1

ITALIJANSKI NEOREALIZAM *prvog asa predavao Film noar (film noar prie o marginalcima sa jako vrstom dramaturgijom) Umberto D Vitorio De Sika udo u Milanu - Vitorio De Sika Vitorio De Sika, reditelj i scenarista ezare Cavatini Pojam oznaava novi realizam. Period posle drugog svetskog rata, izmeu 1945 1950 godine. U irem smislu ima nekoliko filmova pre koji nagovetavaju ovaj pravac, koji se gasi pedeset i neke. Italijanski neorealizam je pokret koji povezuje verizam- direktan pristup stvarnosti, istinitost i realistike melodrame. (naturalizam oznaava grubo predstavljanje stvarnosti). Dolaskom Musolinija na vlast, sprovedena je cenzura koja velia faistike vrednosti, a sve drugo se ili zabranjuje ili doputa da se provue. Beanje od stvarnosti eskapizam takve varijante su bile dozvoljene. Vrsta eskapizma su filmovi belih telefona - salonske melodrama, poznate jo iz danske kinematografije. Kaligrafi - reditelji vetog zanata, kojima produkcija namee adaptacije literarnih dela. Neki od ovih reditelja su se prikljuili neorealizmu (1943.) Renato Kastelani, Roberto Latuada... Dominirali su apologeti faizma: Alesandro Blazeti, Karmine Galone veti reditelji koji su radili po narudbini. Za neorealizam znaajna je pojava dva filmska asopisa inema i Bjanko e nero. Za njih su kao kritiari radili ljudi koji su posle rata reirali. Oni su zamerali kaligrafima to rade takve filmove, podravali su dokumentarizam Mikelanelo Antonioni, uzepe De Santis... Jedan od znaajnijih dokumentarista bio je De Robertis, film Ljudi na dnu. U ovom filmu asistent mu je bio Roberto Roselini, a film je o ivotu mornara u podmornicama. Vitorio Musolini (sin) kao ljubitelj filma, angaovao se za osnivanje filmske kole 1935 godine i 1937.za osnivanje filmskog grada ineita. U toku rata rade nekoliko reditelja koji su pretee neorealizma: 1. Lukino Viskonti , 1942. film Opsesija (kod nas preveden kao Demonski ljubavnici). Raen je na osnovu romana Potar uvek zvoni dva put, amerikog pisca crne serije Dejmsa Keja. Viskonti je prebacio temu i likove u savremenu Italiju. Lukino Viskonti je bio asistent Renoaru, uio je od njega, Renoar mu je predloio da ekranizuje Potara... 2. 1942. A.Blazeti radi etiri koraka u oblacima . ezare Cavatini je dao ideju za ovaj film. 3. 1943. Vitorio De Sika Deca gledaju, scenarista Cavatini. Pre rata bio popularan glumac, igrao u salonskim dramama, pre Deca gledaju je i reirao filmove tog anra, susret sa Cavatinijem ga je promenio. ezare Cavatini scenarista, kljuno ime neorealizma, radio filmove o malom oveku za malog oveka, sa Sikom uradio 22 filma, Veljko Bulaji snimio jedan film po njegovom scenariju Rat Ova tri filma su nagovetaji neorealizma.

2

Italijanski neorealizam, francuski crni film i ameriki film noar, javljaju se istovremeno. Imaju sline tendencije koje se razliito manifestuju, u zavisnosti od mentaliteta. 1943.godine Italija je kapitullirala, 1945. amerika okupacija. Posle ova dva ponienja dolazi do razvoja neorealizma razrueni gradovi, siromatvo, nezaposlenost.... U periodu od 1945 do 1950. godine najznaajniji reditelji su Lukino Viskonti, Vitorio De Sika, Roberto Roselini i scenarista ezare Cavatini.

Roberto Roselini 1945. Rim, otvoren grad - Roselini. Kamere su izale na ulice, radi autentinosti radili su naturici. Ana Manjani, koja je igrala glavnu ulogu u ovom filmu, prilagodila je stil glume dokumentaristikom stilu 1946. Paiza (zemlja) , omnibus 1947. Nemaka nulte godine - raen u Nemakoj Roselini je najradikalnije insistirao na prikazu surovog ivota.

De Sika Cavatini njihov rad se naziva oseajni realizam. Oseaju se emocije, senzibilitet, filmovi koje je reirao napravio je tandem scenarista + reditelj, a ne pojedinac. De Sika je skoro uvek radio sa naturcima, nije radio sa profesionalnim glumcima. De Sika se afirmisao kao glumac u filmovima Belih telefona. Prvo je reirao melodrame, a 1918. je poeo da glumi. istai cipela 1945. (Oskar) turobna, poetizovana slika posleratne Italije. Kradljivci bicikla 1948. (Oskar) pria na osnovu kratke vesti iz novina Radniku ukraden bicikl. itav film on trai ukradeni bicikl. Nema optimizma na kraju filma, on i sam pokuava da ukrade bicikl. udo u Milanu - kombinacija fikcije sa stvarnim ivotom. Malo odstupa od realnosti, stilizovan je kao bajka. Umberto D - po kritiarima njegov najbolji film. Osea se poetak neorealizma due, govori o ljudskoj usamnjenosti. Ve od sredine pedesetih, porastom standarda javlja se neorealizam due psihiki problemi. 1960. Jue,danas,sutra - Oskar - KOMEDIJA Brak na italijanski nain - KOMEDIJA 1961.Vrt Finci Kontinijevih -Oskar oara - Sofija Loren, dobila Oskara (prva glumica van USA i UK koja je dobila Oskara). Iza njenog uspeha bio je Karlo Ponti, njen suprug. Poela je kao striptizeta, statirala je gola u filmovima, kasnije je postala karakterna glumica. Roselini dalje koketira i sa komedijom i sa komercijalnim filmom.

ezare Cavatini (1902.-1989.) Studirao pravo, bio novinar, filmski kritiar; radio komedije 4 koraka u prazno#, Deca gledaju; uradio 22 filma sa De Sikom. To su filmovi za malog oveka, svakodnevnica je nadahnue, bogatstvo realnosti... Saraivao je i sa Pjetrom ermijen, Kastelanijem, De Santisom, Viskontijem...

Lukino Viskonti

3

Bio je biseksualac. Poetkom 30-tih upoznaje Renoara. Bio je grof, plemi. Otpozadi pada pod uticaj Renoara, marksiste. Bio je u procepu izmeu plemikog porekla i marksistikog uenja sa kojim se susreo kod Renoara. 1948. Zemlja drhti - najradikalniji neor. film, govori o siromanim ribarima koje eksploatiu i na kraju se oni pobune 1951. Najlepa glumica Ana Manjani igra posesivnu majku koja eli da njena erka dobije ulogu 1954. Senso, romantine teme, Viskonti naputa neorealistiki film. 1957. Bele noi po Dostojevskom u stilu filma Senso 1960. Roko i njegova braa Viskonti se vraa neorealizmu, nema dokumentarizma, i ovaj film je stilizovan (spaja 2 tendencije: neorelaizam i svoje stilizovane filmove) Filmovi iz kasnije faze: Sumrak bogova - slabljenje drutvene elite u Nemakoj po dolasku Hitlera Smrt u Veneciji

21.oktobar 2004.

NEOREALIZAM Ovaj filmski pravac imao je uticaj na poljsku, eku a i na iransku kinematografiju. Poraena i opustoena Italija, unitena i u materijalnom i u duhovnom smislu. Neorealizam je suprotstavljanje tome, gledanje istini u oi postavljanje kamere u stvarne ambijente, bez studija i profesionalnih glumaca. Neorealizam je uticao na autore irom sveta. Ti uticaji su bili obostrani.To je socijalni i drutveno-angaovani film. Bavi se drutvom, a ne pojedincem. Tek kasnije poinje da se bavi psihologijom pojedinca, to je neorealizam due.

ROBERTO ROSELINI Znaajan kao sineasta, ali je poznat i po svojim stavovima o kinematografiji. DA LI FILM TREBA DA SLUI BILO KOJOJ SVRSI, AKO JE UMETNOST? Imao je ideje sline Brehtovim u pozoritu. Kao i Breht, eleo je da publika razmilja o poruci filma i posle projekcije, da ostane trajni uticaj dela na gledaoca, da ga promeni. Indoktriniran faistikom ideologijom kao mlad. Shvativi da je to la, okrenuo se traganju za istinom. Poslednji period proveo je uglavnom na televiziji u obrazovnom programu i pripremao film o Karlu Marksu za njih. Ostao je dosledan, sauvao je brehtijanski stil princip distancijacije - hladnim okom konstatujemo injenice o ivotu i prenosimo ih. Roselini je uglavnom angaovao naturike, osim , naravno za vee uloge. Ana Manjani je poela sa filmom Rim, otvoren grad. Dozvoljavao je profi glumcima da igraju ako su bili u stanju da se priblie autentinim naturicima. Prvi amaterski film 1937. Poslepodne jednog fauna (po poznatom delu Debisija), film je nastao inspirisan muzikom. Opinjen traenjem istine. Snimao je poludokumentaristinim stilom. Pilot Luano Sera - saraivao na scenariju i radio polupropagandne filmove za Musolinijev reim, da bi se na kraju ivota bavio Marksom. Propaganda u 2 filma: 1. 1941. Beli brod (Bela laa) reirao ga okrenut ka pacifizmu, nije faistiki 2. Pilot se vraa ovek sa krstom Koristio naturike, nije radio sa profi glumcima, radio u autentinim ambijentima. Slom Italije (1943) okree njegov odnos prema filmu. 1945. Rim, otvoren grad - italijanski pokret otpora u oslobaanju od Nemaca to je Roselinijevo osloboenje. Ana Manjani debituje u ovom filmu.

4

1946. Paiza - nastvalja priu o oslobaanju Italije. est pria - epizode iz godina oslobaanja Italije. Film je imao uspeh u Americi i Engleskoj. 1947. Nemaka nulte godine - zbivanja u Nemakoj u toku 1945.godine. Ova tri filma predstavljaju neku vrstu ratne trilogije najvaniji Roselinijevi filmovi. Od 1949. godine ulazi u specifinu fazu svog ivota. Sree se sa Ingrid Bergman. est filmova je snimao sa njom. Ingrid Bergman je elela da upozna Roselinija. Bili su u vezi i ona je glumila u njegovim narednim filmovima. On je eleo da Bergmanovu, holivudsku zvezdu utopi u ambijent TEKO! Stromboli - njihov prvi zajedniki film, autentian dogaaj o Litvanki koja se udaje za ribara sa tog ostrva. Evropa 51 - oseaj krivice jedne majke zbog samoubistva sina. Gde je sloboda - nije karakteristian za Roselinija. Sarkastina komedija. Glavnu ulogu igrao je italijanski komiar Toto. Roselini se loe snaao u komediji. Putovanje u Italiju - brani par Amerikanaca koji putuje posleratnom Italijom. Neorealizam due. Primljen dobro u Francuskoj (u Italiji loe) Jovanka Orleanka na lomai - po elji Ingrid Bergman, film je loe proao. Posle razlaza sa Ingrid Bergman, odlazi u Indiju. Tamo snima dokumentarno-igrani film Indija (Godar ga poredi sa Meksikom i Raanje nacije). Indija je kolevka svih nas - rekao je Roselini, bio je opinjen Indijom. Zaljubio se u udatu indijsku glumicu. Dva filma sa ratnom tematikom: 1959. General De La Rovere - De Sika igra glavnu ulogu Bila je no u Rimu Od 1964.do 1977. (do smrti) radi didaktike dokumentarne filmove za TV: Uspon Luja XIV, Sokrat, Sikstinska kapela, Dekart, Doba Mediija i pripremao film o Karlu Marksu. Predavao je u SAD; uestvovao u reaorganizovanju francuske Kinoteke; saraivao na scenariju sa an Lik Godarom na filmu Karabinjeri. Njegov pristup filmu moralna pozicija junaka, insistiranje na etici FILM U PRVOM REDU TREBA DA BUDE EPOPEJA O OVEKU (koristi prateu vonju kamere esto) Novi humanizam je neorealizam- uzepe De Santis.

FEDERIKO FELINI neorealizam due Federiko Felini i Mikelanelo Antonioni poeli su u neorealizmu kao scenaristi bili su moderni klasici. Postoje autori koji prevazilaze svaki pravac, anr, svaku klasifikaciju. Da bi film bio umetnost on mora da bude autorsko delo. Felini je roen 1930. godine u Riminiju. Ranu mladost proveo je u periodu faizma. Sa devet godina pravi lutke i lutkarske predstave. U sedmoj godini video klovnove, uplaio se, nije znao da li su duhovi ili ivotinje. Jo kao mali je shvatio pritisak kaltolike crkve u drutvu. Oseao se krivim, a nije znao zato. Sa est godina dobio strip Mali Nemo. Inspirisao ga neorealizam, zasnovan na drutvenim problemima. Sa ekonomskim razvojem ti problemi se gube. Umetnici shvataju da je vano iskazati svoje probleme i frustracije, a ne drutvene. Pred sam rat doao u Rim. Bavio se novinarstvom i karikaturom, filmskom kritikom i scenarijem (u Italiji i Japanu, svi veliki reditelji su tokom kolovanja uili i za pisanje scenarija). Oseao veliku bliskost sa Bergmanom i Kurosavom. Bio je zaljubljen u amerike filmove arli aplin, Freda Astera i Dinder Roders (snimio i film Dinder i Fred). Jednom prilikom je uzjavio DA NE RADIM OVAJ FILM, BIO BIH DIREKTOR CIRKUSA.

