engleskim trupama u Strumici. Posle trodnevnih pregovora izmeðu bugarske de-legacije za primirje i komande generala Franše d' Eperea, 29.septembra 1918. godine, Bugarska je u Solunu potpisala primirjekoje su diktirali pobednici. Prema uslovima primirja, Bugar-ska je, pored ostalog, bila dužna da napusti Makedoniju, zadr-žavajuæi Strumicu i Pirinsku Makedoniju, to jest da se kaodemarkaciona linija uspostavi stara srpsko-bugarska granica pre jesenjeg prodora Bugarske u Makedoniju, 1915. godine., Tako je, pobedom Antante, krajem septembra 1918. godine,Ma-

kedonski front likvidiran. Bugarska vojska i njeni nema èki

saveznici isterani su iz Vardarske i Egejske Makedonije, a u njima su ponovo postali gospodari srpska i gr èka vojska i vlasti, kao injihovi anglo-francuski protektori.

Poèelo je novo poglavlje u istoriji makedonskog naroda. U



G L A V A I I IPolo(aj Makedonije pod

olašæu oskajaèa

1. NEMA È KO-BUGARSKA OKUPACIJA

Ratno stanje u Makedoniji od jeseni 1915. do jeseni 1918. godineozna èavalo je novu etapu u kojoj su balkanski i ev-ropski imperijalisti još

jednom sa oruž jem u ruci pristupili rešavanju makedonskog pitanja. Zbogtoga je bila uspostavljena dvojna okupacija Makedonije. Frontovska linija od Ohrida do Orfanskog zaliva delila je Makedoniju na dve okupirane zone:

južnu je dr žala vojska Antante, a severnu — vojska Centralnih sila,odnosno Bugarska.

Odmah posle stupanja u Makedoniju, bugarska vlada progla-sila jeokupiranu Makedoniju za jedinstvenu vojnu administra-tivno-upravnuoblast, poznatu pod nazivom „Makedonska vojno--inspekcijska oblast"(MVIO). Ona je bila podeljena na devet okruga, od kojih je sedam bilo

potpuno na makedonskoj terito-riji, a dva — prizrenski i prištinski — vanMakedonije.

Ukupni broj stanovništva Vardarske Makedonije, koja je potpala pod bugarsku okupaciju od 1915. do 1918. godine, iznosio je 952 004Makedonaca, Albanaca, Turaka i drugih. U teritoriju sedam okruga, koji susa èinjavali MVIO, nisu ulazile ostale oblasti Makedonije koje su se nalazilepod bugarskom vla šæu. To su bile Pirinska Makedonija i istoèni deoEgejske Makedo-nije. Pirinska Makedonija se još od kraja 1912. godine,odnosno posle Bukureškog mira 1913. godine, nalazila u sastavu bugar-ske dr žave i služ beno se nazivala Strumièki okrug. Istoèni deo EgejskeMakedonije, to jest teritoriju izmeðu Strume i Me-ste i bugarsko-gr èkegranice (posle Bukureškog mira) i obala

Egejskog mora, bugarska vojska okupirala je maja 1916. godine podr škomnema èke vlade, koja je izvr šila pritisak na gr èku vladu da ustupi te oblastiBugarskoj. Ova teritorija bila je organizovana na slièan na èin kao i Vardarska Makedonija i ukljuèena u vojno-inspekcijsku oblast iza sektora frontovske linije,od Demir-Hisara do Orfanskog zaliva, pod upravom voj-nog guvernera generala

Taneva.

Stvarajuæi ovakvu organizaciju svoje vlasti u Makedoniji, bugarska bur žoazija se trudila da doka že da su nove zemlje sastavni deo bugarske dr žave ida upravljanje njima poèiva na jedinstvenim principima i formama koje seodnose na èitavu bugarsku dr žavu. Meðutim, celokupna politika bugarske

bur žo-azije i njenih okupatorskih organa u Makedoniji nedvosmisleno jepokazala da položaj makedonskog naroda i ostalih narodno-sti nije bio položajslobodnih i ravnopravnih gra ðana bugarske dr žave. Bugarska armija iadministracija za sve vreme rata odr-žavale su jedan vanredni, brutalni režimprema svim gra ðanima u Makedoniji.

Suoèena sa oèiglednošæu svoga vojnièkog poraza na frontu u Makedoniji i još više sa neodr živošæu svoje „oslobodila è-ke" misije u njoj, zbog sve izrazitijegotpora makedonskog naro-da, bugarska bur žoazija je 1918. godine bila prinuðena da reor-ganizuje svoj dotada šnji okupacioni aparat u okviru MVIO.Iskljuèiva vlast do tada je pripadala ndèelniku MVIO, sa sedi-štem u Skoplju,koji je preko podruènih vojno-policijskih i civilnih vlasti upravljao obla šæu.Uprava je sprovoðena preko okružnih i sreskih na èelnika, kao i preko opštinskihi seos-kih predsednika i komiteta. Kao formalni organi na predstavni-èkimprincipima postojale su takozvane okružne, sreske i opš-tinske višeèlane itroèlane komisije kojima je rukovodio pred-sednik. Reorganizacijom, 1918.

godine svi ovi organi su ukinuti, i MVIO je podeljena na dva brigadna okupaciona rejona. U prvi rejon ušao je kumanovski okrug, kao prvi pukovskiokupacioni rejon, i štipski okrug, kao drugi pukovski okupacioni rejon. U drugi

brigadni okupacioni rejon ušli su skopski i veleški srez, kao prvi okupacioni



3 6 7

bugarizovanog dela VMRO-a i neki Makedonci sliènog oprede-ljenja.S obzirom na to da su u ovo vreme „nacionalni interesi" Bugarske bili

potpuno stavljeni u služ bu imperijalistièkog rata, koji je bugdrska bur žoazija vodila radi osvajanja novih teritorija na Balkanu, a u prvomredu u Makedoniji, i MVIO i celokupni njen aparat bili su stavljeni uiskljuèivu služ bu ratu. Makedonske teritorije, organizovane kao odreðena

vojna oblast i kao neposredna pozadina samog fronta, bile su u stvaripretvorene u ogroman logor za odr žavanje fronta, to jest za snab-devanjeogromne armije koja se nalazila na frontu.

Da bi postigli ovaj cilj, za sve vreme trajanja okupacije, bugarskiokupatori i njihovi nema èki saveznici u Makedoniji vr šili su rekvizicije svih

vrsta ljudske i stoène hrane, ma-sovno su oduzimali i klali stoku, iznosiliiz Makedonije ma-terijalna i kulturna bogatstva, masovno su slalistanovništvo na prinudni logorski rad, obavljali regrutaciju i mobilizacijuadakedonskog stanovništva sposobnog za vojsku i na silu ga uklju-èivali urat, masovno su internirali i deportovali civilno stanovništvo, prireðivalipogrome i masakre u mnogim selima i naseljima. To su bila osnovna isvakodnevna obelež ja mnogo-strane okupacije Makedonije. Tada je na hiljade Makedonaca podleglo gladi, bolestima, fizièkoj iscrpenosti i ratnimpu-stošenjima.

Ekonomska eksploatacija makedonskog naroda, za vreme tro-godišnje bugarske okupacije, od 1915. do 1918. godine, najjasnije se možesagledati u neizmernoj skupoæi, koja je nastala pove-æanjem cena svimosnovnim prehrambenim artiklima, obuæi i dr.

Osnovni razlog za tako rapidno poskupljenje bile su stalne i totalne

rekvizicije raznih prehrambenih proizvoda. Speci-jalne komisije radile sukao stalni rekvizicioni organi i pri-kupljale su sve plodove rada makedonskog zemljoradnièkog sta-novništva da bi obezbedile totalnurekviziciju i da bi spreèile prikrivanje i sabota žu do dolaska rekvizicionihko-misija. Ž etvu su sakupljale mobilisane radne grupe seljaka i gra ðana pod strogim nadzorom oružanih komandi. Izbegavanje posla smatralo seprivrednom sabota žom i protivdr žavnom ak-tivnošæu i najstrožije jeka žnjavano. Bugarska okupaciona vlast u borbi protiv prikrivanja žita, to

jest izbegavanja rek-vizicije, izdavala je najstrožije naredbe da se prikrivena hra-na konfiskuje, a da se seljaci predaju sudu.

Usled nasilne rekvizicije prehrambenih i drugih proizvo-da nastala jeglad, koja je prouzrokovala mnogo smrtnih sluèa-jeva. Rekvizicijom i gla ðuobièno su bili pogoðeni pasivni krajevi Makedonije. Glad je imala naroèitomasovni karakter u zapadnoj Makedoniji.

3 6 8

Kao rezultat opšteg nedostatkd hrane i ostalih životnih potreba, veoma sna žno se razvila špekulacija prehrambenim artiklima. Špekulanti su podizalicene do neviðenih razmera i svojom nepoštenom trgovinom sticali su ogromna

bogatstva. U špekulaciju su bili umešani svi faktori upravlja èkih or-gana bugarske okupatorske vlasti. Nedozvoljenom trgovinom i oduzimanjem žita bavilisu se i seoski kmetovi i okružni na-èelnici i svi policijski i vojni komandanti.Pokušaji dr žav-ne vlasti da normira cene na tr žištu, a time da unese nekakav red u snabdevanje stanovništva prehrambenim artiklima uopšte, nisu uspeli, jer su cene formirdli razni trgovci i špekulan-ti koje su protežirale lokalne vlasti.

Osim totalne rekvizicije hrane i drugih stvari potrebnih za život, bugarskiokupatori su makedonskom narodu natovarili i druge obaveze. Jedna od njih bio

je i prinudni rad.Za fortificacijske i komunikacijske potrebe fronta bu-garska armija izgradila

je brojne i obimne objekte. Meðu naj-zna èajnije se ubrajaju: linija od Gradskogdo Bitolja preko Ple-tvara i Prilepd, fortifikacijska linija na Belasici, žele-znièka linija od 60 st Gostivar — Struga i Skoplje — Gostivar, automobilski put na zavoju Crne Reke, mreža puteva na Gali-èici i niz drugih objekata. Sve oveobjekte izgradili su vojni-ci, vojni zdrobljenici i mobilisani Makedonci, koji su na silu bili konfinirani na objektima, gde su radili po 45 dana. U sva-koj smeni, to

jest svakih 45 dana, smenjivalo se po 9 000 Makedo-naca na prinudnom raduna pomenutim objektimd. Mnogi su, zbog veoma teških uslova za rad i život,ostavili kosti na tim ob-jektima. Proganjanje lica koja su izbegavdla prinudni rad

bilo je veoma oštro i kazne su bile veoma stroge.Posebni problem a b garske ok patore Makedoniji pred sta ljalo je



dejstvovali su ilegalno u pozadini mnogi naoružani po-jedinci, grupe i èete. To su bili dezerteri, begunci i razni

24 Istorija makedonekog naroda GH

nezadovoljnici meðu makedonskim i ostalim stanovništvom. Sa-gledav šislabost okupatorskog režima, krstareæi u Makedoniji i nalazeæi podr škumakedonskog stanovništva, od koga su dobi-jali i oruž je, ovi ilegalnipojedinci, grupe i èete, iako meðu sobom nisu bili povezani i organizovaniodreðenim politièkim ciljem, ipak su predstavljali simptom nezadovoljstva makedon-skog naroda i ostalih narodnosti protiv bugarske okupacije.

Bugarske vlasti bile su prinuðene da konstatuju, i pored izvr šeneakcije razoružanja, da je kod stanovništva ipdk os-talo oruž je i da supostojale razne grupe koje su se naoružane kretale meðu narodom. Meðunjima bilo je i jataka. Radi likvi-dacije ovog stanja, jula meseca 1918.godine, na èelnik MVIO izdao je specijalnu naredbu lokalnim vojno-

policijskim vla-stima da u roku od petèasova sakupe sve oru

ž je od naroda.Pri tome, svako ko bi se protivio ovoj naredbi trebalo je odmah da bude

streljan. Ovom i sliènim naredbama, izdatim ranije, in-spirisan je i izvoðenniz krvavih pogroma i pustošenja u poje-dinim oblastima Makedonije. Uizvr šenju ovakvih naredbi po-seban zna èaj imala je akcija razoružanja, to

jest kaznena ekspe-dicija bugarskog pukovnika Ivanova u zapadnoj

Makedoniji. NJegov odred, u rejonu izmeðu Velesa — Prilepa — Kièeva — Gostivara — Skoplja, izvr šio je istinsko pustošenje desetine sela, koja suizgorela do temelja, pobio je stotine ljudi, a pre-ostalo stanovništvo je ukonvoju deportovano u specijalne lo-gore u Bugarskoj.

Za položaj makedonskog naroda u to vreme naroèito je ka-rakteristièna po svojim posledicama regrutacija i mobilizaci-ja svih

vojnosposobnih Makedonaca, Albanaca i Turaka, od 18 do 60 godina, kojisu poslati na Makedonski front da prolivaju krv za otima èke ciljeve

bugarske bur žoazije.

Smatrajuæi makedonski narod delom bugarskog naroda i pro-gla šavajuæi njegovo „ujedinjenje" sa Bugarskom, bugarska bur žo-azija,pored veæ regrutovanih 33 046 Makedonaca — emigranata u XImakedonskoj diviziji i nekoliko hiljada u drugim jedini-cama bugarskearmije 1914. i 1915. godine, okupacijom Vardarske Makedonije još

jednom, 1916. godine, pristupila je regrutaciji stanovništva u MVIO.Smatra se da je oko 80 000 ljudi ukljuèeno u regrutne spiskove. Godine1916. u Kumanovu, prilikom regru-tacije 41. godišta, odazvala su se samo132 lica od ukupno 557 zapisanih u spiskovima. Broj neprijavljenih izKumanova 1917. godine poveæao se na 776. U isto vreme kavadarska okružna upra-va obaveštavala je da se 970 omladinaca nije javilo izbornojkomisiji. U Skoplju se 1916. godine nisu javila za regrutaciju 1 448 lica, a 1917. godine još 1 665 omladinaca. Iako se ovi po-daci odnose samo na skopski, kavadarski i kumanovski vojni

3 7 0

okrug, stanje je bilo isto ili slièno i u ostalim podruè jima MVIO. Brojneprijavljenih stalno je rastao. Podruène vojno-policijske vlasti organizovale suspecijalne potere da bi pro-na šle neprijavljene omladince. Pored svih mera,mnogi su os-tali neregrutovani i krili su se od te obaveze do kraja rata.

Dezerterstva su se naroèito poveæala u toku priprema, kao i u tokuofanziva, što je zna èilo da vojnici nisu hteli da se bore. Opadanje duha meðu vojnicima naroèito se poja èalo i izra-zilo u otvorenim negodovanjima poslefebruarske revolucije u Rusiji 1917. godine, a još više posle oktobarske revolucije

h h l B b k h d k l k t



stvorilo se jezgro „buntovnika", koje su sa èinjavali Todor Bojadžijev Ma-džarot iz Velesa, Asen Zaharijev iz lerinskog kraja, glumac Sava Savinov iz Kostura, Asparuh Donev i drugi. Oni su bili nosi-oci borbe za okonèanje imperijalistièkograta.

Poveæan pritisak i nadmoænost Antantine nad bugarskom vojskom 1918.godine, kao i revolucionisanje vojnika pod utica-jem oktobarske revolucije, sve toizazvalo je slabljenje borbenog duha bugarske vojske i njeno oèiglednoraspadanje. Makedonija je bila preplavljena dezerterima sa fronta i zarobljenièkihlogora, sa objekata koji su gra ðeni prinudnim radom. Dezerti-rali su bugarski

vojnici — Bugari, Albanci, Turci i, veoma ma-sovno, Makedonci. Specijalna vojno-policijska odeljenja, koja su slata u poteru za dezerterima i za raznimilegalnim trupama i pojedincima, nisu mogla da suzbiju dezerterstvo i odmetanje.Ni progoni i intervencije porodica dezertera nisu uspele da to zaustave. Bugarskiokupatori sproveli su i totalni bojkot porodica dezertera. Pored apsolutnoglišavanja „obezbeðenog" snabdevanja garantovanom ishranom èlanova porodica dezertera, Komanda MVIO je naredila da se sprovede i „moralno-politièka osuda"dezertera. Preko okružnih i sreskih vlasti, specijalnim plakatama, koje suistaknute u svim naseljima u Makedoniji,

2 3 7 1

stanovništvo je obaveštavano o bekstvu nekih vojnika Makedo-naca iz bugarskih jedinica. Ni poternièke ni kaznene, ni ove „moralno-politièkeosude" i akcije nisu mogle da prinude ma-kedonski narod i ostalenaciocalnosti da se pomire sa namet-nutom bugarskom okupacijom i

vla šæu. Makedonski narod se svim raspoloživim sredstvima i na najrazlièitije na èine, putem pasivnog otpora, borio i suprotstavl>ao irekvizicijama, pri-nudnom radu, regrutovanju i uèešæu u borbama na frontu i pro-tiv ostalih obaveza koje su mu bugarski okupatori nametali. Ta njegova borba trajala je sve do poraza bugarske vojske na frontu i dopropasti bugarske okupatorske vlasti u Makedo-niji.

