ISSN 2217–5954 KOLONADA - Sindikat EMSsindikatems.org.rs/images/kolonada/Kolonada V.pdfsvoje...

KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

Godina V ° Broj 5 ° 2015. ° Beograd

KOLONADA

ISSN 2217–5954


Izdava~

Sindikat EMSResor za kulturu

Za izdava~a

Milovan Andri}

Urednik

Marija [korni~ki

Uredni{tvo

Tihomir Jovanovi}Janko Levnai}

Aleksandar Opa~i}

Adresa:

Sindikat EMSKneza Milo{a 11, Beograd, 11 000

E–mail: [email protected]

Uredni{tvo: [email protected]@eipb.rs

Radove slati u elektronskoj formi, sa naznakom – za Almanah

KOLONADA

Sadr`aj

Marija [korni~ki

Srodnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Veroslava Male{evi}

Milost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Pesma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Oko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9@i`ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Narod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Hod po vremenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Rajica Dragi}evi}

Usnio sam no}as . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Jelenpoqana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Vladeta Deleti} – Delta

Potok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Devojka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Du{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Marija [korni~ki

Zave{tawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Varijacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Improvizacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Kovitlac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Xezirawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Tihomir Jovanovi}

Trgovac snovima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Napitak zaborava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Janko Levnai}

Curricullum mortis / II, odlomak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Veroslava Male{evi}

Radovan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38San biv{eg ku}nog qubimca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Dramulet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Odziv kritike

Mr Milica Jeftimijevi} Lili}: @ivot u raznolikostii nu‘nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Qubivoje R{umovi}: Opet u tegli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Mirjana Kova~evi}: Pri~a pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Dalekovod – inspiracija u poeziji... i{~itavawa

Milosava Mijovi}

Haiku – Haiku poetry . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Boris Mari}

Tesla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Nikola Maxirov

Mnogo stvari se dogodilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Kristina Ko~an

Walker II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Danilo Lu~i}

Re}i }e{ mi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

Helena Buri}

Pozla}eni dalekovodi do tvog krova . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Danica Vuki}evi}

O Nade`di i meni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Likovni prilozi

Milovan Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69–71Marko Mitri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72–73Vladeta Deleti}–Delta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74–84Aleksandar Opa~i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85–88

Biografije autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89–98

_____________

SRODNICI

Ne postoji i nije mogu}a precizna definicija {ta je i ko je rod tj.srodnik. Dru{tvena struktura i shvatawe unutar zajednica odre|ujugranice koje podrazumevaju rodbinsku pripadnost. Srodstvu po krvi(iz Vikipedije) ekviparira veza nastala gra|anskim aktom usvojewa (po-siniti, pok}eriti), nekim verskim ili narodnim obi~ajem (kumstvo,pobratimstvo), dojewem tu|eg deteta (majka po mleku) itd. Ose}aj rod-binske povezanosti u nekim zajednicama je vrlo jak. On se‘e daqe odrodbine u pravom smislu te re~i i prelazi na ~itavo bratstvo, pleme isl. (Ovu povezanost kod Srba identifikuje i overava vi{e – mawe uspe-{no, zajedni~ka slava odre|ene grupe qudi)... U genitilnom ure|ewu~lanovi roda vezani su najvi{e ekonomskom nu‘dom. Na patrijahalnomprincipu temeqile su se i na{e zadruge. Wenim raspadom na individu-alne inokosne porodice znatno je oslabqen ose}aj rodbinske poveza-nosti.

Me|u ro|acima postoje izvesne „nepisane“ moralne i druge obavezeme|usobnog pomagawa, osobito u nevoqi.

U ovom slu~aju, posmatraju}i na{ Almanah umetni~kog stvarala-{tva Kolonada, svi na{i autori postaju, vi{e nego srodnici, jer su po-vezani na vi{e na~ina. Kao prvo, svi su zaposleni u JP EMS (u u‘emsmislu) ali i u JP EPS i EPSCG i tako daqe (u {irem smislu), svi su~lanovi sindikata i doprinose napretku u svojim radnim sredinama, isvi van svojih poslovnih anga‘mana, u ciqu spokoja du{e i iskazivawasvoje kreativnosti, neguju i razne vrste umetnosti. „Na{ zadatak je daih okupimo i motivi{emo, otkrijemo i predstavimo ... Mnogi su boja‘-qivi izneti svoje radove, ali nama nije namera kritikovawe ve} ukazi-vawe na sposobnost, originalnost, pronicqivost kao i povezivawe ipodsticaj u stvarawu modernijeg identiteta i promovisawa novih vre-dnosti u kulturnom poretku u sebi, oko sebe, u okviru na{eg preduze}a,tj u kulturnoj inicijativi bez granica ...“ (kao {to smo ve} rekli u Ko-

lonadi broj 4).

U prvom broju Kolonade Janko Levnai} pi{e o „pripadnosti u pose-bnom redu – redu zaposlenih u jednom javnom preduze}u (s obzirom naspecifi~nu razu|enost JP „Elektromre‘a Srbije“ pod „lokalnom sre-dinom” mo‘ete na umu imati ~itavu Srbiju!). To preduze}e je, iako nijejedini, ustvari pravi i osnovni kohezioni faktor koji ih dr‘i naokupu.

5

Budu}i da je, po sebi, integralni deo ‘ivota, kultura jednog preduze-}a, jednako kao i kultura jedne porodice ili ~ak i dr‘ave, predstavqa iwegov identitet. Nije se s time {aliti – kultura je temeq definicijeroda homosapiensa i svega {to od wega poti~e! Dakle razvoj novog, mo-dernog stvarala{tva mo‘e biti shva}en i kao po~etak ulagawa u novi,moderniji, po‘eqniji i humaniji identitet onoga koji je podr‘ava ipodsti~e...“

A podr‘ali smo i predstavili preko dvadeset na{ih autora, od togasu ~etiri penzioneri. Po{to su otvorena vrata za saradwu i sa stvara-ocima iz drugih sredina tako smo imali kao goste desetak autora, me|uwima i autore iz Crne Gore i BiH. U ovom broju vrata smo {irom otvo-rili kolegama iz Kostolca, kao i autorima kojima su dalekovodi po-slu‘ili u delu inspiracije...

Zato, ako se neki autori jo{ uvek premi{qaju da otkriju i iznesusvoje stvarala{tvo, recite im da radost stvarala{tva podele sa nama, ida svoju posve}enost, opsesiju, upornost i ume{nost predstave me|u svo-jim istomi{qenicima.

Kako ka‘e Tihomir Jovanovi} (Kolonada 4) da skriveni umetnicipred javnost iznesu svoje stvarala{tvo i poka‘u ostalima da se u wimakrije plemenita du{a a ne samo ma{ina koja obavqa postavqene radnezadatke.

Marija [korni~ki

6

Veroslava Male{evi}

MILOST

Gospode moj, slu{kiwa sam Tvoja,neuka i prosta i re~i su moje oskudne.Do|oh, ja, gre{nica drowava,u sveti dom Tvoj, praznih {aka,za oprost da molim.

Gospode moj, svod nebeskitavanica je moja.Cvet, ptica il’ pas, porod je moj.Posteqa mi trava rosna,a prekriva~ nada pusta.U orahovoj quscipo ‘ivotu brodimi ne svojom krivicommilost od qudi molim.

Gospode moj, okre}u glave qudiod ku‘nog daha bezna|a i sunovrata,k’o da je bolest prenosna.U o~ima prekor, u srcima pusto{,u du{ama korov gordosti, koji milost gu{i.

Gospode moj, mu~en i pquvan,na krstu razapet, oprost si prosuopo slabosti qudskoj!Ni sebi samom, ni bratu svom,kao da biserje deli,slab ~ovek na oprostu je {krt.

Gospode moj, vrati se {to pre!

7

Pospi prah rajskih vrlina,daruj mir du{ama gre{nim,prosvetli i obo‘i rod qudskida srne, a ne vukovi budu,kada uboga, suzna i nevoqna,milost od wih molim.

PESMA

No}nom tminom prekrivena i umorom u{u{kana,u bezdan dubok tonem.Luta du{a radoznala kosmi~kim lavirintom,sve dok ptica jave ne kqucne je kqunomi ka telu dozove.

Pozva Hronos san i javu da snagu odmere i nakanu osen~e.Preme}u se, nadme}u, razlivaju i stapaju,zbuwuju i kidaju, du{u krhku,sve dok duh u‘e ne dobaci i svest probudi.

Pozva Savest vrlinu i greh da snagu odmere i nakanu osen~e.Preme}u se, nadme}u, razlivaju i stapaju,zbuwuju i kidaju, bi}e krhko,sve dok misao u‘e ne dobaci i telo probudi.

Osvitom zore ogrnuta, nakanama osen~ena, duhom vo|ena,u bezdan srca tonem.A u srcu na ‘aru qubavi kuvaju se rime ne‘ne,sve dok kipe}i ne razliju se po svetlosnom obzorju.

Sama stoji pesma laka za prezir ili uzdah spremna,za~eta u qubavi, ro|ena u srcu,quqana od sna i jave, hrawena vrlinom i grehom,pesma koju posla duh, da svedo~i ~oveku.

8

OKO

U oko mo‘e da stane nebo celo.Iz wega mo‘e granuti sunce,mogu treperiti zvezde,mo‘e te ‘ar ope}iil’ studen ko~iti.Mo‘e{ videti duguili bauqati po mraku.Mo‘e, ali ne mora.

U oko mo‘e da stane okean celi.Iz wega Posejdon u svoje carstvo zove.A ti se odazove{ i uroni{i onda tone{, tone{,gutaju}i penu snasve dok se ne otrezni{.Mo‘e{ suze ku{ati i osmehe brati.Mo‘e{, al’ ne mora{.

U oko mo‘e da stane du{a cela,naprsla ili krwa.Du{a bogata, du{a pusta,du{a bolna, du{a rajska.Mo‘e te gledati kroz oknamusavo ogledaloili bistar kristal.Mo‘e{ je preseliti u oko svojeili pustiti da bludi.Mo‘e{, al’ ne mora{.

PISMO

Za{to si me ostavila sa hiqadu za{to?Zar si mislila da je put dvosmerani da }emo se gledati kroz uspomene?Ni u snove mi ne dolazi{.

9

Pla{i{ se, vaqda, puta daleka,il’ da nazad stazu na}i ne}e{.

Sa balkona nas gleda{, zar ne?Ovde je predstava jo{ u toku.Maske iste, glumci se mewaju.Pri~e sli~ne, re‘iseri isti.Statisti nisu va‘ni.

Jo{ radove tvoje moqac pojeo nije.Slike su davno po‘utele,tu|e su uspomene isparile,a mojih se nekoliko okamenilo.

^ekam te da mi {apne{,da li dobre kola~e mesim,da li dobru decu ra|am,da li dobre pesme pi{em,da li dobar rod berem?

^ekam da mi {apne{,kako je tamo gde si sada.Boli li te jo{ i{ta?Greju li te moje misli,hrane li te moje molitve,kupa{ li se u mojoj ‘udwi.

Kada se sretnemo, ne zaboravigde si stala i koju mi bajkuispri~ala nisi i kolikosi mi poqubaca propustila dati.

Samo te jedno molim,{apni mi na koju adresuovo da {aqem pismo?U koje se sandu~eono ubacuje.

10

@I@AK

Uvu~e se ‘i‘ak u drvo kakvo plemenito,il’ u zrno sveto, zlatno, crveno il’ belo,sve dok svoje puteve ne izdubii doma}ina u prah ne pretvori.

Uvu~e se zao duh u ~oveka kakvog plemenitogil’ u ne~oveka i gozbu napravi,sve dok sve ~a{e radosti ne polomii smeh u prah ne pretvori.

Uvuku se kradqivci vremena,u ‘ivote neja~i, sipaju}i iluzijeu pehar razuma.Namaknu kradqivci vremena,jaram morawa, na vratove tanke,i jo{ na o~i slabovide krpula‘nih vrednosti bace.

[ibaju kradqivci vremena jadne,knutom wihovih navika.Mame uboge,ukusnom {argarepom blagostawai teraju ponosneda golim nogama drobesopstvene du{e,sve dok ih u prahne pretvore.

NAROD

Mali narod bolestan je zdrav.Oblaci crni se nadvili.Podelio se na ove i one,za ovo i ono.Iz srca prazna,

11

pevaju pesme i govorepune patetike dr‘e.Druge misli um im mu~i.Pred o~ima im jedino,use, na se i poda se.Ne prezaju da savest isprqaju,jer {ta }e stid,dostojansvo i po{tewe,u mraku ne~astivom.„Mi smo gospodariva{ih snova i ‘ivota“,prete oni.Drugi, pak prave postament,za svoje namere dobre.Svedo~e postignu}ima i vizijama.Svedo~e, mi{qu i re~ima.Kunu i cvilenejaki, zga‘eniponosni, bogoboja‘qivi,u~eni i prezreni.Vi~u, bogorade,prkosni i borbeni.

Kako leka na}iza raskolnike?„Kako izle~iti narod moj“,pita se Svevi{wi?„Ako u mene ne veruju,zar se ne zastide kostijupo kojima gaze?

Zar im milioni‘ivih i mrtvihne obavezuje, poziva?Zar milioni tek ro|enihi onih jedva ro|enih,ne obavezuje i ne poziva?[ta,da narod moj odvoji‘ito od kukoqi,

12

i poga~u ukusnuu sabornosti umesi?U tu poga~u, so zemqe svoje da stave,bra{no sa poqa svojih,kvasac sa verom pome{an,rukama vlastitim da mese,u pe}i nade da je ispeku.Kako bi to divno bilo!“

HOD PO VREMENU

U nevino vreme,vidici mi behu bistri.Mi{qah da su putokazi vidqivi,da su puti pravi, da su qudi jasni,da sunce nije varqivo, a prole}e ve~no.

U zlo vreme,zlo seme, mehure sre}e oduva,koprenu sa o~iju skide,razdevoj~i mladost,i zmiju otrovnicu pusti.

U tiho vremenektar smiraja pijemsa cveta saznawa.Putokaze mirno ~ekam,meandrima hodim,i qude odgonetam.

13

Rajica Dragi}evi}

USNIO SAM NO]AS

Usnio sam no}asbika nebeskog.Le}eo e iznad PijetlovcaOd Lije{}a ka Stublini.I zama~e tam k Valozi i ^ukari.Bija{e lijep i jakmo}an ba{.Sve se sjakti kolko e silan i bijesan.Majno se potkavrqio.Podavio vratinupa mu rogovi do{li asli ponani‘.Ko da }e da se zaukti da nekoga proburazibijes ga udarila wegova.

Bija{e ga lijepo vi|etonako kako puh}e i besnia neke sjajne zvezdicepadaju { wega po Velijaminovoj wivi ovsenoj.Da }ede jedna da pane preda meba{ da zaglednem kaka e.Sve se nebo od wega sjakti i zarika no zorom kad sunce izgrijava.Aman sam se popodizo na prstekad je zamicaone bi l ga jo{ majno priglednuo.Zausti da zovnem:O Slavko o Branko o Vitomire o Borisaveal izdade me glassamo zijevnu i ne{to promutoqi.

Nado sam se ovrati}e iznad Bukali{tapa }e jo{ jedama da projezdi napremase

14

preko Nemrakapreko Golo{evaca i Grdanaonako ponosan i nadmenal trt Miqojka.Nemade ga vi{e.

Kad zama~e za bu~eja se kao majno pribra u sanu.Kako bik leti? Otkale mu krila?Kaka e ono grdosija?Ovi na{i bikovine bi mogli { wim da opepele.Ni da udare na rudu ni da zapnuni da potr~e a nekmoli da polete.

Voqadija {to ga vi|oal uvati me jope ko neki stra onako u sanui sav se naje‘i.Neka me muka protresei probudi se sav u goloj vodi.Uvatila trta a san}i nisam boja‘qiv.Koxa mi e trebalo da se obznanim.Da ukov~am da e obi~an san ko i svaki drugi.Ne bi mi ba{ pravo.

Da mi e znat {ta predskazuenesre}u glad rat.Odi mu znadni.Neki belaj bi}e da e.Nie on prole}eo onudije ko jeroplan tek onako.Zadubim se iz petni ‘ila da tolkuem sanal zapelo ne|e pa ne ide.Ne smijem ni s kim da proxugorim.Odma }e da reknu „povantrzo“a ako se nikom ne poverimmogu odista da povantrzam.

Onoliko ~udovi{teda smestim u moju tintaru

15

e nema pojma.Pa nie moja tintara tabarka.Nie jabogme.

19. 10. 2007.

JELENPOQANA

Ovu pri~u bele‘im kao uspomenu na mog prijateqa i zemqaka Stani-mira Bogosavqevi}a iz sela Mili}i, zaselak Rupe, iznad Studenice,koji je dalekih {ezdesetih do{ao iz tih krajeva u Novi Sad, slu{aju}i{um vremena. Sa wim me vezuju qudi i predeli. On je jedini ~ovek ovdepred kojim mogu, bez dodatnih obja{wewa da spomenem Kosovinu, Ma-li{evac, Debeli Jasen, Rudine, Ja}ovac, Majdake, Slatinu, Borkovo...Wegovo selo se vidi iz na{e Kosovine, onako podaleko, na padinamaplanine Rado~elo, s desne strane reke Studenice.

Sa Stanimirom volim da razgovaram zato {to mu se nenadano otmepokoja re~, koja me magijskom snagom vrati u detiwstvo i otvori mi iz-nenada lirske prostore, koji nas dr‘e u postojanstvu i {tite od zabora-va.

Ve~eras, dok smo dru‘ewe privodili kraju, ote mu se iz jezika Jelen-poqana, livada wegovog detiwstva, kao {to je moja Luka, a za koju dotlene bejah ~uo. Elem, Jelenpoqana, velika prostrana livada, jedna zara-van, visoravan, od oko 10 kosa, za koju je vezao toliko uspomena... Ve~e-ras mu ona izroni u misaonom i emotivnom povratku u Zavi~aj, krozpri~u, da i meni prosto zaustavi dah, jer u svom imenu ima jednu skrive-nu lepotu, za kojom se vaqda traga celog ‘ivota, jer je u wu upisano Ot-krovewe.

Na Jelenpoqani, u dugim letwim danima, ~uvala je stado Stanimiro-va majka. I kao {to to biva, stado bi se pre podnevne vru}ine splando-valo u {umi ukraj livade. I ona bi dremnula u debelom ladu, ispodhrasta od trista godina, gde obeduju kosa~i i otkivaju se kose u jeku ko-sidbe. I gde zapevaju ~obanske pesme, od kojih odle‘u dolovi i urvine.A kad se ~obanica razbudi, a stado u smiraj dana pokrene, ugleda kako seu wega ume{alo lane il’ srna il’ jelen. Otuda Jelenpoqana, otuda divqei pitomo, jedno uz drugo, pribli‘eno i pomireno, a daleko i neobi~no.

O starom hrastu, koji je tu na Jelenpoqani neznano otkad, vezane suopet razne pri~e i legende. Vele da su ispod wega, u stara vremena, ’ajdu-ci zakopavali opqa~kano blago, i tim ispredawima i naplitawima

16

nije bilo kraja. Tek ni{ta novo nije da su no}u, kriomice, dolaziliqudi iz sela i tu riqali, rovali, kopali, nadaju}i se zveketu dukata. Aod svega toga nije bilo ni{ta, sem {to su u mraku o~i sevale i nastavqa-la se u nedogled praznoslovqa o blagu koje }e iz temeqa preokrenutitok ‘ivota i za no} od te‘aka i siromaha na~initi imu}nu i otmenugospodu.

Nadao sam se da }e Stanimirova Jelenpoqana da o‘ivi kroz sabore.Tek se onda za predele ve‘u doga|aji o kojima se kasnije raspredaju pri-~e i nadovezuju uspomene, ali prenaglio sam. Sabori nisu mogli biti nasvakoj livadi kao {to su bili na Stolovaku, u Lazovima, na ^emernu ina Rado~elu.

