IPPC Manual sr · Aneks 1 - Kontrolna lista za zahtev za integrisanu dozvolu Aneks 2 - Spisak...

Beograd, januar 2017.

Priručnik je pripremljen i odštampan u okviru projekta „Implementacija IPPC/IE Direktive u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja” koji sprovodi Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko – metalurškog

fakulteta Univerziteta u Beogradu i finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju

Autori: dr Tom Stafford, Patrick Lawrence Sweeney, Frank Clinton, Elena Janković, dr Hristina Stevanović Čarapina, Milorad Bijelić, dr Mirjana Stamenić, dr Aleksandar Ćosović, dr Robert Spajić, Riccardo Quaggiato, Bojana Vukadinović

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinjaPriručnik za izradu zahteva za integrisanu dozvolu

Recenzenti:prof. dr Ivanka Popovićprof. dr Đorđe Janaćkovićprof. dr Petar Uskokovićdr Nenad Brkić

Izdavač:Tehnološko-metalurški fakultetUniverziteta u BeograduBeograd, Karnegijeva 4

Za izdavača:prof. dr Đorđe Janaćković, dekan

Urednici:Bojana VukadinovićNada Lukačevićmr Aleksandra VučinićIvana MiloševićRiccardo Quaggiato

Glavni i odgovorni urednik:prof. dr Karlo Raić

Grafička obrada i dizajn:W STUDIOS, Aleksandra Jovanić

Prevod i lektura:NB School Centar za učenje stranih jezika i prevodilački studio

Tiraž: 300 primeraka

ISBN: 978-86-7401-341-0

Štampa: Vizartis d.o.o. Beograd

Sva prava zadržava Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu © 2017.

Uvodne napomene

Uvodna reč Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije

Uvodna reč Ambasade Švedske u Srbiji

Uvodna reč Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Akronimi i skracenice

Definicije

Poglavlje 1 - Uvod u integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine

Poglavlje 2 - Zakonodavni okvir

Poglavlje 3 - Uputstvo za popunjavanje zahteva za izdavanje integrisane dozvole

Poglavlje 4 - Najbolje dostupne tehnike (BAT)

Poglavlje 4.1 - Smernice za procenu BAT u sektoru intenzivnog uzgoja

Poglavlje 4.2 - Alat za poređenje sa BAT

Poglavlje 4.3 - Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima

Poglavlje 5 - Uputstvo za izradu planova u skladu sa članom 9 Zakona o integrisa-nom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

Poglavlje 5.1 - Plan mera za efikasno korišćenje energije

Poglavlje 5.2 - Plan upravljanja otpadom

Poglavlje 5.3 - Plan vršenja monitoringa

Poglavlje 5.4 - Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica

Poglavlje 5.5 - Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja

Poglavlje 6 - Specifična pitanja za sektor intenzivnog uzgoja

Poglavlje 6.1 - Sistemi za skladištenje stajnjaka

Poglavlje 6.2 - Sporedni proizvodi životinjskog porekla

Aneks 1 - Kontrolna lista za zahtev za integrisanu dozvolu

Aneks 2 - Spisak propisa

Aneks 3 - Obrazac zahteva za integrisanu dozvolu za farme

Literatura

I pored velikih napora koji su uloženi u obradu i prikaz podataka i pratećih materijala iz ove publikacije, nije moguće garantovati njihovu potpunu ispravnost. Ovaj materijal predstavlja pomoć operaterima u upoznavanju sa dokumentima i procedurama, kao i propisima koji regulišu ovu oblast. Rezultati direktno ili indirektno proizašli iz ove publikacije, kao i iznete informacije, ne mogu biti jedini osnov za donošenje odluka, te autori ove publikacije ne mogu snositi nikakvu materijalnu ili drugu štetu koja bi eventualno mogla da proizađe iz njihovog direktnog ili indirektnog korišćenja. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, kao ni nadležni organi, ne prihvataju nikakvu odgovornost za gubitke i nastalu ili procenjenu štetu koja u celosti ili delimično potiče od činjenja ili nečinjenja lica u vezi sa navodima iz ove publikacije. Celokupna publikacija ili neki njen deo mogu se reprodukovati bez traženja posebne dozvole, pod uslovom da se navede izvor.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredineSektor za planiranje i upravljanje u životnoj sredini

Intenzivan uzgoj živine i svinja predstavlja jednu od industrijskih aktivnosti koje su na osnovu propisa kojima se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine u obavezi da pribave integrisanu dozvolu. Od ukupnog broja postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu, skoro polovina pripada ovom sektoru. U svom radu operateri bi trebalo da koriste najbolje dostupne tehnike i da zadovolje sve zahteve u cilju očuvanja životne sredine uzimajući u obzir lokalne faktore. Suština primene najboljih dostupnih tehnika je poštovanje principa održivog razvoja u cilju ostvarivanja veće održive ravnoteže između ljudskih aktivnosti i društveno-ekonomskog razvoja sa jedne strane, i resursa i sposobnosti obnavljanja prirode sa druge strane. Dobra poljoprivredna praksa je ključni deo najboljih dostupnih tehnika. Savesno upravljanje farmom doprinosi poboljšanju stanja životne sredine u okolini svake farme. Najvažniji i najteži zadatak operatera tokom procesa izrade zahteva za izdavanje integrisane dozvole je da što kvalitetnije izvrši poređenje rada svog postrojenja sa najboljim dostupnim tehnikama. Na osnovu procenjene usklađenosti, operater mora predvideti mere čijom će realizacijom dostići smanjenje emisija i smanjiti uticaj svoje aktivnosti na životnu sredinu kao celinu.