2. OKUPACIJA OD STRANE SILA ANTANTE

Okupacija Vardarske Makedonije i istoènog dela Egejske Makedonijeizvr šena je snagama pobednièkog oruž ja bugarske vojske, posle rata protiv Srbije, u jesen 1915. godine. Meðutim, okupacija Egejske Makedonije,

južno i zapadno od frontovske linije Ohridsko jezero — Struma — Orfanskizaliv, od strane Antantine vojske, krajem 1915. i u toku 1916. godine,

nastala je na druk èiji na èin.

Brojnim poveæanjem i nagomilavanjem francuske, engleske i srpske vojske u proleæe 1916. godine i njihovim dislociranjem i utvr ðenjem na frontovskoj liniji od Ohrida do Orfanskog zaliva, i posle dobijenihovla šæenja od vlada Antante, fran-cuski general Saraj postao je apsolutniupravlja è u Egejskoj Makedoniji. Treæeg juna 1916. godine, iz svog sedišta u Solunu, general Saraj objavio je ratno stanje na celoj teritoriji Egej-skeMakedonije, koju su dr žale trupe pod njegovom vrhovnom ko-mandom. To

je uèinjeno bez znanja i odobrenja gr èke vlade u Atini. Ona je ostala samosa svojim uzaludnim protestima. Objavljiva-njem ratnog stanja, francuske,engleske i srpske vojne jedinice zauzele su poštu, telegraf i telefon, zgradegradske uprave i policije, železnièku stanicu, upravu carinarnice i razne

dru-ge kljuène ta èke u Solunu i okolini. General Saraj naredio je gr èkomna èelniku bezbednosti u Makedoniji da sa svojim organima odmah napustiSolun i Makedoniju. Iz Soluna, kao sedišta, Saraj je proširio svoju vlast iupravu na celu Make-doniju koja je bila pod dotada šnjom gr èkom vla šæu.



kralja Konstantina smenjen sa vlasti i sklonio se u Solun. Pod za štitom Saraja,on je 1916. godine for-mirao posebnu vladu, koja je, potpuno orijentisana prema

Antan-ti, poèela da dejstvuje na terenu okupirane Egejske Makedonije podnazivom „Vldda nacionalne odbrane". Ova vlada, poja èanim radom u toku 1916. i1917. godine, do ulaska Gr èke u rat protiv Centralnih sila, 30. juna 1917.godine, uspela je da stvori i svoju vojsku, regrutujuæi stanovništvo iz EgejskeMakedonije i druge protivnike atinske vlade. Iako je Venizelosova vlada delovala u Solunu i Egejskoj Makedoniji i imala ulogu savet-nika Antante, ona ipak nijepredstavljala neku vlast u Egejskoj Makedoniji. Vlast su zadr žale Antantineokupacione trupe pod komandom generala Sarajd. Okupacione vlasti bile supodeljene meðu francuskim, engleskim i srpskim vojnim komandama. Na teritoriji istoèno od Vardara, do frontovske linije prema Doj-ranu i do rekeStrume, okupatorska vldst pripadala je engles-kim vojnim komandama. Na teritoriji zapadno od Vardara do al-banske granice vlast su dr žale francuske isrpske komdnde. Civilni administrativno-upravni i izvr šni organi vlasti, potpunopot èinjeni vojnim komandamd po gradovima i selima, bili su sastavljeni od ljudistarog gr èkog administrativnog aparata koji su se opredelili za vladu Venizelosa.

Osim ovih organa civilne vlasti, generdl Saraj je omoguæio stvaranje ispecijalnih organa srpske civilne vlasti na teri-toriji duž donjeg toka Vardara, u

vodenskom i lerinskom kraju, to jest neposredno u prvoj zoni iza fronta. U Jenipe-Vdrdaru, Beru, Vodenu, Ostrovu i Lerinu stvorene su specijalne poli-cijske stanice i administrativne uprave, koje su ujedinjavane pod komandom

vojnih komandanata srpskih ili francuskih tru-pa na odnosnom podruè ju. Oviorgdni uglavnom su imali ulogu obaveštajnih i kontraobaveštajnih služ bi na frontu i u po-zadini, njima je direktno rukovodio Drugi biro francuskog štaba uSolunu. Posrednièka, koordindtorska uloga meðu svim vidovima organa srpske

okupatorske vlasti u Egejskoj Makedo-niji i štaba generala Saraja i ostdlihfaktora na tom terenu bila je poverena specijalnoj ustanovi srpske emigrantske vlade

3 7 3

sa ostrva Krfa, takozvanim „vladinim komesarima", èije se se-dište nalazilou Solunu. Vladine komesare i njihov aparat, kao i ostale srpske podruèneorgane okupatorske vlasti u Egej-skoj Makedoniji èinili su ljudi iskljuèivo izsrpskog aparata vlasti, koji su do jeseni 1915. godine upravljali

Vardarskom Makedonijom. To su bili biv ši okružni, sreski na èelnici, op-štinski predsednici, policijski na èelnici i pisari i razni èetnici i pripadnicisrpske nacionalistièke organizacije „Na-rodna odbrana". Svi oni su u to

vreme sa èinjavali administrativ-no-upravni i policijski aparat u EgejskojMakedoniji. Srpska vlada je sa Krfa, preko vladinih komesara u Solunu, upotpuno-sti zadr žala raspored i sastav biv ših svojih organa vlasti u

Vardarskoj Makedoniji, i oni su, sa svojom starom organizacijom ihijerarhijom boravili od 1916. do jeseni 1918. godine u Egej-skoj

Makedoniji, èekajuæi da posle proboja fronta ponovo us-postave staruorganizaciju srpske vlasti u Vardarskoj Makedo-niji. Prvi korak ka ostvarenju ovog cilja bilo je uspostavljanje srpske vlasti u Bitolju i bližojokolini, pošto su je zauzele francuske i srpske trupe 19. XI 1916. godine.Od tog momenta pa sve do kraja rata u Makedoniji, Bitolj je postao prva isturena i udarna baza Antantinih i posebno srpskih napora za isteri-vanje

bugarskih i nema èkih snaga i za reorganizaciju Vardarske Makedonije. Uovo vreme vlast u Bitolju skoro potpuno je pri-padala srpskim vojnim icivilnim organima. Ipak, srpske vojne i civilne vlasti, koliko god sudejstvovale samostalno u Egej-skoj Makedoniji i u Bitolju, bile supot èinjene francuskim vojnim komandantima i ostalim okupacionimfaktorima. Svaki pokret i izvoðenje bilo kakve akcije na terenu, u principu,pi-smeno su odobravale francuske vlasti. Srpski lokalni upravni organi bilisu prinuðeni da za svaku stvar podnose i pismene izveštaje francuskimpretpostavljenim. U zauzetom Bitolju, u jesen 1916. godine, srpske vlasti,u vojno-administrativnom smi-slu, delile su vlast sa svojim saveznicima.Bitolj je podeljen na francuski, ruski, italijanski i srpski okupacioni rejon.Glavnu komandu imale su francuske vojne vlasti kojima je ru-kovodiofrancuski general Sikr, kao komandant Bitolja.

Pod ovakvom organizacijom i sistemom vlasti mnogostrane okupacije Antantinih saveznika nalazio se makedonski narod i ostale narodnostiEgejske Makedonije 1916, 1917. i 1918. godi-ne. S obzirom na to da jeèitava teritorija Egejske Makedonije predstavljala neposrednu pozadinsku



ostala skoro bez ikakve radne snage i zapuštena je. Malobrojni sel>dci, kojisu ostali kod svo-jih kuæa, nisu bili u stanju da proizvode tolike kolièinehrane da bi odr žavali porodice. Oni su, ugldvnom stariji ljudi, ostali na svojim imdnjima samo da bi ih sa èuvali od totalne propasti i da bi spreèiliplja èkanje okupatorske vojske, koja se po opu-stošenim selima nekontrolisano kretala i plja èkala.

U gradskim centrima stdnovništvo je takoðe bilo stavljeno pod totalnukontrolu okupatorskih vlasti. Blizina fronta i prisustvo ogromnog broja vojnika izazivali su neizmerno poskup-ljenje životnih namirnica. Vojska i okupatorske

vldsti, koje su raspolagale novcem, konsumirale su sve vrste namirnica, biloputem obiène rekvizicije bilo plaæanjem, od èega proizvoða èi nisu imali neku

veliku korist, jer dobijenim novcem oni fak-tièki nisu mogli ništa da kupe, a inisu imali gde da kupe. Trgovina je zamrla. Nedostatak proizvoda i unošenje robeiz inostranstva koristili su razni špekulanti i liferanti pri komandama okupatorskih vojski. Oni su, pod specijalnom zdšti-tom Štaba generala Saraja,unosili robu i trgovali njom, po-stavljajuæi neizmerno visoke cene, koje široke isiroma šne narodne mdse, u veæini nezaposlene, nisu mogle podneti. Dok suliferanti za kratko vreme postajali bogata ši, dotle su narodne mase još 1916.godine, i sve do kraja rata, zapale u veliku bedu i glad. Poku šdji zvaniènihokupatorskih vlasti da ubla že glad nisu pomogli. Snabdevanje stanovništvd

bra šnom ili hlebom, organizovano preko raznih komiteta, sekcija i odbora raznihfrancuskih, srpskih, engleskih, italijanskih, amerièkih i dru-gih misija, svodilo send povremeno dodeljivanje bra šna ili hleba u simboliènim kolièinama. Urazlièitim rejonima i iz razlièitih ustanova delilo se po 120 do 300 grama bra šna ili po 50 do 150 grama hleba. Ovo povremeno dodeljivanje hrdne ni izdaleka nijeubla žavalo glad stanovništva koje je trpelo li-šavajuæi se i drugih potreba. Ono je

oseæalo oskudicu zejtina, mdsti, šeæera, sapuna, tekstila i svih drugih osnovnihproiz-voda, koji su bili retkost na pijaci i, osim toga, neizmerno sku-pi. Dok jestanovništvo gladovalo, dotle su okupatorske vlasti, vojne komande, špekulanti iliferanti živeli u izobilju. Po-red siroma štva, nezaposlenosti i gladi, makedonskinarod i os-tale narodnosti podnosili su i sve druge teškoæe rata, a u prvom

redu ratna razaranja i pustošenja. Od bezbrojnih, svakodnevnihartiljerijskih i avionskih bombardovanja stanovništvo se kri-lo u

podrumima kuæa, gde je dugo ostajalo u mraku i vlazi, što se veoma štetnoodra žavalo na zdravlje. Trogodišnjim artilje-rijskim i avionskim

bombardovanjima razarajuæim bombama, koje su izazivale požare, stotinesela i mnogo gradova duž linije fronta i u neposrednoj pozadinskoj zoniporušena su ili popa-ljena. Još neobnovljeni od balkanskih ratova, naroèitood dru-gog, Dojran, Kukuš, Ðev ðelija, izloženi obostranom bombardo-vanju

— od Antante i Centralnih sila, bili su sasvim uništeni, sravnjeni sa zemljom. Sva naselja u meglenskom kraju bila su polusrušena ili sasvimuništena. Od nema èko-bugarske arti-ljerije nisu pošteðeni ni gradovi daljeod fronta. Èesto i že-stoko je bombardovan i Solun. Stradali su Voden,Lerin, Jeni-dže-Vardar, Gumendže, Kostur i drugi makedonski gradovi.Ostrovo, Soroviè i okolna sela, kao va žni komunikacijski lokaliteti, stalnosu bombardovani i skoro sravnjeni sa zemljom. Sva sela izme ðu Bitolja iLerina stalno su bombardovana i mnoga od njih su u toku rata i zauvek išèezla. NJih su do jeseni 1916. godine bombardovali francuski, a zatimnema èki avioni i teška arti-ljerija. Posebno je tragièna sudbina Bitolja, koji

je 19. novem-bra 1916. godine prelazio u ruke francuskih, ruskih, italijan-skih i srpskih okupatora. Nema èka i bugarska vojska, koja je bila prinuðena da ga napusti, postavila je svoje topove u neposrednoj blizini, na

brdima koja su sa severa i zapada okružavala Bitolj. Za odmazdu svojimneprijateljima, ona je Bitolj izložila si-stematskom svakodnevnom žestokomartiljerijskom bombardova-nju. Prema nepotpunim podacima, od 19.novembra 1916 do 31 de-cembra 1917 godine Bitolj je bombardovan sa



tako i ona iz severne zone fronta bila su porušena, èak su išèezla sa lica zemlje. U rejonima Bitolja, izmeðu Prilepa i fronta, u ðev ðelijskom,dojranskom, valandovskom, strumièkom, petrièkom kraju išèezla su mnoga sela. Èesto su bombardovani i Prilep,



gun^9o6<1odkod thæopzn tnvzS zizop è >otp<]

Strumica i druga naselja. Tikveško selo Drenovo i niz drugih izgorela su isravnjena sa zemljom. Na taj na èin vodila se bitka za pobedu izmeðu evropskihimperijalista Antante i Central-nih sila i njihovih saveznika za prevlast na Balkanu i vlast u Makedoniji. U borbi na Makedonskom frontu svi su oni pola-ziliod svojih dr žavnih interesa i trudili su se da na make-donskom neuralgiènomfrontu odnesu u to vreme vojnu pobedu i da uè vrste svoje buduæe pozicije.

Polazeæi od svojih dr žavnih interesd, sile Antante, èije su snage dr žale podokupacijom Egejsku Makedoniju, još odmah posle stvaranja i stabilizacijeMakedonskog fronta, zapoèele su da svoj interes i boravdk u Makedoniji

usmeravaju na uè vr šæe-nje svojih pozicija u ovom delu Balkana. U ovom pogleduprva se aktivirala francuska vojska. Francuski kapital u Makedo-niji bio je dordta anga žovan u iznosu od 118 miliona franaka. zbog èega je francuska vlada rešila da bliže ispita uslove za proširivanje plasmana francuskog kapitala uMdkedoniji, to jest zd eksploataciju makedonskih bogatstava i za uvoz francu-skerobe u Makedoniju. Stogd je pri štabu generala Saraja u So-lunu obrazovanspecijalni „Trgova èki biro" za razvoj francuske trgovine u Makedoniji. Biro je

finansiralo nekoliko trgova è-kih komora iz razli

èitih gradova u Francuskoj.Obezbeðenje bu-duænosti zapoèete trgovine i odr žavanje trajnog francuskog

uticaja u Makedoniji i dalje na Balkanu postavili su pred francuske privredne ipolitièke vladajuæe krugove i pitdnje buduænosti Makedonije uopšte, a posebnopitanje Soluna, njenog ekonomskog i politièkog centrd.

Iscepkana i podvla šæena Makedonija, izmeðu svojih neslo-žnih aspiranatd — Srbije, Bugarske i Gr èke — nije mogla da zadovolji interes francuskih kdpitalista ida posluži kao poèetna baza francuske ekonomske i politièke penetracije na celom Balkdnu. Zbog toga je u francuskim politièkim krugo-vima sazrela ideja ostvaranju posebne makedonske dr žavne je-dinice pod garancijom velikih sila.Meðu pitanjima o posle-ratnom ureðenju Balkana, makedonsko pitanje, naroèitoposle 1917. i 1918. godine, posle zna èajnih vojno-politièkih promena, nametnulose svom svojom snagom. U proleæe 1918. godine fran-cuska vlada je naredila štabu svoje vojske u Solunu da organi-zuje temeljnu dnketu i da ispita sveekonomske, politièke, et-nografske, istorijske i druge karakteristike Makedonije.Ova svestrana anketa trebalo je da pruži podatke i materijale fran-cuskoj vladi za definitivno odreðivdnje njene politike u vezi sa posleratnim ureðenjem ovog dela Balkana. Stoga je pri štabu francuske vojske u Solunu formiran poseban aparat koji su èinili francuski nduènici i struènjaci koji su, posle dvome

seènog rada na terenu meðu makedonskim narodom, sastavili i svojizveštaj o stanju u Makedoniji. Dok je geoprivredna slika EgejskeMakedonije, u tom momentu, za francuske interesente bila pesimistièka, uodnosu na ostale specifiènosti života makedonskog naroda doneti su veoma interesantni zakljuèci. Sva-kako da je najva žniji zakljuèak, koji su donelifrancuski nauè-nici, bio da mdkedonski narod nije deo ni srpskog, ni

bugarskog, a najmanje gr èkog naroda, veæ je poseban slovenski narod, kojigo-vori svojim makedonskim jezikom i èije osloboðenje treba reši-ti u okviru

jedne južnoslovenske federacije. Sliène zakljuèke doneli su i engleski iitalijanski saveznici, koji su pribli-žno francuskim, polazeæi od svojihdr žavnih i posleratnih ciljeva, sproveli svoje ankete u Makedoniji.