5

Snovi su jedina stvarnost - prva reenica iz knjige Ja, Felini - Felinijev monolog. Voli da posmatra ivot, ali stvarni ivot ga ne interesuje, on ga nadograuje matom. Pisao je tekstove za radio, za film, i poeo da reira. ASANISIMASA anima, dua: sve potie iz duevnog jezgra, ali se poigrava, majstorski ostvarujui filmsku strukturu. Druga faza je faza poetske introspektivne sudbine pojedinca. Trea faza matovite inscenacije. Felini improvizuje na licu mesta, ali to deluje visoko profesionalno i kompleksno. Iz neorealizma crpi energiju za dalje stvaralatvo. U daljoj nadgradnji bilo mu je tesno u neorealizmu. Dva filma u kojima se bavi provincijskim zabavljaima: 1950. Svetlosti varijetea koreija sa Albertom Latuadom Beli eik - prva samostalna reija, parodira Rudolfa Valentina Dangube, negde se prevodi kao Gotovani; film ima dosta autobiografskog Ulica (La Strada) o putujuim zabavljaima, igra Entoni Kvin snagator umetnik koji kida lance na rezance, ersominu igra ulijeta Masina (ovo joj je najbolja uloga).Film je dobio Oskara (Felinijev prvi Oskar on i De Sika su rekorderi po broju Oskara tri komada) Skitnica Kabirijine noi - ulijeta igra prostitutku. Junakinja Kabirija Pastroneovog filma ovde je Kabirija umetniko ime prostitutke. 1959. Sladak ivot - otvoreno autobiografski, naputa provinciju i putujue umetnike det set, o novinaru koji prolazi kroz sladak ivot u Rimu. Igra ga Marelo Mastrojani. Dekadencija druva. Poetski simboli i metafore u naznakama. Nagraen Gran Prijem u Kanu. Iz ovog filma nastaje stvaralako stablo i stil Felinija. Osam - egocentrian, film o reditelju koji snima 8 film po redu. Iz ovog filma ravaju se dva puta: preispitivanje sopstvenog ivota. Ovaj film je u knjizi Ja, Felini nazvan istilite Felinijevog rada. Sjedinile se sve intenzije jo od impresionizma. Felini je izvrio psihoanalizu u ovom filmu. Ironie samog sebe, govori o sebi, ali to negira. Dobio Oskara za ovaj film. Amarkord- o detinjstvu, pubertetu, najpopularniji Felinijev film meu publikom, to ne znai da je najbolji. Dobio Oskara. Rim - seanje na njegov dolazak u Rim 1938. dokumentarno-igrani film film ulijeta i duhovi - verovatno snimio na nagovor svoje supruge ulijete Masine Klovnovi- poludokumentarni film Dinder i Fred - vraa se temi provincijskih zabavljaa Druga grana je preispitivanje prolosti civilizacije tri filma sa istom temom dekadencija pojedinih faza civilizacije: Satirikon - rekonstruie Stari Rim, dekadencija civilizacije Kazanova - negativna projekcija sopstvenog lika, satira na period drutva u dekadentnim fazama, opadanje morala I plovi brod - dogaaj na brodu na poetku prvog svetskog rata 1914. brod iz Italije pristaje u Dalmaciji, ukrcava se grupa Cigana, igraju, sviraju, pevaju, aristokratija zaprepaena, odgovor to su Srbi proterai iz Bosne posle sarajavskog atentata Proba orkestra - politiki angaovan esej o previe slobode koja vodi ka anarhiji i previe kontrole koja vodi totalitarizmu. Radio za TV. Radio sa naturcima. Felinijev duh je bio populistiki. Voleli ga i oni koji nisu gledali ni jedan njegov film. Bio omiljen umetnik u Italiji.

MIKELANELO ANTONIONI

6

je pripadao generaciji koja se pre drugog svetskog rata oglaavala kroz asopise Blanko nero i ineita. Iz nadrealizma koji se bavio drutvenim klasama, posebno radnicima iznikli su autori kao Felini. Antonioni potie iz severne Italije, nema temperament kao Felini, potie iz srednje graanske klase, ali u stvaralatvu ima apstraktnog. Ljudsku duu i emocije prikazuje na otmen nain. Njega prate jo neke etikete: neorealista due, enski reditelj (glavni junaci su ene i po tome je blizak Bergmanu i Mizoguiju koji je poziciju ene sagledavao objektivno, kroz patnju ene kao rtve mukih ambicija). Sva trojica su voleli ene i kroz njih su leili svoje komplekse, frustracije, one su ogledalo njihove nemoi. Antonioni je posmatrao skriveni enski deo muke linosti. Antonioni se obnavlja u ciklusima od etiri do pet filmova, rekao Nikola. Osnovna tema njegovih filmova je gaenje emocija, stalno se pita gde odlazi energija ljubavi, ljubav mu je preokupacija. Tokom godina faizma u Italiji bio je filmski kritiar. Radio je amaterske filmove na 16mm. Bio je asistent Marselu Karneu, ali nije imao mnogo da naui od njega, jer je Karne bio akademski reditelj, zanatlija, nije bio kompletan autor. U Italiji je prihvaen sistem grupnog pisanja scenarija, u kome reditelj ima poslednju re. 1943-1947 Ljudi sa Poa dokumentarac, severna Italija ga inspirisala u mnogo filmova. Antonioni je reditelj severa Italije, a Felini juga. Posle II s.r. radi kao scenarista npr. kod Felinija. Radi dokumentarac o ribarima Ljudi sa Poa, a zatim o bolnici za umobolne. 1950. je debitovao kao reditelj. Tri faze stvaralatva: I faza (prvih pet godina) poinje filmom Hronika jedne ljubavi 1950. Poraeni Dama bez kamelija Prijateljice Pravi filmove o srednjoj klasi kojoj i pripada. elja mu je da se likovi slikaju iznutra, a ne izvan. On analizu zbivanja u ljudskoj dui ne ini psihoanalizom, likovi ne objanjavaju svoje patnje (to je psihopoetika). Kod Bergmana su likovi objanjavali sebe.Uticaj ezarea Paveza na njega, scenarista koji je zavrio svoj ivot samoubistvom, koje je est motiv u njegovim delima. II faza zrela i najuspenija Antonionijeva faza, Krik 1957,redak film gde glavni junak nije intelektualac ili umetnik ve radnik.Estetika dugih kadrova. 1960. Avantura 1961. No

7

III faza pozna poinje 1967. Blou ap-om (prihvata ponudu engleskih producenata, radi Hikokovski triler na svoj nain) Dolina smrti snima u Americi, u njemu se protivi materijalnoj kulturi i takvom svetu. Uveanje,kriminalistiki anr,pribliava se Hikoku,ali on zavrava tu krimi priu tamo gde bi je Hikok poeo-Antonionija ne zanima rasplet. Profesija reporterigra Dek Nikolson,tema:zamena identiteta (poslednji kadar traje 7min, sniman je 7 dana) Misterija obervald exp. sa video kamerom Identifikacija jedne ene Iznad oblaka 1995. Antonioni nije davao glumcima scenarija, tako je kontrolisao itavu strukturu. Rekao filmovi se ne prave zbog para, publike i popularnosti nego da budu to lepi i bolji.

.

Ingmar Bergman spada u moderne klasike, pripada zreloj fazi moderne gde se kombinuju elmenti poezije sa elementima pogleda na svet tj. line filozofije. To e biti najvie izraeno u opusu Ingmara Bergmana. Napisao autobiografije Laterna magika i Slike. Roen u svetenikoj porodici, rigidno vaspitan. Stalno je preispitivao smisao ivota, iz linih kriza formira i odnos prema umetnosti, ponekad se granii sa psihoanalizom. Aktivno radi etrdeset godina i snimio 44,45 filmova. I faza faza traganja, traganje u samom mediju filmu i traganje za ivotom, ljubavi (to je druga polovina etrdesetih i prva pedesetih) To su filmovi: Kriza Zatvor Leto sa Monikom 1953., koje se izdvaja iz pesimizma, evocira uspomene, to je veseli intermeco u njegovom opusu. Osmesi letnje noi 1955., variranje ekspirovog naslova, najvie je skrenuo panju na Bergmana, raen u formi satire, pod uticajem pravila igre Renoara. II faza faza potvrivanja 1957. Sedmi peat, alegorija raena na motive srednjevekovnih tema,odnos oveka prema smrti. 1958. Divlje jagode, posveen rezimiranju smisla ivota. Lice Devianski izvor jedan od retkih koji nije po njegovom scenariju, dobio Oskara 1960. Persona (persona na grkom znai maska, a u psihologiji je persona spoljni ljudski lik, maska koja ga titi od unutranjeg lika anime). Tiina Vuje doba Sramota 1968., jedeini njegov film koji se bavi fantastikom, to je reakcija na rat u Vijetnamu. III faza faza preispitivanja Prizori iz branog ivota Krici i aputanja, dolazi do izraza oniriska komponenta. arobna frula, ekranizacija Mocartove opere. Zmijsko jaje 1977., raen u Nemakoj, jedini izvan vedske i to zato to je bio uhapen zbog utaje poreza, ali i elje da pravi film o nacizmu, U autobiografiji priznaje da je bio fasciniran Hitlerom.

8

IV faza - testamentarna Fani i Aleksander govori o deaku odnosno o sebi i da bi se lake obraunao sa ocem, lik koji igra svetenika mu nije otac nego ouh. Posle toga u tv produkciji radi Posle probe, esej o glumakom ivotu. Nastavio je da pie scenarija. Kao i Kurosava i Bergman se oslanjao na stalne saradnike. Smatrao je da se ritam filma mora nai u scenariju. Sve to ga je muilo i frustriralo preneo je u svoje filmove. Princip nastanka njegovih filmova je princip biserne koljke. Uticao je na one koji se bave suptilnim temama: -na Tarkovskog koji je i radio rtvovanje u vedskoj sa Bergmanovim saradnicima -Intimnosti Vudi Alena nastaju po uticajem Krika i aputanja -Saa Petrovi

Akira Kurosava (1910 1998) Uvod: U japanskom filmu postoji stroga podela na anrove, vie nego u Holivudu, svaki film ima svoju ciljnu grupu. Postoji podela na istorijske filmove (IDAI-GEKI do 1868) i savremene filmove (GENDAI-GEKI od 1912) plus jedan prelazni anr, tranyitni period, tranzitni anr (MEII-MONO 1868-1912) 1868. prvi pokazatelji osavremenjivanja Japana pod pritiskom Amerike Brojna porodica, tradicionalno vaspitanje. Bio je najmlae, sedmo dete. Otac ga je uio u duhu samurajske tradicije (otac je bio nastavnik fizikog na vojnoj koli). Njegova porodica vue korene od samuraja, otac je hteo da ga vaspita u tradicionalnom maniru Akira je imao probleme (rigorozno vaspitanje) koji su kasnije mnogo uticali na njegov rad (kao i kod Felinija i Bergmana). Otac je i negovao njegovu sklonost ka umetnosti, posebno ka filmu. Presudni uticaj na njegovo formiranje imao je njegov brat Heigo koji ga je usmerio ka ruskoj literaturi. Voleo je Dostojevskog, ali i ekspira i Tolstoja... Brat mu je radio kao komentator nemih filmova BEN-I. Zahvaljujui njemu, Akira je video sve znaajnije filmove. Drugi uticaj je od nastavnika likovnog koji ga je bodrio u slikarstvu, (voleo je impresioniste, ideal mu je bio Van Gog) a trei uticaj (aneo uvar) je od reditelja Jamamota od koga je uio zanat. Kurosava je bio u kombinaciji uticaja ruske literature, francuskog impresionizma i amerikog filma (Dona Forda, pre svih). Japanci su ga esto optuivali da je pod prevelikim uticajem zapada. Napisao je knjigu Neto kao autobiografija na nagovor drugih, jer nije eleo autobiografiji. U ovoj knjizi objanjava svoj ivot do 1950. (od velikog uspeha sa Raomonom - Zlatni lav i Oskar) Kurosavini filmovi za koje je samo pisao scenario, ali ne i reirao su ostali nepoznati zakljuak: reija mnogo vanija od dobrog scenarija. Napisao 20 scenarija, reirao 30 filmova. Krajem 1935,godine preduzee TOHO raspisuje konkurs za asistenta reije. Kurosava je napisao rad o stanju u japanskom filmu, to se dopalo komisiji. Od 1936. do 1943. je u firmi Toho gde je nauio sve od pisanja scenarija do reije.

