ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST · Buxetski suficit u iznosu od 258.000.000 dinara kori-sti}e se za...

Gradona~elnik grada Beograda 10. januara 2007. godine,na osnovu ~lana 48. ta~ka 8. Statuta grada Beograda („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 14/04, 30/04 i 19/05), Re{e-wa o obavqawu poslova po stupawu na du`nost gradona~el-nika grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,broj 30/04) i Re{ewa o privremenom finansirawu gradaBeograda za 2007. godinu („Slu`beni list grada Beogra-da”, broj 27/06) a u vezi sa odredbama ~lana 28. Zakona o bu-xetskom sistemu („Slu`beni glasnik RS’’, br. 9/02, 87/02,61/05, 66/05, 101/05, 62/06 i 85/06) doneo je

R E [ E W E

O UTVR\IVAWU I RASPORE\IVAWU SREDSTAVAZA VREME PRIVREMENOG FINANSIRAWA GRADABEOGRADA U PERIODU JANUAR–MART 2007. GODINE

1. Ovim re{ewem utvr|uju se sredstva u iznosu od10.214.155.000 dinara, za privremeno finansirawe gradaBeograda u periodu januar–mart 2007. godine, i wihov ras-pored na direktne korisnike prema funkcionalnoj i eko-nomskoj klasifikaciji i bliìm namenama – pozicijama.

2. Primawa i izdaci u periodu privremenog finansi-rawa, primawa i izdaci po osnovu prodaje odnosno nabav-ke finansijske imovine i zaduìvawe otplata duga, utvr-|eni su u slede}im iznosima, i to:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ekonomska Sredstva klasifi- iz

kacija buxeta––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––á Primawa 10.214.155.000

Teku}i prihodi 7 10.214.155.000

1. Ustupqeni prihodi 7.166.333.000Porez na dohodak gra|ana 711 3.759.804.000Porez na fond zarada 712 0Porezi na imovinu 713 1.883.403.000Naknada za puteve 714 56.046.000Zakonski transfer RS 733 1.347.080.000Naknada za prom. nam. poq. zem. 7415 1.000.000Naknada za zaga|ivawe ìvotne sredine 7145 119.000.000

2. Izvorni prihodi 3.047.822.000Takse (komunalne, administr. 714, 716, i boravi{na) 741, 742 308.960.000Naknade (kori{}ewe i ure|ewe ggz, eko i ppz) 714, 741, 742 2.352.341.000Kamate 7411 86.937.000Zakup (pp i gz) 7421 231.100.000Prihodi organa 7423 33.206.000Nov~ane i mandatne kazne 743 2.261.000Dobrovoqni transferi 744 20.517.000Me{oviti prihodi 745 12.500.000

3. Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 772 0

4. Primawa od prodaje nefinansijske imovine 8 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ekonomska Sredstva klasifi- iz

kacija buxeta––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––áá Izdaci 9.956.155.000

Teku}i rashodi 4 7.249.847.0001. Rashodi za zaposlene 41 1.222.235.0002. Kori{}ewe roba i usluga 42 2.346.865.0003. Otplata kamata 44 90.550.0004. Subvencije 45 1.869.370.0005. Izdaci za socijalnu za{titu 47 545.150.0006. Ostali rashodi 48, 49 331.702.0007. Teku}i transferi 4631, 4641 605.400.0008. Kapitalni transferi 4632, 4642 238.575.000

Kapitalni rashodi – izdaci za nefinansijsku imovinu 5 2.706.308.000

ááá Buxetski suficit – deficit á–áá (7+8)–(4+5) 258.000.000Primarni suficit – deficit (buxetski suficit – deficit (7+8–7411)korigovan za iznos neto kamate) –(4+5–44) 261.613.000Ukupni fiskalni rezultat ááá+âá 383.000.000Primawa i izdaci po osnovu prodaje finansijske imovine i naplate odobrenih kredita

áâ Primawa po osnovu prodaje finansijske imovine i naplate odobrenih kredita 92 125.000.000

â Izdaci po osnovu datih pozajmicai nabavke finansijske imovine 62 0

âá Primawa po osnovu prodaje finansijske imovine i naplate kredita minus izdaci po osnovu datih kredita i nabavke finansijske imovine (áâ–â) 92–62 125.000.000Zaduìvawe i otplata duga

âáá Primawa od zaduìvawa (i garancije) 91 774.000.000

1. Primawa od doma}ih zaduìvawa 911 02. Primawa od inostranih

zaduìvawa 912 774.000.000

âááá Otplata glavnice 61 258.000.0001. Otplata glavnice doma}im

kreditorima 611 48.000.0002. Otplata glavnice

ino-kreditorima 612 210.000.000

áH Promena stawa na ra~unu(ááá+âá+âáá–âááá) 889.000.000

H Neto finansirawe (âá+âáá–âááá–áH=–ááá) –258.000.000

Há Neraspore|eni vi{ak primawa iz ranijih godina 863.000.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––3. Sredstva za finansirawe potreba grada Beograda u

periodu januar–mart 2007. godine sastoje se od:1) primawa u iznosu od 10.214.155.000 dinara2) izdataka u iznosu od 9.956.155.000 dinara3) buxetskog suficita u iznosu od 258.000.000 dinara

Godina LI Broj 1 11. januar 2007. godine Cena 180 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

Buxetski suficit u iznosu od 258.000.000 dinara kori-sti}e se za otplatu duga u iznosu od 258.000.000 dinara.

4. Sredstva iz ta~ke 1. ovog re{ewa, sredstva prihoda izaktivnosti direktnih i indirektnih korisnika u iznosu

od 523.328.503 dinara, sredstva prihoda od zaduìvawa uiznosu od 774.000.000 dinara i sredstva iz neraspore|enihprihoda iz ranijih godina u iznosu od 863.000.000 dinararaspore|uju se po korisnicima, i to:

Broj 1 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 11. januar 2007.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izdaci iz

Izdaci iz Izdaci iz neraspo-

OpisSredstva iz sopstvenih prihoda od re|enih

Ukupnobuxeta (01) prihoda (04) zaduèwa prihoda

i ostalo (11) iz ranijihgodina (13)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––01 SKUP[TINA GRADA

110 Izvr{ni i zakonodavni organi411 Plate i dodaci zaposlenih 4.400.000 4.400.000412 Socijalni doprinosi na teret

poslodavca 800.000 800.000413 Naknade u naturi 500.000 500.000417 Odborni~ki dodatak 4.000.000 4.000.000422 Tro{kovi putovawa 300.000 300.000423 Usluge po ugovoru 3.000.000 3.000.000426 Materijal 100.000 100.000

Izvori finansirawa za funkciju 110

01 Prihodi iz buxeta 13.100.000 13.100.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 110 13.100.000 13.100.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izvori finansirawa za razdeo 01


Ukupno za razdeo 01 13.100.000 13.100.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

02 GRADONAÊLNIK110 Izvr{ni i zakonodavni organi

411 Plate i dodaci zaposlenih 2.500.000 2.500.000412 Socijalni doprinosi

na teret poslodavca 500.000 500.000422 Tro{kovi putovawa 1.000.000 1.000.000423 Usluge po ugovoru 1.000.000 1.000.000426 Materijal 100.000 100.000





Ukupno za razdeo 02 5.100.000 5.100.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

03 SLU@BA ZA OP[TE POSLOVE130 Op{te usluge


na teret poslodavca 45.000.000 45.000.000413 Naknade u naturi 5.000.000 5.000.000414 Socijalna davawa zaposlenima 11.100.000 11.100.000

1 – otpremnine 10.000.000 10.000.0002 – solidarna pomo} 500.000 500.0003 – porodiqsko i bolovawa

preko 30 dana 500.000 500.0004 – invalidi 100.000 100.000

416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 1.100.000 1.100.000

421 Stalni tro{kovi 35.000.000 40.000 35.040.000422 Tro{kovi putovawa 1.000.000 1.750 1.001.750

Raz

deo

Fun

kci

ja

Ekonom

ska

klas

if

ikac

ija

Pozi

ci

ja

Izv

or

fi

nan

siraw

a

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––423 Usluge po ugovoru 20.000.000 625.000 20.625.000424 Specijalizovane usluge 100.000 65.250 165.250425 Teku}e popravke i odràvawe 10.000.000 25.000 10.025.000426 Materijal 14.000.000 4.250.000 18.250.000444 Prate}i tro{kovi zaduèwa 50.000 50.000482 Porezi, obavezne takse i kazne

od jednog nivoa vlasti drugom 1.100.000 250.000 1.350.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 14.000.000 14.000.000512 Ma{ine i oprema 25.000.000 25.000.000513 Ostala osnovna sredstva 1.000.000 1.000.000


01 Prihodi iz buxeta 433.450.000 433.450.00004 Sopstveni prihodi 5.257.000 5.257.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno za funkciju 130 433.450.000 5.257.000 438.707.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izvori finansirawa za razdeo 03


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno za razdeo 03 433.450.000 5.257.000 438.707.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––04 SEKRETARIJAT ZA

FINANSIJE070 Socijalna pomo} ugroènom

stanovni{tvu472 Naknade za socijalnu za{titu

iz buxeta 100.000 100.000Izvori finansirawa za funkciju 070

01 Prihodi iz buxeta 100.000 100.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 070 100.000 100.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

090 Socijalna za{tita neklasifikovana na drugom mestu

472 Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta(socijalni programi) 150.000.000 150.000.000Izvori finansirawa za funkciju 090


Ukupno za funkciju 090 150.000.000 150.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

160 Op{te javne usluge koje nisu klasifikovane na drugom mestu

421 Stalni tro{kovi 3.000.000 3.000.000423 Usluge po ugovoru 100.000 100.000463 Donacije i transferi ostalim

nivoima vlasti (SUP, zdravstvo) 10.000.000 10.000.000481 Dotacije neprofitnim

organizacijama 11.136.000 11.136.0001 – dru{tvene, nevladine i verske

organizacije 5.000.000 5.000.0002 – politi~ke stranke 6.136.000 6.136.000

483 Nov~ane kazne i penali po re{ewu sudova i sudskih tela 300.000 300.000

484 Naknade {tete za povrede 100.000 100.000499 Sredstva rezerve 105.734.069 105.734.069

1 – stalna rezerva 10.000.000 10.000.0002 – teku}a rezerva 95.734.069 95.734.069




11. januar 2007. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 1 – 3

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––170 Transakcije vezane za javni dug

441 Otplata doma}ih kamata 2.500.000 2.500.000442 Otplata stranih kamata 86.000.000 86.000.000444 Prate}i tro{kovi zaduèwa 1.500.000 1.500.000611 Otplata glavnice doma}im

kreditorima 48.000.000 48.000.000612 Otplata glavnice stranim

kreditorima 210.000.000 210.000.000Izvori finansirawa za funkciju 170

01 Prihodi iz buxeta 348.000.000 348.000.00011 Primawa od inostranih

zaduìvawa 0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


180 Transakcije op{teg karaktera izme|u razli~itih nivoa vlasti

463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti (op{tine) 50.000.000 50.000.000Izvori finansirawa za funkciju 180 0



450 Transport423 Usluge po ugovoru 1.200.000 1.200.000424 Specijalizovane usluge 15.000.000 15.000.000451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama 0 0482 Porezi, obavezne takse i kazne

od jednog nivoa vlasti drugom 2.000.000 2.000.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 116.000.000 334.000.000 450.000.000512 Ma{ine i oprema 25.000.000 275.000.000 300.000.000


01 Prihodi iz buxeta 159.200.000 159.200.00011 Primawa od inostranog

zaduìvawa 609.000.000 609.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 450 159.200.000 609.000.000 768.200.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

320 Protivpoàrna za{tita463 Donacije i transferi ostalim

nivoima vlasti 2.000.000 2.000.000481 Dotacije neprofitnim

organizacijama 1.000.000 1.000.000Izvori finansirawa za funkciju 320


Ukupno za funkciju 320 3.000.000 3.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Fond za stanove solidarnosti

610 Stambeni razvoj411 Plate i dodaci zaposlenih 1.159.500 1.159.500412 Socijalni doprinosi

na teret poslodavca 239.500 239.500415 Naknada za zaposlene 28.000 28.000421 Stalni tro{kovi 330.000 330.000422 Tro{kovi putovawa 5.500 5.500423 Usluge po ugovoru 730.750 730.750425 Teku}e popravke i odràvawe 12.500 12.500426 Materijal 50.000 50.000481 Dotacije neprofitnim

organizacijama 0


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––482 Porezi, obavezne takse i kazne

od jednog nivoa vlasti drugom 2.500.000 2.500.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 20.000.000 75.000.000 95.000.000512 Ma{ine i oprema 50.000 50.000


01 Prihodi iz buxeta 20.000.000 20.000.00004 Sopstveni prihodi 0 80.105.750 80.105.750


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Direkcija za gradsko gra|evinsko zemqi{te

620 Razvoj zajednice411 Plate i dodaci zaposlenih 47.400.000 5.000.000 52.400.000412 Socijalni doprinosi na teret

poslodavca 8.500.000 875.000 9.375.000413 Naknade u naturi 0 0414 Socijalna davawa zaposlenima 8.500.000 2.000.000 10.500.000415 Naknada za zaposlene 2.000.000 125.000 2.125.000416 Nagrade, bonusi i ostali

posebni rashodi 200.000 375.000 575.000421 Stalni tro{kovi 7.790.000 1.500.000 9.290.000422 Tro{kovi putovawa 2.000.000 125.000 2.125.000423 Usluge po ugovoru 14.500.000 875.000 15.375.000424 Specijalizovane usluge 86.539.500 250.000 86.789.500425 Teku}e popravke i odràvawe 14.500.000 500.000 15.000.000426 Materijal 4.000.000 500.000 4.500.000444 Prate}i tro{kovi zaduèwa 500.000 125.000 625.000481 Dotacije neprofitnim

organizacijama 2.000.000 250.000 2.250.000482 Porezi, obavezne takse i kazne

od jednog nivoa vlasti drugom 3.500.000 1.125.000 4.625.000483 Nov~ane kazne i penali

po re{ewu sudova i sudskih tela 8.000.000 250.000 8.250.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 1.174.000.000 0 45.000.000 1.219.000.000512 Ma{ine i oprema 9.700.000 375.000 10.075.000513 Ostala osnovna sredstva 1.850.000 125.000 1.975.000541 Zemqi{te 50.000.000 0 50.000.000621 Krediti fizi~kim licima 8.125.000 8.125.000


01 Prihodi iz buxeta 1.445.479.500 1.445.479.50004 Sopstveni prihodi 22.500.000 22.500.00011 Primawa od inostranih

zaduìvawa 45.000.000 45.000.00013 Neraspore|eni vi{ak prihoda

iz ranijih godina 0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 620 1.445.479.500 22.500.000 45.000.000 1.512.979.500–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

660 Stambeni razvoj, razvoj zajednica neklasifikovan na drugom mestu

421 Stalni tro{kovi 50.000 50.000424 Specijalizovane usluge 500.000 500.000425 Teku}e popravke i odràvawe 1.000.000 1.000.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 287.000.000 138.150.000 863.000.000 1.288.150.000


01 Prihodi iz buxeta 288.550.000 288.550.00009 Primawa od prodaje stanova 138.150.000 138.150.00010 Primawa od doma}eg zaduìvawa 011 Primawa od inostranih

zaduìvawa 013 Neraspore|eni vi{ak prihoda

iz ranijih godina 863.000.000 863.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 660 288.550.000 138.150.000 863.000.000 1.289.700.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––860 Kultura neklasifikovana

na drugiom mestu423 Usluge po ugovoru 0 0472 Naknade za socijalnu za{titu

iz buxeta (nagrade Beograda) 0 0Izvori finansirawa za funkciju 860 0 0

01 Prihodi iz buxeta 0 0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 860 0 0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

950 Obrazovawe koje nije definisano nivoom

472 Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta (stipendije) 17.400.000 17.400.000

482 Porezi, obavezne takse i kazne od jednog nivoa vlasti drugom 2.000.000 2.000.000Izvori finansirawa za funkciju 950Prihodi iz buxeta 19.400.000 19.400.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno za funkciju 950 19.400.000 19.400.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izvori finansirawa za razdeo 04:

01 Prihodi iz buxeta 2.614.099.569 2.614.099.56904 Sopstveni prihodi 102.605.750 102.605.75009 Primawa od prodaje stanova 138.150.000 138.150.00010 Primawa od doma}eg zadu`ivawa 011 Primawa od inostranih

zadu`ivawa 654.000.000 654.000.00013 Neraspore|eni vi{ak prihoda

iz ranijih godina 863.000.000 863.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za razdeo 04 2.614.099.569 240.755.750 654.000.000 863.000.000 4.371.855.319–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

05 SEKRETARIJAT ZA URBANIZAM I GRA\EVINSKE POSLOVE

620 Razvoj zajednice423 Usluge po ugovoru (komisije) 1.000.000 1.000.000424 Specijalizovane usluge 5.450.000 5.450.000

1 – izrada projekta katastra klizi{ta 0

2 – izrada planske dokumentacije 2.950.000 2.950.0003 – tro{kovi usluga urbanizma 500.000 500.0004 – programi i projekti u urbanizmu 1.500.000 1.500.0005 – izrada digitalne podloge

za podru~je Beograda 1:5.000 500.000 500.000Izvori finansirawa za funkciju 620




Ukupno za razdeo 05 6.450.000 6.450.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

06 SEKRETARIJAT ZA KOMUNALNE I STAMBENE POSLOVE

430 Gorivo i energija451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama 180.000.000 120.000.000 300.000.0001 Teku}e subvencije 0 0


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2 Kapitalne subvencije 180.000.000 120.000.000 300.000.000

2,1 – program investicija u JKP „Beogradske elektrane” 120.000.000 120.000.000 240.000.000

2,2 – ga{ewe kotlarnica 30.000.000 30.000.0002,3 – prikqu~ewe na gasovodni sistem 20.000.000 20.000.0002,4 – prikqu~ewe stanova

na daqinski sistem 10.000.000 10.000.0002,5 – prikqu~ewe objekata

na daqinski sistem 0511 Zgrade i gra|evinski objekti 3.600.000 3.600.000



zaduìvawa 120.000.000 120.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 430 183.600.000 120.000.000 303.600.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

610 Stambeni razvoj423 Usluge po ugovoru 500.000 500.000424 Specijalizovane usluge 1.150.000 1.150.000425 Teku}e popravke i odràvawe 31.265.000 31.265.000

1 – fasade 20.250.000 20.250.0002 – liftovi 7.000.000 7.000.0003 – krovovi 4.015.000 4.015.000




620 Razvoj zajednice423 Usluge po ugovoru 3.000.000 3.000.000424 Specijalizovane usluge 495.025.000 495.025.000

1 – JKP „Gradska ~isto}a” 111.000.000 111.000.0002 – JKP „Zelenilo” 321.925.000 321.925.0003 – „Pogrebne usluge” 12.500.000 12.500.0004 – „Srbija{ume” 33.650.000 33.650.0005 – „Ada ciganlija” 11.250.000 11.250.0006 – op{ta komunalna potro{wa 2.000.000 2.000.0007 – stru~ni nadzor, uslovi

i saglasnosti, kopije plana 2.700.000 2.700.000425 Teku}e popravke i odràvawe 35.000.000 35.000.000451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama 56.620.000 56.620.0001 Teku}e subvencije 5.000.000 5.000.0002 Kapitalne subvencije 51.620.000 51.620.000

2,1 – oprema i mehanizacija za odràvawe ~isto}e 10.000.000 10.000.000

2,2 – izdaci za odràvawe i ure|ewe zelenih povr{ina u gradu 10.000.000 10.000.000

2,3 – ure|ewe Ade ciganlije 0 02,4 – ure|ewe obala i priobaqa 10.000.000 10.000.0002,5 – ure|ewe gradskih grobaqa 5.000.000 5.000.0002,6 – rekonstrukcija i izgradwa

pijace „Zeleni venac” 15.000.000 15.000.0002,7 – skver 0 02,8 – ure|ewe Botani~ke ba{te 0 02,9 – rekonstrukcija toplog

kupatila „Dunav” 1.620.000 1.620.000Izvori finansirawa za funkciju 620




–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––630 Vodosnabdevawe

423 Usluge po ugovoru 3.000.000 3.000.000424 Specijalizovane usluge 50.000.000 50.000.000451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama 60.000.000 60.000.0001 – kapitalne subvencije

za vodovod i kanalizac. 60.000.000 60.000.0001,1 – izgradwa rezervoara Maki{ 30.000.000 30.000.0001,2 – poboq{awe vodosnabdevawa 20.000.000 20.000.0001,3 – investiciono odràvawe

fontana i ~esama 0 01,4 – kanalizacioni sistemi 10.000.000 10.000.000



zaduìvawa 0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


640 Uli~na rasveta421 Stalni tro{kovi 170.000.000 170.000.000423 Usluge po ugovoru 2.000.000 2.000.000424 Specijalizovane usluge 1.000.000 1.000.000425 Teku}e popravke i odràvawe 40.000.000 40.000.000426 Materijal 7.000.000 7.000.000




01 Prihodi iz buxeta 1.139.160.000 1.139.160.00011 Primawa od inostranih

zaduìvawa 0 120.000.000 120.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za razdeo 06 1.139.160.000 120.000.000 1.259.160.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

07 SEKRETARIJAT ZA IMOVINSKO-PRAVNE POSLOVE I GRA\EVINSKU INSPEKCIJU

130 Op{te usluge423 Usluge po ugovoru 8.000.000 8.000.000424 Specijalizovane usluge 100.000 100.000





Ukupno za razdeo 07 8.100.000 8.100.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

08 SEKRETARIJAT ZA SAOBRA]AJ

450 Transport421 Stalni tro{kovi 10.000.000 10.000.000423 Usluge po ugovoru 80.000.000 80.000.000424 Specijalizovane usluge 20.000.000 20.000.000425 Teku}e popravke i odràvawe 630.000.000 630.000.000

1 – popravka kolovoza i trotoara 200.000.000 200.000.000


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2 – odràvawe saobra}ajnica

u zimskim uslovima 290.000.000 290.000.0003 – odràvawe signalizacije 70.000.000 70.000.0004 – odràvawe mostova, tunela,

podzemnih prolaza 70.000.000 70.000.000451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama 1.100.000.000 1.100.000.0001 Teku}e subvencije 1.000.000.000 1.000.000.000

1,1 – GSP „Beograd” 750.000.000 750.000.0001,2 – SP „Lasta” 250.000.000 250.000.0002 Kapitalne subvencije 100.000.000 100.000.000

2,1 – GSP „Beograd” 100.000.000 100.000.000454 Subvencije privatnim preduze}ima 290.000.000 290.000.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 650.000.000 650.000.000

1 – kapitalna ulagawa 620.000.000 620.000.0002 – projekti 30.000.000 30.000.000

512 Ma{ine i oprema 10.000.000 10.000.000513 Ostala osnovna sredstva 10.000.000 10.000.000



zaduìvawa 0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 450 2.800.000.000 2.800.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izvori finansirawa za razdeo 08


zaduìvawa 0 0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za razdeo 08 2.800.000.000 2.800.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

09 SEKRETARIJAT ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

530 Smawewe zaga|enosti424 Specijalizovane usluge 8.850.000 8.850.000

1 – analiza i kontrola ìvotne sredine 7.750.000 7.750.000

2 – za{tita od jonizuju}eg zra~ewa 1.100.000 1.100.000Izvori finansirawa za funkciju 530



540 Za{tita raznovrsnosti flore i faune

424 Specijalizovane usluge 3.000.000 3.000.000– Za{ti}ena prirodna dobra 3.000.000 3.000.000Izvori finansirawa za funkciju 540



550 Istraìvawe i razvoj – za{tita ìvotne sredine

421 Stalni tro{kovi 590.000 590.000423 Usluge po ugovoru 800.000 800.000424 Specijalizovane usluge 38.000.000 38.000.000

1 – komunalna ZOO higijena 9.000.000 9.000.0002 – za{tita i unapre|ewe

ìvotne sredine 29.000.000 29.000.000425 Teku}e popravke i odràvawe 150.000 150.000426 Materijal 500.000 500.000


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––463 Donacije i transferi

ostalim nivoima vlasti 200.000 200.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 1.000.000 1.000.000512 Ma{ine i oprema 5.000.000 5.000.000





Ukupno za razdeo 09 58.090.000 58.090.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

10 SEKRETARIJAT ZA PRIVREDU410 Op{ti ekonomski

i komercijalni poslovi421 Stalni tro{kovi 400.000 400.000423 Usluge po ugovoru 3.000.000 3.000.000426 Materijal 600.000 600.000454 Subvencije privatnim preduze}ima 200.000 200.000

1 – teku}e subvencije 200.000 200.0002 – kapitalne subvencije 0




420 Poqoprivreda, {umarstvo, lov i ribolov

451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama 400.000 400.000

1 Teku}e subvencije (premije mleko) 0 02 Kapitalne subvencije 400.000 400.000

2,1 – premije prvotelkiwe 400.000 400.0002,2 – kreditirawe poqoprivredne

proizvodwe 0 0463 Donacije i transferi

ostalim nivoima vlasti 375.000 375.000Izvori finansirawa za funkciju 420


Ukupno za funkciju 420 775.000 775.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

473 Turizam411 Plate i dodaci zaposlenih 5.550.000 5.550.000412 Socijalni doprinosi

na teret poslodavca 1.000.000 1.000.000413 Naknade u naturi 12.500 12.500414 Socijalna davawa zaposlenima 25.000 25.000415 Naknada za zaposlene 112.500 112.500421 Stalni tro{kovi 6.367.500 25.000 6.392.500422 Tro{kovi putovawa 2.250.000 2.250.000423 Usluge po ugovoru 6.217.500 437.500 6.655.000424 Specijalizovane usluge 1.250.000 1.250.000425 Teku}e popravke i odr`avawe 694.698 275.000 969.698426 Materijal 390.000 150.000 540.000441 Otplate doma}ih kamata 0 30.000 30.000444 Prate}i tro{kovi zadu`ewa 0 2.500 2.500482 Porezi, obavezne takse i kazne

od jednog nivoa vlasti drugom 57.500 250.000 307.500512 Ma{ine i oprema 257.733 80.000 337.733


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––513 Ostala osnovna sredstva 150.000 150.000




–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––490 Ekonomski poslovi

neklasifikovani na drugom mestu (robne rezerve)

423 Usluge po ugovoru 1.250.000 1.250.000521 Robne rezerve 2.000.000 2.000.000





–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno za razdeo 10 32.559.931 1.250.000 33.809.931

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 SEKRETARIJAT ZA KULTURU

820 Usluge kulture411 Plate i dodaci zaposlenih 170.000.000 12.659.460 182.659.460412 Socijalni doprinosi na teret

poslodavca 30.500.000 2.266.043 32.766.043413 Naknade u naturi 5.000.000 1.126.897 6.126.897414 Socijalna davawa zaposlenima 375.000 1.443.781 1.818.781415 Naknada za zaposlene 115.170 115.170416 Nagrade, bonusi i ostali

posebni rashodi 1.182.539 1.182.539421 Stalni tro{kovi 23.750.000 6.231.905 29.981.905422 Tro{kovi putovawa 6.358.469 6.358.469423 Usluge po ugovoru 23.750.000 21.670.284 45.420.284424 Specijalizovane usluge 145.000.000 28.637.059 173.637.059

1 – kulturne manifestacije 32.500.000 24.538.526 57.038.5262 – premijere i posebni programi 112.500.000 4.098.533 116.598.533

425 Teku}e popravke i odr`avawe 20.000.000 1.767.751 21.767.751426 Materijal 6.802.250 6.802.250431 Upotreba osnovnih sredstava 500.879 500.879434 Upotreba prirodnih dobara 0441 Otplate doma}ih kredita 57.000 57.000444 Prate}i tro{kovi zadu`ewa 0451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama 72.150.000 0 72.150.0001 Teku}e subvencije 19.150.000 0 19.150.000

1,1 – plate 2.350.000 2.350.0001,2 – kulturne manifestacije 5.000.000 5.000.0001,3 – materijalni tro{kovi 6.620.000 6.620.0001,4 – premijere i posebni programi 5.180.000 5.180.0002 Kapitalne subvencije 53.000.000 0 53.000.000

2,1 – investicije u opremu 53.000.000 53.000.000462 Donacije me|unarodnim

organizacijama 4.223 4.223463 Donacije i transferi ostalim

nivoima vlasti 7.800.000 0 7.800.0001 Teku}i transferi 6.800.000 0 6.800.000

1,1 – plate 975.000 975.0001,2 – materijalni tro{kovi 575.000 575.0001,3 – premijere i posebni programi 5.250.000 5.250.0002 Kapitalne donacije 1.000.000 1.000.000


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––472 Naknade za socijalnu za{titu

iz buxeta 150.000 150.000481 Dotacije nevladinim

organizacijama 72.300.000 18.651 72.318.6511 – plate 7.250.000 7.250.0002 – spomen-obele`ja 1.050.000 1.050.0003 – odràvawe umetni~kih

galerija i zbirki 600.000 600.0004 – kulturne manifestacije 6.000.000 6.000.0005 – premijere i posebni programi 40.150.000 18.651 40.168.6516 – PIO 10.000.000 10.000.0007 – materijalni tro{kovi 5.250.000 5.250.0008 – teku}e odràvawe

i nabavka opreme 2.000.000 2.000.000482 Porezi, obavezne takse i kazne

od jednog nivoa vlasti drugom 350.000 213.324 563.324483 Nov~ane kazne i penali 1.459 1.459484 Naknada {tete za povrede 0511 Zgrade i gra|evinski objekti 40.000.000 25.000 40.025.000512 Ma{ine i oprema 25.000.000 1.555.856 26.555.856513 Ostala osnovna sredstva 1.770.112 1.770.112522 zalihe proizvodwe 31.284 31.284523 Zalihe robe za daqu prodaju 6.226.350 6.226.350613 Otplata glavnice po garancijama 163.128 163.128





01 Prihodi iz buxeta 636.125.000 636.125.00004 Sopstveni prihodi 0 100.828.874 100.828.874

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno za razdeo 11 636.125.000 100.828.874 736.953.874

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––12 SEKRETARIJAT

ZA OBRAZOVAWE912 Osnovno obrazovawe

423 Usluge po ugovoru 700.000 700.000424 Specijalizovane usluge 2.300.000 2.300.000463 Donacije i transferi ostalim

nivoima vlasti 440.000.000 440.000.0001 Teku}i transferi 330.000.000 330.000.0002 Kapitalni transferi 110.000.000 110.000.000

2,1 – investiciono odràvawe 60.000.000 60.000.0002,2 – investicije 50.000.000 50.000.000




920 Sredwe obrazovawe423 Usluge po ugovoru 500.000 500.000424 Specijalizovane usluge 1.500.000 1.500.000463 Donacije i transferi ostalim

nivoima vlasti 200.000.000 200.000.0001 Teku}i transferi 150.000.000 150.000.0002 Kapitalni transferi 50.000.000 50.000.000






–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izvori finansirawa za razdeo 12


Ukupno za razdeo 12 645.000.000 645.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

13 SEKRETARIJAT ZA SPORT I OMLADINU

810 Usluge rekreacije i sporta451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama 56.000.000 56.000.0001 Teku}e subvencije 35.000.000 35.000.0002 Kapitalne subvencije 21.000.000 21.000.000


481 Dotacije nevladinim organizacijama 79.000.000 79.000.000

1 – programi 75.000.000 75.000.0002 – programi omladinskih

organizacija 4.000.000 4.000.0003 – licenca za softver 0

511 Zgrade i gra|evinski objekti 30.000.000 30.000.0001 – arena 30.000.000 30.000.0002 – atletski stadion 0 0

512 Ma{ine i oprema 5.000.000 5.000.000Izvori finansirawa za funkciju 810




Ukupno za razdeo 13 170.000.000 170.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

14 SEKRETARIJAT ZA ZDRAVSTVO740 Javne zdravstvene usluge

423 Usluge po ugovoru 3.000.000 3.000.000424 Specijalizovane usluge 3.000.000 3.000.000472 Naknade za socijalnu za{titu

iz buxeta 500.000 500.000482 Porezi, obavezne takse i kazne

od jednog nivoa vlasti drugom 125.000 125.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 50.000.000 50.000.000512 Ma{ine i oprema 20.000.000 20.000.000





Ukupno za razdeo 14 76.625.000 76.625.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

15 SEKRETARIJAT ZA SOCIJALNU I DE^JU ZA[TITU

010 Bolest i invalidnost472 Naknade za socijalnu za{titu

iz buxeta 10.000.000 10.000.0001 – dodatna prava boraca 10.000.000 10.000.000


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2 – dodatna prava porodic.

boraca od 1990 0 0481 Dotacije nevladinim

organizacijama 2.250.000 2.250.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 1.250.000 1.250.000




070 Socijalna pomo} ugroènom stanovni{tvu


na teret poslodavca 920.000 920.000413 Naknade u naturi 250.000 250.000414 Socijalna davawa zaposlenima 100.000 100.000416 Nagrade, bonusi i ostali

posebni rashodi 28.500 28.500421 Stalni tro{kovi 1.000.000 2.500 1.002.500422 Tro{kovi putovawa 38.000 48.750 86.750423 Usluge po ugovoru 12.000.000 27.500 12.027.500424 Specijalizovane usluge 235.000 235.000425 Teku}e popravke i odràvawe 400.000 75.000 475.000426 Materijal 1.100.000 96.250 1.196.250463 Donacije i transferi ostalim

nivoima vlasti 130.600.000 130.600.0001 Teku}i transferi 115.600.000 115.600.000

1,1 – plate 105.600.000 105.600.0001,2 – materijalni tro{kovi 10.000.000 10.000.0002 Kapitalni transferi 15.000.000 15.000.000

2,1 – ivesticiono odràvawe 5.000.000 5.000.0002,2 – investicije 10.000.000 10.000.000

472 Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta 353.000.000 353.000.000

1 – prava 135.000.000 135.000.0002 – subvencije u vezi sa novom

izgradwom i legalizacijom 8.000.000 8.000.0003 – Subvencije za obejdiwenu

naplatu komunalnih usluga 210.000.000 210.000.000481 Dotacije nevladinim

organizacijama 8.750.000 8.750.0001 – teku}e dotacije 3.750.000 3.750.0002 – za programe po konkursu 5.000.000 5.000.000

511 Zgrade i gra|evinski objekti 1.500.000 1.500.0001 – investiciono odràvawe 500.000 500.0002 – investicije 1.000.000 1.000.000

512 Ma{ine i oprema 0 0513 Ostala osnovna sredstva 0 0


01 Prihodi iz buxeta 514.893.000 514.893.00004 Sopstveni prihodi 278.500 278.500

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno za funkciju 070 514.893.000 278.500 515.171.500

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––090 Socijalna za{tita

neklasifikovana na drugom mestu

423 Usluge po ugovoru 0 0424 Specijalizovane usluge 0 0


01 Prihodi iz buxeta 0 0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 090 0 0–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––911 Pred{kolsko obrazovawe

411 Plate i dodaci zaposlenih 450.000.000 51.319.754 501.319.754412 Socijalni doprinosi na teret

poslodavca 84.000.000 11.072.328 95.072.328413 Naknade u naturi 25.000.000 95.219 25.095.219414 Socijalna davawa zaposlenima 3.087.330 3.087.330415 Naknade za zaposlene 878.093 878.093416 Nagrade, bonusi i ostali

posebni rashodi 36.000.000 1.689.167 37.689.167421 Stalni tro{kovi 70.000.000 25.345.594 95.345.594422 Tro{kovi putovawa 898.557 898.557423 Usluge po ugovoru 4.706.139 4.706.139424 Specijalizovane usluge 2.000.000 1.505.788 3.505.788425 Teku}e popravke i odr`avawe 14.048.108 14.048.108426 Materijal 87.000.000 59.479.309 146.479.309472 Naknade za socijalnu za{titu

iz buxeta 14.000.000 0 14.000.000481 Dotacije nevladinim

organizacijama 37.500 37.500482 Porezi, obavezne takse i kazne

od jednog nivoa vlasti drugom 795.494 795.494483 Nov~ane kazne i penali 0 0511 Zgrade i gra|evinski objekti 58.000.000 0 58.000.000

1 – investiciono odr`avawe 38.000.000 0 38.000.0002 – investicije 20.000.000 0 20.000.000

512 Ma{ine i oprema 20.000.000 0 20.000.000513 Ostala osnovna sredstva 0 0 0



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno za funkciju 911 846.000.000 174.958.380 1.020.958.380


01 Prihodi iz buxeta 1.374.393.000 1.374.393.00004 Sopstveni prihodi 175.236.880 175.236.880

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno za razdeo 15 1.374.393.000 175.236.880 1.549.629.880

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––16 SEKRETARIJAT ZA

INSPEKCIJSKE POSLOVE

110 Izvr{ni i zakonodavni organi

424 Specijalizovane usluge 1.000.000 1.000.000463 Donacije i transferi ostalim

nivoima vlasti 3.000.000 3.000.000Izvori finansirawa za funkciju 110 0




Ukupno za razdeo 16 4.000.000 4.000.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

17 AGENCIJA ZA POSLOVNI PROSTOR

410 Op{ti ekonomski i komercijalni poslovi

421 Stalni tro{kovi 3.000.000 3.000.000


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––423 Usluge po ugovoru 200.000 200.000425 Teku}e popravke i odr`avawe 29.000.000 29.000.000426 Materijal 50.000 50.000482 Porezi, obavezne takse i kazne

od jednog nivoa vlasti drugom 32.000.000 32.000.000511 Zgrade i gra|evinski objekti 50.000.000 50.000.000





Ukupno za razdeo 17 114.250.000 114.250.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

18 ZAVOD ZA INFORMATIKU I STATISTIKU

130 Op{te usluge

421 Stalni tro{kovi 500.000 500.000423 Usluge po ugovoru 1.300.000 1.300.000425 Teku}e popravke i odr`avawe 500.000 500.000426 Materijal 200.000 200.000





Ukupno za razdeo 18 2.500.000 2.500.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

19 SLU@BA ZA INFORMISAWE

130 Op{te usluge

413 Naknade u naturi 390.000 390.000423 Usluge po ugovoru 8.900.000 8.900.000

1 – odnosi s medijima 1.000.000 1.000.0002 – marketin{ke akcije i internet

prezentacija 7.000.000 7.000.0003 – inform. izdava~ka i prop.

delatnost 200.000 200.0004 – „Godi{wak grada Beograda” 05 – „Slu`beni list grada Beograda” 700.000 700.000

451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama 54.000.000 54.000.000

482 Porezi, obavezne takse i kazne od jednog nivoa vlasti drugom 150.000 150.000Izvori finansirawa za funkciju 130




Ukupno za razdeo 19 63.440.000 63.440.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––20 JAVNO PRAVOBRANILA[TVO

GRADA BEOGRADA

330 Sudovi

411 Plate i dodaci zaposlenih 10.200.000 10.200.000412 Socijalni doprinosi na teret

poslodavca 1.800.000 1.800.000414 Socijalna davawa zaposlenima 250.000 250.000421 Stalni tro{kovi 150.000 150.000423 Usluge po ugovoru 150.000 150.000426 Materijal 100.000 100.000





Ukupno za razdeo 20 12.650.000 12.650.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

21 SLU@BA ZA KOMUNIKACIJU I KOORDINACIJU ODNOSA SA GRA\ANIMA

130 Op{te usluge

423 Usluge po ugovoru 600.000 600.000Izvori finansirawa za funkciju 130 0


Ukupno za funkciju 130 600.000 600.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izvori finansirawa za razdeo 21


Ukupno za razdeo 21 600.000 600.000–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

22 GRA\ANSKI BRANILAC

133 Ostale op{te usluge


na teret poslodavca 750.000 750.000421 Stalni tro{kovi 12.500 12.500423 Usluge po ugovoru 150.000 150.000426 Materijal 50.000 50.000





Ukupno za razdeo 22 4.462.500 4.462.500–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 10.214.155.000 523.328.503 774.000.000 863.000.000 12.374.483.503

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


5. Obaveze prema korisnicima buxetskih sredstava iz-vr{ava}e se srazmerno ostvarenim primawima u toku peri-oda privremenog finansirawa.

6. Ako se u periodu januar–mart 2007. godine prima-wa ne ostvare u planiranoj visini, izdaci }e se izvr{a-vati po prioritetima i to: javni dug, obaveze utvr|enezakonskim propisima na postoje}em nivou i stalni tro-{kovi neophodni za funkcionisawe korisnika buxet-skih sredstava.

7. Ako korisnici buxetskih sredstava ne ostvare dodat-ne prihode iskazane u ta~ki 4. ovog re{ewa, aproprijacijeutvr|ene iz tih prihoda ne}e se izvr{avati na teret sred-stava buxeta.

8. Ako korisnici buxetskih sredstava ostvare dodat-ne prihode u iznosu ve}em od iznosa iskazanog u ta~ki4. ovog re{ewa, mogu ta sredstva koristiti do nivoa dokog su ta sredstva ostvarena, a za namene utvr|ene ovimre{ewem.

9. Korisnici buxetskih sredstava done}e finansijskiplan kojim }e utvrditi raspored i kori{}ewe sredstava,utvr|enih ovim re{ewem, na bliè namene, nakasnije do20. januara 2007. godine.

10. Izmene finansijskog plana iz ta~ke 9. ovog re{e-wa, mogu se vr{iti samo ukoliko do|e do izmene visinesredstava utvr|enih ovim re{ewem.

11. Indirektni korisnici buxetskih sredstava prene}ena ra~un – Izvr{ewe buxeta grada Beograda, do 20.januara2007. godine, sva sredstva koja nisu utro{ena za finansi-rawe rashoda u 2006. godini, a koja su im preneta u skladusa Odlukom o buxetu grada Beograda za 2006. godinu („Slu-`beni list grada Beograda”, broj 29/05).

12. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Be-ograda”.

Gradona~elnik grada BeogradaBroj 4-17/07-G, 10. januara 2007. godine

Gradona~elnikNenad Bogdanovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 14. Zakona o socijalno-ekonomskom sa-vetu („Slu`beni glasnik RS”, broj 125/04), a u ciqu uspo-stavqawa socijalnog dijaloga kao jednog od osnova demo-kratije i ekonomskog razvoja savremenog dru{tva, radi iz-nalaèwa puteva izlaska iz postoje}e ekonomske krizesprovo|ewem ekonomskih i dru{tvenih reformi, kojepredstavqaju zajedni~ki interes i odgovornost sva tri so-cijalna partnera, predstavnici grada Beograda, reprezen-tativnih poslodavaca (u daqem tekstu: poslodavci) i re-prezentativnih sindikata (u daqem tekstu: sindikati), uBeogradu, 26. decembra 2006. godine, zakqu~uju

S P O R A Z U M

O OSNIVAWU, DELOKRUGU I NAÎNU RADA SOCI-JALNO-EKONOMSKOG SAVETA GRADA BEOGRADA

^lan 1.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda osniva seradi uspostavqawa socijalnog dijaloga o pitawima odzna~aja za ostvarivawe ekonomskih i socijalnih slobodai prava ~oveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskogpoloàja zaposlenih i poslodavaca i uslova wihovogìvota i rada, razvoja kulture pregovarawa, podsticawa

mirnog re{avawa kolektivnih radnih sporova, razvojademokratije, izdavawa pojedinih publikacija iz delo-kruga svog rada.

^lan 2.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda ima svoj-stvo pravnog lica.

Sedi{te Socijalno-ekonomskog saveta grada Beogradaje u Beogradu, ul. Masarikova br. 5.

^lan 3.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda razmatrapitawa:

– razvoja i unapre|ewa socijalnog dijaloga,

– razvoja i unapre|ewa kolektivnog pregovarawa,

– uticaja ekonomske politike na ambijent privre|iva-wa i mere za weno sprovo|ewe,

– politike zapo{qavawa,

– politike zarada i cena,

– uslova rada i za{tite na radu,

– konkurencije i produktivnosti,

– privatizacije i drugih pitawa strukturnog prilago-|avawa,

– za{tite radne i ìvotne sredine,

– obrazovawa i profesionalne obuke ,

– zdravstvene i socijalne za{tite i sigurnosti,

– ravnopravnosti polova i suzbijawe svake diskrimi-nacije,

– demografskih kretawa,

– davawa predloga, primedaba i sugestija na podzakon-ska akta koja donosi Skup{tina grada Beograda,

– i druga pitawa u skladu sa zakonom i aktima Socijal-no-ekonomskog saveta.

^lan 4.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda ima 18 ~la-nova.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda ~ine {estpredstavnika grada Beograda, {est predstavnika posloda-vaca i {est predstavnika sindikata u Beogradu.

Predstavnici sindikata i poslodavaca utvr|uju se sra-zmerno broju ~lanova.

^lanove Socijalno-ekonomskog saveta grada Beograda,u ime grada Beograda, imenuje gradona~elnik grada Beogra-da na ~etiri godine.

Svaki ~lan Socijalno-ekonomskog saveta grada Beogra-da ima svog zamenika koji ga, u slu~aju odsutnosti, zamewu-je na sednicama.

^lan 5.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda iz svojihredova bira predsedavaju}eg na godinu dana.

Sednice Socijalno-ekonomskog saveta grada Beogradazakazuje i vodi predsedavaju}i Saveta.

Funkciju predsedavaju}eg naizmeni~no vr{e predstav-nici grada Beograda, sindikata i udruèwa poslodavaca.

Predsedavaju}i Socijalno-ekonomskog saveta grada Be-ograda zakqu~uje pravne poslove, raspolaè sredstvima uime i za ra~un Saveta i odgovara za zakonitost zakqu~ewapravnih poslova i raspolagawa sredstvima, o ~emu redovnoobave{tava Socijalno-ekonomski savet grada Beograda.

^lan 6.

^lanu Socijalno-ekonomskog saveta grada Beograda pre-staje ~lanstvo: ostavkom, istekom roka na koji je imenovan,razre{ewem od socijalnog partnera koji ga je imenovao,


ako je osu|en na bezuslovnu kaznu zatvora u trajawu od najma-we {est meseci i razre{ewem.

^lan 7.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda imenuje se-kretara na ~etiri godine.

^lan 8.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda moè daobrazuje stalna i privremena radna tela, komisije i radnegrupe, za razmatrawe i predlagawe stavova po pojedinimoblastima.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda po potrebimoè da pozove predstavnike preduze}a, institucija, ne-vladinih organizacija kao i istaknute nau~nike i stru~-wake da u~estvuju u radu radnih tela bez prava glasa.

Kada je potrebno, odgovaraju}e stru~ne slu`be Skup-{tine grada Beograda pruà}e Socijalno-ekonomskom sa-vetu stru~nu i tehni~ku pomo}.

Socijalno-ekonomski savet moè da organizuje konfe-rencije za {tampu, seminare, okrugle stolove i druge ak-tivnosti, u ciqu unapre|ivawa svoga rada.

^lan 9.

Organizacione i administrativno-tehni~ke poslove zaSocijalno-ekonomski savet grada Beograda obavqa Sekre-tarijat Saveta.

Sekretarijatom rukovodi i za wegov rad odgovara se-kretar Socijalno-ekonomskog saveta.

Na predlog sekretara, uz saglasnost gradona~elnika,Socijalno-ekonomski savet donosi akt o sistamatizacijiradnih mesta u Sekretarijatu.

U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih uSekretarijatu, primewuju se propisi o radnim odnosima uorganima lokalne samouprave.

Sekretar odlu~uje o pojedina~nim pravima, obavezama iodgovornostima zaposlenih u Sekretarijatu.

Sekretar za svoj rad ostvaruje platu i druga primawa, uskladu sa zakonom i odgovaraju}im aktima i za svoj rad od-govoran je Socijalno-ekonomskom savetu.

^lan 10.

Sredstva za osnivawe i rad Socijalno-ekonomskog sa-veta grada Beograda obezbe|uju se iz buxeta grada Beograda,kao i iz donacija, priloga pravnih i fizi~kih lica, spon-zorstva i drugih izvora, u skladu sa zakonom.

^lan 11.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda zauzima sta-vove o pitawima koja razmatra i dostavqa ih gradona~el-niku preko resorno nadle`nih organizacionih jedinicaGradske uprave grada Beograda.

