ISPRAVKA RADA ZADRUGE skracena

download ISPRAVKA RADA ZADRUGE skracena

of 25

  • date post

    29-Nov-2015
  • Category

    Documents

  • view

    47
  • download

    5

Embed Size (px)

description

Seminarski14

Transcript of ISPRAVKA RADA ZADRUGE skracena

Zadruge u Evropskoj Uniji

Zadruge u Evropskoj Uniji

SADRAJ

UVOD31. ZADRUGE51.1. Vrste zadruga62. ISTORIJA ZADRUGARSTVA83. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZADRUGARSTVA U EVROPI133.1. Osnovne karakteristike zadrugarstva u zemljama Evropske Unije133.2. Razvoj zadruga u Evropskoj Uniji154. RAZVOJ ZADRUGA U ZEMLJAMA ZAPADNE EVROPE164.1. Zadruge u Irskoj164.2. Zadruge u Francuskoj174.2.1. Proizvoake zadruge u Francuskoj174.3. Zadruge u Luksemburgu184.4. Zadruge u Holandiji194.5. Zadruge u Velikoj Britaniji204.5.1. Potroake zadruge u Velikoj Britaniji225. RAZVOJ ZADRUGA U ZEMLJAMA JUNE EVROPE235.1. Zdruge u Italiji235.2. Zadruge u paniji245.3. Zadruge u Portugalu255.4. Zadruge na Malti265.5. Zadruge u Grkoj266. RAZVOJ ZADRUGA U ZEMLJAMA SEVERNE EVROPE286.1. Zadruge u vedskoj286.2. Zadruge u Danskoj296.3. Zadruge u Finskoj307. RAZVOJ ZADRUGA U ZEMLJAMA ISTONE EVROPE317.1. Zadruge u Litvaniji317.2. Zadruge u Letoniji317.3. Zadruge u Estoniji328. RAZVOJ ZADRUGA U ZEMLJAMA CENTRALNE EVROPE348.1. Zadruge u Nemakoj348.1.1. Kreditne zadruge u Nemakoj358.1.2. Kreditne-zemljoradnike zadruge u Nemakoj358.2. Zadruge u Austriji368.3. Zadruge u Poljskoj378.4. Zadruge u Maarskoj388.5. Zadruge u Sloveniji398.6. Zadruge u Slovakoj409. ZADRUGE PO OBUHVATNOSTI POSLOVNOG PODRUJA419.1. Lokalne zadruge419.2. Primer reginalnih zadruga u Italiji429.3. Nacionalne zadruge na primeu Migos vajcarska4310. ZADRUGE PO DELATNOSTI4510.1. Opte poljoprivredne zadruge4510.2. Specijalizovane poljoprivredne zadruge4610.3. Zadruge nove generacije4810.4. Socijalne zadruge49