Interesovanje zapadnih saveznika za makedonsko pitanje, ili ta ènije za posleratno ureðenje Makedonije, izazvalo je strah kod srpskih i gr èkih

vladajuæih krugova. NJih su posebno zabrinja-vali rezultati sprovedenihanketa u kojima se konstatovalo da je makedonski narod poseban narod ida se razlikuje i od srpskog i od gr èkog naroda. Upla šeni za svoje buduæepozicije u Makedo-niji, a verujuæi da se posle svr šetka rata doratne graniceneæe uzeti u obzir, i vodeæi ra èuna o politièkoj nesigurnosti Gr èke, srpska

vlada je razvila posebnu propagandu u Egejskoj Makedo-niji, sprovodeæianketu, sa svoje strane, da bi parirala save-znièkim anketama i da bidokazala da u Egejskoj, kao i u Vardar-skoj Makedoniji žive Srbi.Celokupna istra živa èka i propa-gandna aktivnost saveznika, a posebnosrpska, izazvala je oštro negodovanje vladajuæih krugova Gr èke.

Pola žuæi iskljuèivo pravo na Egejsku Makedoniju, momen-talnookupiranu od saveznika, gr èka vlada je protestovala i nikako nije htela da se složi sa bilo kakvom eventualnom pro-menom njenog statusa na tojteritoriji posle rata. Èak je, da bi parirala srpskoj propagandi, razvila široku

javnu i tajnu pro-pagandu da bi dobila Bitolj, Ðev ðeliju, Dojran i druga mesta u Makedoniji, koja su Bukureškim mirom ostala pod Srbijom. Srp-ska i gr èka propaganda voðene su meðu makedonskim narodom iizbeglicama u Egejskoj Makedoniji svim dozvoljenim i nedozvo-ljenimsredstvima. Pred strahom da ne izgube Makedoniju, one su zanemarivale i

osnovne meðusaveznièke obaveze, koje su bile veoma potrebne u teškimmomentima borbe protiv nema èko-bu-garskih neprijatelja na frontu.

Srpska propaganda, kojom je rukovodila vlada na Krfu, srp-ski štab uSolunu i vladini komesari i policijske služ be na terenu, vodila je posebnu

akciju meðu 6 500 makedonskih izbeg-lica iz Vardarske Makedonije, imeðu makedonskim stanovni-štvom po selima i gradovima EgejskeMakedonije, otvarala je



??????? ?????????? ??? ?????? ????????

škole, organizovala horove, pozorišta i druge ustanove. U cr-kvama su srpskiproggdgandisti brisali sve stare natpise i pi-sali nove, na srpskom jeziku. Gr èkifaktori nisu zaostajali iza svojih suparnika. Svuda gde do tada nisu uspeli da grciziraju crkve, oni su brisali slovenske i novopostavljene srpske nat-pise istavljali svoje. Gr èke pekare i prodavnice nisu prodavale srpskim i makedonskim

gra ðanima nikakve artikle. Tako su se ova dva okupatora makedonskog naroda trudila da ga prika žu kao deo srpskog odnosno gr èkog naroda, naroèito predsvojim ev-ropskim saveznicima, koji su imdli posebne planove za buduæ-nost Makedonije. Ova propaganda i kontrapropaganda direktnih pretendenata na Makedoniju, koja je produžena izvesno vreme i posle svr šetka rata, stvorila jeatmosferu konfuzije i neizve-snosti kod makedonskog naroda i samo je pogor šala njegov po-ložaj.

Ona je, u jeku imperijalistièkog rata, bila još jedan spe-cifièan izraz težnji da makedonsko pitanje i buduænost make-donskog naroda ostane predmet politikei osvaja èkih planova, kako velikih sila tako i malih osvaja èa iz Evrope i sa Balkana. Time su se samo dopunjavale totalna okupacija i nesreæe make-donskog naroda u toku prvog svetskog rata — kako u Egejskoj tako i u celojMakedoniji.



• - V

+dnos makedonske emi$rai,ije prema

ratu

1. DELATNOST MAKEDONSKIH GRUPA U RUSIJI

Poèetak prvog svetskog rata 1914. godine ponovo je aktueli-zovaopitanje Makedonije. On je stvorio iluzije kod izvesnih krugova makedonskeemigracije, koji nisu vodili ra èuna o nje-govom imperijalistièkomkarakteru, da je u stanju da eliminiše neprirodnu rascepkanost Makedonije i da omoguæi njeno konsti-tuisanje u posebnu dr žavnuorganizaciju na Balkanu.

Neposredno posle napada Austro-Ugarske na Srbiju, Krste Misirkov,kao predstavnik Makedonije i u ime Makedonske ko-lonije, u govoru koji jeodr žao 6. avgusta 1914. godine na opšte-slovenskoj skupštini u Odesi,zahtevao je u ime doprinosa koji makedonski narod daje u borbi protiv „opšteslovenskog nepri-jatelja", „udruženog germanstva", da mu se uputi„manifest za ujedinjenje cele Makedonije u jednu dr žavu".

Makedonska grupa u Rusiji u toku cele prve godine od po-èetka prvogsvetskog rata razvija živu politièku delatnost. NJen cilj je da afirmiše prava makedonskog naroda na samostal-ni život, na sopstvenu nacionalnudr žavu, i da time elimini-še opasnosti od kombinacija velikih sila za novo

prekrojavanje Makedonije. Ne novo raspar èavanje makedonske zemlje, veæ„stva-ranje autonomne Makedonije" — tra ži Misirkov u svome èlanku odmaja 1915. godine, objavljenom u èasopisu Slavjani .

Argumentima rezultata revolucionarnih borbi makedonskog naroda Misirkov tra ži od Rusije, Engleske i Francuske da se anga žuju za osloboæenje Makedonije, „koja u kulturnom pogledu stoji daleko više negookolne dr žave pre 100 godina, kada su stekle svoju nezavisnost".„Autonomija Makedonije biæe najbolje rešenje makedonskog pitanja, kakoza same Makedonce tako i za Srbiju, Gr èku i Bugarsku i za evropski mir"

— zakljuèuje Mi-sirkov.Napori makedonske grupe da pridobije pristalice za svoje ciljeve u toku prve

godine rata nisu ostali uzaludni. NJih je prihvatila i podr žala specijalna komisija „Saveta društva za slovensku uzajamnost", koja je na svojoj sednici od 8. juna 1915. godine u Petrogradu donela „Rezoluciju o makedonskom pi-tanju", u kojojse potpuno afirmišu zalaganja makedonske grupe u Rusiji. Pored ostalog, uRezoluciji se ka že: „Najpravilnije rešenje pitanja bilo bi obrazovanje celokupne inezavisne Ma-kedonije putem odvajanja delova Makedonije koje su zauzele Sr-

bija, Gr èka i Bugarska 1913. godine. Tim putem æe se, na kraju, od

mnogonapaæene zemlje, raspar èane na tri dela, stvoriti je-dinstvena dr žava, koja æe moæi slobodno da se razvija u okviru samostalnog postojanja."

2. DELATNOST MAKEDONSKE EMIGRACIJE U

Š VAJCARSKOJ

Osim delatnosti Makedonske grupe u Petrogradu, èija je ak-tivnost došla doizra žaja u prvim godinama prvog svetskog ra-ta, zna èajna je i delatnost makedonske emigracije u Š vajcar-skoj. U Š vajcarskoj je delovalo nekoliko grupa makedonskih studenata, koji su u toku 1918. godine pokušali da se organizujuu svojim društvima. Od svih njih naroèitu aktivnost pokazala je grupa koju jepredvodio dr Kocarev, lekar, privatni docent u Ž enevi, rodom iz Ohrida. U Ž enevi,u toku 1917. godine, Ko-carev je tesno sara ðivao sa jugoslovenskom omladinomu Š vaj-carskoj. NJegova osnovna preokupacija bila je stvaranje balkan-skekonfederacije. U konfederaciji balkanskih naroda on je gledao sredstvo za obezbeðenje njihove nezavisnosti i izlaz iz postojeæih nenormalnih odnosa na Balkanu. Prema njegovoj kon-cepciji, balkanska konfederacija trebalo bi da sesastoji od sledeæih autonomnih oblasti: Albanije, Crne Gore, Dalmacije,

Vojvodine (podeljene), Hrvatske (u tada šnjem vidu), Srbije iz 1912. godine,Makedonije (u njenom najprostranijem obimu do 1912. godine) i Bugarske. Da birealizovao svoje koncepcije, Kocarev je jasno shvatao da je potrebna saradnja progresivnih društze nih snaga balkanskih naroda Sam je bio u najtešnjoj vezi



• - V

zovana posle teškog iskustva vanrednog režima u Makedoniji posleBukureškog ugovora, pod pritiskom srpskih šovinistiè-kih vladinihkrugova, bila je ukinuta.

Iako je bila onemoguæena konstruktivna saradnja Kocareva sa

jugoslovenskom omladinom, on nije odustao od dalje aktivno-sti. Pod

njegovim rukovodstvom niklo je „Makedonsko društvo za nezavisnu

Makedoniju", èiji je cilj propagiranje ideje o sa-mostalnoj Makedoniji. U

apelu društva izdatom ostalim Make-doncima u Š vajcarskoj za saradnju,

pored ostalog, istièe se os-novno ljudsko pravo da svaki narod bude

slobodan i da raspola že sam sobom. Meðutim, iako „Makedonija sa svojimnarodom pred-stavlja jedinstvo", ona je „nesreæno podeljena od

neopravdanih suparništva susednih dr žava".

„Makedonija ne pripada ni Bugarima, ni Grcima, ni Sr-bima, ona pripada Makedoncima. Makedonija Makedoncima" — to su poslednje reèiapela koje je uputilo Makedonsko društvo Kocareva u Ž enevi svetskom

javnom mnenju i Makedoncima.

Na osnovu iznetih osnovnih ciljeva u apelu, u toku 1918. godine,društvo razvija poja èanu delatnost. Ono, s jedne strane, nastoji da prikupioko sebe sve Makedonce u Š vajcarskoj, a, s druge strane, da upozna svetsku javnost i dr ždvnike velikih sila sa težnjama makedonskog naroda za slobodu. Ono oštro osu-ðuje režime balkanskih dr žava u Makedonijinametnute posle njene podele u Bukureštu, i zahteva „stvaranje slobodne ineza-visne Makedonije, koja æe kasnije postati federalna jedinica

balkanske konfederacije ili federacije".

U uslovima ratnog sukoba u toku prvog svetskog rata, za koji jeMakedonija bila jedna od arena, jedna od osnovnih preokupa-cija onihmakedonskih krugova koji su mogli da izraze svoje mišljenje, van dosega

neposrednih rivala na Balkanu, bila je autonomija Makedonije. Odnosno, iu ratnim uslovima one se nisu odrekle osnovnih programskih ciljeva makedonskog nacio-nalnog pokreta. Za njih je autonomija takoðe bila programski mi-nimum, prvi neophodni uslov za realizovanje širokog cilja — federacije balkanskih naroda. Èak i u samoj Makedoniji, pode-ljenoj na dva dela izmeðu zaraæenih strana, u kojoj je svaka po-litièka aktivnost, kojunije odobrio okupdtor, odavno bila za-branjena, bilo je pojava u kojima jetakoðe izra žavana želja za autonomnom Makedonijom. Koliko široko je bila rasnrostranje-na ova želja i koliko su duboki bili njeni koreni govore vesti izlerinskog i vodenskog sreza iz 1918. godine. Srpski javni radnik JovanHadživasiljeviæ, u jednom izveštaju od 29. jula 1918. godine, govoreæi oraspoloženju makedonskog naroda, ka že: „Jedna od glavnih ideja koja ovdezanima slovensko stanovništvo jeste ideja o autonomnoj Makedoniji."

G L A V A VUjedinjenje juoslokenskih naroda i

makedonski nai,ionalni pro"lem

1. TRETMAN MAKEDONSKOG PITANJA U TOKU RATA

Još u poèetku prvog svetskog rata izbilo je na povr šinu pitanje ujedinjenja jugoslovenskih naroda. U svim etapama rata, manje ili više, pitanje je stalno bilootvoreno.

Posle promena koje su proizišle iz balkanskih ratova, naroèito posle



• - V

naroda sa predstavnicima Ju-goslovenskog odbora, makedonsko pitanje nije semoglo izbeæi. To je najèešæe bio rezultat suprotnih mišljenja sagovornika. Nekeistaknute liènosti iz Jugoslovenskog odbora bile su gledišta, za razliku od srpske

vlade, da buduæa jugoslovenska dr žava tre-ba da okrene leða Vardarskoj dolini iEgejskom moru orijen-tišuæi svoj razvoj prema Jadranskom moru.

zazOštrije i otvoreno postavljanje makedonskog pitanja u ok-viru

problema ujedinjenja jugoslovenskih naroda nastalo je na Krfskoj

konferenciji, juna 1917. godine, kada je na dnevni red došao problemteritorija koje æe uæi u sastav buduæe zajedniè-ke dr žave. Na sednicama od 17. juna i 3. jula, na kojima je tre-tirano pitanje Makedonije, došle sudo punog izra žaja razlike u pristupanju problemu obeju strana.Predstavnici Jugosloven-skog odbora nastojali su da se što manje pa žnjeposveti Makedo-niji, dok su Pa šiæ i srpska vlada jasno isticali da najglavnije aspiracije za Srbiju ostaju istoène i južne granice. Iako je pi-tanje teritorija koje æe uæi u sastav buduæe zajednièke dr žave uslovioishodom rata, Pa šiæ nije propustio da istakne intere-sovanje o Makedoniji,ukazujuæi da je u pitanju ne samo deo dobi-jen Bukureškim ugovorom

veæ i ostala dva dela pod Bugarskom i Gr èkom.

Razume se da se i na Krfskoj konferenciji pristup make-donskompitanju ni u èemu nije izmenio. Ni srpska vlada, ni predstavnici

Jugoslovenskog odbora nisu pristupili makedon-skom pitanju sa gledišta prava makedonskog naroda u buduæoj jugoslovenskoj zajednici. Za srpsku

vladu to je bilo steèeno pra-vo, a za predstavnike Jugoslovenskog odbora problematièno pi-tanje. Ipak, to se nije moglo ignorisati, kako u pogledunjegovog teritorijalnog momenta tako ni u pogledu organizacionog oblika

buduæe zajednièke dr

žave.Makedonsko pitanje se još aktuelnije, oštrije nameæe posle

oktobarske proleterske revolucije u Rusiji. Pod uticajem ideja oktobra revolucionarni talas obuhvata sve zemlje u Evropi. Iz-lazak Rusije iz rata menja odnos zaraæenih scaga i kraj rata èini još neizvesnijim. Ukombinacijama za izlaz iz rata, koje su zapoèele snage Antante, pitanjeMakedonije dobija novi zna-èaj. NJemu se sada ne pristupa kao predmetupodele, veæ se po-smatra kao moguænost za stvaranje nove slovenskedr žave na Bal-kanu pod za štitom velikih dr žava ili autonomne oblasti uokviru buduæe jugoslovenske dr žave.

Sa novim idejama i razmišljanjima o rešavanju makedonskog pitanja

koincidira i pojava jedne deklaracije, jula 1918. godine u Vodenu, u kojoj

se istièe želja nekih Makedonaca da èitava Makedonija bude obuhvaæena

Krfskom deklaracijom.

U dekldraciji se istièe da niko ne osporava Makedoncima da su jugoslovensko pleme, što je i oseæanje svih Makedonaca. Kao jugoslovensko pleme, dalje se istièe, oni su solidarni sa svim jugoslovenskim težnjama, usvajaju Krfsku deklaraciju iz 1917. godine i

zahtevaju da se njom obuhvati cela Makedonija. Usvajajuæi jedinstvo sa ostalim Jugoslovenima na osnovu demo-kratskog ureæenja, u deklaracijise zahteva da Jugoslovenski

3 8 4

odbor proširi svoje redove, primajuæi i predstavnike Makedo-naca sa granica Srbije.

Iako ova deklaracija nije mogla da doðe do izra žaja zbog zabrane, bliski kraji svr šetak rata još tešnje su povezali makedonsko pitanje sa pitanjem ujedinjenja i ureðenja nove dr-žave na demokratskoj osnovi.

2. STVARANJE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I

SLOVENACA

Jesen 1918. godine ozna èava kraj prvog svetskog rata. Posle proboja Solunskog fronta na Dobrom Polju, vardarskim delom Makedonije ponovo su

zavladale srpska i saveznièke vojske.Potpisivanjem (29. septembra 1918. godine) primirja u So-lunu, Bugarska je

izišla iz rata. Ta èno posle mesec dana, 28. oktobra, Austro-Ugarska je takoðeizjavila spremnost da sklopi mir sa Antantom a 4 novembra potpisala je



• - V

zemljama Antante radi obezbeðenja svoga meðunarodnog priznanja. U isto vreme, odmah posle 29. oktobra, Narodno veæe pristupilo je formiranju organa vlasti. U najve-•æem broju sluèajeva ono je sa èuvalo staru administraciju i po-stojeæe zakonske propise. Veæe je najoštrije reagovalo protiv revolucionarnihakcija narodnih masa. Naredilo je raspuštanje odreda „zelenog kadra" ipartizanskih odreda. Zatra žilo je predaju oruž ja, pristupilo je stvaranju svojepolicijske i vojne snage — takozvane narodne garde, a zatim, 2. novembra,objavilo je opštu mobilizaciju.