Tehnološko-metalurški fakultet kao istaknuta obrazovno-naučna institucija i Centar za čistiju proizvodnju kao deo fakulteta, prepoznao je ozbiljnost problema sa kojim se suočavaju operateri u cilju ispunjavanja svojih zakonskih obaveza, kao i nadležni organi sa republičkog i lokalnog nivoa koji su zaduženi za izdavanje integrisanih dozvola. Pomoć u rešavanju proble-ma ostvarena je zahvaljujući Agenciji za međunarodnu saradnju Kraljevine Švedske, bez čije finansijske pomoći i podrške ne bi bilo moguće realizovati projekat „Implementacija IPPC/IE Direktive u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja“. Tako je ostvarena još jedna uspe-šna saradnja između Kraljevine Švedske i Republike Srbije.

Sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja je jedan od najvažnijih industrijskih sektora u Republici Srbiji i nadamo se da će se u budućnosti uspešno razvijati. Ovaj priručnik će biti ve-oma koristan operaterima u pripremi što kvalitetnije celokupne dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za dobijanje integrisane dozvole. Takođe, omogućiće i nadležnim organima da lakše utvrde uslove kojima će se garantovati da data aktivnost neće narušiti kvalitet životne sredine i doprineće kvalitetnijim integrisanim dozvolama. Svrha ovog dokumenta je da pruži najbolje smernice kako bi se aktivnost intenzivnog uzgoja živine i svinja odvijala u skladu sa zahtevima direktiva Evropske unije.

Ambasada Švedske u Beogradu

Saradnja između Švedske i Srbije započela je pre dugo vremena, a njen cilj je promocija održi-vog razvoja na način kojim se unapređuje zakonska i tehnička aproksimacija za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

Uprkos velikom napretku koji je dosad postignut, Srbija se i dalje suočava sa velikim izazovima u oblasti zaštite životne sredine, čije prevazilaženje zahteva velike napore u cilju poboljšanja stanja životne sredine i dostizanja standarda Evropske unije u mnogim oblastima, uključujući i oblast industrijskog zagađenja. Pravne tekovine Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine veoma su složene i zahtevne, a implementacija propisa u ovoj oblasti zahteva snažnu podršku operaterima u preduzimanju ispravnih investicionih aktivnosti kako bi ispunili zakonske uslove, a istovremeno održali i svoju konkurentnost na otvorenom tržištu. Specifične osobine sektora intenzivnog uzgoja, štaviše, zahtevaju kombinovanje zaštite životne sredine sa veterinarskom i poljoprivrednom praksom, što nameće potrebu za jedinstvenim pristupom integrisanoj kontroli zagađivanja.

Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju finansirala je projekat IPPC farme s ciljem da podrži operatere i nadležne organe u procesu razvoja sveobuhvatnog okvira, pravnog i tehničkog, i utrla održiv put kojim će Srbija upotpuniti usvajanje i implementaciju Direktive o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Imajući u vidu navedene pretpostavke, ovaj priručnik predstavlja važan proizvod i uključuje sve pomenute aspekte na sveobuhvatan način, pružajući akterima i zainteresovanim stranama jasne i praktične alate, koji se mogu iskoristiti za ispunjenje svake propisane obaveze.

Ovim izražavamo naročito zadovoljstvo, budući da je priručnik pripremljen u procesu intenzivne saradnje između projektnog tima, IPPC operatera i javnih institucija. Ovakav pristup obezbeđu-je pouzdanu primenljivost ovog priručnika i garantuje dugotrajan efekat u postupku primene propisa u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja u Srbiji.

Projekat Implementacija IPPC/IE Direktive u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja

Priručnik koji se nalazi pred vama samo je jedan od ključnih rezultata projekta „Implementacija IPPC/IE Direktive u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja“ koji se realizuje uz finansijsku pomoć Kraljevine Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju. Opšti cilj ovog projekta predstavlja pružanje podrške farmama koje su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu i nadležnim organima Republike Srbije u procesu usvajanja održivog pristupa za implementaciju IPPC/IE Direktive u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja.

Ovaj priručnik je urađen sa namenom da operaterima i institucijama pruži jasne i praktične naznake za pripremu svakog dokumenta koji se zahteva i koji je neophodan u procesu pribavljanja integrisane dozvole, uključujući tehničke i operativne podatke, ali i informacije o stanju životne sredine na predmetnoj farmi. Proizvodni proces na farmi obuhvata znatan broj oblasti od značaja za životnu sredinu, uključujući vazduh, vodu, zemljište, buku, ali i niz veterinarskih tema, kao što su upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla i dobrobit životinja.

