28. HOLIVUD TRIDESETIH: MJUZIKLI Amerikom filmu tridesetih godina prethodila su dva oka ekonomska kriza, krah berze, to je izazvalo recesije, nezaposlenost. Drugi ok u samoj filmskoj industriji 1927., pojavom prvog zvunog filma. To je prouzrokovalo veliki otpor meu stvaraocima. Estetika nemog filma je dostigla svoj vrhunac, a to se pojavom zvuka rui. To je bio ok koji je privremeno zaustavio razvoj filmskog jezika, dolo je do stagnacije (tonske kamere su bile mnogo vee, kadrovi dui, elja producenata da iskoriste novinu, tako da u prvim filmovima ima previe prie, glasno se govori, peva mnogo, mnogi glumci su imali neodgovarajue glasove, lou dikciju, angaovani su uitelji pevanja, profesori dikcije. Rene Kler je napravio protestni manifest protiv uvoenja zvuka. Filmom Pod krovovima Pariza je pokazao kako treba da se koristi zvuk u filmu. Zvuk treba nadgrauje sliku a ne da je ilustruje. Mjuzikl muzika komedija koja je sa Brodveja preneena na film. Eminentno eskapistiki anr, idealan za bekstvo od stvarnosti. Poetkom dvadesetih (za vreme prohibicije) Bil Hejs (inae je bio potar) izabran je da kontrolie ta se sme a ta ne prikazati u amerikim filmovima. Mjuzikl je omoguio da se fabrika snova obogati. Holivud je posegao za kadrovima sa Brodveja. Najznaajnije ime je koreograf Bazbi Berkli . ki, kemp, retro sladunjavost, evociranje bliske prolosti.. Umeo je da koristi prostor, poveanjem prostora (na filmu) poveao se i broj uesnika, on ih je uspeno organizovao. Umeo je funkcionalno da koristi kameru, pojedine numere su praene farom, koristio je gornje rakurse za figurizovane koreografije. Kroz mjuzikle se irio erotizam. Melvin Leroj je reditelj koji je radio sa Berklijem filmove: Seti se mog zaboravljenog oveka; Prolog. Od 1934. Berkli sam reira svoje filmove Prvih dvadesetpet godina mjuzikl se uzdizao, kamera je bila sauesnik u koreografiji. Mjuzikl je zahtevan anr. Konvencija : muzika se doivljava kao normalni deo dramske radnje skoro da nam je neprimetna. Reditelji: Ernst Lubi, specijalista za sofisticirane komedije i istorijske drame u kljuu melodrame. Povezivao muziku sa radnjom u filmovima Ljubavna parada ,Monte Karlo (sa Moris evalije i Denet Mekdonald), Vesela udovica Ruben Mamulijan: Voli me noas, spoj muzike i radnje. Najdelikatniji je prelaz izmeu dramske radnje i muzike. Vinsent Mineli je bio najuspeniji sa integracijom radnje sa muzikom. Prva tri Minelijeva filma su bili mjuzikli. Svet umetnika je tretirao sofisticirano, stilizovano.Njegovi filmovi: Amerikanac u Parizu (snimljen poetkom pedesetih); ii (krajem pedesetih); Mali kutak na nebesima; Pirat; Sreemo se u St. Luisu Din Keli saraivao je sa Stenli Donenom: Pevajmo na kii; Sedam nevesta za sedmoro brae; U gradu Od igraa najuspeniji je bio Fred Aster (Frederik Austerlic), bio je zaduen za koreografiju kao ko-autor, povezuje igru sa dramaturgijom (adao, igra za dvoje). Dinder Roders mu je bila najea partnerka. 29. HOLIVUD DVADESETIH Melvin Le Roj, Vilijem Velmen, Luis Majlston Holivud je odreenu panju morao da posveti i ekonomskoj krizi. To je bilo vreme recesije, nezaposlenosti. Neki od reditelja su se usudili da rade filmove sa tom tematikom. Na primer King Vidor je dvadesetih godina radio te drutveno relevantne teme. Producenti preuzimaju autorstvo kao Irvin Tolberg iz MGM. Film Prohujalo sa vihorom su reirali i Dord Kjukor, Sem Vud i Viktor Fleming, a arobnjaka iz Oza Viktor Fleming, to su dva najuspenija filma u Holivudu, ali se oba pamte po producentima a ne po rediteljima.kao. Reditelji su bili unajmljeni profesionalci, tzv.studijski reditelji, radili su teme naruene od producenata. 1