I pored toga, revolucionarni talas narodnih masa u jugo-slovenskimzemljama nije mogao biti ugušen.

Uopšte, u jugoslovenskim zemljama nije bilo kraja koji nije bio obuhvaæenrevolucionarnom vatrom. To je nateralo Narodno veæe, nemoæno da se svojimsredstvimd obra èuna sa narodnim ma-


sama, da se obrati za pomoæ oružanim snagama Antante na Bal-kanu isrpskoj vladi radi ugušivanja narodnog pokreta.

Koristeæi se nastalom situacijom, italijanska vlada prva je rešila da izvuèe nešto za sebe. Tra žeæi da ovlada èitavom Dalmacijom i Istrom, joškrajem oktobra, italijanska vojska je okupirala va žnija pristaništa: Trst,Pulu, Rijeku, Split, Dubrovnik i Kotor. To je izazvalo reakciju francuske

vlade, koja se bojala ja èanja italijanskog uticaja na Balkanu, kao i Srbije,koja je tra žila prikljuèenje jugoslovenskih zemalja. U isto vreme to jeizazvalo prisustvo engleske i amerièke vojske na jugoslovenskoj teritoriji.

Razume se, okupaciju pojedinih oblasti jugoslovenskih ze-malja odsnaga Antante jugoslovenska bur žoazija je iskoristila za ugušivanjerevoluciocarne akcije masa. Vodeæi ra èuna o svo-jim klasnim interesima,krupna hrvatska i slovena èka bur žo-azija, bez obzira na želju masa za ujedinjenjem jugoslovenskih naroda na demokratskoj osnovi, koristila jeprisustvo Antanti-ne vojske za ujedinjenje jugoslovenskih zemalja sa srpskom kralje-vinom, prihvatajuæi njen vojni i policijski aparat kaoèuvare sopstvenih interesa.

Ujedinjenje, odnosno stvaranje Kraljevine SHS, posle niza dogaæaja utoku meseca novembra i odluka razlièitih oblasnih skupština, progla šeno je1. decembra 1918. godine. Prvog decem-bra, delegacija Narodnog veæa izZagreba podnela je svoju adresu princu regentu. Toga dana, u ime kralja,princ regent Ale-ksandar Kara ðor ðeviæ objavio je obrazovanje KraljevineSrba, Hrvata i Slovenaca. Na taj na èin izvr šeno je ujedinjenje jugo-slovenskih naroda. Meðutim, iako je ujedinjenje jugoslovenskih naroda bioideal, sredstva kojima je ono postignuto nisu nimalo bila izrazdemokratskih težnji jugoslovenskih naroda za stva-ranje demokratskezajednice ravnopravnih naroda. Ono nije re-šilo, niti je bilo u stanju da reši, nacionalne i socijalne težnje jugoslovenskih naroda, èime je stvorenokrajnje zaoštra-vanje klasnih i nacionalnih protivreènosti u njemu.

3. MAKEDONSKI NAROD I STVARANJE

KRALJEVINESHS POSLERATA

U toku rata, adakedonski narod, izuzev ši manji deo makedon-ske bur žoazije, koja je vezala svoje interese za interese bugarske bur žaozije, ucelini je ostao privr žen idealima autono-mne Makedonije, kao neposrednomcilju i uslovu na putu ka uje-dinjenju balkanskih naroda. Nekolikopokušaja za neposredno povezivanje i ravnopravno tretiranje buduænostimakedonskog naroda sa buduænošæu svih jugoslovenskih naroda grubo jeugušeno. S druge strane, steèeno iskustvo od okupatorskog režima posleBukureškog mira bilo je toliko teško da su, i pored po-kušaja srpske vdadeda stvori atmosferu poverenja, kraj rata i ponovno uspostavljanje srpske

bur žoaske vlasti u Makedoniji doèekani krajnje uzdr žano i sa nepoverenjem. Na isti na èin u Makedoniji je doèekano i stvaranje noveKraljevine Srba, Hrva-ta i Slovenaca.

Makedonski narod posle zavr šetka rata ostao je pot èinjen i podeljen na tri



• - V

autonomije Makedonije na osnovu Vil-sonovog principa o samoopredeljenjunaroda.

Obja šnjavajuæi politièke koncepcije o autonomiji, komanda je došla dosledeæeg zakljuèka o ciljevima ovog pokreta.

„Autonomna Makedonija treba da obuhvati srpski, gr èki i bugarski deoMakedonije. Centar bi bio Solun." Prema istom izvoru, organizovanje iobezbeæenje autonomne Makedonije treba-lo je prepustiti jednoj velikoj sili uroku od 3 godine. Posle toga „Makedonci bi formirali svoju vojsku, policiju i sveos-tale vlasti".

4. DELATNOST MAKEDONSKE EMIGRACIJE U

BUGARSKOJ

Raspoloženje u veleškom kraju za obnavljanje celovitosti Makedonije i za njeno organizovanje u autonomnu dr žavnu jedi-nicu na Balkanu, koje jekonstatovala Komanda pograniènih jedinica poèetkom 1919. godine, predstavlja izraz težnji celo-kupnog makedonskog naroda, ukljuèujuæi i ogromni deomakedon-ske emigracije.

U stvari, pripreme za aktivno dejstvovanje da bi se izborila autonomija u velikoj meri su bile rezultat delatnosti pomenu-tih krugova makedonskeemigracije u Bugarskoj, koji su ostali verni principima makedonskogrevolucionarnog pokreta.

25' 3 8 7

Naime, odmah posle kapitulacije Bugarske, istaknuti ruko-vodiociRevolucionarne organizacije biv šeg sereskog okrug.a, „verni svojim minulim

borbama u makedonskom oslobodila èkom pokretu za postizanje jednognarodnog ideala koji se ne poklapa sa težnjama balkanskog nacionalizma iimperijalizma", oktobra 1918. godine, izdali su svoju „deklaraciju orešavanju makedon-skog pitanja".

Programski ciljevi ove deklaracije, predlagani kao prog-ramski ciljevimakedonskog nacionalnog pokreta u specifiènim uslovima posle rata i prezakljuèivanja mirovnih pregovora, potpuno su afirmisali osnovne principemakedonskog nacional-no-revolucionarnog pokreta, naroèito njegovihprogresivnih de-lova. Osnovni je bio zahtev o autonomiji Makedonije, nesamo kao formula o rešavanju težnji makedonskog naroda veæ i kaoosnova za sporazum izmeðu balkanskih naroda za njihovo buduæe

balkansko bratstvo.

„Teritorijalno osloboðenje Makedonije nije akt neprijatelj-stva prema slobodnim balkanskim narodima — podvla èi se u Sereskoj deklaraciji — niti nasilje i separativno nagrizanje njihove teritorije. NJeno obnavljanjekao oformljene geografske jedinice biæe na ra èun svih i predstavljaæesolidarno uloženi kapital za opšte preduzeæe tih naroda, koje æe ihujediniti za život i mir, iskrenu saradnju i sreænu buduænost."

Oslanjajuæi se na minule borbe protiv svih stranih aspira-cija uMakedoniji za oèuvanje njene celovitosti, Ser èani su u autonomijiMakedonije gledali moguænost za ujedinjenje balkan-skih naroda, jedan oduslova za oèuvanje njihove ekonomske nezavisnosti od imperijalistièkihaspiracija i za pobedu demo-kratije. Za njih je bilo jasno da je bez pobededemokratskih dru-štvenih snaga na Balkanu nemoguæa realizacija istaknutih zahteva za autonomiju Makedonije. Zbog toga je njihova krajnja parola o autonomnoj Makedoniji funkcionalno vezana sa paro-lom o

balkanskoj demokratskoj federativnoj republici.

Istovremeno sa okupljanjem makedonske emigracije oko ovedeklaracije i sa diskusijama o prihvatanju njenih programskih ciljeva kaociljeva celokupne makedonske emigracije u Bugar-skoj, glavni vikar

bugarskih unijata Pol Hristov poslat je u Pariz 25. novembra 1919. godine,kao predstavnik biv še Unu-tra šnje revolucionarne organizacije. NJegov zadatak bio je da zastupa stav pred spoljnim svetom i pred Konferencijommira da se sa èuva „Makedonija u njenoj geografskoj celini kao samo-stalna politièka jedinica na Balkanu pod meðunarodnim pokro viteljstvom" èiju



• - V

Makedonije, apelom se poziva makedonski narod da se èuva od la žnihautonomista i da se ujedini oko sledeæih zajednièkih programskih ciljeva: 1)èuvanje Makedonije kao nepodeljene politièke jedinice na Bal-kanu u njenimgeografskim granicama; 2) da se tako formiranoj dr žavi da samouprava sa punom ravnopravnošæu i jednakim pra-vima za sve narodnosti; 3) da se u njojobezbedi mir i da se sa-èuva od raznih spoljnih osvaja èa, da se buduæojsamostalnoj Ma-kedoniji daju solidne meðunarodne garancije i da joj se obezbedistalna neutralnost, itd.

Šest èlanova Privremenog predstavništva Unutra šnje ma-kedonskerevolucionarne organizacije (Ðor èe Petrov, Taskata Spasov Serski, DimoHadžidimov, Pol Hristov, Mihail Grdži-kov i Petre Acev) bili su zaduženi da

nastave zapoèeto delo.Privremeno predstavništvo makedonske emigracije u Bu-garskoj razvilo je

svoju aktivnost u sledeæim pravcima: or-ganizovanje makedonske organizacijena bazi proklamovanih ciljeva, popularisanje prihvaæenih ciljeva pred

bugarskom i svetskom javnošæu, dejstvovanje preko ovla šæenog predstavnika Pola Hristova u Parizu pred delegatima na Mirovnoj kon-ferenciji, naroèito preddelegatima velikih sila, za reali-zovanje iznetih zahteva, demaskiranja dzoliènogdejstvovanja bu-garskog dvora i bur žoazije u vezi sa Makedonijom, i naroèitorazoblièavanje delatnosti Izvr šnog komiteta kao eksponata bu-garske politike.

U nastojanju da potpuno sa èuva svoju nezavisnost od bugarskepolitike i dr žave, Privremeno predstavništvo dalo je direk-tive makedonskoj emigracij i da ne uèestvuje u polit ièkom ži-

votu Bugarske, ukljuèujuæi i neuèestvovanje na izborima. Svakouèešæe u politièkim borbama Bugarske kvalifikovalo se kaoizdaja sopstvenog pokreta.»

Ovaj stav, koji je predstavljao i sredstvo za manifestovanje snagePrivremenog predstavništva i monolitnosti makedonske emigracije, u celini je

podr žala emigracija i makedonski narod u Pirinskoj Makedoniji. Na dan izbora mnoga bira èka mesta u ðumurdžinskom i strumièkom kraju — Pirinska

Makedonija — ostala su prazna. Umesto izbora odr žane su konferencije sa kojihsu slate rezolucije Mirovnoj konferenciji sa zahtevom da se ne dopusti podela Makedonije, veæ da se od nje stvori ne-zavisna dr žava.

Privremeno predstavništvo se 30. maja 1919. godine obra-tilomemoarom bugarskim politièkim partijama, u kome od njih zahteva da seodreknu svoje stare osvaja èke politike prema Ma-kedoniji. U njemu onoinformiše o svojim castojanjima kod Kon-ferencije mira u Parizu da seizbori za autonomnu, samostalnu, nepodeljenu Makedoniju. Istièuæi da politika bugarske vlade u odnosu na Makedoniju, bez obzira na pobedu iliporaz, vodi ka „cepanju celine Makedonije", memoar zahteva od nje da seodrekne takve politike.

Osim ove javne aktivnosti Privremenog predstavništva u Bugarskoj, ukojoj zbog pritiska bur žoaske dr žavne vlasti i njenih eksponenata okoIzvr šnog komiteta nisu mogla doæi do iz-ra žaja sva njihova mišljenja,zahtevi, predlozi, kontakti za pronala ženje izlaza iz teškog stanja, nekinjegovi istaknuti èlanovi su zatra žili, daleko od oèiju javnosti, i druga rešenja problema.

Pristupajuæi realistièki situaciji na Balkanu posle rata, naroèito u jesen 1919. godine, kada je svakome postalo jasno da od ulaganih nada izra žavanih o moguænostima Mirovne konfe-rencije za stvaranjeautonomne Makedonije nema ništa, me-ðu makedonskom emigracijom uBugarskoj rodila se ideja da se tra ži rešenje makedonskog pitanja u okviru

Jugo-slavije. Ocenjujuæi ta strujanja, jugoslovenski vojni pred-stavnik priSaveznoj vojnoj komisji, general Tucakoviæ, konstatovao je da je „jedna grupa bila za autonomiju Makedonije pod protektoratom Jugoslavije, sa opštinskom, lokalnom i škol-skom samoupravom". Druga grupa bila je za išèekivanje doga ðaja, treæa je htela da zna minimalna prava koja æe

Jugoslavija dati makedonskom narodu, dok je èetvrta grupa bila protiv svake sa-radnje sa Jugoslavijom. Struja koja je bila za saradnju sa Jugo-slavijom pristupila je i praktiènom realizovanju svojih ideja. Ona je stupila u neposredni kontakt sa jugoslovenskim predstav-nikom u Sofiji. Povodomtog kontakta tada šnji ministar vojske i mornarice, general Hadžiæ, u

jednom telegramu od 20. oktobra komandantu jedinica u Makedoniji piše:„Milan Ðurlukov, Ðor èe Petrov, Pol Hristov i Petre Èaulev tra že sastanak sa èlanovima na še delegacije u Sofiji i izjavljuju da je dalja borba besmislena ida žele da sugerišu Makedoncima da se po-mire s tim da ostanuravnopravni èlanovi velike Jugoslavije, zahtevajuæi za to amnestiju isigurnost života". Meðutim, ni ovaj pokušaj nije se pokazao dovoljnorealnim u okviru vla-dajuæih društvenih snaga i odnosa u tada šnjojJugoslaviji To



• - V

je ujedno i period u kome Privremeno predstavništvo smatra da njegova aktivnost nije više potrebna, da je ono odigralo svoju ulogu i da su potrebni novi oblicimakedonske borbe, prilago-ðeni konkretnim uslovima.

5. AK TI VN OS T MA KED ON SKE EM IGR ACIJ E U

OSTALIM ZEMLJAMA EVROPE

Osim u Bugarskoj, u toku 1919. godine, makedonska emigra-cija razvila je

odgovarajuæu delatnost i u ostalim zemljama Ev-rope. Tako je, na primer, 19. januara 1919. godine, u Carigradu sazvan miting makedonske emigracije. Sa mitinga je poslat me-moar Mirovnoj konferenciji u Parizu, u kome se zahtevalo da se Makedonija, nepodeljena, oformi kao autonomna oblast po ug-ledu na Š vajcarsku.

Meðutim, van Bugarske, 1919. godine, najživlja je bila ak-tivnost makedonske emigracije u Š vajcarskoj. Tome su dopri-nosili pogodni politièkiuslovi, veliki broj makedonske emi-gracije i tradicija njene organizovaneaktivnosti u ovoj zemlji. U toku rata u raznim gradovima Š vajcarske postojala sumake-donska društva. Na sastanku, koji je odr žan 15. decembra 1918. godineizmeðu predstavnika nekih makedonskih društava, for-miran je „Generalni savet"makedonskih društava u Ž enevi. Zadatak Generalnog saveta, odreðen na sastanku, bio je da na-stupa u ime društva kao jedini faktor pred Mirovnomkonfe-rencijom, pred svetskom javnošæu, pred vladama velikih sila i na raznimmeðunarodnim susretima da bi se primenile ideje predsednika Vilsona.

U periodu priprema i odr žavanja Mirovne konferencije u Parizu, Generalnisavet makedonskih društava nastojao je da ne propusti nijedan zna èajniji susret kome se ne bi obratio pismom, apelom ili delegacijom. NJegova nastojanja bila su, da se koliko god je to moguæe, šire popularišu osnovni zahtevi makedonske

emigracije u Š vajcarskoj: stvaranje autonomne Ma-kedonije po ugledu na Š vajcarsku.

Osnovna suština politièkih koncepcija i ciljeva Saveta makedonskihdruštava u Š vajcarskoj izra žena je u apelu me-seca juna 1919. godine.

Iznoseæi u sa žetoj formi borbe i nastojanja Makedonskog naroda za nezavisnost, zahtevajuæi od svetske javnosti Da pri-hvati i da podr ži njegova prava na samoopredeljenje i nezavi-snosti, u apelu se istièe:

„Mi, Makedonci, zahtevamo da se ovo neprikosnoveno pravo poštuje kada jereè o Makedoniji. Makedonski narod ima neop-hodne i potrebne sposobnosti da

bi mogao samoupravljati, s obzirom na to da on nije amorfna masa, niti nesvesna zajednica kao što mnogi zainteresovani pisci žele da nas uvere." Kod make-donskog naroda, istièe apel, postoji duhovno jedinstvo „zasno-vano na è vrstimpsihološkim vezama", postignutim u toku ma-sovnih revolucija, muka i ropstva.

