Ishrana u Organskom Stocarstvu

7/18/2019 Ishrana u Organskom Stocarstvu

http://slidepdf.com/reader/full/ishrana-u-organskom-stocarstvu 1/21

1

UVO

D

Organska stočarska proizvodnja zasniva se na iskorišćavanju pašnih površina, kabastih ikoncentrovanih hraniva proizvedenih na organski način. Sistem držanja je slobodan što doprinosi boljem zdravstvenom stanju i omogućava ispoljavanje prirodnog ponašanja životinja.

relaskom na organske sisteme stočarske proizvodnje može se značajno doprineti smanjenjuzaga!enja životne sredine, i očuvanju ekološke ravnoteže.

" našoj zemlji postoje povoljni uslovi za organsku stočarsku proizvodnju. ostojidovoljno površina pod pašnjacima, kao i oranica na kojima se može proizvoditi krmno bilje u

organskim uslovima proizvodnje.

" organskom sistemu stočarske proizvodnje svi proizvodi su proizvedeni, bez upotrebesintetičkih i veštačkih supstanci. rema našem ravilniku o metodama organske stočarske proizvodnje u ishrani životinja zabranjena je upotreba stimulatora rasta, apetajzera, veštačkih boja, uree, mikroorganizama #osim onih de$inisanih ravilnikom%, sintetičkih amino&kiselina,klaničnih otpadaka, životinjskog izmeta, sintetičkih vitamina i provitamina, i drugihsupstanci sintetičkog porekla.

'akonske odredbe koje se odnose na ishranu domaćih životinja u organskoj stočarskoj proizvodnji, a propisuje ih ravilnik koji reguliše ovu oblast, glase(

& " organskoj proizvodnji, sve potrebe životinja u pogledu ishrane u različitim periodima razvoja moraju biti ispunjene. Obrok je izbalansiran prema potrebama životinja, radiobezbe!enja uravnoteženog rasta, razvoja i dobrog zdravlja životinja. )rana se priprema u $ormikoja dozvoljava životinjama da iskažu prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje potrebe. Svežavoda i hrana treba da budu dostupne životinjama tokom celog dana.

& *ivotinje se hrane organski proizvedenom hranom. )rana za životinje se najvećimdelom dobija sa sopstvene organske proizvodne jedinice. +o - sastava obroka mogu činiti

hraniva koja se dobijaju iz proizvodnih jedinica u prelaznom periodu. rocenat nabavljene hranemože biti do /- ukoliko se hrana nabavlja iz organske proizvodne jedinice.& 0shrana mladunčadi sisara se zasniva na majčinom mleku. ili organski proizvedenommleku sopstvene vrste. eriod

ishrane mlekom teladi i ždrebadi traje meseca, jagnjadi i jaradi 2 dana, a kod prasadi - dana."koliko nije moguća ishrana majčinim ili organski proizvedenim mlekom sopstvene vrste,savezni inspektor može dozvoliti upotrebu mleka sa konvencionalnih $armi. 3orišćenje zamenaza mleko nije dozvoljeno.

& "zgoj preživara se zasniva na maksimalnom korišćenju ispaše, a u skladu sa dostupnim pašnjačkim površinama u

različitim periodima godine. 4ajmanje /- suve materije obroka mora da potiče od krmnog bilja, sveže ili sušene kabaste hrane ili silaže.

& Organska proizvodna jedinica može da nabavi najviše do 1- konvencionalnih hranivaza preživare, odnosno 5- za druge vrste životinja kada se ne može nabaviti hrana organskog porekla #izraženo u suve materije obroka na nivou godine%. "češće konvencionalnih hraniva u

obroku ne sme biti veće od 52 suve materije obroka.

& +nevni obrok živine treba da sadrži najmanje /2 žitarica.

& 3rmno bilje, sveža ili sušena kabasta hrana ili silaža su deo dnevnog obroka za svinje i živinu.

& ri konzerviranju stočne hrane mogu se koristiti konzervansi kao što su bakterije,gljivice, enzimi, mravlja, sirćetna, mlečna i propionska kiselina.



5

& " organskoj proizvodnji mogu se koristiti hraniva animalnog porekla ako su u skladusa količinskim ograničenjima koje propisuje ravilnik ili su proizvedena i pripremljena uskladu sa propisima koji regulišu organsku proizvodnju i to( sveže mleko, mleku u prahu,obrano mleko, obrano mleko u prahu, punomasno mleko, punomasno mleko u prahu, surutka,surutka u prahu, surutka u prahu sa malim sadržajem šećera, protein surutke u prahu #ekstrahovan$izičkom obradom%, kazein u prahu, laktoza u prahu, riba, riblje ulje, autolizati, hidrolizati i

proteolizati mekušaca ili ljuskara dobijeni dejstvom enzima u rastvorljivom ili nerastvorljivomobliku #daju se samo mladim životinjama%, riblje brašno.

& 3orišćenje mineralnih materija u ishrani životinja tako!e je de$inisano ravilnikom.

& 6itamini, provitamini i hemijske supstance sličnog e$ekta koje se koriste u ishraniživotinja moraju da potiču od prirodnih materija. 3od monogastričnih životinja se mogukoristiti sintetički vitamini koji su po svom sastavu identični ili slični prirodnim.

& " organskoj proizvodnji u ishrani životinja mogu se koristiti enzimi, mikroorganizmii aditivi odobreni ravilnikom. rimena principa organske proizvodnje dovodi do povećanja troškova proizvodnje. Osnovni problem, koji se javlja i u

zemljama sa dužom tradicijom organske poljoprivrede, a prisutan je u našim uslovima jeste problem nabavke adekvatne količine hraniva proizvedenih po principima organske

proizvodnje, sa odgovarajućim serti$ikatima. 7o može biti i glavna otežavajuća okolnost uokruženjima kao što je naše jer nema razvijenog tržišta za ove proizvode.



ISHRANA GOVEDA U

ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Organska proizvodnja mleka i mesa zasniva se na iskorišćavanju pašnjaka, organski proizvedene kabaste hrane i koncentrovanih hraniva, sa što manjim učešćem dodataka koji

nisu $armskog porekla. " našoj zemlji postoje uslovi za takvu proizvodnju, pogotovo ukrajevima gde postoje velike travne površine, zemljište nije prezasićeno veštačkim !ubrivima iostalim sintetičkim materijama poput pesticida i drugih. 8oglo bi se reći da kod nas već postoji vid organske proizvodnje mleka, sira i mesa u brdsko&planinskom području, gde jestočarstvo, uglavnom, ekstenzivnog karaktera. roizvodi iz ovih regiona su vrlo cenjeni i traženiod strane potrošača.

Pašni sistem ishrane goveda roizvodnja hrane na pašnjacima ima više prednosti.0spunjava se jedan od osnovnih principa organske poljoprivrede, a to je kruženje materije uagro&ekosistemu. 0shrana je je$tinija nego u konvencionalnoj proizvodnji, zdravstveno stanje je bolje, ekonomičnost proizvodnje veća, očuvanje životne sredine je maksimalno #!ubrenje

stajnjakom, popravka kvaliteta zemljišta i njegovog vodno&vazdušnog kapaciteta, bolji kvalitet

voda, smanjenje količine 9O5 u vazduhu od strane biljaka procesom $otosinteze% i mnogedruge.

Sistem iskorišćavanja pašnjaka može biti različit. rema Vučkoviću #1:::%iskorišćavanje pašnjaka može biti neplansko #nesistematsko, slobodno% i plansko#sistematsko%.

4eplansko iskorišćavanje pašnjaka je najstarije, veoma zastupljeno, a vremenski i

prostorno nije ograničeno. Stoka pase po celoj površini, bira najkvalitetnije biljne vrste i delove biljaka. 4a taj način slabije i manje atraktivne vrste, kao i korovi, počinju da preovla!uju natravnjaku i dolazi do kvalitativne promene botaničkog sastava u negativnom smeru.Opterećenost pašnjaka je duža, gaženje veće, kraće je vreme regeneracije jer se sa ispašom počinje rano a završava kasno.

lansko napasivanje #ima nekoliko varijanti% ispravlja nedostatke prethodnog. 8anje jeiscrpljivanje travnjaka, bolja je regeneracija, kvalitetnije vrste se lakše održavaju na pašnjaku,sprečava se zakorovljivanje, gaženje je manje, e$ikasnost !ubrenja veća, kvalitet i prinos travnemase je bolji.