1

1942. je pomagao na filmu svog uitelja Jamamota Konji i to kao scenarista, saradnik na reiji i montaer. Kurosavini delovi ovog filma su mnogo bolji unosi inovacije. 1943. debituje sa filmom Saniro sugata, saga o dudou, izgovara se: udo vetina hitrosti. Radnja je o mladom oveku koji formira karakter i duhovni odnos sa uiteljem. Junak

1 Za reditelja je najvanije da zna da pie - Hikok

9

nikada ne trijumfuje. Njegov junak je tuan. Re je o stvarnim dogaajima sa kraja 19. veka mladi dolazi u veliki grad da ui borilaku etinu U-ICU iste veeri je izazvan, dolazi profesor dudoa, on je impresioniran i poinje da ui dudo. Kurosava se oseao kao uenik njegov alter ego je prenesen na ovaj film. Kad je ovaj film doao do cenzure, vojni cenzori su imali 1000 primedbi oekivali su afirmaciju japanskog vojnika, a naprotiv, u filmu, mladi svaku pobedu prima kao poraz. U toj komisiji bio je i Jasuiro Ozu (ako je 100 poena maksimum, ja ovom filmu dajem 120) veliki start Kurosave U Japanu je do rata snimano oko hiljadu filmova godinje. produkcija je imala uzore u Holivudu, a u toku rata je svedena na petinu. U Japanu su Kurosavu prozvali tenno car, zbog toga to je postigao svetsku slavu, kao i ekspir filma. Bio je humanista, moralista, stilista. Kurosava je bio sklon perfekcionizmu i maksimalizmu maksimalnoj upotrebi filmske ekspresije. Enterijerne scene su bile u sporom ritmu, sa irokim objektivima, a u eksterijeru su bile sa puno energije sjedinjavanje ambijenta sa junacima, neobrijani, oznojeni junaci ulna dimenzija. Na njegov rad je najvie uticao Don Ford, kao i ekspir i Dostojevski.. Kurosava je uradio tridesetak filmova i bio u njima scenarista, reditelj i montaer. Samo deset je vezano za prolost, kostime i samuraje jer su amerikanci u okupiranom Japanu zabranjivali tradiciju, pa je jedan do dva filma godinje snimao u duhu amerikih filmova Vilijema Vajlera. U toku rata je radio nastavak filma Saniro Sugata, a zatim jedan poludokumentarni film Najlepe. U ovom filmu, svi junaci su portvovane ene koje rade dan i no kasnije se Kurosava oenio glavnom glumicom ovog filma. Posle rata radio je iskljuivo savremene teme - filmove u duhu najboljih amerikih zanatlija. Njegov rad se deli u nekoliko faza: I faza rediteljsko sazrevanje 1943. 1950. Ostvario je deset filmova. 1943. Saniro sugata, vojska je napadala film, Jasuiru Ozu je bio u komisiji koja je cenzurisala film i dao mu je najviu ocenu (i preko toga) Film tretira odnos uitelja i uenika jedan od njegovih lat-motiva. 1948. Pas lutalica, detektivski, uporeivali ga sa Kradljivcima bicikla, ali oba filma su raena iste godine 1948. Pijani aneo, smatra za svoj prvi pravi film, igrao Toiro Mifune, to je slika drutva. Glavni junaci su doktor (koji ima meko srce) i gangster alkoholiar (Toiro Mifune). Film je uznemirio sve filmofile u Japanu. Ovo je prvi film koji je Kurosava slobodno koncipirao, bez pritisaka. Do tada je radio kompromisne filmove. II faza magistralna ostvarenja 1950. 1965. 1950. Raomon, osvojio 1951. u Veneciji Gran pri i Oskara. Film je bio kulturoloki ok koji skrenuo panju na Japan. Raomon je kapija na ulazu u Kjoto. Film je moralistiki i filozofski esej na temu istine i lai pun flebekova. Govori o ljudskoj slabosti i o nemogunosti utvrivanja prave istine. Zasnovan je na dve novele pisca japanske moderne Akutagave. U filmu gledamo iskaze svedija jednog dogaaja film imao osrednji uspeh u Japanu. Neka Ialijanka ga sama poslala u Veneciju. Kurosava nije ni bio svestan da je dobio Gran pri u Veneciji, naknadno mu javljeno. Kada je na 50. jubilarnom venecijanskom festivalu biran najbolji film pobedio je Raomon. Ovo je prekretniki film ne samo za Kurosavu, ve i za istoriju filma uopte. Film lomi stvarnost. Kroz 5 pria trai se istina moderna dramaturgija, prelamanje njegove karijere. Idiot po Dostojevskom to mu je jedan od najdraih filmova iveti pod uticajem Dostojevskog pravi remek delo o smislu ivota. To je savremeni, psiholoki film. Postavlja pitanje smisla ivota.

10

Sedam samuraja, lutajui samuraji pomau seljacima da se odbrane od lopova. (Sem Pekinpo je radio pod uticajem ovog remek dela). Kurosava eleo da se opusti, napravio zabavniji film. Originalna verzija 200 minuta, obino prikazivane krae verzije. Na dnu - po delu Maksima Gorkog, pozorini komad, eleo da snimi pozorini komad, bez nametanja kamere Krvavi presto, adaptacija ekspirovog Magbeta prebaena u Japan u 16.v. ratovi, klanovi, male dravice... Kurosava interpretira, ne ilustruje. Spoj stilizovanog tetara i modernog filma. itav film je hladan, nema empatije. Koncentrisao se na sutinu i simbole ekspira. Najbolja adaptacija ekspira po ekspirolozima. Uticaj teatra NO da se sa malo pokreta postie efekat. Ovo je uz Kralja Lira najbolja adaptacija ekspira. U drugom delu ovog perioda dolazi do krize u japanskom filmu, a on radi

Skrivena tvrava prvi japanski film u sinemaskopu dokazuje da se i u sinemaskopu moe koristiti montaa, iako se do tada tvrdilo suprotno. Istorijski spektakl Izmeu 1960. 1965. Kurosava pokuava da osvetli stanje u drutvu. Zabavan film. Oprotajni film sa preduzeem Toho. Zli mirno spavaju bez uspeha (sa elementima dramaturgije iz Hamleta motiv osvete). Prvi put radio kao samostalni producent na ovom filmu. Joimbo - telohranitelj, telesna straa, uticaj vesterna, posle samuraja najkomercijalniji njegov film., traili su da napravi i nastavak filma. Crnohumorna akciona komedija. Ovaj film uticao je na pojavu pageti vesterna - Sero Leone ga je video i poeo da snima ove filmove- Za aku dolara - uzeo nepoznatog glumca B kategorije Klinta Istvuda. Kurosava i njegov producent su tuili Leonea, dobili malu odtetu. Napravio je i nastavak: Sanuro - ponovo odnos uitelja i uenika redak primer da je i nastavak uspeo kultni film Izmeu neba i pakla (High And Low) - kriminalistika osnova siea. 1965. Riobradi kljuno delo, sinteza svih motiva, stilskih postupaka koje je koristio. Kruna ovog perioda. Sinteza svih njegovih tema i motiva. Kurosava je bio i scenarista i montaer. U ovom filmu se Kurosava identifikuje sa uiteljem, ne vie sa uenikom. Savreno snimljen, savreno reiran, savreno uravnoteen, c/b- sinemaskop. Film govori o odnosu uitelja i uenika. Kurosava je usavrio tehniku snimanja teleobjektivima i u enterijeru. Da bi dobio na halucinantnosti prizora. Krvavi presto, Riobradi, Ran tri najbolja Kurosavina filma. Posle filma Riobradi nastaje loa faza, kriza u japanskom filmu, mladi talas ga kritikuje da je tradicionalista. III faza produkcione tekoe (1965-...) 5 godina nee snimati ni jedan film. Film u Japanu je komercijalizovan. Kurosava odlazi u SAD. Sukob sa producentima oko filma Tora, tora, tora (ifra napada na Perl Harbur) - nije snimljen. U SAD je pisao scenario i za film Pomahnitali voz - Konalovskog, a scenario je preraivao i ore Milievi. Naputa i ovaj film. 1970. Dodeskaden - snimljen za 28 dana. Govori o odbaanim ljudima sa margine drutva, prvi njegov film u boji. Raen je po motivima pisca koji je pisao Riobradog. Pojedinane sudbine marginalnih likova povezanih zajednikim mestom. Film je nabijen emocijama i humanizmom. 1971. pokuaj samoubistva prerezao sebi vene, spasili ga 1970. osnovan FEST, Tito odlikovao 10 reditelja, meu njima i Kurosava, to mu je bilo prvo od 4 odlikovanja koja je dobio. 1975. Kurosava odlazi u Rusiju i radi film Dersu Uzala - sibirski lovac. To je ekoloka poema i opet odnos uitelj- uenik. 1975. je dobio Oskara za ovaj film. Film odudara od svih drugih Kurosavinih filmova. Bajkovit film stopljenost prirode i oveka. Ponovo motiv uitelja i uenika. Himna prirodi.

11

1980. Posle ovog radi Kagemua ratnikova senka - filozofski esej o problemu identiteta. Ovaj film snimio je uz pomo stranaca Spilberg, Kopola, Lukas. 1985. Run ili Haos. Adaptacija ekspirovog Kralja Lira erke iz dela zamenio sinovima. Ovaj film nastao je u produkciji francuskog producenta koji je producirao Bunjuelove filmove. IV faza - testamentalna Rapsodija u avgustu - igra Riard Gir Snovi - u sredite panje stavlja svoj lik kroz snove. Svi snovi osim jednog su posveeni smrti, a taj jedan je posveen Van Gogu. 1983. Madadajo (Jo ne) oma uitelju s kojim se identifikuje

Akira- znai mesec i sunce, to znai svetlost. Ran je njegov testamentalni film. Posle toga radi tri filma skromnijeg budeta: Snovi - tema smrti; Rapsodija u avgustu, Je ne - u originalu Madajado Dva kljuna kodeksa samuraja bezpogovorna poslunost prema gospodaru, preziranje smrti. Samuraji imaju pravo da ubiju sve koji su ispod njih, ali im se preporuuje i plemenitost. Iznad njih je car , ispod svi ostali. Sedam samuraja - neke sekvence elaborira do detalja, a sa druge strane, koristei elipsu ide u sredite akcije i odbacuje sve to nije neophodno. Uzajamno proimanje sudbine seljaka i samuraja najhumanistikije prikazano u ovom filmu. Lukas, Spilberg, Kopola, Skorceze zaljubljenici Kurosave. Lepota, snaga i mudrost, humanost . Pravio je filmove pod geslom Zato ljudi ne mogu da ive sreni zajedno Od filma Dodeskaden njegovi su filmovi u koloru.

STENLI KUBRIK Amerikanac, roen 1928.godine u Njujorku. Osrednji ak. ezdesetih odlazi u Englesku. Austrijsko-jevrejsko-maarskog porekla. Imao renesansno obrazovanje iroko interesovanje, detaljno istraivao svaku oblast o kojoj je snimao film. Njegovi filmovi su kosmocentrini ovek nije u centru panje, ve kosmos, a ovek je samo njegov deo.Ne bavi se svakodnevnim, intimistikim temama. Perfekcionista, karijeru zapoeo kao fotograf, otuda je razumljiva njegova nadmona vladavina upeatljivim, vizuelnim svetom, koji se menja od filma do filma, ali uvek ostaje na izuzetno visokom nivou. Njegova potraga za originalnim idejama i sieima na jednoj strani, a zatim tehnika sloenost njegovih projekata (od postavki komada preko osvetljenja i kompozicije) ine Kubrikove filmove produkciono, ali i kreativno komplikovanim. Zbog toga je kao jedan od najoriginalnijih svetskih reditelja svetskog filma. Ostavio je relativno mali broj filmova, spremajui svako novo delo i po vie od 5 godina, ne bi li postigao visokoumno kreativno savrenstvo. Iako je radio u razliitim anrovima uvek im je davao izrazito lini peat i autorski karakter. 1953. Strah i elja - prvi igrani film, zatim Poljubac ubice - komercijalni neuspeh. Kubrik smatrao da su dijalozi loi. The Killing (Uzaludna pljaka) prvi Kubrikov uspeh 1957. Staze slave stie rediteljsku reputaciju, glavna uloga Kirk Daglas. Film u znaku okrutnosti, besmisla, o ljudima koji grade karijeru u ratu, ratna drama smetena u Francusku u toku Drugog svetskog rata. Spartak - zavrava ovaj film koji je poeo da reira Entoni Man, ali ga producent i glumac Kirk Daglas otpustio i pozvao Kubrika