U apelu Generalnog saveta u GPvajcarskoj se istièe da æe stvaranjem

Makedonije kao nezavisne dr žave biti eliminisane protivureènosti meðu

balkanskim dr žavama, da æe „slobodna i nezavisna Makedonija,

zahvaljujuæi pre svega svom odliènom geo-grafskom položaju, poslužiti kao

ujedinjavajuæa veza meðu balkanskim dr žavama, dozvoliæe im da se

susreæu druk èije, a ne sa oruž jem u ruci, i doprineæe ostvarenju balkanske konfe-deracije."

Osnovna nastojanja Generalnog saveta makedonskih društava uŠ vajcarskoj bila su da populariše, koliko god je moguæe više, svoj programu svetskoj javnosti, naroèito u Engleskoj i Ameri-ci. On je naroèito nastojaoda pridobije istaknute kulturne i javne radnike ovih zemalja da se zauzmukod svojih vlada za re-alizovanje zahteva za autonomnu Makedoniju. Drugonastojanje Saveta bilo je da ne dozvoli da padnu bilo kakve sumnje na nje-govu aktivnost kao eksponenta bugarske dr žavne politike. Doz-nav ši da su,pri razmatranju problema vezanih sa pravima ma-njina, bugarski diplomatitra žili da se predvide odredbe koje æe Makedoncima omoguæiti da seopredele za bugarsku nacional-nost, Generalni savet makedonskihdruštava je najoštrije rea-govao. U telegramu Stambolijskom, od 18.novembra 1919. godine, oni ga optužuju za nastavljanje starih grešaka

bugarske poli-tike prema Makedoniji. „Mi energièno protestujemo protiv ovežalosne diplomatske igre i odbijamo da se opredelimo za bu-garskunacionalnost. Pred celokupnom svetskom javnošæu izjav-ljujemo da neželimo da budemo oruðe novog iredentizma koji vi stvarate Va šomimperijalistièkom politikom." U telegramu istog datuma, upuæenomMirovnoj konferenciji u Parizu, pored protesta protiv pomenutih odredaba inegiranja svakog prava bugarskim diplomatima da istupaju u imeMakedonije, ka že se:

Bazirajuæi se na principima koji inspirišu Mirovnu konferenciju za



• - V

G L A V A V I Makedonsko pitanje

na miroknoj konfereni,iji

u Pari#u

1. DISKUSIJE O MAKEDONSKOM PITANJU PRE

PO È ETKA KONFERENCIJE

Još dok se prolivald krv na ratnim poljima, rivalske strane pripremale su seza buduæu mirovnu konferenciju na kojoj æe moæi da legalizuju prisvajanjetuðih teritorija. U sklopu tih priprema bili su i planovi o prisvajanju Makedonije.

Pitanje buduænosti Makedonije na meðunarodnom planu na-roèito je biloaktuelno u toku 1918. godine. U prestonicama ve-likih sila Antante, naroèito uEngleskoj, najživlje se razmi-šljalo o stvaranju autonomne Makedonije podza štitom velikih sila. O tome su èak u toku 1918. godine voðeni i pregovori, i to oseparatnom miru sa Bugarskom.

Pred perspektivom ovakvog rešenja pitanja Makedonije, srpska i gr èka vlada preduzele su sve da to onemoguæe. Osnovna baza srpske politike o teritorijalnimproblemima, koju je izra-dio Pa šiæ aprila 1918. godine, bila je da se ne dozvolinikakva diskusija o tome kome treba da pripadne Vardarska dolina. Pre-ma njemu, nije trebalo i nije moglo biti reèi o onoj makedonskoj teritoriji koja je

osvojena od Srbije za vreme balkanskih rato-va. „Naprotiv — isticao je on — borbu treba voditi za dobijanje strateške granice", to jest za dalje teritorijalnoproširivanje na Balkanu. Ne ustupanje dela Makedonije pod Srbijom Bugar-skoj,

veæ naprotiv — nareðivao je on svojim diplomatskim pred-stavnicivda da sezala žu da Srbiji pripadne teritorija u slivu Strume, kao minimum razgrani èenja sa Bugarskom, a kao maksi-mum granica „koja bi obuhvatila sve Makedonce".Istina, u sluèaju krajnjeg pritiska velikih sila Antante, srpski poslanik uLondonu predložio je i alternativno rešenje, koje je pred-viðalo stvaranjeautonomne Makedonije u koju bi bila ukljuèena teritorija nekada šnjeg bitoljskogi solunskog vilajeta, ali ovaj poslednji bez veleškog okruga. Generalna linija oteri-torijalnim problemima bila je linija koju je izradio Pa šiæ. Sa njom je

jugoslovenska delegacija izišla na Mirovnu kon-ferenciju u Parizu, a sa sliènomkoncepcijom nastupila je i gr èka vlada.

Razume se, i pored takvog dr žanja jugoslovenske i gr èke vlade, pitanjesudbine Makedonije nije skinuto s dnevnog reda. Naprotiv, aktivnošæumakedonske emigracije u Bugar-skoj, Š vajcarskoj i u drugim zemljama Evrope i Amerike, koja je za svoje zahteve uspela da pridobije ne samosimpatije velikog broja svetskih istaknutih liènosti veæ i njihovo an-

ga žovanje u stvaranju autonomne Makedonije, pitanje je dr

žano otvorenosve do potpisivanja ugovora sa Bugarskom — 27. novem-bra 1919. godine.

Tome je doprinelo i zdlaganje bugarske vlade, koja je, i pored izgubljenograta, nastojala da za štiti svoje teri-torijalne aspiracije prema Makedoniji.

Tome su još više do-prinosili protivreèni interesi velikih sila Antante, kojesu pitanje buduænosti Makedonije dr žale stalno otvoreno, kako za vremerata tako i sada, na Mirovnoj konferenciji. Naposletku, tome je ne malodoprinosila nestabilna unutra šnja situacija u novoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je bila potresa-na revolucionarnim vrenjem masa. Zbogtoga je i priznavanje nove zajednice odlagano sve do maja, odnosno dopotpisivanja Versaj-skog ugovora, 28. juna 1919. godine.

Diskusije u vezi sa Makedonijom na Mirovnoj konferenciji su, izgleda,zapoèele posle potpisivanja Versajskog ugovora, kada je na dnevni reddošla izrada mirovnog ugovora sa Bugarskom. Pre toga, problem senametao van Konferencije. Najaktivnija, u tome bila je makedonska emigracija, èiji je osnovni zahtev, iz-ra žavan preko delatnosti Pola Hristova ili Generalnog sa-veta makedonskih društava u Š vajcarskoj, bioizgra ðivanje au-tonomne Makedonije, u celini, pod za štitom velikih sila.

2. DISKUSIJE U ORGANIMA KONFERENCIJE

Problem Makedonije došao je na dnevni red na 32. sednici Komiteta za



• - V

jezika, obrazovanja, vere i o pitanju lokalne administracije" i sva druga

l pitanja za koja æe dobiti ovla šæenje od jugoslovenskih zakona.Upravu autonomne Makedonije jugoslovenska vlada trebalo je da poveri gubernatoru, koji æe biti odgovoran pred autonomnim par-lamentom; služ benici u Makedoniji, po moguæstvu, da se po-stavljaju iz redova njenih stanovnika.

Insistirajuæi na prihvatanju ovog predloga, italijanska delegacija je nastojala da stvori utisak da je jedini motiv koji

I ju je naveo da se anga žuje u izradi svoga projekta bila želja da se stvori „sigurnost za stanovnike Makedonije i specijalno slo-

venskog stanovništva, koje nije srpsko". Treba istaæi da su udiskusijama koje su se razvile o pravima Makedonaca „Make-donci"identifikovani kao „etnièka manjina", pri èemu se pre-cizno mislilona slovensko stanovništvo Makedonije, za raz-liku od ostalihetnièkih grupa.

Posle podnetog projekta razvila se opširna diskusija.5 Protiv projekta odluèno se izjasnila francuska delegacija.

Makedonsko pitanje ponovo je došlo na dnevni red na 39. sed-nici Komiteta. Italijanska delegacija zadr žala je svoj predlog oautonomiji. Engleski predstavnik dao je kompromisni predlog: „da se zakljuèe sporazumi koji æe dozvoliti da Društvo naroda ima svoje predstavnike u Makedoniji da bi se poja èale garancije protiv ugnjetavanja." Posle daljih diskusija, Italijani su izme-nili svojprojekt. Oni su sada insistirali na autonomnosti u odnosu na jezik,prosvetu, religiju i lokalnu samoupravu. Engle-zi su predložili da Društvo naroda postavlja komesare u „trajanju od 5 godina".

Meðutim, preko Pa šiæa, jugoslovenska vlada, koju su podr-

t žali francuski predstavnici, najodluènije je odbila ove pred-loge, tvrdeæi da su ustavne odredbe srpskog ustava iz 1903.godine dovoljne za za štitu gra ðanskih i politièkih prava stanovnika.Zahvaljujuæi otporu francuske delegacije, propali su svi poku-šajikako u ovom komitetu tako i u Vrhovnom savetu da se ma-kedonskom narodu da izvesna autonomija u granicama Jugosla-

vije.Ipak, time pitanje nije skinuto s dnevnog reda. Na dnevni red

došao je èlan 51. Ugovora o miru sa Austrijom, u kome se predviða odredba o manjindma i još više konvencija o za štiti manjina. Uodredbama konvencije (èlan 9) Jugoslavija i Gr èka su seobavezivale da daju manjinska prava teritorijama prikljuèe-nimnjima posle 1. januara 1913. godine. Jugoslovenska vlada ni ukom sluèaju nije htela da primi predloženi tekst. S obzirom na toda nije mogla ništa uèiniti, ona je pribegla opstrukciji. Jedan deodelegacije — Trumbiæ, TDa šiæ, Smodlaka — napustio je Pariz.

Trumbiæ je dao izjavu u Beogradu da iako odnosni èlan ima principijelan stav, „reèeno nam je da se u pogledu da še dr žaveciljalo na Makedoniju". Beogradska vlada je svim sred-stvima nastojala da osujeti predlog o za štiti manjina koji bi se odnosio na

Makedoniju. Kao sredstvo pritiska izazvana je vla-dina kriza. Trinaestog septembra Davidoviæ je podneo ostavku kabineta.Meðutim, ova taktika nije uspela. Francuska je ovog puta bila za taj

predlog. Odsustvo jugoslovenske delegacije iz Pa-riza iskorišæeno je u Vrhovnom savetu da se ponovo aktivira predlog o davanju autonomijeMakedoniji.

Na kraju, pošto je postalo jasno da Vrhovni savet stoji è vrsto na tomeda se èlan 51. primenjuje na Makedoniju i na ostale oblasti i da sesituaciJa ni u kom sluèaju ne odvija u njenu ko-rist, jugoslovenska vlada

je, posle skoro dvomeseène opstrukcije, odluèila da potpiše ugovor o mirusa Austrijom, zajedno sa spornim èlanom 51, kao i Konvenciju o pravima manjina. Time je definitivno odreðena sudbina Makedonije. NJu su podeliletri rivalske balkanske dr žave. Nijedan zahtev makedonskog naroda nije uzet u obzir. Pariska mirovna konfencija jednostavno je sankcionisala odredbeBukureškog mira iz 1913. godine. Jedina korekcija koju je ona unela u njih

bilo je prikljuèenje Stru-mice i okoline, sa oko 60 hiljada ljudi Jugoslaviji.Postalo je više nego jasno da su sva nastojanja i nade da se u okviru

bur žoaskog društva na ðe mesto za rešavanje makedon-skog pitanja samoiluzije. Velikosrpska bur žoazija ne samo što je preduzela sve da se odbace

zahtevi makedonskog naroda za us-postavljanje celovitosti Makedonije u vidu autonomne dr žavice na Balkanu nego ona nije bila spremna da prihvati ni one pred-loge makedonske emigracije i naroda koji su nudilisaradnju na ra èun dobijanja autonomnih prava u okviru Jugoslavije.



Bi"liorafija

DEO V i VI a B i b l i o g r a f s k i

p r i r u è n i c i i o p š t e z b i r k e

A. X. G./ Istoriografija vo NRM od osloboduva šeto do krajot na 1961, GINI, I, 1,1957; br. 1—2, 1960; VII, 2, 1963.

Vangeli, V. — M 9 Jovanovik, Istoriografija na SRM od 1962 do 1964. GINI, VIII, 2, 1964.

Lape, LJ., Odbrani tekstovi za istorijata na makedonskiot narod, II del, Skopje1966.

Mihovt,, V. N., Bibliografil, na Trakl, B-vlgarin i Makedonin i Sofin 1908.Mihov-v, V. N., Bibliografski izstoènici za istorinta na Turcil i BÐLgarin, t. I—IV,

Sofin 1914—1934.MJsæoN, TJ., V1æNo§garæ1e s1ev agsŠueb s1e reiosNsjiez aPetapLJ, ap§1a15,

#-apda*4 eh IaNepz zig 1a Tig^še e1 1a Vi1§ape, 8otla 1938.M ihovæ, V. N.. Naselenieto na Turcin i BÐLgaril prezÆ XVIII i XIX ^æk Ð t. I—IV, Sofil

1929—1939.Petrova, Nada, Makedonska bibliografija od osloboduvanjeto do 1963, Skopje

1951 — 1968.Polenakovik, X., Prilog bibliografiji Skoplja, I—IV, Skoplje 1935 — 1940.Poljanski, X. A., Britanska bibliografija za Makedonija, Skopje

1966.Poljanski, X. A., Makedonija vo karti, GINI, IX, 1, 1965. Sokolov, L., Bibliografija za

stopanskata istorija na Makedonija, Skopje 1953.

b) I z v o r i

Arnaudov Ð, M52 P%)602 "),ra0ie 0a d(!7a)0i(e .ak0i2 '"(a)i2 0apa%"()i6 i )i"ki .ap)edi0a "ma0"ka(a imperi62 Carigrad 1871.

8a--a'eN.2 #52 AgtagoI ke MeDe, *4 Np Maked(a.2 T/e.4a*(k* 1948. 8a--a'eN,2#52 A-/(p 8epa. 9 :1*4 (1598—1866), T/e..a*(k* 1942.



??????? ??????????? ??????

UaggaueNv, J., Agæšp Tæe88a1op1k18 (1695—1912), Tæe88a1otk1 1954.UaggaueNb, J., Šopkop Agæšp Ueg1av, Ek1o§e, Tæe85a1otk1 1942. Georgiev, PopIordan, Materinli po c-Brkovnata borba, Sb. NUNK XXIV, 1908.

Egzarhiske agitacije u Skoplju. Avtobiografske zapiske Jovana Traj-kovièa Burke, GSND, II, 1—2, 1927.

Ž inzifov, R., Publicistika, tom I—II. OBStavili C. Unždieva i D. Lekov, Sofil 1964.Kantardžiev, R., Nekolku dokumenti za otvoranjeto na prvite slavjan-ski uèilišta

vo Ohrid. Prosvetno delo XII, 7—8, 1957.

Lape, LJ., Doma šni izvori za makedonskata istorija, t. I, Nakazanie na Gur èinKokale. Ohridski letopisni beleški. Veleški letopis. Skopje 1951.

Miletiè-B, L., E dinð dokumentÆ ot ð prvoto vreme na Tanzimata Sb. NUNK, XV,1898.

MiletièÐ, L., Istorièeski i hudožestveni pametnici vt> manastira sv. Ivan-B

Bigorski, Sb. BAN, XVI, 1918.

M1sæou, I., II Vej.1ha §e gig Naps1e15§e8st Èe Vi1§apep5. II. Vapd Oezgeg-

ge1sæ18sæe Kop8i1agæepsæ1e, BoŠa 1953.

M1LJ0I, GJ., SopŠæiiop a Gæ1zto1ge s1i sottegse s1e 1a Tigsjše e1 6 \e 1a

V šeape. III, Narrog1z so

šiŠ

geb 1gapsa15. Oositephb oŠ

s1e1v e1 aihgez sJosi-tepgz, 5u1z1ou1950.

N ðkolko kratki letopisni bzležki po SBStonnieto na Zapadnitg, Ma-kedonci za pljrvata èetiriesetÆ i pet godišna epoha na nastonštil vek. I zvlæk ðl. naredil i prevel% ot' gðrcki

uèenika Ezerski, Sofin 1890.Panèev Ð, T., I zð arhivata na NaidenÐ Gerov Ð, Sofil, t. I, 1911, t. II.

1914.Polenakovik., X., K. A. Šapkarev za svoite uè benici, God. zbor. na Fil. fakultet, t.

XV, 1963 .Polenakoviæ, X., Korespodencijata na Jordan Hadži Konstantinov — DŽ inot so

Društvoto Srpske slovesnosti, Skopje 1956.Senkeviè, I. G., Dokumenti od istorijata na Makedonija vo Arhivata na M. A.