Za zauzimawe stavova potreban je konsenzus ~lanova So-cijalno-ekonomskog saveta grada Beograda.

^lan 12.

Rad Socijalno-ekonomskog saveta grada Beograda je ja-van.

Socijalno-ekonomski savet o svom radu i zauzetim sta-vovima moè da obave{tava javnost putem sredstava javnoginformisawa.

^lan 13.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda ostvarujesaradwu sa Socijalno-ekonomskim savetom Republike Sr-bije i preko wega sa pojedinim me|unarodnim organizaci-jama i institucijama u ciqu podizawa nivoa stru~nog radai efikasnijeg funkcionisawa.

^lan 14.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda registrujese kod ministarstva nadle`nog za poslove rada.

^lan 15.

Socijalno-ekonomski savet grada Beograda donosi po-slovnik o radu i druga akta od zna~aja za svoj rad.

^lan 16.

Na pitawa koja nisu regulisana ovim sporazumom pri-mewiva}e se odredbe zakona.

^lan 17.

Nakon potpisivawa u~esnika ovaj sporazum objavquje seu „Slu`benom listu grada Beograda” i primewiva}e se oddana objavqivawa.

Za Grad Beograd

Gradona~elnikNenad Bogdanovi}, s. r.

Za sindikateSavez samostalnih sindikata Beograda

PredsednikVlada Andri}, s. r.

Za poslodavceUnija poslodavaca Srbije

Poslodavci Beograda

PredsednikRato Ninkovi}, s. r.

Ujediweni granski sindikati „Nezavisnost”Povereni{tvo za grad Beograd

KoordinatorAzir Haxifejzovi}, s. r.

Na osnovu ~l. 5, 7, ~lana 10. stav 3, ~lana 13. stav 1. i~lana 14. stav 3, Odluke o javnim parkirali{tima („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 18/03 i 3/06), sekretar Se-kretarijata za saobra}aj Gradske uprave donosi

R E [ E W E

O IZMENI I DOPUNI RE[EWA O OP[TIM PARKIRALI[TIMA

1. U Re{ewu o op{tim parkirali{tima („Slu`benilist grada Beograda”, broj 28/03 i 9/06), u ta~ki 2. stav 2.posle re~i: „180 minuta u tre}oj zoni” bri{e se ta~ka, upi-suje zarez i tekst slede}e sadrìne: „i moè od straneistog korisnika u istoj zoni ponovo otpo~eti nakon 30 mi-nuta od isteka propisanog vremenskog ograni~ewa.”

2. U ta~ki 5. stav 3. posle re~i: „godinu” bri{e se ta~-ka, upisuje zarez i tekst slede}e sadrìne: „osim za inva-lidna lica kojima se rezervacija parking mesta moè odo-briti na tri godine.”

3. Ovo re{ewe stupa na snagu narednog dana od dana ob-javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Grad Beograd – Gradska upravaSekretarijat za saobra}aj

áâ-01 br. 344.15 – 26/07, 10. januara 2007. godine

SekretarZoran Pe{ovi}, s. r.


LAZAREVAC

Na osnovu ~lana 9. stav 1. Zakona o strate{koj proceniuticaja na ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj135/04), a u vezi sa ~lanom 46. Zakona o planirawu i izgrad-wi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03) i ~lanom 39. Od-luke o Op{tinskoj upravi („Slu`beni list grada Beograda”,broj 40/04), Odeqewe za urbanizam i gra|evinske posloveOp{tinske uprave gradske op{tine Lazarevac, donosi

R E [ E W E

O NEPRISTUPAWU STRATE[KOJ PROCENI UTI-CAJA NA @IVOTNU SREDINU PLANA DETAQNE

REGULACIJE „RASADNIK” U LAZAREVCU

1. Ne pristupa se strate{koj proceni uticaja Plana de-taqne regulacije „Rasadnik” u Lazarevcu, (u daqem tekstu:plan) na ìvotnu sredinu.

2. Obra|iva~ plana je JP „Direkcija za gra|evinsko ze-mqi{te, planirawe i izgradwu Lazarevca”.

3. Ciq izrade plana je formirawe odre|enog broja gra-|evinskih parcela za izgradwu porodi~nih i vi{eporo-di~nih objekata sa prate}im sadràjima.

4. Planirane namene su: porodi~no i vi{eporodi~nostanovawe, prate}i (komercijalni) sadràji, rekreativne,zelene i saobra}ajne povr{ine.

5. Odeqewe za urbanizam i gra|evinske poslove Op-{tinske uprave gradske op{tine Lazarevac, uzimaju}i uobzir podatke navedene u ta~kama od 3. do 5. ovog re{ewa,utvrdilo je da plan ne predstavqa okvir za odobravawe bu-du}ih razvojnih projekata predvi|enih propisima kojimase ure|uje procena uticaja na ìvotnu sredinu i ne podle-è obavezi strate{ke procene uticaja na ìvotnu sredinu usmislu ~lana 5. stav 1. Zakona o strate{koj proceni uticajana ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04).

6. Ovo re{ewe objavquje se u „Slu`benom listu gradaBeograda”.

Obra zloèwe

Odeqewe za urbanizam i gra|evinske poslove, postupa-ju}i po zahtevu JP „Direkcije za gra|evinsko zemqi{te,planirawe i izgradwu Lazarevca”, kao obra|iva~a plana,imaju}i u vidu planirane namene, kao i ~iwenicu da suplanirani budu}i razvojni projekti odre|eni propisimakojima se ure|uje procena uticaja na ìvotnu sredinu,utvrdilo je da predmetni plan ne predstavqa okvir za odo-bravawe budu}ih razvojnih projekata i ne podleè obavezistrate{ke procene uticaja na ìvotnu sredinu u smislu~lana 5. stav 1. Zakona o strate{koj proceni uticaja na ì-votnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04), {toje potvrdilo Odeqewe za komunalne i stambene poslove iza{titu ìvotne sredine u svom aktu – Mi{qewu br. 501-142/2006-â od 15. juna 2006. godine.

Na osnovu navedenog, Odeqewe za urbanizam i gra|e-vinske poslove Op{tinske uprave gradske op{tine Laza-revac donelo je re{ewe kao u izreci.

Re{eno u Odeqewu za urbanizam i gra|evinske posloveOp{tinske uprave gradske op{tine Lazarevac, pod br. 350-210/2006-04 od 15. juna 2006. godine.

Gradska op{tina LazarevacOp{tinska uprava

Odeqewe za urbanizam i gra|evinske posloveBroj 350-210/2006-04, 15. juna 2006. godine

Pomo}nik na~elnikaDanica Radovanovi}, s. r.

OBRENOVAC

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednicamaodrànim 13. novembra 2006. godine, i 18. decembra 2006.godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planirawu i izgrad-wi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), ~lana 12.stav 2. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beo-grada”, br. 14/04 i 30/04), ~lana 21. Odluke o organizacijii radu organa gradske op{tine Obrenovac („Slu`benilist grada Beograda”, br. 32/04,7/05 i 32/05) i Zakqu~ka âá-13 br. 020-125 od 18. decembra 2006. godine, donela je

PLAN GENERALNE REGULACIJE

PODRU^JA TE „KOLUBARA B” – PRVA FAZA

A . U V O D

1. POVOD I CIQ IZRADE PLANA

Plan generalne regulacije podru~ja TE „Kolubara B – áfaza” (u daqem tekstu: plan) donosi se za podru~je koje ob-uhvata:

– komplekse TE „Kolubara B” sa transportnim mostomza ugaq i cevovodom sirove vode od vodozahvata i crpnestanice na reci Kolubari;

– kompleks Deponije gipsa, pepela i {qake u depresi-ji unutra{weg odlagali{ta povr{inskog kopa „Tamnava –Zapadno poqe” i

– lokaciju Regionalne deponije komunalnog ~vrstog ot-pada sa recikla`nim centrom i prate}im objektima.

Pored ova tri osnovna kompleksa, plan obuhvata pri-stupne koridore saobra}ajne, komunalne i tehnolo{ke in-frastrukture.

Neposredan povod za izradu plana jeste pokretawe ini-cijative za zavr{etak gradwe TE „Kolubara B”, kao novogenergetskog kapaciteta u energetskom sistemu RepublikeSrbije, ~ija bi se proizvodwa bazirala na kolubarskomlignitu. S tim u vezi bilo je neophodno obezbediti plan-ski osnov za dovr{avawe zapo~ete izgradwe TE „KolubaraB” á faza, sa dva bloka od po 350 MW i prostorom za odla-gawe pepela, {qake i gipsa.

Op{tine Kolubarskog okruga: Vaqevo, Lajkovac,Qig, Mionica, Ose~ina i Ub, u ciqu re{avawa pitawapostupawa sa komunalnim otpadom i uspostavqawa regi-onalnog koncepta upravqawa ~vrstim komunalnim otpa-dom u Kolubarskom regionu, pokrenule su aktivnosti ko-je su rezultirale potpisivawem Pisma o namerama op-{tina o zajedni~kom upravqawu otpadom i Sporazumom ozajedni~kom upravqawu otpadom. Inicijativi se prikqu-~ilo jo{ pet zainteresovanih op{tina: Koceqeva, Vla-dimirci, Obrenovac, Barajevo i Lazarevac, ~ime je u pro-jekat uspostavqawa regionalnog koncepta upravqawa ot-padom za Kolubarski region ukqu~eno ukupno 11 op{ti-na, od kojih tri sa podru~ja grada Beograda (Obrenovac,Barajevo i Lazarevac).

Osnovni ciqevi izrade i dono{ewa plana jesu:

– obezbe|ivawe planskog osnova za nastavak izgradwe ipu{tawe u funkciju TE „Kolubara B” – á faza;

– obezbe|ivawe planskog osnova za ure|ewe lokacijeRegionalne deponije komunalnog ~vrstog otpada sa reci-kla`nim centrom i pristupnom saobra}ajnicom;

– uskla|ivawe strate{kih i operativnih, dugoro~nih ikratkoro~nih, nacionalnih i lokalnih potreba i intere-sa razvoja na planskom podru~ju;


AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA I DRUGIH ORGANA GRADSKIH OP[TINA

– uskla|ivawe ekonomskih, socijalnih, tehnolo{kih,ekolo{kih i prostornih aspekata razvoja na planskom pod-ru~ju;

– obezbe|ivawe prihvatqivih standarda kvaliteta ì-votne sredine na planskom podru~ju i neposrednom okru-èwu;

– stvarawe planskih pretpostavki za rekultivaciju de-gradiranih povr{ina;

– obezbe|ivawe prostornih uslova za bezbedno funkci-onisawe proizvodnih i tehnolo{ko-infrastrukturnih si-stema i dr.

Neposredni zadaci plana jesu obezbe|ivawe:

– prostornih mogu}nosti za izgradwu, razvoj i kori-{}ewe planiranih energetskih i prate}ih objekata kom-pleksa termoelektrane i pripadaju}e deponije;

– urbanisti~kih (regulacionih, nivelacionih i teh-ni~kih) uslova za ure|ewe prostora u planskom obuhvatu;

– pravila gra|ewa odnosno pravila za izvo|ewe gra-|evinskih i drugih radova na objektima na kojima se vr-{i izgradwa i dogradwa, imaju}i u vidu bezbednost su-sednih objekata, saobra}aja, ìvotne sredine, reìmavoda i dr.;

– za{tite ìvotne sredine i za{tite od elementarnihnepogoda i tehni~ko-tehnolo{kih akcidenata i za{tite sastanovi{ta interesa za odbranu;

– za{tite neposredne okoline objekata i deponija to-kom eksploatacionog veka deponija, s obzirom na neophod-nost kona~ne rekultivacije i revitalizacije degradiranihpovr{ina;

– evidencije i ocene stawa infrastrukturnih sistemana celom razmatranom podru~ju, prate}ih sadràja i po-mo}nih objekata na deponijama i predlog racionalnog mo-dela za opremawe i ure|ewe razmatranog podru~ja po pre-stanku funkcionisawa deponija;

– veze razmatranog podru~ja sa lokalnom mreòm sao-bra}ajnica u kontaktnom podru~ju, sa predlozima odgovara-ju}ih poboq{awa i

– reìma kori{}ewa prostora u neposrednom okruè-wu deponija, unutar razmatranog podru~ja u realnom vreme-nu funkcionisawa deponija i kriterijuma za razme{tajmogu}ih prate}ih sadràja u funkciji objediwavawa ioplemewivawa razmatranog podru~ja kao jedinstvene ambi-jentalne celine u kona~noj fazi.

2. PLANSKO PODRU^JE

Podru~je plana odre|eno je na osnovu podataka iz stu-dijske i tehni~ke dokumentacije za izgradwu TE „Koluba-ra B” (Investicioni program), Studije o izboru mikrolo-kacije za regionalnu komunalnu deponiju ~vrstog otpada sarecikla`nim centrom za Kolubarski region, podataka oprostornim uslovqenostima aktuelnih zahteva i tehnolo-{kih potreba i mogu}nostima budu}eg ure|ewa na razma-tranom prostoru, podataka o stawu ìvotne sredine, ana-lize i ocene stawa, procene razvojnih mogu}nosti, koncep-ta plana i katastarskog stawa. Prostor obuhva}en grani-cama plana (kako je to dato na grafi~kom prilogu u razme-ri 1: 2.500 – Karta br. 3-: „Granice planskog podru~ja i po-dela na prostorne celine za koje }e se raditi urbanisti~-ki projekti”) odre|en je:

– sa severne strane granica je severna granica PK„Tamnava – Zapadno poqe” odnosno zemqi{no-putni pojaslokalnih putnih saobra}ajnica i postoje}a ograda kom-pleksa termoelektrane;

– sa severoisto~ne i isto~ne strane granica je zemqi-{ni pojas interne pruge i putne saobra}ajnice (pristuptermoelektrani), granica monta`nog placa BTO i izvoznatraka ugqa SUP-1;

– sa ju`ne strane granica je spoqna granica utovarneèlezni~ke stanice Tamnava, granice katastarskih parcelau prostoru PK „Tamnava – Zapadno poqe” i delom nekada-{we korito reke Kladnice (ju`na granica KO Kaleni}) i

– sa zapadne strane granica se poklapa sa granicama ka-tastarskih parcela u prostoru PK „Tamnava – Zapadno po-qe”, spoqnom i unutra{wom obalom regulacije Kladnicei postavqenom ogradom kompleksa termoelektrane.

Granicama planskog podru~ja obuhva}en je i prostor odunutra{we ivice kolovoza lokalnog puta za V. Crqeneprema isto~noj granici PK „Tamnava – Isto~no poqe”(koridor cevovoda za transport sirove vode) od crpne sta-nice i vodozahvata na reci Kolubari do pristupnog puta zatermoelektranu.

Povr{ina planskog podru~ja iznosi 434 ha.

2.1. Opis granice planskog podru~ja

Plansko podru~je obuhvata deo teritorije op{tina Ub,Obrenovac, Lazarevac i Lajkovac od ta~ke H=4 927 371,21/ Y=7 438 594,97) na granici KO Kaleni} i KO Mali Bo-rak i daqe tom granicom, spoqnom granicom katastarskihparcela br. 674/1, 675/1, 672/1, 672/2, 672/3, 669/4, 669/22,671/1, 669/3, 669/2, 670, zatim se~e k.p. br. 812, spoqnom gra-nicom k.p. br. 657/4, 657/3, 809, 651, 645/1, 654/2, 644/2, 643/2,641/2, 638, se~e k.p. br. 639/2 i 806, spoqnom granicom k.p.br. 616/2, 616/1, 616/4, 620, 621/2, 621/1, 612, 319/2, 318/2, 316,313, 312/2, 312/1, 311, se~e parcelu br. 308/1 i 308/2, spoq-nom granicom k.p. br. 301/5, 301/3, 301/2, 300/2, 336, delomkroz k.p. br. 338/1, granicom k.p. br. 337, delom k.p. br. 578,granicom parcele br. 343, se~e putnu parcelu br. 38, grani-com parcele br. 358/1, 357/19, 357/20, 356/2, 355/1, 353/1,523/1 i po k.p br. 523/1 se spu{ta na spoqnu granicu parce-la br. 524/1, 524/2, 526/1, 527/1, 527/2, 533, se~e kat. parcelebr. 534/3, 535, 518/2, 543/1, zatim spoqnom granicom k.p. br.543/4, 544/8, 544/5, 544/2, 545/6, 545/4, 546/2, 460 (sve KO Ka-leni}), se~e k.p. br. 74/1, spoqnom granicom k.p. br. 884/14,se~e k.p. br. 74/2 (sve KO Poqane), se~e k.p. br. 472 (KO Ka-leni}); se~e k.p. br. 74/2, daqe spoqnom granicom k.p. br.927/2, 928/1, 629/5, 936/17, 936/2, 936/3, se~e k.p. br. 968 i na-stavqa spoqnom granicom te katastarske parcele (sve KOPoqane); spoqnom granicom k.p. br. 2688, 2527/5, 2527/2,2526/7, 2342/7, se~e k.p. br. 2688, 2342/2, 2526/5, 2412/1,2411/3, 2410/3, nastavqa spoqnom granicom k.p. br. 2413/1,2519/1, se~e kat. parcele br. 2516/7, 2516/3, 2516/6, 2513/2,2526/3, 2536/6, 2536/5, 2342/4, 2506/2, 2507/4, 2503/3 (sve KOStepojevac); se~e k.p. br. 212 (KO Cvetovac), se~e k.p. br.335/7, 329/7, 2073/1, 329/2, nastavqa spoqnom granicom k.p.br. 2049/1, 333/3, 333/5, 333/1, 334/2, 2049/1, se~e k.p. br.339/2, 2075/1, 339/6, 339/7, 329/7, 335/7 (sve KO V. Crqeni);se~e k.p. br. 134/7, spoqnom granicom k.p. br. 212 (sve KOCvetovac); spoqnom granicom k.p. br. 2503/3, 2507/3, 2507/4,2506/2, 2342/4, 2536/4, se~e k.p. br. 2536/5, 2536/6, spoqnomgranicom k.p. br. 2512/2, 2513/2, 2516/6, 2516/3, 2516/7,2517/2, 2519/4, 2519/2, 2540/2, 2410/4, 2408/3, 2407, 2537/9,2394/2, 2392/1, se~e k.p. br. 894/1, spoqnom granicom k.p. br.894/17, 894/16, 2392/3, 894/15, se~e 2662/2 (sve KO Stepoje-vac); spoqnom granicom k.p. br. 597/4, 596/3, 596/4, 569/1, se-~e k.p. br. 570/1, 569/2, 568, 564, 582/7, 562/2, 561/1, 559/4,561/3, 559/5, 559, 558/1, 556/1, 541/1, 540/1, 540/4, 540/5, 539,spoqnom granicom k.p. br. 538, se~e k.p. br. 537, 747/1, 745/2,745/3, 745/1, daqe spoqnom granicom k.p. br. 744/1, 744/2,771/2, 771/1, 770, 769, delom spoqnom granicom k.p. br.762/2, daqe se~e istu parcelu, se~e k.p. br. 762/13, 762/12,762/11, 803/3, 803/2, 803/1, 803/4, 803/5, 805/2, daqe spoqnomgranicom k.p. br. 805/4 (sve KO Kaleni}), se~e k.p. br. 77,pa daqe spoqnom granicom k.p. br. 42/2, 41, 37/1, 37/2, 36/2,36/1, 33/1, 32/2, 32/6, 25/1, 25/2, 27/3, 27/2, 27/4, 27/1, 76, 20/3,20/2, 20/1, se~e k.p. br. 72, daqe spoqnom granicom k.p. br.13/2, 13/4, 13/1, 14, ponovo spoqnom granicom k.p. br. 13/1 idaqe spoqnom granicom k.p. br. 12 (sve KO Mali Borak) dopo~etne ta~ke.


Podru~je unutar granica plana, ukupne povr{ine od 434ha, obuhvata delove teritorije katastarskih op{tina, i to:

1) na podru~ju op{tine Obrenovac

KO Poqane:– kat. parcele broj 74, 74/1, 74/2, 629/3, 629/5, 884/6, 884/8,

884/14, 927/2, 928/1, 936/2, 936/3, 936/4, 936/14, 936/17, 937/1,937/2, 937/3, 937/4, 938/1, 938/2, 939/1, 939/2, 939/3, 939/4,939/5, 939/6, 941, 942/1, 942/3, 942/4, 943/1, 959/2, 960/1, 960/2,960/3, 960/4, 960/8, 961/1, 961/2, 962, 963/1, 963/2 i 963/3;

–deo katastarske parcele br.: 968;

2) na podru~ju op{tine Lazarevac,

KO Cvetovac:– deo katastarskih parcela br.: 134/7 i 212;

KO Stepojevac:– cele katastarske parcele br.: 894/2, 894/14, 894/15,

894/16, 894/17, 894/18, 894/20, 896, 898/1, 898/4, 899/5, 899/6,904/1, 904/2, 904/3, 2342/7, 2390/1, 2390/2, 2392/1, 2392/3,2392/4, 2392/6, 2393/1, 2393/2, 2394/1, 2394/2, 2394/3, 2395,2402/3, 2406, 2407, 2408/3, 2409, 2410/1, 2410/2, 2410/4, 2411/1,2411/2, 2411/4, 2411/5, 2411/6, 2412/2, 2412/4, 2412/5, 2413/1,2507/3, 2512/2, 2517/2, 2519/1, 2519/2, 2519/3, 2519/4, 2526/7,2527/3, 2527/4, 2527/5, 2528/2, 2536/4, 2537/4, 2537/7, 2537/8,2537/9, 2537/10, 2537/11, 2662/3 i 2662/4;

– deo katastarskih parcela br.: 2342/2, 2342/4, 2410/3,2411/3, 2412/1, 2503/3, 2506/2, 2507/4, 2513/2, 2516/3, 2516/6,2516/7, 2526/3, 2526/5, 2536/5, 2536/6, 2662/2 i 2688;

KO Veliki Crqeni:– cele katastarske parcele br.: 333/1, 333/3, 333/5, 334/2

i 2049/1;– deo katastarske parcele br.: 329/2, 329/7, 335/7, 339/2,

339/6, 339/7 i 2073/1;

3) na podru~ju op{tine Ub

KO Kaleni}:– cele katastarske parcele br.: 37/9, 37/11, 37/13, 299/2,

300/2, 301/2, 301/3, 301/4, 301/5, 301/6, 308/1, 308/2, 312, 312/1,312/2, 313, 316, 318/1, 318/2, 318/3, 319/1, 319/2, 319/3, 321/1,321/2, 322/1, 322/2, 323, 323/1, 323/2, 323/3, 324, 326, 327, 328,329, 330/1, 330/2, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 338/1, 343,344, 345, 346, 347/1, 347/2, 347/3, 347/4, 347/6, 348, 348, 350,351/1, 351/2, 352, 353/1, 353/2, 353/3, 353/4, 354, 355/1, 356/2,357/19, 357/20, 358/1, 358/2, 460, 473/1, 473/2, 523/1, 524/1,524/2, 525, 526/1, 527, 527/3, 528, 529, 530, 530/1, 530/2, 530/3,530/4, 531/1, 531/3, 531/4, 532, 533, 534/1, 534/2, 534/4, 534/5,535, 535/4, 535/5, 535/7, 536/1, 537/1, 537/2, 538, 538/1, 538/2,538/3,538/4, 539, 539/1, 540/1, 540/3, 540/4, 540/5, 541/1, 541/2,541/3, 542, 542/1, 542/2, 542/3, 542/4, 542/8, 543/2, 543/3, 543/4,543/5, 544/2, 544/3, 544/5, 544/6, 544/8, 544/9, 544/10, 545/4,546/2, 545/6, 545/8, 545/9, 549/2, 550/2, 551/3, 552/2, 553/2,553/3, 554/1, 554/2, 555/1, 555/2, 555/3, 556/1, 556/3, 556/4,557/1, 557/2, 558/1, 558/2, 558/3, 559, 559/3, 559/4, 559/5, 560/1,560/2, 560/3, 560/4, 560/5, 561/1, 561/3, 562/1, 562/2, 562/27,562/28, 563/1, 563/2, 564, 568, 569/1, 569/2, 596/4, 570/1, 570/2,571/1, 571/2, 571/3, 571/4, 571/5, 571/6, 571/8, 572/1, 572/2,572/3, 572/4, , 573/14, 573/15, 573/16, 580/1, 582/3, 582/7, 584/8,586/1, 586/2, 586/3, 586/4, 586/6, 586/7, 586/8, 586/9, 589, 594/2,595/1, 595/2, 595/3, 596/3, 596/4, 597/4, 612, 616/1, 616/2, 616/3,616/4, 617/1, 617/2, 617/3, 618, 619/1, 619/2, 619/3, 619/4, 620,621/1, 621/2, 621/3, 621/4, 622/1, 622/2, 622/3, 622/4, 623, 624,625, 626, 627/1, 627/2, 627/3, 628, 629, 630/1, 630/2, 631, 633,634, 635, 636/1, 636/2, 636/3, 637/1, 637/2, 637/3, 637/5, 637/6,638, 639/1, 641/1, 641/2, 642/1, 642/2, 643/1, 643/2, 644/1, 644/2,645/1, 645/2, 651, 652/2, 652/4, 653/3, 655/2, 657/3, 657/4, 669/2,669/3, 669/4, 669/22, 670, 671/1, 671/2, 672/1, 672/2, 672/3,674/1, 675/1, 675/2, 675/3, 675/4, 675/5, 677/1, 677/3, 678, 679,680, 681, 682, 683/1, 683/2, 683/3, 683/4, 683/5, 683/6, 683/7,684/1, 684/2, 684/3, 684/4, 684/5, 684/6, 684/7, 684/8, 684/9,

684/10, 684/11, 685/1, 685/2, 685/3, 685/4, 685/5, 685/6, 685/7,685/8, 685/9, 686, 687/1, 687/2, 688/1, 688/2 , 689, 740/1, 740/2,740/3, 742/1, 742/3, 742/4, 743/1, 743/2, 744/1, 744/2, 746, 762/6,762/7, 762/9, 762/14, 769, 770, 771/1, 771/2, 772/1, 772/2, 773/1,773/2, 773/3, 773/4, 773/5, 784, 785/1, 785/2, 786/1, 786/2, 787/1,787/2, 787/3, 788/1, 788/2, 788/3, 789/1, 789/2, 789/3, 789/4,790/1, 790/2, 790/3, 790/4, 790/5, 791/1, 791/2, 791/3, 791/5,791/6, 791/7, 791/8, 791/9, 792, 793, 794, 795/1, 795/2, 796, 797,798, 799/1, 799/2, 800, 801, 802, 805/1, 805/3, 805/4, 805/5,805/6, 805/7 i 809;

– deo katastarskih parcela br.: 38, 38/2, 38/4, 308/1,308/2, 338/1, 472, 518/2, 534/3, 535, 537, 543/1, 578, 586, 639/2,747/1, 745/2, 745/3, 745/1 762/2, 762/13, 762/12, 762/11, 803/3,803/2, 803/1, 803/4, 803/5, 805/2, 806, 812; i

4) na podru~ju op{tine Lajkovac

KO Mali Borak:– cele katastarske parcele br.: 12, 13/1, 13/2, 13/3, 13/4,

13/5, 14, 20/1, 20/2, 20/3, 21/1, 21/2, 22/2, 22/4, 23, 24/1, 24/2,25/1, 25/2, 26/2, 26/3, 27/1, 27/2, 27/3, 27/4, 32/1, 32/2, 32/3,32/4, 32/5, 32/6, 33/1, 33/2, 33/3, 36/1, 36/2, 37/1, 37/2, 41, 42/1,42/2 i 76;

– deo katastarskih parcela br.: 72 i 77.

2.2. Postoje}a namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta

Termoelektrana „Kolubara B” locirana je na oko 40 kmjugozapadno od Beograda, na zapadnoj granici Kolubarskogugqenog basena, na trome|i op{tina Ub, Lazarevac iObrenovac, u neposrednoj blizini stanice za utovar ugqa„Tamnava” na industrijskoj pruzi Obrenovac–Vreoci, se-verno od povr{inskih kopova „Tamnava – Isto~no poqe” i„Tamnava – Zapadno poqe”.

Najbliè naseqa su Kaleni} i Poqane. Na nekada-{wem ruralnom podru~ju (delovi naseqa Kaleni}, Poqanei Cvetovac) dogodile su se zna~ajne promene kao posledi-ca razvoja rudnika, tj. usled zauzimawa i promene namenezemqi{ta, preseqewa lokalnog stanovni{tva, promena usaobra}ajnoj putnoj i èlezni~koj mreì, promene topo-grafije i pejzaà, kao i promene u hidrografskoj mreì ireìmu proticaja vodotoka.

Podru~je TE „Kolubara B” zauzima aluvijalnu ravan iz-me|u reke Kolubare i wene leve pritoke Kladnice, nepo-sredno uzvodno od u{}a. Oba vodotoka zna~ajna su za funk-cionisawe termoelektrane. Zahvatawe sirove vode za teh-nolo{ke potrebe planira se preko postoje}eg vodozahvatai crpne stanice na Kolubari, izgra|enih za potrebe TE„Kolubara A” u Velikim Crqenima. Kladnica }e bitiprirodni recipijent za ispu{tawe otpadnih, tehnolo{kihi sanitarnih voda.

Za deponovawe ~vrstih produkata sagorevawa iz termo-elektrane predvi|a se posebno pripremqena lokacija u ot-kopanom prostoru povr{inskog kopa „Tamnava – Zapadnopoqe”, udaqena oko 1,5 km od kompleksa termoelektrane, aza sanitarnu deponiju posebno pripremqena lokacija iz-me|u kopova „Tamnava – Istok” i „Tamnava – Zapad” na pod-ru~ju kopa „Tamnava – Zapad”. Na ovaj na~in deponije }e bi-ti sme{tene u, ina~e, degradirani prostor unutra{weg od-lagali{ta povr{inskog kopa. Deponije predstavqaju po-sebne fizi~ke i tehni~ko-tehnolo{ke celine sa svim pri-padaju}im instalacijama, postrojewima i opremom, pomo}-nim zgradama, saobra}ajnim objektima i povr{inama,energetskim objektima, magistralnom i razvodnom mreòmtehni~ke i komunalne infrastrukture i za{titnim zele-nilom.

Predmet razmatrawa je zemqi{te pod deponijama i pro-stor u neposrednoj funkcionalnoj vezi sa deponijama, odno-sno prostor u kome }e biti sme{tene deponije u fazi eks-ploatacije. U kona~noj fazi, po prestanku funkcionisawadeponija, bi}e izvr{ena rekultivacija i revitalizacija.


Programom za izradu Urbanisti~kog plana , koji je sa-stavni deo ovog plana razmatran je i prostor u neposred-nom okruèwu, izvan lokacija deponija, iz aspekta smawe-wa {tetnog uticaja deponije na ìvotnu sredinu i, s tim uvezi, sprovo|ewa mera za{tite. Ovaj prostor }e nakon pre-stanka eksploatacije i rekultivacije deponija ~initi sawima jedinstvenu ambijentalnu celinu.

3. PRAVNI I PLANSKI OSNOV

Pravni osnov za dono{ewe Plana generalne regulacijeje Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”,br. 47/03 i 34/06) i podzakonska akta, Zakon o energetici(„Slu`beni glasnik RS”, broj 84/04) kao i drugi propisi izoblasti rudarstva, ìvotne sredine, vodoprivrede i dr.

Planski osnov za dono{ewe ovog plana predstavqajuodgovaraju}a planska re{ewa Prostornog plana RepublikeSrbije („Slu`beni glasnik RS”, broj 13/96), Regionalnogprostornog plana administrativnog podru~ja grada Beo-grada („Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/04), i Pro-stornog plana podru~ja Kolubarskog okruga pogo|enog ze-mqotresom („Slu`beni glasnik RS”, broj 70/02).

Za daqu izgradwu kompleksa elektrane sa pripadaju}imobjektima i deponijom, kao objekta iz ~lana 89. stav 4. Zako-na o planirawu i izgradwi, urbanisti~ki plan se izra|ujeu skladu sa prostornim planom podru~ja posebne namene.

Plan generalne regulacije podru~ja TE „Kolubara B”ura|en je koordinirano sa finalizacijom Prostornogplana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog ba-sena i izradom odgovaraju}e strate{ke procene uticaja naìvotnu sredinu.

Planski osnov za uspostavqawe regionalnog konceptaupravqawa komunalnim otpadom na podru~ju Kolubarskogregiona predstavqaju Regionalni prostorni plan Kolu-barskog okruga pogo|enog zemqotresom i Regionalni pro-storni plan administrativnog podru~ja Beograda u kojimaje definisano opredeqewe za ekolo{ko upravqawe komu-nalnim otpadom, a kao makrolokacija centralne sanitarnedeponije za podru~je Kolubarskog okruga (regionalna de-ponija treba da opsluùje i podru~je grada Beograda i toop{tine Lazarevac, Ub, Obrenovac i Barajevo), predvi|e-no je jedno od otkopanih poqa u Kolubarskom lignitskombasenu u kome je zavr{ena eksploatacija ugqa.

Izradi plana pristupilo se na osnovu odluka o izradiplana, koje su sporazumno doneli, po prethodno pribavqe-nom mi{qewu odnosnih Komisija za planove, organi nad-le`ni za dono{ewe Plana i to na osnovu:

– Odluke Skup{tine op{tine Lajkovac, broj 06-35/06-01od 13. juna 2006, objavqene u „Slu`benom glasniku op-{tine Lajkovac”, broj 3 od 14. juna 2006;

– Odluke predsednika gradske op{tine Obrenovac, á-01broj 350-343 od 22. juna 2006, objavqene u „Slu`benom li-stu grada Beograda”, broj 14 od 28. juna 2006;

– Odluke Skup{tine gradske op{tine Lazarevac, broj06-106/2006-áH od 22. juna 2006, objavqene u „Slu`benomlistu grada Beograda”, broj 14 od 28. juna 2006. i

– Odluke Skup{tine op{tine Ub, broj 350-177/2006-04,objavqene u „Slu`benom glasniku op{tine Ub”, broj 3 od30. juna 2006.

Sastavni deo ovih odluka je Program za izradu Urbani-sti~kog plana podru~ja TE „Kolubara B” – á faza.Programza izradu Urbanisti~kog plana usvojen je istovremeno sadono{ewem odluka o pristupawu izradi plana generalneregulacije za podru~je TE „Kolubara B”.

4. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA PODRU^JA EKSPLOATACIJE KOLUBARSKOG LIGNITSKOG

BASENA

Prostorni plan obuhvata: postoje}e i planirane po-vr{inske kopove; deponije raskrivke (jalovine) i drugihotpadnih materija; objekte za pripremu, preradu ili

transformaciju ugqa; mreù spoqnog i unutra{wegtransporta; sisteme za vodosnabdevawe; lokacije postro-jewa za tehnolo{ku i otpadnu vodu; podru~ja rekultivaci-je o{te}enog zemqi{ta; lokacije za izme{tawe naseqa,infrastrukturnih i drugih objekata iz zone eksploata-cije lignita i podru~ja neposrednog uticaja rudarsko-energetskog sistema na okolinu.

Ukupna povr{ina planskog podru~ja iznosi 547,14 km²i obuhvata delove teritorija ~etiri op{tine: Lazarevac,Lajkovac, Ub i Obrenovac.

Prostorni plan obuhvata podru~je posebne namene,koje je karakteristi~no po dominantnom uticaju jedneproizvodne funkcije (obimne eksploatacije i preradeugqa). Plan je nastojao da relativizuje postoje}e i o~e-kivane konflikte i pruì doprinos uskla|ivawu su-protnih interesa u kori{}ewu prostora kroz ravnoprav-no razmatrawe ekonomskih, socijalnih i prostornihaspekata budu}eg razvoja REIS1 i wegovog okruèwa,imaju}i pritom u vidu uticaj tehni~ko-tehnolo{kog pro-gresa kao i mogu}e ekolo{ke i prostorne posledice tograzvoja.

Praksa i potrebe da se u oblasti energetike strate{kekoncepcije zasnivaju na dugoro~nim prognozama (za periodod 30, 50, pa i vi{e godina), s jedne strane, i delikatnosti nepouzdanost predvi|awa za tako dugi rok, s druge, zahte-vali su da se u konceptu Prostornog plana prona|e odgova-raju}i kompromis. Ova pote{ko}a razre{ena je tako {to jeza razli~ite vremenske horizonte primewen razli~it nivodetaqnosti predvi|awa. Za vremenski bliè horizontepredloèna su detaqnija i razra|enija re{ewa, dok su zavremenski duè periode predloèna op{ta re{ewa, ~estosamo u formi op{tih ciqeva i potreba, a ponegde i u va-rijantama. Pretpostavka je da }e ta dugoro~na predvi|awabiti ponovo preispitivana u slede}im ciklusima istra-ìvawa i planirawa. Pouzdanost predvi|awa dodatno jeumawena sporim prilago|avawem i nedovoqno brzom obno-vom privrednog rasta i dru{tvenog razvoja posle 2000. go-dine, nakon vi{egodi{we socio-politi~ke i ekonomskekrize u zemqi.

Pripremawe Prostornog plana za Kolubarski basenzapo~eto je u vreme jo{ uvek nepovoqnog ekonomskog sta-wa ~itavog energetskog odnosno elektroprivrednog si-stema Srbije, iako je u periodu nakon 2000. godine dostaura|eno na rehabilitaciji nekih wegovih sistema, u pr-vom redu pojedinih termoelektrana i delova prenosnemreè. Sistem se nalazi na samom po~etku restrukturi-rawa, ~iji modaliteti i dinamika nisu u svemu defini-sani. Zapravo, tek treba doneti odgovaraju}e strate{keodluke u pogledu: (1) izbora pravca/koncepcije i dinami-ke restrukturirawa sistema, za sve wegove delove; (2) im-pliciranih tro{kova odnosno neophodnih sredstava; i(3) izglednih posledica. U ovakvim okolnostima, dodat-no dobija na va`nosti minimizovawe konflikata izme-|u lokalnih i regionalnih ciqeva i prioriteta, s jednestrane, i prioriteta dràvnog odnosno nacionalnogzna~aja, s druge.

Strate{ki okvir prostornog razvoja i ure|ewa plan-skog podru~ja utvr|en je Strategijom razvoja energetikeRepublike Srbije do 2015. godine. Za Prostorni plannajva`nije su one wene odredbe koje se odnose na: (1) za-vr{etak zapo~etih investicija; (2) revitalizaciju po-stoje}ih kapaciteta; (3) {irewe povr{inskih kopova nanove lokalitete; (4) ekonomske, socijalne, prostor-ne/naseqske, pravno-imovinske, tehni~ko-tehnolo{ke iekolo{ke konflikte koji se o~ekuju kod ostvarivawastrate{kih ciqeva; i (5) neophodnost razgrani~ewaeksploatacije lignita, s jedne strane, i prerade ligni-ta i proizvodwe energije i ostalih prate}ih programa,s druge.––––––––––1 REIS – rudarsko-energetsko-industrijski sistem.


Osnovni ciq izrade i dono{ewa Prostornog plana je-ste obezbe|ivawe prostornih uslova za racionalnu eksplo-ataciju leì{ta lignita u Kolubarskom besenu, kao i zaneutralisawe ili ublaàvawe ekolo{kih i socio-ekonom-skih negativnih posledica te eksploatacije.

Osnovni ciq Prostornog plana ostvaruje se primenomslede}ih kriterijuma:

– efikasnost funkcionisawa sloènog rudarsko-ener-getsko-industrijskog sistema;

– racionalno iskori{}avawe neobnovqivih prirodnihresursa;

– neutralisawe nepovoqnih efekata iskori{}avawalignita na sada{wem stepenu tehni~ko-tehnolo{kograzvoja;

– poboq{awe uslova ìvqewa i smawewe postoje}ihrazlika u nivou ìvotnog standarda stanovni{tva;

– smawewe dru{tvenih tro{kova razvoja (najve}a efi-kasnost uz najmawe tro{kove); u{tede u kretawu, izgradwi,potro{wi energije, itd.;

– obezbe|ivawe mogu}nosti izbora za korisnike prosto-ra, razradom alternativa za mnoga re{ewa i koncepcije;

– o~uvawe i daqe unapre|ewe kvaliteta sredine;– za{tita i svrsishodno kori{}ewe kulturnog nasle|a;– efikasna rekultivacija degradiranog zemqi{ta i– sigurnost sistema i okruèwa, u odnosu na spoqne de-

struktivne uticaje (ratna dejstva, elementarne nepogode).Prostornim planom obezbe|uje se za{tita lignitskog

leì{ta od degradacije i neracionalnog kori{}ewa.Utvr|uje se restriktivan i planski kontrolisan reìmkori{}ewa prostora i izgradwe infrastrukturnih, pri-vrednih i naseqskih objekata iznad lignitskog leì{ta.Posebnim planskim merama i re{ewima bi}e obezbe|enoda primena pomenutih ograni~ewa ne uti~e na pogor{aweuslova ìvota u naseqima koja se nalaze u eksploatacio-nom podru~ju lignitskog basena. Ove mere bi}e podràne

odgovaraju}im institucionalnim i normativnim re{ewi-ma, u skladu s novim strate{kim opredeqewima RepublikeSrbije u oblasti kori{}ewa energetskih resursa.

Pored postoje}ih termo-energetskih objekata u Veli-kim Crqenima i Vreocima, na novoj lokaciji (na trome|iop{tina Ub, Lazarevac i Obrenovac) predvi|en je nasta-vak izgradwe TE „Kolubara B” i rezervisan prostor zaoplemewivawe i preradu lignita. Izgradwa novih pri-vrednih objekata (van sektora energetike) bi}e usmeravanaprema zonama naseqavawa.

Principi racionalnosti nalaù koncentrisawe sao-bra}ajnica i drugih infrastrukturnih sistema u uzanimkoridorima na eksploatacionom podru~ju i u wegovojkontaktnoj zoni. Prostornim planom je zadràn postoje-}i koridor èlezni~ke pruge Beograd-Bar. U istom ko-ridoru, koji deli lignitski basen na isto~ni i zapadni,nalazi se i magistralni put Ibarska magistrala, koji }eu zoni naseqa Vreoci i [opi} biti privremeno izme-{ten u duìni od 6 do 8 km. Za trajno izme{tawe delaputa M 22 i dela èlezni~ke pruge, reke Kolubare i dru-gih infrastrukturnih sistema rezervisan je koridor uzoni „horsta” izme|u Poqa „Tamnava istok” i „Ju`nogpoqa”. Drugi infrastrukturni koridor bi}e formiranna pravcu prolaska budu}eg auto-puta Beograd–Ju`ni Ja-dran, pored zapadne konture eksploatacionog podru~jalignitskog basena.

Ukupne eksploatabilne rezerve lignita u Basenu izno-se oko 1.500.000.000 tona ugqa. Ovde nisu obuhva}ene rezer-ve ugqa poqa „[opi}–Lazarevac”, „Radqevo” i „Zvizdar”.Rezerve ugqa u „me|uprostoru” kopova gde su locirani in-dustrijski objekti, pruga Beograd–Bar i Ibarski put „za-robqene” su i iznose vi{e stotina miliona tona. Ove re-zerve bi produìle eksploataciju ugqa u Kolubarskom ba-senu za oko deset godina i ravne su energetskom ekvivalen-tu od 90.000.000 tona nafte.


Tabela 1: Eksploatacija ugqa Kolubarskog basena – projekcija do 2020. godine – (u 106 t godi{we)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––God. Poqe Poqe Tam. Tam. Veliki Poqe D Poqe Ju`no Kolubara

B D istok zapad Crqeni (pro{irene E poqegranice )

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2005. 1.0 14.0 5.0 7.1 / / / / 27.1

2006. 2.0 14.0 2.4 9.0 / / / / 27.4

2007. 2.5 14.0 / 11.0 / / / / 27.5

2008. 2.5 14.0 / 11.0 / / / / 27.5

2009. 2.5 14.0 / 9.0 3.0 / / / 28.5

2010. 2.5 13.0 / 10.5 5.0 / / / 31.0

2011. 3.0 / / 12.0 5.0 14.0 / / 34.0

2012. 3.0 / / 12.0 6.0 14.0 / / 35.0

2013. 3.0 / / 12.0 6.0 14.0 / / 35.0

2014. / / / 12.0 6.0 13.0 / 4.0 35.0

2015. / / / 12.0 / 10.0 4.0 9.0 35.0

2016. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

2017. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

2018. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

2019. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

2020. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

22.5 83.0 7.4 177.6 31.0 65.0 61.5 70.5 518–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Proizvodwu ugqa u RB „Kolubara” u periodu do 2020.godine karakteri{u problemi prouzrokovani vi{egodi-{wim zastojem ne samo razvoja povr{inske ekspolatacijeve} i potrebnog rada na projektovawu i izvo|ewu neophod-nih istra`nih radova ~iji su rezultati neophodni za kva-litetno projektovawe.

Do 2020. godine za potrebe proizvodwe elektri~ne itoplotne energije (pri prose~nom godi{wem angaòva-wu TE od oko 5700 ~asova) u Kolubarskom basenu }e bitiutro{eno oko 525.106 t (a sa {irokom potro{wom i po-tro{wom za su{ewe lignita ukupno oko 580.106 t) ligni-ta (Slika 1).

Radi racionalnog i ekonomi~nog kori{}ewa energet-skih potencijala i imaju}i u vidu ekolo{ka ograni~ewa,predvi|a se da budu}i ukupan istovremeno instalisani ka-pacitet na bazi kolubarskog lignita ne}e pre}i 4.000MW. To zna~i da se u narednom periodu ne predvi|a ve}aproizvodwa od 35 miliona tona lignita godi{we. Do 2020.godine bi}e utro{eno oko 585 miliona tona, tako da za pe-riod do kona~nog iskori{}ewa kolubarskog lignita osta-je oko 1.225 miliona tona. Sa dostignutom proizvodwom od35 miliona tona, teorijski period eksploatacije iznosi

35 godina. Me|utim, to ograni~ewe ~ini nu`nim postup-nost u izgradwi novih kapaciteta i name}e potrebu ukqu-~ivawa novih tehnologija kori{}ewa lignita za proizvod-wu elektri~ne (i toplotne) energije. U analiziranoj vari-janti, te`ilo se da postoje}i kapaciteti termoelektranabudu, nakon 40 godina rada, zameweni termokapacitetimaiste snage jo{ jednog ciklusa, sa neophodnom revitaliza-cijom, u trajawu do 40 godina. Vidi se da sa takvom dina-mikom eksploatacije, kolubarski ligniti }e trajati dooko 2060. godine (Slika 2).


Slika 1: Proizvodwa i struktura potro{we ugqa u Kolubarskom basenu u periodu do 2020. godine (u 106m)

Slika 2: Dinamika i struktura kori{}ewa lignita u Kolubarskom basenudo kraja wegovog veka (u 106 t)

Izgradwa TE „Kolubara B” predstavqa jedan od prio-ritetnih zadataka JP „Elektroprivreda Srbije”. Zato jeneophodno na}i re{ewa za wen {to br`i zavr{etak. Dosada su postojali mnogi rokovi wenog zavr{etka, ali suoni uvek probijani. Prema Sredworo~nom planu

2002–2006. godina ura|enom u januaru 2002. godine, bilo jepredvi|eno da prvi agregat bruto snage 350 MW (320 MWneto) u|e u rad po~etkom 2006. godine, a drugi agregat istesnage krajem 2006. godine, ali to nije ostvareno. Od tre-nutka konsolidacije ugovora za turbinsko postrojewe do

ulaska u komercijalni pogon prvog bloka, potrebno je pre-ko 40 meseci, dok bi se radovi na drugom bloku zavr{iliod 9 do 12 meseci kasnije.

Po{to jo{ uvek nisu sklopqeni ugovori za turbinu inedostaju}u opremu, predstoji potreba wenog koncepcij-skog preprojektovawa u kondenzacionu elektranu sa izme-wenim i poboq{anim karakteristikama i sa mogu}no{}urekonstrukcije turbine za rad u toplifikacionom reì-mu, ako to bude kasnije odlu~eno.

Prostorni plan polazi sa re{ewem za TE „KolubaraB”, sa promewenom dinamikom ulaska u pogon. Imaju}i uvidu mogu}nosti proizvodwe ugqa i neophodno vreme zapreprojektovawe i izgradwu, predvi|a se da }e prvi blokTE „Kolubare B” u}i u pogon krajem 2010. godine ili po-~etkom 2011. godine, a drugi krajem 2011. godine.