Vidim da se sa Jelenpoqanom Stanimirova pri~a ubrzava. Vidim damu se re~i susti‘u i ‘ure da se {to pre otmu. Ova livada skriva one de-tiwe i mladala~ke uspomene koje se nose u krvi i stalno nam dodaju sna-ge da savladamo ‘ivotne prepreke i odbranimo se od dolaze}ih pomra-~ewa. Vaskrsavaju qudi i doga|aji i on ih sagledava i meri iz neke dru-ga~ije sada{wosti, u koju smo uplovili no{eni vetrom, bez li~nog pri-sustva, nenadano.

A na Jelenpoqani se nekako odmeravala snaga. Kad se kao ko-sa~i skupe i razmahnu, videlo se ta~no ko je ko i gde je kome mesto. Tu suse re{avala pitawa ‘ivota. Odatle su pucali vidici i otvarali se pu-tevi na sve ~etiri strane sveta. Ko nije imao srce da zamahne, da popijei da zapeva, taj nije mogao da o~ekuje mnogo od sutra{wice. Nekako je svebilo druga~ije. Imalo se neke lude snage i ni{ta nije bilo te{ko. Sva-kog jutra izgrijavalo je novo Sunce iznad Rado~ela i svaka travka na Je-lenpoqani vrvila je od ‘ivota.

Novi Sad, 6. april 2013. godine

––––––––––––––––––––––––––––

PS: Junak ove pri~e Stanimir Bogosavqevi}, preminuo je 2. 10. 2015. godine u

Petrovaradinu, a sahrawen je na grobqu na Tranxamentu.

17


POTOK

Rumena svetlostObasjala je dolinuWenih zelenih o~iju.Poneke kapi ki{eSa~ini{e joj suze,[to se slivale na tloUtabane uske stazeOpalog li{}a.

Povetarac ih raspr{iI iskomponuje {aputave pesme,[to pevaju o qubavi,Izvora ‘ivota.Vijugala je,Zastajala i skupqala eliksire,Pravila je leglo zdencaDa se bistra umaNapiju u ogledalu.

Tu joj je odsjajPosledweg zra~ka suncaObasjao qupko lice.Uskim klancem,[iri se u plavetnilo nebaKojim otplove se}awaNa{e qubavi.

18

DEVOJKA

RumeniloWenog ~istog belog licaOcrtavalo je crvene krugoveZarobqene qubavi.Duga~ki ne‘ni prstiMilovali suOtkucaje srca wenih grudi.

Wena ose}awaDotakla su wegovuNajdubqu ma{tu,Dok je ra{irenih rukuSkupqala posledweProle}ne kapi ki{e.Mokra i razbujala,Udahnula je punim plu}imaWegov ‘ivot.

DU[A

Nisam postojao a ipak sam oblik, koji se mogao vrlo lepo opisati isa~uvati da je ~ovek iole imao ma{te, hrabrosti i svog li~nog samopou-zdawa, dok nisam shvatio da mogu da posmatram, vidim i ose}am.

Nastala je promena vremena {to su qudi izgovarali kao jesen. Vetarje prohujao kroz {umu ili su to samo du{e koje su lutale i kojih sam i jadeo.

Sada nisam samo posmatrao ve} sam i lebdeo no{en bez povratka, unepoznatom pravcu, bez pitawa i odgovora posmatraju}i sa visine.

Pored mene se odlepio jedan list me|u prvima od svih. Neobi~no po-vijen, nekontrolisano se kretao u svim pravcima i kovitlao u krug.Mislim, da su se one poigravale s wim, te du{e koje su ga napustile ipridru‘ile se nama. Naleteo je i fizi~ki me dodirnuo, {to je za menebilo potpuno nepoznato i neshvatqivo. Pao je daleko od svog tela, buk-ve koja je ponosno stajala poput obeliska, kao beskoristan deo zajedniceiz koje je bio odba~en. Nije se odbio od vla‘nog tla, ve} se jednostavnoslepio na zemqu koja je sve gutala {to se ne izdigne. Bio je polumrtav

19

list, sa jo{ malo prirodne zelene boje na sebi i vi{e nije bio koristan.Pomislio sam da je list u posledwem trenutku to shvatio, da su qudi~esto bukvu koristili kao pogrdnu re~, i da mu je svejedno koja ga je sud-bina sna{la. U posledwem trenutku razmi{qao je da }e jednoga dana,kada ponovo izraste slede}e godine, biti mo‘da list na drvetu nekogahrasta. Govorili su da ni{ta ne postoji ve~no. I daqe no{en povetar-cem posmatrao sam poqsko cve}e, travu i sve ono {to je ~inilo priro-du, kako je plesalo u paralelnom svetu skladno i slo‘no {to nije sli~i-lo qudskom rodu. Bio sam deo toga, ali mu jo{ uvek nisam pripadao.

Slike u prirodi su se rasko{no i brzo smewivale pred nama dok nijenastala pustara. Dizao se oblak pra{ine i peska i poneki ‘ivot koji jebio neprime}en u svoj toj veli~ini i prostranstvu kojom smo se kretali.

Osetio sam usporavawe i prazninu koja me je slamala. Primetio samda sam prozra~an i da nestajem, da se ne kre}em dovoqnom brzinom. Bezodlagawa sam morao da prona|em svoje telo bez kojeg sam niko i ni{tana ovome svetu, pa makar i nesvesnog. Prona{ao sam ga u jednom karava-nu isposnika na putu svog pokajawa. Tako spojen sa tim telom ~ovekaose}ao sam da ne mislim i da sam bezvredan, i nisam ose}ao wegovu gladi ‘e|. Mirovao sam povrativ{i snagu bar privremeno u meni ovom ne-po‘eqnom telu.

Najzad smo nai{li na meni poznate mrtve oblike prirode koje sustvorili qudi. Moglo se primetiti da su ne{to ~ak i zadr‘ali od pri-rode, ali je to bilo zanemarqivo i neukusno raspore|eno.

Svaka ta bezimena du{a, odabrala je svoje telo koje je besciqno lu-talo bez vrednosti, u svom tom o~aju i haosu. Prolazio sam kroz sva tatela i video sav taj bes, ravnodu{nost i sve ono {to mi nije odgovaralo,dok jednog momenta nisam osetio sve‘inu i neiskvarenost tela koje meje bez mog znawa, {to i nisam posedovao, zadr‘alo.

Osetio sam ‘equ da stvaram i pomognem svetu u kojem sam se na{ao,da mu uka‘em na wegovo postojawe da dostojanstveno ‘ivi i da mu je bu-du}nost onakva kako me sam kreira i oblikuje. Da shvati da sam ja tajoblik koji mo‘e da ga spase od sopstvene propasti. Ose}ao sam da to vi-{e nisam ja u novom mnogo slo‘enijem obliku.

Da, to sam ja, sada du{a te devoj~ice koja je prvi put ugledala svet odkada se rodila i u kojoj sam na{ao dom. Zvala se Du{ica, i ja sam je mno-go voleo a i ona je volela mene. Trudio sam se da sa~uvam sve ono {to je~inilo lepim, svih tih 18 godina. Wenu kreativnost i znawe, radost,osmeh, kulturu, wenu lepotu i sve ono {to je i deo mene. Sada smo jedno.Zauvek }u ostati sa tobom jer znam, da }e{ jednoga dana da stvori{ nov‘ivot generacija koja }e imati du{u i koja }e da bude tako sli~na tebi.Vi{e nisam posedovao telo ve} je telo posedovalo mene.

Hvala ti Du{ice!

20

Marija [korni~ki

ZAVE[TAWE

Eduard [korni~ki: Muzi~arInstrument Horna

Status: ZaqubqenDevojka: Marija Motl

Eda sviraEda komponuje

Eda slu{aEda peva

Eda zapisuje muziku iz qubaviEda qubav preta~e iz muzike

Edin puls i Marijin pulsIstu pesmu stvara

Sve je ritamPuuuno ritma

Violinski kqu~

Eduard [korni~ki: Muzi~arInstrument Horna

Zave{tawe unucima: KrvotokSa puno nota

Teku: VltavaLu‘nica

Qubostiwa

21

VARIJACIJE

svaki udah jedna notaza ~as te~e stihpogled ~e‘wa dodir strepwa

empatijanemir uzdah isti pogled~ulnost ritam poezija

svaki udah nova pesmazaqubqena

IMPROVIZACIJA

premesti o~i na tabaneda o~i i zvezde nebo proputuju

premesti o~i na dlanoveda osete dodir krila pomr~ine

premesti o~i na kolenatreba}e ti plima i oseka

premesti o~i u krvotokda okuse seme raskrsnice

premesti pogled iza okagde su: plamen pesma i ti{inaisti talas akustika

22

KOVITLAC

Kovitlac tra‘i prozorqivPut

Iza {umeObqubio vetar

Preda~ke kostiUsklik pred hramom

Ispija dan

Kroz prozor zuriSlabost

Na usnamaPut prevaqenUdvaja glas

Gube se razlike

Osvit rasipa znamewe

XEZIRAWE

Xezirawe seloUz nameru

^vrste linijeCepaju svetlostA zvona oslobo|enaSvesti

Tope seU formi

Xez umno‘avaLikove i bri{e razlikePolovi drhte

PotopqeniU nove oblike

23

Tihomir Jovanovi}

TRGOVAC SNOVIMA

Pre vi{e od 150 godina, jedan od za~etnika SF ‘anra u kwi‘evnos-ti, Hugo Gensberk je u svom romanu Ralf 124C 41+, predvideo spravukoja }e qudima omogu}iti da gledaju filmove dok spavaju. Tu spravu na-zvao je Hipnobioskop. Kasnije, kada je ta sprava i na~iwena, ne{to dru-ga~ija nego {to ju je on zami{qao zadr‘ala je to ime u wegovu ~ast.

Ja sam bio jedan od onih koji su je ~esto koristili, budu}i da nisamimao dovoqno vremena da u tome u‘ivam tokom dana. Radio sam u firmikoja se bavila razvojem softvera za kompjutere, mobilne telefone i sli-~ne „igra~ke“, koje su odavno zamenile drevne, za koje smo znali samo izfilmova koji su prikazivali pro{lost. Plasti~ne pu{ke, lego kocke,{ah, karta{ke igre... skoro da su sasvim nestali.

Da, voleo sam u‘ivati u tim filmovima, ali sam jo{ vi{e voleo dase prepustim svojim snovima. I nisam bio jedini. Iz razgovora sa po-znanicima i preko dru{tvenih mre‘a saznao sam da ima jo{ puno qudikoji bi voleli da neki san ponovo sawaju, neki lep san, erotski, avantu-risti~ki a bilo je i onih koji su u‘ivali u no}nim morama...

Snovi su fascinirali qude vekovima, pripisivali su im razna zna-~ewa i poku{avali ih tuma~iti kao znamewa ili u okviru psihoanali-ze, a najpoznatiji od nau~nika koji ih je izu~avao je svakako SigmundFrojd, koji je davne 1900–te godine objavio kwigu Tuma~ewe snova u kojojsnove naziva „carskim putem ka nesvesnom“. U toj kwizi je detaqno obja-snio veze izme|u svesnog i nesvesnog psihi~kog ‘ivota. Po wegovom tu-ma~ewu, ose}awa koja su potisnuta u nesvesni deo uma se ispoqavaju usnovima. Tako da su snovi naj~e{}e na{e skrivene ‘eqe, ose}awa istrahovi, a no}ne more su po wemu neuspeli snovi.

Ali mene je vi{e zanimalo {ta se zapravo de{ava u na{em telu i moz-gu tokom sna.

Ono {to sam saznao o snovima, sa medicinske ta~ke gledi{ta je to dase oni javqaju u REM fazi sna. U toj fazi disawe je ubrzano i plitko ao~i se brzo pokre}u, otuda i naziv REM (Rapid Eye Moving). Ritam srcase ubrzava i raste krvni pritisak. Nervni centri za spavawe se sastoje

24

od nekoliko razbacanih grupa neurona. Holinergi~ki neuroni, koji suukqu~eni u REM fazi sna sme{teni su u gorwem delu lobawe.

Tokom ove faze sna se pove}ava aktivnost u amigdalama, tegmental-nim jedrima ponsa i predwem delu cingularne kore, dok se smawuje uzadwem delu cingularne kore i prefortalnom kortreksu.

Prou~io sam ovu oblast i do{ao sam na ideju kako da hipnobioskoppreuredim tako da deluje i u suprotnom smeru. Ne samo da emituje slikeu na{ mozak tokom sna, ve} i da snima na{e snove.

Kao neki ludi nau~nik iz starih filmova radio sam danono}no usvojoj priru~noj laboratoriji i kada sam zavr{io sa konstrukcijomure|aja wegovo dejstvo sam prvo isprobao na sebi.

Nije to bio nikakav {lem, kako su to zami{qali u SF filmovima iromanima. Glavni deo sastojao se od kutije veli~ine tabakere, sa bate-rijom i elektronikom i sve je moglo stati u xep pixame a odatle su dve‘ice vodile do prijemnika mo‘danih impulsa, koji su se sme{tali uu{nu {koqku, nalik slu{alicama, odatle jo{ par ‘ica ka ~elu i po-tiqku, sa prilepqenim elektrodama. Sve u svemu najvi{e je li~ilo namobilni telefon ili ure|aj za slu{awe muzike.

Te prve no}i, sa aparatom na glavi, nisam mogao zaspati od uzbu-|ewa, tako da nije bilo rezultata. Ali umor je u~inio svoje i ve} slede}eno}i brzo sam zaspao i utonuo u san. A ono {to sam sawao nije bilo ni-{ta spektakularno, ne{to {to bih ‘eleo ponovo da sawam. Ali vrlozna~ajan jer... Obi~an jesewi ki{oviti dan, sa vetrom koji je prevrtaoki{obrane i zavrtao pe{eve mantila. Li{}e koje pada i lepi se po as-falnim stazama u parku. I mlada ‘ena koja je ‘urno i{la vode}i psa,koji je bez obzira na nevreme morao u svoju uobi~ajenu {etwu.

Naravno, ovako snimqeni snovi su se jednostavno mogli reproduko-vati i preko kompjutera i pogledati na monitoru. Probudiv{i se upra-vo sam to uradio... U u–es–be ulaz prikqu~io sam aparat i uspelo je, po-smatrao sam svoj san kao video zapis. Naredne ve~eri, proverio sam ka-ko to funkcioni{e i u snu. Umesto filma na hipnobioskopu, ponovosam pustio svoj san od prethodne no}i. I ponovo sam ga usnio. Eto, zatoje ovaj obi~an san bio vrlo zna~ajan...

Bio sam ushi}en i odmah sam pozvao Andreja, svog najboqeg prija-teqa i ispri~ao mu a onda sam svoje otkri}e oka~io na stranice dru-{tvenih mre‘a. Nisam mogao zamisliti koliko }e interesovawa iza-zvati. Napustio sam redovan posao i posvetio se samo ovome. Otvoriosam sopstvenu firmu pod imenom Snoteka.

25

Prodavao sam aparate a istovremeno sam napravio i datoteku snova,koje su mi qudi prodavali da bi ih mogli i drugi sawati. Li~ilo je tona nekada{we video klubove. Iznajmqivao sam i prodavao snove po‘eqi klijenata. Akcioni, ratni, erotski, qubavni, no}ne more...

Dobro se ‘ivelo od prodaje snova. Sve dok me nije po~elo mu~itidrugo pitawe. Postojali su snovi koji su bili uporni. Snovi koji se ni-su mogli zaboraviti na javi. Nikada. Bili su neprijatni. Pitao sam se,da li se mogu izbrisati iz se}awa. To mi je bilo va‘no jer je i mene pro-gawao jedan takav san. Ne znam za{to ostavio sam ga zabele‘enog u me-moriji ra~unara.

Ponovo sam se dao na posao, prou~avaju}i funkcije mo‘danih talasai delova mozga zadu‘enih za snove i se}awa. Izmenio sam amplitude ifrekvenciju struja i isprobao dejstvo. Nije uspelo odmah ali sam nasta-vio sa prou~avawem i ispitivawima. Uspeh je morao do}i...

Jednog jutra probudio sam se i uzalud sam poku{avao setiti se kakavje bio taj san koji me je mu~io. Ni{ta! Nikakvog se}awa. Potpun uspeh.Stavio sam u svoju ponudu i brisawe snova iz se}awa. Bilo je dosta za-interesovanih.

Ja sam bio slobodan i uspe{an. Prepustio sam vo|ewe Snoteke rad-nicima a ja sam se predao zadovoqstvima ‘ivota na javi. Putovao sam,u‘ivao u egzoti~nim jelima, pi}ima i lepoticama. Ponekada sam u‘i-vao i u obi~noj {etwi.

U jednoj od takvih {etwi hodao sam Bulevarom, negde oko Vukovogspomenika. Dan je bio tmuran, sa niskim oblacima i povremenim kapi-ma ki{e. Qudi su ‘urno prolazili kraj mene. A ipak wihova lica su miod negde bila poznata. Gde sam ih ve} video? Déjà vu? I{ao sam daqe, ru-ku zabijenih u xepove i pognute glave, predan mislima. Zakora~io samda pre|em na drugu stranu ulice. Odjednom zvowava i ne{to ogromnoizroni iz polutame sa moje leve strane. Onda udarac, bol i mrak...

Kada sam ponovo bio svestan le‘ao sam u beloj sobi, u metalnom kre-vetu, sa u‘asnim bolom u nogama. Poku{ao sam ih pomeriti ali bez us-peha. A onda mi pogled pade na prekriva~. Ispup~ewe mog tela ocrtava-lo se samo do kolena... dole ni{ta, ravno... .

Ostao sam invalid. Fino ura|ene nove noge od kompozitnih materi-jala, skrivene ispod pantalona su mi omogu}avale da ‘ivim skoro nor-malno, posle dugih i napornih ve‘bi. Ponovo sam u svojoj firmi i pre-biram po datotekama. Mu~ila me je jedna misao. Oni qudi koje sam sreopre nesre}e i svo to okru‘ewe, koje mi je bilo tako poznato, kao iz nekogsna, kojeg se ne mogu setiti.

26

Prona{ao sam fajl sa obrisanim snom i pustio ga da se prika‘e naekranu.

[etao sam Bulevarom, negde oko Vukovog spomenika. Dan je bio tmu-ran a oblaci su se spustili nisko i pala bi poneka kap ki{e...

NAPITAK ZABORAVA

Tara je oprezno kora~ala {umom. Vazduh je jo{ mirisao na krv i ~e-lik. Ponekad bi joj se u~inilo da iz gora jo{ odjekuju krici rawenih,wiska kowa i zov bojnih truba. I{la je lagano dr‘e}i za ular kowa ko-ji je vukao kolica za sakupqawe drva. Rat qudi i Todoraca zavr{en jepre nekoliko dana, ali mo‘da negde jo{ ima nekog zalutalog ratnika.Li{}e je {umelo pod wenim nogama i povremeno bi zastala da uti{a taj{um i oslu{ne zvuke {ume, poj ptica, zuj insekata i poneki list koji jepropadao izme|u grana. Nastavila je daqe sve dok ne ~u tiho stewawe.Isprva pomisli da je to varka ~ula i straha koji je potiskivala. Stalaje i podigla glavu. Suzbila je nagon za bekstvom, koji se prvi javi i po-lako po|e ka stablu hrasta odakle je dopirao taj zvuk. Kow je kora~ao zawom bez obzira {to je ispustila ular i u ruci dr‘ala bode‘ od obsidi-jana1, spremna da se brani ako se uka‘e potreba.

Pored hrasta le‘ao je okrvavqeni ratnik, pokidane veri‘wa~e2 apored wega ma~ na dohvat ruke koja verovatno ne bi imala snage da steg-ne prste oko bal~aka a kamoli zamahne o{tricom. Pri{la je nekolikokoraka i zastala pred rawenikom. ^ovek. Uta‘ila je radoznalost iokrete se da po|e nazad. ^ovek ili Todorac, svejedno. Ona pripada vi-linskom narodu, {umskim stvorewima i nije je ticao sukob tih rato-bornih stvorewa. Pogotovo ne qudi, posle onog {to je od wih pretrpe-la...

„Hajdemo, Ri|ane,“ re~e ona, hvataju}i kowa za ular.