Hitrov, GINI X, 1, 1966.Senkeviè, N., Novvie materiali po istorii !Ožnb1H Slavnn. Slavln-skii arhiv,

Moskva 1963.Snegarov, I., Kodeks na cÐrkvata Sv. Georgi v ð Struga, Sofin 1964.Snegarov Ð, Iv., PrinosÐ k ðmð prosvetnoto delo v ð Makedonin. Edna

avtobiografin na K. Šapkarov ot 1864. Mak. Pregled III, 4—2, 1927. Traikov, N., Bratl Miladinovi. Prepiska. Sofin 1964. Turski dokumenti za makedonskata istorija t. I—V Skopje, 1951 — 1958. t. I

pod red. na A. Starova i P. DŽ ambazovski a t. II—V, Panta DŽ ambazovski.DŽ ambazovski, K., Za razvitokot na makedonskata trgovija vo prvata polovina

od XIX v., GINI, VI, 1—2, 1962.

Šapkarev Ð, K., Novi dokumenti po vladiškil v ðprosb v ð OhridÐ preZ Ð 1859 — 1861, Sb. NUNK X, 1894 i XVI, 1900.

v) L i t e r a t u r a

Andonovski, X., Okolu uèestvoto na Makedoncite vo Prvoto srpsko vostanie,Sovremenost IV, 1—2, 1954.

Andrejeviæ, A., Strumica. Zemlja i narod, Niš 1923. Arhiepiskopil pervoi gOstininni Ohridskal i ee vlinnie na ŠžnB1h Slavln. Moskva

1867. Atanasov, D., Gradovetæ na primorska Makedonin, Mak. Preg. X, 3—4, 1936,

XI, 1—2 1938.

Batakliev Ð, I., Grad-v Bansko, Sofil 1929.Bitoski, Krste., Prilog kon prouèuvanjeto na bitolskite esnafi i nivnata opštestvena uloga vo

XIX v. GINI X, 1, 1966. Voie A., 1_,a Tighcpe sGEigore, t. I—IV, Rap8 1841. Voie A., KesieP sGŠpega1gez aapz 1a Tigdše a'Eigore, T. I—II, ^^ppe

1854. Vasilev, A., Nekolku neiznesni ikonostasi ot Makedonin, Makedonska Misvl,, I, 3—4,

1945, 7—8 1946. Vasiljeviæ, J. X., Grad Bitolj, Bratstvo, XIV 1911. Vasiljeviæ, J. X., Grad Prilep i njegova okolina, Beograd 1902.

Vasiljeviæ, J. X., Ilija Maleševac, Skopje 1936. Vasiljeviæ, J. X., Kostur i njegova okolina, Beograd 1928.

Vasiljeviæ, J. X., Po Tetovskoj oblasti, Bratstvo, XXIX 1938. Vasiljeviæ, J. X., Prosvetne i politièke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v.,

Skoplje 1928. Vasiljeviæ, J. X., Skoplje i njegova okolina, Beograd 1930. Vasiljeviæ, J. X., Skopska industrija i trgovina i skopski trgovci u

XIX v., Skoplje 1933. Vestitelev Ð, G., Gradg, Vodengv, Mak. Preg. I, 2. 1924. Vlahov, T., Kukuš i negovoto istorièesko minalo, Sofin 1963.

Vukanoviæ, T.. Kopanièarstvo kod Mijaka, Godišnjak Muzeja Južne Srbije, I, Skoplje1941.

Georgiev 3. Georgi, Rudarstvoto vt> KZgozapadna Bljlgaril i JOgo-istoèna Makedonil,Sofin 1953.

Pop Georgiev D., Sopstvenosta vrz èiflicite i èiflisko-agrarno--pravnite odnosi voMakedonija, Skopje 1956.

Grigoroviè, V., Oèerk uèennogo putešestvil po slavnnskim zemllm, KazanB 1848.Grujiæ, R. M., Drvorez sv. Spasa i sv. Bogorodice u Skoplju, GSND, V. 1929.Grujiæ, S, Kako je postala bugarska Egzarhija, Beograd 1897.GLgtsa, T>., Ta rep T18 agtokeŠop agæ1er1zkor15 t1z RgoIz ŠzNtjapiv Iz OægIoz ke

Ui1§apaz, Atæte 1859.Dimovski, S, Crkovna istorija na makedonskiot narod, Skopje 1965.Donesenin V. Grigorovièa o ego putešestv š po evropeiskim zemllm, Kaza š. 1915. Vgapaag, A., Ba zMiat šp sTez sægeMepz ep Maseo !o1pe, ^e1r21§ 1867.Bgaps1ag, A., ̂ as!t1P18tga1;tp t šèše ep Mases1o1pe, 1̂ e1rg\§ 1869.Zavoev, P., Grad Štip, Sofil 1945.Zografski, D., Za Prilepskiot panagur, God. na Pravn. fak. vo Sko-pje, II, 1955.Zografski, D., Preodni oblici na manifakturata vo Makedonija, Pre-gled, Skopje III, 2,

1953



??????? ??????????? ??????

Katardžiev, Ivan, Serskiot okrug od Kresnenskoto vostanie do Mlado-turskata revolucija — nacionalno-politièki borbi, Skopje 1968.

Kantardžiev, R., Makedonskoto prerodbensko uèilište, Skopje, 1965.Klièkova, V., Kur èisko-kožuvarskiot zanaet i esnaf vo Skopje, Sko-pje 1959.

Koneski, Bl., Kon makedonskata prerodba, Skopje 1959. Koneski, Bl.,Makedonskata literatura vo XIX vek, Skopje 1950. Kondeviæ, T., Kratovo,Geografsko društvo u Beogradu, t. XV, 1931. Kniga za Miladinovci 1862 — 1962.■Zbornik od studii, statii i pri-lozi, Skopje 1962.

Soiv Šegu, M. 8., Uoua&e aapv 1a Maseaote sopgepapt aez gesæegsæez zigGMvgoJge, 1a §eo§garæ1e et 1ev aptd^šhez de se rauz I—II, Rapz 1831.

Krainièanec, T., SolunÐ kato ikonomièeski i kulturno-prosvetenlj centr Ð na Makedonil, Sofil 1938.

K žnèev Ð, V., GradÐ Skopie, II. Sp. XI, 1898.K žnèev Ð, V., Sega šnoto i nedavnoto minalo na gr. VeleSÆ, II, Sp. XXXIX 1892.

Lape, LJuben, Kratak pregled makedonske istorije od kraja XIX v. do 1913 g.,Beograd 1955.

Lièenoska, 3., Makedonska crkovna rezba vo XIII v., Glasnik na Etno-loškiot muzej vo Skopje, I, 1966.

Matkovski, A., Gur èin Kokaleski, Skopje 1959.Matkovski, Aleksandar, Crkovno-prosvetnite borbi vo Skopje vo XIX vek,

Prosvetno delo br. 3—4, Skopje 1953.Matkovski Aleksandar, DŽ inot kako prv sobira è na stari rakopisi i knigi,

Bibliotekarska iskra, br. 7—8 i 9—10, Skopje 1967.Mijatoviæ, St., Grad Voden, Bratstvo, XVIII 1924.Miler, A. F., Kratka istoril Turcš, Moskva 1948.Miljovska, D., Ekonomski osnovi društvene strukture makedonskih gradova u

drugoj polovini XIX veka. God. zbor. Fil. fak. vo Skopje. XV, 1963.Miljovska, D., Neke tendencije razvitka klasnih odnosa u makedonskom društvu udrugoj polovini XIX v., Pregled, Sarajevo 1964. Novoièev, D. A., Istorin Turcš, Moskva 1965.

Paskaleva, V., K ðm istoriata na trgovskite vrski na Makedonil sðs Sredna Evropa prez XIX v., Izvestil na IBI, XI, 1962.

Penušliski, K 9 Opis na esnafite vo Prilep od Marko Cepenko, GINI, VII, 2,1964.

Retgi, R., Šopja top Zegop 1838—39, A Šte 1938.Petrov Ð G.,| Materinli po izuè vanieto na Makedonin, Sofin 1896. Polenakoviæ, X.,Makedonski peèatari i peèatnici vo prvata polovina na XIX v., Skopje 1950.

Polenakoviæ, X., Stranici od makedonskata kniževnost, Skopje 1952. Robev Ð, T., Bitoln. Stopanski oèerk. Mak. Pr. XII, 1, 1942. Š va1, R., 1,a uŠe eopuoNee,8a1op1èie, 1914. Ristiæ, M., Strumica, Beograd 1925.Rusev Ð, St., GradÐ PrilepÐ. Izvestin na BÐlgar. geogr. družstvo, IX, 1942,

Sbornik Ð SolunÆ, Sofin 1934.Snegarov Ð, Iv., GradÐ OhridÐ, Sofin 1945.

Sokolov, L., Preduslovite za razvitokot na industrijata vo Makedo-nija od vtoratapolovina na XIX vek do 1912 g., GINI, I, 2, 1967. Sprostranov Ð, E. DželadinÐ bei, Sb.Nunk IV 1897. Sprostranov Ð, E., Po v žzra ždanieto na gr. OhridÐ, Sb. NUNK, XIII,1896.

SurinÐ, N., GradÐ KukušÐ i kukušanit Ð, Sofil 1927. Ta škovski, Dragan,Raganjeto na makedonskata nacija, Skopje 1966. Tošev Ð, A., Opisanie naGevgeli, II. Sp, XXV, 1890.



???????? ??????????? ??????

V IBLIOGRAFIJA

Tgaue18 t LJe 3 1 a U o t s Rgoutsez oJ Tigkeuap Eigore. Vu O. MšgMaskepgue apa A. R. 1gæu 1867.

Toskov, G., Tetovskit Ð pa ši, Sb. NUNK X 1894. Traièev,G., GradÐ PrilepÐ, Sofil 1925.Uroševiæ, A .+2 Kumanovo, God. zbor. na Fil. fak. vo Skopje — Prirod. mat. oddel

II, 1949.E. ae Veaijoig, Uoua§e t ŠgaJge aapz REtrp'e ogæotap I—II, Rapz 1829. ilipov ð,P., Lkoruda, Sofin 1933.

Filipoviæ, M., Iz nedavne prošlosti Velesa, GSND, XIV 1935. Filipoviæ, M,. Novi podacio È erkezima u J. Srbiji, GSND, XIV 1935. Hristov, X., Agrarnite otno š enin v Makedonin

prez XIX i na è aloto na XX v. Sofin 1964.Èipan, B., Starata gradska arhitektura i urbanizacija na gradovite, Ohrid 1964.È oèkov ð, Hr., GradÆ Velesv, Sofin 1929.Šumkov Ð, Iv., Ž alosnata knižka po delbata na Makedonin, Sofil

1895.Šarkov Ð, V., GradÐ Gorna Džumal, Sofil 1930.

DEO VII

( G l a v a I

— I V ) a)

I z v o r i

Božidarov Ð, G., I zæ beležnika na edinÆ èetnik Ð, SbornikÆ Ilin-denÐ 1903 — 1924, Sofin 1924.

Dviženieto otsamÐ Vardara i borbata sð v ðrhovistit ð9 P o spomeni na Lne Sandanski,Èerto PÐev Ð, Sava Mihailov Ð, Hr. Kuslev Ð, Iv. Ana-stasov GÐr èeto, Pet Ðr Hr.gOrukov i Nikola Puškarov Ð, SÐobpdava L. MiletièÐ, Sofin 1927.

Diplomatska prepiska kraljevine Srbije, I (1902 — 1903) Beograd 1933.Dokumenti za istorilta (na revolšcionnite borbi v Makedonil. Pisma, izvleèeni ot

„Knižkata za donesenin", na voivodite Mièman Todor Saev i potporuènik KonstantinÐ Nastev Ð. SÐobšava d-r MladenÐ Pan-èev Ð. Ilgostracin „IlindenÆ", god.

V, kn. 3 (34), Sofin 1920.Džerov, Luka, K ðm borbit Ð v gogozapadna Makedonin, Sofin 1920.Zografov Ð, Nikola, Stroeža na života, Sofin 1927.Zografski, Danèo, Makedonskiot taen revolucioneren komitet i „Otm'štenie",

Skopje 1954.Lape, LJuben, Dokumenti za formiranjeto na Slavjano-makedonskoto nauèno-

literaturno drugarstvo i negoviot ustav. Makedonski jazik, god. XVI.Lape, LJuben, Novi pisma na Goce Delèev, GINI, g. VII, br. 1/1963. Makedonil iOdrinsko 1893 — 1903, Memoar Ð na V Ðtrešnata Organi-zacin, 1904.

Martulkov, Aleksandar, Moeto uèestvo vo revolucionernite borbi na Makedonija, Skopje 1954.

Matov Ð, Hristo, Za svolta revolgocionna deinost. Lièni beležki, Prvo izdanie.(SL), 1928.

Odbrani statii za rabotnièkoto i socialistièkoto dviženje vo Make-donija podredakcijata na Ivan Katardžiev, Ivan Mazov, Slavko Mandi-èevski, Skopje, 1961.

Osnovaneto na VMRO. Iz zapiskit Ð na IvanÐ X. N ikolov ð, SÐObšava Hr.Šaldev Ð, Ilgostracin „IlindenÐ" god. VIII/!, Sofin 1934.




???????? ??????????? ??????

Osnovatel, Na èalo na revolgocionnata organizacil v Makedonil, Album AlmanahMakedonin, Sofil 1931.

Pismata na Goce Delèev, redakcija LJuben Lape, Skopje 1951.P RINT Centralen komitet na VMRO. Spomeni na d-r Hristo Ta-tar èev Ð,

Ovobšava L. MiletièÐ, Sofin 1928.Stanovigceto na Centralnil komitet sprema V Ðrhovnin makedonski komitet v

BÐLgarin. IZ zapiskite na Iv. X. NIKOLO. SÐObšava Hr. Šaldev Ð. Ilgostracin „IlindenÐ",god. II, kn. 4 (14), Sofil 1929 i god. VIII, kn. 5, Sofin 1936.

Spomeni na Gor èe Petrov, Skopje 1950.Spomeni na DamlnÐ Gruev Ð, BorisÐ Sarafov Ð i Ivan Garvanov Ð, SÐObgcava L.

MiletièÐ, Sofin 1936.Stranici od minaloto — izvleèenie OT dnevnika na Kosta KONDO, Ilgostracin

„IlindenÐ", god. II, kn. 4 (14), Sofia 1929.Lvorovt> P. K., Sljbrani SÐèinenin. Statii V Ðrhu makedonskin PROS, pod redakcinta

na d-r Ganka Naidenova, t. IV, Sofil 1943.

b) L i t e r a t u r a

A. S. S, POODT na general Conèev, „Obšto delo", god. III, kn. 2 i 3 . Sofin 1902. Avicenus (D. X. Dimov), V Ðtrešno ustroistvo na Organizacinta. Re-volgocionen list br.

3 od 17. IX 1904. Avicenus,, Dve teèenin. Revolgocionen list br. 8., 27. I. 1905. Anastasov Ð, gOrdan,Lne Sandanski, Biografièen oèerk. Sofil 1966. Badev, Iordan, Dame Gruev Ð, Ž ivot idelo (z-a, z-1)Belev Ð, G. Iv., V ÐStanieto v severno-iztoèna Makedonil prez 1895. Ilgostracil „IlindenÐ",

god. VII, kn. 2—3, Sofil 1934.Belev Ð, G. Iv., General voivoda Ivan Conèev. Ilgostracil „IlindenÐ" god. VII, kn. 6, Sofin

1935.Belev Ð, Iv. G., Ponva i razvitie na revolgocionnoto dviženie v Ma-kedonil. Ilgostracin

„IlindenÐ" god. III, kn. 4, Sofin 1930. Veleški, za t Ðrgovilta i industrinta na Makedonin. BÐLgarski pre-gled god. II, kn. IV—

V, Sofil 1895.Deliradev, Pavel, Lne Sandanski, Sofil 1946.Dimevski, Slavko^ Mitropolit Skopski Teodosij — život i dejnost. (1846 — 1926)

Skopje 1965.Dimov, X. D., Makedonskin PROS, Dupnica 1901. Toor ðeviæ, Dr Vladan, Srbija i Gr èka 1891 — 1893, Beograd 1923.Edin Makedonec, Mitingite v knnževstvoto za Makedonil, Sofin

1895.Zografski Danèo, Za rabotnièkoto dviženje vo Makedonija do balkan-skite vojni,

Skopje 1950.Ivanov Ð, I., Položenieto na bÐLgarite v Makedonin, Sofil 1895. Lvorov, P. K., GoceDelèev, Sofil 1904.Katardžiev, Ivan, Nekoi pra šanja za ustavite i pravilnicite na VMRO do Ilindenskoto

vostanie, GINI, god. I, br. Skopje 1961.K žnèev, Vasil, Reka Struma. Knižica za proèit kn. III, Solun 1889.KomitetÐ TÐ treba da bÐde blamiran, v. Delo br. 29, 28. VII. 1902.K ÐOsev, G. Dino, Istorin na makedonskoto nacionalno revolgociono g dviženie, Sofil

1954.Matov, D., Kratka raspravin po etnografinta na Makedonin. Perio-dièesko spisanie

god. VII,, kn. 35, Sredec 1890.Mir èev, Bonn, Nnkoi netoènosti i propuski vÐ v-vtorin tom ot „Isto-rin na BÐlgarin"

vrÐSka s makedonskoto narodno-osvoboditelno dvi-ženie. IzvestiÐ na Instituta za istoril,Sofin 1960.