B. PLANSKE KONCEPCIJE I PRAVILA ZA URE\EWE I IZGRADWU PROSTORA

1. NAMENA I NAÎN KORI[]EWA ZEMQI[TA

1.1. Namena i bilans povr{ina

TE „Kolubara B” i Regionalna komunalna deponijaneopasnog ~vrstog otpada su strate{ki objekti, ~ije je ko-ri{}ewe i izgradwa od op{teg interesa.

Zemqi{te u podru~ju TE „Kolubara B” je u dràvnojsvojini. Pribavqeno je u postupku eksproprijacije za ko-risnika JP „Elektroprivreda Srbije”.

Pored glavnih pogonskih objekata i prate}ih objekatai povr{ina koji funkcionalno pripadaju TE „KolubaraB” i ure|ene lokacije sanitarne deponije, plansko podru~-je obuhvata javne saobra}ajnice i druge infrastrukturnesisteme koji su, u smislu Zakona o planirawu i izgradwijavna povr{ina i kao takvi ispuwavaju sve uslove za pro-gla{ewe za javno gra|evinsko zemqi{te2.

Nakon progla{ewa javnog gra|evinskog zemqi{ta, mo-ra se doneti program wegovog ure|ivawa prema pravilimaza ure|ewe prostora utvr|enog planom.

Pregled bilansa povr{ina

Povr{ine u ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Prostorna celina 1

Kompleks termoelektrane sa koridorom potisnog cevovoda za transport sirove vode od crpne stanice do termoelektrane 143,00

(á) Kompleks termoelektrane 103,00zona primarnih sadràja (zona GPO) 3,00zona prate}ih tehni~kih objekata 11,20zona ostalih prate}ih objekata 6,40razvodno postrojewe i energetski koridor 8,16zona privremenih sadràja u funkciji izgradwe Termoelektrane (6,64) 13,36zona zelenih i rekreativnih povr{ina 35,00Kanal Kladnice sa za{titnim obalnim zelenilom 0.27rezervisani prostor za áá fazu izgradwe Termoelektrane 19,80Saobra}ajnice i saobra}ajne povr{ine 5.81

(áá) Interna pruga sa zelenim pojasom 4,30

(ááá) Prodaja i utovar ugqa sa parkingom za teretna vozila 7,75Ranìrna stanica „Tamnava” 22,70

(â) Koridor cevovoda sirove vode 5,25––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2 U svemu prema Mi{qewu na primenu pojedinih odredaba Zakona

o planirawu i izgradwi, Ministarstvo za kapitalne investicije,broj: slu`beno od 14. oktobra 2006.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2. Prostorna celina 2

Deponija pepela, {qake i gipsa 208,08Prostor za deponovawe (kaseta za gips, á kaseta, kaseta áá/1) 101,80Infrastrukturni koridor sa servisnom i pristupnim saobra}ajnicama 20,00Vetroza{titni pojas 14,80Slobodne i zelene povr{ine 71,48Deponija pepela, {qake i gipsa – varijanta bez selektivnog odlagawa gipsa 208,08Prostor za deponovawe (á kaseta, kaseta áá/1) 93,50Infrastrukturni koridor sa servisnom i pristupnim saobra}ajnicama 20,00Vetroza{titni pojas i {umski za{titni pojas 23,10Slobodne i zelene povr{ine 71,48


Infrastrukturni vezni koridor 14,52Koridor pepelovoda 1,80Povr{ine u funkciji Drobilane „Tamnava” 2,72Zelene povr{ine 7,46Saobra}ajnice i kanal Kladnice sa za{titnim obalnim zelenilom 2,54


Regionalna deponija komunalnog ~vrstog otpada 68,55Povr{ine Komunalne deponije ogra|ene sigurnosnom ogradom 32,43Povr{ina pod deponijom 19,84Povr{ina prostora za deponovawe 17,00Povr{ina za talo`ne bazene – laguna 0,35Depo za pokrivni materijal 0,32Radne i manipulativne povr{ine sa poàrnom saobra}ajnicom 6,19Povr{ine za izgradwu Recikla`nog centra 2,22Ulaz (portirnica i ulazna vaga) 0,04Primarna i sekundarna separacija 0,25Manipulativne povr{ine 0,30Povr{ine otvorenih i zatvorenih skadi{ta, manipulativne povr{ine i povr{ine objekata i povr{ina u funkciji prodaje sirovina 0,70Povr{ina za izgradwu objekta za sme{taj radnika 0,10Povr{ina za komposti{te 0,83Povr{ine za izgradwu prate}ih objekata deponije 1,72Povr{ine za izgradwu upravne zgrade, portirnice i laboratorije za osnovne kontrolne analize sa okolnim ure|ewem 0,64Povr{ine za izgradwu radionica, magacina, garaè,prawa vozila i benzinske stanice, manipulativne i radne povr{ine 1,08Saobra}ajnica i saobra}ajne povr{ine 1,79Povr{ine Komunalne deponije izvan sigurnosne ograde 36,12Za{titni pojas zelenila 6,05Slobodne i zelene povr{ine 29,45Pristupna saobra}ajnica 0.50Kanal Kladnice sa za{titnim obalnim zelenilom 1.12

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.2. Granice gra|evinskog zemqi{ta

Zemqi{te u gra|evinskom rejonu planirano za javne na-mene utvr|uje se u obuhvatu granica grafi~ki i analiti~-ki definisanih na Karti br. 3.


Granice gra|evinskog zemqi{ta obuhva}enog planom nateritoriji op{tine Ub obuhvataju:

od po~etne ta~ke A na granici KO Kaleni} i KO Ma-li Borak i daqe tom granicom do ta~ke B, daqe spoqnomgranicom katastarskih parcela br. 674/1, 675/1, 672/1,672/2, 672/3, 669/4, 669/22, 671/1, 669/3, 669/2, 670 do ta~ke1, zatim se~e k.p. br. 812 izme|u ta~aka 1i 2, spoqnom gra-nicom k.p.br. 657/4, 657/3i 809 do ta~ke 3, se~e tu parceluizme|u 3 i 4, daqe spoqnom granicom k.p. br. 651, 645/1,645/2, 644/2, 643/2, 641/2, 638, se~e k.p. br. 639/2 i 806 izme-|u ta~aka 5, 6 i 7, daqe spoqnom granicom k.p. br. 616/2,616/1, 616/4, 620, 621/2, 621/1, 612, 319/2, 318/2, 316, 313,312/2, 312/1, 311, do ta~ke 8, se~e parcelu br. 308/1 izme|uta~aka 8 i 9 i k.p. br. 308/2 izme|u ta~aka 9 i 10, spoqnomgranicom k.p. br.301/5, 301/3, 301/2, 300/2, 336 i k.p. br.338/1 do ta~ke 11, se~e je izme|u ta~aka 11,12 i 13, daqespoqnom granicom k.p. br. 337, 578, 343 do ta~ke 14 i se~ek.p. br. 38 izme|u ta~aka 14 i15, spoqnom granicom kata-starskih parcela br. 358/1, 357/19, 357/20, 356/2, 355/1,353/1, 523/1 i po k.p br. 523/1 izme|u ta~aka 16 i 17 se spu-{ta na spoqnu granicu parcela k.p. br. 524/1, 524/2, 526/1,527/1, 527/2, 533 do ta~ke 18, se~e kat. parcele k.p. br. 534/3izme|u ta~aka 18 i 19, k.p. br. 535 izme|u ta~aka 19i 20,k.p. br. 518/2, izme|u ta~aka 20 i 21, k.p. br. 543/1 izme|uta~aka 21 i 22, zatim od ta~ke 22 spoqnom granicom k.p.br. 543/4, 544/8, 544/5, 544/2, 545/6, 545/4, 546/2, 460 do ta~-ke C na granici KO Kaleni} i KO Poqane., po toj kata-starskoj granici do ta~ke D, daqe po spoqnoj granicik.p. br. 460 izme|u ta~aka E i F na granici KO Kaleni} iKO Poqane i po toj katastarskoj granici do ta~ke G, pase~e kp 37/11 izme|u ta~aka H i 23, daqe spoqnom grani-com k.p. br. 597/4, 596/3, 596/4, 569/1 i 570/2 do ta~ke 24, se-~e k.p. br. 570/1 izme|u ta~aka 24 i 25, k.p. br. 569/2 izme-|u ta~aka 25, 26 i 27, k.p. br. 568 izme|u ta~aka 27 i 28, k.p.br. 584/3 izme|u ta~aka 28 i 29, k.p. br.564 izme|u ta~aka29 i 30, k.p. br. 582/7 izme|u ta~aka 30 i 31, k.p. br. 562/2izme|u ta~aka 31 i 32 , k.p. br. 561/1 izme|u ta~aka 32 i 33,k.p. br. 561/3 izme|u ta~aka 33 i 34, k.p. br. 559/5 izme|u ta-~aka 34 i 35, k.p. br. 559/1 izme|u ta~aka 35 i 36, k.p. br.558/1 izme|u ta~aka 36 i 37, k.p.br. 556/1 izme|u ta~aka 37i 38, k.p. br. 541/1 izme|u ta~aka 38 i 39, k.p. br. 540/1 iz-me|u ta~aka 39 i 40, k.p. br. 540/4 izme|u ta~aka 40 i 41,k.p. br. 540/5 izme|u ta~aka 41 i 42, k.p. br. 539 izme|u ta-~aka 42 i 43, daqe spoqnom granicom k.p. br. 538/2 i k.p.br. 537/1 do ta~ke 44, daqe se~e tu katastarsku parcelu iz-me|u ta~aka 44, 45 i 46, se~e k.p. br. 747/1 izme|u ta~aka 46i 47, k.p. br. 745/2 izme|u ta~aka 47 i 48, k.p. br. 745/3 iz-me|u ta~aka 48 i 49 i k.p. br. 745/1 izme|u ta~aka 49 i 50,daqe spoqnom granicom k.p. br. 744/1, 744/2, 771/2, 771/1,770, 769, delom spoqnom granicom k.p. br. 762/2, do ta~ke51, daqe se~e istu parcelu izme|u ta~aka 51 i 52, k.p. br.762/13 izme|u ta~aka 52 i 53, k.p. br. 762/12 izme|u ta~a-ka53 i 54, k.p. br. 762/11 izme|u ta~aka 54 i 55, k.p. br.803/3 izme|u ta~aka 55 i 56, k.p. br. 803/2 izme|u ta~aka 57,k.p. br. 803/1 izme|u ta~aka 57 i 58, k.p.br.803/4 izme|u ta-~aka 58 i 59, k.p. br. 803/5 izme|u ta~aka 59 i 60 i k.p. br.805/2 izme|u ta~aka 60 i 61, daqe spoqnom granicom k.p.br. 805/4 do ta~ke á na granici KO Kaleni} i KO MaliBorak i daqe tom katastarskom granicom do po~etne ta~-ke A (sve KO Kaleni});

Granice gra|evinskog zemqi{ta obuhva}enog planom nateritoriji op{tine Lajkovac obuhvataju:

od po~etne ta~ke á na granici KO Mali Borak i KO Ka-leni} i po toj katastarskoj granici do ta~ke G, daqe spoq-nom granicom k.p. br. 42/2, 41, 37/1, 37/2, 36/2, 36/1, 33/1,32/2, 32/6, 25/1, 25/2, 27/3, 27/2, 27/4, 27/1, 76, 20/3, 20/2, 20/1,do ta~ke 62, se~e k.p. br. 72 izme|u ta~aka 62 i 63, daqespoqnom granicom k.p. br. 13/2, 13/4, 13/1, 14, ponovo spoq-nom granicom k.p. br. 13/1 i daqe spoqnom granicom k.p.br.12 (sve KO Mali Borak) sti`e u ta~ku A na granici KOMali Borak i KO Kaleni} i po toj katastarskoj granicido po~etne ta~ke á (sve KO Mali Borak);

Granice gra|evinskog zemqi{ta obuhva}enog planom nateritoriji op{tine Obrenovac obuhvataju:

od po~etne ta~ke E na granici KO Poqane i KO Kale-ni}, spoqnom granicom k.p. br. 927/2, 928/1, 629/5, 936/17,936/2, 936/3 do ta~ke 64, se~e k.p. br. 968 izme|u ta~aka 64 i65 i daqe spoqnom granicom te katastarske parcele sve dota~ke á na granici KO Poqane i KO Stepojevac, i daqetom granicom do ta~ke J na trome|i op{tina Ub, Obreno-vac i Lazarevac i daqe po granici KO Poqane i KO Ka-leni} do po~etne ta~ke E (sve KO Poqane);

Granice gra|evinskog reona obuhva}enog planom na te-ritoriji op{tine Lazarevac obuhvataju:

od po~etne ta~ke J na granici KO Stepojevac i KOPoqane po toj granici do ta~ke á, daqe spoqnom grani-com k.p. br. 2688, 2527/5, 2528/2, 2526/7, 2342/7 do ta~ke 66,se~e k.p. br. 2688 izme|u ta~aka 66 i 67, se~e k.p. br.2342/2, izme|u ta~aka 67, 68 i 69, daqe spoqnom granicomk.p. br. 2688 do ta~ke 70, se~e k.p. br. 2526/5 izme|u ta~a-ka 70, 71 i 72, k.p. br. 2412/1 izme|u ta~aka 72 i 73, spoq-nom granicom k.p. br. 2411/3, k.p. br. 2410/3, nastavqaspoqnom granicom k.p. br. 2413/1 i k.p. br. 2519/1 do ta~-ke 74, se~e k.p. br. 2516/7 izme|u ta~aka 74, 75 i 76, k.p. br.2516/3 izme|u ta~aka 76 i 77, k.p. br. 2516/6 izme|u ta~aka77 i 78, k.p. br. 2513/2 izme|u ta~aka 78 i 79, k.p. br. 2526/3izme|u ta~aka 79 i 80, k.p. br. 2536/3 izme|u ta~aka 80 i81, k.p. br. 2536/4 izme|u ta~aka 81 i 82, k.p. br. 2342/4 iz-me|u ta~aka 82 i 83, k.p. br. 2506/2 izme|u ta~aka 83 i 84,k.p. br. 2507/4 izme|u ta~aka 84 do 85, k.p. br. 2503/3 izme-|u ta~ke 85 i ta~ke K na granici KO Stepojevac i KOCvetovac (sve KO Stepojevac) , se~e k.p. br. 212 izme|uta~ke K i ta~ke L na granici KO Cvetovac i KO VelikiCrqeni (sve KO Cvetovac), daqe se~e k.p. br. 335/7 izme-|u ta~aka L i 86, k.p. br. 329/7 izme|u ta~aka 86 i 87, k.p.br. 2073/1 izme|u ta~aka 87 i 88, k.p. br. 329/2 izme|u ta-~aka 88 i 89, nastavqa spoqnom granicom k.p. br. 2049/1,333/3, 333/5, 333/1, 334/2 i 2049/1 do ta~ke 90, se~e k.p. br.339/2 izme|u ta~aka 90 i 91, k.p. br. 2075/1 izme|u ta~aka91 i 92, k.p. br. 339/6 i 339/7 izme|u ta~aka 92 i 93 i k.p.br. 335/7 izme|u ta~ke 93 i ta~ke M na granici KO Veli-ki Crqeni i KO Cvetovac (sve KO V. Crqeni), se~e k.p.br. 134/7 izme|u ta~aka M i 94, od ta~ke 94 daqe spoqnomgranicom k.p. br. 212 do ta~ke N na granici KO Cvetovaci KO Stepojevac (sve KO Cvetovac); daqe spoqnom gra-nicom k.p. br. 2503/3, 2507/3, 2507/4, 2506/2, 2342/4, 2536/4,2536/3, 2526/3, 2512/2, 2513/2, 2516/6, 2516/3, 2516/7 i k.p.br. 2517/2 do ta~ke 95, se~e tu k.p. br. 2517/2 izme|u ta~a-ka 95 i 96, daqe spoqnom granicom k.p. br. 2519/4, 2519/2,2540/2, 2410/4, 2408/3, 2407, 2537/9, 2394/2, 2392/1, 894/1,894/16, 2392/3 i k.p. br. 894/15 do ta~ke F na granici KOStepojevac i KO Kaleni} i daqe po toj granici do po-~etne ta~ke J (sve KO Stepojevac).

Re~ne parcele (izme|u ta~aka A i B; zatim A, H i G;C i D; D i E; E i J; J, F i L i M) na granici odnosnihkatastarskih op{tina, zajedni~ke su za te katastarskeop{tine.

Utvr|uje se javno gra|evinsko zemqi{te kao zemqi{teplanirano za izgradwu vodoprivredne, saobra}ajne ili ko-munalne infrastrukture u obuhvatu granica grafi~ki ianaliti~ki definisanih na Karti br. 3, a sa opisom kakosledi s tim {to se stvarni analiti~ki elementi za defi-nisawe javnog gra|evinskog zemqi{ta moraju utvrditi od-govaraju}im urbanisti~kim projektima.

Granice javnog gra|evinskog zemqi{ta obuhva}enog pla-nom na teritoriji op{tine Ub:

od po~etne ta~ke á do ta~ke áá na spoqnoj granici k.p.br. 546/2, daqe se~e istu katastarsku parcelu izme|u ta~akaáá i ááá, se~e katastarske parcele k.p. br. 545/4 izme|u ta~a-ka ááá i áâ, k.p. br. 545/6 izme|u ta~aka áâ i â, k.p. br. 544/2izme|u ta~aka â i âá, k.p. br. 544/5 izme|u ta~aka âá i âáá,daqe od ta~ke âáá spoqnom granicom k.p. br. 544/8 i k.p. br.544/9 do ta~ke âááá i spoqnom granicom k.p. br. 586/7 izme|u


ta~aka âááá i áH, daqe se~e k.p. br. 542/1 izme|u ta~aka áHi H i od ta~ke H spoqnom granicom katastarskih parce-la k.p. br. 542/4, 556/4, 558/3, 560/5 i 559/5 do ta~ke 33, da-qe se~e k.p. br. 561/3 izme|u ta~aka 33 i 34 i k.p. br. 559/5izme|u ta~aka 34 i 35, daqe spoqnom granicom katastar-skih parcela k.p. br. 559/3, k.p. br. 558/3, k.p. br. 556/4,541/3 do ta~ke Há i spoqnom granicom k.p. br.542/3 izme-|u ta~aka Há i Háá se~e k.p. br. 541/1 izme|u ta~aka Háá iHááá, daqe spoqnom granicom k.p. br. 586/2 do ta~ke Háâi od te ta~ke do ta~ke Hâ se~e katastarske parcele k.p.br. 538/3 i 538/1, daqe spoqnom granicom 537/1 do ta~ke44 i se~e istu katastarsku parcelu izme|u ta~aka 45 iHâáá, daqe izme|u ta~aka Hâáá i Hâááá spoqnom grani-com k.p. br.583, se~e katastarske parcele k.p. br. 746 izme-|u ta~aka Hâááá i áHH, k.p. br. 745/2 izme|u ta~aka HáH iHH, se~e k.p. br. 742/1, 742/3, 742/4, 742/6 i 741/3 izme|u ta-~aka HH i HHá, se~e k.p. br. 740/1, 739/1, 773/1 i 773/3 iz-me|u ta~aka HHá i HHáá, daqe spoqnom granicom k.p. br.773/3 do ta~ke HHááá, se~e je izme|u ta~aka HHááá i HHáâi daqe wenom spoqnom granicom do ta~ke HHâ, daqe se-~e izme|u ta~aka HHâ i HHâá katastarske parcele k.p.br. 773/1, 739/2, 739/1 i izme|u ta~aka HHâá i HHâáá ka-tastarske parcele k.p.br. 738/1 i 741/1, se~e izme|u ta~akaHHâáá i HHâááá katastarske parcele k.p.br. 741/2, 741/3,742/6, 742/5 i 742/2, izme|u ta~aka HHâááá i HHáH kata-starske parcele k.p.br. 742/1 i 746 i izme|u ta~aka HHáHi HHH katastarske parcele k.p.br.583 i 536/1, se~e k.p. br.535/7, 535/5, 535/4, 586/1, 537/1, 537/2, ponovo 586/1 i 543/1izme|u HHH i 22, daqe spoqnom granicom katastarskihparcela 543/4, 544/8, 544/5, 555/2, 545/6, 545/4 i 546 do po-~etne ta~ke á (sve KO Kaleni})

Granice javnog gra|evinskog zemqi{ta obuhva}enog pla-nom na teritoriji op{tine Lazarevac:

od po~etne ta~ke 74a do ta~ke 74 spoqnom granicomkatastarske parcele 2516/7, daqe se~e k.p. br. 2516/7 izme-|u ta~aka 74, 75 i 76, k.p. br. 2516/3 izme|u ta~aka 76 i 77, k.p. br. 2516/6 izme|u ta~aka 77 i 78, k.p.br.2513/2 izme|uta~aka 78 i 79 , k.p. br. 2526/3 izme|u ta~aka 79 i 80, k.p.br. 2536/3 izme|u ta~aka 80 i 81, k.p. br. 2536/4 izme|u ta-~aka 81 i 82, k.p. br. 2342/4 izme|u ta~aka 82 i 83, k.p. br.2506/2 izme|u ta~aka 83 i 84 , k.p. br. 2507/4 izme|u ta~aka84 do 85 , k.p. br. 2503/3 izme|u ta~ke 85 i ta~ke K na gra-nici KO Stepojevac i KO Cvetovac (sve KO Stepojevac), se~e k.p. br. 212 izme|u ta~ke K i ta~ke L na granici KOCvetovac i KO Veliki Crqeni (sve KO Cvetovac), daqese~e k.p. br. 335/7 izme|u ta~aka L i 86, k.p. br. 329/7 izme-|u ta~aka 86 i 87, k.p. br. 2073/1 izme|u ta~aka 87 i 88, k.p.br. 329/2 izme|u ta~aka 88, 89 i k.p. br. 2048/1 izme|u ta~a-ka 89a i 90a, od ta~ke 90a do ta~ke 90 spoqnom k.p. br.2049/1, se~e k.p. br. 339/2 izme|u ta~aka 90 i 91, k.p. br.2075/1 izme|u ta~aka 91 i 92, k.p. br. 339/6 i 339/7 izme|uta~aka 92 i 93 i k.p. br. 335/7 izme|u ta~ke 93 i ta~ke Mna granici KO Veliki . Crqeni i KO Cvetovac (sve KOV. Crqeni), se~e k.p. br. 134/7 izme|u ta~aka M i 94, odta~ke 94 daqe spoqnom granicom k.p. br. 212 do ta~ke Nna granici KO Cvetovac i KO Stepojevac (sve KO Cveto-vac); daqe spoqnom granicom k.p. br. 2503/3, 2507/3,2507/4, 2506/2, 2342/4, 2536/4, 2536/3, 2526/3, 2512/2, 2513/2,2516/6, 2516/3, 2516/7 i k.p. br. 2517/2 do ta~ke 95, se~e tuk.p. br. 2517/2 izme|u ta~aka 95 i 96, daqe izme|u ta~aka96,96a i 74a po spoqnim granicama k.p. br. 2519/4 do po-~etne ta~ke 74 (sve KO Stepojevac).

Op{tine Ub i Lazarevac obavezne su da donesu akt o iz-uzimawu zemqi{ta obuhva}eiz poseda sada{weg korisnikaovog zemqi{ta i proglase ga za javno gra|evinsko zemqi-{te. Javnim gra|evinskim zemqi{tem bi}e progla{eno ze-mqi{te planirano za infrastrukturne objekte (i to: po-stoje}a javna saobra}ajnica – deonica lokalnog puta V. Cr-qeni – Kaleni}; planirana javna saobra}ajnica do kom-pleksa regionalne komunalne deponije ~vrstog otpada; re-gulisano korito reke Kladnice).

1.3. Pravila regulacije i parcelacije

Regulacijom zemqi{ta u planskom podru~ju, odnosnoregulacionim i urbanisti~kim uslovima ure|ewa prostorautvr|enih na osnovu plana, obezbe|uje se za{tita javnog in-teresa i rezervacija prostora, odnosno javnih povr{inanamewenih za izgradwu i kori{}ewe javnih objekata od op-{teg interesa.

U tom smislu regulaciona linija je identi~na sa utvr-|enom granicom plana i granicom javnog gra|evinskog ze-mqi{ta.

Na podru~ju plana, u celini, mewa se postoje}a kata-starska parcelacija radi formirawa parcela za izgradwujavnih objekata.

Gra|evinske parcele se formiraju na osnovu validnogi aùriranog katastarskog plana i projekta geodetskogobeleàvawa, a prema overenom urbanisti~kom projektu,izra|enom kao projekat parcelacije u skladu sa planom i zapotrebe sprovo|ewa plana.

Planom se utvr|uju slede}a pravila za preparcelaciju iispravku granica susednih parcela:

– u okviru podru~ja plana izdvojene su povr{ine: pro-storne celine 2 i 4 i prostorne potceline á – â u okviruprostorne celine 1, sa karakteristi~nim osnovnim name-nama i posebnim urbanisti~kim karakteristikama, a poprincipu uspostavqawa urbanisti~kih celina sa istimpravilima gra|ewa;

– poloàj novoformiranih gra|evinskih parcela de-finisan je regulacionom linijom i granicom izme|u poje-dinih prostornih celina, odnosno razdelnim linijamaprema susednim potcelinama druge namene;

– gra|evinske parcele predvi|ene planom formiraju sepreparcelacijom (na ve}em broju katastarskih parcelaobrazuje se jedna parcela) i ispravkom granica susednihkatastarskih parcela a na na~in kako se to utvrdi u urba-nisti~kom projektu;

– u slu~aju kada se gra|evinske parcele formiraju pre-parcelacijom, tako da se na ve}em broju katastarskih par-cela u okviru dve ili vi{e katastarskih op{tina (odno-sno na teritoriji dve ili vi{e administrativnih op{ti-na) formira jedna gra|evinska parcela, ona se formira izdelova, tako da se izvr{i preparcelacija za podru~je svakekatastarske op{tine pojedina~no i imenuje i obeleì no-va katastarska parcela.

– gra|evinske parcele predvi|ene planom imaju pristupna javnu saobra}ajnicu preko pristupnih puteva koji imajukarakter javnih povr{ina i prikqu~ak na tehni~ku infra-strukturu.

2. ORGANIZACIJA I URE\EWE PROSTORA

Organizacija i ure|ewe podru~ja TE „Kolubara B” za-snovano je na:

– tehni~ko-tehnolo{kim zahtevima osnovne funkcije –proizvodwe energije,

– uslovqenostima koje proizlaze iz postoje}eg stawaizgra|enosti prostora, odredaba zakonske regulative, re-{ewa i polazi{ta razvojnih strategija, planova vi{eg re-da, studijske i tehni~ke dokumentacije i drugih analiti~-ko-planskih dokumenata,

– prate}im tehni~kim, infrastrukturnim i drugim sa-dràjima i

– podsticajnim i za{titnim merama kojima se usmeravabudu}i razvoj i obezbe|uju potrebni standardi u za{titiìvotne sredine.

Koncept plana je baziran na podeli po funkcionalnomi tehni~ko-tehnolo{kom principu uspostavqawa zona ireìma kori{}ewa od zna~aja za za{titu ìvotne sredinei sadrì podelu planskog podru~ja ukupne povr{ine oko434 ha na prostorne celine i potceline.


2.1. Prostorna celina 1 – Kompleks termoelektrane sakoridorom potisnog cevovoda za transport sirove vode

od crpne stanice do termoelektrane

Ova prostorna celina je locirana u isto~nom delu pod-ru~ja TE „Kolubara B”, izme|u reke Kladnice, leve obalereke Kolubare i lokacije Drobilane „Tamnava” sa deponi-jama rovnog i sitnog ugqa. Kompleks obuhvata, sa pripada-ju}im sistemom za zahvatawe i transport sirove vode, povr-{inu od 143 ha.

U okviru ove prostorne celine izdvojene su povr{ine– prostorne potceline – sa karakteristi~nim osnovnimnamenama i posebnim urbanisti~kim karakteristikama, apo principu uspostavqawa urbanisti~kih celina sa istimpravilima gra|ewa:

1) Potcelina á – Kompleks termoelektrane

Ova podcelina obuhvata povr{inu od 103 ha unutarograde kompleksa sa pridruènim zelenim i slobodnimpovr{inama, u okviru koje se izdvajaju pojedina~ne funk-cionalne zone sa karakteristi~nim sadràjima i namena-ma, u svemu prema koncepciji razvoja i ure|ewa osnovnihpogonskih i prate}ih sadràja termoelektrane.

TE „Kolubara B” sa svim pojedina~nim zgradama, po-strojewima, instalacijama i opremom, tehni~kim i tehno-lo{kim sistemima, tehni~kom i drugom infrastrukturom~ini tehni~ko-tehnolo{ku celinu.

2) Potcelina áá – Interna pruga sa zelenim pojasom

Povr{ina ove podceline je 4,3 ha, a obuhvata izvla~wakod izlazne skretnice u utovarno-istovarnoj stanici „Tam-nava” do skretnice na koloseku napu{tene èlezni~kepruge Vreoci – Brgule i zemqi{ni pojas postoje}eg kolo-seka (industrijski kolosek) te pruge do ulaska u komplekselektrane, sa pojasom zelenila do spoqne regulacije jav-nih putnih saobra}ajnica.

3) Potcelina ááá – Prodaja i utovar ugqa sa parkingom za teretna vozila

Ova podcelina povr{ine 7,74 ha nalazi se neposrednouz stani~ni prostor. Ograni~ena je javnom putnom saobra-}ajnicom kojom se pristupa u kompleks termoelektrane iranìrnom stanicom „Tamnava”.

4) Potcelina áâ – Ranìrna stanica „Tamnava”

Povr{ina ove potceline je 22,73 ha, a obuhvata postoje-}i kompleks ranìrne i utovarne stanice za otpremu ugqaza potrebe TENT A i B, od nadvo`waka na isto~nom delui podvo`waka na zapadnom delu potceline. Iznad stani~-nih koloseka predvi|a se izgradwa tzv. kosog mosta sa tra-kastim transporterima za dopremu ugqa iz postrojewa zapripremu ugqa (tehni~ki infrastrukturni koridor). Sakosog mosta, u do sada razmatranim varijantnim re{ewima,odvaja se cevovod za transport pepela, {qake i gipsa, navisokim stubovima, koji se u varijanti 1 ovog sistema (pre-ma „Namenskom elaboratu: trasa pepelovoda”, Entel AD,okt. 2002) dispoziciono postavqa izme|u prvog i manipu-lativnog koloseka.

5) Potcelina â – Koridor cevovoda sirove vode (5,25 ha)

Transport sirove vode od vodozahvata i crpne stanicevr{i se kroz potisni cevovod Ø700(800) mm koji se pola-è u koridor {irine 4 m sa leve strane lokalnog puta vanzemqi{no-putnog pojasa i desne strane pristupnog puta zaTE „Kolubara B”. Prevo|ewe cevovoda preko Kolubarepredvi|a se samonose}om konstrukcijom od ~eli~ne cevi o800 mm postavqene pored pe{a~ke staze na mostovskim no-sa~ima. U ovoj potcelini planiraju se radovi na mawoj re-konstrukciji postoje}eg objekta crpne stanice bez promenegabarita i radovi na retenziji vodozahvata u smislu wenogpove}awa izvo|ewem nadvi{ewa prelivnog praga za 1 m,

~ime se obezbe|uje garantovani proticaj u reci i istovre-meno uti~e na pro~i{}avawe vode taloèwem lebde}eg na-nosa usled duèg zadràvawa vode u retenziji.

2.1.1. Prostorna organizacija kompleksa TE „Kolubara B”

Kompleks elektrane je, u prostornom i funkcionalnomsmislu, organizovan uspostavqawem podele na funkcio-nalne zone sa karakteristi~nim sadràjima i namenama.Granice zona su uspostavqene regulacijom internih sao-bra}ajnica i koloseka interne èlezni~ke pruge po pro-stornom i proizvodno-tehnolo{kom principu.

Izdvojene su slede}e zone:

– zona primarnih sadràja (zona GPO),

– zona prate}ih tehni~kih objekata,

– zona ostalih prate}ih objekata,

– razvodno postrojewe i energetski koridor,

– zona privremenih sadràja u funkciji izgradwe ter-moelektrane,

– zona zelenih i rekreativnih povr{ina i

– rezervisani prostor za áá fazu izgradwe termoelek-trane.

U okviru Kompleksa termoelektrane (potceline á) na-gla{en je tzv. tehni~ki infrastrukturni koridor, u komesu nivelaciono razdvojeni transportni sistem za dopremuugqa (kosi most), sistem za transport pepela, {qake i gip-sa, sistem povratne vode sa deponije, a koji je dispozicio-no postavqen iznad internog dvo{inskog koloseka i be-tonskog kanala.

2.1.2. Pravila za ure|ewe i izgradwu prostora za kompleks TE „Kolubara B”

Ukupna dispozicija elektrane re{ena je tako da omogu-}i najkra}e puteve za transport materija i svo|ewe na mi-nimum odgovaraju}ih investicionih i eksploatacionihtro{kova. Lokacija omogu}ava daqe pro{irewe elektranei sme{taj dodatnih postrojewa, koja prvobitnim projekti-ma nisu bila predvi|ena (odsumporavawe, smawewe emisi-je azotnih oksida, itd).

Predvi|ena povr{ina za izgradwu TE „Kolubara B” iz-nosi 56,25 ha. Od ove povr{ine angaòvano je 36 ha za re-alizaciju objekata á faze elektrane. Na povr{ini od oko6,64 ha, u okviru prostora rezervisanog za áá fazu izgrad-we termoelektrane, organizovano je privremeno skladi-{te opreme za objekte termoelektrane, privremeno carin-sko skladi{te za cariwewe novoprispele opreme, skladi-{tewe gra|evinskog materijala i mehanizacije. Oko kom-pleksa TE – „Kolubara B” predvi|a se zona za{titnog ze-lenila, na povr{ini od 35,30 ha, u kojoj je mogu}e i ure|i-vawe prostora za rekreaciju.

Glavni pogonski objekat elektrane je u gra|evinskomsmislu izveden do kote kona~no ure|enog terena (89-90mnm). Ura|eni su: temeqi kotlova bloka 1 i 2, zgrada ko-tlarnice do kote ±0.00, temeqi ventilatora sveèg vazdu-ha, temeqi ventilatora dimnih gasova, dva liftovska tor-wa, temeqi dimwaka, ma{inska sala i bunkerski trakt(kota ±4,50) i temeqi napojnih pumpi.

Sada{we stawe izgra|enosti u okviru kompleksa je sle-de}e:

– priprema gradili{ta izvr{ena je u potpunosti;

– izgra|eni su pojedina~ni objekti (zatvoreno skladi-{te, skladi{te-nadstre{nica radionice i upravna zgradanadzornog osobqa i izvo|a~a radova);

– izgra|eni objekti u zoni privremenih sadràja (re-storan i ambulanta za izvo|a~e radova i naseqe za izvo|a-~e radova sa garderobama), ukupne povr{ine 5.927 m² i zawih dobijene dozvole za gradwu i upotrebne dozvole;


– obezbe|eno je snabdevawe gradili{ta elektri~nomenergijom sa trafo-stanicama, postrojewe pitke vode samreòm, izgra|eni su pristupni putevi, interne saobra-}ajnice, industrijski kolosek, kanalizacija i otvorenaskladi{ta;

– do 1992. ugra|eno je 21.761 m {ipova, 2.432 t armaturei oko 60.000 m³ betona; u periodu 1992–2000. izvr{eni suradovi na temeqima za blok transformator i produèwekoloseka; nisu ura|eni temeqi turbina, i

– stvoreni su uslovi za montaù ~eli~ne konstrukcijekoja je ve} u zna~ajnoj meri i ostvarena. Ugovorena je kom-pletna isporuka ~eli~ne konstrukcije u koli~ini od31.000 t, od ~ega je znatan deo ve} isporu~en.

Izgra|eni objekti i ure|ene povr{ine uklopqeni su uplansku koncepciju kao privremeni, koji se zadràvaju dokona~ne izgradwe elektrane, odnosno u slu~aju upravnezgrade trajno, sa prenamenom, u fazi eksploatacije elek-trane, za sme{taj dela administracije i uprave.

Putevi unutar termoelektrane planirani su u dve faze.Prvu fazu ~ine gradili{ni putevi koji su deo kolovoznekonstrukcije kona~nih saobra}ajnih povr{ina. Drugu fa-zu ~ine saobra}ajnice oko objekta unutar elektrane, ukqu-~uju}i i razvodna postrojewa. Svi putevi su predvi|eni,obostrano oivi~eni betonskim ivi~wacima, na podlozi odbetona.

Prostor predvi|en za izgradwu termoelektrane poseb-no je ogra|en deo kompleksa namewen izgradwi objekata,postrojewa i drugih sadràja. U dispozicionom smislu,centralno mesto zauzima glavni pogonski objekat (GPO)sa ma{inskom salom i bunkerskim traktom.

U zoni GPO, predvi|a se, tako|e, izgradwa kotlarnicesa liftovskim torwevima i geristom kotla, dimwakom ibager stanicom, elektrofiltersko postrojewe, sistem zaprikupqawe i unutra{wi transport pepela i {qake i si-stem dopreme ugqa. Doprema ugqa je direktno sa deponijeugqa, odnosno rudni~kih postrojewa za pripremu ugqa po-vr{inskog kopa „Tamnava”, koja obuhvataju prijem rovnogugqa, separaciju, drobqewe i utovar ugqa, kako u èle-zni~ke vagone za potrebe TENT-a, tako i na trakaste tran-sportere za TE „Kolubara B”. U sistemu dopreme goriva,lignit dowe toplotne mo}i 6.700 kJ/kg, granulacije 0-30mm, dovodi se do kotlovskih bunkera sa dva kosa transpor-tera duìne 450 m kapaciteta 2 h 2.500 t/h direktno sa pri-jemnog mesta za ugaq na utovarnoj stanici. Ovi transpor-teri }e biti sme{teni na zatvorenom kosom mostu, a wiho-vi pogoni (1 h 500 kW svaki) u presipnoj kuli kotlovskihbunkera.

TE „Kolubara B” ima recirkulacioni sistem hla|ewa.Povr{ine za izgradwu glavnih delova sistema rashladnevode – vla`nih rashladnih torweva (1 po bloku) sa prirod-nom cirkulacijom vazduha, u zoni su prate}ih tehni~kihobjekata, severozapadno od GPO. Rashladni toraw sadrìpla{t, pr{ili{te i basen za hla|ewe vode. Snabdevawepotro{a~a svakog bloka rashladnom vodom vr{i se sa podve pumpe u paralelnom radu, sme{tene u objekat crpne sta-nice rashladne vode, a koje obezbe|uju ukupnu potrebnu ko-li~inu rashladne vode od 30.800 m²/h za hla|ewe turbin-skog kondenzata i ostala tehni~ka hla|ewa. U postrojewuhemijske pripreme vode vr{i se dekarbonizacija i demine-ralizacija i obezbe|uje dodatna voda za hidrauli~ki tran-sport pepela i {qake.

Severno od GPO, predvi|ena je lokacija za novo savre-meno re{ewe razvodnog postrojewa, u kompleksu elektranena mestu ranije predvi|ene lokacije za klasi~no razvodnopostrojewe SF6 RP 400 kV i SF6 RP 220 kV, uz Elektranu.Mikrolokacija objekta je uslovqena:

– raspletom i pravcima pruàwa dalekovoda 400 kV i220 kV;

– zahtevom za {to ekonomi~nijim raspletom {inskihveza s obzirom na kona~nu fazu izgradwe;

– zahtevom za logi~nim i ekonomi~nim transportomopreme SF6 postrojewa i

– zahtevom za najkra}im mogu}im rastojawem od objektado zida elektrane; ovo rastojawe su uslovile ve} projekto-vane podzemne i nadzemne instalacije elektrane (toplo-vodne cevi i {inski kolovoz), a sa druge strane, obezbe|enje neophodni transportni komunikacijski prostor izme|uobjekta sa SF6 RP postrojewima i elektrane za kretawe vi-qu{kara, dizalica, kipera i sl. izvan pristupnog puta, apo platou oko elektrane.

U okviru zone ostalih prate}ih objekata, zapadno odGPO, predvi|a se povr{ina za izgradwu objekta tehni~keuprave sa restoranom. Veza ovog objekta sa bunkerskimtraktom ostvaruje se kao topla veza pomo}u mostovske kon-strukcije.

Glavni ulaz u ogra|eni krug elektrane je na zapadnomdelu kompleksa, gde se predvi|aju povr{ine za izgradwuobjekata portirnice sa nadstre{nicom i vatrogasne sta-nice, koji su tretirani kao jedinstvena funkcionalna ce-lina.

Dva slu`bena ulaza u krug termoelektrane su sa pri-stupne saobra}ajnice (zapadni prilaz kompleksu) i inter-ne sabirne saobra}ajnice. Na internoj saobra}ajnici (is-to~ni prilaz kompleksu) predvi|ena je podizna rampa.

2.2. Prostorna celina 2 – Deponija pepela, {qake i gipsa

Povr{ina ove celine je 208,08 ha.Polazni stav je da Deponija pepela predstavqa fizi~-

ku, tehni~ko-tehnolo{ku i biotehni~ku celinu sa potreb-nim instalacijama, postrojewima i opremom i da kao takvajeste poseban objekat, u smislu Zakona o planirawu i iz-gradwi.

Deponiju, kao objekat ~ine i instalacije, postrojewa ioprema koji se ugra|uju u objekat ili samostalno izvode,dakle, zgrade svih vrsta i drugi pomo}ni objekti (magaci-ni, ~esme, septi~ke jame, ograde i rampe, pojedina~ni elek-trodistributivni stubovi i transformatorske stanice),saobra}ajni i energetski objekti, mreà tehni~ke infra-strukture, objekti komunalne infrastrukture i slobodnezelene povr{ine.

Pod izgradwom deponije podrazumeva se:

– izgradwa obodnih i pregradnih nasipa,

– zapuwavawe akumulacionog prostora,

– ugradwa drena`nog sistema i

– formirawe vetroza{titnih pojaseva.

Unutra{we ure|ewe deponije je u direktnoj zavisnostiod tehnologije transporta i tehnologije deponovawa.

2.2.1. Obezbe|ivawe potrebnog prostora za deponovawe pepela, {qake i gipsa u planskom periodu

Kao podloga za izradu neophodne tehni~ke dokumenta-cije deponovawa ~vrstih otpadnih materijala TE „Koluba-ra B”, usvojen je „Upro{}eni rudarski projekat obezbe|e-wa prostora za deponovawe ~vrstih otpadnih materijala naunutra{we odlagali{te Tamnava – Zapadno poqe” (RGF,Beograd, mart 2002). Ovim projektom definisan je prostorza deponovawe i to:

– za deponovawe gipsa rezervisana je prva kaseta sa ras-poloìvim prostorom od 1.706.250 m³, koja zauzima povr-{inu od 115.200 m² i

– za deponovawe pepela i {qake predvi|eno je pet kase-ta dimenzija: {irina 650 m, duìne 800 m i prose~ne du-bine oko 20 m. Povr{ina jedne kasete je 52 ha, a korisnazapremina cca 10.000.000 m³.

Najnovijim programom zavr{etka izgradwe TE „Kolu-bara B”, predvi|a se ulazak prvog bloka, snage 350 MW, upogon po~etkom 2011. godine, a ulazak drugog bloka iste


snage, po~etkom 2012. godine. Godi{wa produkcija pepelai {qake jednog bloka za planirano vreme rada od 6.000 hiznosi 561.600 t. Zakqu~no sa 2015. godinom, á + áá blokproizve{}e ukupno 5.054 400 t, tj. 6.318.000 m³ pepela i{qake. Zakqu~no sa 2020. godinom á + áá blok proizve{}eukupno 10.670.400 t, tj.13.338.000 m³ pepela i {qake.

Maksimalna godi{wa proizvodwa gipsa iz postrojewaODG TE „Kolubara B” za planirano vreme rada jednog blo-ka od 6000 h iznosi 69 300 t. Zakqu~no sa 2015. godinom, á+ áá blok proizve{}e ukupno 623.700 t gipsa. Zakqu~no sa2020. godinom, á + áá blok proizve{}e ukupno 1 316 700 tgipsa. Ukoliko do|e do industrijske prerade gipsa ili dousvajawa na~ina transporta sme{e gipsa, pepela i {qakedo deponije, posebna kaseta za gips ne}e biti potrebna.

U odnosu na raspoloìve zapremine u kasetama i pro-dukciju pepela, {qake i gipsa, moè se zakqu~iti da jepredvi|eni raspoloìvi prostor u kaseti za gips dovoqanza deponovawe celokupne koli~ine gipsa proizvedenog izakqu~no sa 2015. i zakqu~no sa 2020. godinom.

Raspoloìvi prostor I kasete deponije pepela i{qake dovoqan je za deponovawe pepela i {qake do po-lovine 2018. godine. Za preostali period do kraja 2020.godine potrebno je obezbediti dodatni prostor za depo-novawe pepela i {qake zapremine 3.200.000 m³. Kako ni-jednim do sada usvojenim planom rada nije usvojena dina-mika po kojoj }e se zapuwavati predvi|ene kasete za depo-novawe pepela i {qake u PO „Tamnava – Zapad”, mogu}esu dve varijante:

1) formirawe mawe kasete unutar kasete áá – wenimpregra|ivawem gra|evinskom mehanizacijom tzv. ze~ijimnasipom od jalovine. Minimalni generalni nagib spoq-nih kosina nasipa treba da iznosi 1:4 i

2) nadvi{ewe kasete á sa dve etaè – dva obodna nasi-pa ukupne visine 7 m. Nasipe treba izvesti gra|evinskommehanizacijom od jalovine uz nabijawe do potrebne zbije-nosti. Minimalni generalni nagib spoqnih kosina nasi-pa treba da iznosi 1:4.

2.2.2. Formirawe prostora za deponovawe i ure|ewe povr{ina oko prostora za deponovawe

Unutra{we ure|ewe deponije – podela kaseta na vi{emawih kaseta, kao i raspored istaka~kih mesta u direktnojje zavisnosti od tehnologije transporta i tehnologije is-takawa pepela, {qake i gipsa. Preporu~uje istakawe sa ~e-la po~ev{i od severnih ivica kaseta sukcesivno ka ju-`nim. Kasete se formiraju rudarskom mehanizacijom uzneophodno obezbe|ewe stabilnosti svih kosina kaseta de-ponije.

Rezultati industrijskog ispitivawa su pokazali da20–25% vode od hidrauli~kog transporta pepela i oko 70%od hidrauli~kog transporta gipsa ostaje slobodno. Tu voduje potrebno sistemom drena`nih cevi, raspore|enih u za-visnosti od tehnologije istakawa, prikupiti na nizvod-nom kraju kasete u sabirni bazen i pomo}u muqnih pumpisistemom povratne vode vratiti nazad u sistem za hidrau-li~ki transport.

Oko kasete za gips i kaseta za pepeo i {qaku planira-ju se koridori za servisni put mininimalne {irine 6 m sa{qun~anim zastorom i koridor za postavqawe cevovoda zatransport i istakawe hidrosme{e, cevovoda povratne vodekao i cevovod za prskawe deponije.

Oko kaseta á i áá deponije pepela i {qake planiran jekoridor za prikupqawe atmosferskih voda sa kosina nasi-pa kojima }e se nadvi{avati kasete. Ukupna {irina ovihkoridora treba da iznosi minimalno 10 m.

U ciqu za{tite okolnog zemqi{ta, podzemnih i povr-{inskih voda od {tetnog uticaja zaga|ewa od deponija pe-pela, {qake i gipsa, neophodno je iste u~initi potpunovodonepropusnim. U tom ciqu planirano je oblagawe kosi-na i dna deponije gipsa i deponije pepela i {qake, prvoslojem konsolidovane gline debqine 0,7 m, i preko wega

postavqawe HDPE folije debqine 2 mm. Spojevi na fo-liji moraju se preklapati u {irini od minimum 0,2 m od-nosno zavarivati. Preko folije, radi stabilizacije iste,potrebno je postaviti {qunak u sloju od 0,2 m koji }e ima-ti i drena`nu ulogu za prikupqawe slobodne vode od hi-drauli~kog transporta.