12

1962. Lolita - ekranizacija Nabukova, manje vaan film za Kubrika prelazi u Englesku, bei od Holivuda, jer je na snimanju Spartaka shvatio nain rada u Holivudu koji mu nije odgovarao. 3 remek-dela iz sredine 60-tih: 1. Doktor Strendlav ili kako sam pobedio strah i zavoleo bombu - parodija, amerika paranoja od atomske eksplozije u Hladnom ratu. Igra Piter Selers. 2. Odiseja 2001 - naunofantastini film, monumentalno epsko delo i eksperimentalni film istovremeno. Prevazieni svi kliei SF anra fanovi naune-fantastike razoarani. Ovaj film je iz prve doiveo krah u Americi, napala ga kritika, loe proao kod publike, tek posle uspeha u Evropi, revitalizovan je u Americi. 3. Paklena pomoranda - eksplicitna kritika nasilja sledi postepeno opadanje u nadahnuu 1975. Beri Lindon pandan Odiseji - sada nas vodi u prolost, Rajan Onil igra glavnu ulogu. Koristi HIGH SPEED objektive konstruisani za ovaj film. Isijavanje - formalno u anru horora, u glavnoj ulozi Dek Nikolson. Patologija izobliene ljudske psihe 1987. Full Metal Jacket (Bojevo zrno) - angaovana ratna pria. Omnibus od 2 prie smetene u Vijetnam kombinacija motiva iz filmova Staze slave i Paklena pomoranda - jedna od najdirektnijih osuda rata u Vijetnamu 1998. irom zatvorenih oiju ovek i kosmos su u sreditu njegovog stvaralatva. On je kosmocentrian, publika ga smatra hladnim rediteljem. Film nije sredstvo za predstavljanje snova, ve je misija mnogo znaajnija treba da plasira neke ideje koje treba da probude nagon za razmiljanjem (Brehtijanska dramaturgija u pozoritu). Poruke Stenlija Kubrika idu ka filozofskim idejama i njegovi filmovi deluju hermetino Odiseja. Suzdrani racionalni pesnik koji uvek kontrolie svoje ideje. Nazivaju ga perfekcionistom. Otac ga upuuje u vetinu igranja aha, u koli je bio zainteresovan za fiziku, a kao mlad bavio se fotografijom. Ove sklonosti utiu na njegov tehniki perfekcionizam. Poeo je u amaterskim filmovima Poljubac ubice, Strah i elja, formira polako svoj stil kritiki odnos prema drutvu, kroz zloin. Staze slave - surova, mrana, pesimistina pria o ludilu rata u bilo kojoj vosjci snimljen pre pedesete godine.

klasina dramaturgija Aristotelova moderna Brehtijanska dramaturgija

muzika kao najuzvienija umetnost Don Ford nisam ja telegrafista da aljem poruke

Lolita, Paklena pomoranda, Dr Strendlav, Beri Lindon, Odiseja - ovi filmovi su sam vrh njegovog stvaralatva. Radio je horor Isijavanje, o Vijetnamu Bojevo zrno i irom zatvorenih oiju. Pedantno je pripremao svoje filmove. Ne radi po uzoru empatije i saivljavanja, eli da nas podstakne na filozofsko poetsku ambiciju. Na jednoj strani (Lolita, irom zatvorenih oiju) nas suoava sa potsvesnom erotskom dimenzijom (profesor maloletnica) oveka. Dimenzija erotike.

13

Dr Strendlav - otra kritika satira na ameriku paranoju. Odnosi izmeu velikih sila u vreme hladnog rata Piter Selers igra tri uloge. Odiseja Kubrik i Artur Klark su pisali scenario. Veliki filozofski esej i pokuaj da se nametne gledaocu tema ko smo i gde smo i odakle idemo. Kost poluga, orue. Najsmeliji film do tada u istoriji filma. Paklena Pomoranda esej o nasilju, slino Grifitu, radnju prebacuje u blisku budunost, veoma lucidno. Drutveno nasilje ispiranje mozga. Beri Lindon, ajning Isijavanje za ajning naruuje haj spid objektiv da bi snimao pod svetslosti svea. Nije imao dodatnu rasvetu. Iskuava se u hororu, patologiji nasilja podie na nivo linog. Naruuje izradu stedi kema, ali izneverava publiku horora ovim filmom. Full metal jacket otar pbraun sa amerikim militarizmom. Film je iz dva dela. Prvi deo vojniki dril, a drugi rat u Vijetnamu. Borba izmeu dobra i zla. Kosmocentrian borba izmeu haosa i kosmosa, bavi se vie idejama, a manje ljudima i emocijama junaka, anrovi, istorija, su samo sredstva, a zaudi me, iznenadi me, izbudi me to su njegova odredita za film. Kubrik u svojim filmovima tretira sukob dobra i zla, haosa i harmonije na dijalektiki nain (da nema zla, ne bismo znali ta je dobro). Radio je filmove o ravnotei u kosmosu, harmoniji... Bavi se pre svega idejama junaci, epohe, prie slue samo kao pomono sredstvo da tu ideju predstavi publici.

ROBER BRESON (moderni klasici) 1907 1999 U Francuskoj imamo specifine reditelje koji nemaju renesansnu veliinu kao italijanski reditelji. To su ak Tati, Breson, Trifo, Godar. Breson je diplomirao knjievnost i filozofiju, a bavio se slikarstvom, to je jedna vrsta terapije. Slikarstvo je na njega uticalo i utkano je u njegovo stvaralatvo. Ne voli ga ira publika,unikatan i specifian.Ako je Antonioni hermetin,ovaj je duplo hermetiniji. Postoji ak bresonov stil potpuno razliit od svega. Breson je jedan od retkih reditelja koji se afirmisao pre novog talasa, a potom izuzetno dobro prihvaen od reditelja ovog pravca. Javni poslovi 1934, kratki amaterski film, potpuno razliit od svega to je kasnije radio. 1939. asistira Rene Kleru na filmu ist vazduh (nedovren). Rene Kler je uticao na njega. Breson mu je bio asistent. Tokom rata bio je 18 meseci zarobljenik. Osueni na smrt je pobegao 1957. prvi javni uspeh Debituje kod Kurosave 1943.godine, kada je puten iz zarobljenitva. Aneli greha ovaj film najavljuje njegovu opsednutost moralnim filozofskim i religioznim temama. Ovde ve ispoljava asketizam forme i suzdranost reije to e se kasnije manifestovati kao Bresonov stil. On pokuava da se usredsredi na unutranje bie i kristalizujui svoj stil pokuava da dopre do sutine i odbacuje sve sporedno, ak i ono to donosi teatar. (debituje) Asketizam stila i jednostavnost reije. Dame iz Bulonjske ume - prema Didrou, scenario je pisao an Kokto, koji je radio nadrealistike filmove u snobovskom maniru. To je drugi film, ali poslednji sa profesionalnim glumcima. Kasnije, zbog prirodnosti kojoj tei, ne radi sa glumcima, radi iskljuivo sa naturicima, ali i od njig trai da se ni malo ne izraavaju, gluma bez mnlgo emocija . Film mora da se izraava ne slikama, ve odnosima slika, kao u slikarstvu, film treba da bude nainjen na odnosima slika. U filmu Dama iz Bulonjske ume, junakinja se nastrano sveti svom bivem ljubaniku tako to mu podmee profesionalnu ljubavnicu za enu. (Dijalektika jedinstvo suprotnosti grka re.) Stil koji tei prirodnosti, a zatim prelazi u kopreografisanu stilizaciju.

14

Muet film na rubu melodrame, najdirljiviji film o devojici koja slui u nekoj kui i njenoj traginoj sudbini, na kraju se ubija. Dnevnik seoskog svetenika 1950. Od tada nema profesionalne glumce i od tada koristi jedan jedini objektiv 50 mm, koji naruava perspektivu, dubinu. To je u pravom smislu Bresonovski stil film nema profesionalnih glumaca, koristi samo jedan objektiv. U ovom filmu pratimo monolog koji je vaniji od same radnje. Ovo je prvi znaajni Bresonov umetnoki film. Mnogi Bresonovi naslovi sadre sve ono to taj film govori. Osueni na smrt je pobegao ovaj film je dobio nagradu u Kanu 1957. godine. Sam film inspirisan je stvarnim dogaajem. itav sadraj filma je u naslovu. reder ga je svrstao pored Ozua i Drajera u reditelje trascedentnog stila.

2 Tragao je za duhovnim u jedinoj umetnosti,

koja je zasnovana na materijalno-duhovnom. Breson se plaio da mu profesionalni glumci ne preuzmu lik. eli potpunu kontrolu nad svakim segmentom filma. Minimalistiki stil reije, minimalizam dolazi iz redukcije, a moe takoe iz osrednje kulture kao recimo iranski film. Krajnji minimalizam, 90% se deava u jednoj eliji, ali svejedno, film dri panju. Deparo kljunu ulogu u ovom filmu igraju ruke, a inae Breson voli koreografiju ruku. Jo radikalnije svoenje same radnje. Suenje Jovanki Orleanki uzeo je kao i Drajer autentini dijalog sa suenja, ali bez krupnog plana koji je u funkciji izraavanja unutranjeg stanja kod Drajera. Asketizovana, redukovana, svedena vizija, ogoljenje itave strukture (kao kod Drajera), ali svedena i gluma. Sreno Baltazar 1966, bio je vrlo popularan film i kod nas. Baltazar je magarac i preko njega pratimo sudbine junaka koji sa njim dolaze u kontakt. Muet je jedna vrsta melodrame, bez psihologiziranja, kao i film Sreno, Baltazar. Breson ne voli da obrazlae ponaanje junaka, to ostavlja gledaocima. Blaga ena Krotka na osnovu novele Dostojevskog. Junak rekonstruie dogaaje pred samoubistvo svoje ene. etiri noi jednog sanjara - opet je inspiracija Dostojevski. Lanselot od jezera - nikako ne pripada njegovom stilu Verovatno avo o grupi mladih razoaranih ljudi koji zavre tragino. Novac inspirisan novelom Tolstoja Lana novanica, preko novanice koja ide iz ruke u ruku prikazuje sudbinu tih junaka. Poslednji Bresonov film. Breson je veliki individualista. Javio se uporedo sa uvenim rediteljima francuskog filma Kluzoom, Klemanom, ak Tatijem, a pedesetih se pojavljuju Melvil, Anjes Vajda. Kluzo Nadnica za strah, Ubica stanuje u broju 21. Ono to traim je izraavanje ritmom i brojem kortezijanske i stoike crte u karakteru. Slino kao i kod Dostojevskog, njegov univerzum nastanjuju hendikepirani junaci. Breson je uticao na suptilnije autore koji tragaju za duhovnim, kao Andrej Tarkovski. Izvesna hladnoa i distanciranost i korienje neprofesionalaca bio je ideal Tarkovskog. Sugerie duhovne vrednosti preko umetnosti koja je zasnovana na materijalnom. Postoje 2-3 sluaja da su naturici iz njegovih filmova nastavili karijeru na filmu, ali kod njega su se svi oni pojavljivali samo jednom to su pre bile interprete nego glumci ili naturici (jer naturici obino igraju sami sebe, a to ovde nije sluaj)

2 trascedentni onaj izvan iskustva, izvan moi spoznaje, metafiziki. Nadrealizam potie iz sna.

15

Andre Bazen kritiar, rodonaelnik novog francuskog talasa, urednik Kaje De Sinema. Ovom talasu pripadaju i Trifo i Godar. Kritikovali su stanje u francuskoj kinematografiji i studijske reditelje, kod kojih je scenario bio najbitniji i zalagali su se za politiku autorstva.

AMERIKI FILM PEDESETIH GODINA (Bulevar Sumraka Bili Vajlder) 1950.godine zapoela je kriza u holivudskoj produkciji zbog pojave televizije. Vrhovni sud SAD doneo je odluku da odvoji bioskopsku mreu od produkcije. Bioskopi se privatizuju. Lansira se sinemaskop, color postaje standard, razni formati irokog ekrana, stereo zvuk... sve kako bi se publika dovela u bioskop.