Upravo to su razlozi zbog kojih je ovaj priručnik proistekao iz sinergije nekoliko projektnih aktivnosti s ciljem da se odslika i predstavi složenost postupka izdavanja integrisanih dozvola farmama. Tako složeno pitanje iziskivalo je uključivanje velikog broja stručnjaka iz različitih oblasti i ulaganje intenzivnih napora na usaglašavanju različitih sadržaja ovog priručnika. Izražavamo veliku zahvalnost lokalnim i međunarodnim ekspertima, koji su dali svoj nesebičan doprinos pripremi svakog odeljka ovog priručnika, na njihovom stručnom i ličnom zalaganju i proaktivnom pristupu koji je odigrao ključnu ulogu i doveo do uspešnog okončanja aktivnosti.

Projektni tim, takođe, želi da izrazi svoju iskrenu zahvalnost Odseku za integrisane dozvole Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za kontinuirano i dinamično učešće zaposlenih u ovom odseku, kao i na dragocenom doprinosu koji su pružali tokom pripreme ovog priručnika. Projektni tim se, takođe, zahvaljuje Ambasadi Švedske na izuzetnoj saradnji i podršci, kao i svima koji su doprineli uspešnoj realizaciji ovog projekta.

Implementacija direktiva Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine na farmama u Srbiji od operatera će zahtevati intenzivne napore, ali se nadamo da će ovaj priručnik, koji bi trebalo koristiti na praktičnom nivou, pružiti stručan doprinos unapređenju i održivosti procesa.

Tim projekta IPPC farme

BAT Najbolje dostupne tehnike (Best Available Techniques)

BREF Referentni dokument za najbolje dostupne tehnike

BREF EFS BREF za emisije iz skladišta

BREF ENE BREF za energetsku efikasnost

CID Odluka komisije o implementaciji

DLP Dobra laboratorijska praksa

EC Evropska komisija

EE Energetska efikasnost

EEA Evropska agencija za životnu sredinu

EEC Evropska ekonomska zajednica (EEZ)

EFTA Evropsko udruženje slobodne trgovine

EIA Procena uticaja na životnu sredinu

EIPPCB Evropski biro za IPPC

EMAS Sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine

EMS Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

EU Evropska unija

EWC Evropski katalog otpada

GIO Godišnji izveštaj o otpadu

GIS Geografski informacioni sistem

GUP Generalni urbanistički plan

GVE Granične vrednosti emisije

IED Direktiva o industrijskim emisijama

IPA Instrument za pretpristupnu pomoć EU

IPARD Pretpristupna pomoć za poljoprivredu i ruralni razvoj EU

IPPC Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja

ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju

ISS Institut za standardizaciju Srbije

JKP Javno komunalno preduzeće

LSU Lokalne samouprave

2 Lista korišćenih skraćenica

NRIZ Nacionalni registar izvora zagađivanja

NSOR Nacionalna strategija održivog razvoja

NVO Nevladine organizacije

OCD Organizacija civilnog društva

OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

OIE Obnovljivi izvori energije

PGR Plan generalne regulacije

PPRS Prostorni plan Republike Srbije

PRTR Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija

SEM Sistem energetskog menadžmenta

SIDA Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju

SL Službeni list

RS Republika Srbija

RZS Republički zavod za statistiku

VOC Isparljiva organska jedinjenja

ZPI Zakon o planiranju i izgradnji

DEFINICIJE Termin Definicija

Ambalažni otpad Svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje.

Anaerobna digestija Proces u kojem se biorazgradivi materijal razgrađuje u odsustvu kiseonika.

Atmosferska voda Kišnica koja otiče sa krovova i sa neradnih površina (površina na koji-ma se ne odvijaju aktivnosti).

Biorazgradivi otpad Otpad koji se može podvrgnuti anaerobnom ili aerobnom razlaganju, kao što je hrana ili baštenski otpad, papir i karton.

Bitna izmena u radu postrojenja

Bitna izmena u radu postrojenja jeste promena koja, po mišljenju na-dležnog organa, može imati značajne negativne posledice po zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra.

BREF EFS Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama za emisije iz skladišta.

BREF ENE Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama za energetsku efikasnost.

BREF IRPP Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama za intenzivan uzgoj živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015. godine).

Čvrst stajnjak Feces i urin pomešani ili ne pomešani sa prostirkom, ne može se trans-portovati pumpama i čuva se na vodonepropusnim platformama.

Deponija Mesto za konačno sanitarno odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje uključujući: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvođač odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada, ali isključujući skladišta gde se otpad istovara radi pripreme za dalji transport do mesta za tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje na drugim lokacijama i skladištenje otpada pre tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja najduže do tri godine ili skladištenje otpada pre odlaganja najduže do jedne godine).

Dobra poljoprivredna praksa

Primena znanja u korišćenju prirodnih resursa na održivim principima kako bi se proizvela sigurna, zdravstveno-bezbedna hrana i drugi po-ljoprivredni proizvodi, na human način i uz obezbeđenje ekonomske isplativosti i društvene stabilnosti.

Dobra veterinarska praksa

Principi profesionalnog ponašanja i sprovođenja sistema upravljanja kvalitetom rada subjekata koji obavljaju veterinarsku delatnost, u skla-du sa pravilima veterinarske etike.