Posle zavr{etka zapuwavawa svake kasete potrebno jeizvr{iti wenu privremenu rekultivaciju zatravwavawempreko tampon sloja, koji treba da ima za jedan red veli~i-ne mawu propusnu mo} od istaloènog konsolidovanog de-ponovanog materijala, u ciqu spre~avawa infiltracije at-mosferske vode u telo deponije.

Koncept prostorne organizacije deponije dat je u dvevarijante u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kih re{ewasistema za pripremu, transport i odlagawe, odnosno od iz-bora tehnologije zasnovanom na tehni~kim, ekonomskim iekolo{kim principima.

Kao Varijanta á data je prostorna organizacija za-snovana na selektivnom odlagawu gipsa. U slu~aju odla-gawa sme{e pepela, {qake i gipsa, odnosno industrij-ske prerade gipsa (Varijanta áá), na mestu predvi|enomza deponiju gipsa prema Varijanti á, formira se pojas{umske rekultivacije, odnosno planira se ve} u prvojfazi rekultivacija prostora po{umqavawem, koja bi bi-la i u funkciji za{titnog pojasa izvori{ta vodosnab-devawawa.

2.3. Prostorna celina 3 – Vezni infrastrukturni koridor

Ova prostorna celina na ukupnoj povr{ini od 14,52 ha,obuhvata saobra}ajni koridor pristupnih puteva i zonu ukojoj }e se formirati koridor sistema za transport pepe-la, {qake i gipsa sa cevovodom povratne vode i servisnimputem.

Na osnovu analize razli~itih tehnologija transporta ideponovawa, najnovijih iskustava u na{oj zemqi i stawakopa „Tamnava”, na Stru~nom savetu investitora 1998. go-dine, usvojene su slede}e koncepcije transporta i depono-vawa pepela i {qake:

– transport pepela i {qake od sabirnih silosa do de-ponije bi}e hidrauli~ki u vidu guste hidrome{avine sakontrolisanom koncentracijom pepela i vode;

– u delu postrojewa za pripremu hidrome{avine bi}eprihvatana i suspenzija gipsa iz postrojewa za odsumpora-vawe, tako da se omogu}i objediwen transport i deponova-we pepela, {qake i gipsa i

– otpadni materijali }e se deponovati u posebno pri-premqene kasete na jalovi{tu PK „Tamnava – Zapad”.

Za transport hidrome{avine pepela i {qake od TE„Kolubara B” do deponije, Prethodnom analizom uticajaTE-TO „Kolubara B”, 2 h 350 MW na ìvotnu sredinu,(ENTEL, 2003), predvi|ena su tri cevovoda pre~nika 250mm, kao i cevovod za povratnu vodu istog pre~nika. Za tran-sport hidrome{avine gipsa predvi|en je jedan cevovodpre~nika 125 mm, kao i cevovod za povratnu vodu istogpre~nika.

Koridor {irine 18 m, bi}e dispoziciono postavqen upovr{ini slobodnog zelenila ili kao varijanta 1 (prema„Namenskom elaboratu: trasa pepelovoda”, Entel AD., okt.2002) ili kao varijanta 2 (prema „Koncepcijskom re{ewusistema pepela i {qake „, Entel AD, april 1999) u zavi-snosti od izbora tehnologije pripreme i transporta. U va-rijanti 1, koridor se formira u blizini lokacija objeka-ta u funkciji Drobilane „Tamnava”.

2.4. Prostorna celina 4 – Regionalna deponija komunalnog ~vrstog otpada

Ova prostorna celina je locirana u sredi{wem delupodru~ja TE „Kolubara B”, izme|u kopova „Tamnava – Is-tok” i „Tamnava – Zapad” na podru~ju kopa „Tamnava – Zapad”,


izme|u monta`nog placa, izvozne trake ugqa SUP-1 i De-ponije pepela, {qake i gipsa (Prostorna celina 2). Kom-pleks obuhvata, sa pripadaju}im saobra}ajnim koridorom,i za{titnim pojasom povr{inu od 65,55 ha.

Polazni stav je da Regionalna deponija predstavqa fi-zi~ku, tehni~ko-tehnolo{ku i biotehni~ku celinu sa po-trebnim instalacijama, postrojewima i opremom i kao ta-kva jeste poseban objekat u smislu Zakona o planirawu iizgradwi. Deponiju, kao objekat ~ine i instalacije, po-strojewa i oprema koja se ugra|uje u objekat ili samostal-no izvode, dakle, zgrade svih vrsta i drugi pomo}ni objek-ti, ograde i rampe, servis za prawe i dezinfekciju vozilasa priru~nim magacinima i radionicama, pojedina~nielektrodistributivni stubovi i spoqna rasveta, tran-sformatorske stanice, saobra}ajni i energetski objekti,mreà tehni~ke infrastrukture, objekti komunalne in-frastrukture rezervoar za sanitarnu i tehnolo{ku vodu islobodne zelene povr{ine.

Pod izgradwom deponije podrazumeva se:

– izgradwa obodnih nasipa,

– ugradwa drena`nog sistema,

– izgradwa sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda,

– postavqawe sigurnosne ograde po obimu celog kom-pleksa sa kapijom, rampom, kolskom vagom i

– formirawe za{titnih pojaseva i fazna sanacija (re-kultivacija) za delove koji su napuweni otpadom.

Unutra{we ure|ewe deponije je u direktnoj zavisnostiod tehnologije transporta i tehnologije deponovawa. Po-vr{ina tela deponije uslovqena je visinom do koje }e sei}i sa deponovawem. Ova visina zavisi od vrste, konfigu-racije i stabilnosti terena, kao i od odabranog na~ina de-ponovawa. Optimalna visina je 10–15m.

Neopasni otpad, dopremqen na lokaciju, nakon sepa-racije, kao preostali nekoristan i neupotrebqiv otpad,na deponiji se sabija kompaktorom. Zapremina tela depo-nije uve}ava se za prekrivni materijal tako da je za plan-ski period, ukupno je potrebno obezbediti oko 2.000.000m³ zapremine tela deponije. Na lokaciji PK „Tamnava –Zapadno poqe” postoje dovoqne koli~ine zemqe za svako-dnevno sanitarno zasipawe deponovanog otpada za eks-ploatacioni period (~ak i u slu~aju da se deponija kori-sti za period duì od 20 godina). Pored toga, postoji do-voqno zemqe koja bi se koristila za kona~no zasipawedeponije, nakon {to se ona napuni i zapo~ne proces re-kultivacije.

Zna~ajan udeo u ukupnoj koli~ini otpada ima i inertniotpad, pepeo i {ut, koji se transportuju do mesta kona~nogodlagawa. Reciklaà gra|evinskog otpada i otpada od ru-{ewa je, tako|e, mogu}a, ali nije predmet rada postrojewaza reciklaù, ve} postoje posebna postrojewa za recikla-ù gra|evinskog otpada. U prvim fazama realizacije pro-jekta, nerealno je o~ekivati potpunu participaciju gra|a-na u procesima odvajawa, odnosno primarne selekcije ot-pada, pa je neophodno planirati i dodatnu liniju za manu-elnu selekciju otpada.

2.4.1. Pravila za ure|ewe i izgradwu prostora Sanitarne deponije

Vrste otpada

Na deponiju je dozvoqeno odlagati slede}e vrste ~vr-stog neopasnog otpada („Slu`beni glasnik RS”, broj54/92):

– komunalni ~vrsti otpad iz doma}instva, ustanova,objekata trgovine i ugostiteqstva i otpad sa postoje}ihdivqih deponija u gradskim zonama,

– otpad sa javnih povr{ina,

– otpad iz industrijskih poslovnih prostora

– industrijski inertan otpad (kerami~ki lom, gipsanikalupi, {ut, {qaka iz kotlarnice i pepeo, metalni otpad,klingerit od zaptivaka, otpatke od plastike, kablove, am-balaù, drvo, jutu, koù, tkaninu, sinteti~ki itison i sl.

Na deponiju se ne moè odlagati otpad koji ima svoj-stva {tetnih i opasnih materija kao {to je radioaktivniotpad, eksploziv, otpad iz zdravstvenih ustanova, indu-strijski muq, i sli~no.

Odvajawe otpada

U skladu na Nacionalnom strategijom upravqawa otpa-dom, predvi|eno je separativno sakupqawe slede}eg otpa-da: papir, staklo, metal, plastika i PET ambalaà i gra-|evinski otpad i wihovo daqe kori{}ewe kao sekundarnesirovine.

Primarna separacija (prikupqawe otpada koji }e se ko-ristiti kao sekundarna sirovina u kontejnerima zasebnood ostalog otpada nastalog u doma}instvima, industriji,preduze}ima itd.) treba da bude organizivana u krugu Regi-onalnih transfer-centara.

U okviru Regionalne deponije potrebno je obezbeditisekundarnu separaciju, tj. ponovno izdvajawe – iskori{}a-vawe pojedinih komponenata koje kao sekundarne sirovineimaju upotrebnu vrednost. Za otpad za koji u okviru pojedi-na~nih transfer-centara nije obezbe|ena primarna sepa-racija ili ona nije adekvatna, predvi|a se i primarna se-paracija.

Deponija komunalnog otpada je ogra|ena prostorna ce-lina unutar koje se nalaze:

– prostor za deponovawe sa saobra}ajnim, manipulativ-no-radnim i zelenim za{titnim povr{inama;

– prostor za izgradwu recikla`nog centra sa separaci-jom otpadnih materijala, mehani~ko-biolo{kom obradomotpada i kompostirawem i

– prostor za izgradwu prate}ih objekata (manipulativ-no-opslu`ni plato sa objektima magacina, radionica,uprave, portirnice i laboratorija za osnovne kontrolneanalize).

2.4.2. Formirawe prostora za deponovawe

Potrebna zapremina deponije za odlagawe komunalnogotpada od oko 2 miliona m³ za period deponovawa otpadaod 20 godina, obezbedi}e se formirawem zatvorenog pro-stora za deponovawe izgradwom obodnog nasipa na koti89–79 mnm, prose~ne visine 15 m. Nasip }e biti izgra|enkori{}ewem rudarske jalovine. Prilikom izgradwe nasi-pa obezbedi}e se potrebna zbijenost koja }e omogu}iti sta-bilnost nasipa u uslovima eksploatacije deponije. Mini-malna {irina krune nasipa treba da bude 5 m, unutra{winagib kosina 1:2, a spoqa{wi 1:2,5.

Dno deponije }e se formirati u podu`nom padu od 2%ka jugu i obostranom popre~nom padu ka sredini deponijeod 1%.

Vodonepropusnost deponije obezbedi}e se oblagawemkosina i dna deponije slojem konsolidovane gline(k<1h10-7 cm/sec), preko koga }e se postaviti HDPE foli-ja debqine 2 mm.

Za atmosferske vode koje }e se infiltrirati kroz de-ponovanovani otpad predvi|en je radijalni sistem drena-`nih cevi koje gravitiraju ka glavnom odvodnom kolekto-ru lociranom po sredini deponije. Sistem drena`nih ce-vi postavi}e se u sloju {qun~anog materijala minimumd=0,2m (k>1h10-2) preko HDPE folije.

Izdrenirana voda – filtrat gravitaciono se upu{ta ulagunu. Laguna je predvi|ena za jednomese~nu separaciju –taloèwe muqa, ukupne dubine 2,5 m. Predvi|ene su dve re-tenzije sa podu`nim usmeriva~ima toka. Iz laguna pomo}upreliva izbistreni filtrat uliva se u crpnu stanicu izkoje se prepumpawem vra}a na povr{inu deponije u ciqu


kva{ewa deponovanog otpada topovima, radi brze razgrad-we. Istaloèni muq se odvozi na unapred odre|enu depo-niju van podru~ja.

Za atmosferske vode sa krune nasipa, spoqnih kosinanasipa, obodne poàrne saobra}ajnice i za{titnog pojasa,predvi|en je otvoreni trapezni kanal uz noìcu nasipadimenzija h = 0,5 m, b = 0,5 m i nagiba kosina 1:1. Kanalje obloèn betonskom oblogom livenom na licu mesta.Prikupqena atmosferska voda iz kanala, prepumpavawemse podiè do novoprojektovanog atmosferskog kanala saleve strane predmetne deponije i daqe odvodi do otkopa-nog i o~i{}enog starog korita reke Kladnice.

Za ventilaciju deponije predvideti vertikalne biotr-nove, d = 0,6 m, ravnomerno raspore|ene po celoj povr{i-ni deponije na rastojawu od 30 m.

Dinamika zapuwavawa sanitarne deponije

Zapuwavawe po~iwe od ju`nog – najnièg dela deponi-je, formirawem dnevnih kaseta visine 2,3 m u slojevima od0,2-0,3 m, koji se sabijaju kompaktorima ili traktorom gu-seni~arem do potrebne zbijenosti. Formirawe kaseta sevr{i sa ~ela u nagibu 1:3. Nakon postignute dnevne visi-ne, kaseta se zatrpava sa gorwe strane i po kosini inert-nim materijalom u sloju debqine 0,2 m. Zavr{na prepo-krivka je visine 0,7 m. Humuzirawe posle zapuwavawa celedeponije je u sloju debqine 0,2 m nakon ~ega se vr{i za-travwivawe.

2.4.3. Ure|ivawe povr{ina oko prostora za deponovawe

Oko prostora za deponovawe, sa obe strane poàrne sa-obra}ajnice, predvi|a se manipulativno-radni prostorkao ure|eni zemqani plato na koti 89 mnm u podu`nom pa-du do kote 70 mnm, odnosno uz ju`ni deo prostora za depo-novawe do kote 64 mnm i u minimalnom padu prema obod-nom kanalu za prikupqawe atmosferske vode. Zemqani ra-dovi na izvo|ewu ovog platoa moraju biti predmet i rudar-skih projekata. Uz poàrnu saobra}ajnicu formiraju sekoridori za polagawe infrastrukture (VN i NN kablovi,spoqwa rasveta i dr.). Minimalna {irina radnog prosto-ra je 15 m.

Na pro{irenom delu manipulativno-radnog platoapredvi|a se prostor za formirawe depoa inertnog materi-jala za pokrivawe kaseta. Rezerva deponovanog materijalatreba da odgovara sedmodnevnoj potrebi.

Po spoqwem obimu radnog prostora postavqa se sigur-nosna ograda deponije, visine 3 m.

Uz ogradu, sa spoqne strane, podiè se za{titni zele-ni pojas {irine 30 m kao mera za{tite od zaga|ewa vazdu-ha (izdvajawe metana, {irewe pra{ine i neprijatnih mi-risa ili pove}awe koncentracije zaga|uju}ih materija u va-zduhu u okviru i u okolini odlagali{ta otpada u periodi-ma bez vetra).

2.4.4. Pravila za ure|ewe i izgradwu prostora Recikla`nog centra

Prostor za izgradwu Recikla`nog centra je posebnoogra|en deo kompleksa Regionalne deponije, namewen iz-gradwi objekata, postrojewa i drugih sadràja za potrebeprijema i prerade otpada, lagerovawa (recikla`na dvori-{ta) i prodaje sekundarnih sirovina.

Reciklaà otpada sakupqanog u zajedni~kim kantama ikontejnerima, tzv. „me{anog” otpada, odvija se u postroje-wu za reciklaù lociranom u neposrednoj blizini samedeponije ~ime su umaweni ekolo{ki rizici, smawena za-premina odloènog otpada i omogu}ena ponovna preradaotpada uz mogu}nost postizawa ekonomske dobiti od prera-de i ponovne upotrebe recikliranih materijala, kao i sma-wewe transportnih tro{kova.

Ure|ewe lokacije Recikla`nog centra zahteva odgova-raju}u infrastrukturnu opremqenost.

Postrojewe za reciklaù predstavqa autonomno po-strojewe u okviru sanitarne deponije. Recikla`no postro-jewe sastoji se iz: hala za separaciju sa varijabilnim bro-jem linija, uz mogu}nost uvo|ewa novih, ukoliko se za toukaè potreba (u woj se tako|e nalazi i prostor za sme{tajprimarno selektovanog otpada, kao i prostor za sme{tajbaliranog otpada koji se transportuje do mesta kona~neprerade) i administrativne zgrade.

Kamionima sakupqeno sme}e i papir istovaruju se di-rektno u halu gde je sme{teno postrojewe za separaciju(primarna i sekundarna separacija), dok se ba{tenski ot-pad odlaè na posebno izdvojeno mesto (komposti{te). Poistovaru sme}a kre}e prva faza procesa koji se odvija u po-strojewu. Specijalnim ma{inama otpad se gura na pokret-nu traku, koja ga prenosi do sortirnice. U sortirnici po-~iwe druga faza procesa gde se iz sme}a ru~no izdvajaju ko-risne sirovine (karton, papir, najlon, plastika, PET am-balaà i metal) koje se kroz specijalne otvore ubacuju uboksove. Boksovi za izdvojene sirovine nalaze se ispodsortirnice i svaki je predvi|en za posebnu vrstu sirovi-ne. Kada se boks napuni dovoqnom koli~inom pojedine si-rovine, ona se gura specijalnim ma{inama na posebnu tra-ku. Korisna sirovina se tako transportuje do prese u kojojse usitwava i sabija, a potom balira i vezuje. Sme}e iz ko-jeg je u sortirnici izdvojena sva korisna sirovina i kojese vi{e ne moè upotrebiti, prolazi ispod magneta kojiima funkciju da odvaja preostali metal koji se nalazi usme}u. Izdvojeni metal se tako|e ubacuje u poseban boks idaqe se korisno upotrebqava. Ostatak sme}a odlazi u pre-su u kojoj se sabija i balira. Po izlasku iz prese, nekori-sni otpad se odvozi na deponiju, gde se odlaè i potomprekriva inertnim materijalima. Nakon ove faze je zavr-{en proces tretirawa sme}a u fabrici za separaciju .

Predvi|a se zaseban prostor komposti{ta, radi isko-ri{}ewa organskog otpada. Organski otpad se izdvaja u do-ma}instvima i dovozi posebnim kontejnerima, odleàvaodre|en period vremena dok se ne zavr{i proces truqewai raspadawa i odvozi na prodaju.

Funkcionalno i dispoziciono re{ewe recikla`nogcentra, kao i potrebna infrastrukturno opremawe prosto-ra mora biti uskla|eno sa izabranim tehni~ko-tehnolo-{kim karakteristikama postrojewa.

Kapacitet postrojewa mora biti odre|en na osnovuukupnog broja stanovnika i koli~ine otpada koja se stvoriu toku jednog dana na teritoriji svih 11 op{tina, kao i ko-li~ine pojedinih reciklabila koji imaju najve}e procen-tualno u~e{}e u ukupnom otpadu (radi dimenzionisawabroja linija za separaciju u okviru postrojewa).

Zna~ajan udeo u ukupnoj koli~ini otpada ima inertniotpad, pepeo i {ut, koji se transportuju do mesta kona~nogodlagawa. Reciklaà gra|evinskog otpada i otpada od ru-{ewa je, tako|e, mogu}a, ali nije predmet rada postrojewaza reciklaù, ve} postoje posebna postrojewa za recikla-ù gra|evinskog otpada. U kasnijim fazama implementa-cije projekta regionalne deponije sa centrom za recikla-ù mogu}e je, na primer, postaviti i ovo postrojewe. Zbogsvih navedenih parametara, a i s obzirom na ukupan brojstanovnika koji je trenutno obuhva}en sistemom prikupqa-wa otpada i prognozirani broj stanovnika koji }e bitiukqu~en u sistem upravqawa otpadom za period od 20 godi-na, procewuje se da je na povr{ini koja je planirana za iz-gradwu recikla`nog centra mogu}e ostvariti potrebne sa-dràje i funkcije.

Povr{ine izme|u pojedina~nih objekata su radne i mani-pulativne, dakle predvi|ene za kretawe vozila i mehanizaci-je, ure|ene kao betonske odnosno asfalt-betonske povr{inenivelisane tako da je omogu}eno odvo|ewe povr{inskih voda.

Stanica za pre~i{}avawe otpadnih voda iz recikla-`nog procesa sme{tena je u prqavoj zoni. Pre~i{}ene vo-de prepumpavaju se i upu{taju u najbliì recipijent (otvo-reni kanal atmosverske vode).


Odvo|ewe fekalnih otpadnih voda vr{i se u vodone-propusnu septi~ku jamu.

Pravila za ure|ewe i izgradwu prostora prate}ih objekata deponije

Prostor za izgradwu prate}ih objekata je posebno ogra-|en deo kompleksa Regionalne deponije. Namewen je iz-gradwi manipulativno – opslu`nih platoa sa objektimamagacina, radionica, garaà, otvorenih parkinga, benzin-ske stanice i povr{ine za upravnu zgradu, portirnicu ilaboratorije za osnovne kontrolne analize sa okolnimure|ewem. Na delu povr{ine za upravnu zgradu, predvi|enaje izgradwa ukopanog betonskog protivpoàrnog rezervoa-ra, zapremine 100 m³, sa centralnim pumpnim postrojewemza povi{ewe pritiska u hidrantskoj mreì. Zauqene vodeiz tehnolo{kog procesa, kao i sa manipulativno-radnihpovr{ina i platoa oko objekata, gravitacionim putem sedovode do hvata~a masti, benzina i uqa. Nakon odvajawa,vode se upu{taju u atmosferski kanal, a izdvojeni sadràjiz separatora pakuje se u specijalnu burad i transportujena unapred odre|enu lokaciju.

3. SAOBRA]AJNA INFRASTRUKTURA

3.1. Ocena stawa

3.1.1. Putna mreà

Mreù postoje}ih puteva za prilaz podru~ju TE „Kolu-bara B” ~ine: magistralni put M-22 (Beograd–Qig), regi-onalni putevi (R-101 Obrenovac–Stubline), R-101a (Stu-bline–Brgule–Lajkovac po trasi napu{tene pruge uzanogkoloseka Beograd–Qig) i R-270 (Ub–Brgule) i lokalni pu-tevi. Prilaz iz pravca Beograda i Lazarevca ostvaruje sepreko puta M-22 na deonici Stepojevac–Lazarevac.

Najva`niji pristupni put podru~ju TE „Kolubara B” jelokalni put Veliki Crqeni – TE „Kolubara B” do veze saregionalnim putem R-101a, kod Kaleni}a. Duìna ovog pu-ta, od puta Beograd – Qig (M-22) do ukr{tawa sa èle-zni~kom prugom iznosi 5,4 km. [irina kolovoza je 7,00 mi 6,00 m. Niveleta puta je sa malim nagibima po duìni.Kolovozni zastor je od asfaltnih slojeva.

Za prilaz pojedina~nim objektima TE „Kolubara B” po-stoji izgra|ena mreà ulica u krugu termoelektrane.

Krug Termoelektrane „Kolubara B” vezan je sa mreòmjavnih puteva preko svoje interne sabirne ulice (severnood industrijskog koloseka) na dva mesta. Zapadna veza je naukr{tawu lokalnog puta za selo Kaleni} sa èlezni~komprugom. Isto~na veza sa lokanim putem prema Velikim Cr-qenima udaqena je od zapadne veze oko 1.800 m.

Magistralni i regionalni putevi su u nadle`nosti JP„Putevi Srbije” (biv{a Republi~ka direkcija za puteve).Tro{kove odràvawa, rekonstrukcije i bilo kakve poprav-ke snosi JP „Putevi Srbije”. JP „Putevi Srbije” ima uplanu da se izgradi budu}i autoput Beograd–Ostru`ni-ca–Obrenovac–Ub–Lajkovac–Milanovac–â~ak–Poèga.Drugih planova za izgradwu novih magistralnih i regio-nalnih puteva nema.

Lokalni putevi su u nadle`nosti op{tina. Lokalniput od puta M-22 do TE „Kolubara B”, za sada je u relativ-no dobrom stawu. Verovatno da }e biti potrebno da se iz-vr{i rehabilitacija i popravka kolovozne konstrukcije.Unutra{we saobra}ajnice u krugu Termoelektrane „Kolu-bara B” su u nadle`nosti Elektroprivrede.

3.1.2. @elezni~ka mreà

Za potrebe snabdevawa ugqem TE „Nikola Tesla” uObrenovcu izgra|ena je posebna dvokolose~na pruga Veli-ki Crqani–Obrenovac.

Za prilaz isto~nom i zapadnom poqu kopa „Tamnava” iz-gra|ena je vezna dvokolose~na èlezni~ka pruga sa ran-ìrnom stanicom gde se vr{i utovar ugqa u vagone.

Za potrebe TE „Kolubara B” izgra|ena su dva posebnaizvla~na koloseka za dotur opreme èleznicom. Smatra seda postoje}a èlezni~ka mreà u potpunosti zadovoqavasada{we i budu}e potrebe TE „Nikola Tesla” u Obrenov-cu i budu}e potrebe TE „Kolubara B”.

3.2. Plan saobra}ajnica

Sve javne putne saobra}ajnice zadràvaju se u postoje-}oj regulaciji, s tim {to postoje}u mreù lokalnih putevaza povezivawe naseqa u okolini TE „Kolubara B” treba re-dovno odràvati.

Predvi|a se popravka i rehabilitacija kolovoza po-stoje}ih puteva za prilaz kompleksu TE „Kolubara B”.Da bi se odredilo stawe i nosivost postoje}e kolovoznekonstrukcije, postupak projektovawa popravke i rehabi-litacije se obavqa u vi{e faza, pa je neophodno izvr{i-ti istra`no bu{ewe i uzimawe uzoraka kolovozne kon-strukcije da bi se odredila wena struktura, merewe de-fleksije da bi se odredila stvarna nosivost postoje}ekolovozne konstrukcije i izvr{iti prognozu saobra}aj-nog optere}ewa u planskom periodu od 10 godina. Naosnovu ovih parametara odredi}e se potrebno oja~awepostoje}e kolovozne konstrukcije a zatim i prioritetpopravke.

Oko kaseta deponije pepela, {qake i gipsa trebapredvideti servisni put {irine kolovoza 6 m. Servisniput }e biti u zajedni~kom koridoru, minimalne {irine10 m sa cevovodom za transport hidrosme{e, cevovodomza transport povratne vode, i cevovodom za prskawe depo-nije. Duìna servisnog puta oko cele deponije iznosioko 5,30 km.

3.2.1. Mreà novih puteva

Predvi|ena je izgradwa novih saobra}ajnica, i to:– pristupni put Deponiji pepela, {qake i gipsa,– pristupni put Regionalnoj deponiji komunalnog ot-

pada,– unutra{wi putevi/ulice u krugu TE „Kolubara B” i– servisni putevi i poàrna saobra}ajnica.Svi pristupni putevi definisani su u dràvnom koor-

dinatnom sistemu. Odre|ene su koordinate svih temenakrivina i sra~unate od koordinate svih ~vornih ta~aka.Nivelacionim re{ewem definisana je niveleta svih sao-bra}ajnica. Apsolutne visinske kote nivelete date su u~vornim ta~kama.

Pristupni put za Deponiju pepela, {qake i gipsa

Pristupni put za Deponiju pepela, {qake i gipsa odva-ja se od postoje}eg lokalnog puta Veliki Crqeni – TE„Kolubara B” u ~voru „1” ju`no od ukr{tawa lokalnog pu-ta sa èlezni~kom prugom. Deo puta od ~vora „1” do ~vora„2” je zajedni~ki deo puta i za Regionalnu deponiju komu-nalnog otpada.

Od ~vora „2” put se pruà prema zapadu do ~vora „5” i„6”. U ~voru „6”, put se ra~va u severni i ju`ni krak kaoservisna saobra}ajnica. Severni krak od ~vora „6” do ~vo-ra „5” sluì za prilaz deponiji gipsa. Ju`ni krak od ~vo-ra „6” prema ~voru „7” i „8” do ~vora „4” i saobra}ajnicaizme|u ~vora „7” i „8”, je servisna saobra}ajnica uz á kase-tu deponije. Kilometraà puta po~iwe sa 0 +000 u ~voru„2” i prema ~voru „5”, „6”, „7” i „8” do ~vora „5” iznosi4,025 m.

Duìna puta od ~vora „6” do ~vora „5” iznosi 1,280 km.

Pristupni put Regionalnoj deponiji komunalnog otpada

Trasa pristupnog puta regionalnoj deponiji komunal-nog otpada odvaja se od puta Crqeni – TE Kolubara B u~voru 1 sa kilometraòm 0 +000. U svom daqem pruàwu sadve krivine put dolazi u ~vor „3” sa kilometraòm 0 +722.


U ~voru „3” po~iwe kru`ni tok puta oko deponije pre-ma T6, T7, T8, T9, T10, T11 i T12 do ~vora „3” ukupna duìnaputa u funkciji poàrne saobra}ajnice iznosi 2,067 kilo-metara.

Tako|e je predvi|en i kru`ni put oko centra za reci-klaù komunalnog otpada od ~vora „3” do ~vora „4” gde sespaja sa putem oko deponije prema krivinama T3, T4 i T5.

Unutra{wi putevi – ulice u krugu TE „Kolubara B”Osnovni put za prilaz krugu TE „Kolubara B” je posto-

je}i lokalni put Veliki Crqeni TE „Kolubara B”. Prekoovog puta termoelektrana je povezana sa magistralnim pu-tem M-22 Beograd–Lazarevac.

Prilaz upravnoj zgradi ostvaruje se putem, od ~vora„10” do ~vora „11” sa krakom od ~vora „11” do ~vora „18” i„19” Pored saobra}ajnica postoje izgra|eni parking pro-stori za putni~ka vozila.

Predvi|ene nove saobra}ajnice u krugu TE „KolubaraB” planirane su u ortogonalnom sistemu. Sva ukr{tawa supredvi|ena pod pravim uglom. Planirane saobra}ajnicepruàju se u pravcu istok–zapad i sever–jug.

Saobra}ajnice istok–zapad

Osnovna saobra}ajnica odvaja se od postoje}e saobra-}ajnice u ~voru „11” i pruà se prema ~vorovima „11”–”12”,„13”–”14”, „15”–”16” do ~vora „17” gde se povezuje sa putemVeliki Crqeni–TE „Kolubara B”. Ukupna duìna ove sa-obra}ajnice od ~vora „10” do ~vora „17” iznosi 1987,46 m’.

Saobra}ajnica u pravcu istok-zapad odvaja se od posto-je}e saobra}ajnice u ~voru „48”–”47” i prema ~vorovima„42”–”41”–”40” i od ~vora „39”–”28”–”29”–”30”–”37”. Duì-na ove soabra}ajnice iznosi 624,40 m’.

Saobra}ajnica u pravcu istok-zapad odvaja se od saobra-}ajnice sever–jug u ~voru „44”–”43” i od ~vora„38”–”27”–”34”–”31”–”36”. Duìna ove saobra}ajnice izno-si 584,80 m’.

Saobra}ajnica u pravcu istok-zapad odvaja se od saobra-}ajnice sever–jug u ~voru „59” i pruà se prema ~vorovima„22”–”23”–”24”–”25”–”26”–”33”–”32”–”35”. Duìna ove sao-bra}ajnice iznosi 755 m’.

Saobra}ajnica koja povezuje ranìrnu èlezni~ku sta-nicu i TE „Kolubara B” odvaja se od osnovne saobra}ajni-ce u ~voru „12” dolazi do ~vora „49” i pruà se prema is-toku preko ~vora „50” i „51” i u ~voru „15” se spaja saosnovnom saobra}ajnicom. Ova saobra}ajnica ima okretni-cu sa kru`nim tokom. Duìna ove soabra}ajnice iznosi1.091,70 m’.

Saobra}ajnice sever–jug

Saobra}ajnice sever–jug odvajaju se od saobra}ajnica upravcu istok-zapad.

Prva saobra}ajnica pruà se od ~vora 61 i prema ~voru„41”–”44”–”45”–”20”–”21”–”59”. Duìna ove saobra}ajniceiznosi 347 m’.

Druga saobra}ajnica pruà se od ~vora „56” prema ~vo-ru „22” do ~vora „55”. Duìna ove saobra}ajnice iznosi183,70 m’.

Tre}a saobra}ajnica pruà se od ~vora „58” prema ~vo-ru „57” do ~vora „23”. Duìna ove saobra}ajnice iznosi103 m’.

êtvrta saobra}ajnica pruà se od ~vora „50” prema~voru „13”, „39” do ~vora „38”. Duìna ove saobra}ajniceiznosi 268,10 m’.

[esta saobra}ajnica pruà se od ~vora „14” prema ~vo-ru „28”,”27” do ~vora „26”. Duìna ove saobra}ajnice izno-si 1091,70 m’.

Sedma saobra}anica pruà se od ~vora „29” prema ~vo-ru „34” do ~vora „33”. Duìna ove saobra}ajnice iznosi268,10 m’.

Osma saobra}ajnica pruà s od ~vora „30” preko ~vo-ra „31” do ~vora „32”. Duìna ove saobra}ajnice iznosi328 m’.

Deveta saobra}ajnica pruà se od ~vora „37” prema ~vo-ru „36” do ~vora „35” Duìna ove saobra}ajnice iznosi268,10 m’.

Deseta saobra}ajnica od ~vora „24” prema ~voru „53” do~vora „54”. Wena duìna iznosi 235 m’.

Servisni put u koridoru sistema za transport pepela,{qake i gipsa

Od ~vora „2” prema T4 do T5 predvi|en je servisni putuz instalacije. Wegova duìna iznosi 590 m’.

3.2.2. Nivelaciono re{ewe mreè puteva i popre~ni profili pristupnih puteva

Teren na kome }e biti izgra|ena mreà novih saobra-}ajnica je izrazito ravni~arski. Primeweni podu`ni na-gibi su mali i kre}u se od 0,5% do 2,0%. U ~vornim ta~ka-ma date su visinske kote osovina soabra}ajnica.

Predloèn je slede}i popre~ni prifil pristupnih pu-teva

– {irina kolovoza 2 h 2,75 = 5,50 m– ivi~ne trake 2 h 0,25 = 0,50 m– zemqi{na bankina 2 h 4 = 2 mUkoliko pored pristupnih puteva treba da se izgrade i

druge instalacije, treba izvr{iti pro{irewe bankina zasme{tawe instalacija.

Za pro{irewe kolovoza u krivinama treba kao merodav-na vozila usvojiti dva kamiona.

3.2.3. Kolovozna konstrukcija na stalnim pristupnim putevima

Na pristupnim putevima i saobra}ajnicama u krugu TE„Kolubara B” predloèna je slede}a kolovozna konstruk-cija za planski period od 20 godina.

– habaju}i sloj od asfaltbetona AB11 debqine 5 cm– gorwi nosivi sloj od bituminiziranog

drobqenog kre~wa~kog agregata BNS22 deqine 8 cm

– dowi nosivi sloj od drobqenog kre~wa~kog agregata mehani~ki stabilizovane debqine 15 cm

– tamponski sloj od peskovito- -{qunkovitog materijala mehani~ki stabilizovane debqine 30 cm

–––––––––––––Ukupno 58 cm

Kolovozna konstrukcija za rehabilitaciju postoje}e mreè puteva

Za rehabilitaciju postoje}ih saobra}ajnica predloè-na je slede}a kolovozna konstrukcija za planski period od10 godina.

– habaju}i sloj od asfaltbetona AB11 debqine 5 cm

– gorwi nose}i sloj od bituminiziranog drobqenog kre~wa~kog agregata BNS22 debqine 8 cm

–––––––––––––Ukupno 13 cm

Kolovozna konstrukcija na servisnim putevima pored instalacija

– habaju}i sloj od asfaltbetona AB11 debqine 20 cm– dowi nose}i sloj od dobqenog kre~wa~kog

agregata mehani~ki stabilizovan debqine 30 cm

Poèqno bi bilo da se prema sloju drobqenog kre~-wa~kog agregata uredi sloj od bitumiziranog drobqenogkre~wa~kog agregata AB11 debqine 60cm da bi se spre~ioprodor vode u kolovoznu konstrukciju. Ovo treba re{itiglavnim projektom.


4. HIDROTEHNI^KA INFRASTRUKTURA

4.1. Snabdevawe tehnolo{kom vodom

4.1.1. Postoje}e stawe, mogu}nosti i ograni~ewa

Reka Kolubara kao resurs za zahvatawe sirove vode zatehnolo{ke potrebe termoelektrane i kona~ni recipijentza upu{tawe otpadnih voda je, prema Uredbi o kategoriza-ciji vodotoka („Slu`beni glasnik SRS”, broj 5/68), svr-stana u áá kategoriju.

U sada{wem stawu kvalitet vode reke Kolubare karak-teri{e bakteriolo{ka zaga|enost, povi{en sadràj man-gana i sadràj fenola iznad MDK vrednosti. U periodumalovo|a situacija je znatno nepovoqnija.

Poreklo i kvalitet industrijskih otpadnih voda naovom podru~ju prvenstveno su vezani za rad RB „Kolubara”.Postoje}e postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda pre-rade ugqa u Vreocima ne radi dovoqno efikasno te eflu-ent predstavqa permanentan izvor zaga|ewa vodotoka, naprvom mestu fenolnim materijama.

Od po~etka izrade planske i projektne dokumentacijeza TE „Kolubara B” do danas, do{lo je do promene u hidro-grafskoj mreì i u reìmu proticaja reke Kladnice i Ko-lubare na posmatranom delu toka.

Aktuelno stawe hidrografske mreè i objekata za kon-trolu proticaja na wenom delu u zoni termoelektrane, uka-zuju na okolnost da je reka Kladnica na potezu pored TE„Kolubara B” postala vodotok sa povremenim proticajem.To zna~i da }e u izvesnim periodima, (kada ne radi crpnastanica za prepumpavawe voda iz retenzija Kladnica), deowenog toka na potezu pored TE „Kolubara B”, biti suv – bezproticaja.

Ovakav reìm protoka reke Kladnice kao primarnogrecipijenta za otpadne vode budu}e termoelektrane, name-}e potrebu izgradwe tehni~ki optimalnog, rigoroznog si-stema pre~i{}avawa sanitarnih i tehnolo{kih otpadnihvoda termoelektrane.

Objekti koji }e perspektivno ~initi sistem snabdeva-wa termoelektrane tehnolo{kom vodom su postoje}i vodo-zahvat na reci Kolubari za vodosnabdevawe TE „KolubaraA”, koji }e se uz mawu adaptaciju koristiti za zahvatawevode za TE”Kolubara B”.

Vodna akumulacija „Rovni”, ~ija je izgradwa pri krajui koja }e do kraja 2007. godine biti zavr{ena i stavqena ufunkciju, predstavqa}e kqu~ni objekat vodosnabdevawatermoelektrane i regiona.

Hidrolo{ki potencijal reke Kolubare odre|uje mogu}azahvatawa vode iz vodotoka po koli~ini. Prose~ni proti-caj reke Kolubare na profilu vodozahvata iznosi Qsr =16,75 m³/s dok minimalni proticaji padaju na oko 1 m³/s.Potrebne koli~ine vode za rad termoelektrane prose~noiznose 425 l/s ili 100 l/s za vreme wenog redovnog godi-{weg remonta. U prirodnom reìmu tok Kolubare ne omo-gu}uje u svakom trenutku obezbe|ewe zahtevanih koli~inasirove vode za tehnolo{ke potrebe termoelektrane. To semoè smatrati prirodnim ograni~ewem koje se moè pre-vazi}i akumulisawem vode u slivu Kolubare i namenskimispu{tawem u periodu malovo|a.

Prema Zakonu o vodama, obaveza je svih korisnika da uvodotoku nizvodno od zahvata vode obezbede potreban pro-ticaj za o~uvawe biolo{kih i drugih funkcija vodotokanizvodno. U novije vreme, nekada{wi biolo{ki minimumnaziva se garantovani ekolo{ki proticaj, i osnovna mu jefunkcija da za{titi kvalitet vode u malovodnim perio-dima.

Garantovani ekolo{ki proticaj predstavqa kategorijuu kojoj ravnopravno u~estvuju koli~ina vode i kvalitet, aodre|uje se tako da se obezbede neporeme}eni uslovi kori-{}ewa voda nizvodno od ovog vodozahvata i povoqni uslo-vi za nizvodne biocenoze.

Prema vodoprivrednim uslovima br. 325-05-684/98-07 od22. jula 1998. godine, izdatim u postupku pripreme i izrade

tehni~ke dokumentacije za izgradwu vodozahvata na reciKolubari za potrebe TE „Kolubara B” á faza 2 h 350 MW,kao i ispu{tawa otpadnih voda u reku Kolubaru iz TE „Ko-lubara B” á faza 2 h 350 MW (Ministarstva poqoprivredei {umarstva – Sektor vodoprivrede od 22. jula 1998.), mero-davne male vode reke Kolubare u profilu TE „Kolubara B”iznose 1,23 m³/s – prema katastru otpadnih voda.

Ovi uslovi su potvr|eni i aktom br. 6880 od 22. no-vembra 2005. godine izdatim od JVP „Srbijavode” iz Beo-grada.

U ciqu postizawa i odràvawa propisanog kvalitetareke Kolubare, pogotovu u uslovima novog zahvata vode,obavezno je efikasno pre~i{}avawe svih otpadnih voda uslivu Kolubare koja predstavqa wihov krajwi recipijent.Na prvom mestu su to otpadne vode „Kolubara – Prerade” isve sanitarne otpadne vode sa {ireg podru~ja (Vaqevo, La-zarevac, Mionica, Lajkovac).

4.1.2. Opis planiranog sistema

Snabdevawe sirovom vodom TE „Kolubara B”, 2 h 350MW vr{i}e se zahvatawem vode iz „ìvog toka” reke Ko-lubare na profilu postoje}eg vodozahvata iz reke Koluba-re, koji koristi TE „Kolubara A”. U malovodnom periodu,kada je dotok vode mawi od potrebnih koli~ina vode za po-stoje}e korisnike i obezbe|ewe garantovanog ekolo{kogprotoka u Kolubari, razlika u potrebnom doticaju se po-kriva ispu{tawem vode iz uzvodnih akumulacija.

Strate{kim studijama, i razvojnim projektima je defi-nisano dugoro~no vodosnabdevawe TE „Kolubara B” iostalih korisnika vode u regionu, iz reke Kolubare uz iz-gradwu akumulacije „Rovni” na reci Jablanici, a u daqojperspektivi i drugih planiranih akumulacija u slivu.

Snabdevawe sirovom vodom TE „Kolubara B”, 2 h 350MW vr{i}e se pumpnom stanicom sme{tenom na postoje-}em vodozahvatu iz reke Kolubare, koji koristi TE „Kolu-bara A” – koji se nalazi na stacionaì 30+670 km od u{}au Savu.

Sirova voda iz vodozahvata preko kanala sa opremom zamehani~ko pre~i{}avawe vode (gruba, fina re{etka i ro-taciona sita), kao i pumpne stanice, dolazi do cevovodasirove vode – duìne pribli`no 4.400 m, pre~nika 700mm, i wime do linije za tretman tehnolo{ke vode i reak-tora hemijske pripreme vode.

Potisni cevovod se ukopava u rov {irine 1,5 m i pro-se~ne dubine 1,6 m. Minimalna udaqenost osovine cevovo-da od ivice kolovoza asfaltnog puta je 4 m. [irina kori-dora za potisni cevovod je 4 m. Na mestu ukr{tawa cevovo-da sa lokalnim putem V. Crqeni – Ub, predvideti za{tit-nu kolonu u koju se uvla~i potisni cevovod i koja omogu}a-va izvla~ewe i popravku cevovoda bez naknadnog raskopa-vawa kolovoza.

Za izgradwu potisnog cevovoda se moè primeniti sle-de}i cevni materijal: ~eli~ne cevi, livenogvozdene cevi,poliesterske cevi i PE HD cevi. Izbor cevnog materija-la se vr{i kroz projekat, u zavisnosti od tehni~kih karak-teristika crpnih agregata i tehni~kog re{ewa crpnog po-strojewa kao i ekonomskih parametara.

Da bi se obezbedila visoka pouzdanost sistema za zahva-tawe i snabdevawe sirovom vodom, zbog velike udaqenostiakumulacije „Rovni” od vodozahvata, potrebno je predvide-ti nadvi{ewe vodozahvatnog praga za cca 0,7 m ~ime bi seobezbedila zapremina od oko cca 70.000 m³ vode i na taj na-~in obezbedilo dnevno izravnawe neravnomernosti dotokai zahvatawa / ispu{tawa.

U ciqu za{tite ìvotne sredine, pri projektovawu iizgradwi postrojewa potrebno je primeniti tehnolo{kemetode kojima se negativni produkti proizvodnog procesaelimini{u ili svode na dozvoqeni minimum.

Unutra{wim sistemom ure|aja prikupiti {qaku i pe-peo unutar kotlovskih postrojewa, kao i otpadne tehnolo-{ke vode iz niza ure|aja i pogona, i nakon neutralizacije


ove vode usmeriti za pripremu hidrosme{e pepela i {qa-ke, a vi{ak odvesti na odgovaraju}i tretman i upustiti ihu recipijent.

Vode koje se koriste za transport pepela i {qake mo-raju biti u zatvorenom u sistemu recirkulacije i ne smejudospeti u prirodne vodotoke.

U ciqu za{tite ìvotne sredine, primeniti potrebnetehnolo{ke metode kojima se otpadne tehnolo{ke vode neupu{taju u prirodne vodotoke, ve} se odgovaraju}im postup-kom neutralizuju i koriste u sistemu recirkulacije.

Karakteristike ispu{tenih pre~i{}enih voda morajuda budu takve da ne pogor{avaju kvalitet vode za áá klasupropisanu za recipijente reku Kladnicu i Kolubaru uuslovima proticawa biolo{kog minimuma.

Uspostaviti sistem monitoringa kvaliteta voda u re-cipijentima nizvodno od ispusta pre~i{}enih tehnolo-{kih i sanitarnih voda, kao deo sistema op{teg monito-ringa ìvotne sredine (vazduha, vode zemqi{ta).

Po stepenu potrebne za{tite podzemnih voda od zaga-|ewa, na prvom mestu treba da bude za{tita podinske,osnovne izdani. Vodonosna sredina u kojoj se formiraova izdan predstavqa jedinu vodonosnu sredinu koja sene uni{tava eksploatacijom ugqa. Iz ove vodonosne sre-dine, zahvataju se podzemne vode za vodovodni sistem„Kaleni}”.

Radi za{tite okolnog zemqi{ta, podzemnih voda i iz-vori{ta, predvi|ene kasete za odlagawe ~vrstih produkatasagorevawa ugqa, moraju biti potpuno vodonepropusne. Utom ciqu potrebno je kosine i dno deponije gipsa i depo-nije pepela i {qake obloìti slojem konsolidovane gli-ne debqine 0,7 m, preko koje se postavqa foliju – geomem-branu odgovaraju}e debqine. Preko folije, radi wene sta-bilizacije, potrebno je postaviti {qunak u sloju od 0,2 m,koji }e imati i drena`nu ulogu za prikupqwe slobodne vo-de iz hidrauli~kog transporta.

Sli~no se odnosi i na za{titu podzemnih akvifera oduticaja budu}e deponije otpada. U tom smislu je potrebnokosine i dno deponije komunalnog otpada obloìti pri-rodnim i sinteti~kim materijalima koji u potpunostispre~avaju prodor zaga|enih voda iz deponije u porozne vo-donosne sredine na kojima je deponija locirana.

4.2. Snabdevawe vodom za pi}e i protivpoàrnu za{titu

4.2.1. Postoje}e stawe i ograni~ewa

Snabdevawe okolnih naseqa i termoelektrane pija}omvodom obezbe|uje se postoje}im vodovodnim sistemom „Ka-leni}”, zahvatawem podzemnih voda iz podinske izdani naprostoru sada{weg povr{inskog kopa „Tamnava – Zapadnopoqe”. Iz ove vodonosne sredine, zahvataju se podzemne vo-de putem ~etiri bu{ena podinska bunara, od kojih su triraspore|ena du` zapadne granice kopa „Tamnava – Zapadnopoqe” a jedan na severnom obodu kopa, u neposrednoj bli-zini postrojewa za preradu vode.