Melvin Le Roj: 1930.reira prvi gangsterski film Mali Cezar. Poeo je kao glumac deak, na filmu je radio razne poslove od potrka do geg-mena. 1927.godine debituje, realizuje 36 filmova , ali ne znaajnih. Tek film Mali Cezar skree panju na njega. Drugi vaniji film je bio Ja sam begunac ili Bekstvo iz Sing Singa - angaovana drama o nehumanosti postupaka prema robijaima. Uspeh ovog filma je postigao da se kolonije robijaa ukinu. Le Roj je radio sve po narudbini. Radio je i mjuzikle, bio je i izvrni producent u filmovima arobnjak iz Oza i Braa Marks u cirkusu. Reirao i film Quo Vadis; do 1966 godine reirao 73 filma, ali bez autorskog peata. Vilijem Velmen: Tekoe tipian holivudski profesionalac; izbaen iz kole, bio u popravnom domu, radio kao voza u Legiji stranaca, bio je pilot, nastupao kao akrobata na avionima. Sree se sa Daglasom Ferbanksom, poinje da radi kao glumac, zatim kao asistent. Prvi dobitnik Oskara je njegov film Krila 1927.godine( o borbama u vazduhu), Ostali filmovi: Dravni neprijatelj broj 1 ili Divlji momci na putu (o ekonomskoj krizi); Zvezda je roena (o naliju ivota holivudskih glumaca); Bo est. etrdesetih godina, postaje vodei reditelj vesterna (naravno posle Dona Forda): Bufalo Bil, uto nebo. Luis Majlston (Ljev Miljtein): Roen u Odesi, studirao u Belgiji, 1913.ilegalno dolazi u Ameriku. Od 1919 radi u Holivudu kao scenarista i asistent montae, a zatim poinje da reira. Filmovi: Sedam grenika (dobijo Oskara za najbolju komediju); Reket (pretea gangsterskih filmova); Na zapadu nita novo (antiratni film, dobio Oskara za film i za reiju); Naslovna strana (komedija situacije o korumpiranosti u novinarstvu). Dalja karijera stagniranje i lutanje izmeu anrova Tokom rata u sklopu programa proratnih filmova radi film Severna zvezda (o ratu u Sovjetskom Savezu, Ukrajini, o nemakim zloinima); 11 veterana (komercijalni film); Pobuna na brodu Baunti (debakl sa ovim filmom, igrali Marlon Brando i Trejvor Hauard) Posle ovog filma se povlai, a ukupno je realizovao 38 filmova 30. H. HOKS; FRENK KAPRA; DORD CJUKOR; VILIJAM VAJLER Houard Hoks: je bio znaajan ameriki reditelj koji se bavio tipino amerikim temama. Hoks je u Prvom svetskom ratu bio avijatiar, pre nego to je poeo da se bavi filmom. Njegovi znaajniji filmovi: Devojka u svakoj luci (nemi); Patrola u zoru (njegov prvi potpuno govorni film); Lice s oiljkom (njegov najznaajniji film, u produkciji Haurada Hjuza, pria zasnovana na karijeri Al Kaponea); Viva Vilja; Dvadeseti vek (prototip skroubol komedija); Put ka slavi (antiratni film, po scenariju V.Foknera i Doela Sejra, s fotografjiom Greg Tolenda); Samo aneli imaju krila (film posveen avijaciji); Nevolje s bebom (skroubol komedija); Njegova devojka Petko (rimejk Majlstonovog filma Naslovna strana); Narednik Jork; Imati i nemati (romantina melodrama po istoimenom Hemingvejevom romanu); Veliki san (film noar po romanu Rejmonda endlera); Crvena reka (epski vestern sa Don Vejnom); Majmunska posla; Mukarci vole plavue (mjuzikl); Hatari! (avanturistika komedija iz afrikog ivota); Rio bravo i El dorado (vesterni). Kao i jedan od njegovih heroja, Hauard Hoks je bio svestrani profesionalac koji se istakao u svakom znaajnijem amerikom filmskom anru. Frenk Kapra je Sicilijanac koji je emigrirao s porodicom u Los Aneles. Tu je uspeo da diplomira i postane inenjer hemije. Poto nije uspeo da se zaposli u toj profesiji, postao je pisac gegova za Hala Roaha, Mek Seneta i Harija Langdona (za koji je reirao film The Strong Man i Duge pantalone). 