Wen glas kao da trgnu rawenika i on ponovo zaje~a. Tara se okrete kawemu. O~i su mu bile otvorene i tra‘ile su onog ko je izgovorio te re-~i. Tara se trgnu i pre nego {to ponovo pomisli da se okrene prepozna uo~ima rawenika molbu, tugu, ne{to izme|u osmeha i bola i ona iz svega

27

1Opsidijan, obsidijan, vulkansko je staklo, tj. vulkanska stena. Po{to nemajukristala opsidijanske o{trice mogu dose}i molekularnu tanko}u, tako da seznaju koristiti kao o{trice skalpela.

2Veri‘wa~a (ili lan~ara) je tip oklopa koji se sastoji od malih metalnihprstenova vezanih jedan za drugi, tako da nalikuju na mre‘u.

toga pro~ita ‘equ za ‘ivotom. Qudi su tako kratkog veka, a on je tek napo~etku te kratke staze. Posmatrao ju je {irom otvorenih o~iju, plavihkao jezera u gori, kada se sa wih skine ledena koprena. Otvorio je ustakao da ‘eli ne{to re}i ali ~ulo se samo bolno stewawe i onda ponovozatvori o~i i u}uta. Mo‘da bi ga trebala ostaviti da umre, on je ~ovek,ne onaj koji ju je oskrnavio, ali ~ovek... A onda naglo odbaci tu misao.On je samo ‘ivo bespomo}no bi}e...

Tara se sa‘e, kleknu na travu i drhtavim prstima opipa ruku rawe-nika. Ispod skorene krvi osetila je pulsirawe bila. @iv je. Ustala je idovela kowa sa kolicima tik do rawenika i po~ela ga gurati na wih.Bio je te‘ak, oklopqen, ali u wenim rukama bilo je dovoqno snage da gaprevali na kolica i potera Ri|ana ka svojoj kolibi, povremeno seosvr}u}i da proveri da li je sve u redu.

Do{av{i ku}i uspela je da ga dovu~e do sobe i ne imav{i snage da gapodigne u postequ napravila mu je le‘aj na podu i po~ela mu skidatipancir i ~istiti rane. Na desnoj podlaktici bio je veliki zasek a nagrudima ubodna rana gde su veri‘wa~a i rebra zadr‘ali o{tricu ma~ana putu ka srcu. Toplom vodom sa rastvorom lekovitih trava oprala muje rane i previla ih. Ostalo je samo da ~eka. A onda uspani~eno pomisli,{ta ako umre tu u wenoj kolibi? Kako }e ga... Odmahnula je glavom, ne, tose ne sme dogoditi... Ma koliko je bilo bolno se}awe na nekada{widoga|aj.

Od tada je ‘ivela sama u ku}ici izdvojenoj od puteva i naseqa qudi ivilewaka, mada krivica ne be{e na woj. Bila je ‘rtva qudi a potom isvog naroda.

Posle jednog od sukoba me|u samim qudima bila je ‘rtva po‘ude rat-nika koji se vra}ao iz boja. Mislila je da }e uspeti da sakrije od svogplemena {ta joj se desilo pored vijugavog {umskog puta, sve dok ne shva-ti da u wenoj utrobi raste stvorewe, plod semena koje je u wu posejao~ovek...

Zalud su bile pri~e i pravdawa. Vilewa~ki narod nije pra{tao me-{awe sa qudima. Bila je prognana a weno dete ostavqeno negde u plani-ni...

A ovaj ~ovek kraj we bio je nekako druga~iji, ni nalik onom ratniku.Ne mo‘e je nikako povrediti. Iz nekog razloga bio joj je va‘an, potre-ban ili je to bila samo wena podsvesna ‘eqa da se naruga odluci svogplemena?

No} je bila te{ka. Rawenik je bio u groznici i drhtao je od studeniiako je u lo‘i{tu plamtela vatra. Tara mu u usta uli melem koji ga je

28

trebao oja~ati i sniziti vatru u wegovom telu, ~ija vrelina je nadja~a-vala toplotu sobe. I daqe je drhtao. Znala je jo{ jedan na~in da mu po-mogne, da ga ugreje. Toplinom svoga tela. Potisnula je slike ~ina izpro{losti i delimi~no ogoqeno mu{ko telo na sebi. Ne, to se nije de-silo meni, bila je to neka druga ili samo san... Skinula je ode}u sa sebe iuvukla se u wegov improvizovani le‘aj, navukla prekriva~ i privila seuz wegovo telo. Prebacila je ruku preko wegovih prsa, preko rane, pos-taviv{i dlan kao da iz wega ‘eli poslati isceliteqsku energiju koja}e zaceliti ranu. Onda oseti kako se wegovo telo mi~e, ruke mu se pome-raju i pola‘u na wen struk i rame i tu su ostale. ^ovekovo disawe se uje-dna~i i iz wega nesta prizvuka boli. Tara osta uz wega celu no} i sama~vrsto zaspav{i posle napornog dana.

Te no}i usnila je ~udan san, me{avinu stvarnosti i fantazije. Ona iovaj nepoznati rawenik leteli su krilima nalik vilinim kowicimanad mirnom povr{inom jezera, u‘ivaju}i u letu i odblesku zraka suncasa mirne povr{ine sve dok od negde iz ‘buwa ne dolete{e strele i pogo-di{e ~oveka i on pade u vodu a Tara vrisnu...

Probudila se u znoju. Wegove ruke su jo{ uvek bile tamo gde su sino}polo‘ene, kao da je ‘eli sa~uvati od ru‘nih snova ili stvarnosti. We-ni pokreti probudi{e ~oveka. Otvorio je o~i i zurio u plafon kolibe,u grede i slamu koje su nadkrivale sobu, ne shvataju}i gde se to nalazi.

„Gde sam to, i kako..?“ po~e on, ali mu Tara stavi prst na usta i poka-zuju}i mu da }uti i {tedi snagu.

„Na{la sam te rawenog u {umi,“ po~e Tara i onda mu ispri~a sve{ta se desilo od tada do jutros i na kraju re~e, „Ja sam Tara, a kako jetvoje ime ^ove~e?“

„Momir!“ Rekao je i zaka{qao se.

„Dobro Momire,“ re~e mu Tara. „Odmori se, dobro si ti i bi}e sve uredu...“

Tako je i bilo. Momir je ve} sutradan po~eo da ustaje i izrazio je‘equ da po|e i prona|e svoj dom i porodicu, ali se Tara tome usproti-vi. Wenim bi}em vladalo je neko ~udno ose}awe. Ne, ne sme sada oti}i,veoma je slab. Nije se smela usuditi na to da pomisli da }e joj ovaj ~oveknedostajati ili se samo pla{ila poruka iz svog zlosutnog sna.

„Ne, ostani jo{ malo“, rekla je. „Ne sme{ oti}i...“ Glas joj je zvu~aoiznena|uju}e odlu~no i zapovedni~ki.

Nije rekla sve {to je ose}ala, nije ni sama znala {ta je to, samo ga jepogledala na kratko u o~i a onda skrenula pogled pla{e}i se da }e on toznati boqe od we.

29

Momir slegnu ramenima i spusti telo u postequ. Zaista mu je lak{ebilo le‘ati nego sedeti a kamoli jahati ili kora~ati.

Ali naredni dani donosili su mu snagu. Rane su zaceqivale i ustajaoje isprva hodaju}i samo po kolibi a onda je po~eo pratiti Taru u {um-skim {etwama. Shvatio je da ona pripada sasvim drugom soju, da je onadeo slobodnih {umskih vilewaka a on ~ovek. I bila je tako druga~ijaod ‘ena koje je do sada upoznao, naj~e{}e one po kr~mama i lukama kojesu mu davale svoje telo za par srebrwaka, vr~ piva i hranu. Tara je bilanestvarna, blaga a jaka... nedostajala su joj samo krila vilinih kowica,pa da bude onakva , kako je on u ma{ti zami{qao vile, slu{aju}i kao de-~ak pri~e o wima, tokom dugih zimskih no}i kraj ogwi{ta i kasnije utavernama od pijanih lovaca i trgovaca.

I da nije ~inila za wega sve to, da mu nije posve}ivala toliko pa‘webio je siguran da bi sama wena pojava u wemu zapalila ose}awa priv-r‘enosti i spremnosti da je brani i {titi od svih nevoqa.

Prilika za to ukazala mu se kroz nekoliko dana, dok su kora~ali {u-mom, }utke, na nekoliko koraka jedno od drugog i povremeno skre}u}ipogled jedno ka drugom i brzo ga vra}aju}i nazad. Tara je sakupqala le-kovite trave a on ju je pratio, sada skoro oporavqen ali bez ‘eqe da sevrati domu. Ova mala {umska koliba bila je puna topline i... da, moraoje to priznati, qubavi...

Pred wih je iz {ibqa isko~io par vukova. Brzo je reagovao i gurnuoTaru iza sebe i izvukav{i ma~ iz korica sam je stao pred iske‘enezveri.

Tara je uzbu|eno posmatrala kako Momir zamahuje ma~em, kako zveripadaju na tlo, di‘u se besne od bola i onda im Momir ponovo prilazi izadaje kona~ni ubod, coup de grâce3, i one ostaju smirene na tlu zauvek.Onda joj je pri{ao i uhvativ{i je za ruku podigao. Drhtala je i privilase uz wegovo telo. Onda se desilo ono {to su jedno od drugog skrivali,potiskivali. ^e‘wa se oslobodila iz straha. Usne su im se spojile nerazmi{qaju}i koliko to sve ima smisla i nade...

Potom je sve bilo druga~ije. Svakog dana Momir je bivao sve veseli-ji i privr‘eniji Tari, a tek povremeno bi primetio izraz zabrinutos-ti na wenom licu. Isprva je }utao, smatraju}i to neva‘nim, ne~im {tonema veze sa wim dok je kona~no ne upita.

„Tara, ne volim tugu na tvom licu, reci mi o ~emu se radi?“

]utala je nekoliko trenutaka, smi{qaju}i odgovor koji mu ne}e za-dati bol, a onda re~e: „Momire, mi smo dva soja. Qudi i vilewaci. Va{

30

3 Coup de grâce – opro{tajni udarac ili udarac iz samilosti.

‘ivot je tako kratak. Mi trajemo dugo. [ta }u ja kada ti ostari{? Nes-tane{?“

Nije znao {ta da joj odgovori. Samo ju je zagrlio i dugo i ~vrsto ju jedr‘ao u zagrqaju.

Ali Tara je znala. Ne, ne}e wemu zadati bol. Sva tuga rastanka pri-pa{}e woj. Ponovo }e ~ovek biti taj koji }e joj zadati bol, druga~iju, ve-}u od prethodne...

Ne kazuju}i mu ni{ta spremila je napitak koji }e u~initi da zabora-vi sve ove dane provedene sa wom. Dala mu je to pod izgovorom da je me-lem koji }e ga oja~ati, {to je u neku ruku i bilo istina. Bez se}awa na wubi}e puno ja~i i spremniji da se daqe nosi sa problemima u ‘ivotu.

„Uzmi ovo i popi, bi}e ti boqe,“ rekla mu je i ponudila vr~ saspremqenim napitkom.

Momir to i u~ini, ni{ta ne sumwaju}i i kada napitak po~e delova-ti Tara mu spremi potrep{tine za put i izvede na stazu, koja je vijugalaizme|u stabala, vode}i van {ume ka boravi{tu qudi. Htede ga za rasta-nak jo{ jednom poqubiti ali se uzdr‘a od toga, pla{e}i se da ne}e ima-ti snage da se otrgne iz wegovog zagrqaja i samo je nemo posmatrala kakozami~e u senke drve}a i sam postaju}i sena, sena ~oveka i sena wenih se-}awa. Niz obraz joj se zakotrqa suza i zadr‘a na usnama. Bila je vi{egorka nego slana.

Posle toga danima je izlazila na stazu i gledala u wu, kao da i{~eku-je da }e se Momir vratiti, potajno se nadaju}i da wen napitak nije delo-vao, da }e do}i i sna‘no je zagrliti.

Godine pro|o{e a weno se}awe ne izblede. Pitala se kako li sadaizgleda Momir, i da li mu je lice pokriveno borama, kosa pobelela. Ipo‘ele da ga vidi jo{ jednom pre nego {to wegovo telo ne postane prah,nadaju}i se da }e je pogled na wegovo ostarelo, izborano lice, na belukosu odvratiti od se}awa. Re{i se spremati na put. Obu~ena kao prostaseqanka po|e put qudskog naseqa.

Iz Momirovih pri~a znala je gde mu je ku}a. Na po~etku sela, sa des-ne strane puta, ku}a od drvenih debala, sa stajom i vrtom. Ba{ onakvakakvu je zami{qala. Do{la je do kapije, {irom otvorene a tamo negde nasred dvori{ta videla je ~oveka koji sekirom zamahuje i sprema drva zazimu. Kao da ju je osetio, podi‘e glavu i pogleda ka woj, otiru}i nadla-nicom znoj sa ~ela.

„Dobar dan, tra‘ite nekoga?“ upita on.

Gospode, pomisli ona, da li je mogu}e, ni{ta nije ostario, kako je tomogu}e?

31

„Momire?“ {apnu Tara, zastav{i u pola koraka.

^ovek se nasmeja i uzvrati.

„Momir je moj otac, ja sam wegov sin, Martin, poznajete mog oca?“upita on.

]utala je. Kako objasniti ono u {ta je te{ko poverovati. Utom se navratima kolibe pojavi starac, privu~en razgovorom iz dvori{ta. Sedakosa i brada su mu skoro sakrivale lice. Ko{uqa zavrnuta do lakata ot-krivala je na podlanici dugi o‘iqak. Tara ga prepozna. Rana, koju je ne-govala. I prepozna ~oveka, koji je zurio u wu i {aputao tiho, ali ona ~ute re~i.

„Ti, otkuda?“

„Se}a{ me se Momire, kako je to mogu}e?“ uzvrati ona.

Bio je zbuwen wenim pitawem o~ekuju}i umesto toga odgovor i dugomu je trebalo da progovori.

„Mislio sam da je to samo san, a ti deo tog sna, sna koji sam ~estosawao. Prvi put, jednom davno kada sam negde le‘ao rawen i skoromrtav. A onda se san ponavqao uporno, uporno a ja sam ga poku{avaoodagnati. Ali kako? Da li je i ovo san...?“ mumlao je i zbuweno zurio udevojku, mladu kao i onda kada ju je prvi put sawao, a on evo starac je ve}.

Tara obori glavu. Da, bila je ovo ludost, nije trebala do}i. Izbri-sala mu je se}awe ali snove nije. Shvatila je da wegov san nije isti onajkoji je i ona usnila one prve no}i, wegov san bio je druga~iji, lep{i,onakav je i ona ‘elela, makar bio samo san i brzo se okrenula. @urila jeputem, skoro da je be‘ala od se}awa, nestaju}i u senama drve}a i samapostaju}i sena, dok je Momir posmatrao kako se stapa sa tamom, neodlu-~an da po|e za wom kao da je avet, iz no}nih mora a ne deo najlep{ihsnova...

32

Janko M. Levnai}

CURRICULUM MORTIS / II

(odlomak)

Odeqak koji }e ustvrditi da uvod jo{ uvek traje. U ovom, drugom wegovom delu,

ukrsti}e se literarne definicije, koordinate svakodnevice i mehanizmi sna, s

vremena na vreme osvetqeni i podvu~eni upe~atqivim televizijskim porukama i

wihovim disonantnim anarhizmom, kao fluoroscentnim ‘utim markerom. Poja-

vi}e se i nagove{taj razloga da se ovaj tekst, ma koliko to paradoksalno izgleda-

lo mo‘e nazvati i qubavnom pri~om i hronikom vremena.

Pesnici ne potpisuju peticije – vaqda je to bio naslov filma? – hi-poteti~ka konstatacija, tupo mu je prostrelila glavu bez simpatija imilosti za wegove slabosti. Ni{ta drugo i nije moglo biti. Potpisujuli pesme? – bilo je sarkasti~no pitawe koje je sam sebi prekorno posta-vio (potpuno shvataju}i koliko je nepristojno mnogo informacija pro-teklo otkako je ne{to ~ime bi bio zadovoqan napisao) tren pre nego{to je shvatio da je promenio prostor, da se izbavio zatvora, svog sku~e-nog sobi~ka i da je sedeo u veoma neobi~noj bioskopskoj dvorani praznoi tupo zure}i u izdu‘eni, crnim florom oivi~eni, fluoroscentni pro-jekcioni pravougaonik.

Prostorija je bila nesrazmerno duga~ka i visoka pa je po me|usob-nom odnosu strana i lu~no postavqenom svodu, pre sli~ila vagonu put-ni~kog voza bez kupea, nego proporcijama sve~ane sale za projekcije. Du-gi, kitwasti, pozla}eni barokni ukrasi i gipsani reqefi na balkoni-ma i separeima bili su na svom mestu. Atmosfera, uobi~ajena, vrlo po-znata i sli~na pozori{noj dvorani iz hvaqenog romana Mladena Lev-nai}a. Nema potrebe, dakle, dodatno je opisivati i dogoniti (eventual-ni zainteresovani ~italac, ako postoji, neka potra‘i ugodna uvodnapoglavqa kwige „Ispovesti Kristofera Fina“).

Na filmskom platnu nije bilo ni~ega posebnoga, osim o{trim Wut-novim prstenovima optere}enog mutnog svetla bu~nog kinoprojektora,ni{ta se nije naro~ito de{avalo, ni{ta se nije kretalo, niti kretwunagove{tavalo. Trenutak i{~ekivawa da film po~ne pretvarao se u op-

33

{tu nervozu i stao se protezati dva koraka iza beskona~nosti. Beloplatno, beli mrak i bajata, pra{wava, bezbojna ti{ina koju naru{avapritajeni suvi ka{aq i sipqivi huk mnogobrojne publike nepa‘qivoskupqane s ‘i‘qivog koca i masnog konopca i wihove bli‘e okoline.Jedino poznati, ustajali miris koji nemilice kuqa iz nebrojenih taj-nih uglova i prevoja, vowa i podse}a ga na ne{to slatkasto – gorko, veo-ma blisko i znano, ~ijeg ukusa samo {to se nije setio, ali ~ega? U stvariverovatnije je da nije ‘eleo da ga se seti, stideo se toga se}awa i gurao gasve dubqe u podsvest.

– Spava li ili ne? Postao je svestan ovog pitawa u snu. Da li je mogu-}e da ~ovek sawa da sawa i da pri tome bude svestan toga? Ili je sve ovozajedno tek jedno obi~no smradno bunilo, ludo buncawe i drhtavaku‘na groznica? Ima li joj kraja? – pitao se sa ~udnim izrazom lica ko-je bi kome, da ga je mogao takvog videti, ulivalo poverewe u iskrenostali i sumwu u sposobnost da razlu~i pretvornost od istine. Odjednom,potpuno iznenada, za~uo se van svake zbiqe glasan krik. Najpre jedan,potom drugi. Pa tre}i. U‘asan, pa u‘asniji, stra{an, pa stra{niji,‘ivotiwski kakav nikada do sada ~uo nije.

Krv u ‘ilama mu se stala bolesno zgu{wavati i lediti, a tanana itanka, o{tra i bolna srmena nit uznemireno prolaziti u~malom i cr-voto~nom ki~menom mo‘dinom. Svaki damar mu se bez kontrole pokre-tao i paperjasto treperio.

A onda nenadan udar na oko. Paf! Kao igla, kao kiselina. Kaoo{tar, nezaslu‘en i bezrazlo‘an {amar. Bol ~iji se trag pojavio na bi-oskopskom platnu bio je projekcija hirovite, nestalne strasti, potpunopodeksponirane celuloidne trake koja gori. Ali kako polako, kako us-poreno tiwa! Nagorela povr{ina se jedva pomerala, ali kretala se – si-gurno. Trajalo je to dugim minutima koji se obele‘avaju dvocifrenimbrojem i potpuno osvajala veliku pravougaonu povr{. Srazmerno tomlaganom tempu i bioskopska dvorana se usporeno, ali preko mere poja-~ano osvetqavala kao da se sprema za direktni televizijski prenos. We-na rasko{ je opet dolazila do izra‘aja i stala se ponosno izdizatiiznad publike. Mo‘da bi stigla do samoga neba da nije usledio opetonaj o{tri, probadaju}i, jezivo za{iqeni metalni krik. Sad je, me|u-tim, nekako lako uspeo da spozna odakle dopire. Znao je iz kog pravcadolazi, mahinalno i mahnito se okrenuo tamo.