3 Pojavljuju se nezavisni producenti umetnici,

scenaristi, glumci (npr. Heht Lankaster) prave ugovor sa velikom kompanijom da im bude distributer i da im pomogne tehniki. Velike kompanije ostvaruju saradnju sa Televizijom i sa nezavisnim producentima. Od 1954. broj posetilaca ponovo raste. Politika se mea u Holivud. Lov na vetice, E. Kazan, kao posledica hladnog rata dolazi do istke u Holivudu senator Makarti- Stvorena je Komisija za ispitivanje antiamerike delatnosti. Stali su na put liberarnim, progresivnim idejama Elija Kazan grk, poreklom iz Turske, roen 1909. (poznat je kao glumaki reditelj). Studirao je dramu na Jelu, prikljuio se grup tetaru prvo kao glumac a onda kao reditelj. 1947.godine osnovao Actors Studio zajedno sa Li Strazbergom. Tokom rata debituje na filmu. Jedno drvo raste u Bruklinu, Dentlmentski sporazum Tokom pedesetih sarauje sa Tenesi Vilijamsom Tramvaj nazvan elja, Bebi Dol, Bad ulberg (pisac drutveno angaovanih scenarija); Na dokovima Njujorka Don tajnbeg Viva Zapata - o meksikom revolucionaru; Istono od raja sa emsom Dinom 1952.godine E.Kazan je sasluavan pred Komisijom i odao je svoje drugove koji su bili ili su simpatizeri komunistike partije. ovek na ici - animirani film Na dokovima Njujorka - kritika amerikog drutva Komercijalni filmovi Sjaj u travi, Amerika, Amerika - c/b rekonstruisao je ivot grke porodice u Turskoj 1972- godine Posetioci - privatna produkcija sa sinom koji je pisao scenario i snimao na super 16 mm. Film je o Vijetnamu. Poslednji magnat - poslednji film, govori o holivudu, ima slinosti sa Bulevarom sumraka, govori o Irvinu Tolbergu, efu produkcije MGM. Edvard Dmitrik Iz Ukrajine je, poeo je kao montaer, radio je i film noar. 1947.godine skree panju filmom Dentlmentski sporazum - kritikuje drutvo u kome postoji rasizam. Bio je u zatvoru, bei u Englesku i radi film Daj nam danas 1950. godine ponovo svedoi pred Komisijom i prokazuje neke svoje drugove da bi nastavio da radi. Radi komercijalne projekte uglavnom. Pobuna na Kejnu Mladi lavovi - sagledavanje rata sa nalija ovek sa zlatnim koltom Drvo ivota il Dasen Jevrejin francuskog porekla. U Grup teatru je poeo kao glumac; bio je Hikokov asistent. Radi drutveno angaovane filmove, poludokumentarne Gruba sila - o policijskom nasilju. Goli grad

3 1953. prvi sinemaskop film Tunika

16

Bei u Evropu i u Ebgleskoj snima No i grad; radio je i u Francuskoj i Italiji. U Grkoj se venava sa Melinom Merkuri. Nikad nedeljom - grki film (poznata pesma Deca Pireja) film o ivotu prostitutki. Fedra Onaj koji mora umreti Dozef Louzi Leviar, iz politiki hrazloga je pobegao iz Amerike. 1935. godine je bio u Moskvi, na kursu kod Ejzentajna, bio je pod uticajem Bertolda Brehta; uglavnom je radio u Engleskoj. Vreme bez milosti, Betonska dungla,Sluga, Za kralja i otadbinu, Ubistvo Trockog, Gospodin Klajn

- odmeren, decentan, precizan i strog, pravio je angaovane filmove za probranu publiku. Pomalo hermetian reditelj sa distancom prema emocijama.

U to vreme svoje najbolje filmove radi Don Ford Moja draga Klementina, Rio Grande, Junaci zapada - bio je tradicionalista Hikok: Ozloglaena, Zaaran, Konopac,Nepoznati iz Nord Ekspresa, Prozor u dvorite, Vrtoglavica, Psiho Vilijem Vajler tipini reditelj srednje klase koji je ugaao publici.: Najbolje godine naeg ivota, Detektivska pria, Praznik u Rimu, asovi oaja, Prijateljsko ubeivanje, Velika zemlja, Ben Hur Bili Vajlder poeo kao scenarista Od 1942. godine reira, radi i drame i komedije. Bulevar sumraka - kombinacija komedije i drame. Dvostruko osiguranje - film noar Propali izlet - o alkoholizmu Veliki karneval - o rudarima Stalak 17 - ratni film Neki to vole vrue 7 godina vernosti Apartman

SOVJETSKI FILM PEDESETIH GODINA Uzor je sovjetski film dvadesetih godina, film Lete dralovi General danov je bio zaduen za kulturu, forsirala se propagandna slika sistema i posle rata. Stanje u kinematografiji posleratnog Sovjetskog Saveza veselo, areno, bezazleno i u umetnikom smislu beznaajno. Negovali su se svi anrovi. Filmovi su bili didaktiki, preovladavao je optizam. 1953. godine umire Staljin. 1956. Kongres KP SSSR Hruov (kritika Staljina) period Hruova destaljinizacija. Topljenje leda u ideolokom smislu. Grigorij uhraj Ukrajinac, zavrio VGIK Visoka filmska kola u Moskvi, uestvovao je u bitci za Staljingrad 1956. etrdesetprvi Balada o vojniku 1961. isto nebo 41 je prelomni film poststaljinistike ere, tretira temu revolucije i njenih posledica (1927.Jakov Protazanov je reirao film na istu temu) Belogardejac i crvenoarmejka su glavni junaci. Balada o vojniku je najpopularniji njegov film, realistikih portreta. Posle ovog filma postaje vodei reditelj Sovjetskog poetskog realizma isto nebo rehabilitovanje osumnjienih logoraa iveli starac i starica - o odnosu generacija ivot je lep - koprodukcija sa Italijanima

17

Mihail Kalatozov Gruzijac; 1923.godine kao student ekonomije dolazi na film kao laborant,a kasnije se bavi montaom i kamerom. Prvo je radio dokumentarne filmove. 1930. godine So za Svanetiju - dokumentarni film, montaa atrakcije povezana sa vizuelnom poetikom. Ekser u cokuli - vrsta didaktikog filma (bio je zabranjen). Posle ovoga naputa reiju. Valerij kalo, Muevnost su propagandni filmovi o junatvu Sovjetskih pilota od 1954.godine vraa se igranom filmu snima komediju Verni drugovi, a 1957. Lete dralovi - njegov najpopularniji film, 1958.godine je dobi Gran pri u kanu i glavna glumica je dobila nagradu Tatjana Samojlova. Sergej Urusevski jedan od najboljih svetskih snimatelja , pokazao je u ovom filmu kako kreativna kamera moe da nadogradi kreativnu reiju. Sve je u slubi izgradnje ljudske emocije. Filmovi koje su zajedno radili Kalatozov i Urusevski: Neposlato pismo, Ja sam Kuba, SOS Nobile. Sergej Bondaruk (igrao je u filmovima:Bitka na Neretvi, Vrhovi Zelengore) Prvo je bio glumac, posle rata zavrava VGIK kod Sergeja Gerasimova. Mlada garda je film koji je reirao Gerasimov a igrao je Bondaruk Prvi film 1959.godine ovekova sudbina - razvoj oveka u zarobljenitvu, pre svega kroz trpljenje i patnju ali bez patetike. Sam Bondaruk igra glavnog junaka. Rat i mir - visokoprofesionalni film, dobio je Oskara za najbolji strani film 1965. Vaterlo - naruen film, nije imao uspeh. Crkvena zvona - o meksikoj revoluciji, takoe naruen Oni su se borili za otadbinu Mark Donskoj Mati Josif Hejfic Sluaj Rubljancev, Dama sa psetancetom (po ehovu) Sergej Gerasimov Tihi Don 3-4 nastavka Grigorij Kozincev Don Kihot ,Hamlet Mihail Rom Devet dana jedne godine - moderna filmska studija

Poljski film Izmeu dva svetska rata kinematografija u Poljskoj je bila srednje razvijena, snimano je izmeu 10 i 20 filmova (kao eka i Maarska). Najrazvijenije: Francuska, Nemaka i Italija. Poznati Poljaci: -Pola Negri, afirmisala se u Nemakoj i Holivudu, saraivala sa Ernstom Lubiem. -Riard Boleslavski, glumac i reditelj, u Holivudu reirao antiboljevike filmove. Uoi rata nekoliko reditelja podiu umetniki nivo filma, to su pretee najkvalitetnije filmske kole: Vanda Jakobovska, Aleksander Ford, Jiri Bosak. Posle II s.r. oni rade patriotski obojene rekonstrukcije rata. Poljska se prva iz istonog bloka oslobodila socijalistikog realizma u umetnosti. Prva renesansa poljskog filma obeleena je trojicom reditelja i nazivom: Poljska kola subjektivnog realizma (koristi se i termin crni realizam). Andej Vajda diplomirao 1953. kada je Staljin umro, od 1954. do danas radi u kontinuitetu kako igrane filmove tako i u teatru. Ve sa prvim filmom je skrenuo panju na sebe, to je novi ugao gledanja o rtvovanoj generaciji (misli se na rat). O tome govore prva tri filma: Pokolenje -transformisanje sitnog lopova do heroja Kanal - o poljskom pokretu otpora

18

Pepeo i dijamanti -radnja se zbiva poetkom maja 45. u dva dana i jedne noi, ekranizacija romana, lansira Vajdu, postaje poznat u svetu. U sva tri filma su junaci mladi ljudi koji se uzdiu do herojstva i stradaju. Koristi autentinost rekonsrukcije i poetsku nadgradnju (puna istina sa patetikom). To je poetski simbolizam. 1960. Nevini arobnjaci - moderana tema, zabavan, neobavezujui film o mladima, gl. uloga Roman Polanski 1962. Sibirska ledi Magbet, snimio u Jugoslaviji, sa Oliverom Markovi. Ne smatra se uspenim filmom, osim u pejedinim detaljima dobra fotografija... Samson - fim o sudbini jednog Jevrejina u vreme varavskog geta stradanje poljskih Jevreja Sve je na prodaju, neprilagoenost savremenom drutvu. Pejza posle bitke,1970., kraj rata, ponovo se vraa ratnoj tematici Svadba po delu Vispjanskog 1975. ovek od mermera vraa nas u prve posleratne dane, scenario napisan 15 godina ranije, nije bilo dozvoljeno da se snimi, kad je snimljen, puten je na mala vrata 1979. Gospoice iz Vilka - po literarnom delu Obeana zemlja 1975. Vajda je udario temelj pokretu Talas moralnog nemira Jeri Kavalerovi Jo uvek je aktivan. Poinje rad 1954. sa problematikom sela. Pravi kraj rata 1957., o posledicama rata 2 najvanija: Noni voz, moderan 1961. Majka Jovana Aneoska, tema verski fanatizam Faraon, u Egiptu je napravio rekonstrukciju tog doba, vlast i klasna borba, asistent reditelja Bora Drakovi Smrt predsednika Krma Austerija, o Jevrejima Kvo vadis 2002. Andej Munk poginuo u saobraajnoj nesrei u 40. godini. ovek na pruzi, 1957., prvi uspeh, o poljskom drutvu Erojika, aludira na temu herojstva, omnibus od dve prie Zrikava srea, satira Putnica? , o enskom delu konc logora, zavrio ga je njegov saradnik II talas moralnog nemira ili dijaloga sa drutvom Njihov pristup filmu je intektualan, kritiki, sa hladnoom analiziraju stanje morala u drutvu. Kritof Zanusi Kameleon, moralna prevrtljivost Spirala Konstanta Godina sunevog smiraja, ljubavna tema, analitiar moralnih dilema Kritof Kjelovski bazira se na podsvesti i instinktu, ne oekuje od nas da se saivimo nego posmatra stvari sa strane. Snimao i dokumentarne filmove, a jedan od prvih iganih mu je Kino amater I ciklus Dekalog, deset filmova vezanih za deset zapovesti, najbolji Kratki film o ubijanju iz dva dela

19

II ciklus Tri boje plavo, belo, crveno

Velika Britanija Uvod: Dokumentaristika produkcija je od poetka bila jaka Brajtonska kola : Smit i Vilijamson (krupni planovi i montaa). U to vreme poele i ske komedije, pretee slepstika. Sesil Hepfort, radio kratke filmove. Alfred Hikok poinje dvadesetih, radi film Ucena 1929. i posle desetak godina ide u Holivud. Majkl Balkon osveava produkciju, unapreuje kvalitet Aleksandar Korda ustanovljava dva lokalna engleska filmska anra: -imperijalni film (vid nostalgije za velikim carstvom) -kolonijalni (radnja se odvija u kolonijama) Najznaajniji Kordin film Privatni ivot Henrija 8 iz 1933. Tradicija dokumentarnog filma dostie vrhunac uoi rata. Preduzee Britanski dokumentaristini pokret su osnovali Alfred Hikok i Don Grirson. 1930. je prikazan film Noeni strujama o ribarima, inspirisan Oklopnjaom. U ovaj pokret se ukljuuju: Pol Rota, Alberto Kavalkanti i Robrt Flaerti. Britanski filmski institut i Kinoteka se osnivaju 30-tih. kolovani glumci su vrlo popularni: -zavodnike igraju: Lorens Olivije, Vesli Hauard, Robert Donald -karakterni glumci: arls Loton, Ralf Riardson, Majkl Redgrejv, Vivijen Li 40-tih nastaje novi anr iling komedija - raeno u studiju, uvrnut smisao za humor, pretea Montipajtonovaca reditelj: arls Krikton se po njima proslavio (od 50-tih do 90-tih, Riba zvana Vanda. Od glumaca Alek Ginis, Trevord Hauard, Stjuard Grender, Debora Ker... 50-tih Pojaava se kriza, prodor amerikog kapitala je vei, pojava tv. Free cinema (slobodni bioskop) odnosi se na grupu dokumetntarista koji obnavljaju kvalitet britanskog filma. Velikii broj reditelja odlazi u SAD, a neki iz SAD dolaze u London ( iz politikih razloga)- Dozef Louzi, Riard Lester, Stenli Kubrik). Uz iling komediju razvijaju se i horor filmovi zasnovani na literaturi ( Roder Kornan- am. Koji je u SAD finansirao prve filmove novog Holivuda:Skorsezea, Bogdanovia Kopole; Vinset Prajs, Kristofer Li). Drugi anr : pijunski filmovi o Dejms Bondu. Razvija se i horor kompanije Hamer, reditelj Roder Horman niskobudetni horor filmovi

FREE CINEMA Ukrtanjem ovog pokreta i pozorinog pokreta Mali gnevni ljudi nastaje Britanski socijalni film I faza 1954-59