Podzemne vode, prema hidrogeolo{kim i hidrodina-mi~kim odlikama predmetnog terena, nemaju potpunu pri-rodnu za{titu od zaga|ivawa. Sve vodonosne sredine su namawim ili ve}im delovima terena otvorene za direktnuinfiltraciju zaga|iva~a. Izvori mogu}ih zaga|ewa pod-zemnih voda na ovom terenu su brojni. Svakako najve}i po-tencijalni zaga|iva~i podzemnih voda su vezani za eksplo-ataciju ugqa u PK „Tamnava – Zapadno poqe” i rad budu}eTE „Kolubara B”, ali prisutni su i drugi zaga|iva~i kojidirektno kontaktiraju sa podinskim peskom.

Postoje}e postrojewe za pre~i{}avawe vode za pi}e lo-cirano je u nasequ Kaleni}. Na postrojewu se ostvarujuprocesi deferizacije, demanganizacije, filtracije i hlo-risawa. Projektovani kapacitet postrojewa je oko 100 l/s.

Magistralni cevovod pre~nika ∅ 250 mm od postroje-wa za pre~i{}avawe vode u nasequ Kaleni} do vodovoda„Tamnava – Isto~no poqe” lociran je sa leve strane puta

Unutra{we odlagali{te jalovine PK „Tamnava – Za-padno poqe”, koje prekriva podinsku izdan podzemnih vo-da, predstavqa prostor na kome je formirana deponija pe-pela, {qake i gipsa iz termoelektrane. Me|utim, unutra-{we odlagali{te kao ve{ta~ko, antropogeno tlo, po svomsastavu i na~inu odlagawe je te{ko predvidivih permea-bilnih svojstava i ne moè se smatrati potpuno vododrì-vom sredinom.

Na severoisto~nom delu eksploatacionog poqa PK„Tamnava – Zapad”, nakon otkopavawa ugqa, predvi|ena jeRegionalna deponija komunalnog otpada. Deponija }e sepostaviti u depresiju nastalu otkopavawem jalovine iugqa, dakle na podinske peskove. Podinski peskovi ~inejedinu poroznu sredinu koja se ne otkopava u procesu eks-ploatacije ugqa, a tako|e predstavqa vodonosnu sredinu ukojoj je formirano izvori{te podzemnih voda. Saglasnotome podinski peskovi moraju biti potpuno izolovani upogledu infiltracije iz deponije koja }e na wima leàti.

4.2.2. Opis planiranih sistema

Za potrebe vodosnabdevawa termoelektrane, neophodnoje obezbediti prose~no 20 l/s. Snabdevawe termoelektranepija}om vodom }e se vr{iti zahvatawem podzemnih voda izpodinske izdani na prostoru sada{weg povr{inskog kopa(PK) „Tamnava – Zapadno poqe”. Iz ove vodonosne sredi-ne, zahvataju se podzemne vode za postoje}i vodovodni si-stem „Kaleni}”.

Sistem „Kaleni}” de facto predstavqa regionalni si-stem vodosnabdevawa iz razloga {to se iz wega snabdevajuvodom za pi}e naseqa iz tri op{tine (Ub, Lajkovac i La-zarevac). Kako se radi o perspektivnom izvori{tu koje }ese u budu}nosti razvijati bu{ewem dodatnih podinskih bu-nara i adaptacijom i pro{irewem procesne linije za tret-man vode (saglasno narastawu potreba za vodom u regionu),treba sprovesti rigorozne mere za{tite ovog izvori{takao i podzemnih voda uop{te u zoni kompleksa TE „Kolu-bara B” i PK „Tamnava – Zapadno poqe”.

Prikqu~ak sekundarne vodovodne mreè TE „KolubaraB” na magistralni vod je pre~nika ∅ 150 mm.

Sekundarna vodovodna mreà TE „Kolubara B”, predvi-|a se kao prstenasta, pri ~emu je minimalni pre~nik cevi∅ 100 mm. Na sekundarnoj vodovodnoj mreì predvi|eni suprikqu~ci za objekte á faze realizacije. Sekundarna mre-à se postavqa van kolovoza: u trotoaru ili u zelenim po-vr{inama.

Voda za protivpoàrnu hidrantsku mreù obezbe|uje sekori{}ewem voda iz rashladnih torweva termoelektrane.

Sistem ~ine protivpoàrne pumpe (obezbe|ene dizelagregatom u slu~aju nestanka elektri~ne energije) i raz-vodna mreà sa hidrantima.

Razvodna mreà protivpoàrnog sistema je prstenasta,pre~nika ∅ 150 mm (ili minimalnog ∅ 100 mm). Na pro-tivpoàrnoj mreì postavqaju se hidranti, koji su raspo-re|eni tako da domet mlaza omogu}i ga{ewe poàra na ra-stojawu do 80 m. Na hidrantima minimalni pritisak nesme biti mawi od 2,5 bara. Svi protivpoàrni hidrantitreba da budu nadzemni i lako uo~qivi.

Za odràvawe slobodnih i zelenih povr{ina, predvi|ase ba{tenska hidrantska mreà pre~nika ∅ 50 mm.

Predvi|eno je da se Regionalna deponije i recikla`nicentar snabdevaju vodom za pi}e iz postoje}eg vodovoda u Ka-leni}u. Prikqu~ak na vodovod „Kaleni}”, predvideti napostoje}i magistralni vod pre~nika D=250 mm (magistral-ni vod prolazi sa leve strane puta V. Crqeni–Obrenovac).

Za dovod sanitarne vode do Regionalne deponije i re-cikla`nog centra, neophodno je predvideti cevovod pre~-nika D=50 mm od polietilena (PE). Pre~nik cevovoda jeodre|en prema potrebama za vodom na deponiji (za 100 ekvi-valent stanovnika, pri specifi~noj dnevnoj potro{wi od360 l/st/dan i koeficijent dnevne neravnomernosti odKdn=1.5).


Dovodni cevovod treba smestiti u koridor predvi|en zapristupni put ka deponiji i recikla`nom centru i to na 3m od desne ivice pristupnog puta (bliè Kladnici).

4.3. Odvod i pre~i{}avawe otpadnih voda TE „Kolubara B”

Prema na~inu kori{}ewa voda u objektima TE „Koluba-ra B” i mestu sakupqawa, otpadne vode se mogu svrstati na:

– tehnolo{ke,– atmosferske i– fekalne.Poreklo ovih voda i stepen wihovog pre~i{}avawa,

uslovqavaju wihovu evakuaciju, formirawem separacionogsistema kanalizacije i to:

– sistem za kanalisawe atmosferskih i tehnolo{ki ne-utralnih voda, i

– sistem za kanalisawe fekalnih voda.

4.3.1. Tehnolo{ke otpadne vode

Tehnolo{ke vode koje }e se povremeno ispu{tati u ki-{ne kolektore, moraju biti podvrgnute pre~i{}avawu, ne-utralizaciji, lamenarnom separisawu i filtrirawu sa ak-tivnim ugqem.

Izvori nastanka tehnolo{kih otpadnih voda su slede}i:– rashladni torwevi,– objekat hemijske pripreme,– kotlarnica GPO i pomo}na kotlarnica,– sistem dopreme ugqa,– sistem pepela, {qake i gipsa,– sistem mazuta,– skladi{te uqa i maziva,– radionica i garaè.Vode koje nastaju u ovim sistemima se po svojim karak-

teristikama mogu svrstati u zamuqene (vode sa velikim sa-dràjem ~vrstih materija), zasoqene (vode sa pove}anomkoncentracijom soli) i zauqene vode (vode optere}enenaftnim derivatima).

Zamuqene i zasoqene otpadne vode

Na rashladnim torwevima nastaje voda od odsoqavawarashladnih torweva. Ova voda ima niù karbonatnu tvrdo-}u, ne{to niù pH vrednost i vi{e koncentracije solinekarbonatne tvrdo}e u odnosu na sirovu vodu reke Kolu-bare (mogu}i recipijent). Kvalitet otpadne vode zadovoqa-va u pogledu parametara propisanih Pravilnikom o opa-snim materijama koje se ne smeju unositi u vode („Slu`be-ni list SFRJ”, broj 3/66) i Pravilnikom o opasnim mate-rijama u vodama („Slu`beni glasnik RS”, broj 31/82), za ááklasu vodotoka kojoj pripada Kolubara, tako da se ova vodamoè ispu{tati u reku Kolubaru.

Voda od odsoqavawa rashladnih torweva moè se kori-stiti za sistem odsumporavawa dimnih gasova, hidrauli~-ki transport pepela i {qake, kao i za snabdevawe hidrant-ske mreè. Vi{ak otpadne vode (koji se ne upotrebi u go-re navedenim sistemima) bi se preko kolektora ki{ne ka-nalizacije ispustio u reku Kladnicu.

Otpadne vode postrojewa za hemijsku pripremu vode

Na postrojewu za hemijsku pripremu vode – u hemijskojpripremi vode javqaju se slede}e otpadne vode:

– otpadna muqna suspenzija iz brzih pre~ista~a (muqnasuspenzija – karbonatni muq, nastaje u brzim pre~ista~imaprilikom procesa dekarbonazacije i flokulacije i s obzi-rom na visoke vrednosti koncentracije ~vrstih materija,on se ne moè ispu{tati u prirodni recipijent bez pret-hodnog tretmana);

– otpadna voda od prawa pe{~anih filtera (u zgradihemijske pripreme instalisano je deset dvoslojnih, dvo-strujnih pe{~anih filtera, kapaciteta 10 h 250 m³, s tim{to je pri punom kapacitetu dekarbonizacije (2 h 1.000 m³)u radu osam filtera, jedan je rezervni, a jedan je u prawu);uvek se pere samo jedan filter i za prawe je potrebno oko270 m³, pa je ovo ujedno i koli~ina otpadne vode;

– otpadne vode od jonoizmewiva~kih smola u linijamademineralizacije i jonoizmewiva~kih smola iz postroje-wa za hemijsku pripremu turbinskog kondenzata – koli~i-na otpadne iz procesa regeneracije jonoizmewiva~kih smo-la, postrojewa za demineralizaciju iznosi 144 m³ vode(obavqa se jednom u dvadeset~etiri ~asa), dok se regenera-cija smola iz postrojewa za pre~i{}avawa turbinskog kon-denzata obavqa jednom nedeqno i tom prilikom nastaje 250– 300 m³ otpadne vode; nastale otpadne vode odvode se u ne-utralizacione jame, gde se vr{i korigovawe pH vrednostidodatkom kiseline ili luìne; zbog visoke koncentraci-je soli ova voda se ne moè ispu{tati u prirodni recipi-jent, ve} se voda iz neutralizacionih jama odvodi u rezer-voar otpadnih voda elektrane, a odatle na deponiju pepelai {qake.

Otpadne vode u kotlarnici GPO i pomo}noj kotlarnici

U kotlarnici GPO i pomo}noj kotlarnici javqaju seslede}e otpadne vode:

– otpadne vode od odsoqavawa kotlova koje se odvode urezervoar dekarbonisane vode;

– otpadne vode od hemijskog ~i{}ewa „bajcovawa” ko-tlova koje se vr{i pre prvog startovawa, a posle toga sva-ke pete godine; procewena koli~ina iznosi 5.000 – 7.000m³, po jednom kotlu i ne sme se ispu{tati u prirodni re-cipijent;

– otpadne vode od pasivizacije kotlova koja se vr{i jed-nom godi{we i koli~ina otpadne vode po jednom kotlu iz-nosi 450 – 500 m³. Ova voda je alkalna (pH≈10) i sadrìtoksi~ne materije, tako da se bez tretmana ne moè ispu-{tati u prirodni recipijent;

– otpadne vode od prawa regenerativnog greja~a vazduha(koli~ina vode iznosi 209 m³, prawe traje oko 2 h, a vodaje zagrejana do oko 80 ºS i zaga|ena, uglavnom pepelom i ~a-|i, a sadrì i gvo`|e, nikl, bakar i sulfate), koja se nesme ispu{tati u prirodni recipijent i

– otpadne vode od ot{qakiva~a (usled promene sistemaodvoda i deponovawa pepela i {qake sa retke na ugu{}enuhidrosme{u, nije vi{e mogu}e vr{iti „nekontrolisano”spirawe {qake, ve} }e se vr{iti recirkulacija vode zaspirawe i hla|ewe {qake u kraceru, tako da }e otpadna vo-da nastati pra`wewem i povremenim odmuqivawem krace-ra), koje su po sastavu otpadna voda od odsoqavawa kotlovasa suspendovanim ~esticama {qake i zagrejana do oko100 ºS, tako da se ne moè ispu{tati u recipijent.

Otpadne vode iz sistema dopreme ugqa

U okviru sistema dopreme ugqa, otpadne vode poti~u odpovremenog prawa kosog mosta (7,2 m³/h) i prilikom ga{e-wa poàra na kosom mostu (170 m³/h u trajawu od 2 h). Oveotpadne vode su zaga|ene ~esticama ugqa, a u slu~aju poà-ra i produktima sagorevawa ugqa i gume sa kosog mosta ine mogu se ispu{tati u prirodni recipijent.

Otpadne vode iz sistema pepela, {qake i gipsa

Prema referentnoj koncepciji transport pepela, {qa-ke, kao i transport gipsa vr{i}e se hidrauli~ki u vidu gu-ste hidrome{avine, sa odnosom vode i ~vrstih materija 1:1.Koli~ina tehnolo{ke vode u sistemu hidrauli~kog tran-sporta pepela i {qake iznosi 190 m³/h (prose~no), odno-sno maksimalno 320 m³/h.


Na osnovu ranije ura|enih elaborata, zakqu~eno je da }epri deponovawu pepela (bez dodavawa kre~a) izdvojiti25% slobodne vode, {to u konkretnom slu~aju iznosi 50m³/h (prose~no) do 80 m³/h (maksimalno).

Slobodna voda sa deponije odgovara kvalitetu vode áâkategorije, pa se bez pre~i{}avawe ne sme upu{tati u vo-dotok ili podzemqe.

Otpadnu vodu iz sistema pepela i {qake tako|e ~ine ivoda od drenaè i ispirawa pepelovoda (po prestanku od-vo|ewa hidro sme{e) oko 200 m³, kao i infiltrirane at-mosferske vode kroz telo deponije. Ove vode se tako|e nesmeju upu{tati u podzemqe ili vodotok.

Sve vode iz sistema transporta pepela i {qake }e seprikupiti drena`nim sistemom i ponovo koristiti u si-stemu transporta pepela i {qake.

Prose~na potro{wa vode za hidrauli~ki transportgipsa, ra~unato na bazi dnevnog kapaciteta i garantovanoggoriva iznosi 30,5 m³/h.

Koli~ina slobodne vode na deponiji gipsa iznosi 70%od ukupne koli~ine vode u hidrome{avini, {to u konkret-nom slu~aju iznosi 17,5 m³/h.

Voda od hidrauli~kog transporta gipsa ne sme se ispu-{tati u podzemqe ili vodotok (zaga|ena hloridima i sul-fatima).

Tako|e u okviru ovog sistema vi{ak vode sa deponijegipsa se vra}a u proces ODG, ~ime je spre~eno ispu{taweotpadnih voda u vodotok.

Otpadne vode od su{ewa gipsa iz postrojewa za odsum-poravawe dimnih gasova

Sam sistem za odsumporavawe dimnih gasova ne produ-kuje otpadnu vodu, s obzirom na to da se izdvojena voda u hi-drociklonima vra}a u proces ODG.

Zauqene otpadne vode

Otpadne vode optere}ene naftnim derivatima poti~uiz slede}ih objekata:

– sistema mazuta,

– Glavni pogonski objekat,

– pomo}ne kotlarnice,

– skladi{ta uqa i maziva,

– radionice i

– garaè

U mazutnom postrojewu, Glavnom pogonskom objektu, ko-tlarnicama, skladi{tu uqa i maziva, radionicama i gara-àma, otpadne vode nastaju prawem podova i betonskih po-vr{ina.

Otpadne vode nastaju kao kondenzati pare za grejawemazuta u skladi{nim rezervoarima, kotlarnici i cister-nama i drenaòm vode iz skladi{nih rezervoara prilikomwihovog dopuwavawa mazutom.

Otpadne vode su optere}ene visokim sadràjem uqa isuspendovanih ~vrstih materija (vode kondenzata imaju ipovi{enu temperaturu oko 100 ºS, tako da se moraju pre~i-{}avati,

4.3.2. Tretman tehnolo{kih i zauqenih otpadnih voda

Na~in uklawawa otpadnih voda iz kompleksa TE „Kolu-bara B”, uslovqen je na~inom odlagawa pepela i {qake nadeponiju.

Usvojeno re{ewe sistema pepela i {qake podrazumevatransport ugu{}ene hidrome{avine (odnos ~vrste faze ivode 1:1), {to smawuje potrebe za vodom i na taj na~in po-stavqa problem eliminisawa raznih otpadnih voda kojenastaju u elektrani. Iz tog razloga je predvi|eno da se teh-nolo{ke otpadne vode posle odgovaraju}eg tretmana, ilibez tretmana (zavisno od karakteristika vode) sakupqaju urezervoar otpadnih voda elektrane, korisne zapremine 500m³, odakle }e se prebacivati u rezervoar tehni~ke vode, si-

stema pepela i {qake i koristi za pravqewe hidrome{a-vine. Povratna voda sa deponije pepela i {qake tako|e }ese odvoditi u rezervoar otpadnih voda. U rezervoaru otpad-nih voda }e se vr{iti me{awe vode, kako ne bi do{lo dotaloèwa ~vrstih materija.

Tretman tehnolo{kih otpadnih voda koncipiran je naslede}i na~in:

– zamuqene otpadne vode (karbonatni muq iz HPV, vodeod bajcovawa i pasivizacije kotlova i vode od prawa rege-nerativnog greja~a, otpadne vode iz ot{qakiva~a) pre~i-{}avaju se na zajedni~kom postrojewu, muq se odlaè ukontejnere i odvozi na deponiju pepela i {qake, a izbi-strena voda se ili vra}a pumpama u brze pre~ista~e (karbo-natni muq iz HPV-a) ili se odvodi u rezervoar otpadnihvoda elektrane (u ostalim slu~ajevima);

– tretman zasoqenih otpadnih voda se svodi na korek-ciju pH vrednosti (otpadne vode od pasivizacije kotlova),a pre~i{}ena voda se odvodi u rezervoar otpadnih vodaelektrane;

– zauqene vode }e se pre~i{}avati na posebnom postro-jewu, naime, na svim mestima u elektrani gde dolazi do po-jave zauqenih voda predvi|eno je wihovo prikupqawe itransport (prepumpavawem ili gravitacijom) u bazen zaegalizaciju (zapremine 150 m³) u okviru postrojewa za pre-~i{}avawe zauqenih otpadnih voda.

Postrojewe ima kapacitet od 30 m³/h pre~i{}ene vodei radi diskontinualno. Pre~i{}ena voda se ispu{ta u ki-{nu kanalizaciju, a izdvojeno uqe se odvodi u skladi{nirezervoar mazuta.

4.3.3. Atmosferske otpadne vode

Sve atmosferske otpadne vode sa krovova i saobra}aj-nica, parkinga i drugih povr{ina, sakupqaju se u ki{nukanalizaciju i odvode se u ki{nim kolektorima bez pret-hodnog pre~i{}avawa u recipijent – reku Kladnicu.

U ki{nu kanalizaciju se tako|e ulivaju i tehnolo{ke izauqene otpadne vode posle pre~i{}avawa, do zakonompredvi|enog stepena.

Kolektori ki{ne kanalizacije su dimenzionisani daprihvate ekstremne padavine dvogodi{weg povratnog pe-rioda u trajawu od 20 minuta i pre~i{}ene tehnolo{ke izauqene vode.

Mreà atmosferske otpadne vode se preko tri kolekto-ra (dva kolektora pre~nika ∅ 900 i jednim ∅ 700), odvode ukorito reke Kladnice.

4.3.4. Fekalne otpadne vode

Fekalne otpadne vode nastaju u sanitarnim ~vorovimau objektima termoelektrane. Ove vode su optere}ene talo-ìvim i netaloìvim materijama mineralnog i organskogporekla i mikroorganizmima.

Fekalne otpadne vode se sakupqaju spoqnom fekal-nom kanalizacionom mreòm i odvode (gravitaciono)do glavnog kolektora. Glavni kolektor fekalne vode od-vodi do crpne stanice ispred postrojewa za pre~i{}ava-we fekalnih otpadnih voda tipa „Putox”. Od postrojewase pre~i{}ene otpadne vode gravitaciono odvode (ko-lektor pre~nika ∅ 350, prilog 1) u recipijent – rekuKladnicu.

Glavni fekalni kolektor je pre~nika ∅ 250 mm, a osta-li kolektori fekalne kanalizacione mreè su pre~nika∅ 200 mm.

Fekalna kanalizaciona mreà i crpna stanica su di-menzionisane na 2000 ES (kao maksimalnu koli~inu vodekoja se moè javiti na podru~ju termoelektrane).

Postrojewe tipa „Putox” (tako|e dimenzionisano na2.000 ES) radi na principu mehani~ko-biolo{kog pre~i-{}avawa, a garantovani efekat pre~i{}avawa je 90% u po-gledu BPK5, a sadràj suspendovanih materija u efluentuje <20 mg/l.


Pre upu{tawa u recipijent (reku Kladnicu), predvi|e-na je i dezinfekcija efluenta.

4.3.5. Odràvawe korita Kladnice kao recipijenta

Izgradwom retenzionih brana u slivu reke Kladnice,(„Paquvi Vi{„, „Kladnica” i niz retenzija na ju`noj pri-toci – Dubokom potoku), kao i preusmeravawem wenih vodau susedne vodotoke, korito reke Kladnice }e u wenom do-wem toku uglavnom biti suvo bez prirodnog protoka.

Protok vode koritom Kladnice }e biti dirigovan,bitno redukovan u odnosu na prirodni odnosno, pojavavode u ovom koritu }e biti povremena, uslovqena radomcrpne stanice „Kladnica” (maksimalno 1.800 l/s) nizvod-no od u{}a severnog obodnog kanala kao i radom crpnestanice za ispumpavawe atmosferskih voda oko Deponi-je komunalnog otpada (maksimalno 40 l/s). U ovo korito}e se upu{tati i otpadne atmosferske vode iz kruga ter-moelektrane.

Korito reke Kladnice }e u sredwem toku biti uni{te-no povr{inskom kopom „Tamnava – Zapadno poqe”. KoritoKladnice u wenom dowem toku na severozapadnom delu ko-pa i pored budu}e termoelektrane „Kolubara B”, sve dou{}a u reku Kolubaru, zadrà}e sada{wu trasu i gabarite.Re~no korito Kladnice na ovom delu, do u{}a u staru Ko-lubaru je regulisano. Proticajni profil od oko 25 m², jedaleko ve}i nego {to je potreban da u budu}nosti propustiprethodno pomenute protoke koji }e se dirigovano u wegaupu{tati, za {ta je dovoqan proticajni profil povr{ineoko 3 m².

U tom smislu je potrebno primeniti standardne mereodràvawa vodotoka, koje se sastoje u kontroli razvijawavegetacije u koritu, kao i spre~avawe odlagawa ~vrstog ot-pada u re~no korito.

5. ENERGETSKA INFRASTRUKTURA

5.1. Elektroenergetska mreà i postrojewa

5.1.1. Analiza i ocena stawa

Termoelektrana „Kolubara B” }e se prikqu~iti naelektroenergetski sistem preko novih dalekovoda i prekodva postoje}a dalekovoda. Kori{}ewe postoje}ih daleko-voda bilo je uslovqeno wihovom blizinom prolaska poredrazvodnih postrojewa 400kV i 220kV u termoelektrani i tosu slede}i vodovi:

– postoje}i dalekovod 400 kV Kragujevac 2 – ObrenovacA se preseca, jedan deo se ukida a na tim krajevima dodajuse dva nova dela i uvode se kao dva dalekovoda u razvodnopostrojewe 400 kV u termoelektrani i

– postoje}i dalekovod 220 kV Bajina Ba{ta–Beograd 3se preseca, jedan deo se ukida a na tim krajevima dodaju sedva nova dela i uvode se kao dva dalekovoda u razvodno po-strojewe 220kV u termoelektrani.

Oba dalekovoda su na tipskim ~eli~nim stubovima, sauàdima od Al^-e na izolatorskim lancima, u dobrom sustawu i nalaze se u pogonu. Trase oba dalekovoda su na rav-nom terenu.

Od krupnije elektroopreme na gradili{tu termoelek-trane nalaze se dva energetska blok transformatora, sme-{tena privremeno na koloseku koji prolazi ispred ma-{inske sale termoelektrane. Oni su nameweni za povezi-vawe generatora sa mreòm 400 kV. Blok transformatorisu dvonamotajni, trofazni, uqni transformatori za spoq-nu montaù.

Osnovni podaci blok transformatora su:

– nazivna snaga: 410 MVA– prenosni odnos: 410/22 kVBlok transformatori proizvodwe „[koda” i „Minel”

su kompletno zavr{eni i isporu~eni, a prema izve{taju o

ispitivawu stawa ura|enom od Instituta „Nikola Tesla”iz Beograda, zakqu~eno je da su transformatori u dobromstawu i spremni za pogon.

Na gradili{tu termoelektrane postoje i zavr{eni po-mo}ni objekti, koji su funkcionalno osposobqeni za rad.Napajawe ovih objekata je privremeno 6 kV vodom iz tran-sformatorske stanice 35/6 kV „Separacija” na povr{in-skom kopu ugqa. Tim vodom se napajaju transformatorskestanice 6/0,4kV u krugu termoelektrane, a iz wih se napa-jaju pomenuti objekti. Po zavr{etku izgradwe napaja}e seiz termoelektrane. Ovo privremeno napajawe predvi|enoje da se koristi i za potrebe gradili{ta termoelektrane,postavqawem transformatorskih stanica 6/0,4kV.

Izvan kruga Termoelektrane nalazi se postoje}a crpnastanica sirove vode na reci, za potrebe postoje}e TE „Ko-lubara A”. Ona }e se rekonstruisati i pro{iriti za po-trebe TE „Kolubara B”, tako da }e ostati postoje}e napaja-we elektri~nom energijom.

5.1.2. Koncepcija razvoja i prostornog razme{taja elektroenergetske mreè i postrojewa

Termoelektrana „Kolubara B” je povezana sa elektroe-nergetskim sistemom (mreòm) preko 400kV i 220kV dale-kovoda, kojima isporu~uje proizvedenu elektri~nu energi-ju ili je uzima za svoje potrebe. Re{ewe raspleta dalekovo-da je za osnovu uvaìlo postoje}e stawe 400kV i 220kV da-lekovoda i budu}e potrebe elektromreè u pogledu povezi-vawa sa drugim razvodnim postrojewima.

Postoje}a crpna stanica rashladne vode na reci ve} jeprikqu~ena na elektri~nu mreù.

Objekti kompleksa termoelektrane povezani su kablo-vima za napajawe elektri~nom energijom, kablovima zaupravqawe radom termoelektrane i kablovima za telekomu-nikacije. Glavni pravci u krugu kompleksa termoelektra-ne kojima }e se voditi kablovi prikazani su na Karti br.5 (Plan tehni~ke infrastrukture).

Izvan kruga termoelektrane kablovi }e se voditi doDeponije {qake i pepela. Deponija pepela i {qake je sme-{tena u delu povr{inskog kopa ugqa u kome je zavr{enaeksploatacija. Po{to je u pitawu transport guste hidrome-{avine, na deponiji }e postojati relativno mala pumpnastanica povratne vode u termoelektranu i mala pumpna sta-nica prskawa deponije, obe sme{tene u istom objektu.Pumpna stanica }e se napajati elektri~nom energijom 10kV kablovima iz termoelektrane. U pumpnoj stanici sme-{ta se transformatorska stanica 6.3/0.4kV.

Kablovi }e se voditi u krugu termoelektrane u beton-skim kablovskim kanalima, a izvan kruga nadzemno meha-ni~ki za{ti}eni, a na istim nosa~ima na kojima je cevo-vod {qake i pepela, sve do pumpne stanice.

Oko deponije {qake i pepela i deponije gipsa (ako po-stoji) predvi|en je put i koridor za infrastrukturu. Put}e se osvetliti a ostavi}e se i mogu}nost prikqu~ka pre-nosivih reflektora. Osvetqewe puta je svetiqkama na stu-bovima, napajanim kablom poloènim u rov u zemqi, iztransformatorske stanice u pumpnoj stanici.

Sanitarna deponija je tako|e sme{tena u deo povr{in-skog kopa ugqa u kome je zavr{ena eksploatacija. U trenut-ku izrade ovog plana tehnologija deponije nije bila pozna-ta, tako da nije bilo mogu}e definisati napajawe elek-tri~nom energijom. Jedino je mogu}e napomenuti da je naj-blià transformatorska stanica 10/0.4kV „Rainova~a” uKaleni}u.

Za potro{a~e na 6.3 kV, 50 Hz naponu predvi|eni suPHP kablovi za 10 kV, sa mehani~kom za{titom tipa 85 zateè i 48 za lak{e uslove polagawa. Za potro{a~e na 0.4kV, 50 Hz i 220 V, JSS, predvi|eni su PP kablovi za 1 kV,sa mehani~kom za{titom tipa 41 za teè i 00 za lak{euslove polagawa. Provodnici kablova su aluminijumski zanapajawe podrazvoda i transformatora 6.3/0.4kV, a bakar-ni za motore.


U krugu termoelektrane kablovi se polaù na glavnimpravcima na regale u kabl kanalima od betona a na ostalimpravcima direktno u rov u zemqu. Iznad kablova poloè-nih u zemqu, postavqa se traka, da bi se prilikom raskopa-vawa dalo upozorewe.

Predvi|eno je da se izvr{i razdvajawe kablova tako dase zasebno poloè na posebne regale u kabl kanalima i uposebnim cevima slede}i kablovi: energetski 10 kV, ener-getski 1 kV, komandno-signalni i fiber opti~ki i tele-komunikacioni.

Kablovi se polaù u pravim linijama bez nepotreb-nih preloma i ukr{tawa. Pri promeni pravca se ne sme-ju o{tro savijati. Polupre~nik krivine (R) savijawa ka-bla za jednoìlne i vi{eìlne kablove sa pla{tom odplasti~ne mase mora R > 15 D gde je D spoqni pre~nikkabla.

Pri prolazu ispod puteva kablove provu}i kroz juvidurcevi.

Ukr{tawe energetskih i telekomunikacionih kablovavr{i se pod pravim uglom. Razmak izme|u provodnika morabiti najmawe 10cm, a gde je to nemogu}e, mora se stavitiizolacioni umetak od 3cm.

Pri ukr{tawu energetskih kablova sa vodovodnim ilikanalizacionim cevima, mora se obezbediti minimalnovertikalno rastojawe od 30cm (~ist razmak). Pri paralel-nom vo|ewu horizontalno rastojawe izme|u kablovskih vo-dova i vodovodnih i kanalizacionih cevi mora biti najma-we 50cm. Polagawe kablovskih vodova ispod vodovodnihcevi nije dozvoqeno.

Za izradu elektrotehni~kih projekata koristiti sve va-è}e standarde, pravlnike i preporuke.

Elektrotehni~ka oprema i instalacije termoelektraneobuhvataju elektroenergetsku opremu, opremu za upravqawe,merewe i regulaciju, te elektroinstalacije osvetqewa,uzemqewa, gromobrana i telekomunikacija.

Navedena oprema i instalacije sme{tene su u objekti-ma termoelektrane. Na otvorenom prostoru jedino su sme-{teni energetski transformatori i dalekovodi 400kV i220kV.

5.1.3. Elektroenergetska oprema termoelektrane

Elektroenergetska oprema obuhvata opremu za proiz-vodwu elektri~ne energije i plasman u elektroenergetskisistem (EES), kao i opremu za napajawe sopstvene potro-{we termoelektrane.

Oprema za proizvodwu i plasman elektri~ne energije

Plasman elektroenergije u EES vr{i se preko 6 dale-kovoda 400kV od kojih su u prvoj fazi po jedan vod za TS„Obrenovac A”, TS „Beograd 8” i TS „Kragujevac 2”. Rezer-va je po jedan vod za TS „Beograd 8” i RP „Mladost”, a je-dan vod je perspektivna rezerva.

Prikqu~ak na mreù 220kV je preko postoje}eg daleko-voda Bajina Ba{ta – Beograd 3, koji se preseca i uvodi urazvodno postrojewe 220kV u termoelektrani.

Dalekovodi 400kV i 220kV su na tipskim ~eli~nim stu-bovima, sa uàdima od Al^-e na izolatorskim lancima.Trase dalekovoda su na ravnom terenu, koji je povoqan zawihovo postavqawe.

Elektri~nu energiju proizvode dva generatora nomi-nalne snage 350 MW, nominalnog napona 22 kV, pogoweniparnim turbinama. Generatori su sme{teni u osi bloka 1i 2 na koti +12.00 ma{inske sale, hla|eni vodom i vodo-nikom, sa stati~kom tiristorskom pobudom. Svaki genera-tor je povezan sa blok transformatorom, putem oklopqene{inske veze u kojoj je generatorski prekida~.

Blok transformator je nominalne snage 410 MVA,prenosnog odnosa napona 22/410 kV, u uqu, za spoqnu mon-taù, hla|en prisilniom cirkulacijom uqa i vazduha.

Blok transformatori su sme{teni ispred ma{inske saleGPO-a, a povezani su sa razvodnim postrojewem (RP) 400kV putem vazdu{nih veza.

RP 400 kV je predvi|eno oklopqeno u SF6 gasom izolo-vanoj izvedbi, za unutra{wu montaù, sme{teno u posebanobjekat u krugu termoelektrane. RP 400 kV je vazdu{nom ve-zom povezano na prve stubove dalekovoda 400 kV.

Sopstvena potro{wa termoelektrane

Sopstvena potro{wa Termoelektrane napaja se iz sop-stvenih tronamotajnih transformatora, kojih ima tri ko-mada za dva bloka, a sme{teni su ispred ma{inske saletermoelektrane.

Svi transformatori sopstvene potro{we (bloka i op-{te grupe) su iste snage 63/31,5/31,5 MVA i dimenzionisa-ni su tako da jedan moè da napaja jednovremeno potro{a-~e jednog bloka i op{te potro{we. [inske veze i preki-da~i u dovodima 6 kV, dimenzionisani su prema nazivnojsnazi transformatora sopstvene potro{we.

Transformatori sopstvene potro{we bloka su preno-snog odnosa napona 22/6,6/6,6 kV, u uqu, za spoqnu montaù,hla|eni prisilnom cirkulacijom vazduha. Transformato-ri su vezani na oklopqene generatorske {ine 22 kV.

Transformator op{te potro{we je istih karakteri-stika kao prethodno opisane, izuzev prenosnog odnosa na-pona 220/6,6/6,6 kV. Transformator je vezan vazdu{nom ve-zom na RP 220 kV.

RP 220 kV je tako|e u SF6 izvedbi, sme{teno u neposred-noj blizini RP 400 kV i vazdu{nom vezom povezano na pr-vi stub dalekovoda 220 kV.

Veze transformatora sopstvene potro{we bloka itransformatora op{te potro{we sa 6,3 kV razvodima sop-stvene potro{we i veze izme|u razvoda su tako|e sa oklo-pqenim {inama 6,3 kV.

Razvodna postrojewa 6,3 kV su limena, slobodnostoje}a,za unutra{wu montaù, za prikqu~ak kablovima i {in-skim vezama sa dowe strane, sa jednim sistemom Cu sabir-nica, hla|ena prirodno vazduhom i zagrevana el. greja~imasme{tenim u svakoj }eliji. Prekida~i su vakuumski iliSF6 sa motorno-opru`nim pogonima i sa kolicima za iz-vla~ewe.

Razvodna postrojewa 0,4 kV su sastavqena iz odgovara-ju}eg broja tipskih limenih ormana, u izvla~ivoj modular-noj izvedbi, sa jednim sistemom sabirnica za tri faze inulu i sa za{titnom sabirnicom.

Potro{a~i niskog napona 0,4 kV, napajaju se prekoenergetskih transformatora 6,3/0,4 kV. Za potro{a~e odposebne va`nosti za rad bloka, predvi|eni su pomo}ni iz-vori energije i to: dizel agregat, akumulatorske baterije220 â i 24 â jednosmerne struje, kao i odgovaraju}i ispra-vqa~i, invertori i izolacioni transformatori.

Potro{a~i koji ne podnose prekid u napajawu duèod 10 sec napajaju se preko dizel agregata koji se auto-matski ukqu~uje pri nestanku napona 3 h 380 â, 50 Hz izmreè.

Predvi|en je jedan dizel po bloku koji moè da napajarazvod 0,4 kV dizela bloka i razvod 0,4 kV dizela op{tegrupe. Dizel agregati dimenzionisani su tako da jedan mo-è da napaja potro{a~e jednog bloka i zajedni~ke potro-{a~e oba bloka.

Za napajawe razvoda 0,4 kV za protivpoàrnu za{tituu crpnoj stanici rashladne vode u slu~aju nestanka mre-`nog napona predvi|en je dizel agregat, zajedni~ki zaoba bloka.

Potro{a~i koji traè besprekidno napajawe, a izve-deni su za jednosmernu struju na naponu 220 â i 24 â na-pajaju se preko grupe baterija – ispravqa~. Potro{a~ipredvi|eni za 24 â jednosmerne struje napajaju se prekogrupe baterija – ispravqa~ i to po dve grupe za svakiblok.


Potro{a~i koji tako|e traè besprekidno napajawe, aizvedeni su za naizmeni~nu struju 220 â, 50 Hz, napajaju sepreko invertora koji se prikqu~uju na razvod 220 â jedno-smerne struje.

Op{ti zahtevi koje je potrebno da ispuni {ema napaja-wa elektri~nom energijom su:

– konfiguracija mora biti takva da obezbe|uje nesme-tan rad bloka pri kvaru jednog elementa;

– sistem radnog i rezervnog napajawa sproveden je nasvim naponskim nivoima, ~ime je omogu}ena sigurnost po-gona pojedinih postrojewa i bloka u celini; karakteri-stike opreme biraju se tako da se zadovoqe svi tehnoeko-nomski kriterijumi, i

– napajawe pojedinih postrojewa i potro{a~a, sprove-deno je u skladu sa wihovom tehnolo{kom pripadno{}u.

5.1.4. Sistem upravqawa termoelektranom

Sistem upravqawa zasnovan je na primeni mikroproce-sora i ra~unarske mreè ~ime je omogu}eno efikasno iz-vr{avawe osnovnih zahteva (prikupqawe, obrada, prezen-tacija i razmena informacija, arhivirawe podataka, pra-}ewe, dojava i dijagnostika neregularnih stawa, kao iobezbe|ivawe pouzdanog i ekonomi~nog rada) i fleksi-bilnost u pogledu izmena na objektu upravqawa.

Upravqa~ki sistem termoelektrane konfigurisan jekao sloèn hijerarhijski ure|en sistem, koga ~ine:

– upravqa~ki sistem kompleksa termoelektrane (name-wen pra}ewu funkcionisawa celokupnog tehnolo{kogsistema termoelektrane i razmeni informacija sa nadre-|enim daqinskim centrima upravqawa i koordinacijeEPS-a);

– upravqa~ki sistem svih razvodnih postrojewa;

– upravqa~ki sistemi blokova i

– autonomni upravqa~ki sistemi pomo}nih tehnolo-{kih sistema.

Svaki pojedina~no posmatrani upravqa~ki sistem bi}ekonfigurisan kao lokalna ra~unarska mreà, tipa Exter-net, sa skupom protokola TCP/IP, za hijerarhijski vi{enivoe upravqawa, i za sada nedefinisanog tipa za mreèprocesnog nivoa, koje sluè za vezu izme|u procesnih sta-nica (PLC-a) i operatorskih stanica ili nadre|enih ope-ratorskih mreà.

Centralna upravqa~ka oprema upravqa~kog sistematermoelektrane sme{tena je u prostoru Centralne koman-de kompleksa (CKK), na koti +12.00 m bunkerskog prosto-ra GPO-a. U delu CKK nazvanom Elektrokomanda bi}esme{tena osnovna upravqa~ka oprema upravqa~kog sistemasvih razvodnih postrojewa. Deo zadataka iz oblasti upra-vqawa RP 400 kV i 220 kV izvr{ava}e se iz Lokalne ko-mande u RP 400 kV.

Centralna upravqa~ka oprema (operatorske i inè-werske stanice) za blokove bi}e sme{tena u dve razdvoje-ne prostorije, za svaki blok posebno, u bunkerskom prosto-ru na koti +12 m. Pored navedene opreme, na istoj kotibunkerskog prostora GPO-a u posebnim prostorijama bi}esme{teni i upravqa~ki ormani.

Lokalne komande pomo}nih tehnolo{kih sistema bi}esme{tene u pojedinim pomo}nim objektima kao {to su: he-mijska priprema vode, pumpna stanica sirove vode, pumpnastanica te~nog goriva, pomo}na kotlarnica, zgrada elek-trofiltra, {qake i pepela i zgrada postrojewa za odsum-poravawe.

U komandnim prostorijama svih upravqa~kih sistemabi}e sme{teni operatorski pult i inèwersko-dijagno-sti~ki pult sa monitorima, komandnim spravama (tastatu-ra, mi{) i printerima. Operatorski pult i procesne sta-nice upravqa~kih sistema pomo}nih tehnolo{kih procesabi}e sme{teni u prostoru lokalne komande pomo}nih teh-nolo{kih sistema. Periferna upravqa~ka oprema bi}edistribuirana po pogonu.

5.1.5. Elektroinstalacije osvetqewa, uzemqewa i gromobrana termoelektrane

Projektom instalacija osvetqewa obuhva}eno je unutra-{we i spoqno osvetqewe. Unutra{we osvetqewe je pode-qeno na glavno, pomo}no i pani~no i napaja se sa razvodau GPO, pri ~emu se glavno i pomo}no napaja sa 3 h 380 â,50 Hy, dok se pani~no napaja sa razvoda jednosmernog napo-na 220 â i automatski se ukqu~uje po nestanku napajawaglavnog ili pomo}nog osvetqewa.

Napajawe spoqnog, glavnog i pomo}nog osvetqewapredvi|eno je sa posebnog transformatora 6.3/0.4 kV uglavnom pogonskom objektu, da bi se izbegao pad naponapri polascima elektromotora i lo{e posledice na osve-tqewe.

U skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima iza{titi objekata od atmosferskog pra`wewa za objekteTE „Kolubara B” predvi|ena je spoqa{wa i unutra{wagromobranska instalacija, ~ija izvedba zavisi od zna~ajaobjekta i wegove konstrukcije.

U kompleksu termoelektrane predvi|en je zajedni~kiuzemqiva~ na koji }e biti povezana sva pogonska, za{tit-na i gromobranska uzemqewa u krugu termoelektrane.

Uzemqiva~ }e biti formiran tako {to }e oko svakogobjekta u termoelektrani biti postavqen prstenasti uze-mqiva~, ~ijim spajawem se formira jedinstveni mre`niuzemqiva~ termoelektrane, izveden bakarnim uètom po-trebnog preseka.

Za mre`ni uzemqiva~ termoelektrane vezuju se sve me-talne mase u krugu termoelektrane.

5.2. Toplovodna mreà i objekti

Postavkama projektnog zadatka za izradu investicio-nog programa, TE „ Kolubara B” je bila predvi|ena zaspregnutu proizvodwu elektri~ne i toplotne energije.Bilo je planirano da weni turboagregati u grejnoj sezo-ni proizvode po 270 MWel/380 MWterm energije, dok bivan grejne sezone blokovi radili u kondenzacionom re-ìmu sa snagom od po 350 MWel. Planirani toplotnikonzum je bio grad Beograd. Me|utim, kako u Skup{tinigrada Beograda jo{ nije doneta odgovaraju}a odluka o da-qinskom grejawu grada, odlukom Stru~nog saveta EPS-aod 27. decembra 2004. i Upravnog odbora EPS-a iz 2005.godine predvi|ena je ugradwa kondenzacionih turboagre-gata u TE „Kolubara B”, sa mogu}no{}u wihovog jedno-stavnog prevo|ewa u toplifikacaoni reìm rada i saparametrima sli~nim onima iz usvojenog investicionogprograma.

Za vreme trajawa prethodnih i pripremnih radova i zavreme montaè opreme, kao i u redovnom pogonu blokova,neophodno je obezbediti normalno snabdevawe svih potro-{a~a na gradili{tu kako toplotom za grejawe i ure|ajimaza provetravawe i klimatizaciju tako i potro{nom toplomvodom. Do sada je ura|en ve}i broj, prete`no idejnih, alii glavnih i izvedbenih, projekata kojima su data tehni~ko– tehnolo{ka re{ewa za zadovoqavawe ovih potreba. Rani-ja razmatrawa snabdevawa tehnolo{kom parom budu}ih po-tro{a~a, ostala su samo na nivou po~etnih sagledavawatehni~kih mogu}nosti. Tako|e, predvi|eno je da se iz pump-no – izmewiva~ke stanice TE „ Kolubara B”, toplotom zagrejawe snabdevaju i objekti povr{inskih kopova „Tamna-va – Istok” i „Tamnava – Zapad”, koji se nalaze u neposred-noj blizini elektrane, a predvi|ena je i odre|ena rezervau toplotnoj snazi.

U nastavku su dati osnovni tehni~ki parametri i ras-pored ure|aja i instalacija za grejawe i potro{nu topluvodu, potrebni za sagledavawe zauzimawa prostora i kori-dora u podru~ju obuhva}enom planom generalne regulacijeenergetskog kompleksa TE „Kolubara B”.


5.2.1. Postoje}e stawe i planirane potrebe

Do sada izgra|eni objekti TE „Kolubare B”, snabdeva-ni su potrebnom toplotom za grejawe (oko 650 kW) iz ko-tlarnice „Tamnave – Istok”, ali sada se za grejawe kori-ste elektri~ni kotlovi, koji su sme{teni u podstanicamasamih objekata.

Svi korisnici toplote za grejawe, ili toplotni potro-{a~i, koji koriste ili }e koristiti za grejawe vrelu vodu,razvrstani su po granama, u zavisnosti od poloàja i udaqe-nosti od pumpno – izmewiva~ke stanice. Pumpno-izmewi-va~ka stanica (PIS) je locirana u ma{inskoj sali prva dvabloka, na koti +4,5 m, izme|u redova „V” i „S” i izme|u stu-bova br. 2 i 5 i dimenzionisana je za potrebe grejawa obje-kata á i áá faze izgradwe elektrane, tj. prva ~etiri bloka.

U toplotnom bilansu su dati: nazivi, numeri~ke oznakeobjekata i pojedina~ni toplotni kapaciteti svih potro{a-~a, ukupni toplotni kapacitet grane (obuhvata i potrebnutoplotu za pripremu potro{ne tople vode), kao i ukupnopotrebni toplotni kapacitet. U zagradi je data procewenaudaqenost u metrima najudaqenijeg potro{a~a iz te graneod pumpno-izmewiva~ke stanice.