Kakvo iznena|ewe, kakva slika! Nije bila o~ekivana – na osnovu po-znatih elemenata nije se mogla pretpostaviti. Nije bila u pitawu ni je-dna ‘ivotiwa, nikakav opasni mitolo{ki ili fantasti~ni lik. Neve-rovatnom snagom, neprimerenom i sasvim suprotnom wenom vitkom, ma-

34

nekenskom, izvajanom stasu, ispu{tala ga je mlada, sasvim zgodna ‘ena,svesna svoje seksualnosti, neposlu{nosti, ponosa i svake druge drskesposobnosti. Na wenom upe~atqivom licu, koje se moglo, koliko – to-liko videti kao odraz crne tame slobode, nije se dao pro~itati nikakavposeban razlog. Ni bol, ni hir, ni radost, ni tuga. Bilo je hladno kaomermer, ~isto kao srebro, lepo i pravilno, ali oslobo|eno svake, ma inajneuobi~ajenije i najmawe emocije koja bi i u tragu napregnutog mi-{i}a nagovestila poreklo u‘asnog, nadprirodnog glasawa. Potom opetide jasan, reprodukovan zvuk, obojen specifi~nim pucketawima i {u-movima kakve u pozadini imaju raubovane gramofonske plo~e, kao da senebo para, kao da se svest kida, kao da se staklo kr{i, kost lomi iliodoj~e pla~e. Dolazio je negde iza le|a, iz vremena wegove mladosti.Zvu~nik je bio zaklowen ili sklowen – nije mogao da se lako prona|e itek tako otkrije, kao da nije bio ~vrsto materijalno telo, nego tek pus-ta, prora~unata matemati~ka ta~ka.

Pauza, ponovo bodqikava ti{ina, spori proces poja~awa intenzi-teta. Odjednom pojava dominantno monohromatskih svetala koja su u se-bi nosila zna~ajne biostimulativne efekte kojih u prvi mah nije biosvestan. Pa onda nagli ose}aj da mu se ne{to pra{wavo, pitomo i blago,sitnozrno kruni iznad glave i da ga posipa po kosi. Pa krik one devojkesa neverovatnim magnetizmom, bolniji i stra{niji nego ikad ranije,ali za ~udo i zakqu~ak: lepa neznanka u erotskoj auri nije vi{e sedelana istom mestu, preme{tala se – nije bila gde ju je prethodno uo~io. Prenego {to je uspeo da shvati da mu na glavu pada obi~no, jestivo, tek ne-{to krupnije mleveno kuhiwsko bra{no koje neko u pravilnim razma-cima posipa sa balkona, iz kesa direktno po wemu i ostalim nestrpqi-vim i nezadovoqnim gledaocima, razumeo je i izra~unao da devojka upravilnoj spiralnoj kretwi koja dobro opisuje izgon ili egzil, strp-qivo putuje ka wemu. Pratio ju je kri{om sve dok se, na kraju, nije poja-vila, u te{kom, ~e{kim goblenom tapaciranom sedi{tu, tik uz wega, sdesne strane i potom – u wegovom ~vrstom zagrqaju.

Taj trenutak probudio je u wemu najdubqa i najrazli~itija ose}awarazapeta izme|u iznena|ewa i uzdr‘anosti, dopadawa i strasti, strahai ‘eqe ali u isto vreme i potpuno jasnog saznawa da sa wom to nije bioslu~aj. Video je privla~nu, opasnu i izazovnu, fatalnu ‘enu, hladne icini~ne spoqa{nosti i zaklopqene du{e koje }e se pla{iti i strepeti.U ~istu prora~unatost tek je ovla{ sumwao. U~inilo mu se da se ona uwegovom zagrqaju, iako sasvim dobrodo{la i toplo primqena, iako gaje koristila obilato kao da je pijavica a ne qudsko bi}e, ali opet vi{eracionalno nego emocionalno, ose}ala kao u dubokom, tu|em grobu – aipak – kao kod svoje ku}e. I {to je najgore, nije ni~im pokazivala da joj

35

to na bilo koji na~in godi ili smeta. Kao da je to za wu bilo redovno,uobi~ajeno, op{te stawe, prostor na koji je navikla. Kao da je ve} odve}~esto bivala na takvim mestima u istim ili sli~nim ulogama. S drugestrane, iznenadio se da i wega to nije preterano pogodilo, da tom saz-nawu voqno ili nevoqno, svejedno, nije pridavao ni najmawe va‘nostii zna~aja.

Op~iwen tim blago neprijatnim, perverznim i mazohisti~kim vi-|ewem, od koga je pomalo iznena|en jednako malo zazirao jer je za sebesmatrao da je preosetqiv i u qubavi veliki perfekcionista tako da mui najmawa mogu}a gre{ka mo‘e izgledati fatalna, samo je perifernimpogledom uspevao da uhvati {ta se zaista doga|a u baroknoj bioskopskojdvorani ~iji se arhitekta plemenitih namera, sigurno ve} odavno okre-}e u grobu. Mno{tvo gledalaca je glasno negodovalo, protestvovalo inezadovoqno poku{avalo da iza|e napoqe, tiskalo se oko uskog izlaza,ali ih je tamo ~ekala prepreka u vidu dvojice snagatora, bodybuilder–aili pelivana golih do pojasa, izvajanih i nauqenih mi{ica, koji su po-ku{avali da ih na silu vrate unutra i objasne da je sve pod kontrolom,da se sve odvija upravo po pravom i vaqanom scenariju, ba{ kako je pla-nirano i da poenta, kqu~ svega bitnog i zna~ajnog, ne{to zaista, zaistaprqavo, tek sledi: – Samo malo strpqewa! Malo strpqewa! Umiriteuzavreli ego! Sa~ekajte kraj! Odaberite strpqewe umesto brzopletosti.Tada }e vam sve biti jasno! Vide}ete da se stvari odvijaju upravo onakokako bi trebalo. Ne gubite nadu! Nadu ne gubite. I pivo }e se deliti.Bi}e puuuno piva... – govorili su sa obiqem sugestije i uverqivosti. Aonda – najstra{niji urlik koji je u ‘ivotu ~uo, urlik koji se ne mo‘eprepri~ati i opisati, ali mo‘e ozbiqno {okirati nepripremqenuokolinu i naneti joj du{evne patwe, od koga mu se svaka dlaka na telunakostre{ila, a srce preko mere uzlupalo.

Devojka ~iju je senzitivnost samo omirisao, a tajne tek namerio daotkriva, u trenu je, za devedeset stepeni, potpuno neprirodno okrenulaglavu prema wemu, jagodice su joj posko~ile i postale jo{ upe~atqivije,izba~ene i crvene kao da }e da prokrvare, o~i se zamutile i izgledaleopasnije, nekako zverskije ali istovremeno zapaqivo zavodqive i ero-ti~ne, neprirodno lepe, kao u kakve tragi~ne heroine, strastvene ali sabremenom zlokobne sudbine i tovarom ozbiqne pretwe. Po svemu je bi-la na izvolite – spremna za koketan poqubac. Tren potom razvalila jevilice do neslu}enih i neverovatnih razmera, kao da su od gume, kao dafunkcioni{u na grdnu automatsku pneumatiku ili da pripadaju naro-~itom i retkom soju akrobata bez kostiju. Sli~ila je Volney–u, lavu sapo~etne {pice filmova Metro Goldwyn Mayer–a, koji se negde iza pro-jektora neprimetno i tiho iskrao, a da mu je neka stra{na i nesre}na si-

36

la deformisala i naru{ila glavu i samo jednim delom – zamenila je de-voja~kom za koju je do malo~as smatrao da predstavqa ostvarewe svih‘eqa i snova.

Popucale su mu bubne opne, u slepim o~ima mu je tuklo kao u paklu,‘eludac ga je boleo, muka mu je bila, teralo ga je na povra}awe, glava secepala i nadimala, telo mu se raspadalo, uzdu‘ i popreko. Razboleo seod ose}awa da ovaj wihov susret nije slu~ajan i kona~an jer sledi fatal-nu logiku qubavi na prvi pogled u ~iju su klopku oboje uhva}eni, te imjedino preostaje da prihvate uzro~no–posledi~ne zakone i lanac doga-|aja koji ve} na po~etku ne miri{e previ{e obe}avaju}e i dobro. U takostra{nom i mu~nom trenutku, koga su ne{tedice obele‘avala jaka dege-neri{u}a zadovoqstva, sav se, obilno obliven znojem, probudio.

P.S. Prvi deo u Kolonadi br. 3/2013.

37

Veroslava Male{evi}

RADOVAN

– Sama ‘ivim, nemam s kim da progovorim ~estito. Ja i moj ~ovekimali smo ti, dete, veliko imawe. Be{e to nekad ~estita i bogataseqa~ka ku}a, puna ~eqadi. I ja sam bila mira‘xika, al’ volela sam mogMilorada. Wegovima sam bila po voqi, samo me jetrva nije ba{ miri-sala. Vaqda qubomora, ko }e ga znati. Kakvi smo ti mi bili ko upisani,kad smo bili mladi. Jaki, rumeni, zdravi, {to ka‘e narod, volu rep dai{~upamo. Vatali smo se za svaki poso. Kada smo se razdelili, jo{ vi{esmo prionuli na rad. U na{oj ku}i svega je bilo. Krave, koko{i, zemqarodna, {qivici samo takvi. Dvori{te ravno, ku}a nije bila velika alija sam brinula da bude ~ista. Dan je kod mene po~iwao pesmom.

Bogami, zavideli nam mnogi, ka‘em ti ja.

Ali kako to obi~no biva, ne da vrag da mirno spava{. Sve smo imalial’ jedno nemasmo. Dete. Zna{ kako ti je to, seqa~ka ku}a tra‘i punu ku-}u ruku. Dok smo se nadali nadali smo se da }e biti kako Bog zapoveda, ini{ta ne bi. Po~e ja da se brinem, i da pla~em u potaji. Vidi moj Milo-rad {ta je sa mnom, pa me te{i no}u. U selu primetim da nekako zure umoj stomak sve ~e{}e. ^uh jednom u prolazu iza plota dok sam jetrvi no-sila neko maram~e, da pri~a kom{inici kako sam izgleda jalova.

Bacim ti ja ono maram~e, pa trk u {talu. Prolila sam tada reku suza.Nana me vodila, na moju sramotu, kod lekara – nemoj da se smeje{ detedrugo je to vreme bilo.

Lekar mi je reko da je sve u redu, dao mi neke lekove da pijem pa opetda do|em. Ma ja sam te medicine bacila ve} tre}i dan.

I{la sam i kod baba da mi vra~aju i u crkvu sam najdebqu sve}u pa-lila, svako jutro i s ve~eri pred na{om ikonom se Bogu molila pa ni-{ta.

Neveseli se moj Milorad. Postade nekako grub, be‘ao je od mene imog kiselog lica. Govorio mi da je sa wim sve u redu, kako je to znao ni-sam smela da ga pitam. Neki ~emer nam se uvla~io u srce. Ja ‘iva nisambila od straha da me ne otera i drugu ‘enu dovede.

[ta me gleda{ tako?

38

Pa tako je onda bilo. Xabe qubav ako nema ko lozu da nastavi.

Godine su prolazile, mi smo sticali a ja sam ve} izgubila svaku naduza porod i ~ekala dan kada }e Miloradu da pukne i da me otera iako mije prilazio nekako kao da ho}e da me bije. Dodu{e, ne mogu da gre{im du-{u nikada taj ruku nije digao na mene.

I tako kada ve} odrveneh u srcu, saznah da sam nose}a. Nisam smelani da se radujem, nikom da kazujem, radi uroka, mislim.

Kazala sam Miloradu predve~e, kada smo okopavali zadwi red kuku-ruza na wiv~etu kod re~ice {to je proticala blizu na{eg sela. Sre}a{to smo bili sami. Bacio je motiku, sramota me je da ti pri~am {ta mije radio od sre}e. Nikada to ne}u da zaboravim.

Niko nije bio sre}niji od mene. Tih devet meseci pamtim kao najlep-{i deo mog ‘ivota. Milorad je gledao da me ~uva od te{kih poslova.Qudi u selu su mu se podsmevali ali nije on mario. Lako sam nosila ~e-do pod srcem. Pla{ila sam se samo da sve bude u redu. Jesen je bila pose-bno beri}etna. Rodilo je kao pred neku nesre}u. Bilo je svega.

Ja sam rodila jedne zimske ve~eri pred Sv. Savu. Doveli su babicukoja mi je pomagala. Nije mi bilo lako ali bila sam spremna na sve samoda ~ujem pla~ sopstvenog deteta. Mu~ila sam se dva dana. Napoqu je bilostra{no hladno a u sobi toplo kada je na svet do{ao moj sin. Svi su muse silno radovali, te dete dobi ime Radovan.

Ne moram da ti pri~am kako smo oboje bdili nad wim i zahvaqivaliGospodu na milosti wegovoj. Niko nije bio sretniji od mene. Miloradje leteo od sre}e. Utrkivali smo se svi da mu ugodimo. A on je bio ba{lepo dete, upisan ko slika. Kako je rastao tako je bivao napredniji ilep{i. Mi smo se nadimali od sre}e i {epurili kao pauni. Pla{ilismo se da ne{to ne pokvarimo. Milorad je po~eo da preteruje u kupovi-ni. Zasipao je dete svim {to ovaj zai{te, pa i vi{e. Opomiwala sam ga jaali on veli da kada se on mu~i ne}e vaqda wegovo jedin~e.

Nije ga terao ni na wivu, ni oko stoke. Radovan krete u {kolu i po-kaza se u po~etku kao bogami pametno dete i dobar |ak, ali kako je treba-lo vi{e upreti tako on izostade za drugovima. Pri~ala sam ja sa wim,govorila da ako ne}e selo neka gleda da u~i pa }emo ga {kolovati. Ve}sam ga videla kao nekog pismenog i {kolovanog ~oveka.

Pobole ne{to oko ~etrnaeste godine, a mi udri u brigu. Vodili smoga i u Beograd u bolnicu. Lekari su rekli da je u pitawu neka retka bo-lest ali da }e pro}i kada bude stariji. Tako je i bilo, ali dotle se onuhvati u neko dru{tvo da skita. Po ceo dan spava a no}u luwa ko zna gde.

39

Ve} onemo}asmo, snaga izdaje i mene i Milorada. Prodade stoku moj~ovek da kupi Radovanu motor i druge skalamerije. I ku}u smo novu po-~eli da pravimo. Moj sin ni vodu da donese majstorima. Qutila sam se,grdila ga al’ {ta sam mogla kad ga otac uvek branio. Bo‘e me, prostibio je toliko zaslepqen wim da je ovaj mogao i glavu da mu zai{te. On bimu je dao. Dolazili qudi iz sela, kom{ije i familija da ga opomenu da ta-ko ne vaqa, da se tako ne radi, da Radovan ide krivim putem, avaj ni{ta.

Me|u prvima je imao radio, televizor, pa do|e red i na auto. Jest dasmo morali da potplatimo, jedva je polo‘io tu vo‘wu al ajde, ko velimneka. Danas sutra }u da se razbolim, pa da ima ko da me vozi kod doktora.Jurio on, jurio wime sve dok ga nije slupo. Tad se prvi put namr{ti Mi-lorad ali i odahnu kad vide da nije ni{ta sinu.

Re{i da ga zaposli u na{u varo{. Prodadosmo june da ga nekako pro-turimo da radi u du}anu. Radovan ne{to malo je kao radio u po~etku aposle po~e da kasni, te da zapu{ta poso, da bude drzak sa qudima, sve dokne dobi otkaz.

Zaposli ga kum da bude ~uvar magacina – i to nije vaqalo.

Sva{ta ti je moj sin zapo~iwao. Vidimo mi da od „lewosti nema go-re bolesti“. Odmetnu se od ku}e na~isto. Ponekad do|e sa nekim dru-{tvom, ja ih slu‘im a vidim da su sve otpadnici. Onda do|e red i devoj-ke da dovla~i i to sve s konca i konopca, ni jedna neko doma}e ~eqade.

Sedimo uve~e pred ku}om ja i Milorad i pri~amo. Osedeo moj ~ovek,zgurio se, smawio prosto, vidi se da ga briga pojede. Progledo i on. A jave} baba odavno. Dok sam se borila, plakala, kidala, prekliwala, klelanije vaqalo. Prepustila sam se sudbini pa kako bude. Mi smo qudi se-qaci, {ta mi znamo o ovim modernim vremenima. Znamo kako se nekad‘ivelo i vidimo da nije dobro sa na{im sinom.

Zar sam se zato mu~ila? – mislim ja.

Jedan dan, ja sam rasa|ivala kupus, pojavi se Radovan, ~ini mi se pri-pit. Tra‘i oca, imao bi ne{to da razgovara sa wim. Ja mu ka‘em da jeoti{ao u drugo selo da pogodi neku ma{inu. Nije imao strpqewa da gasa~eka, kao da ga neko goni, re~e mi:

– Majko, ja sam re{io da idem u inostranstvo. ]uti bre, nemoj odmada cvili{! Odatle ima pare da donesem. Tamo se ‘ivi a ne ko ovde. Ka‘isad {ta o}e{ da ti donesem?

– Gde ide{? – pitam ja i bri{em lice.

– U Francusku. Ka‘u da je tamo mnogo lepo. Gledo sam ja na televizi-ji. Oti{o i Qubi{a i Sa{a iz sela, pa {ta im fali. Jel’ si videla kakeku}e napravili, a ne ko mi!

40

]utim i vrtim glavom. U sebi mislim – da Bog da da gre{im al’ od terabote nema ni{ta da bude. Znam te sinko!

– Crna ‘eno, pa zar pored ovolikog na{eg imawa, on da bude sluga utu|oj zemqi!? – zavapi Milorad.

– Sve }u da prodam ni{ta mi ne treba – re~e u o~ajawu.

Radili smo i mu~ili se kao i ranije. Dugo od Radovana nismo ~ulinikakve vesti sve dok nam se posle deset meseci nije javio jednom {are-nom razglednicom. Naplakala sam se tog dana dobro. Piso nam samo daje dobro i da se o‘enio. Milorad se izgubio u ku}u, obuko ~isto odelo ireko da ide u grad. Upla{ila sam se, ali on do|e uve~e. U licu je imaoneku zemqanu boju. Nije hteo ni da ve~era, obrecnuo se na mene kada samga pitala gde je bio i oti{o da spava. Ujutru nije ni oti{ao na livaduda kosi. Sedi ispred ku}e. Ja samo }utim i gutam. Onda re~e Milorad daide da nato~i rakije u poloku, ba{ mu se malo pije. Skuvala ja i kafu, idoru~ak spremila a wega nema. Na{la sam ga u podrumu, kraj bureta izkoga je tekla rakija i to ona rakija koju je zape~atio kad se Radovan ro-dio a koju je nameravao da otvori kad se bude Radovan ‘enio.

Celo selo je do{lo na sahranu. Tako dobrog i po{tenog ~oveka ne}eoni {qivici skoro da vide. Kukala sam iz sveg glasa kao siwa kukavi-ca, koje od ‘alosti za mojim drugom, koje {to se na{ sin ocu ni na sa-hranu ne pojavi. Mislila sam da }u svisnuti.

@iv ~ovek ne mo‘e pod zemqu pa tako i ja.

Svaki dan sam i{la na grobqe i radila koliko se mo‘e. Pomagalisu qudi ne mogu da se ‘alim, al’ vidim ne}e mo}i to tako.

Pozva{e me na sud radi zaostav{tine i tu ti saznam da ti je moj ~o-vek prodao svu zemqu, uo~i smrti i da je pare stavio u banku na kwi‘i-cu, na moje ime.

Ne znam da l’ da se smejem ili da kukam od muke.

Vratim se smrvqena od tuge u selo, kad imam {ta i da vidim. Predku}om bela limuzina a u ku}i on, moj sin u belo odelo obu~en, a visoka‘ena sa detetom sedi za astalom.