1922. radi kratki film Baraka po R.Kiplingu. Radio je popularnu seriju avanturistikih filmova meu kojima je i Podmornica. Saraivao je sa scenaristom Robertom Rajskinom. Filmovi: Platinasta plavua; Devojka za jedan dan; Dogodilo se jedne noi (aktivan u propagiranju politike); Ekstravagantni gospodin Dids; To ne moe sobom poneti; Gospodin Smit u Senatu; Arsenik i stare ipke; Predstavljam vam Don Doa; ivot je lep (sa elementima bajke, boina pria, u duhu optimistikih komedija). Tokom rata predvodio produkciju filmova iz ciklusa Zato se borimo.Kapra u svojim filmovima usmerava kritiku na korumpirane pojedince. To su filmovi subjektivnog realizma, realistike bajke. 2

Dord Cukor: je u Holivud doao sa Brodveja kao reditelj dijaloga. Serijom komedija punih stila, kao i serijom prefinjenih adaptacija knjievnih dela, postao je jedan od najboljih majstota amerikog filma. Bio je posebno nadaren za reiju uloga glumica-filmskih zvezda, to mu je donelo odrednicu enskog reditelja. U njegove vane filmove spadaju: Veera u osam; Male ene; Filadelfijska pria; Plinska svetlost; Adamovo rebro; Zvezda je roena; Bogati i slavni (za koji je dobijo Zlatnog lava u Veneciji). Vilijam Vajler: Karijeru je poeo reirajui vesterne B klase i kratke filmove za svog ujaka, Karla Lemlea, u kompaniji Universal Pictures. Njegovi filmovi: Slepa ulica; Male lisice; Orkanski visovi (snimao Greg Tolend); Gospoa Minever; Najbolje godine naeg ivota; Ben Hur (11 oskara); Detektivska pria; Praznik u Rimu; Sestra Keri.

31. ALFRED HIKOK (poetak) Alfred Hikok je bio Englez, kolovan u britanskom sistemu filmskih studija. Najvei deo svoje karijere je proveo radei samo u jednom anru to je napeti triler ali je njegovo majstorstvo filmske forme taj anr sasvim transformisalo, da bi ga najzad i pravazilo. Poto je zavrio kolovanje kod jezuita u Koledu svetog Ignjacija i poto je posle toga radio kao crta u reklamnom odeljenju jedne telegrafske kompanije, Hikok se zaposlio u londonskom ogranku kompanije Famous Players-Lasky u Islingtonu, kao pisac meunatpisa. Postao je scenarista, scenograf i, najzad asistent reije da bi posle u novoj kompaniji producenta Majkl Bolkona postao reditelj pod ugovorom. Prvi njegov uspeh je film Stanar, ekspresionistiki triler neizvesnosti, zasnovan ne romanu o Deku Trboseku. Mladi reditelj je snimio jo est nemih filmova meu kojima su Ring; Farmerova ena; ampanjac i ovek sa ostrva Man. Film Ucena u poetku je sniman kao nemi film, ali je ponovo snimljen i delimino nahsinhronizovan kao zvuni film. Sledei filmovi: Junona i paun; Ubistvo, pria o poznatom glumcu koji, uveren da je optuena devojka nevina reava sluaj ubistva da bi dokazao njenu nevinost, sadri prvu filmsku sekvencu sa improvizovanim dijalogom. Hikokov stalni saradnik, savetnik i pratilac je bila njegova ena, montaerka Alma Revil. Sledi film Bogati i udni (epizodna romantina komedija); Beki valceri. Zatim sledi ovek koji je isuvie znao, pria o paru na odmoru, koji saznaje za plan ubistva dravnika koji se nalazi u poseti Londonu. Sledei Hikokov film je 39 stepenika, bavi se jednom od klasinih hikokovskih situacija: kada nevin ovek mora da dokae svoju nevinost u situaciji u kojoj ga istovremeno gone i kriminalci i policija. Tajni Agent, pria o poznatom piscu koji radi kao britanski agent sa zadatkom da pronae i ubije nemakog pijuna u vajcarskoj. Sabotaa, najmraniji Hikokov film pre nego to je snimio Psiho, bio je savremena verzija romana Dozefa Konrada u kome Verlok, vlasnik malog londonskog bioskopa, tajno radi za grupu anarhista koji su reeni da unite grad. Dama koja nestaje je njegov poslednji britanski triler. U tom momentu karijere, izborivi za britansku filmsku industriju prestino mesto na meunarodnom planu, Hikok je odluio da ode u Holivud. Pre odlaska snima u Britaniji jo Krmu Jamajka. Njegov prvi film u Americi, gde je radio pod sedmogodinjem ugovorom s Dejvidom O. Selznikom, je bio Rebeka, adaptacija romana Dafne di Morije. Strani dopisnik, drugi ameriki film je veto uraeno delo antiizolacionistike propagande. Sledei filmovi su nekarakteristina skroubol komedija Gospodin i gospoa Smit i napeti psiholoki triler Sumnja, njegov prvi film sa Kerijem Grantom sa kojim je esto saraivao. Filmom Saboter se vratio temi pijunae, spektakularnom dvostrukom poterom koja se zavrava ludom trkom na vrhu Statue slobode u Njujorku. Senka sumnje se smatra njegovim najboljim amerikim ostvarenjem. To je uzdrana pria o poseti ubice-psihopate rodbini u malom kalifornijskom mestu Santa Rosa, gde ga smatraju normalnim. Hikok se ponovo posvetio ratu filmom 3

amac za spasavanje koji je alegorija svetskog sukoba u kojoj se grupa ljudi po prii Dona tajnbeka, koja predstavlja iroki spektar raznih kultura i politika, nae osuena da bude zajedno na amcu posle napada nacistike podmornice. 32. DON FORD Njegovo pravo ime je bilo on Alojas O'Fini. Svoju karijeru je poeo nemim filmom. Reirao je vie od 125 filmova. Doao je u Holivud 1914. da bi radio u propagandi za svog starijeg brata Frensisa koji je bio reditelj pod ugovorom u studiju Universal. Poeo je kao reditelj niskobudetskih vesterna i avanturistikih drama, a proslavio se filmom Gvozdeni konj, dugometranom epopejom o izgradnji prve transkontinentalne eleznice u SAD. Duboko impresioniran filmom Zora, pao je pod uticaj F. V. Murnaua. Prvi Fordov veliki zvuni film je bio Mukarci bez ena, koji je izgubljen, a koji je bio drama iz podmornice u kojoj jedan ovek mora da rtvuje svoj ivot da bi spasao ostatak posade. Taj film je takoe oznaio i poetak Fordove duge i plodne saradnje sa scenaristom Dadlijem Nikolsom i snimateljem Dozefom Avgustom. Meu ostale znaajne Fordove filmove ranog perioda zvunog filma spadaju: Arousmit (po romanu Sinkler Luisa); trilogija Amerikana i pustinjski avanturistiki film Izgubljena patrola. Ipak, nije smatran velikom linou sve do filma Potkaziva, svog prvog velikog uspeha kod kritike. Ovaj film je dobio etiri Oskara, ali su scenarista Nikols i Ford bojkotovali ceremoniju da bi se solidarisali sa raznim filmskim udruenjima koja su tada bili u sporovima sa producentima Akademije. Njegovi sledei filmovi su bili vie socijalne i istorijske orijentacije: Zatvorenik