0spaša na vezu se koristi na malim gazdinstvima sa malim brojem grla i u brdsko& planinskim predelima. " intenzivnoj proizvodnji se koristi prilikom napasivanja visokovrednih grla#elitna i priplodna%. ;rlo je vezano užetom ili lancem, odre!ene dužine, za kolac u centru površine koju želimo da iskoristimo.

4ajbolji način planskog iskorišćavanja pašnjaka je pregonski uz korišćenje pokretnih ilistabilnih ograda od drveta, žive ograde ili žice #Vučković, 1999%. okretne ograde imaju

prednost jer je lakše planirati premešaj pregona. <lektrične ograde od žice koja provodikratkotrajne strujne impulse visokog napona veoma su praktične.=otacijskim pregonskim napasivanjem treba obezbediti kvalitetnu kabastu hranutokom cele pašne sezone. ored

prirodnih pašnjaka, sa raznolikim botaničkim sastavom, mogu se $ormirati i pašnjaci speci$ičnogsastava sa nekoliko biljnih vrsta #travno&leguminozne smeše% u cilju poboljšanja hranljivevrednosti zelene mase i u smeru produžavanja pašne sezone. ovremeno treba obavitikontrolu kvaliteta zemljišta #sadržaj organske materije i hranljivih materija potrebnih

biljkama%. ravilnim planiranjem broja pregona, površine pregona, gustine naseljenosti grlima,dužine zadržavanja na pregonima može se obezbediti maksimalno iskorišćavanje travnih



površina. 'adržavanje na pregonima zavisi od dužine perioda vegetacije, vremena potrebnog zaregeneraciju, broja grla po jedinici površine, $aze laktacije i broja pregona. +ugo zadržavanjegrla na pregonima može dovesti do preteranog iskorišćavanja površine, dužeg periodaregeneracije travnog pokrivača i erozije zemljišta. Optimalnim zadržavanjem grla na pregonima i opterećenjem pregona smanjuju se gubici krme na 2 u odnosu na slobodan

sistem ispaše gde iznose -&/-. 'adržavanje stoke ne pregonima treba da bude 5& dana u

dolinama i brdskom području, a u planinskom do 2 dana. >roj pregona treba da je takav da seobezbedi više ciklusa u trajanju od 52&- dana. Obično je to 1/ pregona od kojih se u prvomciklusu ? koristi, u drugom i trećem 1-&1, a u četvrtom svih 1/. Ovakav sistem se naziva

pašno& košni. " vreme brzog porasta travne mase krave mogu brzo biti prebacivane sa jednogna drugi pregon, a ostatak može biti pokošen i konzerviran #u vidu sena, senaže ili silaže% zazimski period ishrane. " periodu sporijeg rasta travne mase duže zadržavanje grla na pregonimaomogućava duži period regeneracije na pregonima koji se odmaraju od ispaše. ostoje mišljenja

da je bolje da broj pregona bude manji #do @% zbog manjeg uznemiravanja stoke." SA+ i 4ovom 'elandu koristi se sistem jedna muža & jedan pregon, u kome se pregonimenjaju posle svake muže i

na taj način se konstantno obezbe!uje sveža i kvalitetna travna masa. " ovom sistemu može seostvariti proizvodnja mleka i do

55,/@ kg, bez upotrebe koncentrovanih ugljenohidratnih hraniva # Beetz, 1998%. ;ubici suminimalni, iskorišćavanje maksimalno, bolja je regeneracija, a prinos hraniva je veći za 5-&- u odnosu na klasičan pregonski sistem.

3ontinuirani sistem ispaše predstavlja kompromis izme!u slobodnog i pregonskogsistema ispaše. ašna površina je

podeljena na mali broj pregona, dva do tri, a pregon stoke se vrši 1&5 puta tokom sezone pričemu se smanjuje uznemiravanje stoke i potrebe u radnoj snazi. rostor za ispašu i opterećenje je ograničeno. " odnosu na pregonski sistem manji je prinos hrane i stočarskih proizvoda po

jedinici površine. 3ombinovana ispaša je oblik iskorišćavanja pašnjaka u kome se kombinujeviše vrsta stoke. 4ajčešće su to goveda i ovce pri čemu se koe$icijent iskorišćavanja pašnjaka povećava za 2 u odnosu na ispašu govedima. roizvodnja mesa povećava se pri

kombinovanoj ispaši ovaca sa govedima za 5 u odnosu na ispašu samo govedima, i za : uodnosu na ispašu samo ovcama. Ovce zahvaljujući anatomskoj gra!i usana mogu da pasu niženego goveda i koze. 4a ovaj način pospešuju regeneraciju i sprečavaju zakorovljavanje, pogotovokada su korovi u ranijem stadijumu vegetacije. 3od koza se posebno smanjuje vreme ispašeukoliko je dostupnost ispaše manja, pošto one u odnosu na goveda i ovce pasu više delove biljaka. 'bog toga su možda goveda bolja za BstrižuC pašnjaka, ali pod uslovom da se radi okategorijama sa manjim potrebama. " tu svrhu mogu da se koriste zasušene krave posle kravau laktaciji, odrasle krave posle junica prvotelki ili krave niže proizvodnje posle krava sa visokom proizvodnjom mleka.

6isoko intenzivni i nisko $rekventni oblik iskorišćavanja pašnjaka se koristi u SA+, gde

da je dobre rezultate . Ovaj sistem ispaše se svodi na podelu površine na 2&: pregona sazadržavanjem od 12 do - dana. 'adržavanje na pregonu zavisi od prinosa krme na pregonima.;rla se vraćaju na isti pregon tek za &15 meseci.

" zemljama gde postoji problem viška proizvedenog mleka pojedini proizvo!ači se preorijentišu na sezonsku proizvodnju mleka. Ovakav način proizvodnje mleka započet na 4ovom 'elandu usled manjka žitarica i velikih pašnjačkih površina. 0stovremeno dolazi dousaglašavanja proizvodnog ciklusa i prirodnog ciklusa reprodukcije životinja. 7eljenje krava ilaktacija se odvija u sezoni kada je na pašnjacima prisutna dovoljna količina najkvalitetnijehrane. roizvodnja organizovana na ovaj način ima ekonomsko opravdanje, jer se ne odvija u



periodu od nekoliko meseci kada je najskuplja usled upotrebe konzervirane kabaste hrane #silaža,seno, senaža% i koncentrovanih hraniva. 8e!utim, proizvo!ači koji se odluče na ovakav vid proizvodnje moraju imati alternativnu proizvodnju, jer u jednom periodu godine neće imati prihoda od proizvodnje mleka. ;lavni problem kod sezonskog teljenja je sinhronizacija jer je ciljda se sve krave istele u intervalu od /&@ nedelja. "speh zavisi od telesne kondicije, ishrane ireproduktivnog menadžmenta. +ržanje krava na ispaši ima prednost u odnosu na

konvencionalni način jer omogućava lakše otkrivanje krava u estrusu.

+a bi se dobila kvalitetna travna masa mogu se $ormirati sejane travne površinespeci$ičnog sastava od više biljnih vrsta kao što su travno&leguminozne smeše. >otaničkisastav travnjaka zavisi od namene. 'a pašnjake se koriste trave otporne na gaženje, dok za proizvodnju sena treba sejati vrste koje daju veći prinos krme, otporne na poleganje i dobrogkvaliteta. 4ajčešće se travnjaci koriste i kao livade i kao pašnjaci, pri čemu se sastavljakombinacija trava koje su pogodne za ovakav način iskorišćavanja. 7reba voditi računa okonkurentnosti me!u vrstama jer jače trave sa bržim porastom i izraženim busenom potiskujuslabije. 0ndeks konkurencije se kreće od 1 do . 7rave sa indeksom 1 imaju najmanjukonkurentnost, a sa indeksom najveću. " travno&leguminoznim smešama odnos trava i

leguminoza je najčešće /- ( -. Ovaj odnos je pogodan za zasnivanje travnjaka zakombinovano korišćenje #tabela 1%. " njih se uključuje obično dve do tri vrste trava i jedna dodve vrste višegodišnjih leguminoza. rilikom sastavljanja travnih smeša treba uvek imati na

umu njenu namenu i uslove uspevanja u regionu gajenja.