Majka je majka. Zaigra meni srce, zaboravim ja sve od ranije i pole-tim mu u zagrqaj. Izqubismo se tu i ispozdravqasmo. Re~e Radovan:

– Ovo je mama moja ‘ena, Francuskiwa, zove se Bri‘it, a ovo je wensin a sada i moj Luj.

Gledam ja ‘enu i ne mogu o~ima da verujem. Ona starija od wega, vidise, ofarbana u crveno, neka ~udna frizura, napadno na{minkana, noktidugi, crveni, sukwa kratka da kra}a ne mo‘e da bude, bluza providna.

41

@va}e ‘vaku ko krava kad pre‘iva, pu{i i {ara o~ima po ku}i. ^udojedno.

Dete malo, oko dve i po godine, ne znam, kr‘qavo i pla~no.

Razletim ti se ja da spremim ru~ak i sve po redu. Ko velim {ta bi–bi, kakva je takva je, ako je wemu dobro nije va‘no, samo da se smirijednom.

Ru~asmo tu, on kao da joj poka‘e imawe, dete utrapi{e meni. Nit jarazumem wega, nit ono mene, ali vidim milo neko detence iako izgledako najgore pile u nasadu koga svi }u{kaju i gledaju da se otarase.

Vodali su se oni tako ~etri dana. Za to vreme ona ni ~a{u ne opra, nimalog ne pogleda. Dawu su spavali, no}u ko zna gde luwali. U selu po~e-{e da mi se smeju, ka‘u snajka mi se mr{ti na {talu i motiku a donelami dete u miraz.

Jedva sam ih petog dana nagovorila da sednemo i razgovaramo. Bri-‘it je znala nekoliko re~i srpskog i to uglavnom psovke, a mali Luj nitoliko.

Sin mi objasni da je ona mnogo umorna, uostalom nije ona ovde do-{la da radi. Wegova ‘ena je dama, a kada sam ga pitala {ta rade, on jekao ki{a oko Kragujevca po~eo da okoli{a. Imali su oni ne{to para,videla sam ja, ali tu nisu bila ~ista posla.

Pri~ala sam Radovanu o ocu i wegovoj smrti.

– Za{to nisi do{ao na sahranu? – }utao je i gledao kroz mene.

Ste‘e me ne{to za srce, ne mogu da di{em. Tek }e ti on:

– Ja bih te majko pito, kako je na sudu re{eno? Koliki je moj deo ima-wa? Ja mislim da imam pravo na pola, jel tako?

Gledala sam ga u ~udu. Se}am se da me obli neki znoj i drhtavica posnazi, crnilo mi se navu~e na o~i i ja se onesvesti. Osvestila sam se mo-kra na krevetu. Polivali me vaqda vodom. Malo se tu ja priberem i do-|em sebi.

Kada sam se povratila, nisam bila ista ‘ena. Od blage osobe sam sepretvorila u furiju. Rekla sam tada sve ono {to mi se skupqalo godina-ma, {to niko nikad nije nikom rekao i na ovom i na onom svetu.

Dobro se mi tu isposva|asmo, jo{ malo i potukosmo da me nije bilosramota od kom{ija i sede kose.

Pritr~a{e ‘ene da me smiruju i te{e, wega ro|aci da savetuju i pojerakijom. Ono jadno detence umesto uz majku privi se uz mene. Qudi sekrste. Snaja pobe‘e u drugu sobu. Radovan prvi put u ‘ivotu oseti nekokajawe:

42

– Oprosti majko! – poqubi mi ruku skru{eno i zaplaka se.

Ja onda izvadim iz nedara onu {tednu kwi‘icu bacim pred wega:

– Na ti! To ti je otac prodao svu zemqu i pare stavio na kwi‘icu.Sutra }u oti}i da ti potpi{em u banci, kako se ono zove, punomo}. Etoti sve! Meni ni{ta ne treba kao {to nije trebalo ni wemu, tvom ocu.

Primirimo se nekako tog dana a sutradan ja uradim kako sam rekla.Ja kad nekog prezrem, ja ga prezrem pa neka mi je od srca otpao.

Xabe se on umiqavao oko mene, jok ja. Jedino mi ono dete nekako dra-go i milo. Bri‘it malog ma da, pogleda. ^udim se ja kakva li je to majka?

Uve~e mi Radovan re~e da bi oni sutra morali da otputuju za Parizzbog posla ali da }e do}i za nedequ dana. Molio me da pri~uvam Luja.Jo{ je rekao da malom ovde stra{no prija vazduh i da me je zavoleo.Pristanem, {ta }u. Bilo mi je ‘ao malog, a i nekako sam osetila kakome je osvojio.

Sutradan sedo{e u onu winu limuzinu i odo{e. Na rastanku snajkadete samo malo zagrli, meni pru‘i ruku a sin ni toliko.

Te iste ve~eri sam pala u krevet. Bolovala sam od tuge nedeqama. On-da vidim da od toga nemam ni{ta, ve} ti se pridignem pa sa onim piq~e-tom, koje se dotad potucalo od jednog do drugog mog ro|aka, po~nem davatam red. Trebalo je ‘iveti. Nije Luj kriv {to ima takvu majku. KakavLuj, po~nem ja da ga zovem Luka po na{ki i da ga u~im srpski.

Od sina i snaje ni traga ni glasa, sve dok ne dobih telegram.

Prole}e je okitilo drve}e belim velovima, travica mi ozelene dvo-ri{te, p~ele zuje, sve miri{e, milina. Dr‘im ja onaj telegram, ruke mise tresu a po{tar Sima ute~e iz avlije. I pre nego {to sam ga otvorila zna-la sam da je neko veliko zlo. Sednem na stolicu, otvorim onu artiju i ...

Na{li su mog Radovana, mog sina, ispod mosta Sene upucanog.

– Sinko, jabuko moja, radosti moja i tugo moja neprebolna, gde pogre-{ih? Pa majka te i ne poqubi na rastanku! Za{to Bo‘e wega uze, za{tomene ostavi? Nije on kriv, ja sam! – vri{tala sam.

Napuni se dvori{te qudi. Za kratko vreme opuste moja ku}a, postadesajam gluposti i tuge. Te{ili su me kako su znali. Ima dobrih qudi nasvetu. Organizovali su se da mi pomognu oko prenosa posmrtnih ostata-ka, pozajmili pare, te uz velike muke ga dovezosmo u selo da ga sahranimkraj oca. Velike su to bile muke, da ti ne pri~am. Ja sam se spekla ‘iva.Nemam pojma kako sam pre‘ivela te dane. Da mi ne be{e tih dobrihqudi koji su danono}no bili pored mene i ovog deteta, ko zna?

43

Znam da moj sin i nije bio neki uzoran sin ali krv nije voda. To je imoja kost a ne meta za neke svetske bitange. Nikada se nije saznalo ko gaje ubio. Toliko o pravdi.

Ja sam do tada mislila da qudi nisu dugmad da se gube. Bri‘it je po-kazala da jesu. Po dete se nije vratila, a ka‘u da ni woj nisu nikadau{li u trag. Ili je i ona zavr{ila kao hrana za ribe ili se zavukla u ne-ku daleku zemqu.

Ja sam pristala da budem starateq i baba ovom detetu {to iza|e.Zna{ to je Luj ili ti Luka.

Mali je divno dete. Nemoj da te zavara wegov izgled. Bole{qiv je ine‘an ali srce moje, prava mi je uteha i odmena. Polako on sve sti‘e,koliko mo‘e ali ja ga mnogo volim. – zavr{i baka.

SAN BIV[EG KU]NOG QUBIMCA

I pre nego {to sam otvorio o~i, znao sam da se ra|a jedan od obe}ava-ju}ih dana koji posle hladne i dosadne zime seju radost svakom ‘ivomstvoru {to pod kapom nebeskom gmi‘e, leti, ska~e ili hoda.

Izvukao sam se iz rupe drveta, protegao, stresao dosadne buve sa se-be, proteglio se, lavqe zevnuo, olizao krzneno odelo, poradio na stavui tako ure|en, kako to ve} mo‘e biti gradska lutalica oslu{nuo zovsvog blagoutrobja koje je tra‘ilo da bude zaposleno.

Onaj dosadni sme|i vu~ijak, toliko se pravi va‘an da mi secira ner-vni sistem. Mo‘e on da predvodi ~opor na svojoj teritoriji a mene nek’ne izaziva. Ja sam individualac, tipi~an dox, koji ume i zube da poka‘ekada zatreba.

Se}am se, nije oduvek bilo tako. Jo{ ose}am meki jastuk u kotlarni-ci, wu{im mlako mleko iz ~inije i slasne pile}e ko{~ice. Moj Joca meje kraqevski tretirao od kada me je kao odba~eno {tene doneo ku}i ipla~om razma‘enog deri{ta zahtevao od svojih da me usvoje. Zakleo sena „Bukvaru“ da }e me maziti i paziti i zvati Sre}ko. Wegovi su me odpo~etka gledali s nepoverewem.

„[ta }e nam ova buvara u dvori{tu! Samo fali da se dete razboli!“– zapomagala je wegova mati.

Ali Joca je pozvao svoje drugare u pomo}. Bu}nuli su me u neko starokorito, oprali, o~e{qali i nahranili. Bio sam {tene ali sam brzo na-u~io kako da sebi udovoqim.

44

Oglodao sam ba{tensku garnituru, napravio haos u cve}waku, juri-li su me metlom koju sam kasnije strasno mrzeo i shodno tome je rasta-vio na sastavne delove, ali sam i pored sveg nevaqalstva bio pod za{ti-tom mog vernog malog gospodara. Kupio mi je Joca i ogrlicu sa povo-cem, {to je na meni proizvelo kostre{ewe dlake a u meni dizawe ‘elu-ca, ali sam za wegovu qubav pristao da glumim pristojnu dresiranu ku-cu. Dodu{e nedostajao mi je pedigre, ali sam to nadomestio {armom ne-kog nazovi me{anca. Divili su se mojim klempavim u{ima, kudravojcrnoj dlaci i dugom lepezastom repu.

Do sada bih verovatno skon~ao od dosade kao ku}ni qubimac, da po-rodica nije dobila na poklon pedigriranog, mladunca haskija. Ono{to su meni branili, wemu su dozvoqavali. Spavao je u ku}i i bio tre-tiran kao beba. Daleko od o~iju, daleko od srca. Brzometno su zahladne-li odnosi, {to je izazvalo moj bes, a ja sam svakim danom korak po korakbio bli‘i kapiji, dok se jednog dana nisam na{ao i{utiran na xadu.Vrzmao sam se oko te porodice jo{ malo, jer zaboga ja sam pas– a psi suverni. Kada sam video da od te rabote nema ni{ta, okrenuo sam seskitwi i okusio ~ari slobode. Ne ‘alim se sudbini. Ipak je tako naj-boqe za sve. Nisam stvoren da ‘ivim u zlatnom kavezu i kroz re{etkeka{i~icom grabim slast slobode. Izme|u sigurnosti bogatstva i nei-zvesnosti slobode, izabrao sam te‘u varijantu.

Evo me sada, gledam kojim gradskim smerom i}i. Odlu~io sam se zastoma~nu varijantu, {to }e re}i kroz park, pa do pijace i mesare.

Idem ja tako gradom, ne bi li naleteo na predjelo, kada na jednoj klu-pi u parku, sede dve mlade ‘ene, moderno obu~ene, a izme|u wih kolicasa bebom. Jedna od wih jede sendvi~, rekao bih od {unke, a meni cure ba-le. Vrzmam se bezazleno, a o~i mi se zaplele na onom sendvi~u. Usput ihslu{am.

Brineta pu{i, povremeno drmne kolica i {i{ti: „Vi{e ne mogu dapodnesem onu rospiju. Ona }e meni da popuje i me{a se u sve. Pa ja breGoco ni ro|enoj majci to ne dozvoqavam! Jo{ ve~eras ima da ka‘em Ba-netu – ona ili ja! Poludela sam sama me|u matorcima. Jo{ kad mali po-~ne da kme~i, ja na~isto po{izim.“

„Dobro de, Zoro! Zna{ da to iz tebe progovara post–poro|ajna de-presija. Daj babi unu~e, pa iza|i malo, provedi se. Zna{ da Bane mo-ra...“, savetuje je Goca sa sendvi~em koji polako nestaje u wenim ustima.

„[ta more, napakovao mi ovo dete, pa sada nikad ku}i nije. Te posao,te dru{tvo, te pecawe. A ja?!“ – besni Zora.

Ja ve} krajwe o~ajan sedim ispred wih i sla‘em slatko wu{ku.

45

„Ej, vidi, sladak ovaj xukac!“, i kona~no mi Goca baca mali zalogajkoji ja gutam u letu.

„Ma, {ta te je spopalo? Goni smrdqivka! Vaqda treba neku buvu datransportujem ku}i?“

Dete po~iwe da pla~e a Zora ni malo damski histeri{e:

„Mar{ odatle strvino. Kad potegnem kamen....“

Naravno da sam se pristojno udaqio, podvijena repa ne do~ekav{ikraj pretwe. Do mene dopire prozukli mu{ki glas.

„Maco, namoj da si takva. Nisam te ja ispalio sino}, nego oni mojifrendovi me kidnapovali. Fora, kao biznis zove.“

„Pusti me!“ – otima se devojka, „Za{to me nisi zvao? Koga ti far-ba{? Misli{ da sam ja kao druge ribe“.

„Ma ne. Ne ‘ilavi, zna{ da si za mene posebna! Uostalom nisamimao kredit. Daj, ne be‘i! Da ti ka‘em ne{to. Mnogo se palim na tebe.Tako si fensi“! – i ve} je opasno prite‘e uz topolu, ~emu se ona mnogo neprotivi.

Ovde nema hleba za mene, mislim i tr~im daqe wu{e}i zemqu posutunatrulim li{}em i otpacima nehajnih dvono‘aca koji ne mare za pri-rodu. Izle}em na stazu, prikovan svim ~ulima za zanosnu ‘utu kuju. Neprime}ujem da mi se opasno pribli‘ava de~ak koji stoje}i vozi bici-klu i besomu~no se dere: „Smrt lutalicama!“

Jedva spasavam ‘ivu glavu.

Na izlasku iz parka snimam dvoje penzionera koji zavaqeni na klu-pi, tra‘e zamu}enim pogledom sve ono {to im mo‘e oterati ~amotiwu.Izme|u wih {ahovska tabla sa pore|anim figurama.

„E, moj Mirko, ubi}e me ovaj moj {e}er. No}as od nogu oka nisamsklopio. Kada izgubi{ zdravqe, nisi za ‘ivot. Boqe da te nema“ – vajkase seda starina {eretski nakrivqenog {e{ira.

„@ivot je svakom mio, ma kakav bio. ]uti, ne kukaj! [ta ja da ka‘em?Vidi u {ta sam se pretvorio – u kiflu! Trebalo bi da odem u bawu. Pi-tam se, kako i od ~ega. Od one crkavice koju primam ne mogu da izdvojimni za ~estitu hranu i lekove a kamoli za ne{to drugo. Nego juna~e Mar-ko, da te vidim sad! Deder delijo povuci potez i ne ote‘i“ – ka‘e Mirkoi vu~e top na poqe A4.

Kibiceri opkolili klupu i zna~ajno di‘u obrve, ~e{u se, namiguju,naka{qavaju i podgurkuju.

46

Na mene niko ne obra}a pa‘wu i ja mirno nastavqam da jezdim nizrazrovane betonske staze do najopasnijeg mesta, {to pe{a~ki prelaz zo-vu. Tutwe automobili, usput {ire}i u‘asan smrad izduvnih gasova.Gledam kako da pretr~im ulicu, da mi neko to~kasto ~udovi{te ne pre-bije {ape ili proburazi stomak. [lepam se uz staricu koja te{kim ar-triti~nim hodom mili preko zebre. Nevoqno usporavaju, trube sirene,{kripe ko~nice, gr~e se nervozna lica voza~a u ru‘ne grimase koje kaoda govore isto: „Hajde baba mrdaj! @urim, nemam ceo dan za dangubu.“

Posle jo{ jedne uspe{no savladane prepreke, provla~im se kao zmijapored mno{tva nogu, i utr~avam u pijacu. Pravi mali raj.

Vi~u prodavci i nakupci nude}i svoj espap, cenkaju se kupci i jadajunad praznim nov~anikom, ali ima i parajlija koji odva‘no, da vidisvet, ne pitaju}i po{to u najlon kese guraju jabuke, krompir, salate i os-tali zeleni{, od ~ega se li~no ja u‘asavam.

„@ivorade, one tre{we {to sam kupila pro{li put su bile punecrva! Pola sam bacila, a ekstra {to si zakinuo na meri.“

„Gospa Julo nisam zakido, o~iju mi! Zdravo je da tre{we imaju crve.Ki{na je godina. Hajde, molim te, namam ja rengel za tre{we.“

„Ja sam ti stalna mu{terija, mogo bi malo da spusti{ cenu.“

Kod slede}e tezge sli~na situacija.

„Ne morate da mi ispreturate celu kutiju zbog jedne glavice salate.Vaqda vidite da su sve iste.“

„Vraga iste. Znam ja vas nakupce, gore gladac a dole jadac. Kanda jemalo sparu{ena. A ka‘e{ puterka?

^ujem i ovakav divan:

„Ne ispu{taj nov~anik iz ruke. Meni su pro{le nedeqe ukrali man-gupi, sre}om poluprazan bu|elar. Ukrali bi i jaje ispod koko{ke. Nijeti ovo Nema~ka.“

„Bo‘e, Bo‘e, Simo, kako se ovde iskvario svet. Kod nas tamo, sve je{en, mo‘e{ da li‘e{ ulice, a ne kao ovde, kod vas. Sve ti je to zaostalo,bedno i prqavo. Da pla~e{!“

„Pa kad je tako {to si uop{te i dolazila?“

„Jok, najboqe je da mene ne vidi{, a pare vidi{! I to mi je hvala! Eh,{to svoj mo‘e da te ujede, ko niko!“

To nije razlog da se ne divim bogatstvu onog {to priroda nudi. Zadrugi deo ponude zaslu‘an je qudski rod. Pijaca je ‘ivotna galerija li-ca i situacija. Staro, mlado, mu{ko, ‘ensko, lepo, ru‘no, tiho i bu~no,

47

dobro i zlo se sliva u jedan utok. Prodaje se i kupuje, ~asno i ne~asno,meri i pla}a. U prolazu vidim i ~ujem sve i sva{ta. Brze ispovedi, tu‘-balice, hvalisawa, la‘na zakliwawa, potkradawa, prevare, moralisa-we, cicija{luk i rasipawe.

Tako raspredaju dve seqanke koje prodaju sir, i koje za trenutak zabo-ravqaju gde se nalaze:

„^u li, sejo slatka, za Miletovu Bo‘icu? Pobe‘e od ku}e i udade seza onu barabu. Ko bi reko? Onako dobro dete.“

„Iju! Bog da te sa~uva! Pa ona je jo{ dete, koliko znam. [to napusti{kolu jadna, sad }e se mu~i ko i mi. Ba{ me iznenadi. Sad ovo ~uh od te-be. A i gde da ~ujem kad sam spremala slavu. Onoliki gosti na nos miizi{li. Da nije devoj~e nose}e? Vidi ovo ku~e! Da mu bacim malko sira~isto radi uroka?“

„Nije, u tome je i vic. Ko zna? Kakav urok? [utni tu xukelu, ako jevide u na{oj blizini, ni jedna gospo|a ne}e ni pri}i kovi sa sirom. Io-nako izvoqevaju. Te im preslan, te kiseo, te neslan, te brz, te star. A ka-ko samo zanovetaju oko higijene. Neke do|u samo da se xabe najedu. Paziide jedna. Vidi kakva dunda!“

Nekako sam se iskobeqao iz mle~nog dela tr‘nice i dospeo do dela ukome se prodaje riba. Kod nas to rade po primitivnom modelu „dok nasne otera sanitarna inspekcija“. Ribqe porodice se presele iz reke ualaske mre‘e, da bi kasnije se sun~ale na suvom, u uredno pore|anim gaj-bicama, izla‘u}i svoja vitka tela pogledima riboqubaca. Nekolikoodvratnih ma~ketina se otima oko ba~ene ribe, ali sam ja tu da napra-vim red. Smeju se dokoni alasi ovoj wima simpati~noj igrariji, dok sene zaustave prvi pravi kupci koji zaokupe wihovu pa‘wu.