Dobrobit životinja Obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste, odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede.

Držalac otpada Proizvođač otpada, fizičko ili pravno lice koje je u posedu otpada.

2 Definicije

Emisija Neposredno ili posredno ispuštanje materija, vibracija, toplote ili buke iz izvora u postrojenju, u vazduh, vodu ili zemljište.

Energent Izvor energije koji se koristi u kompaniji i može biti električna energija, ugalj, nafta, pirodni gas, obnovljivi izvori energije i drugo.

Granična vrednost emisije

Granična vrednost emisije jeste masa izražena u obliku određenih spe-cifičnih parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedinačne emisije koju nije dozvoljeno preći u toku jednog ili više vremenskih perioda, u skla-du sa posebnim propisom.

Hrana za životinje Supstance ili hraniva biljnog, životinjskog odnosno mineralnog porekla, u prirodnom ili prerađenom obliku, sveži ili konzervisani, sekundarni proizvodi biosinteze, proizvodi industrijske prerade, organske i neorganske materije, koje su pojedinačno ili kao mešavina namenjene za ishranu životinja. Pod hranom za životinje se podrazumeva i voda koja se upotrebljava za napajanje odnosno ugrađuje u hranu za životinje prilikom njene proizvodnje.

Industrijski otpad Otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.

Integrisana dozvola Odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobra-va puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju za-htevima predviđenim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Izvori zagađivanja životne sredine

Lokacijski određeni i prostorno ograničeni tačkasti, linijski i površinski izvori zagađujućih materija i energije u životnu sredinu.

Kapacitet životne sredine Sposobnost životne sredine da prihvati određenu količinu zagađujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini.

Karakterizacija otpada Postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-hemijske, hemijske i bio-loške osobine i sastav otpada, odnosno određuje da li otpad sadrži ili ne sadrži jednu ili više opasnih karakteristika.

Klasifikacija otpada Postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista otpada koje su utvrđene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni.

Koka nosilja Odrasla kokoška koja je dostigla polnu zrelost za nošenje jaja nakon 16 do 20 nedelja starosti.

Kompostiranje Tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovi-ma.

Komunalni otpad Otpad iz domaćinstava (kućni otpad) i komercijalni otpad, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva.

Krmača Kategorija svinja ženskog pola posle prvog osemenjavanja (parenja) i prašenja.

Kvalitet životne sredine Stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima.

3Definicije

Mlade koke nosilje Mlade kokoške koje nisu dostigle polnu zrelost za nošenje jaja. Kada se uzgajaju radi proizvodnje jaja, koke prelaze u kategoriju koka nosilja nakon što počnu da nose jaja u periodu između 16 i 20 nedelja starosti. Kada se uzgajaju radi priploda, mlade ženke i mužjaci, definišu se kao pilići do 20 nedelja starosti.

Nadležni organ Organ odgovoran za sprovođenje obaveza u okviru ovlašćenja utvrđe-nih Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, i to: ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine; pokrajinski organ nadležan za poslove zaštite životne sredine; organ je-dinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine.

Nazimica Svinja ženskog pola, a koja se još nije oprasila.

Najbolje dostupne tehnike (BAT)

Najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija, propisanih u cilju sprečavanja ili ako to nije izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu.

Neopasan otpad Otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

Nivo zagađujuće materije Koncentracija zagađujuće materije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru.

Odlaganje otpada Bilo koja operacija koja nije ponovno iskorišćenje otpada, čak i kada ta operacija ima za sekundarnu posledicu nastajanje supstance ili energi-je (D lista predstavlja neiscrpnu listu operacija odlaganja).

Opasan otpad Otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih mate-rija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

Opasne materije Hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike.

Operater Svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postro-jenjem ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja.

Oprašena krmača Kategorija svinja ženskog pola koja se nalazi u fazi posle prašenja pa do perioda zalučivanja prasadi.

Otpad Svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje, namerava ili je neophodno da odbaci.

Otpadna ulja Sva mineralna ili sintetička ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao što su hidraulična ulja, motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tečnosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetička ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, mešavine ulje - voda i emulzije.

Osetljive zone Područje koje zahteva posebnu zaštitu, kao što je:- naseljeno područje,- područja u kojima ljudi obavljaju određene aktivnosti (npr. škole, vrti-ći, rekreativne površine, bolnice ili domovi za stare),- osetljivi ekosistemi/staništa.

4 Definicije

Ponovna upotreba Svaka operacija kojom se proizvodi ili njihovi delovi koji nisu otpad, ponovo koriste za istu svrhu za koju su namenjeni.

Ponovno iskorišćenje otpada

Svaka operacija čiji je glavni rezultat upotreba otpada u korisne svrhe kada otpad zamenjuje druge materijale koje bi inače trebalo upotrebiti za tu svrhu ili otpad koji se priprema kako bi ispunio tu svrhu, u postro-jenju ili šire u privrednim delatnostima (R lista predstavlja neiscrpnu listu operacija ponovnog iskorišćenja).

Posebni tokovi otpada Kretanja otpada (istrošenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju.