ostrva smrti; Marija Stjuart; Plug i zvezde i Uragan, film koji govori o tome kako brutalni evropski guverner sadistiki hapsi stanovnika Junih mora i koja se zavrava spektakularnim prikazivanjem tropske oluje. Filmom Potanska koija se vratio vesternu i snimio film koji e revitalizovati taj anr koji e ostati uglavnom u njegovim rukama tokom narednih dvadeset godina. Ovaj film je otelovljenje onoga to e postati klasina fordovska tema: lomovi ljudskog karaktera u uslovima ekstremnog stresa. Sniman u Monjument Veliju u Arizoni, lokaciji na koju e se Ford povremeno vraati: predstavlja simbolini pejza usamljenog pojedinca u njemu tuem okruenju. Ovaj film je takoe nainio od Dona Vejna zvezdu. Sledei Fordov vaniji film je Plodovi gneva, moda najvanijim holivudskim filmom iz doba Depresije. Adaptacija romana Dona tajnbeka, ovaj film se bavi porodicom farmera koja je ostala bez imovine i koja se seli u Kaliforniju u vreme Depresije. Snimao ga je Greg Tolend. Sledei filmovi: Dugo putovanje kui; Duvanski put i Kako je zelena bila moja dolina, po adaptaciji romana Riarda Levelina. To je romantini i nostalgini film koji govori o raspadu velke rudarske porodice i seoske zajednice u kojoj ona ivi na kraju XIX veka. Za vreme rata, Ford je pristupio mornarici i snimao dokumentarne filmove za Upravu stratekih slubi, meu kojima i uveni film Bitka za Midvej. Njegov prvi znaajniji posleratni film je bio Moja draga Klementina, koji spada meu najlepe klasine vesterne. Kao i nekolicina drugih vanijih holivudskih reditelja, Ford je osnovao sopstvenu produkcijsku kompaniju, Argossy Pictures Corporation s producentom Merien Kuper. Njegov prvi film u ovoj kui je bio Begunac koji je doneo samo novane gubitke, pa je zatim snimio seriju briljantnih mitskih vesterna u Monjument Veliju, da bi nadoknado te gubitke meu kojima je Trilogija o konjici: Tvrava Apaa; Nosila je utu traku i Rio Grande. Njegovi poslednji filmovi za Argossy su Miran ovek i Koga sunce greje. Poto se kompanija Argossy raspala, Ford je snimio sledee filmove: Mogambo; Crvena praina; Duga siva pruga i, pre svega, epopeja o potrazi i osvajanju Tragai, film koji se danas smatra jednim od najboljih ikada snimljenih vesterna. Njegovi poslednji filmovi su elegini, meditativni vesterni ovek koji je ubio Liberti Valansa i Jesen ejena se smatraju njegova najvea dela, bliska savrenstvu. Ponekad rasista (za to se iskupio filmom Jesen ejena), esto sentimentalan i uvek konzervativan u pogledu kulture, Don Ford je ipak bio veliki ameriki reditelj. Svi Fordovi filmovi sadre shvatanje sveta zasnovano na njegovom divljenju tradicionalnim vrednostima ivota u zajednici asti, odanosti, disciplini i , najzad, hrabrosti. 4

33. ORSON VELS Orsona Velsa je dovela u Holivud kompanija RKO Pictures i to pod ugovorom koji je podrazumevao snimanje est filmova, s tim to e on imati potpunu kontrolu nad svim aspektima produkcije. U 24 godini, Velsovo iskustvo na radiju i u pozoritu je bilo pozamano. Reitao je brojne komade na Brodveju i of-Brodveju i glumio u njima. Neki od njih su produkcija Magbeta sa vudu scenografijom i antifaistiki Julije Cezar postavljen u savremenu Italiju. Zajedno sa Donom Hausmenom osniva uvenu pozorinu trupu Merkur. Napisao je nedeljnu radio seriju Merkjuri Teatar uivo, reirao je i igrao glavne uloge u njoj. Pseudodokumentarna