Misirkov, P. K., Za makedonckite raboti. Fototipno izdanie, Skopje1953.

Mojsov, Lazo, Vasil Glavinov, prv propagator na socializmot vo Ma-kedonija, Skopje 1949.Pogled vrhu razvitieto na BÐLgarekoto uèebno delo v Tursko prez poslednoto èetvgrt

stoletie (8. a., 8. 1.)Prvi kongres na komunistièkata partija na Makedonija. Izveštai i rezolucii, Skopje 1949.Ristevski, Bla že, Krste P. Misirkov (1874 — 1926). Prilog kon pro-uèuvanjeto na

razvitokot na makedonskata nacionalna misla, Skopje 1966.Silnnov, Hr., Osvoboditelnit4 borbi na Makedonin, TOM prvi, Sofin

1933. Todorovski, Gligor. Eden dokument od 1901 godina za obidite na Sa-rafov za vospostavuvanje vrski so oficijalna Srbija, GINI, br. 2, 1964.

Tomov, Lazar, Plennvaneto na Mis El. Ston i gospoža Katerina Ste-fanova — Cilka.Ilgostracin „Ilniden-v" god. II, 9—10, Sofin 1933.

Hristov, Krum, Goce Delèev, Sofin 1955.DŽ ambazovski, d-r Klime, Kulturno opštestvenite vrski na Make-doncite soSrbija vo tekot

na XIX vek, Skopje 1966.

DEO VII

( G l a v a V —

V I ) a) I z v o r i

Au1sepiz ( D. X. Dimov), V Ðtrešno ustroistvo na Organizacinta. — Revolgocionen list 3 (1904)8

Au1sepiz, Dve teèenin — Revol. list 8 (1905)8 AU1segšz, Kritièeski beležnik, Revol. list 9 (1905)8 Au1sepiz — St, Epopenta N3 „Nožot" — 50 god. ot Ilinden. v -ST3NIE.

Ap TJps4EG§goipa KeriæNs — V1ask šoosGz Ma§agte 1906. Aizt.go-Ki881ap Ke&zgtz. Ghtiop 1903.

VgaPzgoga N. N.. Maseaota. 1,opaop 1906. VgŠzæ Vositeš;8 oL LJe Op§t oJ Še DLGag 889—1914 Uo1. V. 11,opaop. Dimevski, Slavko,Na šeto minato NIZ dokumenti, Razgledi, X, 3 (1967), X, 6 (1968).



???????? ??????????? ??????

26* 4 0 3

Kesnkov, B. D., Prinos KM diplomatièeskata istoril na Bvdgaril 1878 — 1925,Sofin 1925.

Lape, LJuben, Nekolku novi dokumenti za 1903 godina. Godi šen zbor-nik na Fil. fak. vo Skopje, U1/7, 1953.

Lape, LJuben, Novi dokumenti za Ilindenskoto vostanie. Ilindenski zbornik,Skopje 1953.

Lape, LJuben, Dobrotvornata akcija na srpskata slikarka Nadežda Petroviæ voKièevsko i Poreèe 1903 g. Sp. Istorija III, 1. 1967.

Lape, LJuben, Dokumenti za polož bata vo Makedonija i vo Organiza-cijata voprvata polovina od 1904. GINI U/2, 1961.

Lape, LJuben, Izveštai od 1903 g. na srpskite konsuli, mitropoliti i uèilišniinspektori vo Makedonija, Skopje 1954.

Makedonskata revolgocionna organizacin i bÐlgarskite pravitelstva. Dve otkritipisma na Serskilt revol. okr žg. Sofil 1908.

Matov, Hr., Za svolta revolgocionna deinost. Sofid 1928.Matov, Hr., Za upravlenieto na V. R. Organizacin, Sofin 1926.Matov, Hr., Osnovi na Vmrešnata Revol. Organizacin Sofin 1925. Misirkov, K.

P. Za makedonckite raboti, Skopje 1953.„Na nožot", Il. „IlindenÆ", 1927.Petrov, GÐor èe, Makedonsko osvoboditelno delo, Makedonski poegled 1/4,

1905.Pravilnik na V Ðtrešnata Makedono-Odrinska Revol. Organizacil

1905.Karrorog!, A., Ai Rauz sJez Magðtz. Rapz 1927.Revolgocionnata borba v Bitolski okrlg. Spomeni ot G. P. Hristov Sofil 1953.RevolgocionenÐ LIST (Oficialna priturka) 2. VI. 1905.Ristevski, Bla že, Protokol na Vtoriot solunski okružen kongres, Sovremenost

H1U/3 1964.Slaveikov, R., Iz deinostta na ruskite žandarmeriiski oficeri v Makedonin prez

1904 g. Makedonski pregled V/! 1929.Spomeni na Mihail Gerdžikov, Sofin 1928.

TJp KGop — V1r1ota1e, 1a OiezMop sJez NeJogtez. Rag18 1903.Ustav na VMRO, Sb. „Ilindent," za 1924.Hristov, G. P., Okr žžni kongres v Prilepsko. Sb. IlindenÐ za 1922. Niðka, Bje

bev(;egge1sæ18sæep 03"1$@$ 13 M+@$,131$39 Šep 1910.

b) Literatura

Abadžiev, Gorgi, Epopejata na Nožot, Skopje 1951. Aleksandrov, T., Pt,rvi redoven okrlžen kongres na Skopski revol. okr žg. Sb.

Ilinden za 1925. Almendinger, K., Makedonskint V Ðpros, Sofil 1927. Andonovski (Poljanski) X., Edno intervju so Dame Gruev, Nova Make-donija 31.

XII. 1965, 1. I. 1966. Andonovski (Poljanski), X., Ehoto na Ilindenskoto vostanie sred ju-

goslovenskite narodi. Ilindenski zbornik 1903 — 1953. Andonovski (Poljanski), X., i drugi, Stranskiot peèat za Ilindenskoto vostanie. Andonovski (Poljanski), X., I Noviot svet progovori, Razgledi 11/5

1955. Andonovski (Poljanski), X., Ilindenskite odglasi vo Velika Brita-nija, Razgledi

P/5 1955. Andonovski (Poljanski), X., Makedonski begunci u Sloveniji posle Ilindenskog

ustanka, Istoriski pregled 1/1 1954. Andonovski (Poljanski), X., Sanitarnoto delo vo Makedonija po Ilin-denskoto

vostanie, Nova Makedonija 14. VII. 1953.

BIBLIOGRAF Š A

Andonovski (Poljanski), X., Situacijata po Ilindenskote vostanie i Mircštegskite reformi,Godišen zbornik na Fil. fak. vo Skopje 8, 1955.

Andonovski, (Poljanski), X., Sredbata vo Mircšteg, Razgledi 1/13, 1954. Apostolov, Al., Kratovo vo vreme na Ilindenskoto vostanie, sp. Is-torija II, 1—2 1966.

Badev, I., Dame Gruev, Sofil (8-a, s-1).Badev, I., Ot ranno detstvo, Sofin 1928.Ba ždarov, G.< Mgorcgceg, Sb. Ilindentz za 1927.



???????? ??????????? ??????

Lamuš, L.,, Ilindenskoto vg>ztanie i Mgorcšegskata spogodba, Make-donin 576 — 8586.

Lamuš, L., Makedonil prez vreme na turskoto vladièestvo, Makedon-ski pregled 1/5—61925.

Lamuš, L., Petnadeset godini Balkanska istorin (1904 — 1918), So-fin 1930.Leškov, I., Edin-v okr žženÐ kongresv na VMRO v 1906 g. Il. Ilin-den-v 3/13 1929.Mir èev, V., PÐrvint skopski okr žžen revol. kongrestæ. Il. Ilin-denÐ U/4.Mitrev D., Dimo Hadži Dimov, Nov den 1/4 1954.Mitrev, D., Dimo Hadži Dimov — Ideologot na levicata vo makedonskoto nacionalno-

osloboditelno dviženje, sp. Istorija 1, 1966.Mitrev, D., Pirinska Makedonija vo borba za nacionalno oslobodu-vanje, Skopje 1950.Mitrov, A., Hristo Uzunov, Skopje 1953.M1a špeo, B., Ji§oz1ouep1 i 8ješpjep1t Bggauata Ateg1sk1t. Ielu Uogk 1925.Mojsov, L., Okolu pra šanjeto na makedonskoto nacionalno malcin-stvo vo Grcija,

Skopje 1954.Šizeg, N., N1zg.op-e B1r1otaiîe ae GEigore. Uo1. II. Rapz 1929.Pandevski, Manol, Ilindenskite begalci vo Bugarija 1903 — 1904, Razgledi IV, 3, 1941.Pandevski, Manol, Obidi na VMRO za vospostavuvanje na vnatrešni è nadvorešno-

politièki vrski vo tekot na Ilindenskoto vostanie, GINI, III, 2, 1959.

Petrov, G., Emigranskoto dviženie za Amerika v Makedonin, Kul- »turno edinstvo I, 1908.R špop, N., KEigore eg. GEtr1ge OMotape, Ragjz 1909. Popoviæ, V.,Istoèno pitanje, Beograd 1928. Potemkin, V. P., Istorija diplomatije, II,Beograd 1949. Skopakov, P., Svetlint obraz na Dame Gruev, Sofin1942. Solarov,K., BÐlgarin i Makedonskint vgpros, Sofin 1952.8te1ge, J. Vi1§aiap Sopbr1gasu, ̂ opaop 1939.

Ristevski, Bla že, Krste P. Misirkov (1874 — 1926), Skopje 1966. Todorovski, Gligor, Prilog kon prouèuvanjeto sostojbata na VMRO vo

poilindenskiot period, GINI H/2—3 1966. Todorovski, Gligor, Novi dokumenti za odnosot na èeti te po Ilin-denskoto

vostanie, sp. „Sovremenost" HU1/5, 1966.Harizanov, Iv., Vtorilt Rilski kongres 1906, Makedonska MISL 1/1—2 1945.

Æoroviæ, Vl., Odnosi izmeðu Srbije i Austro-Ugarske u XX veku. Beograd 1936.Hristov,: A., Odluke Rilskog kongresa 1905, Arhiv za pravne i dru-štvene nauke

2, 1952.Hristov, A., Programskite deklaracii na Rilskiot kongres na VMRO, Pogledi P/4—

5, 1965.Hristov, A., Rilskiot kongres na VMRO, Nova Makedonija 31. X. — 6. XI. 1965.Hristov, A., Sozdavanje na federalna Makedonija vo jugoslovenskata federacija

(1941 — 1945), Skopje 1965.Lnkov, A. Evropskata diplomatin i makedonskin V Ðpros, Sofil 1933.Lnkov, E., KongresÆT na Bitolskil revol. okr žg prezÐ m. golii 1900, Il. „IlindenÐ" 3,

1943.Z šek, VI., B1r1ota*5ka Šzôpja Sep*ga1tæ zPa 1882—1915, I. 2a§geæ 1938.

DEO VIII a)

I z v o r i

V ÐNšnata politika na SÐrbil (1903 — 1914). Taini dokumenti iz SÆrbskitz arhivi.Instrukcii na sr Ð bskoto ministerstvo na NVNIT raboti do sr Ð bskit Ð PLNOMOVNI ministri

RIM, ParižÐ i London v. „Makedonin", Sofil 1929.Dnevnici na Uèreditelnin i na vtorin kongresi, SolunÐ 1910.

DokladÐ na Parlamentarnata ispitatelna komisil, tom I, Sofil 1918.

Istoriski arhiv na SKM, tom III, kn. 2, Materijali od „Rabotni èka iskra" 1909 — 1911, Skopje 1958.

Krasnv š Arhiv (Tureckal revolgocin), tom VI (43), Moskva 1931.

Odbrani statii za rabotnièkoto i socijalistièkoto dviženje vo Ma-kedonija (1895 — 1914), Skopje 1962.

Otomanskin parlnmentÐ za položenieto v Makedonin (prevodÐ OT dnevnicitÐ na Parlamenta) Priloženie: Telegrami, isprateni do pretse-datell na Parlamenta po VÆprosa

za zatvorenit Ð i otnetit Ð èerkvi i uèi-liša Makedonin i Odrinsko. SolunÆ 1909.

Pop-Georgiev, Iordan — VIVKO, S, BÐLgarit-æ v SÐrsko . pole. Izdirvanin idokumenti, PLODI 1918.

Programa na Makedono-Odrinskata Revolgociona Organizacil. ProektÆ izrabotenÐ

OT Serskin, Strumiškin i Solunskin okržgÐ, SolunÆ 1908.Rad Narodne skupštine otomanskih Srba. Skoplje 1910.Rešenin na Uèreditelnin kongresÆ na Narodnata federativna par-tin, SolunÐ

1909.Ustav Osmanlijskog carstva od 11/23. XII. 1876 godine. Arsenije Zdrav-koviæ,

Carigrad 1908.Ustav Ð i PravilnikÆ na BÐlgarskata Narodna M-Odrinska Revolgo-cionna

Organizacin. (Izraboteni i prieti od Uèreditelnoto SÐ branie preZ Ð 1910 godina), 8-1, 1910.

b) Literatura

Blagoev, DIMITÐR, Revolgocinta v Turcil, SÐÈinenil, tom XII, So-sril 1960. Voluiskii, M. S, K voprosu o sozdanii pervmh mladotureckih orga-nizacii. Uèenv1e

zapiski Instituta vostokovodenin, t. XIV, Moskva 1956. Vasilev Ð, Grigor Ð, Avtonominta na Makedonin i Albanil, Ovvre-menna MISBL , kn. 2, Sosril

1912. Vlahov, Dimitar, Makedonija i Mladoturska, Istoriski glasnik, br. 3, Beograd 1949.Galkin, I. S, Diplomatin evropeiskih der žav V Ð svnzi S osvobodi-telBnim dviženiem narodov

Evropeiskoi Turcii 1905 — 1912 g., Mos-kva 1960.

Galkin, I. S, ResrormB! v Makedonii i diplomatin imperinlisti-èeskih der žav, Uèenv š zapiskiInstituta slavnnovedenil 5, XVI, Mos-kva 1957.

Georgiev Ð, AleksandÆr, Turskin problemÐ, Sofin 1911.SLa š, Kogs1at.oi, 1zt.opa Š eŠtki egâ ŠÈi k1ppeta (;ob, A Š1pe 1956.Gologanov Il(in) Mladoturcit* i albancitÐ BÐLgarska sbirka kn VII Sofin 1910



???????? ??????????? ??????

Karaiovov, Tomo, Mladoturskin prevratÆ i na èaloto na bÐlgarskit Ð konstitucionni klubove V Ð Makedonil, „OtecÐ Paisii", kn. IV, So-fin 1935.

Kvosev, Dino, Istorin na makedonskoto nacionalno revolgociono dviženie, Sofil 1954.Lamuš, L., Petnadeset godini balkanska istoril, v. „Makedonil", Sofil 1928.Lape« LJuben, Odbrani tekstovi za istorijata na makedonskiot narod, II, Skopje 1967.Lenin, V. I., Soèinenil, tom XV i XVIII, Moskva 1954 i tom XXV (1955)Martulkov, Alekso, Moeto uèestvo vo revolucionernite borbi na Makedonija, Skopje

1954.Miller, A. F., Oèerki noveišei istori Turcii, Moskva 1948.Miller, A. F., Pntidesntiletie mladotureckoi revolgocii, Mos-kva 1958.

Mitrev, Anastas — Hadži Vasilev, Mito, Ž ivotot i deloto na Jane Sandanski, Skopje1949.

Mitrev,. Dimitar, Pirinska Makedonija vo borba za nacionalno oslo-boduvanje, Skopje1950.

Mitropan, Petar, Prilozi za istoriju štampe na Jugu, „Vardar" 1908 — 1914, Južni pregled, jubilarni broj, Skoplje 1927.

Pandevski, dr Manol, Kontrarevolucija vo Carigrad vo 1909 go-dina iMakedonija, GINI H/2—3, 1966.

Pandevski, dr Manol, Politièkite partii, organizacii i grupi vo Makedonija (1908 — 1912), Skopje 1965.

Pandevski, Manol, Uèitelskoto dviženje vo Makedonija (1893 — 1912), Skopje1962.

Rtop, Kepe, 1/Eigore e!; 1a jeipe T šh[še. Bez avres1;8 poiueaih ae 1a ÈiezIopsGOpeš;, Rag1z 1911.

Pisarev, K>., Iz istorii nacionalvnoosvoboditlBnogo dviženil v Manastvgr šine iKosovom pole v 1905 — 1909, Uèenme zapiski Instituta slavlnovedenin, t. XII,Moskva 1956.