Postojeće postrojenje Postrojenje koje je pušteno u rad, u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ili za koje je dobijena integrisana dozvola ili koje, po mišljenju nadležnog organa, u potpunosti ispunjava uslove za podnošenje zahteva za dobijanje integrisane dozvole za rad, pod uslovom da takvo postrojenje bude pušteno u rad najkasnije u roku utvrđenom ovim zakonom, prema programu usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona.

Postrojenje Stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrđene posebnim propisom i za koje se izdaje integrisana dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička poveza-nost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenje.

Postrojenje za upravljanje otpadom

Stacionarna tehnička jedinica za skladištenje, tretman odnosno po-novno iskorišćenje ili odlaganje otpada, koja zajedno sa građevinskim delom čini tehnološku celinu.

Potrošač energije Jedinica ili izvor potrošnje energije (kotao, sistem grejanja, ventilacioni sistem, priprema i transport hrane, manipulacija i transport stajnja-ka…).

Prasad na sisi Prase od rođenja do zalučenja.

Prekogranično kretanje otpada

Kretanje otpada iz jedne oblasti pod jurisdikcijom jedne države ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje države, pod uslovom da su najmanje dve države uključene u kretanje.

Priplodna krmača Kategorija svinja ženskog pola koje su dostigle polnu zrelost, a koje su se već osemenjivale i prasile.

Procena rizika Utvrđivanje prirode i stepena rizika potencijalne opasnosti, stanja ugroženosti i posledica, koja mogu potencijalno da ugroze živote i zdravlje ljudi, posao, službu i životnu sredinu.

Proizvođač otpada Svako lice čijom aktivnošću nastaje otpad (izvorni proizvođač otpada) ili svako lice čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada.

5Definicije

Reciklaža Svaka operacija ponovnog iskorišćenja kojom se otpad prerađuje u proizvod, materijale ili supstance bez obzira da li se koriste za prvo-bitnu ili drugu namenu, uključujući ponovnu proizvodnju organskih materijala, osim ponovnog iskorišćenja u energetske svrhe i ponovne prerade u materijale koji su namenjeni za korišćenje kao gorivo ili za prekrivanje deponija.

Registar izvora zagađivanja životne

sredine

Skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, količinama, načinu i mestu unošenja, ispuštanja ili odlaganja zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju ili ispuštanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) iz tačkastih, linijskih i površinskih izvora zagađivanja u životnu sredinu.

Rizik Verovatnoća da će se nesreća pojaviti u određenom vremenskom razdoblju, okolnostima i sa određenim negativnim posledicama po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi. Kombinacija verovatnoće događaja i njegove negativne posledice.

Roditeljsko jato Roditeljsko jato (mužjaka i ženki) drži se radi izleganja jaja iz kojih se legu tovni pilići, brojleri.

Sanacija/remedijacija Proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degra-dacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju.

Sporedni proizvodi životinjskog porekla

Sporedni proizvodi životinjskog porekla koji nisu namenjeni za ishranu ljudi jesu leševi životinja, trup, delovi trupa životinja, sastavni delovi tela životinja, proizvodi životinjskog porekla i hrana životinjskog pore-kla koji nisu namenjeni i bezbedni za ishranu ljudi, stajnjak i otpad iz objekata u kojima se priprema hrana za ishranu ljudi.

Suprasna krmača Kategorija svinja ženskog pola koje su suprasne. Trudna krmača, uklju-čujuči i nazimice.

Svinja Domaća životinja bilo kog uzrasta koja se drži radi uzgoja priploda ili tova (uzgoja).

Svinja za tov Tovne svinje (tovljenik) preko 30kg žive telesne mase, a tovi se do tele-sne mase za klanje.

Tečni stajnjak Feces i urin mogu biti pomešani sa malom količinom prostirke ili ne, kao i sa vodom. Tečni stajnjak sadrži do 10% suve materije, gravitacio-no se oceđuje i može se transportovati pumpama.

Transport otpada Prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pre-tovar) i istovar otpada.

Tretman otpada Operacije ponovnog iskorišćenja ili odlaganja, uključujući prethodnu pripremu za ponovno iskorišćenje ili odlaganje.

Tovljenik Kategorija svinja koja ulazi u tov sa 30kg žive telesne mase, a završava kada dostigne telesnu masu za klanje. Kategorija tovljenika se deli na fazu pred-tova (grover) i završnu fazu tova (finišer).

Tovno pile – brojler Pilići namenjeni za proizvodnju mesa.

6 Definicije

Udes Iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji nastaje oslo-bađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skla-dištenju i odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju, kao što su požar, eksplozija, havarija, a čije posledice ugrožavaju bezbednost i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu.

Uporedna vrednost Odgovarajući indikator najbolje prakse iz BREF dokumenata.

Upravljanje otpadom Sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja i aktivnosti koje preduzima trgovac i posrednik.

Uzgoj životinja Gajenje ili tov životinja radi proizvodnje proizvoda životinjskog porekla i hrane životinjskog porekla.

Vlasnik otpada Proizvođač otpada, lice koje učestvuje u prometu otpada kao nepo-sredni ili posredni držalac otpada ili pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje poseduje otpad.