!a"e #a $ . r imer t ravn o & leg u m inoz ni h s m eša za komb in o v a n o k o r išćenje # Maksimov ić i sar ., 1 99 7%

eši Ko#i%ina semena &'g(ha)

3valitetna travna masa podmiruje potrebe u proteinima, ali ostaje problem podmirivanja energetskih potreba. 4eophodno je uspostaviti optimalan odnos izme!u proteinske i ugljenohidratne komponente obroka. 'bog toga se odre!ena količinakoncentrovanih hraniva mora obezbediti i tokom pašnog perioda radi podmirenja potrebamikroorganizama buraga koji proteine biljnog porekla pretvaraju u visokovredne proteinamikrobnog porekla, i podmirenja potreba za visok nivo proizvodnje mleka. +a bi se azot,oslobo!en u buragu varenjem biljnih proteina, mogao iskoristi u sintezi mikrobijalnog proteinaneophodna je energija. +e$icit energije dovodi do smanjenja proizvodnje mleka, gubitka telesnemase i opadanja kondicije jer se mobilišu masne rezerve. 4edostatak energije postaje izraženiji prilikom kretanja grla na paši. +avanje žitarica bogatih energijom #kukuruz, ječam, ovas% možeregulisati odnos energije i proteina. reporuka je da se koncentrovana ugljeno&hidratnahraniva daju u popodnevnim časovima da se ne bi smanjilo konzumiranje kabastih hraniva.

Smeše koncentrata i mineralno&vitaminske smeše se mogu koristiti ukolikoispunjavaju standarde organske proizvodnje i odredbe ravilnika o metodama organskestočarske proizvodnje.

Vrsta "i#*a'a Inde's 'on'+ren,i*e - + e .asm /a %ist +sev +

Divadski vijuk 1 5? 2 1:Eeževica 1 5

<ngleski ljulj 12 5?

0talijanski ljulj 2 5- 19rvena detelina 5- 5-

*uti zvezdan 5 5- 51 2

U'+0no1 1-- /



"koliko je ispaša lošijeg kvaliteta, sa manjim sadržajem ukupnih proteina, neophodno je u ishranu uključiti i proteinska

koncentrovana hraniva. 7rave i leguminoze, koje ne sadrže tanin, u vegetativnoj $azi sadrže visoknivo ukupnih proteina od kojih je ?-&@- razgradivih proteina. 0 sam način organizovanja ispašemože uticati na podmirenje potreba u proteinima. 3ada su pregoni veliki i sporije su rotacije,životinje imaju mogućnost da biraju vršne delove biljke i lišće koji imaju veći sadržaj proteina. "slučaju kada su pregoni mali, dnevno se rotiraju, i velika je koncentracija životinja udeo stabljike u

konzumiranoj paši je veći. ostoje podaci koji ukazuju da čak i kada je udeo stabljike veći, ako je biljka mlada, manji deo proteina se razgradi u buragu # Morrow, 1998%. ored proteinarazgradivih u buragu, neophodno je podmiriti i potrebe u nerazgradivim proteinima. Grubić i Adamović #5--% navode da te potrebe iznose 2&- od ukupnih proteina. Od potrebnihrazgradivih proteina 2- treba da je u obliku rastvorljivih proteina.

*ivotinjama treba obezbediti pristup pojilištima na paši, centralno pojilo ili pokretne pojilice. ovršina oko pojila je

podložna eroziji i mogući je izvor zaraze i parazita. 8ožda je iz tih razloga bolje koristiti pokretne tankove povezane na sistem cevi ili cisterne.

Uti,a* 'va#iteta 'a"astih hraniva na 'on/+miran*e i 0roi/vodn*+ " pašnomsistemu ishrane cilj je da se travna masa održava što duže u vegetativnoj $azi jer je tada

najkvalitetnija. relaskom u $azu cvetanja dolazi do opadanja količine proteina i povećanja udelavlakana. Ovaj cilj je moguće postići organizovanjem pregonske ispaše. 3onzumiranje suvematerije zavisi od kvaliteta zelenih kabastih hraniva, ali i od količine travne mase i pašnog ponašanja životinja. "koliko je gustina i visina #12&52 cm% travnog pokrivača dovoljna,životinje će konzumirati više S8. " suprotnom konzumiranje opada. 3ada je visina ispaše ?&1- cm, konzumiranje opada za 2- # Morrow, 1998%. 7reba izbegavati suviše niskonapasivanje zbog brzine regeneracije lista.

3valitet konzervisanih kabastih hraniva ima značajan uticaj na proizvodnju mleka. Fto jekvalitet kabastih hraniva veći, to su manje potrebe za skupim koncentrovanim hranivima. Ocenahranljive vrednosti hraniva putem odre!ivanja 4+G, A+G #vlakna odre!ena neutralnom i

kiselom deterdžent metodom po Van Soestu i sar., 1991% i sirovih proteina je dobra kodkonzerviranih kabastih hraniva jer ona govori o $azi razvoja biljaka u vreme košenja zelene mase#tabela 5%. " kasnijim $azama razvoja biljaka raste udeo celuloznih vlakana, a smanjuje se

svarljivost i koncentracija proteina i energije. rilikom spremanja sena i naknadne manipulacije s

njim treba težiti što većem očuvanju lista koji predstavlja i najhranljiviji deo biljke.

!a"e#a 2 3valitet sena lucerke košene u različitim $azama razvoja # Anderson i sar. 199!%

3a/a ra/vo*a AD34 ND34 SS5 4KS5 4 0ri 'ošen*+ -S5 -S5 -!5 5og+.a 0rimena + ishrani goveda

re cvetanja H 1 H - H /2 H ,- 6isokoproizvodne krave i krave na početku laktacijeočetak 1&2 -&/ /5&/2 5,/&,- rosečne krave, mlade junice, odlično za popravkuSredina /&- ?&2 2@&/1 5,&5,2 Eunad u tovu, starije junice, krave niže proizvodnje

3raj cvetanja 1&5 2&/- 2/&2? 5,-&5,5 Eunad ili zasušene krave, uzdržni obrok osle cvetanja &2 /1&/2 2&22 1,@&1,: 3 valitet koji ne zadovoljava

6

$Svarljiva suva materija #SS5% je procena dela hraniva koji je svarljiv. SS5 &-) 7 8849 :

;-AD3 < =4>>9?23onzumiranje suve materije #KS5% je procena maksimalne količine suve materije iz kabastog hraniva koju krava može da pojede #obračun na bazi udela 4+G%. KS5 &- !5) 7 $2= 1 -ND36Ovaj kvalitet sena zahteva značajniju dopunu obroka energetskim hranivima i drugim

hranljivim materijama.

Ishrana 'rava + organs'o*

0roi/vodn*i



ošto su u organskoj proizvodnji kabasta hraniva u obrocima zastupljena sa minimum/- u S8 obroka javlja se problem obezbe!enja energije, pogotovo u prvoj $azi laktacijeukoliko su silaža, senaža ili seno slabog kvaliteta. " zimskom periodu upotreba konzervisanihkabastih hraniva je neizbežna. 4jihov udeo u obroku se povećava, tj. postaje jedini vid kabaste

hrane obroka. 'bog toga se, usled ograničenja u potrošnji koncentrata u organskoj proizvodnji,kvalitetu kabastih hraniva mora posvetiti još veće pažnja.

3onzumiranje S8 kod krava u prvoj $azi laktacije kreće se od 5,- do ,- telesnemase #78%.8e!utim kod visokoproizvodnih krava to može biti i ,2 do 78. B"str#m i sar.

navode da je usled lošijeg kvaliteta kabaste hrane #kasnije košenje, manji udeo energije i

proteina, veći udeo celuloze% konzumiranje kabastog dela obroka u organskom sistemu u prvoj$azi laktacije bilo niže #1,/ kg S8I1-- 78% od predvi!enog #5,-&5,2 kg%, iako je bilo po volji. "

takvoj situaciji krave su konzumirale više koncentrata #1,? kgI1-- kg 78% što je preko 2-S8 obroka i nije dozvoljeno standardima organske proizvodnje. odmirenje potreba krava u prvoj$azi laktacije je teže u organskim sistemima. 'ato je u ovoj $azi neophodno obezbeditinajkvalitetniju kabastu hranu. ;rla u organskim sistemima proizvodnje imaju, i poredsmanjenog konzumiranja, veću perzistenciju konzumiranja tokom laktacije # $ristensen i $ristensen, 1998%. =azlike me!u sistemima u ukupnom konzumiranju nisu značajne# $ristensen i $ristensen, 1998% B"str#m i sar., &''&%.