emisija te serije, zasnovane na Ratu svetova H.D. Velsa, izazvala je optu paniku u dravi u Noi vetica 1938. Vels je snimio nekoliko kratkih filmova za svoju pozorinu produkciju. Njegov prvi celoveernji film je trebalo da bude adaptacija Srce tame Dozefa Konrada, ali se od toga odustalo. Kao sledeeg, Vels se prihvatio filmovanja scenarija koji je napisao zajedno sa Hermanom Mankijeviem o ivotu i liku jednog velikog amerikog preduzetnika, po uzoru na lik najmonijeg amerikog gospodara tampe, Vilijama Rendolfa Hersta. Tako je nastao jedan od najznaajnijih filmova na svetu Graanin Kejn. Na Velsa je uticali filmovi Dona Forda (Potanska koija), nemaki ekspresionizam, Kamerpil i francuski poetski realizam. Velsovi saradnici na ovom filmu su bili glumci teatra Merkjuri, kompozitor Bernard Herman, montaer Robert Vajz, scenografija Peri Ferguson i najznaajniji direktor fotografije u istoriji filma Greg Tolend koji je eksperimentisao sa dubinskom kompozicijom i pokrivenom scenogfarijom u svojim prethodnim filmovima. Vels je planirao da gradi film kao seriju dugih kadrova, ili kadrova-sekvenci obazrivo dubinski komponovanih. Pored neverovatno postignute dubinske otrine i pokretne kamere ostali znaajni aspekti ovog u filma su njegovo ekspresivno kjaroskuro osvetljenje i esta upotreba donjih rakursa Kejnove pojave, kao i vrlo inovativna primena zvuka. Jo jedno sredstvo koje je Vels uveo u Kejnu je bila i overleping montaa zvuka. Vels je nastavio da primenjuje tu tehniku u svojim kasnijim filmovima, a to je imalo uticaj i na mnoge filmske stvaraoce kao to je Kerol Rid, ili Altman. Ono to je jo znaajno u ovom filmu je specifina narativna struktura koja nas prebacuje iz sadanjosti u prolost, pa opet u sadanjost, pritom smo videli Kejnov ivot iz sedam razliitih perspektiva u Filmskim novostima, iz take gledita petoro naratora, i zakljunog dela filma. U godini kada je poelo njegovo prikazivanje, film Graanin Kejn je bio radikalno eksperimentalan film punih dvadeset godina ispred svog vremena. Propao je na blagajnama, zbog Herstovog uticaja. Drugi Velsov film, Velianstveni Amebersonovi je bio istrgnut iz ruku svog reditelja i radikalno premontiran da bi zadovoljio zahteve nove ratne privrede. Kao Velsova adaptacija romana Buta Tarkingrona, ovaj film je paralela propadanja ponosne i bogate provincijske porodice na razmei XIX i XX veka i istovremenog uzdizanja modernog industrijskog grada. I ovaj film je finansijsi katastrofalno proao, kao i sledei Velsov film Putovanje u strah, stilizovana adaptacija pijunskog romana. Posle treeg neuspeha na blagajnama Velsa su opzvali iz Brazila i uklonili ga sa snimanja poludokumentarnog filma Sve je to istina, koji nije nikada kasnije ni zavren. To je bio poetak dugogodinjeg neprijateljstva izmeu Velsa i onih koji su upravljali amerikom filmskom industrijom. Vels se vraa pozoritu i glumi sve do kraja rata, mada je njegovo snano tumaenje lika Roestera u Dejn Ejr, u reiji Roberta Stivensona, mnogo doprinelo uvrenju njegove glumake popularnosti. Vels se vratio u Holivud da reira film Stranac i da igra glavnu ulogu u njemu, ali je od njega traeno da se striktno dri postojeeg scenarija i unapred datog rasporeda montae. Film je Vels smatrao svojim najgorim filmom, ali je postigao finansijski uspeh ime je omoguio Velsu da reira biljantni i