Ve{to zaobilazim opasna mesta i provla~im se do izlaza, ~ude}i seusput {ta sve qudi ne prodaju i kupuju, {to iskoristi prodavac metli,te me iz ~iste zlobe odmeri istom. Na op{te veseqe zaskvi~ah i dadoh{apama vetar uz dosetke badavaxija tipa: „Ubi ga Mito! Odgovara}e{kao za ~oveka.“

Gde }e jedan unesre}en pas da tra‘i utehu nego na zadwa vrata mesare,van kruga. Iza ovog meni dragog objekta stoje kontejneri oko kojih vla-da op{ta otima~ina. Tu‘no ali istinito, psi, ma~ke, qudi i glodarira{~i{}avaju ono {to moderan ~ovek zove sekundarni otpad. Sva{tase tu mo‘e na}i. Ne znam za{to ovi qudi kukaju kada su oni puni ba~enehrane. Kako sam u me|uvremenu porastao i pretvorio se u pravu pse}ugrdosiju, nije mi bilo te{ko da razjurim one ofucane ma~ke i slaba{nexukele. Te‘e je i{lo sa odba~enim qudima, ali smo to pre}utno delili.

48

Nekom kartoni, nekome kosti, nekome mi{evi, nekome par~e bu|avoghleba, a nekome bogami i odba~ena konzerva.

Danas mi se posre}ilo te na|oh ko{~urinu. Zgrabih je, i sada ve} si-gurno merkam mesto gde bih je u miru skrckao. Danas mi se ne{to ne rvesa konkurencijom. Pogled mi se prikova za oxak iz koga purwa gustcrni dim. To je pustara, {to elektrana zovu. Vazduh smrdi na pokvarenajaja. Xabe komunalci peru ulice i ‘ene prozore kada ti se sve to za-pra{wavi o~as posla.

Iz kafi}a, pored koga prolazim, tre{ti muzika kao da je ve~e. Sedeprve mu{terije, sa obaveznim sun~anim nao~arima iza kojih kriju po-gled {to {ara kojekuda i plasti~nom ka{i~icom u ustima, koju zubimamequ kao ja kosku. Vaqda da poka‘u svojoj vrsti kako su oni jaki iva‘ni ~inioci. Razumem ih u potpunosti jer to isto i ja radim. Kadaboqe pogledam qudi i psi imaju mnogo toga zajedni~kog. Dobro de, onimisle da se mi ne smejemo i ne razmi{qamo, a mi mislimo da su onimawe qudi a vi{e roboti, kojima pse}a vernost {kodi.

Izme|u stolova se {uwa prosjakiwa i vreba milosrdno srce, dok nauglu ispred frizeraja dve ‘ene nagva‘daju:

„Kada }e plata? Da ne kasni ovaj mesec?“

„Ma zna{ ve}, kod nas, nadam se, nema oma{ke. I ja je ~ekam kao oze-blo sunce. Du‘na sam i ru‘na na sve strane.“

„Zna{ li najnoviji tra~?“

„Pri~aj! U uvo sam se pretvorila. [ta je ovoga puta, kra|a, tu~a,olajavawe, podmeta~ina, {teta ili {valeracija?“

„Ovo posledwe! Zna{ onu plavu, suvu, iz moje kancelarije? Onu ra-zvedenu?“

„Znam! Deca nam idu u isti razred, mi smo {kolske.“

„E, ta Tina se dohvatila glavnog pa je sada ona glavna. Kroji kapusvima. Uzdigla se kao kraqica!“

„Vidim na woj novi komplet i sve‘u frizuru, pa se sve pitam odaklejoj Bo‘e toliki novac.“

„Kad re~e frizura ide{ li kod ove frizerke?“

„Ni u snu! Ta me je jednom tako unakazila da su mi se svi smejali. Jaidem kod Zorane. Za mene je super.“

„Ok. @urim. Vidimo se sutra. Zdravo“.

Tako se rastado{e ‘ene a u susret mi dolazi dete koje u jednoj rucidr‘i loptu a u drugoj ~okoladu. Dete zastalo, ~udi se mojoj kosti, odlo-

49

milo komadi} crnog zadovoqstva, i pa‘qivo stavqa ispred mene kao daservira bratu svom: „Jedi kuco, sigurno si gladna! Ostavi kosku za po-sle.”

Ja pristojno sednem, ispustim dragocenost iz ~equsti (na pre~acpreplavqen toplinom), owu{im i liznem, svi|a mi se i ~okolada i ma-lac. Sve bi bilo u redu da iz cve}are ne izle}e otac koji verbalnom ra-falnom paqbom navali na mali{ana: „Vidi kako si musav! Sram te bi-lo! Danas je mami ro|endan, a ti tako! Ima u nesvest da padne kada te vi-di. Kud }e{ takav? Da nas sramoti{, jel’?“

„Ali...“ – muca mali.

„]uti! Ja govorim! ^ekaj tu, dok unutra zavr{im, pa idemo da kupi-mo ostalo sa spiska. Jo{ ne{to, ~okoladu si dobio ti, a ne taj pse}i bes-ku}nik. Da ga ni slu~ajno nisi mazio! Najopasniji su kada imaju kosku –tada ujedaju!“ – veli goropadni tata.

Boqe da odem sam, nego da me teraju. Vide}e oni, mislim ja, {ta jepse}e dostojanstvo. Grabim svoju dragocenost i visoko podignutog repanapu{tam „veselu“ porodicu.

Pogled mi udara na zgradu Doma zdravqa, dodu{e ja bih ga pre na-zvao Dom bolesti. Upravo dvojica vode pod ruku zgrbqenog starca kojina ilova~e miri{e. Unutra vlada gu‘va, nervoza i zabrinutost koju ne-voqa nosi.

Okretoh glavu na drugu stranu, mislim, po~asti}u sebe veselijim ikorisnijim prizorom. Na drugoj strani {}u}urila se izme|u zgrada za-boravqena polurazru{ena {upa. Mo‘da je ovde zgodno da na miru ru-~am. Ta pomisao me tera da ubrzam hod, skupim hrabrost i pretr~imulicu. Trotoarom prolaze retki prolaznici, niko ne skre}e pogled, za-mi{qeno hodaju, izgleda da na le|ima nose prete{ko ‘ivotno breme,kome nisu dorasli.

Tuga uspava instinkte jer smrt di{e u vrat... te neoprezno u|oh u tes-tastu tminu memlive ru{evine. U uglu omirisah i jedva nazreh hrpu ne-~ega. Ispustih kosku i radoznalo pri|oh da owu{im stvar. Naslowenana drvenu gredu le‘i mlada devojka, jedna od onih koja u normalnimokolnostima svojim vri{te}im izgledom nikoga ne ostavqa ravnodu-{nog. Ovoga puta silne nitne na jakni, zakrpe na farmerkama, |in|uve i{arena kosa, padaju u zasenak pred wenim jadnim besvesnim izgledom.Belo lice ubrqano {minkom li~i na masku. Pored we heroinski pri-bor, koji meni u‘asno smrdi, gore nego ja drugima.

Jedna suza vi{e, jedna mrqa na savesti vi{e, jedan trijumf Mefistavi{e, jedan ‘ivot vi{e ba~en na smetli{te poroka.

50

Sapatni~ki li‘em nesre}nici ledeno oro{eno ~elo kada osetih we-nu ruku koja me mlitavo dodirnu po vratu. Posko~i mi srce u radosnomritmu ponovo ro|enog, te se vratih mojoj prvobitnoj nameri. Dok samslasno krckao kosku, bolno se gr~ilo telo novoste~ene posestrime. Domene se probijao piskav eho:

„Sre}ko, Sre}ko, probudi se!“ – drmusa me neko. Svest odbija poslu-{nost.

„Pobogu, sto puta sam ti rekla da uve~e ne jede{ jaku hranu. Kolikosi samo vina popio? Budi se, ~uje{ li me! Nemoj da me pla{i{!“ – sadave} histeri~no i ne malo ne‘no vu~e me ona.

„Mmmm“ – mumlam otvaraju}i kona~no o~ne kapke. Vidim zabrinutolice ‘ene. Pipam se.

Gle, ja sam ~ovek! Dobrodo{ao ku}i, velim sebi samom. Poznati zi-dovi spava}e sobe, lice moje ‘ene, na{ bra~ni krevet, zora koja se pro-bija kroz te{ke drapere.

„Dobro, bre, Jovanka, ‘ivog me iskida. Ne brini, nisi ti te sre}e.Molim te, dodaj mi vodu“ – ~ujem sebe kako jedva oblikujem re~enicekroz stisnuto grlo dok mi Jovanka pru‘a ~a{u bqutave vode sa nathaz-ne.

„Svi ste isti. Oblaporni, sebi~ni, pokvareni i lewi. Mu{ke svi-we! Od tebe ne mogu ni oka da sklopim. Celu no}, hr~e{, {krgu}e{ zu-bima, bacaka{ se po krevetu i ne{to mumla{.U‘as!“ – gun|a ona. Te{kouzdi{em, spremaju}i se za dobro znanu tiradu.

„Sutra da porani{ kako zna{, i da mi sa pijace donese{ Mitine kaj-sije. Ne mogu sve sama! Mesto da lo~e{ sa takvima kao {to si ti, ima dame{a{ pekmez, pa da vidi{ kako je ceo dan kraj {poreta.“

„Kada sam ti ne{to odbio Joko“ – neve{to se branim.

„Znam, samo {to moram da ti sve ponavqam sto puta. Gori si od dete-ta. I zavese da mi skine{. Treba vrat da polomim na onim merdevinama.Kakav si mu{karac, pustio bi me da se sama mu~im.“

U poku{aju da prekinem daqe dobro znano kqucawe, okre}em se nadrugu stranu kreveta. Bo‘e, pa ja jesam na javi ku}ni qubimac, sevnu mimisao. Kada boqe razmislim gori od pse}eg ‘ivota je samo ovaj moj,qudski. Dodu{e, nije mala stvar, jo{ nisam lutalica.

Sutradan sam natovaren kajsijama, uredno hodio pija~nim stazamamog sna, dok se slu~ajno ne o~e{ah o crnog psa, koji mi, kako mi se u~i-ni, lukavo trepnu.

51

DRAMULET

Predgovor

Hostilijan

Gaj Valens Hostilijan Mesije Kvint

Hostilijan proslavqa Securitassigurnost Rimskog carstva.

Poreklo i porodica

Gaj Valens Hostilijan Mesije Kvint (umro 251. godine), bio je rim-ski car te godine. Vreme wegovog ro|ewa nije poznato, ali se pretpos-tavqa da je to bilo posle 230. godine. Hostilijan je ro|en u porodicibudu}eg cara Decija Trajana u Sirmijumu u Dowoj Panoniji, na tlu da-na{we Srbije. Majka mu se zvala Herenija Kupresenija Etruscila. Hos-tilijan je bio mla|i brat cara Herenija Etruska.

Kada je wegov otac do{ao na vlast, Hostilijan je bio po{tovan kaocarevi} (Caesar), ali je neprestano bio u senci starijeg brata Herenija,koji je tretiran kao naslednik prestola. Po~etkom 251. godine, Decijeje postavio svog sina Herenija za savladara, a Hostilijan je dobio titu-lu princeps iuventutis, vo|a omladine.

U ratu protiv gotskog kraqa Hive, koji je pusto{io Rimsko carstvo,Herenije i Decije Trajan su izgubili ‘ivote u bici kod Abrite. Vojskana Dunavu izvikala je za cara Trebonijana Gala, ali u Rimu je priznaoHostilijanu prava na carsku titulu. Kako je Trebonijan bio uspe{nivojskovo|a, pro{irio se strah da }e do}i do novog gra|anskog rata. Tre-bonijan Gal je prihvatio da usini Hostilijana, kako bi se izbegao su-kob. Prirodni sin Trebonijana Gala, Volusijan morao je da se zadovo-qi titulom princeps iuventutis.

Hostilijan se sa svojim dvorom u novembru 251. godine nalazio u Vi-minacijumu, i tada je bio zara‘en kugom. Hostilijan je umro od te bo-lesti. Hostilijan je bio prvi car u ~etrdeset godina koji je umro priro-dnom smr}u. Car je postao Trebonijan Gal i vladao je sa svojim prirod-nim sinom Volusijanom.

52

Dan u Viminacijumu

Viminacijum, 251 god.

U~esnici:

Imperatorka Herenija Etruscila,

Ro|aka Livija,

Slu{kiwa,

Peva~,

Konzul,

Pesnici...

Carica sa ro|akom sedi kod fontane, sto je name{ten frontalno. Na

wemu je cve}e, vo}e, vino.

U pozadini ~uje se muzika.

Livija – Carice, da li ja to senku tuge vidim na Va{em licu? Divanje dan. U Viminacijumu je mirno. Ja~i ste nego {to mislite.^emu tuga?

Imperatorka – Draga Livija, na ~udesan na~in si pridobila mojepoverewe. Znam. Mi smo Rimqanke, prekaqene da izdr‘imo sve bure.Miris smrti nam nije stran.

Livija – Va{e misli su u Sirmijumu, presvetla imperatorko?

Imperatorka – Rekla sam ti da me tako ne zove{ kada smo same. Dostami je onih laskavaca i smutqivaca. Zovi me prosto Herenija Etruscila.Carica ustaje i nervozno {eta.

– Ne mogu da izbri{em iz se}awa sve ono {to se desilo. Iz sve‘ihrana krv te~e. Tako mi Jupitera, sudbina se poigrava sa mnom?

Livija – Rastu‘i}ete i mene. Pla~nim glasom Livija.

Imperatorka – Volela si potajno mog Etruska? ^itala si mu ne{tood Vergilija i ~ini mi se Tacita, one ve~eri, ba{, pred put. Gledalasam vas iz senke. Zna{ da si prava muza.

Carica seda a Livija ustaje i okre}e joj le|a dok dodiruje vodu u

fontani.

Livija – Terate mi krv u obraze. Ne mogu da se ne divim delovima izepa o Eneidi, a on je voleo da ~ita Anale. Ah, prokleti Goti! Wemu stre-la ‘ivot uze a meni pola du{e.

Carica o{tro:

– ]uti! I zidovi imaju u{i. Bogovi su tako odlu~ili. [ta ja daka‘em. Trajan Decije je kao {to zna{, bio hrabar i odlu~an zapovednik

53

i omiqen imperator. Koloseum sija u svom sjaju zahvaquju}i wemu, a tekterme u Aventimu. Ali one zmije...

Livija joj vatreno upada u re~:

– Vojni~ka ~ast ... Ro|en je na {titu. I svoje sinove je tako vaspitao.Vi to najboqe znate. Poti~ete iz ugledne senatorske porodice.

Carica otpuhuje i ma{e ogrta~em.

Imperatorka – Zapovedi da mi donesu gro‘|e. Ugrejalo je. Kod Abri-ta mi ubi{e vandali starijeg sina, mu‘a mi ubi{e izdajnici TrebonijaGala...

Livija – Moja carice, molim vas! Mislite na bezbednost Imperato-ra Hostilijana. Mole}ivo.

Imperatorka – Kako teku pripreme za ve~era{wu gozbu? Ho}u muzi-ku, ho}u plesa~ice, ho}u cve}e, ho}u da razveselim sina. Gde se sakrioonaj muzi~ar?

Livija – Bi}e sve kako vi ‘elite!

Livija tap{e rukama i robiwe donose gro‘|e i dovode svira~a.

Svira~ svira, dok one prilaze stolu.

Imperatorka – Mo‘da je razqutio Bogove kada je prekr{io PaksHristijans. Za sve su krive one hri{}anske sekte. Da ih nije tako ‘es-toko Dacije progonio, mo‘da bi danas bio ‘iv. Ne{to me izdaju o~iLivija, ali pro~ita}u ti kako mi je pisao pokojnik / Vadi svitak i

~ita:

„Pi{e{ mi da te te{ko poga|a {to nisam s tobom i da su ti jedinauteha moja pisma, koja ~esto prima{ i stavqa{ na mesto gde bi trebaloja da budem. Milo mi je {to ose}a{ da me nema, milo mi je, tako|e, {tonalazi{ utehu u pismima. Ja stalno ~itam tvoja pisma i neprestano ihponovo uzimam u ruke kao da su tek stigla. Ali onda me jo{ ja~e obuzima‘eqa za tobom... Jer ako su mi tvoja pisma tako draga, koliko bih tekbio sre}an da te ~ujem kako govori{! Ipak, pi{i mi {to ~e{}e mo‘e{,iako mi to pri~iwava isto toliko ‘alosti koliko i radosti. Budi mizdrava!“

Livija sama za sebe:

– Ko bi rekao da ima u grudima srce.

Imperatorka – Ne{to si rekla?

Livija – Ne, ne uzvi{ena. Pitam se da li bi vam godila poseta Mar-gumu, ili su vam po voqi terme?

54

Imperatorka – Ne. Nije carski, ali je ‘enski re}i da strahujem. Neose}am se sigurno. Brinem za Imperatora. Mnogo je legionara, pa opet.Predose}am opasnost. ^ekam ro|aka konzula Stracija da ~ujem vesti izRima. [apu}e se o bolesti Volusijana, gra|anskom ratu i kugi na zapa-du. Sawala sam no}as ~udan san. [ta ti ka‘e{, ro|ako?

Livija – Etruscila, nema mesta strahu. Mo‘emo narediti da nam ~i-taju iz drobi. A dotle znam da voli{ pesni~ki sklad. Evo ja }u, ako dozvo-qava{, re}i jednu svoju pesmu?

Livija govori svoju pesmu.

Carica joj tap{e.

Imperatorka – Divan ti je hiton, Livija. Lepa, pametna, otmena.Hvala ti. Malo si me opustila. Slobodno se poslu‘i.

Livija jede vo}e.

Carica vadi svitak i ~ita deo svoje pesme. Livija joj tap{e. Svira~

svira. Dolazi slu{kiwa.

Slu{kiwa – Stigao je konzul iz Rima.

Imperatorka – Uvedi ga.

Konzul im se klawa.

Imperatorka – [ta vas dovodi ~ak ovamo, ro|a~e?

Konzul – Dr‘avni poslovi. Rim je postao naporan. Ni slutio nisamda je i kod vas ‘ivo. Lep je Viminacijum a i ti moja Etruscila. Livija,ni ti se nisi promenila.

Imperatorka – Sedi do nas Stracije! Pri~aj. [ta ima novo u Sena-tu, kako mi je sestra?

Slu{kiwa sipa vino konzulu. On pije iz ~a{e.

Konzul – Vino vam je odli~no. Posle }emo o tome. Imam za vas jednoiznena|ewe. Ja u stvari, dolazim iz budu}nosti i donosim vam poklone.Siguran sam da }e vam se dopasti. Gledajte!

Senator vadi mobilni telefon iz tunike:

Konzul – Pesnici budu}nosti pro{li ste huk vremena. Poka‘itepro{losti da i budu}nost ume da peva. Evo jedna ru‘a za poetesu, tek davam ona razbije strah.

55

Konzul daruje ru‘u, izabranoj pesnikiwi i ona po~iwe da govoristihove. Carica poziva ostale. Carica i Livija kru‘e oko wih, i diveim se.

Slu{kiwe ih dvore cve}em, vinom i vo}em. Svira~ ih tiho prati na in-

strumentu.

_________________________

Orfej na Dunavu / Kostolac , 16. avgusta 2014.

56

Mr Milica Jeftimijevi} Lili}@IVOT U RAZNOLIKOSTI I NU@NOSTI

(Veroslava Male{evi}, Anni, Kostolac, Petrovac na Mlavi, 2013. god.)

@ivot je savladavawe prepreka, osvajawe prostora za sebe, pronala‘e-we smisla i prihvatawe izazova. Takav zakqu~ak se name}e nakon ~itawaneobi~ne povesti o gospo|i Anni, junakiwi istoimenog romana VeroslaveMale{evi}, autorke jo{ dva romana Traga~i (2009) i Opet u tegli (2011).