UVOD

Tokom veeg dela dvadesetog veka, zadruge u mnogim zemljama u razvoju, uprkos veoma razliitoj ideolokoj, politikoj i kolonijalnoj prolosti, su bile regulisane slinim pravnim okvirom u kojem je uprava vie bila pod uticajem drave, nego to je poslovala u skladu sa potrebama svojim lanovima. Poevi sa klasinim britansko-indijskim modelom u britanskim kolonijama, pa preko zadrunih parastatals u francuskom govornom podruju i zadruga kojima je dominirala uloga drave i partija u Junoj Americi i bivoj Ruskoj Federaciji, zadruge irom sveta su poslovale u okviru pravnog okvira koji je imao odreene zajednike karakteristike, koje su se ogledale u umanjenoj ulozi lanova u upravljanju zadrugama, odnosno dominacijom vladinih ili partijskh zvaninika, najee zaposlenih u zadrunom registru. Do 1970-ih, model zadruge kojom dominira drava je dostigao svoj vrhunac. Zakoni o zadrugama irom sveta su davali ovlaenja dravnim organima da postavljaju i smenjuju menadere i direktore, da upravljaju poslovnim odlukama, rasputaju zadruge iji je rad ispod oekivanog, naruuju izmene statuta, odreuju uslove lanstva i deluju kao sudija u sporovima koji se tiu zadruga. Zadrugama pod ovim pravnim okvirom kojim dominira drava su esto nedostajala prava koja imaju drugi privatni biznisi, ukljuujui pravo da tue ili budu tuene, sklapaju ugovore ili uvedu novu proizvodnu liniju bez dozvole drave. Poetkom 1980-ih, sa promenama dravnih ureenja i jaanjem privatne inicijative, uz pomo Meunarodnog zadrunog saveza i meunarodnih razvojnih organizacija, nacionalne zadrune organizacie su formirale novi konsenzus za reformu pravnog podsticajnog okruenja. Tokom ovog procesa, naglaena je autonomija zadrunog sektora od vlada i otklanjanje prepreka za razvoj zadrunih oblika u svim sektorima ekonomije. U martu 2005. godine, osam Zadrunih razvojnih organizacija (CDO-a) koje su lanice Prekookeanskog zadrunog razvojnog vea (OCDC), uz podrku Agencije za meunarodni razvoj Sjedinjenih drava (USAID), stvorili su Zadrunu zakonsku i regulativnu inicijativu (CLARITY). Svrha CLARITY-a je da stvori i rasprostrani set principa zadrune zakonske reforme zasnovane na zajednikim iskustvima organizacija lanica. Prva etiri principa CLARITY-a proizilaze iz potrebe da zakon titi i promovie demokratsku kontrolu zadruga od strane njihovog lanstva. CLARITY principi potvruju da pravni i regulatorni sistemi trebaju da: tite demokratski karakter zadruga, dajui kontrolu nad organizacijom njenim lanovima. tite autonomiju i nezavisnost zadruga od vlade, lica ili tijela koja nisu lanovi zadruge. tite dobrovoljnu prirodu lanstva u zadrugama, dozvoljavajui da lanstvo odreuje zadruga, a ne da bude odreeno zakonom ili naredbom vlade. tite i promoviu odgovornost lanstva, ukljuujui dunost da jednako doprinose i demokratski kontroliu kapital zadruge.Od osnivanja, MZS[footnoteRef:2] je prihvaen kao vrhunski autoritet zadrunog pokreta u iji domen rada spada i definisanje zadruge i odreivanje zadrunih principa i vrednosti. MZS je demokratska, decentralizovana organizacija kojom upravljaju njeni lanovi. Upravljaku strukturu sainjavaju sledei organi: Generalna skuptina (General Assembly), regionalne skuptine (Regional Assemblies), Centralni odbor (Board), regionalna izabrana tela (Regional Elected Bodies), Nadzorni i kontrolni komitet (Audit and Control Committee), predsednik (President) i potpredsednici (Vice-Presidents). [2: Meunarodni zadruni savez je organizacija kojoj subordiniraju sve zadrune organizacije u svetu.]

Zadruga je autonomna asocijacija lica dobrovoljno udruenih sa ciljem da zadovolje zajednike ekonomske, socijalne i kulturne potrebe i aspiracije kroz zajedniki posedovano i demokratski kontrolisano preduzee, to e biti objanjeno u kasnijim delovima rada.

1. ZADRUGE

"Neki pokreti imaju visoke socijalne ciljeve, drugi u svojoj osnovi imaju biznis, dok zadrugarstvo ima istovremeno i jedno i drugo." Maral.A,