egzotini film noar Dama iz angaja, u kome su glavne uloge igrali Vels i njegova tadanja supruga Rita Hejvort. Bio je to bizarni film o korupciji, ubistvu i izdaji postavljen u obliku trilera, a njegova tema je anarhija u poratnom svetu. Zbog opskurne prie, film je finansijski propao, a Vels postao persona non grata u Holivudu tokom skoro itave naredne decenije. adi nastavka rada na filmu, bio je prinuen da ode u Evropu, ali pre nego to je otiao, zavrio je finalnu produkciju Mekjuri teatra ekspresionistiku, nalik 5

nonoj mori verziju Magbeta. Originalnu verziju ovog filma producenti su skratili poto je Vels otiao u Evropu, a tonski zapis u kome su glumci govorili kotskim naglaskom bio je ponovo snimljen radi amerikanizacije akcenata. Preselivi se u Evropu, Vels je izgubio sjajna tehnika i finansijska sredstva holivudskih studija, ali je dobio mnogo veu umetniku slobodu. Prvi njegov evropski film je bila jo jedna adaptacija ekspira, Otelo, s Velsom u naslovnoj ulozi. Film je sniman etiri godine, a za to vreme je Vels finansirao produkciju igrajui u filmovima drugih reditelja. Otelo je dobio Zlatnu palmu u Kanu. Sledei Velsov film je bio Tajni dosije, neuspeli pokuaj rimejka Graanina Kejna u evropskim okvirima. Loe glumljen, loe napisan i snimljen, s Velsom koji sam nasnimava glasove veine ostalih likova, ovaj film je jedan ambiciozan neuspeh. Za sledei film se Vels vratio u Holivud posle deset godina. Radi se o filmu Zrno zla. Universal, jo neznatan studio, angaovao je Velsa i arlstona Hestona da igraju glavne uloge u onome to je trebalo da bude konvencionalna policijska melodrama, a Heston je insistirao na tome da Vels i reira taj film. Vels je prihvatio posao pa mu je bilo dozvoljeno da preradi scenario, pretvorivi ga u nonu moru od parabole o zloupotrebi moi u mranom i izopaenom svetu. U ovom filmu je Vels primenio jedan od najduih neprekidnih kadrova u pokretu s kojim se pokualo pre pojave stedikema. I ovaj film je doiveo finansijski neuspeh pa se Vels vratio u Evropu, gde su mu francuski producenti ponudili mogunost da reira film zasnovan na velikom knjievnom delu po njegovom izboru. On je odabrao Kafkin Proces, ali rezultat je bio razoaravajui. Sledei Velsov evropski film i njegov poslednji zavreni igrani film je bio Ponona zvona, koji se bazira na Velsovoj staroj ideji u kojoj je sastavio sve Falstafove partije iz dela Henri IV, Vesele ene vindzorske i Henri. Sledea dva projekta Vels nije zavrio. Prvi je bio Don Kihot, postavljen u moderna vremena, u kojem glavnu ulogu igra Don Hjuston kao reditelj koji, pred kraj ivota, razmilja o svojoj karijeri. Ovaj film je manje-vie zavrila i restaurirala Velsova saradnica i glumica Oja Kodar. Vels je umro dok je radio na dugo eljenom projektu sopstvenoj adaptaciji Kralja Lira na videu, u kojoj je on igrao kralja Lira, a Oja Kodar Kordeliju i koji je takoe ostao nezavren. Vels je bio tradicionalni moralista ije su glavne teme bile karakteristine i za klasinu literaturu zapada: priroda ambicije koja kvari oveka; razlika izmeu drutvene i psiholoke stvarnosti; destruktivna mo samoobmane, apetita i opsesije; i znaaj oseaja za prolost. Uvek je bio inovator i radikalni eksperimentator autentini ameriki ekspresionista s neospornim baroknim smislom za formu, koji je duboko uticao na pravac kojim je film zapada krenuo.

6