3oncept ishrane u kome je količina koncentrata ograničena # ()at rate (eedin* strate*",gra$ik 1% u prve 5 nedelje laktacije, a kabasti deo obroka se konzumira ad )ibidum ima pozitivan uticaj na oblik laktacijske krive i veću perzistenciju laktacije u organskim sistemima uodnosu na konvencionalne # $ristensen i sar., &''1%. =azlog za to je duži period ishrane saistovetnom količinom koncentrata i visoko konzumiranje energije iz kabastih hraniva. Ovo jemoguće postići samo visokokvalitetnim kabastim hranivima.

Gra@i'on $ 0lustracija ravnomerne ishrane koncentratom tokom prve 5 nedelje laktacije # ()at rate (eedin* strate*"% # $ristensen i sar. &''1%

" istraživanju Grubera i sar. #5--1% dnevno konzumiranje S8 iz kabastog dela obroka po grlu u organskom i konvencionalnom sistemu iznosilo je 1, i 1,1 kg, a konzumiranjekoncentrata po grlu na godišnjem nivou 15- kg i 15@2 kg.

0spitujući uticaj kabastih hraniva različitog kvaliteta na proizvodne per$ormanse uorganskim sistemima Steinwidder i

Gruber #5--1% su došli do zaključka da se prinos mleka može smanjiti za 1--- kg po laktacijiako se sadržaj energije u kabastim hranivima smanji za -,2 8E 4<DIkg S8. Ako koncentracijaenergije kabastog dela obroka iznosi 2,@ 4<DIkg S8, može se postići proizvodnja od ? 2-- kgmleka bez opasnosti od dostizanja de$icita u energiji od 1 -- 8E 4<D # +-A, 1989% koji jemaksimalno dozvoljen u početnoj $azi laktacije. 3ašnjenje u spremanju kabastih hranivadovodi do smanjenja konzumiranja 8< tokom laktacije u organskom sistemu proizvodnje uodnosu na konvencionalni #5-2 ( 555 8EIkg S8%. 8e!utim, gledano po $azama laktacije samo



u prvoj $azi postoji statistički značajnija razlika u korist konvencionalnog sistema #55 ( 5-8EIkg S8% koja se odražava na ceo tok laktacije # B"str#m, &''&%. 0pak, treba imati na umu i toda je udeo kabastog dela obroka u odnosu na koncentrovani veći u organskom sistemu proizvodnje, što utiče na Brazreivan/eC konzumiranja energije. 3rave iz organskog sistema su

konzumirale manje koncentrata #1, ( 1,@ kg S8I1-- kg 78% kako tokom cele laktacije tako i

po pojedinim $azama.

Gra@i'on 2 "ticaj udela energije i svarljivosti organske materije kabastih hraniva na proizvodnju mleka

# $ristensen i sar.,&''1%

"koliko se želi visoka proizvodnja mleka i konzumiranje S8 iz kabastih hraniva većeod /- neophodan je visok sadržaj energije i kvalitet silaže # $ristensen i sar ., &''1%. 7akvasilaža se može spremiti od deteline i trava, a teže od lucerke i žitarica. " našim uslovima najčešćese sprema silaža cele biljke kukuruza koja je bogata u energiji.

"potrebom kvalitetnih kabastih hraniva u ishrani krava postižu se dva važna cilja.Smanjuju se potrebne količine skupih organski proizvedenih koncentrata, a maksimalnodozvoljene količine koncentrata po standardima organske proizvodnje se postižu kada je tonajneophodnije, a to je u laktacijskom maksimumu. 6iši nivoi proizvodnje mleka dovode dosmanjenja konzumiranja S8 kabastog dela obroka, a povećava se konzumiranje S8 koncentrata#tabela % # $naus i sar., &''1%.

"potreba kabaste hrane #?- silaže trava i - livadskog sena% lošeg kvaliteta pri proizvodnji od / --- kg mleka u ishrani krava uslovljava povećanje udela S8 koncentrata uobroku na 5, što je za 1- više nego pri upotrebi istih hraniva visokog kvaliteta # $naus i sar., &''1%. 6isokokvalitetna kabasta hraniva obezbe!uju konzumiranje S8 koncentrata ispod-, što je gornji limit u organskoj proizvodnji mleka. rema preporukama 04=< #1:@:%krave koje imaju 1- kg masnih telesnih rezervi mogu po teljenju mobilisati do 1-- kg telesnihrezervi masti u prva dva meseca laktacije.

!a"e#a 6 Sast a v obroka i ishr a mbeni pokazatelji pre m a tipu ob r oka i proizvodnji m leka # $ na u s i s a r ., &''1%!i0 o"ro'a(Parametri Godišn*a 0roi/vodn*a m#e'a4 'g

Viso'o'va#itetna travna si#aa4 seno i si#aa B === C === === > === 8 ===

3abasti deo obroka, kg S8 1,5 1,2 1,- 15,/ 11,?:3oncentrati, kg S8 - 1,2 5,@2 , /,5& energetski #15, S

J%, kg S8 - 1,2 5,@1 ,11 ,:5

& visokoproteinski #? S%, kg S8 - - -,- -,1 1,5"češće kabastih hraniva u obroku, 1--,- :-,@ @5,1 ?,- /2,<nergetski de$icit, dana 11 // /5 2@ :5

8leka proizvedeno od telesnih rezervi, kg ?@ 55 55 5/5 C=$



;ubitak telesne mase, kg 2: 2 ? 1 ??

+e$icit S iskoristivog u duodenumu, dana - / /58leka proizvedeno od telesnog proteina, kg 1-- 1-2 12: 1:/ 2$>

Viso'o'va#itetna travna si#aa i seno

3abasti deo obroka, kg S8 1,-2 15,:1 15,2@ 15,-2 11,1@3oncentrati, kg S8 -,2- 1,:- ,: 2,-1 /,@5& energetski #15, S%, kg S8 -,2- 1,:- ,: ,? 2,?/& visokoproteinski #? S%, kg S8 - - - -,5? 1,-/"češće kabastih hraniva u obroku, :/, @?,5 ?@,@ ?-,? /5,1<nergetski de$icit, dana @5 /- 2 /@ 1-@8leka proizvedeno na osnovu masnih telesnih 5/- 5-- 51 1@ C9B

;ubitak telesne mase, kg - 1 : 92

+e$icit S iskoristivog u duodenumu, dana 5/ - - @ @/

8leka proizvedeno na osnovu telesnog proteina, /@ :- 15 1:: 289

!ravna si#aa i seno #ošeg 'va#iteta

3abasti deo obroka, kg S8 11,2/ 11,- 1-,@? 1-,153oncentrati, kg S8 5,52 ,?- 2,55 /,@5& energetski #15, S%, kg S8 5,52 ,/- ,@: 2,5@& visokoproteinski #? S%, kg S8 - -,1- -, 1,2"češće kabastih hraniva u obroku, @,? ?2, /,/ 2:,?<nergetski de$icit, dana /5 /5 ?/ 11@8leka proizvedeno od telesnih rezervi, kg 5-5 511 1? =6

;ubitak telesne mase, kg 1 : 96

+e$icit S iskoristivog u duodenumu, dana 5/ 5 25 ?8leka proizvedeno od telesnog proteina, kg /? 1-2 1:2 1::

JS K sirovi protein

"potrebom silaže i sena trava #?-(-% lošeg kvaliteta dolazi do probijanja $izioloških limita#/- kg mleka, sa gubitkom

: kg telesne mase za 11@ dana% pri proizvodnji od ? --- kg mleka, dok se korišćenjemvisokokvalitetnih kabastih hraniva to dešava na nivou proizvodnje od @ --- kg mleka.

rema tome, kvalitet kabaste hrane koja je najvećim delom zastupljena u obrocimamlečnih krava u organskom

sistemu proizvodnje mora biti najviši mogući da bi se podmirile potrebe i obezbedila visoka produktivnost. Sa porastom nivoa proizvodnje raste i potreba za koncentrovanim hranivima.