Zagađenje Neposredno ili posredno unošenje materija, vibracija, toplote ili buke u vazduh, vodu ili zemljište izazvano ljudskom aktivnošću koje može biti štetno po zdravlje ljudi ili kvalitet životne sredine i koje može dovesti do oštećenja materijalnih dobara.

Zagađujuće materije Materije čije ispuštanje u životnu sredinu utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet.

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole

Pisani akt koji operater, zajedno sa propisanom dokumentacijom podnosi nadležnom organu radi izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja.

Zainteresovana javnost Javnost na koju rad postrojenja i obavljanje aktivnosti utiče ili je ve-rovatno da će uticati, uključujući nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa

Zalučeno prase Prasad posle odbijanja od krmače prelaze u kategoriju zalučene prasa-di. Prasad se zalučuju sa 8kg žive telesne mase, a fazu odgoja završa-vaju sa 30kg žive telesne mase.

Zaštićeno prirodno dobro Očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu.

Živina Gajene ptice uključujući kokoške, ćurke, guske, patke, morke, ptice koje se ne smatraju domaćim, ali se uzgajaju kao domaće životinje, osim ratita.

Životna sredina Skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život.

1

1 Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine ................................. 1.1 IPPC Direktiva u Republici Srbiji .......................................................................1.2 Direktiva o industrijskim emisijama (IED) .........................................................1.3 Najbolje dostupne tehnike (BAT) ......................................................................

2 Kako koristiti ovaj priručnik? ..................................................................................... 3 Kontrolna lista u sklopu zahteva za izdavanje integrisane dozvole ............................

34556

11

Uvod u integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine 3

1

Evropska unija (EU) definiše obaveze i uslove koje moraju da poštuju operateri industrijskih i poljoprivrednih aktivnosti sa visokim potencijalom zagađenja životne sredine i ugrožavanja zdravlja ljudi, među kojima su i farme za intenzivan uzgoj živine i svinja koje prekoračuju odre-đene kapacitete (projektovani broj mesta za smeštaj životinja). Za takve aktivnosti uspostavljen je sistem izdavanja integrisanih dozvola i utvrđeni su minimalni zahtevi koje svaka dozvola mora da sadrži, a naročito u delu koji se odnosi na ispuštanje zagađujućih materija u vodu, va-zduh i zemljište. Integrisana dozvola predstavlja jedinstvenu dozvolu koja obuhvata sve emisije iz postrojenja i objekata, kao i pitanja upravljanja zaštitom životne sredine. Cilj dozvole je da se spreči ili smanji zagađenje vazduha, vode i zemljišta, emisije buke i vibracija, količine otpada koji nastaje u industrijskim i poljoprivrednim kompleksima, uz efikasno korišćenje energije i drugih resursa, kao i da se obezbedi visok nivo zaštite životne sredine. Dozvolom se propisuje monitoring kojim se kontrolišu emisije u sve medijume životne sredine, kao i primena najboljih dostupnih tehnika (BAT).

Pravni mehanizam kojim EU uspostavlja ove obaveze definisan je Direktivom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Integrated Pollution Prevention and Control Directive – IPPC Directive 2008/1/EC). Ovom direktivom uspostavljen je okvir kojim se od država članica zahteva da izdaju dozvole postrojenjima i objektima koji obavljaju aktivnosti opisane u Aneksu 1 direktive, a koje uključuju i uzgoj živine i svinja određenog kapaciteta. Svrha ove direktive je da se obezbedi visok nivo zaštite životne sredine u celosti.

IPPC Direktiva zasnovana je na nekoliko principa, odnosno na: (1) integrisanom pristupu, (2) najboljim dostupnim tehnikama, (3) fleksibilnosti i (4) učešću javnosti.

Integrisani pristup znači da dozvole treba da uzmu u obzir celokupni uticaj postrojenja na životnu sredinu, uključujući npr. emisije u vazduh, vodu i zemljište, nastajanje otpada, monitoring, korišćenje sirovina, energetsku efikasnost, buku, sprečavanje udesa i sanaciju lokacije nakon zatvaranja postrojenja.

Uslovi iz dozvole, uključujući i granične vrednosti emisije (GVE), moraju se zasnivati na najbo-ljim dostupnim tehnikama (BAT), kako je i definisano u IPPC Direktivi. S namerom da pomogne organima nadležnim za izdavanje dozvole i kompanijama da odrede najbolje dostupne tehnike, Komisija EU organizuje razmenu informacija između stručnjaka iz država članica EU, industrije i organizacija za zaštitu životne sredine, uključujući i nevladin sektor (NVO). Koordinaciju ovih aktivnosti vrši Evropski biro za IPPC preko Instituta za istraživanja i napredne tehnologije u Za-jedničkom istraživačkom centru EU u Sevilji (Španija). Sve aktivnosti u ovoj oblasti rezultirale su izradom referentnih dokumenata o najboljim dostupnim tehnikama (tzv. BREF dokumentima), koje objavljuje Komisija.