Rakovski, dr KRSTO, Konstitucionna Turcil, SolunÆ 1908.Senkeviè, G. I(rina), NacionalBno-osvoboditelvnal borvba alban-skogo naroda v

1911 — 1912 g., Novan i noveišan istoril t. V, Moskva 1957.Senkeviè, I. G., Osvoboditelvnoe dviženie albanskogo naroda v 1905 — 1912 g.,

Moskva 1959. Todorovski, Gligor< Izveštai na srpskite konzuli za Mladoturskata revolucija,

GINI, br. 1, 1965. Tomov, Angel, Makedonskite partii sled mladoturskin prevrat, Ma-kedonska

MISL, kn. 4—5, Sofil 1946. Tomov, Angel, Mlstoto i zna èenieto na „Odrinski glas" v makedon-skoto

revolk šionno dviženie, Makedonska MISÆLÆ , g. I, kn. 9., Sofin 1946. Traièev, Georgi, PrinoSÐ KM istorilta na revolgocionoto DLO v Makedonil

(Prilepsko), Sofil 1925.Hristov Ð^ AnastasÐ, AgrarniÐL PROS v Makedonin, SolunÐ 1909.

DEO IX i X

a) Izvori

Diplomatièeski dokumenti za namesata na BÐlgarin v Evropskata voina, t. I, II,Sofin 1920, 1921.

Dnevnici na Obiknovenoto narodno SÐ branie 1913 — 1918, Sofin.DÐr žavenÆ STNIK na Carstvo BÐLgaril, 1913 — 1918, Sofin.DokladÆ na Karnegievata komisin prezÐ OINIT 1911 — 1913 go-dina, Sofil

1914.DokladÆ na parlamentarnata izpitatelna komisin, t. I, II, III, so „Priloženin",

Sofil 1919.Dumbalakov Ð, MihailÆ, Prez plamÆcite na života i revolgocinta, t. III, Sofin

1939.Zapisnici sa sednica delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj kon-ferenciji u

Parizu 1919 — 1920, pod redakcijom Bogdana Krizmana i Bo-gumila Hrabaka,Beograd 1960.

Zbornik uredaba za novoosloboðene i prisajedinjene oblasti, Krf 1916.Zemedelska statistika za 1913, 1914 i 1915, Sofin 1916.Kabak èiev, Hristo, Spomeni, Sofil 1915.

Kesnkov Ð, dr V. D., PrinoSÐ KM diplomatièeskata istorin na B L8garil 1875 — 1925, Sofin 1925.Lojd, DŽ ordž, Ratni memoari, Beograd 1937.Madžarov Ð, Iv. MihailÐ, Diplomatièeskata podgotovka na na šit Ð voini, PLODI

1932.Makedonsk Š GOLOS OrganÆ storonnikov Ð nezavisimoi Makedon1i 1913 —

1914, S. PeterburgÐ, I, 1—7, II, 9—11.

Martulkov, Alekso, Moeto uèestvo vo revolucionernite borbi na Ma-kedonija, Skopje1954.

M1tzt,ege s1ez ahgtgez etgap§egez. Bositept« sIr1ota ! zd ie5 1913—1917. TgaNesGa Šapse §geso-begæe. 1šga8gop §egtapoæi1§age ep Mases1ote. 5irr1e-tept, Appeheb I, A Šepez, 1917.

Narodna privreda u prisajedinjenim oblastima. Izveštaj, Beo-grad 1914.Narodna skupština, Stenografski zapisnici 1913, 1914, 1915, Beograd, Pravdolmbov Ð,



???????? ??????????? ??????

b) Lmteratura

Abadžiev, Gorgi. Balkanskite vojni i Makedonija, Skopje 1958. Angelov, V., Èetvornin SGOZ, Sofil 1916. Apostolov, Aleksandar, Vardarska Makedonija od Prvata svetska voj-na do izborite za

Konstituanta — 28 noemvri, Skopje, Godišen zbornik Fil. fak. Istorisko filološki oddel, Skopje 1962.

Atanasov, GCergo i dr., BÐLgarskoto voeno izkustvo prez kapitalizma, Sofil 1959.Beliæ, Aleksandar, Srbi i Bugari u Balkanskom savezu i meðusobnom ratu, Beograd

1913.Bitoski, Krste, Polož bata vo Vardarska Makedonija za vreme na bu-garskata

okupacija 1915 — 1918, GINI, 1U/1—2, 1960.Bobèev Ð, S. S, Kakvo iska bÐlgarskil narodÐ, Sofil 1915.Bukureški ugovor, Beograd 1914.

BÐLgarskata armin svetovnata voina 1915 — 1918, t. III, Sofin 1938. Veliki rat Srbijeza osloboðenje i ujedinjenje SHS 1914 — 1916, Beo-grad 1932.

Vlahov, Tuše, B ROIZMT I negovata roln po vreme na voinite. Istorièeski pregled, kn.4—5, Sofin 1951.

Vlahov, Tuše, Otnošeninta meždu BÐLgarin i centralnite sili po vreme na voinite 1912 — 1918, Sofin 1957.

Voinata meždu BÐlgarin i Turcin 1912 — 1913. Sofin, t. I—VIII, 1928 — 1937.Gešov Ð, Ev. IvanÆ, Balkanskint Ð SGOZ, Sofin 1915. Gešov Ð, Ev. IvanÆ, Prhst Ðpnoto

bezumie i anketata po nego, So-fil 1914.Ginèev Ð, Georgi i dr., MeždusÐGOZnièeskata voina 1913, Sofin 1963. Danilov, Lambii dr., Balkanskata voina 1912 — 1913, Sofin 1961. Dimitrijeviæ, Mita, Privreda itrgovina u Novoj Srbiji, Beograd 1913.

Dinov, Angel, Politièki ubistva vo Bugarija, Skopje 1951.D RINGO, Pet Ðr Ð, Istoril na makedono-odrinskoto opÐlèenie, t. I, II, 1919,

1925, Sofin.D RINGO, Pet Ðr Ð, Deistvilta na 11 pehotna Makedonska divizil OT Krivolak Ð do

Bogdanci 1915, Sofin 1920.

Ðor ðeviæ, Dimitrije, Izlazak Srbije na Jadransko More i konferen-cija ambasadora uLondonu 1913, Beograd 1956. Ž ofr, Ratni memoari, Beograd 1956.

Ivanovski, Orde, Balkanskite socijalisti i makedonskoto pra šanje od 90-te godini na

XIX vek do sozdavanjeto na III Internacionala, Skop- j e 1965 (doktorska disertacija)

Istorin na BÐLgarin- Sofil, t. II 1955. Jovanoviæ, Jovan M., Stvaranje zajednièke dr žave Srba, Hrvata i Slovenaca,

knj. II, Beograd 1929.Kabak èiev Hristo, ImperijalizmÐ T Ð na Balkanite. Izbrani proiz-vedenin, Sofil

1953.

Karamanov Ð, Vladimir Ð, Kukuš i okolilta mu i bÐlgarskoto upraz-lenie v T

prez OINIT na 1912 — 1913, KgostendilÐ, 1932.Karamanov, Vladimir, Doiran i okolil mu i bÐlgarskoto upravlenie T pre

voinite na 1912 — 1913, KgostendilÐ. 1932.Katardžiev, Ivan, Antantata i makedonskoto pra šanje vo tekot na 1918 godina,

GINI, U1P/2, 1964.Katardžiev, Ivan, KPJ vo Makedonija do Obznanata, Skopje 1961.Kirkov, Gorgi, Koi sa istinskite vinovnici za voinata 1912 — 1913, Izbrani

proizvedenil, t. I. Sofil 1950.Lazareviæ, MILUTIN, Na ši ratovi za osloboðenje i ujedinjenje, knj. I—IV, Beograd

1929 — 1934.

Lape LJuben, Aktivnosta na Glavniot odbor na Makedonskite društva voŠ vajcarija 1918 — 1919. godina i dokumentacija za toa, GINI, br. 1, 1965.

LamušÐ, LeonÐ, Petnadeset Ð godini Balkanska istoril (1904 — 1918), Sofil1939.

Lapèeviæ, Dragiša, Rat i srpska socijalna demokratija, Beograd 1925.Lenin, Iliè Vladimir, Balkanskan voina i bur žoaZBŠ šovinizm. Soèinenin, t. XVI.Lenin, Iliè Vladimir, Nova glava vsemirnoi istorii, Soèinenin, t. XVI.Lenin, Iliè Vladimir, Sob1tin na Balkanskah i v Persii, Soèine-nin, t. XVI.Lenin, Iliè Vladimir,'' Socialænoe zna èenie serbsko-bolgarskih pobed, Soèinenin,

t. XVI.

Markoviæ, Lazar, dr, Jugoslovenska dr žava i hrvatsko pitanje (1914 — 1918),Beograd 1922.

MiletièÐ, DR Lgobomir Ð, GRCKIT žestokosti Makedonin prez Gr Ðcko-

bÐlgarskata voina, Sofin 1913.MiletièÐ DR LgobomirÆ, Dokumenti za protivbÐLgarski deistvin na srÐ bskitÐ i

GRCKIT vlasti Makedonin prezÐ 1912 — 1913, So-fil 1929.Ministerstvo na voinata i GDaba na arminta — Voinata meždu BÐLgarin i drugitÐ

balkanski dÐržavi prezÆ 1913, t. I, II, Sofil 1941.Mišaikov Ð, D ., NOIT zemi v stopansko otnošenie i stopanskoto bždegce na

BÐLgaril, Sofin 1913.Muhter Ð.; MahmudÐ pa ša, Monta DINOST OT Balkanskata voina 1912, Sofin

1913.Nediæ, Milan, Srpska vojska i solunska ofanziva, Beograd 1932.NurižanÐ, Ž or žÐ, Makedonskata tragedin gledana OT RIM, So-fin 1933.

•Ra šoua, 9:;;;< Ji>?@A?BeCDA ?;æ?F< G;>Feæ 1925.Peroviæ, Branko i drugi, Prvi balkanski rat 1912 — 1913,■ I, III, Beograd 1959.:eHeIJ< :eKJLJ< Istorièeskitz S6ITIN i delteli, Sofin 1929.

Poganj, Jožef, Balkanski L;K i Austro-ugarski imperijalizam (z. 1.).Popoviæ, Èedomir Srpsko-bugarski L;K 1913 g. M;N organizacije „Ujedinjenje ili

Smrt", — Nova Evropa, OPQ 18, br. 10RAA< Beograd 1928.:?C Lazarov, Risto, Prilog ?O prouèuvanjeto na STK?LSP;K; na 9;Ukedonija @; vreme na

Prvata svetska vojna, GINI, V/1, 1966.



???????? ??????????? ??????

Stojanov, dr Petar, „Neutralnosta" na Bugarija i Valandovskata afera vo 1915, GINI, br. 1, 1965.

Stojanov, Petar, Makedonija vo vreme na Balkanskite i Prvata svetska vojna, Skopje1965 (doktorska disertacija).

Stojanov, Petar, Podelba na Makedonija 1912 — 1913 godina. Razvitok na dr žavnosta na makedonskiot narod, Materijali od Simpoziumot... Skopje.

Stojeviæ, Aleksandar, Istorija na ših ratova za osloboðenje i ujedi-njenje od 1912 do1918 godine, Beograd 1932.

Tarle, J. V., Istorija novoga veka, II Ne?< Beograd 1949. a;TeIJ< :eKJLJ< Na Bitolskin frontÐ S 6-ta pehotna Bdinska di-vizin svetovnata

voina 1915 — 1918, Sofin 1929. Todoroviæ, dr Milutin, Solun i [;W;OT? pitanje, Beograd 1933. Todorovski Gligor, Malorekanski predel, Skopje 1965 (doktorska di-sertacija). Todorovski, Gligor, Prosvetnata politika O; Kralstvoto Srbija vo Makedonija po

Balkanskite vojni 1913 —1914, GINI, V/1, 1966. Tomiæ, Jovan, N., Jugoslavija u emigraciji. Pisma i beleške iz 1917, Beograd 1924. a?HeIJ< Andrei, Z;W;OTSKJ voini, I i II, Sofil — PLODI 1929 — 1931. Tucoviæ, D(imitrije), Srbija i Arbanija, Beograd 1914. Æoroviæ, Vladimir, Velika Srbija, Beograd 1924.

V;NbS-Vasiljeviæ, Jovan, Grad Debar u ILe^e osloboðenja 1912 FQ< [eUograd 1940.V;NbS-Vasilev, Mito, Ž ivotot i deloto O; c;Oe Sandanski, Skopje1949. d

Cvijiæ, Jovan, Balkanski L;K i Srbija, Srpski književni glasnik, br. 285, Beograd 1912.Cemoviæ, Marko, Makedonski problem i Makedonci, Beograd 1913.VOPO, Atanas, ;J OS Te naloži [;W;OT;K; voina, Sofin 1915.8i1ek, U1a šgtg, V1r1otag.zka æ15T .opja Sep1fF;ACAæ @:; 1882—1915, II, G;>Feæ

1939.

S A D R Ž A J

Strana

DEO PETI. — R a s p a d f e u d a l i z m a i z a è e c i k a p i t a l i z m a uM a k e d o n i j i 7

Glava I. — Makedonija u prvoj polovini XIX veka ,—. — — • — — 9Glava II. — Uèešæe Makedonaca u ustancima na Balkanu — — — 25Glava III. — Nove reforme u Turskoj i njihova primena u Makedoiiji 28Glava IV. — Poèeci preporoda — — — — — — — — — — 34Glava V. — Poja èano prodiranje evropskog kapitala u Tursku posle■

krimskog rata i promene u Makedoniji — I@X @ @ @ @ 41Glava VI. — Crkvene borbe protiv carigradske patrijar šije — — 54Glava VII. — Borbe za narodnu prosvetu i kulturu — — — — — ■ 63

DEO GPESTI. — N a c i o n a l n e m a n i f e s t a c i j e i o s l o b o d i l a è k e b o r b e

u d r u g o j p o l o v i n i X I X v e k a — — , — — — — ■ 71

Glava I. — Bune i ustanci — — — — — — — — — — — 73Glava II. — Kresnenski ustanak i drugi pokreti u Makedoniji — — 86Glava III. — Pogor šanje stanja makedonskog naroda i masovni odla-

zak u peèalbu ,—, — — — — — — — — — — — — 101Glava IV. — Strane propagande i posledice njihovog delovanja — — 111Glava V. — Prosveta, kultura i umetnost — — — — — —• — ■ ■ 126

DEO SEDMI. — P o j a v a i r a z v o j m a k e d o n s k o g n a c i o n a l n o -r e v o l u c i o -

n o g p o k r e t a — — — — — — — — — — 133

Glava I. — Opšti preduslovi — — — — — — — — — — ■ ■ 135Glava II. — Stvaranje makedonske Revolucionarne organizacije — 144Glava III. — Revolucionarne struje van Organizacije —■ — I— — 182Glava IV. — Politika balkanskih dr žava prema Makedoniji i

TMORO _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 192Glava V. — Ilindenski ustanak — — — — — — — — •— — ■ 207Glava VI. — Stanje posle ilindenskog ustanka — — — — — — 232

DEO OSMI. — M a k e d o n i j a o d m l a d o t u r s k e r e v o l u c i j e d o b a l k a n s k i h

r a t o v a — , — — — — — — — — — — — ■ 269

Glava I. — Priprema i tok mladoturske revolucije — — — — 271Glava II. — Narodna federativna partija i ostala politièka stru-

janja u uslovima mladoturskog režima — — — — ,— — 279Glava III. — Radnièki i socijalistièki pokret u Makedoniji posle

mladoturske revolucije — — — — — ,— — —• — — 304Glava IV. — Kulturno-prosvetni život u Makedoniji u periodu od

1908 sJo 1912. _ _ _ — _ _ — — — — _ — — 313



?????????????????????????

DEO DEVETI. — Makedonija za vreme balkanskih ratova (1912—1913.godine) — — — — — — — — — — — 321

Glava I. •— Prvi balkanski rat — — — — — — — — — — 323Glava II. — Drugi balkanski rat — — — — — — — — — 341

DEO DESETI. — Makedonija u prvom svetskom ratu — — — — ■ 349

Glava I. — Makedonija u prvim godinama rata — — — — — — 351Glava II. — Solunski front — — — — — — — — — — — 357Glava III. —• Položaj Makedonije pod vla šæu osvaja èa — — — — 366

Glava IV. — Odnos makedonske emigracije prema ratu — — — — 380Glava V. — Ujedinjenje jugoslovenskih naroda i makedonski nacio-

nalni problem. — — — — — — — — — — — — — 383Glava VI. — Makedonsko pitanje na Mirovnoj konferenci ji u Parizu 393Bibliografija — — — — — — — — — — — — — — ■ ■



??? ??????????? ??????

Istorija Makedonskog Naroda - Knjiga 2. - Latinica

Documents

Transcript of Istorija Makedonskog Naroda - Knjiga 2. - Latinica