4a nivou proizvodnje od --- kg i obrokom sastavljenim od visokokvalitetne silaže isena trave i silaže kukuruza nije potreban koncentrat. "koliko se ne daje silaža kukuruzaneophodan je koncentrat kao izvor energije. 'a više nivoe proizvodnje potrebne su veće količinekoncentrata, ali one zavise i od kvaliteta kabastih hraniva. roizvodnja od @ --- kg mlekazahteva učešće koncentrata od - u S8 obroka do sedmog meseca laktacije čak i privisokom kvalitetu kabastih hraniva. 3oličina koncentrata koja se konzumira tokom godine uorganskim sistemima proizvodnje mleka iznosi izme!u 1--- i 15-- kgIgrlu # 0onson, &''1%Gruber i sar., &''1% )om2, &''1% dok u konvencionalnim sistemima proizvodnje to iznosioko 5--- kgIgrlu godišnje.

Sa povećanjem proizvodnje mleka povećava se i potreba u nerazgradivim proteinima u visokoenergetskim koncentratima. 3apacitet za mobilizaciju proteina iz telesnihrezervi od 12 kg 04=A #1:@:% je daleko manje nego za masti. 3od visokomlečnih krava primobilizaciji 2 do 1- kg proteina dolazi do pada proizvodnje mleka. 0z ove količinemobilisanih proteinskih telesnih rezervi može se proizvesti 1-- do 5-- kg mleka. 6eza izme!uenergije i proteina je veoma jaka. "koliko su iscrpljeni masni depoi kao izvori energije, dolazido mobilizacije proteina iz mišića i unutrašnjih organa kao izvora energije. +o mobilizacije proteina dolazi u slučaju visokih de$icita u energiji #preko 5- 8E 4<DIdan% i može da traje do pete nedelje laktacije. rilikom sastavljanja obroka treba voditi računa da se zadovolje potrebe u proteinima mikroorganizama buraga i same životinje. 'a podmirenje njihovih potreba neophodno



je da od ukupne količine proteina obrok sadrži /- K /2 razgradivih proteina, od kojih je 2-u obliku rastvorljivih proteina #Grubić i Adamović, &''3%.



3oličina proteinskih koncentrata u obrocima krava zavisi od sadržaja sirovih proteina ukabastom delu obroka, njihove svarljivosti u buragu, i obezbe!enosti potreba u energiji. Sa povećanjem nivoa proizvodnje sa --- na @ --- kg mleka dolazi do povećanja potreba zakoncentratima, a isti je trend i kada je u pitanju kvalitet kabastog dela obroka. "koliko jenjegov kvalitet lošiji veće su potrebe za proteinskim koncentratima # $naus i sar., &''1%. 0zme!ukvaliteta kabastog dela obroka sa jedne strane, i energije i proteina sa druge strane postoje

podudarnosti. 3ao i kod energije, i kod proteina je slučaj da kod loše kabaste hrane dolazi do probijanja $izioloških limita mobilizacije proteina na nivou proizvodnje ? --- kg mleka, dok sekod visokokvalitetnih kabastih hraniva to doga!a na nivou proizvodnje od @ --- kg mleka.

Od unosa energije zavisi i snabdevenost S koji je iskoristiv u duodenumu. 6isokunos energije obezbe!uje

podmirenje potreba u ovim proteinima za proizvodnju / /-- do / @-- kg mleka #Steinwidder iGruber, &''1%, ali je u ovom slučaju neophodno podmiriti potrebe i u proteinima koji seiskorišćavaju u buragu korišćenjem proteinskih koncentrata. Lak i pri proizvodnji ?2-- do@--- kg mleka potrebe u S iskoristivim u duodenumu mogu biti zadovoljene bez prelaskamaksimalno tolerisanog de$icita.

Odnos energije i proteina mora biti uskla!en, jer u suprotnom dolazi do metaboličkih

poremećaja. " obrocima u kojima preovladava detelina, sa visokim sadržajem proteina asiromašnim u hranivima sa većim sadržajem energije dolazi do povećanja količine amonijaka u buragu, veće koncentracije uree i reproduktivnih poremećaja # 4ovi, &''1%. 6išak amonijaka u

rumenu dovodi do problema sa jetrom, smanjenja produkcije glukoze i opadanja njenekoncentracije u krvnoj plazmi #5eeks et a)., 1979, 6eonard et a)., 1977 %. ovećana koncentracijaamonijaka u nedostatku energije dovodi do pojave sub&kliničke ketoze kao posledice smanjenogkonzumiranja i povišene glukoneogeneze iz aminokiselina # -ossow, 198'%. Stvaranje uree u jetri je biohemijski proces u kome se troši energija čiji je utrošak povećan kada postoji višak 4u buragu. 'a izlučivanje @- g viška 4 potrebno je 8E energije # B)ater, 19&%.

rosečna proizvodnja mleka u laktaciji, u organskim sistemima, je niža #52,/ ( 5?,2 kg838 Idan% u pore!enju sa konvencionalnom # B"str#m i sar,. &''&%. Ako se posmatraju

$aze laktacije, značajnija razlika postoji samo u prvoj $azi laktacije i uslovljena je nižimkonzumiranjem 8<. 0sti autori navode da se sastav mleka bitno ne razlikuje, sem u sadržaju proteina u prvoj $azi laktacije koji je veći u organskom sistemu. 6eće konzumiranje kvalitetnihkabastih hraniva, sa većim sadržajem 8< dovodi do približavanja nivoa proizvodnje mleka uorganskim sistemima konvencionalnim # $ristensen i $ristensen, 1998%. Gruber i sar. #5--1%navode da je godišnja proizvodnja mleka u organskom i konvencionalnom sistemu gotovo ista#2,@/? i 2,@?? kg na mast korigovanog mleka%. 8e!utim, proizvodnja po jedinici površine je za5 --- kg manja u organskom sistemu zbog manjeg prinosa S8 po jedinici površine pašnjaka imanjeg broja grla po hektaru. 0onsson #5--1% iznosi podatke iz višegodišnjeg istraživanja#1::1&1:::% da su krave iz organske proizvodnje postizale i preko @ --- kg 838 godišnje u proseku, dok su u konvencionalnom sistemu imale proizvodnju i do @ 2-- kg 838. Sastav

mleka u organskom sistemu je bio takav da je sadržaj masti bio za -,-1 veći, a proteina ilaktoze za -,15 i -,-1 manji u pore!enju sa konvencionalnim sistemom.

ored potreba u proteinima i energiji neophodno je podmiriti i potrebe u makro imikro&elementima #tabela % koji imaju mnogobrojne uloge u $iziološkim i biohemijskim procesima u organizmu. ostoje različite neorganske $orme mineralnih materija #sul$ati, $os$ati,karbonati, hloridi, jodidi, oksidi, seleniti i selenati% #Grubić i Adamović, &''3%. 0skoristivostminerala u organizmu životinje zavisi od oblika #izvora%, stadijuma razvitka biljaka, prisustva ikoličine drugih minerala i me!usobne interakcije. 8ikro&elementi u obliku sul$ata imaju bolju iskoristivost u pore!enju sa drugim $ormama #oksidima, karbonatima, hloridima%. +anas



se sve više koriste organski vezani mikro&elementi #helati & jedinjenja mikroelementa i aminokiseline ili peptida% jer je njihova iskoristivost u organizmu daleko veća nego u neorganskoj$ormi. 4jihovo korišćenje tako!e treba da je u skladu sa standardima organske proizvodnje.