20

Obnavljaju i unapreuju Grirsonovu dokumentaristiku kolu, kritikuju drutvene anamalije sa autorskim, subjektivnim vienjem. 50- tih su konstruisane lake tonske kamere Uticaj Dzige Vertova i kino pravde:

1. Lindzi Enderson 2. Karel Laj 3. Toni Riardson

Oni su uneli kvalitet u dokumentarni film, a u igrani uneli stilistiku dokumentarnog filma. Britanski soc. realizam se razvija kao pokret koji je vezan za literaturu i pozorite: Don Ozbor Osvrni se u gnevu- ceo pokret se po tome i naziva mladi gnevni ljudi. Lindzi Enderson je duhovni voa pokreta, radio je prvo reklamne filmove za industriju, od 1953. se posveuje dokumentarnom filmu. Studirao engleski na Oksfordu i tamo zajedno sa Karelom Rajom osniva asopis Sikvens. Deca etvrtka O zemljo snova Svakog dana sem Boia Pie tekstove u kojima kritikuje filmski ukus Holivuda. 1963. Sportski ivot tragedija iz ivota radnike klase prvi igrani film 1968. IF (kad bi), pretea studentskih pobuna, nastao paralelno sa studentskim nemirima koji su zahvatili ceo svet tema filma: ta bi bilo kad bi se studenti u Britaniji pobunili (a nisu) 1982. Bolnica Britanija celo drutvo posmatra kao bolnicu. Jo ea kritika drutva To je nezavisni beskompromisni reditelj koji nije otiao u Holivud, iako su ga zvali. 1987. Avgustovski kitovi, sa njim zavrava karijeru. Karel Laj eh, u Englesku stie pred II s.r.. Prikljuuje se Lindzi Enderson i ureujuju filmski asopis Sikvens 1953. Laj objavljuje knjigu iz montae Tehnika filmske montae Mi smo momci iz Lambeta dokumentarac 1960. Subotom uvee, nedeljom ujutru najvaniji igrani film koji ipak deluje dokumentaristiki, bavi se socijalnom problematikom radnike klase 2 manje uspena filma: No mora pasti Morgan poinje da radi komercijalne filmove: 1968. Isidora Dankan, deo snimnjen u Jugoslaviji. Nakon toga odlazi u Holivud Kockar 1978. Pasji vojnici o Vijetnamu 1981. enska francuskog porunika meta-film film koji govori o snimanju filmova Toni Riardson je bio veza izmeu teatra i filma. Saraivao sa Rajom na dokumentarcima, ekranizovao pozorine predstave. Osvrni se u gnevu pozorini komad koji je reirao, ali i prvi film iz 1959 (tekst Donija Ozborna)

21

Zabavlja tekst Donija Ozborna Ukus meda njegov najznaajniji film, najvie se pribliio dokumentarom filmu, kombinuje psiholoki i socioloki pristup Usamljenost trkaa na duge staze kao u Sportskom ivotu..., ne govori o sportu, ve o sociolokim temama, poloaju radnike klase Posle ovih filmova se okree komercijalnom filmu: Tom Dons Juri lake konjice Ostali autori: Don Slezinder, poeo na tv, skrenuo panju sa filmom Bili laov Darling Pononi kauboj Sjaj i beda Holivuda Maratonac

Pretee Holivuda Robert Altman 55. je u svojoj poluamaterskoj produkciji poeo da radi kao scenarista i reditelj. Snimio dva filma. 55. Prestupnici 57. Pria o Demsu Dinu Na tv je reirao epizode Hikok vam predstavlja i Bonacu Sticanje iskustva na tv uinilo je da postane siguran i da se oslobodi producentske narudbine. Filmovi: Odbrojavanje 1970. M.A.S.H. skraenica za vojnu pokretnu bolnicu Kockar i bludnica Radio varijacije na film noar Svi smo mi lopovi 1975. Nevil U Nevilu i Venanju nije zastupao tvrdu dramaturgiju (zaplet, katarza, rasplet). Okupljao je veu grupu junaka i simultano razvijao likove. Zvuk snima na 8 kanala, likovi snimani sa velikim brojem kamera. 1976. Bufalo Bil i indijanci snimljen na 200 godinjicu amerike Venanje opservacije na ponaanje malograanske amerike Savreni par Popaj Lud zbog ljubavi 1992. Igra 1993. Kratki rezovi Visoka moda Cinizam i kritika drutvenih odnosa i sistema. Junaci su slabe linosti, loeg morala, kominim elementima olakava prihvatanje subverzivnih opservacija. Don Kasavetis

22

U prvom planu je stanje due, a u drugom tehnika. Vezan za Njujork, izlet u Holivud neuspean (Suvie kasni bluz i Dete eka) 59., 60. snimao je poluamaterski, u njujorkoj alternativnoj koli . Prvi film Senke Lica Muevi ena pod uticajem Mini i Moskvic 1980. Glorija Preko ulne dimenzije govori o duevnim stanjima junaka, ispunjeno frustracijama, strahom od svakodnevne egzistencije Stenli Kubrik (1928 2000?) Kosmopolitske, univerzalne ideje vezane za temu oveanstva, ispitivanje potsvesti, hladan distanciran, preispituje obe krajnosti. Akcenat je na ideji a ne na emociji. Ne sauestvujemo sa junacima. Brehtijanski pristup dramaturgiji distancijacija. Nije zapadao u sentimentalnost. Dr Strendlov, Odeseja Paklena pomoranda obraao je veliku panju na tehniku, patentirao je mnoge inovacije hi speed objektivi su narueni za film Bari Lindon, za snimanje scena pod svetlosti svea. Steady cam, drugi izum za film Isijavanje I duge farove po hotelu, scene u lavirintu Don Bormen (1933) Za razliku od Lindzi Endersona i pokreta free cinema , Keneta Loua I Majkla Lija, nije vezan za dokumentaristiku tradiciju. U poetku je radio za televiziju dokumentarne filmove. Pripada generacijifrancuskog novog talasa I jugoslovenskog crnog talasa. Istie se kao strukturalista istrauje mogunosti jezika filma. Don Bormen istrauje jezik filma I ideju reije zasniva na organskom strukturalizmu. Pria, naracija, mizanscen, kompozicija kadrova, montaa, ritam delova I celina. Kasnije zapada u konformizam. (strukturalisti su autori koji neguju kult reije. Ejzentajn, Vels, Kurosava, Felini, Pen akcenat je na samom filmskom jeziku koji je u slubi ideja). Dubinska reija koja nije ilustrativna. Debitovao je filmom Catch us if you can . Point blank Brisani prostor (slino filmu Do poslednjeg daha) Pakao na Pacifiku, igra Li Marvin (Bormen je fasciniran Kurosavom I T.Mifuneom) Ideja besmisla rata. Leo poslednji sa M.Mastrojanijem (dobio nagradu u Kanu) film o ivotu marginalaca. Okupirala ga je I tema egzotike, film Oslobaanje sniman u Americi u ambijentu koji lii na praumu. Smaragdna uma u praumama Latinske Amerike Bekstvo iz Ranguna sniman u Indokini zanimaju ga I mitovi Eskalibur, Zardoz s/f film Radio je i filmove po narudbini, uglavnom promaaji. Jeretik nastavak Egzorcista Nada I slava izlet u sopstveno detinjstvo Kenet Lou (1936), Majkl Li (1942) nastavljaju dokumentaristiku tradiciju. Pod uticajem neorealizma tee potpunoj autentinosti ivota (van studija, sa naturicima) Istrauju socijalne I porodine drame. Dodiruju ih I moderna I postmoderna, ne istrauju jezik filma. Kenet Lou interesuju ga drutveni problemi, a Majkl Li se vie bavi porodinim temama. Vera Dred, poslednji film Majkl Lija o eni koja se bavi abortusima. Prvi film je Ogoljeni Tajne I lai, ovaj film ga je proslavio (Brenda Blater je bila nominovana za Oskara). Lou je uzimao naturikea Majkl Li je uvek radio sa pravim glumcima.. Filmovi Keneta Loua: Za zemlju I slobodu o ueu britanaca u panskom graanskom ratu. Lou je leviar, kritiar licemerja zapadne civilizacije. Tuna krava, Moje ime je Do (film o drogi).

Pretee Novog Holivuda: Artur Pen, Sem Pekinpo, Robert Altman, Don Kasavetis Kraj pedesetih i poetak ezdesetih godina je poetak rada ovih autora. Njihove pretee su Vilijem Vajler, Don Hjuston, Hauard Houks -obraivali su razliite anrove, postigli su najvii

23

standard u razliitim anrovima i imali su autorski peat. Utopili su se u holivudski sistem produkcije. Robert Oldri, Fuler i Sigel prethodnica ove grupe, a zajedniko im je individualno i drutveno nasilje u Americi to im je cantar panje. Amerika je zemlja nastala na nasilju. Prekomerno korienje nasilja i to prema drugim rasama. Melting pot - to se tie rasa, a ipak postoji rasizam. U Holivudu se teko otme autor koji e govoriti o amerikom nasilju. Znaajno je i da su, autori o kojima je re, svoja prva iskustva sticali na televiziji. Artur Pen Roen 1922, Filadelfija. Studirao u Perui i Firenci. Blizak mu je senzibilitet evropskih umetnika. Radio je na televiziji a zatim i na Brodveju. Debituje 1558.godine filmom Levoruki revolvera (sa Pol Njumenom, varijacija na Bili Kida) film je komercijalno propao. udotvorka - preneo je na film pozorinu predstavu. Raen je prema istinitom dogaaju. Pria o Helen Keler. Miki jedan, (Miki one), 1965. igra Voren Biti, film je c/b, pod uticajem evropske avangarde. potera bez milosti, Redford, Brando, Dejn Fonda; drutveni rasni sukob u amerikoj provinciji. Scenario Lilijen Helman. Boni i Klajd, 1967, plemeniti buntovnik, ameriki mit o pravednim osvetnicima. Nain na koji je tretirao nasilje svaka scena je opravdana estetikom, autorskim peatom, linim stavom. Koristio je razliite brzine snimanja (kraj filma) Mali i veliki ovek, 1970, tema genocid nad Indijancima, igra Dastin Hofman. kroz reiju se emituje sutina filma, struktura. Vieslojni rediteljski postupak (strukturalisti) Nona kretanja, sa Din Hekmanom Dvoboj u Misuriju, kapriciozan vestern, igraju Dek Nikolson, Marlon Brando etvoro prijatelja atipian film za Holivud,raen po scenariju Stiva Teia (roen 1942.,Uice), film je autobiografski, glavni lik Danilo Prozor. Vienje Amerike iz slovenskog ugla i sukob sa surovom stvarnou Amerike. Bio je i producent ovog filma. (Stiv Tei je napisao i scenario za film etiri mangupa) Naklonost prema evropskoj kulturi. Artur Pen je voleo novi talas, u filmu Boni i Klajs postoji posveta an Lik Godaru. Pokuao je da ameriki senzibilitet oplemeni slovenskim. Sem Pekinpo, 1925 1984. Indijanskog porekla, mizogin. Poeo na televiziji, pisao scenarije. Kao reditelj debituje 1961. godine Pucnji popodne - dodao je klasinom amerikom vesternu neto novo. Major Dendi - izbaeno je 7 minuta okraja, kratki kadrovi, usporeni pokreti, karakteristini detalji Divlja Horda, 1969 vrhunac vesterna u modernom stilu, Grupa pljakaa eleznice, koreografisana nadgradnja, ritmika montaa (uticaj Ejzentajna) a veliki je uticaj i Kurosave. Pet Garet i Bili Kid Psi od slame, erotika povezana sa nasiljem, igra Dastin Hofman, akcioni anr, surov film, bio je naruen. Elita ubica Konvoj Gvozdeni krst - raen u Jugoslaviji svaki rez je pod njegovom kontrolom, likovi plemenitih baraba, dinamike vizuelne poeme, dobro i zlo nisu samo crno-beli, ve trae dosta sivog. Spolja uglaeno drutvo a u sutini vrlo nasilno uzimajui negativce za glavne junake on nalazi nain da ismeje, osudi, takvo drutvo.