IPPC Direktiva sadrži elemente fleksibilnosti koji nadležnim organima za izdavanje dozvole omogućavaju da prilikom utvrđivanja uslova iz dozvole uzmu u obzir sledeće:

1

Uvod u integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine4

tehničke karakteristike postrojenja

geografski položaj postrojenja

lokalne uslove u životnoj sredini.

Direktivom se obezbeđuje pravo javnosti na učešće kroz ceo proces izdavanja integrisane do-zvole sve do procesa donošenja odluke o izdavanju dozvole.

IPPC Direktiva transponovana je u zakonodavstvo Republike Srbije kroz Zakon o integrisa-nom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji je usvojen u decembru 2004. godine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015) i kroz podzakonska akta doneta na osnovu ovog zakona. Ovim zakonom utvrđeni su uslovi i postupci za izdavanje integrisanih dozvola za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra, i uređene su vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja (IPPC) odnosi se na nova, ali i postojeća postrojenja sa visokim potencija-lom zagađenja, u skladu sa definicijama iz Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS“, broj 84/2005).

Preliminarna lista postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu obuhvata sva postojeća IPPC postrojenja u Srbiji i ovaj spisak se redovno ažurira od strane radne grupe u okviru Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Sa više od 90 farmi koje imaju obavezu pribavljanja integrisane dozvole, Sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja predstavlja sektor sa najvećim brojem IPPC postrojenja u Srbiji.

Nadležnost za izdavanje integrisanih dozvola podeljena je između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i lokalnih samouprava (LSU). LSU su nadležne za izdavanje integrisanih dozvola postrojenjima iz sektora prehrambene industrije i intenzivnog uzgoja živine i svinja, postrojenjima za tretman otpada životinjskog porekla i postrojenjima za površinsku obradu materijala. Ukoliko jedinica lokalne samouprave nema kapaciteta za izdavanje dozvole, prosleđuje zahtev za integrisanu dozvolu nadležnom ministarstvu na dalje postupanje.

Integrisana dozvola za operatere iz sektora intenzivnog uzgoja živine i svinja mora da sadrži GVE i druge uslove koji se zasnivaju na primeni BAT i koji se utvrđuju s ciljem smanjenja emisija u vazduh, vodu ili zemljište. Uslovi iz dozvole, takođe, treba da uzmu u obzir i energetsku efi-kasnost, smanjenje proizvodnje otpada, smanjenje rizika od značajnih udesa i sanaciju lokacije nakon prestanka rada postrojenja.

Integrisana dozvola, takođe, treba da sadrži opise koji se odnose na procenu primene najboljih dostupnih tehnika (BAT) ili mera čijom primenom operater postiže zahtevano stanje životne sredine i usklađenost sa graničnim vrednostima emisije (GVE). Sve farme za uzgoj živine ili svinja čiji kapaciteti prelaze određene nivoe u obavezi su da pribave integrisanu dozvolu i da rade u skladu sa uslovima iz dozvole, kako bi se ispunili opšti ciljevi Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

1.1


1Direktivom o industrijskim emisijama 2010/75/EU (koja uključuje i IPPC Direktivu) uspo-stavljen je stroži pristup primeni najboljih dostupnih tehnika, jer se nivoi emisija povezani sa BAT (BAT-AEL Associated Emmision Level) smatraju uslovom koji se mora ispuniti u okviru inte-grisane dozvole, a propisani su u dokumentima proisteklim iz BREF dokumenata, tzv. Zaključci o BAT (BAT conclusion).

Direktiva o industrijskim emisijama zasnovana je na nekoliko principa, odnosno, na: (1) integrisanom pristupu, (2) najboljim dostupnim tehnikama, (3) fleksibilnosti, (4) inspekcijskom nadzoru i (5) učešću javnosti.

Direktiva o industrijskim emisijama (IED) još uvek nije u potpunosti transponovana u zakonodavstvo Republike Srbije, ali će predstavljati obavezu u narednom periodu. Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU 2014-2018, puna transpozicija bi trebalo da bude postignuta do kraja 2018. godine, čime će sve odredbe ove direktive postati pravno obavezujuće i operateri koji su u obavezi da imaju integrisanu dozvolu moraće da ispune sve zahteve u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama.

Osnovni zahtev kada je u pitanju zaštita životne sredine odnosi se na primenu „najboljih do-stupnih tehnika“ (BAT), koje predstavljaju najmodernije faze u razvoju neke aktivnosti i uklju-čuju ne samo tehnologije koje se koriste, već i način na koji postrojenje funkcioniše, kako se održava i kako će se jednog dana zatvoriti. U definiciji BAT, „dostupna“ znači ekonomski i tehnički izvodljiva i opravdana, uzevši u obzir troškove i prednosti.