!a"e#a B reporuke zastupljenosti makroelemenata #gI1--g S8 obroka% i mikroelemenata #mgIkg S8% u obrocima za krave, # -, 1989%

5a'ro

e#ement

Proi/vodn*a

B-5K5$= 2= 6=

Prve6 nede#*e #a't

Zas+šene 5i'roe#ementi O0tim+m 5a'sim+

Fa$ -, -,21 -,2@ -,?? -,: Gvoe 2- 1---P -,5@ -, -,? -,@ -,5 Ko"a#t -,1- 1-

5g -,5- -,5- -,5- -,52 -,1/ a'ar 1- 1--

K -,:- -,:- -,:- 1,-- -,/2 5angan - 1---Na -,1@ -,1@ -,1@ -,1@ -,1- Fin' - 2--

F# -,52 -,52 -,52 -,52 -,5- Jod -,5252-

S -,5- -,5- -,5- -,52 -,1/ Se#en -,- 5



odmirivanje potreba u vitaminima kod preživara je lakše nego kod monogastričnihživotinja jer sintezu nekih od njih vrše mikroorganizmi u predželucima #vitamini > kompleksa i

vitamin 3%. 6itamin 9 se sintetiše u tkivima životinja tako da se ne javlja njegov de$icit.Diposolubilne vitamine #A, + i <% neophodno je dodavati putem minerlano&vitaminskih

predsmeša.

6itamina A ima dosta u mladim zelenim hranivima u obliku provitamina M&karotina, ali mu sekoncentracija smanjuje sa starošću biljke. *itarice su slab izvor vitamina A. 6itamin +, pošto sesintetiše u koži pod dejstvom ultra ljubičastih zraka, nije neophodno dodavati leti kada su grla na paši. 8e!utim, neophodno ga je dodavati u obroke u zimskom periodu kada su životinje ustajama. +odavanje vitamina < nije neophodno u uslovima optimalne ishrane. Smatra se danjegov dodatak povoljno utiče na proizvodne i reproduktivne rezultate kao i na zdravstvenostanje životinja.

" periodu zasušenja potrebe krava se smanjuju u odnosu na laktaciju. 8e!utim trebaimati u vidu da je to period

ubrzanog porasta ploda, regeneracije tkiva vimena i njegova priprema za laktaciju, kao i momenatza popravku telesne kondicije krava. " osmom mesecu krave se hrane pretežno kabastim

hranivima. "koliko je njihov kvalitet i energetska vrednost visoka, koncentrat nije neophodan." devetom mesecu, dve nedelje pred teljenje, treba postepeno povećavati koncentrat i hranivakoja će se koristiti tokom laktacije. Ovo je bitan momenat jer se krave blagovremenonavikavaju na hraniva da bi kasnije što pre postigle maksimalno konzumiranje i što kraće bile unutritivnom de$icitu tokom prve $aze laktacije. 3onzumiranje S8 koncentrata ne sme da pre!e 1telesne mase. ar dana pred teljenje količina koncentrata se smanjuje na minimum #1&5 kg%.3ravama tada opada apetit, daje im se seno po volji, mekinje #1&5 kg% i voda.

O,ena te#esne 'ondi,i*e Ocenjivanjem telesne kondicije može se vrlo brzo i lakoutvrditi e$ikasnost odnosno nedostaci ishrane krava. 6eoma je bitno da krave budu uodgovarajućoj telesnoj kondiciji u odre!enoj $azi proizvodnog ciklusa jer im to omogućava da

povećavaju proizvodnju mleka, imaju e$ikasniju reprodukciju i duži proizvodni vek #Grubić i

Adamović,&''3%. " mršavih i debelih krava dolazi do metaboličkih poremećaja, reproduktivnih smetnji,smanjuje se proizvodnja mleka i javljaju se teškoće pri teljenju. Ocenu kondicije treba vršiti usledećim $azama proizvodnog ciklusa( teljenje, sa @&1- nedelja laktacije kada se postižemaksimalna proizvodnja, osemenjavanje, u sredini laktacije #izme!u 12-. i 5--. dana%,zasušenje. 7elesna kondicija treba da bude u skladu sa $iziološkim statusom i $azom proizvodnje#tabela 2%. Ocenjivanje se vrši ocenama u rasponu od 1 do 2.

!a"e#a C oželjne ocene telesne kondicije po $azama proizvodnog ciklusa # atton i sar., 1988%

Krave J+ni,e

Vreme o,ene Poe#*na 'ondi,i*a Vreme o,ene Poe#*na 'ondi,i*a

7eljenje ,2 ,- K ,-roizvodni maksimum 5,2 5,- K 5,2

Sa / meseci ,- 5,2 & ,-Osemenjavanje ,- 5,- & ,-

3riterijumi za ocenjivanje kondicije krava #5i)dman i sar., 198& i :dmonson i sar., 1989%

Ocena 1. Ocena 5. Ocena .



Ocena . Ocena 2.

+a bi telesna kondicija bila optimalna neophodno je da se obezbedi maksimalnokonzumiranje hrane, uskladi koncentracija energije, proteina i $rakcije proteina obroka,dovoljna količina vlakana, snabdevanje dovoljnim količinama mineralnih materija i vode.

4ajjednostavniji način ocene telesne kondicije jeste na osnovu prekrivenosti slabinskogdela i korena repa masnim

naslagama. Ovaj način ocenjivanja telesne kondicije je lako primenljiv čak i na pašnjacima.

Obroci prikazani u tabeli / su prosečni obroci za 1,11 #---% i 1/,: #2---% kg mlekana dan sa mlečne masti za laktaciju od -2 dana.

Hranivo4

'g(dan

!a"e#a Obroci za kravu telesne mase /-- kg ∗

Ko#i%ina m#e'a + #a'ta,i*i4 'g Zas+šene

B=== C=== mese,

steonosti /ims'i etn*i /ims'i #etn*i

VIII I



Seno livadsko 5,2 & & & & Seno lucerke 5 & & & & & & & & &laninsko seno, 0 otkos & & ,2 & ,2 & & &

7ravna paša & & 1@ & & & 51 & & &aša planinskih livada & & & 5 & & & - & &

Silaža kukuruza # 1? 1 : & 12 1 ? & 1- 1-

Senaža lucerke & & & & & & & & &

Silaža lucerke & & & & & & & & 5 5

Slama ovsa & 1,2 & 5 & 5 & 5 & &Slama pšenice & & & & 5 & & & 5 5

rekrupljeni klip kukuruza & & 1,2 1,2 & & 5,/ 5 & &Suncok. pogača #2 -,/ -,:2 & & 1, 1,52 & & & &

3oncentrat #12 "% 5,/ 5,2 & & ,- & & & &

3oncentrat #1@ "% & & 5,- 5,- & & 5,5 5,/ 1 5,2+ikalcijum $os$at & & & -,-5- & & & & & &8ono&natrijum $os$at -,-5- -,-1- -,-- & & & -,-2- -,-- -,-- -,--Stočna kreda & -,-- & & & -,-- & & & &

Stočna so -,-2/ -,-2/ -,-2/ -,-2/ -,-/ -,-/ -,-/ -,-/ -,-/ -,-Sadr;a/ <ran)/. mat. u S8, kg 15,2 15,/- 15,?- 15,2 1,/1 1,12 1,// 1,-? :,5/ 1-,2@"deo S8 iz kabaste hrane, ??,5? ?2,- ?2,/? ?2, ?,@2 ?,1 ?1,12 ?1,55 :-,-/ ?@,@Svarljivi sirovi protein, g 1112,/ 11-:,?2 11,2- 112,2- 11,52 1-:,:2 11, 1-?, 21,2 ?-,52

4<D4 8E ?2,2: ?/,2 ?,1/ ?,: @,: @2,?: @2,2 @/,52 @,:5 2@,:/9a, g @,- ?/,:1 :?,2@ @5,:/ :5, @/,/1 115,? @?,1: 21,1: /,:@, g :,@: 2-, :,@2 :,?? 2/,1- 2/,? /1,@ 2@,/: 5,@- :,@?

∗ rema normativima >bračevića i sar . #199'%

Proi/vodn*a

goveeg mesa

roizvodnja gove!eg mesa u organskom sistemu proizvodnje ima svoje opravdanje jer se prirodno nastavlja na proizvodnju mleka, izuzetno je visokog kvaliteta i kao takvo imatržište. otrošnja mesa proizvedenog u organskom sistemu proizvodnje ima tendenciju povećanja. " +anskoj se potrošnja organski proizvedenog gove!eg mesa, u periodu 1::/&

1::@, povećala za dva puta # Bor*en, 1999 citat po ie)senu, &''1%.