Primewuju}i postupak karakteristi~an za postmodernizam, kori{}e-we dnevnika kao predlo{ka za novo delo, autorka stvara mozai~nu roma-nesknu strukturu u kojoj se prepli}u pro{lost i sada{wost i gde ve}i deoromana obuhvata ‘ivot glavne junakiwe koja se slika iz pozadine. Iz evo-cirawa se}awa na wu kao baku i iz wenog dnevnika. Dakle, iz pozicije pr-vog lica koje se se}a sopstvenog ‘ivota provedenog delom u mestu nazvanompo austrougarskom princu, Rudolfu Habsburgu, Rudolsfgand. Ili kasnijenazvanom Kni}anin, po heroju jednog drugog doba, gde se za vreme Drugogsvetskog rata desio veliki zlo~in po~iwen nad nema~kim stanovni{tvomkoje se tu na{lo nakon selidbe Srba u doba Austro–ugarske monarhije.

U romanu Anni, vidan je napor da se qubav suprotstavi zlu koje se de{a-valo na tom prostoru, da se razlike koje postoje me|u narodima (srpski, ne-ma~ki, jevrejski) poka‘u ne kao nepremostive, ve} kao mogu}nost za nove od-nose budu}i da se u prvi plan stavqa ono {to je op{tequdsko: patwa,qubav, borba za opstanak. Ono {to je dominantno su svakako izrazito upe-~atqive epizode, plasti~ne i bogate, koje ‘ivot pokazuju kao beskrajan nizizazova i qudske dovitqivosti, solidarnosti i mudrosti. Anni Majer(svakako bi ovo ime trebalo pisati izvorno, latinicom, naro~ito stoga{to je roman kombinovan, latinicom je pisan dnevnik a }irilicom ostalo)je ‘ena koja oli~ava snagu i istrajnost nema~kog naroda, lik koji imponujepo‘rtvovano{}u, zalagawem za ~itavu porodicu i spremno{}u da se u sva-kakvim okolnostima osloni na sebe. Da podnese teret ‘ivota porodice, alii smelost da se odazove na qubav ~oveka iz druge nacije, Srbina i prevazi|epredrasude koje su mogle biti smetwa.

Za wenu sudbinu saznaje se iz razgovora majke i k}erke na po~etku roma-na, iz wihovih se}awa na baku i ~itawa wene „sveske“ da bi se ispunilo jed-no porodi~no ve~e kad su dve ‘ene slobodne. I kraj romana je opet u znakudijaloga izme|u Nemawe, predstavnika tre}e generacije i wegove unuke,apostrofirawe qubavi i ~uvawa uspomene na pretke... Ovo ukazuje na vi{enarativnih pozicija koje se u romanu koriste. Polaze}i od stava @erara@eneta, da se odre|ivawe pripovednog subjekta vr{i na osnovu toga: ko po-smatra stvari, ~iji glas govori, ili kako to Xojs ka‘e: „kroz ~iju svest sepropu{ta ono o ~emu se pripoveda“. Ovaj teoreti~ar ka‘e da fokalizacija(ili ta~ka gledi{ta) teksta mo‘e biti: nulta, unutra{wa i spoqa{wa, kao

57

Odziv kritike

{to je to u romanu Veroslave Male{evi}. Nulta fokalizacija odgovara de-lu teksta u kojem je prisutan sveznaju}i pripoveda~, ili kao na po~etku ro-mana autorski subjekt: „U no}ima kada doleti ptica jave i lepetom kriladozove me, sve ~e{}e hvatam sebe kako razlu~ujem seni ‘ivih od mrtvih, po-znatih i dragih lica. Po ~elu me lupi saznawe da je oko mene sve mawebli‘wih i znanih vr{waka, da se jo{ jedna usamqeni~ka nit upreda u om~usamo}e koja nemilosrdno ste‘e srce. Tada kre}em u pohode se}awa i tra-jawa... u meni se ra|a strah da ne odletim suvi{e na pau~inu nerealnog, alii ‘eqa za toplinom i za{titom roditeqskog krila“. Ovakav uvod u deloukazuje na poeti~ki stav koji afirmi{e literaturu kao vrhunsku vrednost.U egzistencijalnom i emocionalnom smislu ona ima ulogu sabirawa bi}a iizbavqewe iz „om~e samo}e“. Usput se daje i opaska o karakteru ove proze,realno i nerealno, to jest, realisti~no i poetsko. U poetsko spadaju autor-ske intervencije koje tekst pretvaraju u metatekst, u razmi{qawe o statusukwi‘evnosti, smislu pisawa, zna~aju za onoga ko mu se prepu{ta.

Druga vrsta fokalizacije je tzv. unutra{wa i odnosi se na stavove liko-va u romanu, ovde je to prevashodno Anni kroz ispovest u dnevniku, wena iAleksandrova porodica, ali i mnogi drugi, Sun~ica, wena unuka...

I tre}a vrsta fokalizacije, ozna~ava pripovedawe o likovima ~ijiunutra{wi ‘ivot ~itaocu nije dobro poznat. U romanu Anni, taj deo je ve-zan za poslodavce kod kojih je Anni radila u pivari kod Bajlonija, doma}i-na u jevrejskoj porodici Levija u kome pobu|uje ~ulnost... U svakom slu~aju,sve ovo ukazuje na mno{tvenost kompozicionih, zna~ewskih i saznajnihplanova u delu i spremnosti autorke da svet svog dela u~ini {to komplek-snijim.

Va‘no mesto svakako imaju i frazeolo{ki (jezi~ki idomi tri nacije),psiholo{ki plan (ponirawe u unutra{wi svet nekoliko literarnih juna-ka, pored glavne junakiwe, naro~ito majke, ~lanovi porodica...), ideolo-{ki (predratni pogled na svet, komunisti~ki, nacisti~ki), filozofski(razmi{qawe o smislu ‘ivota, pisawa, ‘rtvovawa...) i svakako dokumenta-risti~ki (podaci o osnivawu mesta...).

Veroslava Male{evi} je majstor portretisawa, to ~ini metodom samoo-slikavawa lika, to je naro~ito upe~atqivo kod glavne junakiwe koja sebeposmatra iz vi{e uglova, iz razli~itih vremenskih perspektiva, ali i sli-kawe ambijenta posredstvom lika koji ga zapa‘a. To je naro~ito zanimqivokad Anni / kao Nemica posmatra srpsku porodicu u koju ulazi, obi~aje, lek-siku koja se koristi. Obi~aje u jevrejskoj i nema~koj porodici, ‘ivot u Beo-gradu pred Drugi svetski rat, posleratni ‘ivot ponovo uspostavqan u no-vom poretku.

Roman Anni je apoteoza ‘enske snage, sposobnosti da opstane i svoje is-kustvo sa~uva kao pouku za nove generacije, {to donekle i jeste uloga lite-rature. Sve izme|u je ‘ivot vi|en okom sna‘ne pretkiwe. A u tom rasponuod tri generacije zbilo se mnogo drama, tragedija i pone{to sre}e u svestio pripadawu porodici, i boqem delu ~ove~anstva onom koji nije posegnuoza zlodelima radi li~ne koristi, ili je izbegao da u~ini zlo samim pripa-dawem grupaciji koja se za wega opredelila. Krik pobune protiv fa{izma,

58

zloupotrebe ~oveka, nasrtaja na samobitnost i slobodu pojedinca i ~ove-~anstva.

I kad izbije Drugi svetski rat, kad se nesalomivoj Anni name}e izborizme|u nacije kojoj po ro|ewu pripada i porodice i (zemqe) u kojoj ‘iviona nedvosmisleno staje uz ono primarno, qudsko, osu|uje nacizam i snosiposledice svog izbora. Vrlo su sna‘ne stranice romana na kojima se opisu-je bu|ewe fa{izma pred Drugi svetski rat, grupisawe na nacionalnoj osno-vi. Nu‘nost izbora izme|u svoje porodice koja zastrawuje i porodice kojojse pripada. Suprug komunista, dever Dra‘in saradnik i Anni, majka i ‘enakoja voli, koja i fizi~ki biva napadnuta od ro|aka jer ‘eli da je primorana {pijunirawe, koji ho}e da joj nametne pogled na rat iz vizure zasle-pqenih Nemaca opijenih idejom vi{e rase. Autorka stvara postojan lik‘ene koja ima ~vrst karakter i kojoj je porodica sve, kako ona osnovna u ko-joj je ro|ena, tako i ona koju je zasnovala. I kad se sticajem ratnih okolnos-ti na|e pred izborom, sigurna budu}nost u Nema~koj i obezbe|ena starost,ona se bez dvoumqewa vra}a u „svoju“ zemqu Jugoslaviju da potra‘i suprugai oca svog sina. I sva nova isku{ewa podnosi stoi~ki, saznawe da se suprugo‘enio jer je ona progla{ena mrtvom.

„...Rat je rat. To je sveop{te ludilo. Kao da smo svi ~ekali da oslobodi-mo zver u nama... Postojale su rane koje nikada nisu zacelile. Pre}utno ihnismo ~e{ali. Nisam ga pitala za{to i od kada ima no}ne more, za{to to-liko pije, nije me pitao za{to no}u ne sapavam i za{to imam napade grozni-ce. Bilo je trenutaka kada smo disali kao jedna du{a, kada smo skupa hodaliglavnim putem, ali se ve} u nepredvi|enom trenutku i etapi, de{avalo da setrenutno razdvojimo na raskrsnici. Sve vi{e smo tonuli u svoje svetove is-puwene ti{inom“. Ove re~i, izre~ene od Anni koja je toliko verovala uqubav, pokazuju da problem u jednom me{ovitom braku nije nastao iz tihrazlika, ve} iz zajedni~ke nesre}e izazvane ratom.

[ta bi trebalo nove generacije da shvate o ratu, na {ta pretenduje lite-ratura, umetnost uop{te koja je kao i ova kwiga antiratna? Da je ono {to ondonosi u‘asno... ali to svi, na‘alost, znaju i oni koji ga za~iwu. I da liuo{te taj svet dr‘i do pouka, do umetnosti, do bilo ~ije patwe?

A lepota ‘ivota, koja se afirmi{e uprkos svih pro‘ivqenih u‘asa jetako privla~na i izbija iz celine kwige ispuwene stra{}u bitisawa iafirmacije qubavi, umnosti, porodice.

Veroslava Male{evi} ume da stvori tu magiju do‘ivqaja koja izbija izteksta. U konstrukciji romana moglo je biti vi{e simetrije pro{log i sa-da{weg. No, zavodqivo pripovedawe, otkrivawe sveta iz pozicije nekogako nepristrasno iznosi na videlo i sve ono {to je dobro i kod svog i koddrugih naroda ili se kriti~ki odnosi prema svima, ~ini ovu kwigu istin-ski vrednim umetni~kim svedo~anstvom burnih i tragi~nih vremena. I vi-{e od toga, osvetqava ve~nost qudske du{e suo~ene sa bezdanima sebe i po-ku{ajima da ih ispuni prisutvom qubavi koja jedina spasava i obnavqa.

59

Qubivoje R{umovi}

Nad rukopisom “OPET U TEGLI„ – Veroslave Male{evi}

Odmah treba re}i da se Veroslava Male{evi} dobro sna{la u episto-larnoj formi, koju je izabrala za ovu ispovednu pri~u, da li autobiograf-sku ili samo izma{tanu, to sad ne tra‘i odgovor.

Od prvog pisma, u kome se glavna junakiwa Gordana Mudrini} zvani~nopredstavqa, pa do posledweg, iz koga saznajemo da je wen sagovornik mrtav,i u kome ve} sasvim familijarno te{i wegovog sina, autorka dramatur{kiprecizno vodi radwu, ne uvode}i ni jedan novi lik. Usput saznajemo da jeona medicinska sestra na hirurgiji, supruga automehani~ara, majka dvojedece, i da ju je sre}an slu~aj naveo da upozna Ivana Preradovi}a, ~uvenogvajara, a wena nesmirena radoznalost navela da mu pi{e, i tako otvoriprostor za jednu tihu romansu. Neko bi mogao pomisliti da je to suvi{e ta-nak okvir za kratki roman, da je tema trivijalna, obi~na, i da ne zaslu‘ujetoliki trud. Autorka je sve to demantovala sigurnom re~enicom, bogatimjezikom, elokventnom govornom radwom, koja ~itaocu plasti~no do~aravadoga|aje. Woj ~ak nije potrebno da navede ni jedno Wegovo pismo doslovno,iz wene reakcije se zakqu~uje o ~emu je on pisao. Dakle, wihov odnos se ra-zvija iz pisma u pismo, preko „dragi prijatequ“ do „o~i moje“, i gotovo damu ni{ta ne nedostaje. Potpuno je sporedna tema agresije na Jugoslaviju, te-ma koju je autorka nagovestila u posveti na po~etku rukopisa: „Za sve na{ean|ele poko{ene kosom „milosrdnog“ an|ela“, ali prisutna u strepwiglavne junakiwe kada wen mu‘ bude pozvan da obu~e uniformu, i na tragi-~nom kraju kada „milosrdni“ an|eo pokosi i junaka wenog emotivnog zano-sa, Ivana Preradovi}a, vajara.

Nekada davno Volter je rekao da je dozvoqena svaka vrsta literature,osim dosadne! Ovaj rukopis se ~ita u dahu. Tu ~itqivost mu daje, naravno,tema, u kojoj svako mo‘e prepoznati i sebe i svet oko sebe, ali i na~in na ko-ji je autorka tu temu ispri~ala. Qudi vole da zaviruju u tu|a pisma, samaforma pisma ih ube|uje da je to {to pi{e u wima autenti~no, istinito. Za-tim, zagonetnost odnosa, napor da se iz wenih pisama nasluti dokle je tajodnos uznapredovao, pa onda o ~emu i kako on woj pi{e, i na kraju lepa i pa-metno slo‘ena sintaksa, bez preteranog literarnog nakita, sve to odr‘ava~itao~evu pa‘wu.

Neki, ne mnogo vispreni kriti~ari i teoreti~ari kwi‘evnosti izmis-lili su takozvano „‘ensko pismo“, pa su ~ak ustanovqene i nagrade za lite-raturu koju pi{u ‘ene. Svaka takva podela je sumwiva, pomalo omalova‘a-vaju}a, da ne ka‘em prestrogu re~ – rasisti~ka! Ne}e ona, na prvi pogled,dovesti do netrpeqivosti me|u polovima, ali }e svakako i onu sna‘nu li-teraturu koju pi{u ‘ene svrstati u neku doma}i~ku, zapoku}nu literaturu.Postoji jo{ jedna nakaradna podela, na literaturu za decu i onu drugu,

60

vaqda za nedecu! Ali, ~ak se mo‘e i na}i poneki argument za ovu podelu, jerpostoji takozvana primewa{ka pisanija za decu, namewena u~iteqima ivaspita~ima kao pomo} u radu sa decom, dakle, literatura kojoj su neke li-terarne i estetske komponente zamewene pedago{kim po{tapalicama! Aliza literaturu koju pi{u ‘ene takva podela je besmislena! „Opet u tegli“ jerukopis koji je mogao napisati i neki savremeni mu{ki literata!

61

Mirjana Kova~evi}“PRI^A PESME...”

Veroslava Male{evi}: Potraga za kona~i{tem,Udru‘ewe kwi‘evnika Srbije, Beograd, 2015.

Izuzetno kompleksna pesni~ka kwiga Veroslave Male{evi} postavi}emnogo pitawa ali da}e i odgovore na wih. Raznovrsna po svojoj tematici unekim trenucima }e ostaviti utisak da Nada postoji dok }e u slede}em tre-nutku opet postaviti novo pitawe pred vremenom u kome danas ‘ivimo uPotrazi za kona~i{tem.

Kroz sedam ciklusa ove kwige uo~ava se da je pesnikiwa ujedno i proznistvaralac. U svakoj pesmi se mo‘e prona}i vezivno tkivo koje ukazuje napreciznost i o{trinu proze koja nije slu~ajan gost u lirici.

Neki od naslova pesama su: „Samo}a“, „Hod po vremenu“, „Pesma“, „Be-smrtni“, „Mrzim re~i“, „Orfej i Euridika“, „Ku}a“, „Misao“ a zavr{napesma nosi naslov „Pri~a“.

U ovom obezdu{enom vremenu pesnikiwa nas putem kojim prava poezijauvek ide vra}a nama samima. Pesma „Mrzim re~i“ je interesantna jer govo-ri o potrebi za neizgovorenim re~ima a „One stanuju u oku, u dodiru, u na-gove{taju“ pesnikiwa povi{enim tonom ka‘e „Ho}u re~itu ti{inu!“.

Tako|e, pesma „Hod po vremenu“ ima osobenosti u stihovima „Meandri-ma hodim, i qude odgonetam“.

Ciklus „Iz mog molitvenika“ sadr‘i i poetsko–prozni zapis „Moj,despote“. O~igledno je da je ovaj ciklus centralni utoliko {to u poezijiVeroslave Male{evi} duhovno preovladava nad svakodnevnim i prolaz-nim.

Pesmu „Molitva“ treba navesti u celini: „Za one koji pi{u po pesku/ zaone koji lako kamenuju slabost/ za one koji pakuju istinu u pau~inu la‘i/ zaone koji grcaju u moru strasti, vape}i za mirom/ za one koji bezglasno vri-{te u kavezu sopstvenog o~aja/ molim ti se Tvor~e, Spasitequ, svetlostina{a“.

Danas je mo‘da najuputnije vratiti se filozofu poput Ber|ajeva. Ili ~i-tati savremenog rumunskog filozofa Eu|ena Simiona. A mo‘da tihovati uzpesni~ke kwige koje nisu pretenciozno moderne i nametqive.

Pesnikiwa u pesmi „Besmrtni“ ka‘e: „...Besmrtni qudi postoje.../ onicrtaju osmeh na licima smrtnih“.

Treba naglasiti da u poeziji Veroslava Male{evi} preispituje po-lo‘aj sopstvenog naroda, i u pesmi „Vidovdanska“ progovara veoma hrabro,mo‘da je to vapaj, povodom kog jedan poznati savremeni pesnik ka‘e da susvi vapaji ‘enski: „Junaci, sinovi, mu‘evi, cvetovi na{i/ mir ne tra‘ite,jer mir ne ostaviste.“

62

Naravno da se pesnikiwa bavi i problematikom nastajawa pesme. Pi-tawem odnosa izme|u pesnika i pesme.

Pesni~ka kwiga „Potraga za kona~i{tem“ jeste kwiga koja je u sebi sa-~uvala tradicionalna i ve~na pitawa istovremeno pokazuju}i da lirskapoezija bez emocionalnosti i subjektivnosti gubi na svojoj melodi~nosti.

Iako pesnikiwa u jednom stihu ka‘e da je Vreme podmukli neprijateq,za Poeziju je vreme jedini merodavni sudija.

63

Milosava Mijovi}HAIKU – HAIKU POETRY

Na ‘ici dalekovoda On the wirePtice i sunce Birds and the SunVuku energiju. Are drawing out the energy.

http://montenegrina.net/fokus/milosava–mijovic–izbor–iz–haiku–poezije/

Boris Mari}TESLA

Dalekovodi razapetiKao {trik za ve{U kome je sahrawenDvadeseti vijekPquju na le{U kome je sahrawenSvaki ~ovjek.

http://www.kriticnamasa.com/item.php?id=788http://www.elektrobeton.net/tenderska–dokumentacija/tesla/

Nikola MaxirovMNOGO STVARI SE DOGODILO

Mnogo stvari se dogodilodok se Zemqa vrtela naBo‘jem prstu.@ice su se oslobodileod dalekovoda i sadapovezuju qubavi.Kapqice iz okeananestrpqivo su se talo‘ile na

64

Dalekovod – inspiracija u poeziji

zidove pe}ina.Cve}e se odvojilood minerala i krenuloza mirisom.Iz zadweg xepa razleteli su sepapiri}i kroz na{u prozra~nu sobu:bezna~ajne stvari koje nikadane bi napravilida nam nisu bile zapisane.