NOVI TALAS I deo

Posle drugog svetskog rata nastaju dva najvanija filmska pravca neorealizam u Italiji i novi talas u Francuskoj. Novi talas podrazumeva avangardu, nova avangarda u odnosu na francusku filmsku avangardu dvadesetih godina. Zastupnici novih ideja u svim umetnostima u Francuskoj. (Anri or Kluzo Nadnica za strah, triler, Demoni, Tajna Pikaso - pripadnik crnog realizma u Francuskoj) Novi talas je negirao francuski film (osim Anri or

24

Kluzova, Tatija, Bresona oni spadaju u klasike francuskog filma koje su pripadnici novog talasa cenili). Prethodnici: krajem etrdesetih Aleksandar Astrik, reditelj i teoretiar uvodi pojam kamera stilo (pero). asopis Cahier du Cinema (Filmske sveske)- osniva Andre Bazen. Najpoznatiji filmski kritiar. Njegovi saradnici su bili svi budui najznaajniji reditelji novog talasa Trifo, Godar, abrol, Erih Romer (bio je glavni urednik). Pisali su o filmu i radili amaterske filmove. Fransao Trifo je napisao tekst o stanju u francuskom filmu i kritikovao scenaristiku kinematografiju (scenarista ne treba da pie knjigu snimanja). Lansira termin politika autora - primena teorije u praksi, oslobaanje od studijskog koncepta produkcije. Reditelj treba da preuzme odgovornost kao poslednja, presudna karika bira ideje, uestvuje u stvaranju scenarija, brine o montai.. Kasnije su i amerikanci prihvatili ovakav nain razmiljanja (do tada su samo Don Ford i Hikok radili na taj nain) an Pjer Melvil je smatran preteom novog talasa, kao i Anjes Varda, Luj Mal, ak Demi. Prvi filmovi nastaju izmeu 1958 i 1960.godine: 1958 Lepi Ser , Klod abrol Roaci - tema ivota mladih, replika na film Varalice 1959. 400 udaraca Trifo u slengu Teak iivot, nagraen u Kanu, posveen Andre Bazenu. 1960 (kulminacija afirmisanja novog talasa) Do poslednjeg daha an Lik Godara. Trifo ideja, abrol tehniki savetnik, Godar reditelj. Prekretniki film. Znaenje film aprevazilazi svaku njegovu umetniku vrednost. Naruena su neka pravila u ime slobode (potpune). Strukturisnje filma. 67 reditelja debituje u francuskoj kinematografiji. Najizrazitiji trend obnove francuskog filma: Filip DeBroka, E.Molinari, A.R.Grije. Do sredine ezdesetih trajao je taj polet . kvalitet koji je uticao na mnoge kinematografije da menjaju produkcione principe nema studija, kranova, farova, snimanje u prirodi, snimanje iz ruke. Godar je ostao najdosledniji, najliberarniji. Trifo je gradio karijeru. abrol dve linije (kompromisno) komercijalni i autorski, umetniki film. Od 1966.godine dolazi do promene u politikoj orijentaciji kod Godara. Od tada zastupa ideje ekstremne levice. Intelektualna graanska urbana generacija koja traga za sopstvenim identitetom u drutvu koje kritikuju. an Lik Godar Roen u Francuskoj, vajcarski dravljanin. Sam se okarakterisao kao anarhista u filmu. Liberaran, trenutne isnpiracije, potpune improvizacije. Radio je kao asistent montae u vajcarskoj televiziji. Od 1952. pie za Cahier du Cinema, radi kratke filmove : Operacija beton - dokumentarac o izgradnji brane. Do poslednjeg daha - marginalac, sitni gangster, dolazi u Pariz do oveka koji mu duguje novac da bi pobegao dalje. Pratimo ta mu se dogaa u 24 sata. Film je napadnut od konzervativnih kritiara, a dobio je nagradui u Berlinu. Godar je snimao lakoi brzo, po 2-3 filma godinje. ena je ena - savremena ena u savremenom svetu. iveti svoj ivot - o prostitutki (Ana Karina) Mali vojnik - angaovani film (pristalica OASA profa.org) Karabinjeri, takoe ang.film, o zamijenom ratu. (saraivao je i Roselini) Prezir sa B.Bardo, po Albertu Moraviji, pokuaj da napravi komercijalni film. Neobina banda Udata ena Alfavil ludi Pjero - najuaspeliji film posle Do poslednjeg.. Igra Belmondo sudbina marginalca, dosta uvrnut film, ekscentrian, razbijene dramaturgije Muki rod, enski rod - esej Made in USA Kineskinja - ekstremno leviarski film Vikend vizija katastrofe civilizacije (200 m fara i 100 automobila koji se slupaju u lananom sudaru) Veselo uenje - naruen od tv, sniman u studiju, neprekidan dijalog dva glumca o edukaciji, kolovanju. Duhovit film, prikazan u bioskopu. Od 1968., druga faza odlazi u politiko ludilo. Radi iskljuivo politiki angaovane filmove na videu. Svoju produkciju nazvao Dziga Vertov.

25

Od 1980. trea faza, vraa se produkciji Spasavaj se ko moe ivot.- Vraa se duhu filma eksperimentie sa idejama, formom. Ime Karmen Istorija filma Novi talas Istraiva do poslednjeg daha. Ponekad idejne konfuznosti. Klod abrol , roen 1930. Paralelno je radio i komercijalne filmove. U autorskim radovima bio je satiriar graanskog drutva. Studirao je prava i farmaciju. 1949.godine upoznaje Trifoa, pie filmske cenzure za ARTS, a od 1953.ulazi u redakciju Cahier Du Cinema. Sa Romerom je napisao knjigu o Hikoku. Svojom perfekcionistikom reijom Hikok je uticao na abrola i Trifoa. Pripadnici novog talasa su se meusobno nazivali mladoturci. 1958. Roaci - mladi ljudi, provicijalci koji dolaze u Pariz. 1959. Lepi Ser - ovo su prvi filmovi koji su skrenuli panju na njega. Dvostruki obrtaj Naivne devojke - angaovani film, socioloki eseji o ivotu mladih,sa nalija ivota Od 1964. radi komercijalne filmove: Tigar voli meso Mari antal potiv doktora K novac je ulagao u autorske filmove: Koute Neverna ena Mesar - ima doze trilera ali postavljeno u konkretan drutveni okvir. Drutveni kontrast se najbolje vidi u filmovima Violet Nozije i Ceremonija (1995) prikriveno, latentno nasilje graanskog drutva. Napisao je knjigu A ipak ja snimam o tekoama proizvodnje filmova. Fransoa Trifo, romantiar (1932.-1984.) Amerika no - autobiografski film Pomagao je direktoru francuske Kinoteke, imao je i poasnu stolicu. Posle rata osniva filmski klub. 1949.godine se sree sa abrolom i Godarom. 1951. biva osloboen od vojske. Od 1953 u asopisu Cahier du Cinema. Prvo je radio nekoliko kratkih filmova Mangupi o maloletnicima, voajerima; 1949 400 udaraca - to je izraz za teak ivot, u ovom sluaju teko detinjstvo (autobiografski film). Pokuaj bekstva od tekog detinjstva. Uticaj an Vigoa (glumac an Daste igra , kao i kod Vigoa). Film je nagraen u Kanu. Tipian debitantski film, lini. Radio je i komercijalne filmove, isprobavao se u razliitim anrovima. Antoan Duanel junak kome je posvetio ciklus filmova (njegovo grugo ja): Zajednika postelja intimistiki, lini filmovi; Nevesta je bila u crnini- triler u Hikokovom stilu; iz anra avanture: Sirena sa Misisioija (sa K.Denev); Amerika no - meta film (filmovi koji govore o snimanju filmova. Kao katalog problema i lepote snimanja i reiranja. Melodrama il i Dim -intimistiki, veto stilizovano, na ivici kia i melodrame; Nena koa - po emocijama slino il i Dimu. Farenhajt 451 naunofantastini, angaovana fantastika. Njegov jedini film sa politikim dimenzijama je Poslednji metro o pozorinoj trupi za vreme drugog svetskog rata. Trifo je stilista, prefinjen, oseajan, izbegava retoriku povienog glasa i nametljivih stilskih ukrasa po uticaju na Robera Bresona. Erih Romer , filmski asketa Stian i odmeren. Nije beao od uticaja literature. Bio je i pisac. Traio je bliskost filma sa drugim umetnostima. Bavio se intimom mladih ljudi i odnosom meupolovima. est moralnih pria 1962.-1972. njegov prvi ciklus. Kolekcionarka - prvi dugometrani film No kod gospoice Mod , dobio Oskar za scenario Radio ciklus Komedije i poslovice : Avijatiareva ena, Lepi brak; Drugio ciklus: Prolena, Zimska, Letnja, Jesenja pria o odnosima u porodici

4, odmerenim, sporim, asketskim

stilom. Interesovao ga je sukob ulne i duhovne komponente ljudske linosti. Bio je religiozan.

4 kao Jasuiro Ozu

26

Alen Rene (1922.- studirao montau, od 1948 radi dokumentarce o slikarima Van Gog (oskar 1949) Gernika, Gogen No i magla - o nacistikim logorima smrti, 1955. 1959. Hiroima ljubavi moja prvi igrani film, raen na osnovu romana M.Diras i Alan Rob Grijea Prole godine u Marijenbadu po knjizi A.R.Grijea, dobio je Zlatnog lava u Veneciji. Bavio se vremenskim slojevima, seanjima, matanjima. Bio je majstor montae. Preplie sadanjost i prolost. Bavio se sloenim mehanizmom mentalnih procesa. Prole godine.. - je vremenska enigma, odbacuje se klasina naracija i stvara se esej o vremenu, zaboravu, prrodi emocija Rat je zavren - politiki film Provienje Moj ujak iz Amerike ivot je roman

7.april 2005. (predavao je ponovo Rober Bresona, isto je kao i predavanje od 16.12.2004.) ak Tati (1908.-1982.) Poeo je kao zabavlja i klovn, delimino je aristoktarskog porekla. Snimio je pet igranih filmova, ali se smatra jednim od najvanijih komiara i autora. Praznini dan Odmor gospodina Iloa Moj ujak Playtime Saobraajna guva izmeu 1949.-1971. je snimio ove filmove. Bio je tradicionalan, konzervativan, rugao se modernizaciji. U filmu Praznini dani igra potara u malom provincijskom gradiu. Svaki junak, svaki detalj je osmiljen na majstorski nain. Stil nehotiog gega (kao i Baster Kiton). Okolnosti i koincidencije proizvode geg. Odmor Gospodina Iloa - tada je i formiran lik gosp.Iloa koji dominira u filmu Moj ujak. Film Playtime nastavlja priu da je sve amerikanizovano; Saobraakna guva - modernizacija koja stvara haos u linostima. Njegova vizija ivota je obeleena tradicionalnom ljubavlju , prisnosti, malim ljudima, bio je protivnik inovacija u svakom smislu. Komiar suptilnog stila u traganju za izgubljenim likom moderne civilizacije.

14.april 2005.

Melodrama Melodrama je jedan od osnovnih filmskih rodova

5. Moe da se kombinuje sa drugim

anrovima6 (ratna, vestern, SF...) Melodrama je jedan od globalnih anrova ili filmskih rodova.

Melo muzika + drama, datira iz pozorine forme 17. i 18.veka. Pozorina drama sa muzikim umetcima. Prve melodrame su igrane na dvorovima govorile su o ugroenim kraljevima i u krajnjoj liniji o pobedi dobra nad zlim. Bile su posveene moralnom izgraivanju junaka. Vremenom, muzika se gubi sve vie ali ostaje kao vana supstanca (kao pozadina). Gde je muzika ravnopravna sa dramskim sadrajem to je mjuzikl. Melodrama se oslanja na grke tragedije. Junjake melodrame (panija, Italija, Grka u Evropi i Latinska Amerika) -prenaglaena amocionalnost je sr svake melodrame. Tema je stradanje zaljubljenih, fatalnost ishoda onemoguene ljubavi. Holivud razvija melodramu, ona postaje dominantan rod od samih poetaka: pr. Grifit Netrpeljivost, Raanje jedne nacije,Slomljeni cvetovi, Put na istok. Svi aplinvi dugometrani filmovi su u osnovi melodrame (Cirkus); Frenk Borzagi, Jozef fon ternberg (naroito faza sa M.Ditrih), Klarens Braun koji je radio sa

5 rod se odreuje po sieu , temi

6 anrovi su odreeni po dramskom sadraju I izraajnoj strukturi:slepstik, vestern, horor, triler,

mjuzikl, samurajski.

27

Gretom Garbo.... Najznaajnije scene u melodrami su beskonano duga umiranja. Vinsent Mineli se specijalizovao za mjuzikl, ali i za melodramu. Kralj melodrame Holivuda je Daglas Sirk. U Evropi rafiniraniji Maks O Fils Madam De- stilizovane, kontrolisane melodrame. De Sika i njegovi neorealistiki filmovi su zasnovani na melodrami, a radio je i melodrame. Lukino Viskonti radi i otmene melodrame Smrt u Veneciji2. U Britaniji Dejvid Lin majstor melodrame, film Kratak susret. Srednja Evropa je postojbina melodrame koja gazi na emocijama i koja ide ka kiu. U Austriji i Nemakoj najee ki melodrame. U Francuskoj, Klod Lelu Jedan ovek i jedna ena (blefer) Fasbinder

7 kombinacija uticaja Godara, Brehta (i njegove teorije distancijacije) i Daglasa

Sirka (kao suprotnost Brehtu i Godaru). Pedro Almodovar majstor malignog kia, jednim delom podsea na Fasbindera. Imitacija glamura, Holivuda, sve deluje lano, vetaki, propagira ideologiju homoseksualizma. Almodovar je lansirao ki kroz melodramu a Tarantino und. Daglas Sirk (1900 1987) Poreklom danac, jedan od tri uvena danska reditelja (Drajer, Trir, Sirk) Dietlef Sirc, roen u Nemakoj. Poeo je da reira u pozoritu, zatim i na filmu. Iz Nemake odlazi u Austriju i Francusku, pa zatim u Holivud. Od 1943. do 1959. je aktivan u Holivudu. Veina filmova mu je u anru melodrame. Najbolje filmove je napravio pred kraj karijere. Od 1954 do 1959 vrhunac anra melodrame: Velianstvena opsesija, Sve to nebo doputa, Zapisano na vetru, Potamneli aneli (ili Aneli garava lica), crno beli film, njegov najbolji film, raen na osnovu prie Vilijema Foknera, pria o veteranima ratne avijacije. Preovlauje muki princip. Imitacija ivota u naelu se smatra najboljim filmom melodrame.