!i0ovi

tova

Sistem 'ravate#e redstavlja ekstenzivni sistem proizvodnje mesa, zasnovan na ispašikrave i teleta koje još uvek sisa tokom pašne sezone. 3ao krave dojilje koriste se krave mlečnihrasa koje doje više od jednog teleta, krave tovnih rasa, krave nastale ukrštanjem mlečnih i tovnihrasa, krave dvojnih proizvodnih sposobnosti i autohtone rase. 3rave doje tele u skraćenoj

laktaciji, do / do : meseci starosti. Sa prihranom kabastim i koncentrovanim hranivima treba

početi sa dve nedelje života radi privikavanja teladi. Od drugog meseca života tele počinje dakonzumira kabastu hranu, odnosno ispašu. 4a intenzitet porasta utiče genotip, mlečnost majke,njene materinske osobine, pol teleta #muška telad su teža pri ro!enju i imaju veći intenzitet

porasta%, sezona teljenja #najveći prirasti su u teladi oteljene u rano proleće%, teljenje po redu i prihranjivanje. 'alučenje teladi se vrši u zavisnosti od sezone teljenja. 3od sezonske ispaše zalučenje je na jesen po završetku ispaše. 7elad oteljena u zimu zalučuju se sa @ do 1- meseci starosti, aona kasnije zalučuju se mla!a. 'alučena telad se mogu koristiti za proizvodnju priplodnog

materijala, ili se tove do uzrasta od 1? do 51 mesec na pašnjaku #?obić i Antov, &''&%. 7elad semogu prodati i za dalji tov sa telesnom masom od 52- do -- kg na kraju pašne sezone # Mitić i

sar., 1987 %. rema ovim autorima prihranjivanje teladi na paši treba obavljati u jesen kada sesmanjuje količina paše da ne bi gubili na težini. 3rave dojilje, u zavisnosti od rase i tipa, moguu prvoj $azi laktacije proizvoditi od @&1- kg mleka #tovne rase% pa do 5- kg #melezi tovnih i



mlečnih rasa, rase kombinovanih svojstava%. otrebe u hranljivim materijama krava, sa ovakvimnovom proizvodnje i u skraćenoj laktaciji, mogu se zadovoljiti na pašnjacima i hranivima manjehranljive vrednosti #kukuruzovina, slama, glave i lišće šećerne repe i dr.% uz minimalan dodatak

koncentrata. 8e!utim, korišćenjem kvalitetnijih kabastih hraniva, upotreba koncentrata može se potpuno izbeći. riplodne junice treba hraniti od zalučenja do momenta oplodnje #12&1@ meseci%sa kvalitetnim kabastim hranivima i manjim količinama koncentrata, što treba da obezbedi

priraste od /-- do @-- gIdan. Sa 12 meseci postižu telesnu masu od 5-&2- kg i mogu seoploditi. " vreme oplodnje ne smeju biti u tovnoj kondiciji. " prvih nekoliko meseci potrebe uhranljivim materijama mogu biti zadovoljene ispašom i kvalitetnim kabastim hranivima jer je prirast od 2-- gIdan u toj $azi zadovoljavajući. " kasnijoj $azi bremenitosti treba voditi računada grla ne budu u previše dobroj kondiciji koja može stvoriti teškoće prilikom teljenja. 0shrana je

restriktivna, pogotovo u pogledu koncentrovanih hraniva. " vreme teljenja postižu telesnumasu od 2-- kg i više. 0sti principi važe i za priplodne bikove. +a bi bili u dobroj priplodnojkondiciji intenzitet ishrane ne sme biti visok, jer sa tovnom kondicijom opada im polni nagon isposobnost da skaču. " ovakim slučajevima treba voditi računa o količini kukuruzne silaže koja

predstavlja izvor energije. ošto bikovi imaju visok porast neophodno im je obezbediti proteineu obroku putem gotovih krmnih smeša ili nekih proteinskih hraniva. eriod kada im je

neophodna energija da bi se pripremili za sezonu pripusta, pogotovo ako se on vrši na paši prirodnim putem, jeste neposredno pred sezonu. 7ada je nešto intenzivnija ishrana energetskimkoncentrovanim hranivima koja treba da obezbede neophodne telesne rezerve koje se troše u sezoni

pripusta.



Krave i/#+%ene i/ 0roi/vodn*e 8uznim kravama izlučenim iz proizvodnje neophodno je popraviti telesnu kondiciju. 3rave koje nisu dotovljene imaju loš kvalitet mesa.+otovljavanje se može vršiti pre ili posle zasušenja žitaricama, odnosno energetskim hranivima.+otovljavanje zasušenih krava može biti manje e$ikasno jer su im uzdržne potrebe veće, štouzrokuje slabiji telesni prirast i iskorišćavanje hrane # ie)sen, &''1%. 8e!utim kod zasušenihkrava treba biti obazriv jer velike količine žitarica mogu dovesti do pojave mastitisa i

ponovnog lučenja mleka. 3od krava )olštajn&Grizijske rase, koje su u laktaciji a odre!ene suza izlučenje, pojačana ishrana više utiče na povećanje proizvodnje mleka nego na dnevni prirast.

!ov *+nadi 7ov junadi koji se primenjuje u konvencionalnim sistemima u organskoj proizvodnji nije moguć. On se na gazdinstvima koja organizuju organsku stočarsku proizvodnjuzasniva pre svega na iskorišćavanju pašnjaka. 7ov junadi na paši smanjuje zavisnost ishrane junadi od koncentrovanih hraniva, čime se smanjuju troškovi ishrane. Ovo je posebno značajnoako se ova hraniva nabavljaju na tržištu. Ovaj sistem gajenja i ishrane tovnih junadi obezbe!uje potpunije korišćenje prirodnih resursa. 0ste površine se mogu koristiti za napasanje više vrsta stoke(goveda, ovaca i koza. " ishrani junadi najmanje /- S8 dnevnog obroka se sastoji od sveže ili

sušene kabaste hrane ili silaže.oluintenzivni tov bikova može se organizovati sa malim količinama koncentratnih

hraniva ukoliko se obezbede visokokvalitetna kabasta hraniva koja se daju po volji. " ovakvomtipu tova postiže se velika proizvodnja gove!eg mesa uz utrošak koncentrata od 1 do 5 kg pogrlu na dan, pri čemu se ne nagomilavaju velike količine masti # Mitić i sar., 1987 %. 7elesni

prirasti mogu biti i do 1--- gIdan. >ikovi simentalske rase se mogu toviti do težine 2--&/--kg, a crno&bele rase do 2-- kg jer preko te telesne mase konzumiraju mnogo kabaste hrane inagomilavaju masno tkivo. 7ov se može vršiti silažom kukuruza, nusproizvodima šećerne repe,senažom trava. 7ov volova u ovom sistemu je manje intenzivan jer im je prirast za 12&5-niži u odnosu na bikove. 7ov junica se može organizovati na istom principu, s tim što jeutrošak koncentrata manji #1&1,2 kgIgrluIdan, pa čak i manje%, zavisno od kvaliteta kabastih

hraniva. Eunice imaju 12&5- manji prirast od bikova. 7ov junica kombinovanih rasa, kao što je simentalac, i meleza traje do telesne mase --&2- kg.

7ov na paši je ekstenzivniji tip tova. ;rla se tove do nešto većeg uzrasta #12&1@ meseci%i telesne mase 2-&2-- kg, pri čemu se dobija kvalitetno juneće meso, sa manjim sadržajemmasnog tkiva u odnosu na konvencionalan tov. 7ov bikova do starosti 1@&5 meseca i telesnihmasa 2--&/-- kg se može se tako!e organizovati na ispaši i korišćenjem konzervisanih kabastih

hraniva i nusproizvoda šećerne repe #glava, lišće, rezanci%. 4ajpogodniji za ovakav način tova su bičići ro!eni u jesen i početkom zime. " proleće, kada krenu na ispašu, teški su 12-&5-- kg.reporuka je da im se rogovi odstrane pre nego što krenu na pašnjake. +a bi mogli ostvaritidobar prirast moraju se tokom zime naviknuti da konzumiraju veće količine kabastih hraniva. " prvih 1- dana ispaše treba im davati ujutru 1 kg sena. +avanje sena, pored adaptacijemikroorganizama, ima ulogu u i stvaranju povoljnih uslova za $ermentaciju u buragu i

sprečavanje proliva koji mogu biti posledica isuviše mlade paše. osle prvih nedelju dana bičići

mogu ostati na paši tokom celog dana i noći ukoliko imaju obezbe!enu vodu i sklonište odvrućine i vremenskih nepogoda. >ičići na dobroj ispaši mogu prirastati /--&?-- gIdan, uzdodatak mineralnih materija bez ikakvog dohranjivanja. " jesen, na završetku sezone ispaše, bičići su teški --&2- kg. " prvoj polovini zime se hrane bogato kabastim hranivima, a udrugoj tove tako da na polovini pašne sezone budu teški 2--&/-- kg. " zimskom perioduishrana se zasniva na korišćenju silaže i sena #leguminozno, travno&leguminozno%, uz dodatak koncentrata. 7roškovi ishrane u zimskom periodu su povećani, te stoga treba nastojati da sesezona ispaše produži što je moguće više. " ishrani junadi u ovom periodu mogu se koristiti

repa i krtolasta hraniva.