Toplotni bilans svih potro{a~a toplote

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––NAZIV I OZNAKA SNAGA [W]––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

á GRANA (250 m) –pomo}na kotlarnica (9) 191.825

– tretman zauqenih voda (10) 14.640–––––––––

UKUPNO GRANA á 206.465––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––áá GRANA (430 m)– HPV (6) 1.506.940– priprema vode za pi}e 27.300– tretirawe muqa 27.500– tehni~ki gasovi (12) 141.210– pumpna stanica rashladne vode (4) 213.050– PP za{tita i dizel-agregat 7.560

–––––––––UKUPNO GRANA áá 1.923.560––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ááá GRANA (100 m)– upravna zgrada, restoran i skloni{te (17) 798.900

áâ GRANA (150 m)– pogon za odràvawe i tehni~ku pripremu (14) 2.773.070

â GRANA (200 m)– bager stanica (3) 262.500– liftovski torwevi 222.730– komanda elektrofilterskog postrojewa 37.500

–––––––––UKUPNO GRANA â 522.730––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––âá GRANA – GPO blokova á i áá (á faza) (150 m) [W]– blokovska komanda, relejni prostor,

soba za ra~unar 300.000– prostorija AKU-baterija 110.000– prostorije za razvod elektri~ne energije 398.500– nadbunkerski prostor 1.297.000– komanda dopreme ugqa 26.600– garderoba, sanitarni ~vor 30.000– stepeni{ni prostor i ostalo 200.000

–––––––––UKUPNO GRANA âá 2.362.100––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––âáá GRANA – GPO blokova ááá i áâ (áá faza) (300 m)

–––––––––UKUPNO GRANA âáá (isto kao grana âá) 2.362.100––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––NAZIV I OZNAKA SNAGA [W]––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––âááá GRANA (1475 m)– zatvoreno skladi{te (23) 50.400– garderobe radnika (52) 75.750– privremeni sme{taj radnika (53) 681.600– uprava izvo|a~a (54) 92.000– restoran (55) 459.000– uprava investitora (56) 386.000– garaà i servis (60) 98.430– uqa i maziva (11) 85.000– ambulanta (61) 19.000– objekti PK „Tamnava – Istok” 3.600.000– objekti PK „Tamnava – Zapad” 9.222.000– garsowere 54.000

–––––––––UKUPNO ZA GRANU âááá 14.823.180––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––áH GRANA (4000 m)– ostali objekti izvan kruga TE „Kolubare B”

(ranije je bila planirana radionica za transformatore ) 12.000.000

–––––––––UKUPNO GRANE OD á DO áH 35.410.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––PRIPREMA POTRO[NE TOPLE VODE 900.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO POTREBNO TOPLOTNE ENERGIJE W 36.310.000 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5.2.2. Planirano stawe

Toplotna energija za grejawe

Za proizvodwu potrebne koli~ine toplotne energije zagrejawe svih navedenih potro{a~a, predvi|ena su tri to-plotna izmewiva~a para/voda, kapaciteta 3 h 12 500 kW, ko-ji su sme{teni u pumpno-izmewiva~koj stanici.

Predajnik toplote u ovim toplotnim izmewiva~ima jepregrejana para odgovaraju}ih parametara (p = 2,2 bar do 4bar; t = 190ºS do 235ºS), koja se uzima sa odgovaraju}eg me-sta na turbinskom neregulisanom oduzimawu za regenera-tivno zagrevawe kondenzata (najverovatnije áâ oduzima-we), kada je bilo koja turbina u pogonu. Para za sva tri iz-mewiva~a toplote dovodi se u parni kolektor (Ø600 mm),iz koga se pojedina~nim parovodima (Ø350 mm) vodi dosvakog izmewiva~a posebno.

Dok ne bude instalisan i pu{ten u pogon prvi blok, pa-ra za grejawe primarne vrele vode }e se dobijati iz pomo}-ne kotlarnice, u kojoj }e biti instalisana dva parna kotlamaksimalne produkcije 2 h 40 t/h suvozasi}ene pare, priti-ska p = 13 bar i temperature t=192ºS. Za snièwe priti-ska na dozvoqenih p = 4 bar, predvi|en je reducir-ventilna pneumatski pogon.

Prijemnik toplote u toplotnim izmewiva~ima je pri-marna vrela voda, ~ija se temperatura mewa po kliznom di-jagramu, a za spoqnu projektnu temperaturu tpr = – 16ºS iz-nosi}e 120/75ºS. Cirkulacija primarne vrele vode vr{i}ese cirkulacionim pumpama (3 radne i 1 rezervna), koje }ebiti ugra|ene na cevovodu iza sabirnika povratne primar-ne vode, gde je maksimalna temperatura 75ºS.

Pumpno-izmewiva~ka stanica je dimenzionisana, ka-ko se vidi iz toplotnog bilansa, tako da zadovoqava po-trebe toplote za grejawe i potro{nu toplu vodu za svesada{we i budu}e potro{a~e u okviru 1. i 2. fize iz-gradwe TE „Kolubara B” , kao i okolnih potro{a~a, apredvi|ena je i rezerva od 12 MWterm. Pokrivawe ma-weg potrebnog toplotnog optere}ewa (npr. samo za prvufazu), mogu}e je prikqu~ivawem i stavqawem u pogon od-govaraju}eg, maweg broja toplotnih izmewiva~a i cirku-lacionih pumpi.


Regulacija temperature primarne vrele vode vr{i}ese, prema kliznom dijagramu, me{awem vode iz povratnogcevovoda grejne mreè sa potrebnom koli~inom vrele vo-de na izlazu iz toplifikacionih zagreja~a. Kao izvr{niorgan regulacije predvi|en je elektromotorni regulacio-ni trokraki ventil, koji }e biti ugra|en ispred toplot-nih izmewiva~a, u povratnom vodu iz toplifikacionogsistema.

Odràvawe pritiska u grejnoj mreì primarne vrelevode vr{i}e se stati~kom metodom, odnosno kori{}ewemhorizontalnog rezervoara tehni~ke demineralizovane vo-de kao otvorenog ekspanzionog suda. Rezervoar tehni~kedemi vode }e biti postavqen na kotu +39,81 m i wegovazapremina od 35 m³ }e biti dovoqna da kompenzuje prome-ne zapremine vode iz celokupne grejne mreè. Puweweekspanzionog suda i cele grejne mreè vr{i}e se demine-ralizovanom vodom iz HPV-a, pomo}u pumpe za puwewe si-stema.

Primarna vrela voda toplotu predaje potro{a~imabilo neposredno, preko vodenih kalorifera, bilo po-sredno, preko sekundarne mreè. Sekundarnoj toploj vo-di predaje se potrebna koli~ina toplote u toplotnim iz-mewiva~ima voda/voda, koji se nalaze u podstanicama, ko-je su sme{tene tako da sekundarnom toplom vodom snabde-vaju vi{e objekata istovremeno. Sada su u funkciji to-plotne podstanice u objektima 55 (restoran dru{tveneishrane) i 56 (uprava investitora) i u wima su instali-sani elektri~ni kotlovi, a predvi|ena je izgradwa jo{dve podstanice, i to u objektu 6.1 (postrojewe hemijskepripreme vode, nova podstanica „A”) i u objektu 14 (po-gon za odràvawe, nova podstanica „B”). Temperaturskireìm tople vode u sekundarnoj mreì se mewa po kli-znom dijagramu, a za spoqnu projektnu temperaturu od tpr= – 16ºS iznosi 90/70ºS.

Priprema potro{we tople vode

Potro{na topla voda, temperature ttv = 60ºS, dobija sezagrevawem vodovodne, pija}e vode, temperature thv = 10ºS,u toplotnom izmewiva~u kapaciteta 900 kW. Grejni fluidje primarna vrela voda iz grejne mreè. Cirkulaciju po-tro{ne tople vode kroz izmewiva~ toplote vr{i pumpa po-tro{ne tople vode (jedna radna).

Potro{na topla voda se akumulira u rezervoaru zapre-mine â = 10 m³. Ovaj rezervoar je snabdeven elektri~nimgreja~em snage P = 300 kW, kojim se potro{na topla vodazagreva u periodu van grejne sezone, kada je i potro{wa to-ple vode mawa.

Regulacija temperature potro{ne tople vode vr{i}e setrokrakim regulacionim elektromotornim ventilom, koji}e biti ugra|en u dovodnom vodu vrele vode.

Izmewiva~ toplote za pripremu potro{ne tople vode irezervoar potro{ne tople vode bi}e sme{teni na koti+5,50 m, izme|u redova „V” i „S” i izme|u stubova 1 i 2, apumpa potro{ne tople vode na koti +4,50 m, ispod izme-wiva~a i rezervoara (akumulatora).

Razvod vrele vode

U glavnom pogonskom objektu cevovodi primarne vrelevode postavqaju se vidno, po zidovima i stubovima. Trasecevovoda odre|ene su tako da su dilatacije re{ene samo-kompenzacijom. U okviru glavnog pogonskog objekta vrlo-vodi su izolovani mineralnom vunom, debqine prema pro-ra~unu, u oplati od aluminijumskog lima.

Cevovodi kojima se snabdevaju potro{a~i toplote vanglavnog pogonskog objekta se unutar GPO-a vode, tako|e,vidno po zidovima i stubovima, a zatim se uvode u betonskekanale, gde se pridruùju ostalim cevovodima.

Za izlazak cevovoda vrele vode iz glavnog pogonskogobjekta predvi|ena su dva betonska kanala, i to jedan uosi „A” ma{inske sale, i drugi u redu „O”, u bunkerskomtraktu.

Kroz kanal u osi „A” vodi se vrelovod 120/75ºS, Ø100,ka toplotnoj podstanici „A” u objektu 6.1. (HPV). Izme|uGPO-a i HPV-a cevi vrele vode se polaù na regale kojisu na me|urastojawu od 2,5 m, a na regalima se nalaze kli-zni oslonci. Fiksni oslonci se nalaze na svim ulazima iizlazima kanala iz objekata.

Cevovod sekundarne, tople, vode temperature 90/70ºS(Ø50) polaè se kao predizolovan toplovod u sloj peska, uzemqu. U betonski kanal u redu „O”, u bunkerskom traktu,ulaze tri para cevovoda vrele vode, i to:

– par vrelovoda Ø150 ka toplotnoj podstanici „V”;

– par vrelovoda Ø300 za postoje}e objekte u krugu elek-trane i

– par vrelovoda Ø300 za objekte van kruga elektrane.

Vrelovodi ka toplotnoj podstanici „V” postavqaju se ukanalu na ~eli~ne regale, preko kliznih oslonaca, koji suna me|usobnom rastojawu od 5 m. Ovaj cevovod ima „Z” ob-lik i dilatacija je re{ena samokompenzacijom.

Vrelovodi Ø300 ka potro{a~ima izvan kruga elektranepostavqaju se na svaki tre}i regal, tj. na klizne oslonce same|urastojawem od 7,5 m. Dilatacija ovih cevovoda re{enaje samokompenzacijom i pomo}u lira na odgovaraju}im me-stima.

Svi vrelovodi u betonskim kanalima izoluju se stakle-nom vunom, debqine prema prora~unu, a oblaù se ter pa-pirom koji se pri~vr{}uje aluminijumskim trakama.

Iz toplotne podstanice „V”, koja }e biti ugra|ena upogonu za odràvawe (14), topla voda 90/70ºS se razvodika pojedina~nim objektima (12; 15; i 3,8, i 10) u triogranka. Prva dva ogranka su od predizolovanih ceviØ50, i celom trasom su poloène u sloj peska, u zemqi, atre}i ogranak (Ø100) je delimi~no predizolovan i pola-è se u zemqu, a delimi~no je poloèn u betonski kanal,na regale.

5.2.3. Ograni~ewa i mogu}nosti razvoja

Kako je TE „Kolubara B” projektovana za rad u baznomreìmu, sa najmawe 6.000 h rada na punoj snazi u toku go-dine (u po~etku eksploatacije verovatno 7.000 h godi-{we na punoj snazi), to se ograni~ewa u pogledu snabde-vawa toplotnom energijom korisnika navedenih u pret-hodnom poglavqu svode na periode kada, eventualno, ni-jedan blok ne bude u pogonu. Verovatno}a pojavqivawaovakvog doga|aja je veoma mala, a vreme wegovog trajawavrlo kratko.

Ipak, kao rezervni izvor toplote, predvi|eni su po-mo}ni kotlovi, koji mogu da zadovoqe potrebu svih potro-{a~a za toplotnom energijom. Pomo}ni kotlovi }e bitiizvor toplote na gradili{tu sve do pu{tawa prvog blokau pogon.

U slu~aju da se jedan blok kre}e iz hladnog stawa, a danijedan drugi nije u pogonu iz bilo kog razloga, dogodi}ese prekid u snabdevawu potro{a~a toplotnom energijom,zato {to pomo}ni kotlovi nisu dimenzionisani da pokri-ju istovremeno i potrebe strane pare za hladni start blo-ka i potrebe toplotne energije za grejawe svih potro{a~aiz toplotnog bilansa. Ovakvi doga|aji de{ava}e se vrloretko, i, ako budu neizbe`ni, traja}e najvi{e ~etiri sata,i to po pravilu no}u, kada je smawena potreba za grejawem.Ovakvi doga|aji, koji se mogu podvesti pod pojam slu~ajno-sti, predstavqaju prakti~no jedino ograni~ewe po pitawusnabdevawa korisnika toplotne energije iz budu}e TE„Kolubara B”.

Kako je ve} u uvodu re~eno, TE „Kolubara B” je prvobit-no planirana za spregnutu proizvodwu elektri~ne i to-plotne energije, i ta mogu}nost postoji i daqe, a wena re-alizacija zavisi, pre svega, od iznalaèwa odgovaraju}egkonzuma grejawa, potro{ne tople vode i toplote za tehno-lo{ke potrebe, {to bi najvi{e uticalo na isplativostprelaska sa kondenzacionog na toplifikacioni na~in rada


elektrane. Ovde treba da se konstatuje da se spregnutomproizvodwom elektri~ne i toplotne energije stepen kori-snosti ciklusa, odnosno iskori{}ewe primarne energijegoriva znatno pove}ava.

5.2.4. Tehni~ki uslovi za izvo|ewe toplovodne mreè i objekata

Sistem grejawa objekata i postrojewa i sistem za pro-izvodwu pomo}ne pare u termoelektrani, osim {to pripa-daju termotehni~kim, spadaju u pomo}ne sisteme termoener-getskih postrojewa, te za wihovo projektovawe, kao i izra-du i montaù vaè Zakon o parnim kotlovima i sudovimapod pritiskom, odredbe Jugoslovenskih standarda za pro-jektovawe i izradu termotehni~kih instalacija i cevovoda(JUS.C.B5.036), kao i granski pravilnici i preporuke.Svi u~esnici u projektovawu, izradi, montaì, kao i u ka-snijoj eksploataciji du`ni su da se pridràvaju svih va-è}ih normativa.

6. TELEKOMUNIKACIONI URE\AJI I INSTALACIJE TERMOELEKTRANE

Na planskom podru~ju planirani su slede}i telekomu-nikacioni ure|aji i instalacije

– telefonski;– interfonski sistem – (za brzu i namensku komunika-

ciju u okviru upravne zgrade termoelektrane i sa zna~ajni-jim objektima postrojewa termoelektrane kapaciteta 40interfonskih aparata);

– sistem za traèwe osoba – radio „paging” sistem;– lokalna informaciono ra~unarska mreà (Fast Exter-

net tipa za prenos od 100 Mbit/s po TCP/IP protokolu);– sistem ta~nog vremena;– sistem dojave poàra (radi blagovremenog obave{ta-

vawa o pojavi poàra u objektima termoelektrane predvi-|en je adresabilni sistem dojave poàra sa modularnim,mikorporocesorski upravqanim centralnim ure|ajem samogu}no{}u procesirawa signala detektora adresabilnogtipa; otkrivawe po~etnih poàrnih veli~ina planiranoje automatskim adresabilnim detektorima dima, termodi-ferencijalnim detektorima i linijskim detektorima di-ma; pojava poàra signalizira}e se i adresabilnim ru~-nim detektorima, a upozorewe zaposlenima o pojavi poà-ra bi}e realizovano alarmnim sirenama);

– sistem tehni~ke za{tite (za kontrolu no}nih ~uvarai proveru ispravnosti obavqawa posla, predvi|eni su po-sebni ure|aji koji se sastoje iz centralnog ure|aja za kon-trolu i analizu podataka, xepnih kontrolnih jedinica zaosobqe straè ili kontrole i kodnih jedinica ugra|enihna svakom kontrolnom mestu koje se obilazi);

– instalacija za kontrolu pristupa (beskontaktni ra-dio-sistem koji omogu}uje efikasnu kontrolu pristupa za-poslenih, posetilaca i vozila; zaposleni nose svoje iden-tifikacione kartice na ode}i ili u xepu bez potrebe daih pokazuju, provla~e kroz ~ita~e ili ukucavaju {ifre;

– radarski lokator gre{ke (namewen za locirawe kva-rova na 220 kV i 400 kV dalekovodima – kratkog spoja fa-ze sa zemqom, kratkog spoja izme|u faza ili mesta odvodasa prelaznim otporom od nekoliko kW) i

– radio-veze za prikupqawe ekolo{kih i hidrolo{kihpodataka (radio-veze sluè za povezivawe ekolo{kih i hi-drolo{kih mernih stanica sa kontrolnim centrom u po-stoje}em objektu meteo stanice „Kolubara B” u Kaleni}u).

6.1. Telekomunikaciona mreà i objekti

6.1.1. Analiza i ocena postoje}eg stawa

Komleks TE „Kolubara B”, ~ija je izgradwa zapo~elaosamdesetih godina, a zatim prekinuta, obezbe|en je,osnovnom telekomunikacionom infrastrukturom, koja sesastoji iz slede}ih izgra|enih elemenata:

– telekomunikacionog kabla na relaciji ATC „VelikiCrqeni „– TE „ Kolubara B „, u duìni 8700 m,

– ku}ne automatske centrale (KATC) „Kolubara B „, ko-ja je preko kabla TD 17 PV 100 x 4 x 0,9 povezana na javnu te-lekomunikacionu mreù,

– telekomunikacionog kabla TK 10 200 x 4 x 0,4 TE „Ko-lubara B „ – kop „Tamnava – Zapadno poqe” i

– mre`nih telekomunikacionih kablova koji me|usobnopovezuju izgra|ene objekte unutar kompleksa TE „Kolubara B”.

Ovako izgra|ena telekomunikaciona sredstva bila su,za vreme kada su gra|ena, zadovoqavaju}a i obezbe|ivala suosnovne potrebe za telekomunikacijama, kako za fazu iz-gradwe kopleksa tako i za funkciju uprave TE „KolubaraB”. Me|utim, ve} u dana{we vreme, ona su tehni~ki zasta-rela jer ne omogu}avaju efikasno obavqawe sve vi{e nara-slih potreba za prenosom podataka, inernetom i sli~no.

6.1.2. Planirano stawe

TE „Kolubara B”, kao zna~ajan proizvodni kapacitetElektroprivrede Srbije, zahteva, savremena re{ewa za dveosnovne funkcije u oblasti telekomunikacija i to:

– prikqu~ewe na javnu telekomunikacionu mreù, i– ukqu~ewe u tehni~ki sistem upravqawa i poslovno-

komunikacioni sistem EPS-a.Za obe ove funkcije, u dana{we vreme zahteva se tele-

komunikaciona infrastruktura koja ima {irok propusniopseg i koja je pouzdana i uvek raspoloìva.

Da bi se ostvarile te funkcije, {to jeste glavni ciqrazvoja telekomunikacija za ovaj kompleks, neophodno jeobezbediti telekomunikacionu infrastrukturu zasnovanuna digitalnoj komutaciji („telefonskoj centrali”) i op-ti~kim kablovima kao telekomunikacionom medijumu, jerjedino oni mogu obezbediti sve potrebe i to za duì vre-menski period kori{}ewa.

Prema tome, osnovni ciqevi razvoja telekomunikacio-ne infrastrukture za naredni period za komleks TE „Ko-lubara B „ su:

– ugradwa digitalne ( multimedijalne) komutacije i– povezivawe komleksa TE „Kolubara B” pomo}u opti~-

kih kablova u javnu telekomunikacionu mreù i funkcio-nalnu mreù EPS-a.

Kada je re~ o razvoju telekomunikacione infrastruktu-re za komleks TE Kolubara B, treba razlikovati dve osnov-ne faze u wihovom razvoju:

– fazu izgradwe kompleksa i– fazu pu{tawa u rad termoelektrane.U fazi izgradwe komleksa treba izvr{iti moderniza-

ciju postoje}e telekomunikacione infrastrukture i sred-stava, tako da se omogu}i efikasno obavqawe radova na iz-gradwi, kao i efikasan nadzor investitora. Zato je u tojfazi, koja se procewuje do 2010. godine, potrebno izvr{i-ti slede}e:

– zameniti postoje}u analognu centralu savremenom di-gitalnom;

– izgraditi opti~ki kabl umesto sada{weg bakarnog narelaciji Veliki Crqeni – TE „Kolubara B”, ili prilago-diti postoje}i kabl za povezivawe digitalne centrale ujavnu mreù; i

– uraditi potrebnu infrastrukturu za telekomunikaci-je unutar komleksa koja }e mo}i da prihvati re{ewa po-trebna za fazu pu{tawa u rad Termoelektrane.

U fazi pu{tawa u rad termoelektrane, potrebno je, po-red obezbe|ivawa kvalitetnog povezivawa na javnu teleko-munikacionu mreù, obezbediti kvalitetno i veoma pou-zdano prikqu~ewe objekta TE „Kolubara B” u telekomuni-kacionu mreù Elektroprivrede Srbije, u ciqu poveziva-wa ovog va`nog proizvodnog objekta u sistem tehni~kogupravqawa elektroprivrede i to prema planovima razvojau koje je EPS ve} ukqu~io i ovaj objekat.


Prema tim planovima objekat TE „Kolubara B” se pove-zuje u funkcionalnu telekomunikacionu mreù EPS tako{to se razvodno postrojewe (RP) 400 kV termoelektraneukqu~uje u postoje}i dalekovod 400 kV Obrenovac – Kragu-jevac, koji se preseca i obostrano uvodi u RP 400kV TE„Kolubara B”. Po ovom dalekovodu ve} se postavqaju opti~-ka vlakna u zemqovodnom uètu istog, a postavqawe opti~-kih vlakana u zemqovodna uèta predvi|eno je i po svimostalim dalekovodima koji se uvode u RP TE „Kolubara B”.Na taj na~in }e u objekat TE „Kolubara B” biti uvedeni te-lekomunikacioni opti~ki kablovi iz vi{e pravaca, {toobezbe|uje kvalitetno i pouzdano povezivawe objekta u te-lekomunikacionu mreù EPS-a.

Prema tome , za fazu pu{tawa u rad termoelektrane po-trebno je slede}e:

– uvesti opti~ka vlakna u RP 400 kV termoelektrane,preko zemqovodnog uèta koje se uvodi u RP;

– razvesti opti~ka vlakna od RP do objekata kopleksakroz TT kanalizaciju koja je u tu svrhu ura|ena u toku iz-gradwe kopleksa i

– ugraditi potrebnu telekomunikacionu i teleinfor-macionu opremu u objekte komleksa, kako bi TE „KolubaraB” mogla da bude ukqu~ena u tehni~ki sistem upravqawa itelekomunikaciono-poslovni sistem EPS-a.

Na osnovu napred iznetog mogu se navesti osnovne ak-tivnosti u oblasti izgrawe telekominikacione mreè ko-je treba u kopleksu TE „Kolubara B” uraditi u napred na-vedenim periodima.

U periodu do 2010. godine:– zameniti postoje}u telekomunikacionu centralu no-

vom;– prilagoditi postoje}i bakarni kabl na relaciji Ve-

liki Crqeni – TE „Kolubara B” za rad digitalnih siste-ma, ili ga zameniti opti~kim kablom;

– izgraditi TT kanalizaciju izme|u objekata unutarkompleksa TE „Kolubara B”, koja }e omogu}iti kasnije po-lagawe opti~kih kablova izme|u tih objekata i

– poloìti bakarne kablove koji }e me|usobno poveza-ti sve objekte unutar komleksa, ukqu~uju}i i objekte Depo-nije gipsa, pepela i {qake.

U periodu do 2015. godine:– uvesti opti~ke kablove po zemqovodnom uètu daleko-

voda 400 kV u razvodno postrojewe termoelektrane;– razvesti opti~ka vlakna od RP do svih objekata u kom-

pleksu koji su obuhva}eni sistemom tehni~kog upravqawa;– ugraditi telekomunikacionu i teleinformacionu

opremu u objekte prema planovima razvoja EPS-a;– zameniti bakarni kabl na relaciji TE Kolubara B –

Veliki Crqeni opti~kim, ukoliko to nije ura|eno u peri-odu do 2010. godine i

– nabaviti sistem radio-veza za tehnolo{ku celinu De-ponija gipsa, pepela i {qake.

U periodu do 2020. godine:– vr{iti zamenu instalirane telekomunikacione i te-

leinformacione opreme sa novijom koja bude primerenatom periodu kori{}ewa.

Za Regionalnu deponiju komunalnog ~vrstog otpada neo-phodno je obezbediti povezivawe na javnu telefonsku mre-ù u ciqu povezivawa prate}ih objekata deponije i reci-kla`nog centra sa op{tinskim centrima Lazarevac, Ub,Obrenovac i Barajevo. Na taj na~in obezbedila bi se mo-gu}nost komunikacije komunalnih preduze}a u svakoj op-{tini sa preduze}em koje }e upravqati Regionalnom depo-nijom odnosno sa samim objektima deponije.

S obzirom na to da je lokacija ove deponije na teri-toriji op{tine Ub, predlaè se izgradwa prikqu~nog

telefonskog kabla na najbliù telefonsku centralu napodru~ju , a to je Radqevo. Pored izgradwe ovog kabla,neophodno je nabaviti i ugraditi ku}nu telefonsku cen-tralu u sedi{tu preduze}a za upravqawe Regionalne de-ponije i povezati telefonskom mreòm me|usobno sveprate}e objekte deponije i recikla`nog centra.

Prema tome za realizaciju potreba za telekomunikaci-jama Regionalne deponije ~vrstog otpada ovim planom jepredvi|eno:

– nabavka telefonske (biznis) centrale do 100 prikqu-~aka;

– izgradwa telefonskog kabla za povezivawe ove cen-trale do javne telefonskecentrale Radqevo u duìni oko3 km i

– izgradwa telefonske mreè koja povezuje me|usobnoprate}e objekte deponije i recikla`nog centra na ku}nucentralu.

6.1.3. Tehni~ki uslovi gra|ewa telekomunikacionih kablova

Polagawe kablova

Telekomunikacioni kablovi polaù se unutar kom-pleksa u TT kanalizaciju izgra|enu od PVC cevi pre~nika110 mm, a izvan kompleksa u rov iskopan u zemqu. Bakarnikablovi se polaù neposredno u rov, a za opti~ke kablovese prethodno u rov polaù PE cevi pre~nika 32-40mm, ukoje se kasnije uvla~i (uduvava) opti~ki kabl.

Rov se kopa na dubini od 1m, od nivelete terena, u na-seqenom mestu i na dubini od 1,2m, van naseqenog mesta,za ááá kategoriju zemqi{ta. Za zemqi{ta áâ kategorije du-bina polagawa je 1m, kako u naseqenom mestu tako i vanwega. Za vi{e kategorije zemqi{ta dubina rova se moèsmawiti, pri ~emu je najmawa dubina 0,6m. Rov se, po pra-vilu, postavqa u koridoru saobra}ajnice po mogu}stvu uputnom zemqi{tu na rastojawu od 3m od profila puta iliu za{titnom pojasu {to bliè putu.

Kada se polaù cevi za opti~ke kablove, iste se mo-raju nastavqati. Nastavqawe cevi izvr{iti nakon tem-peraturske stabilizacije, najboqe par dana nakon pola-gawa. Pri spajawu cevi geometrijski oblik cevi ne smebiti promewen, a spoj mora da izdrì pritisak od naj-mawe 6 bara.

Nakon postavqawa i nastavqawa cevi u duìni fa-bri~ke duìne kabla koji treba poloìti, provu}i krozcev, vr{i se provera kvaliteta zaptivenosti cevi i spoje-va i ispitivawe prohodnosti cevi kalibratorom. Poloè-ne cevi moraju biti zaptivene gumenim ~epovima sve do po-lagawa, provla~ewa kabla. Nakon polagawa kabla, cevi sezatvaraju gumenim ~epovima prilago|enim za odre|eni tipkabla. Mesto zavr{etka cevi mora biti obeleèno, jer sena tom mestu, kasnije, uvla~i kabl u cev.

Rov se, posle zavr{enog ispitivawa cevi, zatrpava uslojevima:

a) á sloj – sloj peska ili sitne zemqe debqine 15 do 20 cm;

b) áá sloj – sloj zemqe debqine 30 do 40 cm;

v) opomenska i identifikaciona traka sa oznakom „TTkabl”, koja sluì za upozorewe i odre|ivawe trase kablatokom odràvawa;

g) ááá sloj – sloj preostale zemqe (od iskopa rova), s timda se vi{ak zemqe nanese na trasu.

Trasa kabla se obeleàva betonskim stubi}ima, koji sepostavqaju na svakih 200 do 300m i na mestima prelaza pre-ko prirodnih i ve{ta~kih prepreka, sa obe strane prelaza.

Na mestima ukr{tawa trase kabla sa rekama, potocima,kanalima, putevima, prugama i uop{te na mestima gde kablnije pristupa~an i gde ne moè da se izvr{i brza inter-vencija, kabl se postavqa u cev. Postavqawe kabla u cev se


vr{i i na mestima na kojima je kabl izloèn mehani~komoptere}ewu. Ako se cevi polaù u zemqu i ako je sloj zemqeiznad kabla debqi od 60 cm, polaù se RE cevi ili RâScevi. Na mestima gde kabl prolazi nadzemno, odnosno nijedovoqno za{ti}en slojem zemqe postavqaju se gvozdeno-po-cinkovane (FeZn) cevi.

Na mestima TT prelaza postavqaju se RE-cevi Ø40, kojetreba nastaviti u kontinuitetu sa cevima koje se polaù urov.

TT prelazi mogu biti izvedeni bu{ewem, prokopava-wem ili pravqewem specijalnih konstrukcija, {to zavisiod va`nosti objekta preko koga se radi TT prelaz i oduslova koje daje vlasnik objekta.

Prelazi seoskih puteva i potoka, ako ne postoje ve-{ta~ki objekti, izvodi}e se prokopavawem. Prokopavaweseoskih puteva vr{i se u jednom potezu. Nakon postavqawacevi, rov se zatrpava i zemqa se dobro nabije.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa vodovodnom i kanalizaci-onom mreòm treba izvesti pod uglom od 90º, sa vertikal-nim rastojawem koje ne sme biti mawe od 0,5 m. kod para-lelnog vo|ewa horizontalno rastojawe ne sme biti maweod 1,0 m.

Ukr{tawe opti~kog kabla i kablovske elektroenerget-ske mreè treba izvesti pod uglom od 450 tako da opti~kikabl bude iznad elektroenergetskog sa minimalnim verti-kalnim rastojawem od 0,3 m. Kod paralelnog polagawa ho-rizontalno rastojawe ne sme biti mawe od 2 m.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa postoje}om TT mreòmtreba izvesti tako da opti~ki kabl bude ispod TT kabla samin vertikalnim rastojawem od 0,5 m. Kod paralelnog po-lagawa horizontalno rastojawe treba da bude 1 m, izuzetnominimalno 0,5 m gde teren to zahteva.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa gasovodom treba da budepod uglom od 900. Vertikalno odstojawe izme|u opti~kogkabla i gasovoda pri ukr{tawu treba da bude minimalno0,3 m. Na mestu ukr{tawa kabl treba postaviti u za{titnucev duìne 2 m, a iznad na propisanom rastojawu postavi-ti gal {titnike i upozoravaju}u traku. Pri paralelnim vo-|ewu, minimalno odstojawe opti~kog kabla i gasovoda, me-reno od spoqne ivice kabla do spoqne ivice cevovoda tre-ba da bude 0,5 m. Odstojawe {ahtova od gasovoda treba dabude min 0,3 m. Iskop u blizini gasovoda mora se vr{itiru~no uz obavezno „{licovawe” .

7. REKULTIVACIJA I PEJZA@NO URE\EWE PROSTORA

7.1. Postoje}e stawe

Kao rezultat prirodnih i posebno antropogenih uti-caja postoje}i prirodni resursi su znatno ugroèni i de-gradirani, gde zna~ajan negativan uticaj na ìvotnu sre-dinu ostvaruje vi{egodi{wa kontinualna eksploatacijalignita.

Deo predmetnog prostora ~ini antropogeni predeo ko-ji je nastao izme{tawem dela reke Kolubare. Napu{tenimeander korita reke Kolubare je nasut i tako je formira-na lokacija TE „Kolubare B”, {to je uslovilo i formira-we specifi~nog vegetacijskog pokriva~a u formi `buna-sto-drvenaste vegetacije – {ikare. Postoje}i {umski po-kriva~ zauzima povr{ine nepravilnog oblika i predsta-vqa rudiment nekada{wih brojnih hrastovih {uma, presvega {uma hrasta sladuna i cera. Pored {umskih zajedni-ca na ovom prostoru zabeleèna je i vegetacija ritova ibara, mo~varnih i dolinskih livada.

U okviru predmetnog prostora nema za{ti}enih pri-rodnih ni kulturnih dobara, kao ni identifikovanihobjekata geonasle|a. Prostor karakteri{e umereno konti-nentalna klima odnosno uslovi koji nisu ekstremni u smi-slu temperature, padavina i vazdu{nih strujawa.

U neposrednoj okolini (van granica predmetnog pro-stora)sme{tena su naseqa – najblià su Kaleni} 2,5km i

Stepojevac 4km, kao i povr{inski kop lignite „Tamnava –Isto~no poqe” i „Tamnava – Zapadno poqe”.

Zna~ajan potencijal prostora predstavqa postoje}ibiqni i ìvotiwski svet. Posebno se mogu izdvojiti po-jedina~ni, osamqeni, u mawim ili ve}im grupacijama pri-merci hrasta lu`waka i poqskog jasena izuzetno reprezen-tativnog i atraktivnog habitusa, koji su vitalni i plodo-nosni. Predmetni prostor ~ini zna~ajno stani{te ptica,posebno ptica selica koje se tokom jesewe seobe zadràva-ju u prolazu kao {to su {umske {quke i divqe patke, doksu povr{inski kopovi stani{ta specifi~ne ornitofau-ne. Bogat je i fond sisarske faune sa oko 35 vrsta, od ko-jih je vi{e od polovine za{ti}eno kao prirodna retkost.Pored toga, zastupqena je i lovna sisarska i pernata di-vqa~.

Na osnovu analize bonitetnih klasa zemqi{ta3, pod-ru~je plana zauzima zemqi{te tre}e bonitetne klase(smonice i gajwa~e, fluvijlano i lavadsko zemqi{te),gde osnovna ograni~ewa jesu usled te{kog mehani~kogsastava, a kod hidromorfnih i mogu}nost visokih pod-zmenih voda.

Uvaàvaju}i ~iwenicu da je prostor namewen za pogoneTE „Kolubare B” nastao nasipawem korita jalovinom po-vr{inskog kopa „Tamnava – Isto~no poqe”, pod uticajemovakvog materijala dolazi do zadràvawe padavina na po-vr{ini zemqi{ta. Koli~ina padavina i wihova raspode-la u toku godine predstavqa tako|e ograni~avaju}i faktorjer je preko 60% padavina u vegetacionom periodu (u pro-le}e mawe padavina nego u jesen tako da biqke iz zimskogperioda ulaze sa deficitom padavina). Maksimalne pada-vine su u letwem periodu kada su i najve}e temperature, teje stoga nedostatak vlage evidentan tokom cele godine, aposebno u prole}nom periodu.

7.2. Plansko re{ewe – osnovni koncept

S obzirom na konflikt izme|u za{tite i kori{}ewaprirodnih prostora i resursa, osnovni koncept plan-skog re{ewa jeste iskori{}avawe prirodnih potencija-la prostora wihovim unapre|ewem i preduzimawem ak-tivnosti za umawewe negativnih uticaja rudarsko-ener-getskog kompleksa i za revitalizaciju degradiranihprostora.

Osnovni ciqevi podrazumevaju:– unapre|ewe kvaliteta ìvotne i radne sredine ozele-

wavawem, kao i revitalizaciju i rekultivaciju degradira-nih prostora;

– za{titu, o~uvawe i unapre|ewe sveukupne vegetacije i– za{titu i unapre|ewe karaktera predela planskog

podru~ja.S tim u skladu posebni ciqevi su slede}i:– ozelewavawe odnosno pejza`ne intervencije u smislu

podizawe pojasa zelenila u funkciji za{tite od vetra irazvejavawa ~estica pepela i dima;

– ozelewave u smislu unapre|ewa vizuelnih odlika pro-stora i obezbe|ivawa kvalitetnijih uslova za rad i ìvot;

– podizawe {umskog i vetroza{titnog pojasa oko depo-nije pepela;

– revitalizaciju i rekultivaciju prostora deponije pe-pela;

– privremenu rekultivaciju degradiranog prostora;– podizawe pojasa za{titnog zelenila oko Komunalne

deponije;– ure|ivawe i ozelewavawe obale Kladnice i– za{titu i unapre|ewe postoje}e i novoformirane ve-

getacije usmeravawem wenog daqeg razvoja sa ciqem obez-be|ivawa èqenih funkcija (vetroza{titne i dr.).––––––––––3 Prema: Regionalni prostorni plan Kolubarskog okruga pogo|enog

zemqotresom, IAUS, JUGINUS, Beograd 1999.


Radi realizacije predvi|enih ciqeva neophodno je oze-lewavawe, rekultivaciju i pejza`no ure|ewe sprovoditiautothonim vrstama kao i onim koje imaju sposobnost da za-dovoqe odre|ene funkcije (za{titne, dekorativne, i dru-ge) i imaju ve}u otpornost na {tetne materije.

7.2.1. Postoje}e zelenilo

[ume i {umsko zemqi{te

Za postoje}e {ume koje se nalaze u okviru granica pla-na predvi|a se za{tita sa ciqem o~uvawa estetske slikepredela, oboga}ivawe vazduha kiseonikom, kao i pozitiv-nog uticaja na mikroklimu.

Slobodne zelene povr{ine

Slobodne zelene povr{ine obuhvataju dominantnim de-lom vegetaciju livada i pa{waka. Po{to wihova namenavi{e nije poqoprivredna, podrazumeva se valorizacija iunapre|ewe ovih prostora sa ciqem wihovog uklapawa ukrajwu viziju prirodnog antropogenog predela.

7.2.2. Prostorna celina 1 – Kompleks TE „Kolubare B”

Zelenilo u krugu TE „Kolubara B”

Ozelewavawe kompleksa TE Kolubare B treba sprove-sti na osnovu odgovaraju}e projektne dokumentacije.

U okviru kruga TE gde su sme{teni prate}i sadràjiodnosno tehni~ki pogon, osnovni kriterijum ure|ewa pod-razumeva obezbe|ivawe preglednosti i dostupnosti, sa mi-nimalnim intervencijama u smislu ozelewavawa. Planira-ti travwake, i to neposredno uz rashladne ure|aje, rezervo-are te~nog goriva, otvorenog skladi{ta, radionice i ma-gacina, kako bi se obezbedio ~ist prostor u ciqu lak{egpristupa i preglednosti.

U okviru zone gde su prate}i objekti, ozelewavawe seobavqa oko objekata (upravni objekti, restorani, objektiza boravak radnika i drugo) u ciqu unapre|ewa kvalitetaradne i ìvotne sredine. U slu~aju kada su povr{ine be-tonirane, postaviti àrdiwere, i to na ulazu u objekte, aizbor vrsta prilagoditi funkciji àrdiwera, u smisluestetske i za{tite ìvotne i radne sredine.

Drvorede postaviti uz saobra}ajnice gde god je mogu}e,tako da se ne ugrozi osnovna funkcija i bezbednost pro-stora.

U okviru zone rezrevisane za áá fazu izgradwe, uzimaju-}i u obzir da je prostor rezervisan, nema potrebe za ve}imaktivnostima ozelewavawa, osim redovnog odràvawa po-stoje}eg zelenila i, prema potrebi, podizawa travwaka ka-ko bi se spre~ilo razvejavawe zemqe i pra{ine.

Od vrsta za ozelewavawe mogu se koristi vrste istihkarakteristika kao i za podizawe {umskih i za{titnihpojaseva zelenila i to: topole hibridne (kanadske), hrastlu`wak, crveni hrast, klen(poqski javor), grad, crna jova.Pored toga, uvaàvaju}i ~iwenicu da je neophodno da oze-lewavawe povr{ina oko prate}ih objekata podrazumeva po-red za{titne funkcije, i estetsko-dekorativnu fukciju,mogu}e je koristiti slede}e vrste: ginko, dafina, platan,hrast kitwak, koprivi}, srebrnolisna lipa, zatim od ~eti-narskih atlanski kedar, pan~i}eva omorika, srebrna smr-~a, krivuq, tuja, a od `bunastih lovorvi{wa, pirokanta,kurika, kalijan, beli glog.

Zelene povr{ine u okviru kompleksa TE „Kolubara B”

Oko kruga TE „Kolubara B” podiè se pojas zelenila ufunkciji obezbe|ivawa za{tite od zaga|ewa kao i nega-tivnih vizuelnih uticaja. Pored toga, ovaj pojas podrazume-va obezbe|ivawe rekreativne funkcije u smislu prostoraza rekreaciju i odmor radnika.

Prilikom podizawa ovih zelenih povr{ina neophodnoje maksimalno iskoristiti postoje}e resurse u smislu

za{tite zemqi{ta koje je pod {umom, kao i ~iwenicu da sevan granica plana nalazi zna~ajan kompleks {umske vege-tacije. Stoga se ure|ivawe i ozelewavawe sprovodi u ciquunapre|ewa postoje}e strukture i kapaciteta, uz mogu}nostpodizawa novih zasada zelenila radi obezbe|ivawa èqe-nih funkcija.

Od vrsta za ozelewavawe se mogu koristi slede}e: topo-le hibridne (kanadske), hrast lu`wak, crveni hrast, klen(poqski javor), grad, crna jova i druge.

7.2.3. Prostorne celine 2 i 4 – Deponija pepela, {qake i gipsa i Regionalna deponija komunalnog otpada

Uvaàvaju}i uslov Predloga prostornog plana podru~-ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena (IAUS,2006) koji postavqa obavezu za{tite neposredne okolinepovr{inskih kopova od buke i pra{ine formirawem za-{titnih zasada, bedema ili ograda, zatim vlaèwem ilizatrpavawem unutra{wih povr{ina kopova, kao i privre-mene rekultivacije povr{ina do preduzimawa mera rekul-tivacije, na Prostornim celinama 2 i 4 se podiù za{tit-ni pojasevi zelenila, i to oko Deponije pepela, {qake igipsa kao i oko Komunalne deponije.

Prilikom zasnivawa za{titnih pojasa zelenila, priizboru vrsta trba uvaìti slede}e uslove:

– da brzo rastu i da se brzo sklapaju,– da su otporne na mogu}e {tetne agense,– da se lako obnavqaju i– da imaju jak korenov sistem.Uvaàvaju}i napred istaknute uslove, mogu se izdvoji-

ti slede}e vrste: topole hibridne (kanadske), hrast lu-`wak, crveni hrast, klen (poqski javor), grad, crna jova.

Tako|e, sa ciqem za{tite zemqi{ta planira se pojaspriobalnog zelenila oko Kladnice a izbor vrsta zasniva-ti na onim koje su otporne na zaga|ewa. Uvaàvaju}u daKladnica predstavqa recipijent, kao i to da je predmetniprostor zauzet sadràjima koji emituju negativne materijeu sve segmente ìvotne sredine, obavezan je naturalni tipobrade obale kako bi se ovaj prostor nakon eksploatacijeuklopio u èqeni krajwi ciq dobijawa prirodnog antro-pogenog predela.

Za{titni pojas zelenila

Pod za{titnim pojasom zelenila podrazumeva se pojaskoji je u funkciji za{tite od negativnih uticaja TE i de-ponija. Razlikuju se slede}i za{titni pojasi: {umski za-{titni pojas, vetroza{titni pojas i pojas za{titnog zele-nila oko komunalne deponije.

Uzimaju}i u obzir da za{titni pojasevi zelenila imajuulogu za{tite od razvejavawa ~estica i pra{ine sa depo-nija, wihova funkcija se nakon prestanka eksploatacijedeponija mewa i zahteva druge mere upravqawa i negovawa.

[umski za{titni pojas

[uma predstavqa filter za zadràvawe pra{ine i ra-diklano smawuje mogu}nost wenog daqeg {irewa na ve}aprostranstva. Za dostizawe efikasnog {umskog pojasa neo-phodan je pravilan razme{taj, izbor vrsta i adekvatna kon-strukcija i struktura kako bi se dobio biolo{ki postojan,dugove~an i funkcionalan pojas.

Ovaj pojas treba da bude formiran od brzo rastu}ih vr-sta, koje brzo daju èqeni sklop i od vrsta koje se lako ob-navqaju. U neposrednoj blizini naseqa {umski pojas je ufunkciji smawewe brzine vetra i preno{ewa ~vrstih ~e-stica, zatim apsorbovawa gasova i smawewe buke i vibra-cija. Od otpornijih vrsta koje se mogu koristiti jpreporu-~uju se hrast, jasen, breza i druge.

Prilikom projektovawa {umskog za{titnog pojasa,primeniti model grupi~no mozai~nog rasporeda listopad-nog i ~etinarskog drve}a, u kombinaciji za `bunastim vr-stama kako bi se u toku cele godine obezbedila za{titna iestetsko-dekorativna funkcija zasada.


Vetroza{titni pojas

Vetroza{titni pojas se podiè na osnovu odgovaraju}eprojektne dokumentacije, uz uvaàvawe osnovnih principaza projektovawe:

– struktura vetroza{titnih pojaseva – visina, gustina,broj redova, sastav vrsta, duìna, orijentacija i kontinu-itet – determini{e efektivnost vetroza{titnih pojasevau smislu obezbe|ivawa osnovnih funkcija, i to umawewabrzine vetra i modifikovawa mikroklimata;

– visina vetroza{titnog pojasa je najzna~ajniji faktorkoji odre|uje prostor koji }e biti pod za{titom (u vetro-za{titnim pojasevima gde je razli~ita visina redova, naj-vi{i red odre|uje koliki }e prostor biti pod za{titom);

– za prostore iza vetroza{titnog pojasa umawewe brzi-ne vetra se javqa na rastojawu i do 30 puta visine vetroza-{titne barijere;

– prilago|avawem gustine vetroza{titnog pojasa moèse uticati na pravac vetra i prostor pod za{titom; gusti-na od 40 do 60% obezbe|uje najve}i prostor za{tite i efi-kasnu za{titu od erozije tla; vetroza{titni pojasevi kojise projektuju sa ciqem da umawe sne`ne nanose i brzinuvetra imaju vi{e redova i ve}u gustinu, 60 do 80%, ali za-to i mawi prostor iza barijere koji je pod za{titom;

– izbor vrsta determini{e visinu i uti~e na duìnuza{ti}enog prostora; za maksimalnu efikasnost, duìna ukontinuitetu treba da bude 10 puta visine vetroza{titnogpojasa;

– minimalno rastojawe vetroza{titnog pojasa od pro-stora koji se {titi jeste 25 metara; ako je rastojawe mawepodiù se {iri vetroza{titni pojasevi;

– vetroza{titni pojasevi su najefikasniji kada su ori-jentisani upravno na dominiraju}e vetrove i

– za obezbe|ivawe osnovnih funkcija vetroza{titnihpojaseva neophodno je kontinualno upravqawe.

Prilikom sadwe neophodno je planirati gu{}u sadwu(75.000 sadnica/ha) a prilikom izbora vrsta mogu}e je ko-ristiti brest, dren, ruj, kiselo drvo, gledi~iju; bagrem,brezu.

Za{titni pojas zelenila u kompleksu komunalne deponije

U okviru kompleksa komunalne deponije, oko tela komu-nalne deponije podiè se za{titni pojas zelenila u {i-rini od 30 metara. Osnovna funkcija ovog pojasa jeste u za-{titi okolnog prostora od negativnih uticaja prilikomeksploatacije deponije kao {to je, izme|u ostalog, spre~a-vawe podizawa i razno{ewa ~estica na ve}a rastojawa,umawewa vizuelnog uticaja i drugo.

Uzimaju}i u obzir da je za period nakon eksploatacijedeponije ovaj prostor planiran za {umsku rekultivaciju,pojas za{titnog zelenila }e tada imati drugu funkciju isamim tim i druge uslove upravqawa, te stoga, prilikomizbora vrsta za formirawe pojasa treba uvaìti ovu ~iwe-nicu i koristiti vrste koju su napred navede za formira-we {umskog za{titnog pojasa.

Zelenilo u zoni kompleksa komunalne deponije

U okviru ove kategorije podrazumeva se ure|ivawe iozelewavawe oko objekata deponije.

Podizawe i ure|ivawe zelenih povr{ina planiratioko upravne zgrade i dela izme|u ovog objekata i saobra}aj-nice sadwom visokog i niskog – partnernog zelenila. Ko-ristiti dekorativne i cvetne vrste a travwake zasnivatiod otpornih vrsta trava.