NOVI HOLIVUD Velike kompanije su drale monopol nad produkcijom Holivuda, pojavom televizije i nastankom krize u filmskoj produkciji, javljaju se nezavisne produkcije. Krajem ezdesetih i tokom sedamdesetih godina publika bira zvezde, a zvezde nameu produkciji projekte, biraju reditelje.. Tri kondorova dana je projekat koji je lansirao Robert Redford, a on je i insistirao da reditelj bude Sidni Polak i da gl.ensku ulogu tumai Fej Danavej. Drugi promer je film Kum - Mario Puzo je insistirao da rade Kopola i Brando. Status autora se uveava, ime reditelja se stavlja pre glumaca na picu (uticaj francuskog novog talasa), govori se Altmanov film... .Reditelji su kolovani. Piter Bogdanovi Roen 1939.godine u dravi Nju Jork. Prva generacija Bogdanovia u Americi. Sa 15 godina je pohaao pozorini studio i poeo da glumi. Nije studirao film, kombinovao je svoja zani manja, pisao je filmske kritike (vie su to bile reportae). Pribliio se filmu kroz pisanje, radio intervjue, eseje. 1964.godine kao kritiar, publicista dolazi do filmske reije. Ui zanat kod Rodera Kormana (Korman je reirao horor filmove u Engleskoj, dolaskom u Holivud osniva nezavisnu produkciju i kod njega poinju Bogdanovi, Kopola i Skorseze) 1964. Target, prvi njegov film o glumcu koji je igrao uloge u horor filmovima, Borisu Karlovu) 1971. Reija Don Ford, dokumentarac Poslednja bioskopska predstava , osvaja nostalginim kljuem, tema je inicijacija ulaenja u ivot, jedini film koji je postigao uspeh i kod publike i kod kritike. Raen u stilu filmova s poetka pedesetih, c/b, raen irokim objektivima. Insistirao je na autentinosti ambijenta. Bogdanovi je predvodnik generacije koja nas uvodi u postmodernu imitiranje filmova koje smo voleli kompilacija, reciklaa. to te tata puta samu, imitacija slepstika

7 Do 36.godine ivota uradio je 40 filmova, 50 predstava i 2-3 mamutske serije

28

Mesec od papira, c/b, imitacija film noara Dejzi Miler, melodrama, morao je da radi u koloru, ali su kostimi i scenografija c/b Bioskop za gro , oma melodramama u stilu slepstika Martin Skorseze Roen 1942, u dravi Nju Jork, poreklom sa Sicilije. Studirao film na NY Univerzitetu, filmofil, ljubitelj roka (radio je spot Majkla Deksona I Am Bad). eleo je da bude svetenik. Veliko brijanje, eksperimentalni film.Prvi njegov film. Skorseze je magistrirao, bio je i profesor. 1968. Ko to kuca na moja vrata - niskobudetni film. Opasna devojka , radi za Kormana, obrauje vreme ekonomske krize. To obeleava glavnu liniju njegovog stvaralatva. 1973. Sporedne uliceb, lansira dva glumca Roberta De Nira i Harvi Kajtela (H.Kajtel je bio popularan glumac niskobudetnih filmova). Film govori o paranoji italonjujorke mladei, izmeu crkve i mafije. Alisa vie ne stanuje ovde feministika melodrama i road movie u isto vreme. Nean film. 1976. Taksist Gran Pri u Kanu. Scenario Pol reder (reder je bio pop). Buntovnik sa razlogom, taksista, povratnik iz Vijetnama. Mrnja prema korupciji, uzima pravdu u svoje ruke da bi zatitio maloletnu prostitutku (igra Dodi Foster). Kombinovanje film noar i rederove mrnjeprema podzemlju. Nju Jork, Nju Jork , mjuzikl Razjareni bik, biografski anr, c/b zbog protesta prema novoj tehnologiji. De Niro, kolovan po metodi Stanislavskog, ugojio se 30 kilograma za ulogu La Mote. Kralj komedije, komedija Idiotska no, komedija Boja novca, ivot kockara Poslednje Hristovo iskuenje, po romanu Nikosa Kazancakisa Dobri momci, tema mafija Kazino, tema mafija Doba nevinosti, nean film Bande Nju Jorka, opsednut svetom nesigurnosti, strahova, neuroza, nadograuje ih stilistikim zahvatima. Ne insistira samo na sadraju ve i na stilistici. Frensis Kopola Roen 1939, magistrirao film. Od 1962.godine bio je potrko kod Kormana. Od 1964. profesionalni scenarista Paton, dobio Oskara za scenario Demencija 13, anr horora (radi kod Kormana) Sada si veliki deko, komedija Finijanova duga1972. Kum, porodina saga, tako je koncipiran film. Brando je dobio Oskara. Prislukivanje, Gran Pri u Kanu 1974.godine, varijacija filma Blow Up, M.Antonionija, tema se poklopila sa Votergejt aferom. Kum 2 analizira ono to je prethodilo filmu Kum 1. Veta, upeatljiva reija, sa antologijskim scenama. Kopola je bio kockar u filmskoj industriji. 1982. Apokalipsa Sada pretenciozan film, raen po romanu Srce tame Dozefa Konrada. Doiveo finansijski krah. Autsajderi Koton Klab Pegi Su se udala Kum 3 Bram Stokerov Drakula Stiven Spilberg Spilberg je poeo kao dete. Sa 13 godina je radio amaterske filmove (1946). Radio je televizijske filmove: Dvoboj, film je preneen i na veliki ekran. Dosnimavane su neke scene. Film sa kafkijanskom atmosferom. Teksas, ekspres savremena drama o roditeljima kojima je oduzeto dete. Ajkula, spojena je realna situacija sa hororom, podsea na Ptice, triler+horor Bliski susreti tree vrste, sf

29

1941. slepstik sa Donom Beluijem i Toirom Mifuneom radio je ciklus zabavnih filmova Otimai izgubljenog kovega, Indijana Dons..., iao je na komercijalni uspeh. 1993. indlerova lista c/b film, o genocidu nad jevrejima, dobio je Oskara. Propagirao je veru u ivot uprkos iskuenjima (tzv. vitalizam) Savreno poznaje kameru i montau. Dord Lukas Novi Dizni. Spilberg i Lukas susobnovili neke anrovske obrasce. Lukas je osnovao svoju kompaniju koja pria tehnike usluge. THX 1138 , SF, kasnije je proiren za bioskope. Klaustrofobina vizija budunosti. Ameriki grafiti, autobiografski film, nominovan za Oskara, film je u nostalginom kljuu. 1977/78. Rat zvezda, bajka budunosti (od vesterna do Kurosave). Veliki uspeh mu je skrenuo kreativne ambicije na komercijalne. Bio je producent Spilbergu za filmove o indijana Donsu. Lukas, Spilberg, Kopola su pomagali Kurosavi za film Kagemua. ___________________________________________________________ Vudi Alen , poeo je kao estradni zabavlja, imao je pretenzije da bude i filozof i umetnik. Igra samog sebe, egocentrian je. 1966. godine poinje ta se desilo tigrice Lili, ovo je bila prerada japanskog filma. Uzmi novac i bei Sve to ste eleli da znate o seksu a niste smeli da pitate Ani Hol, dobio oskara, savremene teme i psihodrame, urbani ivot. Purpurna rua Kaira, komedija Intimnosti Menhetn Hana i njene sestre ___________________________________________________________ Brajan De Palma, opinjen Hikokom. 1973. Sestre (kao Psiho) Opsesija (kaoVrtoglavica) Obuena da ubije (kao Psiho), kompilator, tehniki siguran

Majkl imino 1978. Lovac na jelene Vrata raja, doivljava krah (previe je kritikovao Ameriku, surova kritika lica Amerike, o treem talasu imigranata iz Evrope (Srbi, Poljaci..) kako su surovo doekivani, proganjani i ubijani.

Sidni Polak, jevrejskog porekla, poeo je na televiziji. ivot o koncu, kamerna drama, igra Sidni Poatje Konje ubijaju, zar ne?, vreme ekonomske krize Deremaja Donson, vestern Devojka koju sam voleo, angaofvani film (Redford, Strejsend) Tri kondorova dana, o korupciji u vrhu amerike vlasti. Triler sa elementima angaovanog pristupa. uvari zamka, ratni, sniman je kod nas (N.Sad) Jakuza Tutsi

ISTONE KINEMATOGRAFIJE Prethodnici novog talasa u sovjetskom filmu, reditelji iz perioda revolucionarnog zanosa Kalatozov, Lete dralovi, Grigorij uhraj Balada o vojniku, Sergej Bondaruk ovekova sudbina, Rat i mir. Autori koji su poeli tokom ezdesetih. Talas moralne estetike obnove sovjetskog filma: Andrej Tarkovski, Sergej Paradanov, Larisa epitko. Sovjetski film je imao krae faze uspona od 1942 1930 (Ejzentajn) revolucionarni filmovi ; revolucija u svim pravcima umetnosti. To je bio zlatni period sovjetskog filma.

30

Andrej Tarkovski (1932 1986) Pojava Tarkovskog je dala novi polet. Tarkovski potie iz porodice pesnika. Dosta je i pisao o filmu knjiga Vajanje u vremenu. Definisao je poetsku logiku, na osnovu koje nastaje umetnost. Imao je razne preokupacije muzika, slikarstvo, studirao je orijentalistiku, prouavao filozofiju zen budizma, bavio se i geologijom (u Sibiru). Po povratku iz Sibira upisuje VGIK u klasi Mihjala Roma. Na studijama upoznaje Konalovskog. Saraivali su, iako se dosta razlikuju. Konalovski je racionalan, prilagodljiviji. Tarkovski principijelan, dosledan svojim stavovima u umetnosti. Diplomski film Valjak i violina - preispitivanje duhovnog i materijalnog aspekta. Ukupno je snimio 7 igranih filmova. 1962. Ivanovo detinjstvo - ovaj film mu je bio ponuen. Zamenio je reditelja koji ga je zapoeo a produkcija nije bila zadovoljna. Tema je ratna. Stradanje deaka Ivana Tarkovski je dao na jedan lian, autorski nain. Lirizam i onirizam. Preplie snove deaka Ivana (on sanja da leti) sa realnou koja je surova. Film je dobio Zlatnog lava u Veneciji, za najbolji film. Tarkovski je prokomentarisao :Precenili su ga. To je bila njegova moralna superiornost. Od 1962, do 1966.godine radi film Andrej Rubljov - njegov najmonumentaniji projekat. Rubljov je freska srednjevekovne Rusije. Tarkovski se klonio savremenih tema. Ovo je primer kako je istorijsa linost samo povod da se napravi savren film. Zvono je deo filma koji je najvie upamen i hvaljen. Film je do 1969-70.godine bio zabranjen za prikazivanje. (o Rusiji, tragediji, umetniku koji zauti, a izgovor je bio da ima puno nasilja) Solaris - uslovno S/F, odnosi se na antiutopiju, budunost u znaku katastrofe. Tarkovski nije bio kvalifikovan za anrovske filmove. Ogledalo - ispovedni film, kombinuje sadanjost i prolost. Dokumentarni snimci sugeriu da je Rusija kao predgrae Evrope, titila Evropu. Slojevit film. Pria o nesrenom detinjstvu, usamljenosti, problemu odrastanja, Edipovom kompleksu. Snovi su c/b, prolost u boji. 1980. Stalker po romanu brae Strugarski. S/F film. Filozofski esej o usamljenosti i izolaciji. Kontrolisani usporeni ritam. Posle ovoga odlazi u Italiju da radi film Nostalgija. Govori o izgnanstvu umetnika, pesnika i o veitoj nostalgiji. Zasnovan na ideji kako je zapad izneverio nade. rtvovanje, raen u vedskoj. Zavetanje Tarkovskog. Govori o pretpostavljenoj nuklearnoj katastrofi. Sa distance razmilja o ivotu. Ranjiva ruska dua. Verovao je u kosmike, pre svega moralne principe. Kljuni poremeaj u ravnoteama. Taj nesklad unosi ljudsko bie. ovek je samo estica univerzuma. Sergej Paradanov Jermenin po nacionalnosti. Prve filmove je radio u Ukrajini, u Kijevu. Studirao je etnografiju, zavrio je VGIK u Moskvi. Prvih pet filmova je radio u studiju Dovenka, u Kijevu. Prvi filmovi: Ukrajinska rapsodija Cvet na kamenu, Balada. 1965. godin