3od goveda koja se tokom zime hrane obrocima sa manjim sadržajem energije, u pašnojsezoni telesni prirasti su veći u pore!enju sa govedima hranjenim energetski jačim obrocimausled pojave e$ekta kom2enza@iono* 2rirasta.

aša koja predstavlja osnovni deo obroka, dopunjuje se koncentrovanim hranivima, presvega žitaricama #kukuruz%, proteinskim hranivima #termički obra!eno punomasno zrno soje%, imineralnim dodacima. 4ajbolje je da se koncentrovana hraniva proizvode na samom gazdinstvu,

zbog teškoća vezanih za nabavku hraniva sa serti$ikatom organske proizvodnje #Grubić i sar.&''3%.

!ov 'astrata 7ov kastriranih goveda #volova% ima odre!ene prednosti nad tovom junadi i teladi, a to su( miran temperament, mogućnost zajedničke ispaše sa junicama i

kravama, i sposobnost iskorišćavanja velikih količina kabaste hrane. 4a ispaši sa junicama tovese kao i one, ali se tov može produžiti ako se žele veće telesne mase. 7ove se do 22-&/-- kg

telesne mase. 6olovi se mogu hraniti velikim količinama kabaste hrane, ostacima ishrane mlečnihkrava, silažom lošije svarljivosti, i ostacima. 6olovi se na pašu izvode u proleće kada su teški12-&5-- kg. Obroci volova treba da obezbede dnevni prirast od 2-- g u prvoj godini, pa jeneophodno da se ispaša organizuje na boljim pašnjacima. 'imi se hrane senom ili silažom. "

drugoj pašnoj sezoni mogu se izvesti na planinske pašnjake gde mogu postizati prirast od /--gIdan i više # Mitić i sar., 1987 %. Sa dve godine starosti volovi se mogu klati, ali se mogu idotovljavati je$tinim hranivima kao što su silaža kukuruza i lišće šećerne repe. +otovljavanje sevrši & meseca pred klanje da bi se popravio kvalitet mesa i može se organizovati uravničarskim ratarskim predelima. ie)sen #5--1% navodi da volovi bolje prirastaju ukoliko se

ispaša vrši na površinama sa rotacijom krmnih kultura #:-- gIdan% nego na stalnim pašnjacima#2--&?-- gIdan%. 3valitet mesa kastrata je bolji nego kog tovnih bikova jer je meso meko,

sočno, ukusno, ima više intramuskularne masti, manji je sadržaj kolagena čija je rastvorljivost bolja #Steen i $i)a2tri@k, 199% emisan, 1989%. 7ovni bikovi imaju ispod 5 intramuskularnemasti, dok kastrati imaju minimum . Sadržaj konjugovane linolne kiseline #9DA%, koja imaanti&kancerogeno dejstvo, u mesu i mleku iz organske stočarske proizvodnje je veći usled

konzumiranja velikih količina kabastih hraniva i ispaše. 9DA u buragu proizvodi bakterija But"rivibrio (ibriso)ven.



Hranivo

!a"e#a > rimer smeša za ishranu junadi u tovu

Sastav smeše4 -

!a"e#a 8 rimeri obroka za mušku tovnu junad rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, telesnemase -- kg i prirasta @-- gIdan ∗

Vari*anata o"ro'a

Hranivo4 'g(dan

Eunad 52- do 2- Eunad preko 2-3ukuruz @,5 2,5Eečam 5-,- 1:,-

Stočno brašno, pšenično 1,- 1

Sojina sačma # S% ?,-- &

Suncokretova sačma # @,-- 1-

Stočna kreda 1,@ 1,@

Stočna so 1 1

remiks 1 1

Sirovi protein, 1 15



Zims'ietn*i

I II III IV I II III IV

Seno planinskih livada, 0 & & 5 & & Seno lucerke, u cvetanju & 5 & & & & & &

Seno prirodnih livada, 00 5 & & & 5 5 & &

7ravna paša & & & & : & & &

Silaža kukuruza, voštano @ @ 2 @ & & & &

3ukuruzovina & & 5 & & & & &aša planinskih livada & & & & & & ? 1-

Sirak, zeleni & & & & & 1- & &

3ukuruz, zrno 1, & & 1 & 1,1 & &

rekrupljeni klip kukuruza & 5 & & 5,2 & & 1,2

Ovas, zrno & & 1,2 & & & 5,/ &

ogača suncokreta #2 S% -,2- -,- -,- -,- & -,2- & -,1

Stočna kreda -,-1- & & & & & & &

+ikalcijum $os$at & & -,-5 & & -,-52 -,-5- &

8ono&natrijum $os$at & & & & -,-1- & & &

Stočna so -,-1@ -,-1@ -,-1@ -,-1@ -,-1@ -,-1@ -,-1@ -,-1@

Sadr;a/ <ran)/. mat. u S8, kg 2,2/ /,-5 /,@ 2,: 2,@ 2,/1 2,:@ 2,@@"deo S8 iz kabaste hrane, ?-,@/ /2,2 ?2,5 @-,?/ /,15 ?,@? /5,51 ?1,??

Svarljivi sirovi protein, g :-,1 :5,- : :5,2 2--,2 :1,? :5 @:,/2

4<D4 8E /,2 2,/ /,/: ?,5: 2,1/ ?,1@ 2,@2 2,-1

9a, g ,:: ,/ /, 2,/ :,5 ,15 ,@? 1,2/

, g 55,:1 55,@ 5-,:@ 5-, 51,?2 5, 5,@- 55,2

∗

rema normativima >bračevića i sar . #199'%

" obrocima se ne preporučuju gotove smeše za tov junadi. roizvo!ači mogu sami da

dopunjuju osnovni obrok, koji se sastoji od kabastih hraniva, koncentrovanim hranivima bilo pojedinačnim bilo u vidu smeša koje mogu sami da naprave. ri tome, mora se voditi računa

da se pored proteinskih i energetskih potreba, obezbede i potrebe u mineralnim materijama ivitaminima #vitaminsko&mineralne predsmeše%.

Smešta* gr#a + tov+ 'a smeštaj teladi, junadi, bikova ivolova se mogu koristiti objekti sa ispustima i dubokom steljom,objekti sa individualnim ležištima ili je$tina provizorna skloništa i nadstrešnice na pašnjacima.



Diteratura(

& Lobić, 7., Antov, ;. #5--5%( 7ov goveda.oljoprivredni $akultet, 4ovi Sad.

& ;rubić, ;., Adamović, 8. #5--%( 0shranavisokoproizvodnih krava. >eograd.

& ;rubić, ;., Adamović, O., Stojanović, >. #5--%(

0shrana domaćih životinja u uslovima organske poljoprivrede. roizvodnja i serti$ikacija organskih proizvoda. 8ataruška >anja, 5--.

& 8aksimović, 8., 8ilošević, 8., 8ladenović Dj.#1::?%( 3rmno bilje i ishrana krava.>eograd.

& 8itić, 4., Gerčej, E., 'eremski, +., Dazarević, Dj.#1:@?%( ;ovedarstvo. 'avod za udžbenike inastavna sredstva. >eograd.

& 0nternet

Ishrana u Organskom Stocarstvu

Documents

Transcript of Ishrana u Organskom Stocarstvu