7.2.4. Prostorna celina 3 – Vezni infrastrukturni koridor

U okviru zone koridora nalazi se {umski kompleks ko-ji }e usled aktivnosti pri podizawu koridora pepelovodabiti direktno ugroèn usled prosecawa. Uzimaju}i u ob-zir da je prostor u funkciji potreba TE, a uvaàvaju}i

zna~aj zelenila, obavezno je o~uvawe postoje}eg {umskogkompleksa kao zna~ajnog izvora kiseonika i wegovog uti-caja pri umawewu negativnih uticaja TE.

7.3. Prostori za rekultivaciju

Mere i postupci za rekultivaciju zemqi{ta su sastav-ni deo rudarskih projekata i sprovode se kontinualno usvim fazama, po~ev{i od iskopa odnosno transporta i od-lagawa raskrivke, kroz morfolo{ko ure|ivawe terena iinèwerske postupke wegove stabilizacije, a zatim bio-lo{ke i hemijske rekultivacije. Osnovna koncepcija re-kultivacije podrazumeva obavezno skidawe plodnog, humu-sno-akumulativnog horizonta, wegovo privremeno depono-vawe, i po izvr{enoj tehni~koj rekultivaciji, razastirawepo povr{ini predvi|enoj za biolo{ku rekultivaciju.

Pristupawe {umskoj rekultivaciji ostvaruje se èqe-ni efekat u smislu za{titne funkcije, proizvodwe kiseo-nika, apsorpcije ugqen dioksida, taloèwa ~estica pra-{ine na li{}u. Planirati monitoring razvoja zasa|enedendroflore kako bi se omogu}ilo da se za svaki tip depo-sola izvr{i optimalni izbor vrsta za po{umqavawe koje}e postizati najve}a razvojno-proizvodne efekte, vital-nost, dekorativnost i druge funkcionalne vrednosti.

U pitawu ograni~ewa za rekultivaciju neophodno je is-ta}i da revitalizacijom i rekultivacijom nije mogu}eformirati i obnoviti u potpunosti autothoni ekosistem~ije je formirawe trajalo stole}ima. Da bi se obnovio iprofunkcionisao prirodni i reproduktivni sistem, po-trebno je 10 do 15 godina.

Prostori za {umsku rekultivaciju

[umski ekosistemi osnovani u postupku biolo{ke re-kultivacije imaju izvanredan zna~aj u zoni uticaja povr-{inskih kopova.

Uvaàvaju}i ~iwenicu da dinamika rekultivacije pra-ti dinamiku rudarskih radova, osnovni zadatak jeste da sestvore povoqni uslovi za prijem sadnica.

Rekultivacija se sprovodi na osnovu programa i projek-ta rekultivacije.

Prostori za privremenu rekultivaciju

Ovi prostori su, prema perspektivnoj nameni povr{i-na, predvi|eni za {umsku rekultivaciju. Uvaàvaju}i ~i-wenicu da u planskom periodu primarno jeste podizawe za-{titnih pojasa zelenila, na ostalom prostoru predvidetizasnivawe biqnog pokriva~a, {to je sastavni deo progra-ma i projekta rekultivacije.

8. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

8.1. Koncept za{tite ìvotne sredine

Priprema dokumentacije za izgradwu TE „Kolubara B”traje ve} vi{e od 20 godina. Od samog po~etka u sklopu in-vesticione dokumentacije obra|ivani su problemi za{ti-te ìvotne sredine u skladu sa trenutno vaè}im propisi-ma. S obzirom na to da su se propisi za za{titu ìvotnesredine vremenom poo{travali a tehnologija za termoe-lektrane unapre|ivala, uporedo sa doradama projektne do-kumentacije za termoelektranu vr{ene su u vi{e navrata„ekolo{ke” analize projekta koje su prikazane u slede}imdokumentima:

– Investicioni program, Kwiga 5: Preliminarni eko-lo{ki elaborat, 1983;

– Feasibility study, Vol. two: Environmental impact report,1989;

– „Detaqna analiza uticaja na ìvotnu sredinu TE-TO„Kolubara B” sa elementima analize uticaja i merama za-{tite od deponije pepela”, Institut „J.êrni”, 1998 i

– Prethodna analiza uticaja TE „Kolubara B”, á faza-2h 350 MW” na ìvotnu sredinu, Energoprojekt – Entel,2003.


Problematika za{tite ìvotne sredine od TE „Koluba-ra B” razmatrana je i u okviru dosada{wih radova Institu-ta za arhitekturu i urbanizam Srbije na „Prostornom planupodru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena”.Pored toga ura|en je „Prrethodni izve{taj o strate{kojproceni uticaja Prostornog plana podru~ja eksploatacijeKolubarskog lignitskog basena” u kome je, uz ostale objek-te, razmatran uticaj TE „Kolubara B” na ìvotnu sredinu.

Integralno posmatrano, dana{wi koncept TE „Koluba-ra B” zadovoqava vaè}u doma}u regulativu i kriterijumeza{tite ìvotne sredine. Predloène tehnologije omogu-}uju daqe usavr{avawe u pravcu pove}awa nivoa za{tite ta-ko da se zadovoqe i normativi EU koji su u ovom momentu popojedinim parametrima ne{to stroì od doma}ih.

Sada{wa zaga|enost vazduha na lokaciji TE „KolubaraB” znatno je ispod dozvoqenih GVI. Budu}i rad TE „Koluba-ra B” }e dovesti do pove}awa emisije CO2 za 23%, SO2 oko20%, NOh 8% i pepela za 3%, u odnosu na dana{we nivoeemisije postoje}ih elektrana „TENT A i B” i „Kolubara A”.

Prema prora~unima disperzije dimnih gasova iz De-taqne analize uticaja (1998), u kojima nisu uzeti u obzirsistemi za pre~i{}avawe SO2 i NOh, dolazilo bi do pre-kora~ewa grani~nih vrednosti imisije. Prora~uni jedno-~asovnih koncentracija SO2 na lokaciji budu}e termoelek-trane pokazuju da se najve}e koncentracije mogu o~ekivatipri nestabilnoj stratifikaciji atmosfere (klase stabil-nosti A i B) na rastojawima do 5 km od izvora. Maksimal-ne koncentracije do 400 mg/m³ (ve}e od GVI = 350 mg/m³)mogu se javiti pri nestabilnoj stratifijaciji atmosfere(klasa A) u pojasu {irine 800–1200 m u duìni do 3.500 mpo pravcu vetra od izvora. Ovakvi meteorolo{ki uslovi ja-vqaju se u 6% slu~ajeva godi{we. Prora~un raspodelesredwih 24-~asovnih koncentracija SO2 pri nestabilnomvremenu po pravcima vetrova pokazuje da je mogu}e i dvo-struko prekore~ewe GVI (150 mg/m³) u Kaleni}u, Arapov-cu, Sokolovu i Ro`nici. Koncentracije do 110 mg/m³ moguo~ekivati selima Crvena Jabuka, Jo{ava, Qubni} i Vuki-{evica. Maksimalni nivo taloèwa pepela pri istovre-menom radu termoelektrana Kolubara A i B procewuje se uCrvenoj Jabuci 110 mg/m²/dan, u V. Crqenima 105mg/m²/dan, u Stepojevcu i Junkovcu 55 mg/m²/dan, {to je usvim slu~ajevima niè od GVI na mese~nom nivou.

Naknadno je ura|ena Prethodna analiza uticaja (2003),zasnovana je na dora|enoj tehni~koj dokumentaciji zaobjekte TE „Kolubara B „, koja ukqu~uje odgovaraju}e siste-me za pre~i{}avawe dimnih gasova. Emisija zaga|uju}ihmaterija u dimnim gasovima iznosi: 82,8 t/h ~estica pepe-la, 7 t/h sumpordioksida i 0,7 t/h azotnih oksida ra~unatihkao NO2, {to proizvodi koncentracije navedenih poluta-nata od 24,9–96,2 g/m³, 2,53-4,1 g/m³g/m³ i 0,5-0,6 g/m³, re-spektivno. Koncentracije ovih polutanata u dimnom gasuznatno prevazilaze propisane grani~ne vrednosti emisi-je4. Za odvajawe pepela dimni gasovi se vode na elektro-filtersko postrojewe efikasnosti odvajawa 99,91%. Iz-lazni gasovi se zatim usmeravaju na postrojewe za odsumpo-ravawe (ODG) efikasnosti 84% i kona~no se ispu{taju uatmosferu preko dimwaka visine 250 m, koji uti~e na sma-wewe zaga|enosti prizemnog sloja atmosfere. Emisije po-lutanata sa poboq{anim tehni~kim re{ewima svode zaga-|ewa u granice propisane normativima. Prora~uni imisi-je u podru~ju termoelektrane, uzimaju}i u obzir i emisijeiz TENT A i B u Obrenovcu, te iz Termoelektrane „Kolu-bara A”, pokazali su da bi nivo koncentracija polutanatabili ispod propisanih grani~nih vrednosti. Za kvantita-tivnu analizu rasprostirawa polutanata kori{}eni susoftveri IFC Diffusion model (za normalan rad postrojewa)i ALOHA (za udesne situacije), koji su odobreni za kori-{}ewe ameri~ke EPA.––––––––––4 Pravilnik o grani~nim vrednostima emisije, na~inu i rokovima

merewa i evidentirawa podataka.

Pored uticaja na ìvotnu sredinu u reìmu regularnograda termoelektrane i prate}ih objekata mogu}a su odstu-pawa od propisanog reìma rada pojedinih sistema i kva-rovi na postrojewima, usled ~ega mogu nastati hemijskiudesi koji za posledicu imaju intenzivne, ali kratkotraj-ne nepovoqne efekte u ìvotnoj sredini. U analizamauticaja termoelektrane na ìvotnu sredinu razmatrane suslede}e mogu}nosti tehnolo{kih udesa:

– poreme}aji u radu elektrofilterskih postrojewa,– pojave isticawa iz sistema te~nog goriva,– nekontrolisano ispu{tawe hemikalija,– nekontrolisano ispu{tawe otpadnih voda i– havarija na sistemu za hidrauli~ki transport pepela.Dosada{wa iskustva sa ovakvim udesima na postoje}im

termoelektranama („Kolubara A”, „Kostolac” i „Kosovo”A i B) pokazuju da se takve havarije de{avaju veoma retko ida traju kratko (od desetak minuta do par sati).

Otpadne vode iz kompleksa termoelektrane ~ine vodeod odmuqavawa reaktora 40m³/h, ispirawa pe{~anih fil-tera 50m³/h, neutralizacije 50m³/h, prawa „Qungstroma”20m³/h, zatim zauqene vode 30m³/h, demineralizacione vo-de 60m³/h, vode odsoqavawa rashladnog sistema500–600mm³/h. Ovome treba dodati oko 50 m³/h sanitarnihvoda, koje se aerobno pre~i{}avaju i hlori{u u postrojewutipa „Putox”, i padavinske vode. Od ovih voda 210m³/h }e sekoristiti za hidrauli~ni transport pepela i {qake, aostale vode (pre~i{}ene sanitarne vode, vode od odsoqa-vawa i ki{nica) ispu{ta}e se u recipijent, reku Kladni-cu. Tretmani otpadnih voda predvi|eni su tako da omogu}u-ju wihovu bezbednu daqu upotrebu u zatvorenom ciklusu ter-moelektrana – deponija pepela, odnosno ispu{tawe delavoda u Kladnicu tako da ne pogor{aju propisani kvalitetvode u vodotoku.

8.2. Planirane mere za{tite ìvotne sredine pri izgradwi TE „Kolubara B”

Polaze}i od ciqeva za{tite ìvotne sredine defini-sanih u usvojenim strate{kim dokumentima i zakonskihpropisa, neophodno je pri izgradwi TE sprovesti kom-pleksne tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke, organizacio-ne i druge mere za{tite.

Za{tita vazduha

Za pre~i{}avawe dimnih gasova od sumpordioksidaprojektovati takvo postrojewe za odsumporavawe da emisi-ja bude ispod GVE (650 mg/m²) sa mogu}no{}u da se emisi-ja svede na EU normu od 400 mg/m².

Elektrofiltarska postrojewa mora da obezbede da emi-sija lete}eg pepela bude mawa od 50 mg/m².

Obezbediti besprekoran rad postrojewa za pre~i{}ava-we dimnih gasova.

Projektovati tehni~ka re{ewa za smawewe {tetnihefekata u slu~aju havarije na sistemima za pre~i{}avawevazduha.

Obezbediti stalno pra}ewe emisija SO2, NOh i lete}egpepela, kontinualnim merewem.

Za{tita voda

Zahvatawe vode iz reke Kolubare mora biti uskla|enosa biolo{kim minimumom reke.

Zaga|ene vode iz tehnolo{kog procesa tretirati u od-govaraju}im postrojewima za pre~i{}avawe (neutraliza-cione jame, talo`nici, lamelni separatori, filtri sa ak-tivnim ugqem).

Tretirane tehnolo{ke otpadne vode maksimalno kori-stiti u zatvorenom ciklusu termoelektrane i za hidrauli~-ni transport pepela i {qake.

Vi{ak rashladne vode pre ispu{tawa u recipijent kon-dicionirati.


Sanitarne otpadne vode posle tretmana ispu{taju se urecipijent.

Atmosferske vode odvode se u recipijent bez tretmana.Na deponiji pepela izgraditi hidroizolaciju radi za-

{tite podzemnih voda.Definisati zone za{tite lokacija izvori{ta vodo-

snabdevawa.Definisati zone za{tite magistralnih vodova vodo-

snabdevawa.

Za{tita zemqi{ta

Pri projektovawu i izvo|ewu deponije pepela i {qakeprimeniti tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa kojim se spre~a-va zaga|ivawe zemqi{ta.

Na pretakali{tima te~nih goriva i hemikalija izgra-diti betonske tankvane za prihvat izlivenih te~nosti.

Institucionalno-organizaciona podr{ka

Dosada{we iskustvo u okviru preduze}a EPS-a pokazu-je da se problemima za{tite ìvotne sredine posve}ivalazna~ajna pa`wa. Me|utim, i pored toga u za{titi i unapre-|ewu ìvotne sredine nisu postignuti adekvatni rezulta-ti. Za ostvarivawe zakonskih obaveza i zadatih ciqeva za-{tite ìvotne sredine u kompleksu TE „Kolubara B” po-trebno je:

– formirati stru~nu slu`be zaduènu za ìvotne sre-dine ve} u toku izgradwe,

– uvesti sistem upravqawa za{titom ìvotne sredineprimenom standarda JUS-ISO 14001,

– uspostaviti integralni sistem monitoringa vazduha,zemqi{ta i voda,

– formirati informacioni sistem ìvotne sredine,

– formirati koordinaciono telo za za{titu ìvotnesredine od predstavnika EPS-a, op{tina i NVO.

Rezime glavnih vrsta emisija zaga|ewa i predvi|enih tehnologija tretirawa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Emisija Vrsta Sistem za tretiraweIspuwewenormativa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 Dimni ~estice pepela elektrofiltri +

gasovi sumpor-dioksid sistem za odsumporavawe +azotni oksidi redukcija NOh +

u kotlovimaugqen-dioksid bez tretmana nema norme

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2 Otpadne odmuqavawe recirkulacija +

vode reaktoraisplaka pe{~. vra}a se u reaktorefilterazauqene vode dvostruko pre~i{}avawe +vode rashladnog tretman – H2SO4 +torwa + polifosfatisanitarne vode postrojewe tipa +

„PUTOX”atmosferske bez pre~i{}avawa +padavine

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––3 ^vrsti {qaka i pepeo hidroizolacija, drenaà +

otpad deponije, rekultivacijakomunalni odvoèwe na deponiju +otpad

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––4 Otpadna topla voda hla|ewe u rashladnom nema norme

toplota torwutopao vazduh bez tretmana nema normei para

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

8.3. Planirane mere za{tite pri izgradwi Regionalne komunalne deponije

U ciqu za{tite okolnog zemqi{ta, podzemnih i povr-{inskih voda od {tetnog uticaja zaga|ewa od sanitarnedeponije, bilo da ono poti~e od procednih voda (filtra-ta) odnosno od atmosferskog taloga koji pada na aktivnideo deponije i infiltrira se kroz deponiju, vode koje do-spevaju kroz wene bo~ne zidove iz okolnih geolo{kih for-macija ili voda koje se slivaju sa okolnog zemqi{ta, neo-phodno je deponiju u~initi potpuno vodonepropusnom, ob-lagawem kosina i dna deponije slojem konsolidovane gli-ne i postavqawem HDPE folije.

Izgradwom sistema za sakupqawe i odvo|ewa u sistemtalo`nih bazena sa povr{ine deponije (tako pre~i{}enevode koriste se za kva{ewe povr{ine deponije) i spre~a-vawem prodora voda sa okolnih terena i bo~nih geolo{kihformacija, spre~ava se {irewe zaga|uju}ih materija (mi-kroorganizmi izaziva~i crevnih i drugih oboqewa kod qu-di i ìvotiwa) nizvodno od deponije.

Zaga|ewe zemqi{ta u okolini deponije, koje moè na-stati usled razno{ewa otpada vazdu{nim strujawem itransmisijom pra{ine i drugog zaga|ewa vazduha sa depo-nije, kao i zaga|ewe vazduha (izdvajawe metana, {irewepra{ine i neprijatnih mirisa ili pove}awe koncentraci-je zaga|uju}ih materija u vazduhu u okviru i u okolini odla-gali{ta otpada u periodima bez vetra) spre~ava se prime-nom odgovaraju}e tehnologije deponovawa koja podrazumevaredovno prekrivawe deponije unapred pripremqenim pre-krivnim materijalom u sloju potrebne debqine i izvo|e-wem vetroza{titnih pojaseva.

Evakuacija metana i drugih toksi~nih, eksplozivnihili zapaqivih gasova koji bi iz tela deponije mogli do-speti u atmosferu pewu}i se prema povr{ini i ugqendi-oksida koji je 1,5 puta gu{}i od vazduha, pa se u telu depo-nije spu{ta prema podlozi, odatle moè dospeti u podzem-ne vode i okolno zemqi{te i ugroziti biqni i ìvotiw-ski svet, obavqa preko vertikalnih biotrnova, d=0,6m,ravnomerno raspore|ene po celoj povr{ini deponije narastojawu od 30m. Ovi gasovi se ili spaquju ili se kori-ste kao energent.

Potrebno je predvideti kontinualnu kontrolu stawa nadeponiji i oko deponije (monitoring gasa na deponiji sevr{i i 20 godina nakon zatvarawa deponije). Pravilnoraspore|enim pijezometrima pokriti mogu}e zone uticajadeponije i kontinualno opaàti promene kvaliteta pod-zemnih voda. Potrebno je predvideti neophodne mere zaobave{tavawe i uzbuwivawe u slu~aju havarija.

9. ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU

9.1. Op{ta ocena rizika od elementarnih nepogoda na razmatranom podru~ju

Prilikom ocene op{teg rizika od elementarnih nepo-goda, odnosno ocene podobnosti razmatrane teritorije uinèwerskom smislu, analizirani su slede}i uslovi: kli-matske karakteristike podru~ja, hidrodinami~ki reìmkod obala vodotokova, reqef, geolo{ka gra|a podine, sa-vremeno neotektonsko kretawe i seizmi~ke pojave, hidro-geolo{ki uslovi, osobenosti fizi~ko-mehani~kih svojsta-va stenskih masa i inèwerska delatnost ~oveka (tehnoge-ni ~inioci), odnosno uloga antropogenog faktora na ele-mentarne prirodne osnove, i to pre svega na promene kva-liteta zemqi{ta, vegetacije, iskori{}avawe voda i osva-jawe ugroènih podru~ja.

Rudarska proizvodwa i proizvodwa energije kao domi-nantne funkcije na {irem podru~ju u vi{estrukoj su zavi-snosti od ekstremnih prirodnih pojava. Iako planirane iorganizovane prema normalnim uslovima, one su u vanred-nim uslovima odnosno uslovima elementarnih nepogoda uekscesnom stawu.


Zna~ajan rizik za razmatrano podru~je predstavqaju za-ga|ewa ìvotne sredine koja mogu dosti}i nivo elemen-tarne nepogode, a posledica su rudarskih i geolo{kih ra-dova, bu{ewa, raskopavawa, pozajmi{ta, raskrivke. Rizikpredstavqaju i sami povr{inski kopovi, izme|u ostalog iprostori deponovawa pepela, {qake i gipsa i zona kori-dora sistema za transport ovih otpadnih produkata izelektrane, usled specifi~nog tehnolo{kog postupka i mo-gu}eg toksi~nog kontakta sa podzemnim vodama, ali i akci-denti na wima. Rudarski i energetski kompleks, prema ri-ziku po obimu i mogu}nosti pojava akcidenta, predstavqarealnu opasnost za {ire podru~je od razmatranog, pa morabiti predmet posebnih stru~nih i nau~nih analiza.

U slu~aju velikih poàra u kompleksima rizi~ne teh-nologije, a naro~ito u rudarsko-energetskom kompleksu,zbog blizine naseqa i wihovog neadekvatnog poloàja uodnosu na strujawe vetrova, moè se o~ekivati kontamina-cija otrovnim dimom i gasovima. Ina~e, razvoj proizvodweu naseqima van urbanih jezgara, primena mehanizacije ihemijskih sredstava znatno pove}ava poàrni rizik i raz-voj poàra u prostoru.

Kada se govori o za{titi od zemqotresa, onda se svaka-ko ne moè govoriti o apsolutnoj za{titi od zemqotresa,s obzirom na to da bi ovakav pristup bio ekonomski nepri-hvatqiv. Stoga je neophodno formulisati strategiju za-{tite, koja bi, uz odgovaraju}e planske i druge potrebnemere, morala biti propra}ena i osigurana takvim pristu-pom aseizmi~koj izgradwi objekata i tehni~ke infra-strukture na podru~ju koji bi oslobodio projektante rizi-ka opredeqivawa nivoa aseizmi~nosti. Ukupna slika op-{teg rizika za saobra}ajnu infrastrukturu implicira zo-ne prihvatqivog rizika u kojima bi trebalo uspostavitisaobra}ajnu povezanost pojedinih prostornih celina uokviru razmatranog podru~ja, me|usobno i sa {irim pod-ru~jem, ~ime bi se omogu}ilo adekvatno funkcionisawesaobra}ajnog sistema posle akcidenta alternativnimpravcima i popre~nim vezama.

Seizmi~ki hazard eksploatacionih poqa je veoma vi-sok, a s obzirom na mogu}nost prekida proizvodwe i mogu}-nost dovo|ewa tehnologije za otkopavawe ugqa do stepenaneupotrebqivosti, veoma je visok i seizmi~ki rizik. Teh-nologija koja se primewuje na objektima rudarsko-energet-skog kompleksa veoma je povredqiva u uslovima zemqotre-sa, i to pre svega bagerglodar, dok odlaga~i u uslovima ja-kih zemqotresa zbog mogu}nosti pokretawa odlagali{ta unastupawu, tako|e, mogu pretrpeti havarije do stepena wi-hove neupotrebqivosti. Na pove}awe seizmi~kog rizikatehnologije koje se primewuje za otkopavawe uti~e i dodat-na povredqivost bageraglodara u procesu wegovog remon-ta. Nemogu}nost snabdevawa ugqem termoelektrane u du-èm periodu znatno bi se odrazila na ukupnu proizvodwuenergije u Srbiji. Da bi se ocenio prihvatqiv seizmi~kirizik eksploatacionih poqa, neophodno je posebno proce-niti povredqivost terena pri zemqotresima razli~itogintenziteta, zatim povredqivost tehnologije, kao i wiho-vu interakciju.

Posebno treba prou~iti, u uslovima zemqotresa, scena-rij ~itavog niza doga|aja za sve u~esnike u tehnolo{komprocesu proizvodwe ugqa i energije i odrediti stepen wi-hove pojedina~ne povredqivosti, a zatim oceniti kriti~-ne ta~ke u tom procesu koje su najugroènije pri uticaju ze-mqotresa.

Na taj na~in tek preko tzv. scenarija uticaja zemqotre-sa za razli~ite intenzitete, moè se pri}i re{avawu pro-blema svo|ewa seizmi~kog rizika na prihvatqivu meru.Prihvatqivi rizik treba iskazati u terminima faktoragubitaka i uticaja na funkcionisawe energetskog sistemazemqe u celini. S obzirom na veli~inu seizmi~kog rizika,neophodno je izna}i i wegov uticaj na cenu tone ugqa kojase dobija u eksploataciji, a zatim i na cenu proizvedene je-dinice energije.

Pri planirawu posebno va`nih objekata, a u smislu va-è}eg Pravilnika o tehni~kim normativima za gra|eweobjekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima, pojedi-na~ni objekti u sklopu TE „Kolubara B” su objekti van ka-tegorije i objekti á kategorije, pri ~ijem je projektovawu ,kao i u ostalim zonama gde je proceweno da su mogu}e in-direktne {tete ve}e od direktnih {teta pri zemqotresu,neophodno sprovesti detaqna seizmi~ka i druga ispitiva-wa kao podlogu za izradu posebnih studija seizmi~kog ri-zika na bazi utv|enog seizmi~kog hazarda (9º-8º MSK-64).

Kao podloga za projektovawe planiranih gra|evinskihobjekata, moraju se izraditi i karte seizmi~ke mikrore-jonizacije koje sadrè o~ekivana maksimalna horizon-talna ubrzawa i intenzitete na povr{ini terena za raz-li~ite hazarde po definisanim geotehni~kim modelimalokalnog tla sa odgovaraju}im spektrima odgovora lokal-nog tla na dubini fundirawa i povr{ini za razli~iteulazne pobude.

Prema vaè}oj regulativi, osnova za projektovawe obje-kata van kategorije su projektni zemqotres sa verovatno-}om pojave 70% za periode od 100 godina i maksimalni ze-mqotres sa verovatno}om pojave 70% za periode od 1.000godina. Uvo|ewem EVROKOD-a osnova za procenu seizmi~-kog hazarda je maksimalno o~ekivani zemqotres sa verovat-no}om pojave 70% za periode od 475 godina.

9.2. Op{ti i pojedina~ni zahtevi i preporuke u ciqu za{tite od elementarnih nepogoda

U ciqu smawewa neusagla{enosti i postoje}ih proti-vure~nosti izme|u zahteva i potreba za{tite od elementar-nih nepogoda i opasnosti izazvanih kroz kori{}ewe pro-stora neophodna je primena jedinstvenih kriterijuma zaugradwu za{titnih mera u plansku dokumentaciju.

Termoelektrana sa pripadaju}om deponijom je energet-ski objekat koji predstavqa rizik za okolinu (ìvotnusredinu) i pri normalnom radu postrojewa odnosno gde suprisutni rizici od skladi{tewa, manipulacije i tran-sporta lakozapaqivih, eksplozivnih i otrovnih materija,a pre svega rizici koji proizilaze iz tehnolo{kog proce-sa i veli~ine kapaciteta. Obim i verovatna u~estalost ka-tastrofalnih nesre}a kod ovih objekata su zna~ajni a doakcidenta dolazi iznenada, po pravilu uz mogu}i poàrili eksploziju), pa je za najrizi~nije pojedina~ne objekte(iz katastra zaga|iva~a), neophodno izvr{iti i posebnestudijske analize uticaja sa aspekta rizika od elementar-nih nepogoda. Pri tom analize treba izvr{iti za scenari-je uspostavqene prema ta~noj oceni najverovatnijih kri-ti~nih faza za svaku primewenu tehnologiju i kapacitetarizika za ure|aje i opremu.

U ciqu za{tite od elementarnih nepogoda neophodno jena planskom i {irem podru~ju obezbediti slede}e:

– pove}ati {umski fond u smislu za{tite od svih ob-lika nestabilnosti i erodibilnosti terena, racionalnogkori{}ewa slobodnog zemqi{ta, biolo{ke i ekolo{keravnoteè sredine;

– obezbediti {to ujedna~eniji razvoj pre svega komu-nalne infrastrukture odgovaraju}om distribucijom funk-cija u skladu sa op{tim rizikom od prirodnih i tehni~kih(izazvanih) katastrofa, {to bi obezbedilo funkcionisa-we industrije i privrede uop{te i pri iskqu~ivawu poje-dinih kapaciteta u vanrednim situacijama;

– u odgovaraju}im studijama za potrebe planirawa neo-phodno je definisati prihvatqiv nivo rizika za funkci-ju, pa pojedina~ne objekte odnosno ve}e proizvodne i drugekapacitete tretirati kao kriti~ne kqu~ne ta~kaste objek-te u sloènoj prostornoj mreì odnosne funkcije (ovo jeu direktnoj vezi i sa takozvanim linijskim objektima);

– u sistemu vodosnabdevawa naseqa obezbediti rezervepija}e i tehnolo{ke vode iz alternativnih izvora (kata-star izvora) i


– unutar kompleksa termoelektrane, u skladu sa oprede-qenom tehnologijom, posti}i adekvatno zonirawe pofunkciji uz obezbe|ivawe za{titnih zona i slobodnih po-vr{ina kroz sistem primarnih i sekundarnih internih sa-obra}ajnica.

9.3. Posebne mere za{tite od elementarnih nepogoda

Planirawe mera za{tite od elementarnih nepogoda mo-ra biti zasnovano na slede}im ocenama i strate{kimopredeqewima:

– ocena ugroènosti na planskom podru~ju i povredqi-vost objekata i funkcija ukazuje da su prema obimu i vero-vatno}i u~estalosti zna~ajnije indirektne mogu}e {teteod direktnih,

– za{tita od elementarnih nepogoda mora biti kom-pleksnija i {ireg prostornog obuhvata od prostora koji se{titi,

– osnovni ciq pri obezbe|ivawu pojedina~nih mera za-{tite mora biti bezbednost qudi i

– na~in i obim za{tite moraju biti utvr|eni premaprihvatqivom riziku, koji iskazan za pojedina~ne sistemei funkcije kao vremenska komponenta uspostavqawa po-novnog funkcionisana, iznosi nekoliko ~asova do jednogdana za saobra}ajnu infrastrukturu, do sedam dana za komu-nalnu i tehni~ku infrastrukturu i prekid proizvodweenergije (prekid funkcionisawa same termoelektrane)koji odgovara peridi~nom profilakti~kom remontu (npr.nakon 6.000 ~asova rada elektrane).

Za{tita od elementarnih nepogoda na planskom pod-ru~ju ugra|ena je u sintezu ciqeva i osnovnih polazi{taplana i osnovnu koncepciju za ure|ivawe, kori{}ewe i re-vitalizaciju prostora do nivoa posebnih zahteva koji ima-ju karakter mera za{tite, i to:

– razvojni planovi svih vrsta i nivoa morali bi u sebida sadrè i aspekt pripremqenosti i upravqawa za van-redne okolnosti, {to bi omogu}ilo da se uspostave kon-kretni zahtevi pri izboru tehnologije i stalne opreme,projektovawu pojedina~nih gra|evinskih objekata i teh-ni~kih sistema, izboru lokacija i minimalnih sigurno-snih udaqenosti, izvo|ewu, nadzoru i preuzimawu gotovihobjekata, pri periodi~nim pregledima, nadzoru i kontro-li objekata u radu, popravkama i remontima, zameni delovaili ~itavih postrojewa, osigurawu rezervnih postrojewa idrugo;

– idejni projekat sa studijom opravdanosti za termoe-lektranu (ali i projekat eksploatacije rudnika PK „ Tam-nava – Zapad”) i Regionalnu deponiju komunalnog otpadamora da sadrì i Studiju rizika i za{tite od elementar-nih nepogoda;

– za pojedina~ne sisteme u sklopu termoelektrane pri-mewivati prostorno-ekolo{ki povoqnije tehnologije, aposeban zna~aj dati kvalitetnom i redovnom odràvawu iremontu postrojewa i tehni~kom remontu objekata i ure|e-nih radnih povr{ina;

– sva krupna mehanizacija i oprema pri gra|ewu i eks-ploataciji elektrane i deponija, kao i tra~ni transporte-ri za dopremu ugqa i drugih sirovina i sistem za tran-sport i istakawe pepela, {qake i gipsa moraju da budu ate-stirani na zemqotres i vetar;

– sve va`nije objekte i kompleks u celini graditi uskladu sa odgovaraju}im studijama i ekspertizama u smislusmawewa rizika od lokacije i same funkcije odnosno zapostoje}e objekte inovirati i dopuniti planove za{tit-nih mera od elementarnih nepogoda i akcidentnih stawa;

– kori{}ewe i za{tita vodnih resursa, zna~ajne prome-ne u reìmu povr{inskih i podzemnih voda u zoni povr-{inskog kopa, velike potrebe kompleksa elektrane za teh-nolo{kom vodom, kao i ostali oblici degradacije povr-{inskih i podzemnih voda, zahtevaju ta~no utvr|ivawe ob-

lika, mesta i intenziteta degradacije vode i uspostavqaweinformacionog i kontrolnog sistema za kontrolu reìmapodzemnih i povr{inskih voda, institucionalizovano, nateritorijalnom principu, sa jasnom podelom obaveza i od-govornosti privrednih subjekata i nadle`ne uprave, kakorepubli~ke, tako i lokalne;

– odgovaraju}im istra`nim radwama i studijskom doku-mentacijom, sagledati ukupne vodne potencijale u nepo-srednom okruèwu radi utvr|ivawa tehnoekonomskih, pro-stornih, ekolo{kih i drugih aspekata pre~i{}avawa ot-padnih voda, a prednost dati zatvorenim sistemima i re-cirkulaciji tehni~ke vode, naro~ito one upotrebqene zatransport pepela;

– tehni~ko-tehnolo{kim postupcima spre~iti oticaweotpadnih voda sa deponije ugqa i sistema dopreme ugqa,ali i sa utovarne stanice i mesta utovara ugqa za {irokupotro{wu;

– obezbediti siguran transport muqa iz termoelektra-ne uz jasne operativno-organizacione mere i postupke uslu~aju saobra}ajnog udesa ili havarije na ure|ajima itransportnim sredstvima, ali i od saobra}ajnih udesa naservisnom putu u koridoru sistema za transport pepela,{qake i gipsa;

– ure|ivawe obodnih kontura i obezbe|ivawe kosinadeponija, bez obzira na vertikalne gabarite, mora biti zatlo u miru ali i u uslovima zemqotresa;

– mere i postupke za{tite od elementarnih nepogoda irekultivacije deponije pepela, {qake i gipsa i komunal-ne sanitarne deponije ugraditi u rudarske i gra|evinskeprojekte i sprovoditi permanentno u svim fazama, po~evod iskopa odnosno transporta i odlagawa raskrivke, krozmorfolo{ko ure|ivawe terena i inèwerske postupkewegove stabilizacije, a zatim biolo{ke i hemijske rekul-tivacije;

– prostor regionalne komunalne deponije mora bitiogra|en sigurnosnom ogradom, minimalne visine 3m, a napo~etku pristupne saobra}ajnice postaviti podiznu rampui tablu sa upozorewem i obave{tewima;

– pored dvadeset~etvorosatne kontrole svih ulaza, uspo-staviti posebnu slu`bu obezbe|ewa i primeniti operativ-no-organizacione mere na neprekidnom pra}ewu situacijeu celom kompleksu i pregled stawa sigurnosne ograde iradnih povr{ina;

– na sanitarnoj deponiji mogu}e je odlagawe samo neo-pasnog ~vrstog komunalnog otpada; ne mogu se odlagati ra-dioaktivni i medicinski otpad i materijali koji kojiizazivaju paqewe pri isparavawu pri temperaturi ispod120ºS; industrijski subjekti moraju opasan otpad, u svomkrugu, prethodno preraditi do neutralnog nivoa;

– postupak odlagawa nekorisnog otpada, dnevne segmen-te za odlagawe otpada i dnevno prekrivawe inertnim ma-terijalom (radi spre~avawa pojave insekata, prodirawavlage u deponiju, razno{ewa odloènog sadràja ) propi-sati kao kontrolisani radni postupak;

– predvideti redovno polivawe i prawe saobra}ajnih imanipulativnih povr{ina i svih betonskih platoa;

– vr{iti redovna kontrolna merewa od ovla{}ene or-ganizacije kvaliteta otpadnih voda i redovne kontrolnepreglede i odràvawe postrojewa;

– istovar i obradu otpada vr{iti u objektu hale sa pri-rodnom i ve{ta~kom ventilacijom, a prostor za manuelnosortirawe obavezno klimatizovati;

– prilikom postavqawa ure|aja za sakupqawe deponij-skog gasa radi spe~avawa nekontrolisanog otpliwavawa(biotrnova), uraditi analizu rizika od poàra i eksplo-zia na deponiji i

– predvideti protivpoàrnu hidrantsku mreù u okvi-ru recikla`nog centra i prate}ih objekata, a na mestimagde moè do}i do poàra i eksplozija postaviti aparateza po~etno ga{ewe poàra i sanduke sa peskom.


9.4. Uslovi od interesa za odbranu

Uslovi od interesa za odbranu utvr|uju se na osnovuprocene ugroènosti od ratnih dejstava i drugih opasno-sti predmetnog i susednih podru~ja, procene potrebe orga-nizovawa za{tite qudi i materijalnih dobara u ciqu o~u-vawa qudskog i materijalnog potencijala, a u svemu premaUslovima i zahtevima za prilago|avawe potrebama odbra-ne zemqe izdatim od MO, Sektor za gra|evinsko-urbani-sti~ku delatnost, UUPIO (int. br.5260-2 od 2. decembra2005), {to podrazumeva kao pojedina~nu meru i obavezu iz-gradwe dvonamenskih skloni{ta u skladu sa planiranomnamenom objekta, s tim da se broj i kapacitet skloni{taplanira prema broju angaòvanih radnika u najbrojnijojsmeni.

Predmetno podru~je prema svom zna~aju ali i mogu}ojpovredqivosti predstavqa potencijalnu opasnost, a sadruge strane ono je prema dominantnim funkcijama odizuzetnog zna~aja za funkcionisawe u vanrednim uslo-vima. Stoga je neophodno utvrditi i kategorisati za-{titu podru~ja oko energetskih objekata i va`nijihobjekata rudarske proizvodwe kao podru~ja pod posebnomza{titom. Detaqe u tom pogledu re{avati odgovaraju}imposebnim planovima i odlukama, u saradwi sa nadle-`nim organima.

Objekti rudarsko-energetskog kompleksa i neki drugiobjekti i zone, u smislu Odluke („Slu`beni list SRJ”,broj 35/95) su objekti od posebnog zna~aja za odbranu, pri~ijem projektovawu, izgradwi i rekonstrukciji investito-ri du`ni po zakonu da se pridràvaju posebnih uslova iz-gradwe, propisanih mera za{tite od ratnih razarawa idrugih mera od interesa za odbranu. Gradwa, premer i is-traìvawe zemqi{ta u rejonima ovih objekata od posebnogzna~aja mogu se vr{iti samo uz prethodnu saglasnost Mi-nistrastva odbrane.

Bezbednost objekata od posebnog zna~aja obuhvata iorganizovawe i sprovo|ewe mera za wegovu za{titu odo{te}ewa i uni{tewa odnosno otkrivawa tajnih poda-taka.

Za sve navedene objekte propisan je postupak obave{ta-vawa i na~in postavqawa zahteva prilikom projektovawa,izgradwe i rekonstrukcije tih objekata odnosno obavezainvestitora objekata da pre zapo~iwawa investicionihradova o tome obaveste Ministarstvo odbrane. Ministar-stvo }e u postupku ocene potrebe prilago|avawa potrebamaodbrane zemqe propisati mere odnosno postaviti usloveili zahteve.

Za pojedina~ne prostorne celine neophodno je izradi-ti poseban prilog mera za{tite od elementarnih nepogodai uslova od interesa za odbranu uz Urbanisti~ke projekteali i projektnu dokumentaciju za va`nije pojedina~neobjekte.

Poseban akcenat dati analizi uslova i mogu}nosti zaobezbe|ivawe mera za{tite i globalni pregled potrebnihsredstava, aktivnosti, institucionalne i kadrovske orga-nizovanosti za realizaciju planiranih mera za{tite usmislu smernica i preporuka za realizaciju plana.

10. USLOVI ZA[TITE PRIRODE I USLOVI ZA[TITE KULTURNIH DOBARA I ARHEOLO[KIH

NALAZI[TA

Uvidom u Centralni registar za{ti}enih prirodnihdobara, od strane nadle`ne ustanove – Zavod za za{tituprirode Srbije, konstatovano je da na podru~ju plana nemaza{ti}enih prirodnih dobara.

Na podru~ju plana, uvidom na terenu od strane Repu-bli~kog zavoda za za{titu spomenika kulture, nisu konsta-tovani povr{inski pokretni nalazi i ostaci drugih nepo-kretnih kulturnih dobara, tako da se primewuju op{te me-re za{tite.

11. SREDWORO^NI PLAN URE\IVAWA JAVNOGGRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Podru~je plana je, u celini, nameweno za ure|ivawejavnih povr{ina i izgradwu javnih objekata od op{tegzna~aja. Elementi za utvr|ivawe potrebnih sredstava zaure|ewe sadràni su u tabeli: Orijentaciona procenainvesticija, i to kao procena sredstava za ure|ivawe sa-obra}ajnica i saobra}ajnih povr{ina i izgradwu javnekomunalne i tehni~ke infrastrukture i objekata (sastalnom opremom).

Procena investicija potrebnih za zavr{etak izgradweTE „Kolubara B” analizirana je u elaboratu „Analiza sta-wa i opravdanosti zavr{etka izgradwe”, ura|enom u Ener-goprojekt – Entel tokom 2004. godine.

Za potrebe zahvatawa sirove vode za tehnolo{ke potre-be TE izme|u ostalog, Elektroprivreda Srbije u~estvuje ufinansirawu izgradwe brane i vodoakumulacije „Stubo-Rovni” i to sa 27,6% od ukupne vrednosti investicije, ko-ja iznosi cca 50.000.000 €.

Investicije u tretman sanitarnih otpadnih voda izno-se cca 400.000 €.

Radi procene tro{kova izgradwe mreè puteva sasta-vqeni su predmeri povr{ina kolovoza pojedina~nih sao-bra}ajnica i primewene cene JP „Putevi Srbije”.

Do 2011. godine treba da bude izgra|ena á faza TE „Ko-lubare B”, 2 x 350MW, {to zna~i da do tada treba da budeizgra|ena i pomo}na kotlarnica, pumpno-izmewiva~ka sta-nica za kapacitet grejawa i potro{nu toplu vodu od 21 947900 Wterm i svi potrebni cevovodi, sa pripadaju}om arma-turom.

Obim potrebnih sredstava za ure|ivawe Regionalne ko-munalne deponije i izgradwu objekata u zavisnosti je odizabrane tehnologije i mogu}e ga je proceniti samo dovo-|ewem u vezu sa investicijama za sli~ne aktuelne projekte.

Orijentaciona procena investicija

u 000 €––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procena sredstva za ure|ewe saobra}ajnica i saobra}ajnih povr{ina

Prometni putevi (prilazne saobra}ajnice) 38,904 h 120 4.668,48Interne saobra}ajnice 45,444 h 120 5.453,28Trotoari 1200 h 20 240,00Servisni put uz instalacije 3540 h 70 247,80SAOBRA]AJNICE 10.609,56––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procena investicija (za opremu i radove) potrebnih za izgradwutoplovodne mreè i objekata

Gra|evinski radovi 150,00Ma{inska oprema 1.250,00Elektrooprema 220,00Transport i osigurawe 60.00Montaà, ispitivawe i pu{tawe u pogon 230,00Ukupno 1.930,00––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procena investicija (za opremu i radove) potrebnih za izgradwutelekomunikacione mreè i objekata

Telekomunikacije za TE „Kolubara B” i deponiju pepela 185,00Telekomunikacije za regionalnu komunalnu deponiju 45,000Ukupno 230,00––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procena potrebnih sredstava za izgradwu deponije pepela, {qakei gipsa

Deponija gipsa 1.504.,00Kaseta á 11.343,00Kaseta áá/1 3.456,00Nadvi{ewe kasete á 825,00Ukupno deponija bez nadvi{ewa kasete 14.799.00Ukupno deponija sa nadvi{ewem kasete 12.168,00––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Procena potrebnih sredstava za izgradwu Regionalne komunalnedeponije

Sanitarna deponija sa prate}im objektima 8.250,00Recikla`ni centar 6.000,00Ukupno regionalna deponija 14.250,00––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procena investicija (za opremu i radove) potrebnih za nastavakizgradwe TE „Kolubara B” u 000 €Glavni pogonski objekat 273.340,30El. filtri, dimwak i lift. torwevi 15.562,27Sistem odsumporavawa dimnih gasova 62.059,31Sistem dopreme ugqa 7.629,41Sistem te~nog goriva 2.040,41Sistem pepela i {qake 20.087,67Sistem ODG – sistem kre~waka i gipsa 9.319,87Sistem sirove vode 2.117,96Sistem rashladne vode 28.218,05Sistem HPV i HPK 12.972,97Sistem zauqenih otpadnih voda 721,88Sistem snabdevawa pomo}nom parom 2.742,75Sistem komprimovanog vazduha 708,62Sistem tehni~kih gasova 979,24Skladi{te uqa i maziva 645,31Pogon za odràvawe 1.836,24Sistem spoqnih cevovoda 724,98Grejawe i provetravawe gpo 1.599,00Spoqno osvetqewe 476,50Spoqno uzemqewe 130,89RP 400 kV i RP 220 kV U SF6 tehnici 16.065,12Telekomunikacioni ure|aji i instalacije 969,60Portirnica sa vatrogasnom stanicom 130,89Upravna zgrada i restoran 2.709,67Saobra}ajnice 402,00Dalekovodi 2.697,78Ostali objekti i sistemi 5.400,00Ostala investiciona ulagawa 19.400,00UKUPNO TE „Kolubara B” 508.644,45€––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Finansirawe ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi-{ta, pripremawa i opremawa istog, obezbe|uje se u skladusa odnosnim odredbama Zakona o planirawu i izgradwi(~lan 73).

G. PRAVILA ZA SPROVO\EWE PLANA

Planom su utvr|ena pravila ure|ewa i gra|ewa kojapredstavqaju osnov za izdavawe izvoda iz plana.

Izvod iz Plana, koji sadrì podatke o urbanisti~kimuslovima za ure|ewe prostora utvr|ene planom izdaje se zapotrebe izrade ili verifikacije postoje}e tehni~ke doku-mentacije i pribavqawa odobrewa za izgradwu.

1. Izrada planske i tehni~ke dokumentacije

Nakon prihvatawa kona~nih tehnolo{kih re{ewa zaobjekte TE „Kolubara B” bi}e pokrenuta izrada urbani-sti~kih projekata.

Izrada urbanisti~kog projekta je obavezna za kompleksRegionalne deponije komunalnog ~vrstog otpada sa pri-stupnom saobra}ajnicom.

Urbanisti~ki projekti }e sadràti odgovaraju}a re{e-wa u skladu sa zakonom.

Ukoliko su promene u koncepcijskim i tehnolo{kimre{ewima TE „Kolubara B” u suprotnosti sa osnovnimplanskim re{ewima, nadle`ni organi }e pokrenuti po-stupak za izradu i dono{ewe izmena i dopuna plana.

Na osnovu Plana, op{tine donose sredworo~ne progra-me ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta.

Po isteku roka za koji se donosi sredworo~ni programure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta, a najmawe svake~etvrte godine, organi nadle`ni za pripremu i dono{eweplana du`ni su da sprovedu postupak provere planskih re-{ewa i utvr|ivawe potrebe da se pristupi izmeni i dopu-ni plana.

Izmene i dopune plana vr{e se na na~in i po postupkupropisanim za wegovo dono{ewe.

2. Uslovi gra|ewa pojedina~nih objekata

Dispozicije i gabarite objekata definisati prema od-re|enoj nameni, tehnolo{kom procesu, usvojenom tipu ibroju tehnolo{ke opreme, kao i broju radnika u najoptere-}enijoj smeni.

Poloàj pojedina~nih objekata na parcelama (unutra-{we gra|evinske linije) mora biti unutar linija dozvoqe-ne gradwe, odnosno unutra{we gra|evinske linije uvek po-merene u u unutra{wost prostora ogra|enog ogradom kom-pleksa ili podceline, a kod Prostorne celine 4, unutarprostora ogra|enog sigurnosnom ogradom. Izvan ove lini-je mogu}e je podizawe samo za{titnog zelenog pojasa odno-sno ure|ivawe zelenih povr{ina.