(Preveo sa makedonskog Du{ko Novakovi})

http://balkanliteraryherald.com/broj25/nikola–madzirov.htmlCopyright “ by Balkanski kwi‘evni glasnik – BKG, 2014. /BKG Sveska 25

Kristina Ko~anWALKER II

susjedu Johnny-ju kojemu najvjerojatnijenije ime Johnnykoji vi{e ne hoda toliko kao prijeali jo{ uvijek ~ita

sve ga rje|e vi|amu srijedu pro{li tjedan ostao jebez cipela, zavitlao ih jena obli‘wi dalekovod i sad visena kablu kao {to to u velikim gradovimaobi~avaju raditipripadnici bandito je vaqda vidio na televiziji ilina kakvoj sliciJohnny bi htio opet zapo~eti novi trendprvo hoda i ~ita zatimbaca cipele na kabloveondje sada vise wegovete{ke crne duboke cipelezar }e sada Johnny hodati bos?samo zadaje brige

65

{to ako wegove cipele kada za nevremenapadnu doqenetko }e ih uzeti iJohnny vi{e ne}e znatigdje su

http://strane.ba/kristina–kocan–sedmica–savremene–slovenske–poe zije/

Danilo Lu~i}RE]I ]E[ MI

ne znam ni sam {ta }u te pitatikada se prvi put budemo srelimo‘da:da li u tvom gradu te~e reka kraj tvoje ku}eima li puno vrabaca po dalekovodimadaju li vam pekari kasno u no} da probate prve kifle kojeispekuda li te je na trgu ikada ~ekao de~ak sa biciklomu kojeg si se zaqubilada li je i on bio zaqubqen u tebeda li se odselioili umrovoleo bih ako bi na ruci nosila prsten koji ti je majkapoklonilaa oko struka vezan jedan od onih tankih ko‘nih kai{evai pogledala me o~ima {to su pre‘ivele groznice i ~ekawani~im opravdano slutim da }e na ulicama biti jako hladnomo‘da:ki{a }e padati ve} nedeqama,i mrznu}e u ogledala baricea ti }e{ znati kako u potpeticama da leti{ preko wihi {ta jo{?ne znamverujem da }e{ mi ti daqe re}i

(http://www.agoncasopis.com/Broj_18/poezija/1_danilo_lucic.html)

66

Helena Buri}POZLA]ENI DALEKOVODI DO TVOG KROVA

onaj zaokretkoji je u stvarnost uguran s nedjeqe na ponedjeqakiznenadaposred magistraleba{ kada je na semaforu zatreperilo ‘utonakon duge zamra~ene {utwenije ni{ta drugo nego na brzinu iskrojeni kraj svijetanevidqiv poput suncas kojeg se ba{ dobro da klatariti nogamai prebrojavati zlo~inepo~iwene iz obi~ne ~estitostidok se naokolo sve hladia zatim prska u milijun ledenih krhotinanad koje se nadnosimkao da igram {ahs le|ima povijenim poput mrtva stablas mislima o{tro zbijenim u platinaste srpoves milijun sitnih ugriza po ramenimakoje nanovo otvaramsvaki put kad zaprijete srastawemkao da }e to ne{to od ne~ega spasititvoje rije~i ve} su udahnutei meni je jasnoone su umjesto elektri~ne ‘iceone su umjesto nahu{kanog staffordaali tu su i te tvoje spretne light sonatei ostali sjajni suveniri s mjesecaa oni su vatromet zvijezda iznad rijekeoni su pozla}eni dalekovodi do tvog krovakojima uvijek treperi ‘eqa da te nazovemi priupitamjesmo li zbiqa bili tako si}u{niili je takav bio samo tvoj svjetlucavi pulstko }e mu grliti beskrajne sjajne krakovekada se pore‘e{to }e{ na jesen{to }e{ na zimu ...

67

Danica Vuki}evi}O NADE@DI I MENI

Kada mi mrtvi ustanemoKada se iskezimoIz rafova i zatvora kamenihIzmilimoPoka‘emo sjajneO~i bela licaRuse koseIskidamo izno{enu ode}uRazgolitimo seUspravimo seKraj dalekovoda pro|emoPutevima ispla‘enim sjurimo seIz kaveza i{etamoKapije i limena vratanca oduvamo[ire}i grudi kao jutarweg peva znakKad ja si|em iz autobusaKad otvorim ‘i~anu kapijuVrata smelo raskrilimPozdravim se s ~uvaremNiz ulicu strmuSpustim se u grad u sloboduPre|em granicuRumunka / Ma|arica / Bugarka postanemNeprepoznatqivaSlobodna umetnica.

* Iz zbirke pesama „Kao prvi stih“ Danice Vuki}evi}

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/544183/Svetski–dani–poezije–Poezija–ne–uje-da/print

68

Biografije

Veroslava Male{evi}

Ro|ena je 1960. godine u Beogradu. @ivi, radi i stvara sa porodicom (suprugi troje dece) u Kostolcu.

Zavr{ila je Ma{inski fakultet, a u PD „TE–KOKostolac“ radi kao samostalni in‘ewer za kon-trolu u laboratoriji u Slu‘bi za{tite ‘ivotnesredine.

Pi{e i objavquje poeziju, pri~e i aforizme umnogim ~asopisima. Objavquje romane a bavi se idrugim formama umetnosti (gluma, dramaturgi-ja...). U svojoj sredini uzima aktivno u~e{}e umnogim kulturnim de{avawima.

Objavila je romane:

– Traga~i, Kostolac, Klub qubiteqa kwige „Maj-dan“, 2009. godine, (Beograd : DTA)

– Opet u tegli , Beograd, „^igoja {tampa, 2011. godine (Beograd : ^igoja{tampa)

– ANNI , Kostolac, V. Male{evi}, 2013. godine (Petrovac na Mlavi: Sto-jadinovi})

kao i zbirku poezije:

– Potraga za kona~i{tem, Beograd, Udru‘ewe kwi‘evnika Srbije, 2015 (Be-ograd : Neven).

U pripremi je zbirka pripovedaka.

^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije ali i KQK „Majdan“.

91

Rajica Dragi}evi}

Ro|en je 5. maja 1956. godine u Mlan~i kod Studenice. Diplomirao je na Fa-kultetu tehni~kih nauka (elektrotehni~ki odsek) u Novom Sadu.

Objavio je kwige pesama:

„Evo moje glave“, Stra‘ilovo, 1984. god,„U nesvesti“, Krovovi, 1992. god,„Istrajavam“, Nau~na kwiga, 1996. god,„A zavodi me beskraj“, Kairos, 2007. god.

Poeziju, prozu i kritiku objavquje u mnogim lis-tovima i ~asopisima.

Dobitnik je nagrade „Pe~at varo{i sremskokar-lova~ke“ za 1985. godinu i Me|unarodne nagradeza kreativnost u materwoj melodiji, 2008. godine.

Bio je urednik za poeziju u „Stra‘ilovu“ od 1986–1990.godine. Pesme su mu zastupqene u antologijama.

Od 1988. godine, neprekidno radi u Elektromre-‘i Srbije na poslovima upravqawa elektroenergetskim sistemom / RDCNovi Sad.

^lan je Dru{tva kwi‘evnika Vojvodine i Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije.


Samouki slikar, ro|en 3. januara 1958. godine u Po‘arevcu.

Zavr{io je ma{inski smer u T[C „Nikola Tesla“ u Kostolcu 1976. godine.Zaposlio se 1978.godine u IEK Kostolac. Radioje po smenama na termokomandi kotlovskog pos-trojewa, a zatim od 1984. godine u nadzoru naizgradwi kotlovskih postrojewa termoelektraneKostolac B. Nakon sinhronizacije blokova TEradi na poslovima pripreme odr‘avawa pomo-}nih objekata...

@ivi i stvara u Kostolcu. Crtawem i slikawemse bavi od ranog detiwstva a tehnikom slikawauqe na platnu od svoje 17–te godine.

^lan je Udru‘ewa ULIS „Milena Pavlovi}–Ba-rili“ i „\ura Jak{i}“ iz Po‘arevca i Beogra-da.

92

Imao je 4 samostalne i preko 300 kolektivnih izlo‘bi u biv{oj Jugoslavi-ji, Srbiji i inostranstvu. U~esnik je likovnih kolonija, humanitarnih ak-cija i dobitnik brojnih priznawa. U ovom broju Kolonade predstavqa isvoje pisane radove.

Marija [korni~ki

Ro|ena je u Vaqevu, 22. februara 1959. godine.

Osnovnu i sredwu {kolu zavr{ila u Vaqevu, u Beogradu studirala Turizam.

Od 1982. godine radi u Elektroistoku tj. Elektromre‘i Srbije, pogonVaqevo, kao blagajnik, sada SUT / sektor za upravqawe trezorom.

Objavqene kwige pesama:

Drobwa~ki zapisi (Bistrica, Novi Sad, 2006),Miris ko‘e (Brankovo kolo, Srem. Karlovci, 2007)Kroz Jelisej (Orfeus, Novi Sad, 2008)Hotel Adams (Apostrof, Beograd, 2011)U ku}i bluza (Adresa, Novi Sad, 2012)Drobwa~ki zapisi, dopuweno izdawe (Intelekta,Vaqevo, 2015)

Literatura o Marijinoj poeziji:

Janko M. Levnai} – „Ime igre KATRAN I SKORUP

– ogled o poeziji Marije [korni~ke“ – (Mat. bibl.„Qubomir Nenadovi}“, Vaqevo, 2011).Milijan Despotovi} – „Prozor na ko‘i“, beseda,prikazi; (UKS, Svitak, Narodna biblioteka Po-‘ega, 2013).

Poeziju objavquje u teku}oj kwi`evnoj periodici. Zastupqena u vi{e anto-logija.Nekoliko pesama prevedeno na makedonski i poqski.

^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije.

Urednik je Almanaha umetni~kog stvarala{tva Kolonada, izdava~ SEMS(Sindikat Elektromre‘e Srbije), od 2011. godine, kao i jedan od urednika~asopisa Brankovina.

93

Tihomir Jovanovi}

Ro|en 11. septembra 1955. godine, u Osipaonici, Op{tina Smederevo, a‘ivi u Beogradu.

SF je zavoleo uz Politikin Zabavnik i Fla{a

Gordona – Dena Berija.

Kasnije se i sâm po~iwe baviti pisawem i prevo-|ewem dela iz oblasti SF–a (nau~na fantastika –SF / SF – Science fiction).

U mladosti se bavio glumom i odigrao jednu SF,postapokalipti~nu dramu – Staklo, u ulozi Viktora.

Ima napisanu i jo{ uvek neobjavqenu i neodigra-nu psihodeli~nu dramu Plava linija.

Kao ~lan Dru{tva qubiteqa fantastike „LazarKomar~i}“ uredio je dosta brojeva fanzina Emi-

tor, koji je na festivalu Eurokon u Plovdivu2004. godine dobio nagradu za najboqi fanzin

Evropskog dru{tva za nau~nu fantastiku.

U~estvuje na mnogim regionalnim konkursima i do sada su mu pri~e objav-qene u zbirkama slede}ih manifestacija: Zekon (BiH), Refestikon (CrnaGora), Festival fantasti~ne kwi‘evnosti / Pazin (Hrvatska)... Tako|e,prevedena mu je pri~a Svlakovi na slovena~ki jezik, za wihov fanzin Ja{u-

beg En Jered.

Pre ovoga pri~e su mu objavqivane u ~asopisima Sirijus, Galaksija, Orbis,

Signali, Kikindske novine, Na{ trag, Omaja...

Sara|uje sa strip–crta~ima. Za stripove Du{ana Bo‘i}a je pisao sce-nario: „Za{to ne volim pivo“ – Bumerang, „Dor}olska ala“ – Ni{ki anali-

ti~ar, i jo{ par neobjavqenih SF stripova.

Bavi se i prevo|ewem: zbirka pri~a Reanimator – H. F. Lavkraft (Izdava~Tabernakl).

Zavr{io je ET[ „Nikola Tesla“ i radi kao projektant na projektovawutrafostanica u JP Elektroistok – Projektni biro. U~estvuje na mnogimsportskim igrama i susretima. Obavqao je i du‘nost predsednika sindika-ta.

Jedan je od urednika almanaha Kolonada.

94

Janko Levnai}

Ro|en 22. oktobra 1959. godine u Aleksandrovu kod Zrewanina.

U Vaqevo se doselio 1966. godine. Osnovnu {kolu igimnaziju je zavr{io u Vaqevu. Diplomirao na Elek-trotehni~kom fakultetu u Beogradu, smer ener-getski.

Od 1976. godine objavquje u kwi‘evnoj i drugoj peri-odici.

Objavio je:

„Pri~e sa Bistre“, Omladinski centar Vaqevo –Kwi‘evna omladina Vaqeva (nagrada KOV za naj-boqu prvu kwigu),1986, pripovetke;„Kakma – spisi oko kojih je trunula crvena ko‘a“, Bo-sis, Vaqevo, 1994, postmodernisti~ki roman;

„Radionica za izradu nao~ara“, Prosveta, Beograd, 1995, postmodernisti~kiroman;„Ogweno ogledalo“, Narodna kwiga, Beograd, 1998, izbor pripovedaka;„Trava od devet mrakova“ – Leksikon vila i wihovog okru‘ewa, Lio/ GorwiMilanovac i Contex/ Vaqevo, 2008. – godi{wa Nagrada grada Vaqeva zakulturu 2009. godine.„Ime igre: katran i skorup“, ogled o poeziji Marije [korni~ki, Mati~nabiblioteka Q. Nenadovi}, Vaqevo, 2011. godine;„Pri~e sa Bistre“, Kwi‘evna omladina Vaqeva, drugo dopuweno izdawe,Vaqevo, 2012. godine.

Romani „Kakma“ i „Radionica za izradu nao~ara“ bili su nominovani zaNIN–ovu nagradu.

Zastupqen je u Antoligiji srpskih pripoveda~a ro|enih posle drugog svets-kog rata „U kwigama sve pi{e“ Milutina Danojli}a.

^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije od 1995. godine.

Na 10. me|unarodnom bijenalu minijature u Gorwem Milanovcu prvi put jeizlo‘io svoje slike.

U Pogonu Vaqevo je od 1991. godine na razli~itim radnim mestima, trenut-no je Zamenik rukovodioca Pogona Vaqevo.

95

Milovan Andri}

Ro|en je 2. decembra 1956. godine u Vaqevu. Od 1987. godine radi u JP EMS.Jedan je od osniva~a i dugogodi{wi predsednik Sindikata EMS i Fonda

solidarnosti EMS. Tokom obavqawa visokihsindikalnih funkcija, na koje je biran u vi{euzastopnih mandata, on je inicirao, organizovaoi podr‘ao mnoge humanitarne akcije i manifes-tacije radni~kog stvarala{tva iz raznih oblas-ti, posebno kulture i sporta.

Jedan od hobija mu je crtawe. Crta portrete i ap-straktne kompozicije na hamer papiru ugqenom,krejonom, raznim olovkama i vodenim rastvorimaboja. Digitalizuje svoje crte‘e i eksperimenti{ekoriste}i vektorski i rasterski grafi~ki sof-tver, pri ~emu uvek akcentuje duhovno, a ne tehno-lo{ko.

Marko Mitri}

Ro|en je 22. marta 1976. godine u Lazarevcu, ali se ubrzo preseqavaju uVaqevo gde je zavr{io sredwu ekonomsku {kolu a potom i Vi{u ekonomsku

„Prota Mateja Nenadovi}“, smer Finan-sije, ra~unovodstvo i bankarstvo.

Od osme godine se bavi folklorom i upi-sao se u KUD Abra{evi} i bio aktivanigra~ preko 20 godina. I sada, kada mu po-rodi~ne obaveze dozvole (otac je dve }er-ke), zaigra u ansamblu sa veteranima.

U retkim trenucima slobodnog vremenabavi se dizajnom, ure|ewem prostora kao islikawem tehnikom – uqe na platnu. Ovo

mu je prvo predstavqawe.

Od 2000. godine je u stalnom radnom odnosu u pogonu Vaqevo, u finansijskojslu‘bi, koja sada pripada SUT / sektor za upravqawe trezorom.

96

Aleksandar Opa~i}

Ro|en 18. aprila 1973. godine.

O autoru, kroz pero Radovana Popovi}a: „A. Opa~i}, Kosmolac, slepi ~o-vek–{i{mi{, Kosmoplovac, profesorStudio– stripa, duboko u tre}oj dimenziji(3d animacija, grafika, kamera). Popotrebi glavu zamewuje kamerom, a telote{kim metalom, uglavnom crnim...“

Prosvetiteq–vizionar, trenutno za-okupqen poslovima u Sektoru za op{teposlove kao i oblikovawem vizuelnogidentiteta Almanaha KOLONADA...Vernik je grafi~kog kazivawa a strip muje prioritet!

http://www.kosmoplovci.net

http://www.kosmoplovci.net/studiostrip/index.php

http://www.komikaze.hr/comic/aleksandar–opacic/33

http://kolekcijaverasuchankova.com/ALEKSANDAR–OPACIC

97

Biografije

MILOSAVA MIJOVI], ro|ena u Gra~anici kod Andrijevice. Osnovnu{kolu i gimnaziju zavr{ila u zavi~aju, Filolo{ki fakultet, Svetsku kwi-‘evnost, u Beogradu gde i sada ‘ivi, radi i stvara. Zastupqena je u antolo-gijama i u ~itankama za osnovnu {kolu.

BORIS MARI] je ro|en 15.11.1981. godine u Br~kom (Bosna i Hercegovi-na), gdje i ‘ivi. Pi{e poeziju i prozu.

NIKOLA MAXIROV, pesnik, esejista i prevodilac, ro|en je 1973. godine uStrumici, u Makedoniji.

KRISTINA KOÂN, 1981. pesnik i prevodilac. Na Filozofskom fakulte-tu u Mariboru diplomirala engleski i nema~ki jezik s kwi‘evno{}u. Tre-nutno pi{e doktorat iz ameri~ke poezije.

DANILO LUÎ] je ro|en u Beogradu 1984. godine. Diplomirao je na kate-dri za srpsku kwi‘evnost i jezik Filolo{kog fakulteta u Beogradu, gde jezavr{io i master studije. Pi{e poeziju, prozu i prikaze aktuelne kwi‘evneprodukcije. @ivi i radi u Beogradu.

HELENA BURI] ro|ena je 1973. u Splitu. Zavr{ila je Pedago{ki fakultetu Splitu. Nakon studija radila kao novinarka a od 2007. godine radi kaolektorica u Centru za hrvatske studije u svijetu Filozofskog fakulteta uSplitu, na kojima vodi i radionicu kreativnog pisawa poezije i proze.

Od 2009. godine ‘ivi u Kanadi i radi na Universityu of Waterloo (Ontario,Kanada).

Pjesme su joj prevo|ene na wema~ki, slovenski, ma|arski i poqski... dobilaje nagradu – Fran Galovi} za kratku pri~u, 2007.

DANICA VUKI]EVI] je srpska spisateqica, pi{e poeziju i prozu.

Ro|ena je 28. oktobra 1959. u Vaqevu. Osnovnu {kolu, IX gimnaziju i Filo-lo{ki fakultet zavr{ila je u Beogradu (odsek Op{ta kwi‘evnost i teorijakwi‘evnosti).

^lan je Srpskog kwièvnog dru{tva.

Radi kao lektor–redaktor, bavi se kwièvnom kritikom i esejistikom. @i-vi u Beogradu.

98

KOLONADAIzvr{ni izdava~

Operativni urednik

Korice

Kompjuterska priprema

[tampa

Tira`

Kwi`evna omladina Vaqeva

Aca Vidi}

Aleksandar Opa~i}

„Intelekta“, Vaqevo

„Vidia {tampa“, Vaqevo

1500 primeraka


ISSN 2217–5954

[tampawe zavr{eno krajem 2015. godine

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

7

KOLONADA : almanah umetni~kog stvarala{tva / urednik Marija[korni~ki. – God. 5, br. 5 (2015)– . – Beograd (Kneza Milo{a 11) :Sindikat EMS, 2015– (Vaqevo : Intelekta – Vidia {tampa). – 21 cm

Godi{weISSN 2217–5954 = KolonadaCOBISS.SR–ID 184326156

ISSN 2217–5954 KOLONADA - Sindikat EMSsindikatems.org.rs/images/kolonada/Kolonada V.pdfsvoje...

Documents

Transcript of ISSN 2217–5954 KOLONADA - Sindikat EMSsindikatems.org.rs/images/kolonada/Kolonada V.pdfsvoje...