Zadruga je seoska zajednica dobara, koja je bila prisutna meu mnogim slovenskim plemenima, a najvie meu Junim Slovenima. Zadrugu je najee sainjavalo nekoliko generacija, jedne ili vie porodica, sa najstarijim lanom na elu (djed ili starac), ije miljenje su svi uvaavali. Vanija pitanja su se reavala na zajednikim okupljanjima, koja su se nazivala sabor, zbor, savet, vee (staroslovenski: vete, ruski: vee, u Zagorju: skupina).Svi lanovi zadruge, najee oko 30 osoba, su iveli zajedno i obraivali zajedniku zemlju, koju niko nije mogao samostalno naslediti. Zadruga se sastojala od nekoliko kua, jedne glavne i nekoliko okolnih u kojima su iveli mlai brani parovi. Poto je zadruga bila zasnovna na patrilinearnom sistemu, devojka koja bi se udala, naputala je oevu zadrugu i prelazila u zadrugu svoga mua.Zadruge su bile ujedinjene u upu, a nekoliko upa je sainjavalo slovensko pleme. Na elu plemena je stajao vrhovni knez, koji se u Junih Slovena nazivao upan.Zadruge su nastale krajem XIX veka, a od nekih veih zadruga su nastala sela. Mnogo dananjih sela na Balkanu ima koren u zadrugama, a veliki broj ih nosi ime osnivaa. Naselja koja potiu iz zadruga se mogu prepoznati po nazivima koji imaju nastavke poput: -ivci, -evci, -inci, -ci, -ane, -ene, itd.U Srbiji, Bosni i Bugarskoj su se zadruge najdue odrale, najverovatnije zbog turske vlasti.Sloveni su imali vee izglede da opstanu ujedinjeni u zadruge, nego pojedinane porodice. U Srbiji su zadruge opstale sve do poetka 20. veka, a u zapadnoj Bugarskoj do kraja XIX veka. Smatra se da su prodor novane privrede i razvoj individualizma najvie uticali na raspad slovenskih zadruga.Agroekonomisti upozoravaju na vanost koju zadruge imaju za uspenu i jaku poljoprivredu. Preko kooperativa, farmeri dobijaju strune savete, repromaterijal po niim cenama, a sa druge strane ostvaruju najbolju cenu za svoje proizvode. Zadruga kao oblik udruivanja nudi najveu stabilnost i sigurnost proizvoau. Jedna od uloga poljoprivrednih zadruga je i prijem i osiguranje plasmana proizvoda svojih proizvoaa. To e se najlake obezbediti ako zadruga moe za vie proizvoaa organizovati preradu njihovih sirovina, odnosno proizvodnju gotovog proizvoda ili poluproizvoda. Time se ublaava sezonski pritisak na trite, ujednaavaju se cene tokom godine i stabilizuju ponuda i potranja. Kada je re o poljoprivrednim zadrugama, od velikog je znaaja je udruivanje seljaka jer samo udrueni mogu imati racionalno poslovanje koje podrazumeva smanjenje trokova uz poveanje prinosa i poboljanje konkurentnosti.Zadruge se osnivaju sa ciljevima: razvoj poslovne saradnj, organizovana prezentacija zadrugarstva, organizovano meusobno informisanje, zajednika izrada profitabilnih programa u raznim vidovima zadrugarstva, edukacija zadrunih kadrova, meunarodna zadruna saradnja, organizovani nastup u javnosti u funkciji afirmacije zadrugarstva, razmena miljenja i koordinacija aktivnosti o pitanjima od zajednikog interesa.

1.1. Vrste zadruga

Zadruge se osnivaju kao zemljoradnike - opte i specijalizovane (itarske, voarske, vinogradarske, reparske, stoarske, pelarske, domae radinosti i sl.), stambene, potroake, zanatske, zdravstvene, omladinske, studentske i uenike, kao i druge vrste zadruga za obavanje proizvodnje, prometa robe i vrenje usluga, u skladu sa zakonom.Zadruge se mogu osnovati i kao tedno-kreditne zadruge. Na osnivanje, organizaciju, poslovanje i nain upravljanja tedno-kreditnim zadrugama, primenjuju se odredbe saveznog zakona kojim se ureuju banke i druge finansijske organizacije.Zemljoradnike zadruge organizuju proizvodnju na gazdinstvima zadrugara, proizvode, prerauju i prodaju poljoprivredno-prehrambene i druge proizvode zadruge i zadrugara, snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom, vre promet roba zadrugara i za zadrugare i organizuju tedno-kreditne poslove u zadruzi. Zemljoradnike zadruge mogu biti opte i specijalizovane (itarske, voarske, vinogradarske, reparske, stoarske, pelarske, domae radinosti i dr.). Zemljoradnici mogu osnovati i zamljoradniko tedno-kreditne zadruge.Stambene zadruge, kao investitori i izvoai radova, organizuju izgradnju i odravanje i grade i odravaju stanove, stambene zgrade i poslovni prostor za zadrugare, angaovanjem sredstava i rada zadrugara i drugih fizikih i pravnih lica.Potroake zadruge snabdevaj