Svi objekti treba da imaju visinu i spratnost u zavi-snosti od namene odnosno tehnolo{kog procesa i zahtevaugradwe opreme.

Na~in izgradwe objekata, pojedina~nih ili grupacijaobjekata, mora biti uskla|en sa wihovim zna~ajem i funk-cijom u kompleksu (prostornoj celini kojoj pripadaju), alitako da svi objekti ~ine jedinstvenu prostornu celinu, bezukr{tawa i preklapawa funkcija i na~ina kretawa zapo-slenih i mehanizacije.

Primeniti savremene postupke gra|ewa i materijalekoji zadovoqavaju uslove kori{}ewa u specifi~nomokruèwu. Teìti maksimalnoj racionalizaciji, imaju-}i u vidu da je vek eksploatacije pojedina~nih funkcio-nalnih celina ograni~en u smislu tehni~ko-tehnolo{keefikasnosti i kapaciteta prostora (naprimer za odla-gawe pepela, {qake i gipsa odnosno komunalnog ~vrstogotpada).

Prilikom projektovawa pojedina~nih objekata i kom-pleksa u celini se pridràvati pozitivnih tehni~kihpropisa i standarda za predmetnu vrstu objekata.

Za sve novoplanirane objekte, u daqoj fazi projektova-wa, neophodno je uraditi detaqna geolo{ka istraìvawai izraditi geomehani~ke i geotehni~ke elaborate u kojima}e se definisati na~in i dubina fundirawa objekta, dre-nirawa terena, za{tita podzemnih voda i na~in za{titepostoje}ih objekata supra i infrastrukture.

Na svim objektima ugraditi repere i pratiti slegawe utoku gradwe i eksploatacije.

3. Monitoring, izrada tehni~ke dokumentacije i odobrewa za gradwu

U skladu sa ~lanom 89. stav 4. Zakona o planirawu i iz-gradwi za deponiju pepela, {qake i gipsa, kao deponiju ot-padnih produkata budu}e termoelektrane, prema navodu pod1. kao za visoku branu i akumulaciju ispuwenu vodom, jalo-vinom ili pepelom, propisano je tehni~ko osmatrawe, i zaostale objekte, prema navodu pod 5. kao za objekte u skloputermoelektrane snage 10 i vi{e MVA. Izdavawe odobrewaza izgradwu ovih objekata je u nadle`nosti ministarstvanadle`nog za oblast gra|evinarstva, odnosno, rudarstva(deponije pepela i {qake).

Regionalna deponija komunalnog ~vrstog otpada, kaoregionalna deponija za odlagawe neopasnog otpada je obje-kat koji je, u smislu Zakona o izmenama i dopunama Zakonao planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj34/06, ~lan 29), svrstan u objekte za koje prema ~lanu 89. Za-kona o planirawu i izgradwi, odobrewe za izgradwu izda-je ministarstvo nadle`no za poslove gra|evinarstva (ta~-ka 9a).

Za ovu vrstu objekata, prema Zakonu o proceni uticaja naìvotnu sredinu i podzakonskim aktima, propisana je oba-veza izrade studije o proceni uticaja objekata na ìvotnusredinu.

Odobrewe za gradwu izdaje se na osnovu izvoda iz ovogplana i podnete tehni~ke i druge dokumentacije za izgrad-wu objekta u skladu sa zakonom.


Sastavni deo Plana su i:

PLANSKE KARTE

Karta br. 1 – Dinamika rudarskih radova do 2020. godine – Izvod iz Prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena 1:50.000

Karta br. 2 – Postoje}e stawe 1: 5.000

Karta br. 3 – Granica podru~ja plana i podela na prostorne celine (za koje se predvi|a izrada urbanisti~kih projekata) – List 1 i 2-1, 2-2 1: 2.500

Karta br. 4 – Plan namene povr{ina 1: 5.000

Karta br. 5 – Plan tehni~ke infrastrukture 1: 2.500

Karta br. 6 – Plan saobra}ajnica i saobra}ajnih povr{ina— List 1 i 2-1, 2-2 1:2.500

Karta br. 7 – Plan zelenih povr{ina i prostori za rekultivaciju 1:5.000

DOKUMENTACIJA PLANA

1. Program za izradu plana sa Analiti~ko-dokumenta-cionom osnovom

2. Odluke o izradi plana

3. Zahtevi nadle`nim organima, institucijama i zavo-dima

4. Uslovi i dokumentacija nadle`nih organa, institu-cija i zavoda

5. Originalne podloge pribavqene za izradu plana

6. Dokumentacija i podaci o obavqenoj stru~noj kontro-li, javnom uvidu i drugim raspravama o planu

7. Odluke i amandmani na Predlog plana

Ovaj plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqiva-wa u „ Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina gradske op{tine Obrenovacâá-13 br. 350 – 821, 13. novembra i 18. decembra

2006. godine

PredsednikNeboj{a ]eran, s. r.

Na osnovu ~lana 246. Zakona o radu („Slu`beni glasnikRS”, br. 24/05 i 61/05), shodno Posebnom kolektivnom ugo-voru za javna preduze}a u komunalnoj i stambenoj delatno-sti u Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”, broj 8/06)predsednik GO Obrenovac u ime Skup{tine GO Obreno-vac kao osniva~a i reprezentativni sindikati JKP „Obre-novac” iz Obrenovca, 28. decembra 2006. godine, zakqu~uju

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A IZ OBRENOVCA

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom ure|u-ju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (u daqemtekstu: zaposleni), javnih komunalnih preduze}a (u daqemtekstu: poslodavci), za{tita zaposlenih na radu, zarade iostale naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavaca,me|usobni odnosi osniva~a i poslodavca i ostala pitawaod zna~aja za zaposlene.

Ovaj kolektivni ugovor zakqu~uje se izme|u osniva~a ireprezentativnih sindikata JKP, u ime svih zaposlenih upreduze}ima.

^lan 2.

Osniva~em, u smislu ovog ugovora, smatara se Skup{ti-na GO Obrenovac.

Zaposlenim u smislu ovog ugovora, smatra se lice kojeje u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodav-cem.

Poslodavcem, u smislu ovog ugovora, smatraju se JKP izObrenovca, osnovana za vr{ewe komunalnih delatnosti,koja zastupaju direktori.

^lan 3.

Komunalne delatnosti su delatnosti koje su odre|eneZakonom o javnim preduze}ima, Zakonom o komunalnim de-latnostima i odlukama Skup{tine grada i Skup{tine GOo odre|ivawu i obavqawu komunalnih delatnosti i pred-stavqaju nezamenqiv uslov `ivota i rada gra|ana i drugihsubjekata na teritoriji op{tine.

^lan 4.

Osniva~ obezbe|uje preduze}ima koja je osnovao i koji-ma je poverio vr{ewe komunalne delatanosti, materijalne,tehni~ke i druge uslove za nesmetano obavqawe komunal-nih delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za ot-klawawe negativnih okolnosti koje mogu uticati na vr{e-we delatnosti i preduzima mere na unapre|ewu komunalnedelatnosti.

Poslodavac prati izvr{ewe posla, kavalitet i obimusluga i proizvoda i obezbe|uje sredstva za isplatu zarada,obra~unatih na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata zautvr|ivawe visine zarade utvr|enih zakonom i ovim ugovo-rom.

Osniva~ sa poslodavcem mo`e da obezbedi sredstva zaisplatu zarada obra~unatih na osnovu ugovorene cene rad-nog ~asa kada sredstva ne mogu biti obezbe|ena iz sopstve-nog prihoda poslodavca.

^lan 5.

Odredbe ovog kolektivnog ugovora obavezno se preuzi-maju u kolektivni ugovor kod poslodavca i imaju snagu oba-veznosti za osniva~a, poslodavca i sve zaposlene u predu-ze}u.

U kolektivnom ugovoru kod poslodavca ne mogu se ugo-voriti mawa prava od prava utvr|enih ovim kolektivnimugovorom.

^lan 6.

Ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovoromkod poslodavca ne mogu se utvrditi mawa prava i nepovoq-niji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obavezautvr|enih zakonom.

áá – ZARADA, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMAWA

1. Zarada

^lan 7.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu koja se sa-stoji iz:

– zarade koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme pro-vedeno na radu (osnovna sa radnim u~inkom),

– zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnomuspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sli~no),

– drugih primawa po osnovu radnog odnosa ugovorenihkolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim op{timaktima.

Zarada se utvr|uje na osnovu cene posla koji zaposleniobavqa na radnom mestu.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu u skladusa zakonom i ovim ugovorom.


Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili radiste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

^lan 8.

Zarada koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme prove-deno na radu utvr|uje se na osnovu:

– osnovne zarade,– dela zarade za radni u~inak,– uve}ane zarade.Osnovna zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu:– Vrednosti – koeficijenta posla– Vrednosti radnog ~asa,– Vremena provedenog na radu odnosno mese~nog fonda

ostvarenih ~asova rada.Vrednost radnog ~asa sporazumno se utvr|uje kod poslo-

davca istovremeno sa dono{ewem Programa javnih predu-ze}a. Utvr|ena vrednost radnog ~asa koriguje se u toku ka-lendarske godine najmawe jedanput kada do|e do bitnihpromena okolnosti i pretpostavki na osnovu kojih je utvr-|ena (smawewe broja zaposlenih, restrukturirawe i ostva-reni rezultat).

^lan 9.

Masa zarada za zaposlene u JKP Obrenovac utvr|uje sena osnovu prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u pri-vredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za kojise vr{i obra~un i isplata zarada.

Zaposleni ostvaruju pravo na zaradu iz mase sredstavaza isplatu zarada formirane na osnovu:

– ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (brojazaposlenih na osnovu ~asova rada),

– prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u privredigrada u prethodnom mesecu.

U skladu sa prethodno definisanim parametrima, ko-lektivnim ugovorom kod poslodavca utvr|uje se vrednostradnog ~asa za standardni u~inak.

Ukoliko prose~na zarada zaposlenih u JKP bude ispla-}ivana ispod prose~ne zarade zaposlenih u privredi grada,uskla|ivawe }e se vr{iti kontinuirano.

^lan 10.

Kriterijumi za utvr|ivawe mase zarada iz ovog ugovoraprimewiva}e se pod uslovom da je tako formirana masa za-rada u JKP u skladu sa ekonomsko-finansijskim poloà-jem preduze}a i propisima Vlade RS kojima se ure|uje po-litika zarada u javnim preduze}ima.

Osnovna zarada u JKP kreta}e se u rasponu od 1 prema6 (izuzima se direktor).

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moè se utvrdi-ti korektivni faktor u odnosu na ~lan 9. stav 1. ovog ko-lektivnog ugovora, zavisno od kvalifikacione strukturezaposlenih u preduze}u.

^lan 11.

Masa zarada sa pripadaju}im obavezama preduze}a, izprethodnog ~lana, ugovara se najkasnije do 30. novembra te-ku}e godine za narednu godinu, na osnovu sporazumno utvr-|ene metodologije i sastavni je deo programa rada JKP nakoji saglasnost daje Skup{tina GO Obrenovac.

^lan 12.

Vrednost posla koeficijent utvr|uje se na osnovu slo-ènosti, odgovornosti, uslova rada i stru~ne spreme, kojaje uslov za obavqawe odre|enog posla.

Vrednost posla iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se kolek-tivnim ugovorom kod poslodavca.

^lan 13.

Osnovna zarada iz ~lana 8. ovog ugovora moè se ugovo-rom o radu ugovoriti i u ve}em iznosu.

Osnovna zarada iz ~lana 8. ovog ugovora utvr|uje se naosnovu slede}ih kriterijuma:

– kvaliteta i ta~nosti u ispuwavawu radnih zadatakapolaze}i od specifi~nosti poslova,

– radne discipline,– odgovornosti prema radu i sredstvima rada,– radnog iskustva,– stepena stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog

za poslove na kojima radi i– drugih kriterijuma od zna~aja za procenu obima i kva-

liteta odnosno radnog doprinosa zaposlenog.

^lan 14.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, zarada zaposle-nih moè se umawiti do 20% odnosno uve}ati do 40% poosnovu sloènosti, obima, kvaliteta i uslova rada.

Uve}awe zarada – stimulacija zaposlenima moè se vr-{iti, na osnovu kriterijuma utvr|enih op{tim aktompreduze}a, iz sredstava izdvojenih najvi{e do 1% utvr|enemase zarada za teku}i mesec.

Uve}awe – stimulacija odnosno umawewe zarada zapo-slenima vr{i se na osnovu normativnog akta o raspodelikod poslodavca.

^lan 15.

Cena posla utvr|uje se kao proizvod vrednosti radnog~asa i vrednosti – koeficijenta posla, u zavisnosti odosnovne delatnosti kod poslodavca, a na osnovu op{teg ak-ta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, raspo-re|ivawu zaposlenih, specifi~nosti i sloènosti poslai odgovornosti u radu.

^lan 16.

Poslodavac i reprezentativni sindikat kolektivnimugovorom kod poslodavca utvr|uju i razra|uju poslove pogrupama poslova, polaze}i od stru~ne spreme, i utvr|ujuvrednost – koeficijent za svaki posao.

^lan 17.

Poslodavac obezbe|uje isplatu zarade za zaposlene upreduze}ima u slede}im rokovima:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 20. i 25. u teku}emmesecu,

– kona~an obra~un zarade od 10. do 15. u narednom mesecu.Prose~na zarada u JKP ostvarena po ovom kolektivnom

ugovoru ne moè biti nià od ostvarene prose~ne zaradezaposlenih u privredi grada Beograda.

2. Uve}ana zarada

^lan 18.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu, i to za:1. prekovremeni rad,2. rad na dan praznika koji je neradni dan,3. no}ni rad,4. rad u smeni,5. rad u {ihti,6. dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na

radu – minuli rad i7. rad nedeqom.

^lan 19.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uve}a osnovnuzaradu, i to:

– za rad na dan praznika koji je neradni do 150% odosnovice;

– za rad no}u (izme|u 22 i 6 ~asova narednog dana), akotakav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu vrednosti poslado 35%;


– za rad u smeni, ukoliko takav rad nije vrednovan priutvr|ivawu osnovne zarade 26%;

– za prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vre-me unapred odre|eno na osnovu izvr{ewa godi{we prera-spodele vremena do 35% od osnovice;

– za rad u {ihti do 15% od osnovice;– za rad nedeqom do 15% od osnovice.Ako se istovremeno steknu uslovi za uve}awe zarade u

smislu stava 1. ovog ~lana po vi{e osnova, procenat ne mo-è biti niì od zbira procenata po svakom od osnova uve-}awa.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o ra-du mogu da se utvrde i drugi slu~ajevi u kojima zaposleniima pravo na uve}anu zaradu.

Osnovicu za obra~un uve}ane zarade ~ini osnovna zara-da utvr|ena u skladu sa zakonom,kolektivnim ugovorom iugovorom o radu.

Uve}awe osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog~lana vr{i}e se na osnovu programa poslovawa o reìmurada kojim se utvr|uje ukupan fond ~asova rada.

^lan 20.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom ispla}uje doda-tak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za sva-ku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u iznosu od0,5% od osnovice.

3. Naknada zarade

^lan 21.

Poslodavac je duàn da zaposlenom obezbedi naknaduzarade za vreme odsustvovawa sa rada u visini od 100% odprose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u komeje nastupila privremena spre~enost, s tim da ne moè bi-ti nià od minimalne zarade utvr|ene zakonom, i to u sle-de}im slu~ajevima:

– prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nogorgana odnosno ovla{}enog radnika;

– neobezbe|ewa za{tite na radu, usled ~ega bi daqe oba-vqawe rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po ìvot izdravqe radnika ili drugih lica;

– kori{}ewe godi{weg odmora i pla}enog odsustva;– praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;– privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost

prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim obo-qewem;

– davawem krvi, tkiva i drugog dela tela;– odazivawu pozivu vojnih i drugih organa;– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potrebe

procesa rada;– u~e{}a na radno-proizvodnom takmi~ewu i izlo`bi

inovacija i drugih vidova stvarala{tva;– prisustvovawa sednici Skup{tine GO, wenih tela

ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu ~lana.

^lan 22.

Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvo-vawa sa posla zbog privremene spre~enosti za rad prouzro-kovane bole{}u ili povredom van rada do 30 dana najmaweu visini 70% od prose~ne zarade u prethodna tri mesecapre meseca u kome je nastupila privremena spre~enost uve-}ana za dodatak po osnovu duìne vremena provedenog uradnom odnosu.

4. Naknada tro{kova

^lan 23.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova u skladu saop{tim aktom i ugovorom o radu, i to:

– tro{kovi prevoza u javnom saobra}aju radi odlaska narad i povratka sa rada u visini cene pretplatne karte u

javnom saobra}aju. Pravo na tro{kove prevoza u javnom sa-obra}aju ima zaposleni koji od mesta stanovawa do mestaobavqawa delatnosti koristi javni gradski, prigradski ime|ugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;

– dnevnicu za slu`beno putovawe u zemqi u visini od5% prose~ne neto zarade po zaposlenom u privredi repu-blike prema posledwem objavqenom podatku nadle`nog or-gana za statistiku, s tim {to se putni tro{kovi priznajuu celini prema priloènom ra~unu, a tro{kovi no}ewa doiznosa cene u hotelu „A” ili „B” kategorije;

– dnevnicu za slu`beno putovawe u inostranstvo najma-we u visini utvr|enoj Uredbom o izdacima za slu`beno pu-tovawe;

– tro{kove prevoza sopstvenim putni~kim automobilomdo iznosa 30% cene jednog litra benzina po pre|enom ki-lometru;

– tro{kove sme{taja i ishrane za rad i boravak na te-renu (terenski dodatak) u visini 3% prose~ne mese~ne za-rade po zaposlenom u privredi republike prema posled-wim objavqenim podacima nadle`nog organa za statisti-ku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj iishranu bez nakande;

– mese~nu naknadu za tro{kove ishrane u toku rada u vi-sini od najmawe 170 dinara a najvi{e do 250 dinara poradnom danu.

Mese~na naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog~lana ispla}uje se po isteku meseca istovremeno sa kona~-nom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposle-nom za teku}i mesec.

^lan 24.

Zaposleni ima pravo na regres za kori{}ewe godi-{weg odmora u visini 1/12 mese~no od prose~no ispla}e-ne zarade po zaposlenom u privredi republike u prethod-noj godini.

Zaposleni koji ima pravo na godi{wi odmor u trajawukra}em od 20 radnih dana, ili je iskoristio mawi broj da-na od punog prava na godi{wi odmor ima pravo na srazmer-ni iznos regresa.

Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pra-vo na godi{wi odmor niti zapo~ne kiri{}ewe godi{wegodmora do 31. decembra teku}e godine, ima pravo na nakna-du za neispla}eni regres u visini utvr|enoj u stavu 1. ovog~lana.

5. Druga primawa

^lan 25.

Poslodavac je duàn da zaposlenom isplati u skladu saop{tim aktom, i to:

– otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi kori-{}ewa prava na penziju ili prestanku radnog odnosa posili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmawe u vi-sini iznosa tri zarade koju bi radnik ostvario za meseckoji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina, stim {to tako ispla}ena otpremnina ne moè biti nià oddve prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene kod poslo-davca za mesec koji prethodi mesecu u koje se vr{i ispla-ta otpremnine, odnosno dve prose~ne zarade ispla}ene ugradu, prema posledwem objavqenom podatku organa nadle-`nog za poslove statistike – ako je to za zaposlenog po-voqnije;

– naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti~lana uè porodice i ~lanovima uè porodice u slu~ajusmrti zaposlenog;

– naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesional-nog oboqewa.

^lanovima uè porodice zaposlenog smatraju se bra~-ni drug i deca zaposlenog.


^lan 26.

Poslodavac moè deci zaposlenog uzrasta do 15 godinada obezbedi poklon za Boì} i Novu godinu u vrednosti doneoporezovanog iznosa, koji je predvi|en zakonom kojim seure|uje porez na dohodak gra|ana.

^lan 27.

Kolektivnim ugovorom odnosno ugovorom o radu moèda se utvrdi pravo na:

– jubilarnu nagradu povodom godi{wice rada – osniva-wa preduze}a ili povodom jubilarne godine rada radnikau preduze}u, u visini od najmawe jedne prose~ne zarade za-poslenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna na-grada ispla}uje;

– jubilarna godina rada zaposlenog smatra se svaka 10godina rada kod istog poslodavca.

^lan 28.

Poslodavac moè zaposlenom da obezbedi pravo i is-plati:

– solidarnu pomo} za slu~ajeve teè bolesti zaposle-nog ili ~lanova uè porodice, zdravstvene rehabilitaci-je zaposlenog, nastupawa teè invalidnosti, ublaàvawaposledica elementarnih nepogoda, pruàwa pomo}i poro-dici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili~lanove uè porodice, do visine neoporezovanog iznosa.

^lan 29.

Obezbe|ewe prava i na~ina isplate primawa iz ~lana26. 27. 28. i 30. ovog ugovora reguli{u se kolektivnim ugo-vorima kod poslodavca.

6. Minimalna zarada

^lan 30.

Usled poreme}aja poslovawa poslodavca, zaposlenom semoè ispla}ivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni u~inak i puno radnovreme odnosno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnimvremenom za zaposlene u komunalnom preduze}u uve}ava seza 20% po osnovu specifi~nosti poslova i uslova rada uodnosu na visinu mininalne zarade utvr|ene odlukom So-cijalno-ekonomskog saveta.

^lan 31.

Poslodavac minimalnu zaradu moè ispla}ivati naosnovu posebne odluke upravnog odbora donete uz sagla-snost reprezentativnog sindikata u periodu ne duèm od{est meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom dono{ewa odluke poslodavac zajedno sa sin-dikatom precizira rokove isplate razlike izme|u ispla}e-ne minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvariona poslovima na koje je raspore|en.

ááá – RADNI ODNOSI

^lan 32.

Radni odnos moè da zasnuje lice koje ispuwava op{teuslove utvr|ene zakonom i op{tim aktom poslodavca o or-ganizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadatakakod poslodavca.

Zaposleni zasniva radni odnos zakqu~ivawem ugovorao radu.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi mawa prava i uslo-vi od utvr|enih zakonom i kolektivnim ugovorom.

^lan 33.

Poslodavac je duàn da zaposlenom omogu}i da poduslovima i na na~in propisan zakonom i kolektivnim ugo-vorom ostvaruje prava koja mu pripadaju na radu i u vezi saradom.

Poslodavac je duàn da po zahtevu zaposlenog za za{ti-tu prava omogu}i sindikalnoj organizaciji, u preduze}uili van preduze}a, uvid u primenu kolektivnih ugovora iostvarivawe prava zaposlenih.

1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 34.

Radni odnos zasniva se zakqu~ivawem ugovora o radupod uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa kolektiv-nim ugovorom.

Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i poslodavac na neo-dre|eno ili odre|eno vreme u skladu sa zakonom.

^lan 35.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi mawa prava i ne-povoqniji uslovi od prava i uslova predvi|enih zakonom,ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kodposlodavca.

^lan 36.

O pojedina~nm pravima, obavezama i odgovornostimazaposlenih kod poslodavca odlu~uje direktor.

2. Radno vreme

^lan 37.

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 ~asova nedeq-no.

Radni dan traje osam ~asova a radna nedeqa traje petradnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedeqe utvr|u-je direktor poslodavca.

Prema potrebama procesa rada i organizacionih delo-va moè se utvrditi i klizno radno vreme na po~etku odno-sno zavr{etku radnog dana, i to najvi{e do 1,5 ~asova.

^lan 38.

Radno vreme izme|u 22 ~asa i 6 ~asova narednog danasmatra se radom no}u i predstavqa poseban uslov rada u po-gledu utvr|ivawa prava i za{tite zaposlenih.

Kada je rad organizovan u smenama, moè se organizova-ti tako da zaposleni ne radi vi{e od jedne radne nedeqeno}u, a duè samo uz wegovu pismenu saglasnost.

^lan 39.

Zaposleni moè zasnovati radni odnos i sa nepunimradnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz rad-nog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na ra-du i ostvarenim rezultatima rada.

^lan 40.

Puno radno vreme se skra}uje zaposlenom koji radi nanaro~ito te{kim, napornim i po zdravqe {tetnim poslo-vima.

Skra}ivawe radnog vremena se vr{i srazmerno {tet-nom uticaju na zdravqe odnosno radnu sposobnost zapo-slenog, u zavisnosti od specifi~nosti poslova i zadata-ka osnovne delatnosti poslodavca a najvi{e 10 ~asova ne-deqno.

Poslovi na kojima se skra}uje puno radno vreme utvr|u-ju se op{tim aktom o organizaciji i sistematizaciji, uskladu sa zakonom i drugim propisima.

Zaposleni koji rade skra}eno radno vreme imaju istaprava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.

^lan 41.

Poslodavac moè da uvede i rad duì od punog radnogvremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova izadataka procesa rada.


Rad duì od punog radnog vremena ne moè da traje du-è od osam ~asova nedeqno, niti duè od ~etiri ~asa dnev-no po zaposlenom, a najduè 240 ~asova u kalendarskoj go-dini po zaposlenom.

^lan 42.

Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, moè vr{i-ti i preraspodelu radnog vremena posebnim re{ewem i to:

– kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbe|ivawapotrebnog obima i kvaliteta usluga,

– u ciqu boqe orgaizacije rada i racionalnijeg kori-{}ewa sredstava rada,

– zbog racionalnog kori{}ewa radnog vremena u ciquizvr{avawa odre|enih poslova u utvr|enim rokovima.

^lan 43.

Direktor poslodavca moè zaposlenom da uvede prera-spodelu radnog vremena u skladu i pod uslovima utvr|enimzakonom.

3. ODMORI I ODSUSTVA

A. Godi{wi odmor

^lan 44.

Zaposleni ima pravo na godi{wi odmor, u skladu sa za-konom, i kolektivnim ugovorima i op{tim aktom poslo-davca, od najmawe 20 a najvi{e 35 radnih dana po svimosnovama.

Zaposlenom se godi{wi odmor u trajawu od 20 radnihdana uve}ava po osnovu:

– radnog iskustva,

– sloènosti poslova radnog mesta odnosno doprinosazaposlenog na radnom mestu;

– invalidnosti rada – zdravstvenog stawa zaposlenogili ~lana uè porodice;

– posebnih oteànih uslova rada.

^lan 45.

Poslodavac je duàn da zaposlenom utvrdi duìnu go-di{weg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmawe 20radnih dana.

Duìna godi{weg odmora zaposlenog uve}ava se poosnovu:

1. radnog iskustva do 7 radnih dana

2. sloènosti poslova – doprinosa do 5 radnih danau radu: i to:– za poslove za koje se zahteva

â i âá stepen stru~ne spreme do 3 radna dana– za poslove za koje se zahteva

âáá i âááá stepen stru~ne spreme do 4 radna dana– za poslove za koje se zahteva

od á do áâ stepena stru~ne spreme do 2 radna dana– za poslove sa posebnim

ovla{}ewima i odgovornostima do 5 radnih dana

3. Po osnovu uslova rada do 7 radnih dana

4. Zaposlenom: invalidu, samohranom roditequ sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili vi{e dece do 14 godina, zaposlenom koji u svom doma}instvu izdràva dete koje ima smetwe u psihofizi~kom razvoju do 3 radna dana

U slu~aju da se istovetno sti~u dva ili vi{e osnova iz ta~ke 4, onda se godi{wi odmor po svim osnovama uve}ava za 5 radnih dana

5. Za radna mesta sa posebnim uslovima rada, kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifi~nostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduze}a zaposlenom se uve}ava duìna godi{weg odmora do 7 radnih dana

^lan 46.

Zaposlenom do 30 godina penzijskog staà i zaposlenojsa 25 godina penzijskog staà i 50 godina ìvota utvr|ujese duìna godi{weg odmora u trajawu od 30 radnih dana.

Zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim iza zdravqe {tetnim poslovima godi{wi odmor ne moètrajati duè od 35 radnih dana.

^lan 47.

Zaposlenom se moè odobriti kori{}ewe godi{wegodmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoqava, s timda prvi deo koristi bez prekida u trajawu od najmawe triradne nedeqe u toku kalendarske godine, a drugi deo najka-snije do 30. juna naredne godine.

^lan 48.

Raspored kori{}ewa godi{weg odmora utvr|uje direk-tor poslodavca, prema planu kori{}ewa godi{weg odmoraza svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslo-davca.

Re{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora donosi direk-tor poslodavca u pisanoj formi i isto uru~uje svakom za-poslenom.

B. Odsustvovawe sa rada

^lan 49.

Direktor poslodavca je duàn da zaposlenom omogu}ipla}eno odsustvo u ukupnom trajawu do sedam radnih dana ukalendarskoj godini u slede}im slu~ajevima:

– stupawa u brak 7 radnih dana– ro|ewa deteta, poro|aja supruge 7 radnih dana– smrti ~lana uè porodice

(bra~ni drug, deca, roditeqi zaposlenog) 7 radnih dana

– smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana– smrti roditeqa, usvojioca, brata

ili sestre bra~nog druga zaposlenog i smrti lica koje ìve u zajedni~kom doma}instvu sa zaposlenim 2 radna dana

– teè bolesti ~lana uè porodice 7 radnih dana– selidbe sopstvenog doma}instva 4 radna dana– polagawa stru~nog ispita 7 radnih dana– elementarnih nepogoda 3-5 radnih dana– kori{}ewa organizovanog

rekreativnog odmora u ciqu prevencije radne invalidnosti 7 radnih dana

– u~estvovawa na sportskim i radno-proizvodnim takmi~ewima 3-7 radnih dana

– doborvoqnog davawa krvi 2 radna dana

Odsustvo u slu~aju dobrovoqnog davawa krvi zaposlenikoristi na dan davawa krvi i narednog dana.

Odsustvo za slu~aj poro|aja supruge zaposlenog, smrti~lana uè porodice, prevencije radne invalidnosti i do-brovoqnog davawa krvi ne ura~unava se u ukupan broj rad-nih dana pla}enog odsustva u toku kalendarske godine.

^lan 50.

Zaposlenom se moè odobriti pla}eno odsustvo u traja-wu duèm od pet dana, a najvi{e do 30 radnih dana u toku


kalendarske godine u slu~aju: polagawa stru~nog ispitaili ispita kojim se sti~e neposredno vi{i stepen obrazo-vawa u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni oba-vqa, izrade doktorske disertacije, u~e{}a u studijskimili ekspertskim grupama i drugim oblicima stru~nog usa-vr{avawa.

^lan 51.

Zaposlenom se moè odobriti nepla}eno odsustvo odpet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u slede-}im slu~ajevima:

– nege ~lana uè porodice 5 radnih dana

– nege ~lana {ire porodice 3 radna dana

– smrti srodnika, koji nisu navedeni u ~lanu 49 2 radna dana

Zaposlenom se moè izuzetno odobriti nepla}eno odsu-stvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarskegodine kada direktor poslodavca oceni da to ne remetiproces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu donosi direktor poslo-davca, ili lice koje on ovlasti.

Za vreme nepla}enog odsustvovawa sa rada zaposlenommiruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako Zakonomnije druga~ije predvi|eno.

5. Za{tita na radu

^lan 52.

Poslodavac i zaposleni du`ni su da se u procesu radapridràvaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravqu ibezbednosti na radu i ovog ugovora u organizovawu i spro-vo|ewu za{tite na radu.

Poslodavac je duàn da obezbedi propisane uslove za-{tite zaposlenih, a u postupku primene mera za{tite naradu obavezno je u~e{}e predstavnika sindikata.

^lan 53.

Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenimaobezbedi li~na za{titna sredstva i opremu, sredstva zali~nu higijenu, osposobqavawe zaposlenih za bezbedanrad, odràvawe sredstava za rad u ispravnom stawu ipreduzima potrebne mere za{tite od {tetnih uticaja zaìvot i zdravqe zaposlenih, polaze}i od specifi~nostisvakog preduze}a.

Poslodavac je duàn da op{tim aktom utvrdi radna me-sta na kojima postoji opasnost od povre|ivawa, profesio-nalnih i drugih oboqewa, uz obavezu informisawa sindi-kata.

Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni kojipored op{tih ispuwavaju i posebne uslove iz oblasti za-{tite na radu i drugih propisa vezanih za obavqawe delat-nosti poslodavca.

Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slu-~aj smrti ili invaliditeta a visinu premije osigurawautvr|uje upravni odbor poslodavca.

^lan 54.

Zaposleni su du`ni da se obu~e za primenu mera za-{tite na radu i za pruàwe pomo}i ostalim zaposleni-ma, ukoliko im zapreti opasnost po ìvot ili zdravqe,da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, svoje znawe i prakti~nu spo-sobnost u pogledu radne i ìvotne sredine stalno dausavr{avaju, obavqawem svojih poslova spre~avaju zaga-|ivawe radne i ìvotne sredine, pravilno rukuju sred-stvima za rad i da se pridràvaju propisa o za{titi naradu.

^lan 55.

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristisredstva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wimai ne odràva ih u ispravnom stawu i ako odmah ne obave-sti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedo-stacima koji mogu ugroziti ìvot drugih zaposlenih i bez-bednosti procesa rada.

^lan 56.

U ciqu prevencije radne invalidnosti, poslodavac }eu skladu sa svojim mogu}nostima izdvajati sredstva, a naj-mawe u visini od 0,15% na masu sredstava ispla}enih naime zarade za svaki mesec za kori{}ewe organizovanog re-kreativnog odmora, a zaposleni su du`ni da isti koristeu skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat ~iji su ~la-novi.

áâ – UÊ[]E U UPRAVQAWU

^lan 57.

Predstavnike zaposlenih imenuje i razre{ava u uprav-nom i nadzornom odboru osniva~ na predlog zaposlenih.Predstavnici zaposlenih imenuju se u upravni i nadzor-ni odbor preduze}a, koji ~ine 1/3 ~lanova, na osnovu pred-loga sindikata, a postupak za predlagawe i birawe ~la-nova upravnog i nadzornog odbora, do okon~awa, vodi i zawega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sadrugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa statutompreduze}a.

Ukoliko je u preduze}u organizovano vi{e reprezenta-tivnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajed-ni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova upravnog inadzornog odbora, predlozi zaposlenih }e se dostavqatidirektoru poslodavca srazmerno broju ~lanova reprezenta-tivnih sindikata.

^lan 58.

Reprezentativni sindikat u~estvuje u postupku statu-snih promena preduze}a, a posebno svojinske transforma-cije ili ugovarawa koncesija preduze}a, i ima pravo dava-wa mi{qewa i predloga.

^lan 59.

U preduze}ima sa preko 50 zaposlenih, moè da se obra-zuje savet zaposlenih, i to na slede}i na~in:

– u preduze}ima do 1.000 zaposlenih savet zaposlenihbroji od tri do pet ~lanova,

– upreduze}ima sa preko 1.000 zaposlenih savet zaposle-nih broji od pet do devet ~lanova.

Predsednik reprezentativnog sindikata po funkcijije ~lan saveta zaposlenih.

U preduze}ima sa preko 100 zaposlenih u savet zaposle-nih bira se po jedan ~lan na svakih 500 zaposlenih.

Postupak za predlagawe, izbor i opoziv ~lanova save-ta zaposlenih vodi i za wega odgovara reprezentativnisindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposle-nima.

Savet zaposlenih razmatra pitawa, daje mi{qewa iu~estvuje u odlu~ivawu o ekonomskim i socijalnim pravi-ma zaposlenih na na~in i pod uslovima utvr|enim u zakonui kolektivim ugovorima.

^lan 60.

Upravni odbor donosi pravilnik o re{avawu stambe-nih potreba zaposlenih uz mi{qewe reprezentativnogsindikata.

Upravni odbor je duàn da, pre dono{ewa pravilnikao za{titi na radu, pribavi mi{qewe reprezentativnogsindikata.


^lan 61.

Poslodavac }e ovla{}enom sindikalnom poverenikuili predstavniku organa sindikata van preduze}a omogu}i-ti da, po zahtevu zaposlenog za za{titu prava, izvr{i uvidu primenu kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvari-vawa prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije re{en upostupku pred organima preduze}a.

â – PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

^lan 62.

Ukoliko do|e do prestanka potrebe za radom zaposle-nog, zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionihpromena, potpisnici kolektivnog ugovora su du`ni da po-{tuju proceduru propisnu zakonom o radu i donesu Pro-gram za re{avawe vi{ka zaposlenih u procesu racionali-zacije, restrukturirawa i pripreme za privatizaciju.

^lan 63.

Potpisnici kolektivnog ugovora utvr|iva}e dogovorombroj zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba.

U Programu poslovawa prilikom utvr|ivawa politikezaposlenosti poslodavci su obavezni da predvide potrebanbroj zaposlenih po{tuju}i princip produktivnosti i pla-niraju}i pove}awe obima poslova i pro{irewe obima de-latnosti, na osnovu potreba korisnika.

Obavezuje se Komisija za socijalni dijalog da sa osni-va~em, na osnovu elemenata iz stava 1. i 2. ovog ~lana, do-nese Program racionilizacije broja zaposlenih, ako seukaè potreba, po{tuju}i specifi~nosti poslova komu-nalne delatnosti.

^lan 64.

Pri predlagawu i utvr|ivawu zaposlenog za ~ijim je ra-dom prestala potreba, primewiva}e se kriterijumi iz Zako-na i kolektivnih ugovora, i to posebno u slu~aju da zaposle-ni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.

Izuzetno zaposlenom koji je u komunalnoj delatnostiproveo vi{e od 20 godina, bez wegove saglasnosti ne moèprestati radni odnos usled tehnolo{kog unapre|ewa iliekonomskih te{ko}a.

^lan 65.

Osniva~, poslodavac i reprezentativni sindikati,formira}e zajedni~ku komisiju za socijalni dijalog. Zada-tak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposle-ne u javnim preduze}ima, programa racionalizacije brojazaposlenih, programa prestrukturirawa i unapre|ewa po-slovawa osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodat-no stimulisawe neposrednih izvr{ilaca u osnovnoj delat-nosti.

âá – NAÎN RE[AVAWA SPOROVA

^lan 66.

Ukoliko nastane spor u postupku zakqu~ivawa odnosnoizmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostva-rivawa prava na sindikalno organizovawe i {trajk, sma-tra se da je nastao kolektivni radni spor.

U slu~aju spora iz stava 1. ovog ~lana primewiva}e seodredbe Zakona o mirnom re{avawu sporova odnosno pro-pis koji donese ministar nadleàn za poslove rada, a pre-cizira}e se u kolektivnim ugovorima kod poslodavca.

^lan 67.

Ukoliko nastane spor povodom otkaza ugovora o radu iisplate minimalne zarade, smatra se da je nastao indivi-dualni radni spor.

U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana primewiva}e se odred-be Zakona o mirnom re{avawu sporova.

Procedura i postupak sporazumnog re{avawa individu-alnog radnog spora regulisa}e se kolektivnim ugovoromkod poslodavca.

âáá – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 68.

Poslodavac je duàn da, u skladu sa zakonom, zaposleni-ma omogu}i sindikalno organizovawe i sprovo|ewe aktiv-nosti usmerenih na poboq{awu wihovih uslova rada iukupnog radnog ìvotnog poloàja.

Sindikat ne moè biti raspu{ten ili wegova delat-nost obustavqawa ili zabrawewa aktom poslodavca.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoqnim potpisi-vawem pristupnice.

^lan 69.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovaweu skladu sa wihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolek-tivnih ugovora i to:

– da pokre}e inicijative, podnosi zahteve i predloge ida zauzima stavove o svim pitawima od zna~aja za materi-jalni i socijalni poloàj zaposlenih i uslove rada;

– da se poziva sa materijalima, da prisustvuje sednica-ma na kojima se razmatraju mi{qewa, predlozi, inicijati-ve i zahtevi sindikata odnosno na kojima se odlu~uje o po-jedina~nim pravima zaposlenih.

^lan 70.

Poslodavac je duàn:– da sindikatu obezbedi kori{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pruàwe potrebnih stru~nih, administra-tivnih i tehni~kih usluga neophodnih za wegov rad;

– da omogu}i predsedniku reprezentativnog sindikatada profesionalno obavqa funkciju predsednika, kako bise sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposle-nih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnihugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

– da predsedniku – povereniku reprezentativnog sindi-kata sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova me-se~no za obavqawe wegove funkcije, a ako se sporazum nepostigne, najmawe 40 pla}enih ~asova mese~no u preduze}i-ma do 200 zaposlenih, i po jedan ~as mese~no vi{e na da-qih svakih 100–1.000 ~lanova, i po tri ~asa vi{e na svakihdaqih 500 ~lanova;

– da sindikalnim poverenicima i predsednicimasindikalnih podru`nica drugih sindikalnih organiza-cija sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asovamese~no za obavqawe funkcija, a ako se sporazum ne po-stigne, najmawe jednu polovinu od pla}enih ~asova kojise obezbe|uju za predsednika tog sindikata, srazmernobroju ~lanova;

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawezaposlenih, isticawem obave{tewa na odre|enim mestima,pristupa~nim zaposlenima i za to odre|enim;

– da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa po-sla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, konfe-rencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnog sindika-ta razmotre pre dono{ewa odluka od zna~aja za materijal-ni, ekonomski i socijalni poloàj zaposlenih, i da se uodnosu na wih opredeli;

– da predsednika reprezentativnog sindikata poziva nasednice upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindi-kata kada se razmatraju inicijative upu}ene od odre|enogsindikata ili odlu~uje o pitawima koja se odnose na pra-va i obaveze zaposlenih.

^lan 71.

Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesi-onalno obavqa svoju du`nost, za vreme trajawa mandata ima


pravo na naknadu zarade najmawe u visini zarade koju biostvario na poslovima na koje je raspore|en.

^lan 72.

Poslodavac ne moè da otkaè ugovor o radu, niti nadrugi na~in da stavi u nepovoqan poloàj predstavnikazaposlenih za vreme obavqawa funkcije i godinu dana poprestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa uskladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, i to:~lanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih uupravnom i nadzornom odboru poslodavca, predsedniku,~lanovima odbora i organizacionih delova sindikataosnovanog kod poslodavca; imenovanom ili izabranomsindikalnom predstavniku.

Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne po-stupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ugovorom o ra-du, poslodavac moè da mu otkaè ugovor o radu.

^lan 73.

Reprezentativni sindikat i drugi sindikat u preduze-}u du`ni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redov-nom radu i funkcionisawu preduze}a i da ne remeti pro-pisanu radnu disciplinu.

âááá – ORGANIZOVAWE PROCESA [TRAJKA

^lan 74.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se uskladu sa Zakonom o {trajku i kolektivnim ugovorom kodposlodavca.

[trajkom se ne sme ugroziti pravo na ìvot, zdravqe ili~nu sigurnost.

^lan 75.

Osniva~ svojim aktom utvr|uje minimum procesa rada zavreme {trajka za sva javna komunalna preduze}a.

O utvr|enom minimumu procesa rada obave{tavaju se,pored javnih komunalnih preduze}a, svi korisnici putemsredstava javnog informisawa, imaju}i u vidu da preduze-}a komunalne delatnosti pruàju proizvode i usluge kojesu nezamenqiv uslov ìvota i rada.

^lan 76.

Ukoliko se zbog neobezbe|ewa prava iz ovog ugovora ikolektivnih ugovora kod poslodavca organizuje {trajk,sprovodi}e se u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u we-mu u~estvuju obezbedi}e se prava u skladu sa zakonima.

áH – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 77.

U~esnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojihovla{}ewa preduzimaju sve potrebne radwe za primenu we-govih odredaba.

^lan 78.

Ovaj kolektivni ugovor neposredno se primewuje iosnov je za zakqu~ivawe kolektivnih ugovora kod poslodav-ca u preduze}ima iz ~lana 2. ovog ugovora.

Na osnovu ovog ugovora, kolektivni ugovor kod poslo-davca i uz po{tovawe svih odredaba, treba da se potpi{e uroku od tri meseca od dana stupawa na snagu ovog ugovora.

Osniva~ se obavezuje da prati primenu odredaba ovogugovora, i to posebno tokom izrade i usagla{avawa kolek-tivnih ugovora kod poslodavca.

Za pra}ewe primene i tuma~ewe odredaba ovog ugovoranadle`na je komisija koju imenuje osniva~, a sa~iwavaju jepo dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.

^lan 79.

^lanovi komisije biraju predsedika i sekretara iz sa-stava komisije.

Komisija je obavezna da potpisnicima svakih {est me-seci dostavqa izve{taj o primeni ovog ugovora.

Zakqu~ci i tuma~ewa doneti na komisiji, ako su jedno-glasni, imaju obavezuju}u snagu za sve u~esnike u zakqu~i-vawu kolektivnih ugovora kod poslodavca.

^lan 80.

Ovaj ugovor se zakqu~uje na tri godine.Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolek-

tivnom ugovoru zapo~nu najkasnije 60 dana pre isticawaroka na koji je ovaj zakqu~en.

^lan 81.

Vaèwe ovog ugovora moè prestati i pre roka iz ~la-na 78. sporazumom svih u~esnika ili otkazom samo jedneugovorne strane.

U slu~aju otkaza ovaj ugovor se primewuje najduè {estmeseci od dana podno{ewa otkaza, s tim {to su u~esnicidu`ni da postupak pregovarawa o razre{ewu spornih pi-tawa zapo~nu najkasnije u roku od 15 dana od dana podno-{ewa otkaza.

Potpisnici kolektivnog ugovora mogu pokrenuti po-stupak zakqu~ivawa novih, ukoliko se za to steknu zakon-ski uslovi.

^lan 82.

Izmene i dopune ovog ugovora vr{e se na na~in i po po-stupku na koje je i zakqu~en.

^lan 83.

Na sva pitawa koja nisu regulisana ovim ugovorom ne-posredno se primewuju odredbe zakona.

^lan 84.

U~esnici u zakqu~ivawu kolektivnih ugovora kod po-slodavaca obavezni su da sve odredbe ovog ugovora ugrade ukolektivne ugovore kod poslodavca.

^lan 85.

Na osnovu ovog ugovora kolektivni ugovori kod poslo-davca uz po{tovawe svih odredbi moraju da se potpi{u uroku od tri meseca od dana stupawa na snagu ovog Ugovora.

^lan 86.

Ovaj ugovor objavi}e se u „Slu`benom glasniku RS” poizvr{enoj registraciji u nadle`nom ministarstvu za po-slove rada.

^lan 87.

Ovaj poseban kolektivni ugovor stupi}e na snagu danomobjavqivawa a primewiva}e se od 1. januara 2007. godine.

Reprezentativni sindikatiSindikat JKP „Obrenovac”

PredsednikMileta Todorovi}, s. r.

Samostalni sindikat JKP

PredsednikSlobodan Dimitrijevi}, s. r.

Sindikat nezavisnost

PredsednikAleksa Do{i}, s. r.

Osniva~

Predsednik GO ObrenovacNeboj{a ]eran, s. r.



„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

ГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg NikolePa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednikRADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa:JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

Strana

Re{ewe o utvr|ivawu i raspore|ivawu sredstava za vreme privremenog finansirawa grada Beograda u periodu januar–mart 2007. godine – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1

Sporazum o osnivawu, delokrugu i na~inu rada Socijalno-ekonomskog saveta grada Beograda – – – – – – – – – 18

Re{ewe o izmeni i dopuni Re{ewa o op{tim parkirali{tima – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 19

Akti skup{tina gradskih op{tina i drugih organa gradskih op{tina

LAZAREVAC

Re{ewe o nepristupawu strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu Plana detaqne regulacije „Rasadnik” u Lazarevcu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 20

OBRENOVAC

Plan generalne regulacije podru~ja TE „Kolubara B” – prva faza – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 20

Poseban kolektivni ugovor za javna komunalna preduze}a iz Obrenovca – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 56

S A D R @ A J

ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST · Buxetski suficit u iznosu od 258.000.000 dinara kori-sti}e se za...

Documents

Transcript of ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST · Buxetski suficit u iznosu od 258.000.000 dinara kori-sti}e se za...