U određivanju BAT, posebna pažnja se posvećuje primeni tehnika kojima se obezbeđuje sma-njenje nastajanja otpada, korišćenje manje opasnih supstanci, podsticanje prerade i reciklaže otpada, smanjenje potrošnje sirovina i vode, i energetskoj efikasnosti. Evropski biro za IPPC (EIPPCB) organizuje razmenu informacija i izrađuje referentne dokumente za najbolje do-stupne tehnike (BREF) koje su države članice u obavezi da uzmu u obzir prilikom izbora najboljih dostupnih tehnika, uopšteno ili u konkretnim slučajevima. Biro funkcioniše preko svojih Tehničkih radnih grupa koje okupljaju izabrane eksperte iz država članica EU, zemalja EFTA, zemalja u procesu pristupanja EU, kao i predstavnike industrije i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine. Eksperti obezbeđuju informacije, podatke i vrše reviziju nacrta dokumenata koje Biro izrađuje. Ključni elementni BREF dokumenata (odnosno „zaključci o BAT“) usvajaju se u komisijskom postupku i predstavljaju referencu za određivanje uslova iz dozvola koje se izdaju za aktivnost za koje se izdaje integrisana dozvola. Izbor i procena BAT zahtevni su zadaci za IPPC operatere i izdavaoce integrisanih dozvola. Tačna analiza usvojenih tehnika i izbor BAT, shodno predlozima iz BREF dokumenata, predstavlja osnovu za efikasan i delotvoran proces pripreme zahteva i integrisane dozvole. S ciljem da se izdavaocima dozvola i IPPC operaterima obezbedi praktičan i efikasan alat, projektni tim je izradio smernice za pro-cenu BAT za farme živine i svinja; dokument koji se zasniva na metodologiji „korak po korak“ i koji sadrži savete i tehnike koji su potrebni da bi se iz zahteva ili BREF dokumenata izabrale i iskoristile informacije potrebne za odabir i procenu BAT.

1.2

1.3


Tehnike koje su identifikovane u uputstvu (poglavlje 4 ovog priručnika) smatraju se trenutno najboljom praksom za Srbiju u vreme kada je priručnik napisan. One uključuju prakse upra-vljanja, strukture i tehnike gazdovanja farmom – one nisu pravno obavezujuće, ali u slučaju odstupanja od zahteva, obavezno je obezbeđivanje zaštite životne sredine odgovarajućeg ni-voa. Ključni princip ovog sistema je da operateri treba da primene BAT koje su prilagođene lokalnim okolnostima. Veći deo priručnika zasniva se na referentnom dokumentu za najbolje dostupne tehnike (BREF) za sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015). Čitalac treba da prati i sam BREF dokument, budući da on sadrži detaljnije informacije i objašnjenja o svim aspektima najboljih dostupnih tehnika.

Priručnik čini niz odvojenih, ali ipak povezanih dokumenata koji su podeljeni u poglavlja od 1 do 6. Poglavlja su pripremana kao odvojeni dokumenti, ali su objedinjeni u priručniku da bi se omogućio jedinstven i pogodan sažeti pregled integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja za sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja.

Predviđeno je da priručnik služi kao uputstvo za operatere/podnosioce zahteva za integrisanu dozvolu, nadležne organe i javnost, kojim se obezbeđuju objašnjenja i pomoć u procesu izda-vanja integrisanih dozvola u sektoru uzgoja živine i svinja.

Pregled sadržaja po poglavljima dat je u nastavku teksta:

U ovom poglavlju dat je pregled relevantnih nacionalnih propisa koji se odnose na aktivnosti u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja u Srbiji, od propisa u vezi izgradnje objekata do veterinarskih propisa, sa posebnim osvrtom na proces izdavanja integrisanih dozvola.

Farme koje su u obavezi pribavljanja integrisane dozvole moraju da podnesu zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa Pravilnikom o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16). Obrazac zahteva nalazi se u Aneksu 3 ovog priručnika.

Uputstva iz poglavlja 3 odnose se na opis postupka prikupljanja potrebnih tehničkih informacija i informacija o životnoj sredini, popunjavanja tabela i pripreme dokumenata koji su obavezni prilikom podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole.

2


1

U ovom poglavlju opisane su najbolje dostupne tehnike za intenzivan uzgoj živine i svinja. Dokument o poređenju sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT), prikazan u zahtevu za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16) i opisan u poglavlju 3 priručnika, predstavlja identifikaciju primene određene najbolje dostupne tehnike na farmi u trenutku podnošenja zahteva. Ako tehnika nije u primeni, od podnosioca se zahteva da navede konkretne datume do kojih će određena tehnika biti uvedena, očekivane rezultate i procenu troškova sprovođenja mera.

Namena ovih smernica je da pruže podršku operaterima farmi živine i svinja u izboru najboljih dostupnih tehnika i da obezbede usaglašenost sa primenljivim graničnim vrednostima emisije povezane sa tim tehnikama. Tehnike identifikovane u ovim smernicama smatraju se aktuelnom najboljom praksom u Srbiji u vreme pisanja priručnika. Tehnike nisu pravno obavezujuće, ali u slučaju odstupanja od zahteva, obavezno je obezbeđivanje zaštite životne sredine odgovarajućeg nivoa.

Alat za poređenje sa zaključcima o BAT predstavlja specifičnu kontrolnu listu (check list) kojom se operateru pomaže da za konkretnu farmu živine ili svinja uradi poređenje nivoa usaglašenosti sa BAT za svaki proces. Ovaj alat treba koristiti zajedno sa smernicama za procenu BAT. Za svaku BAT prikazanu u alatu i smernicama, potrebno je navesti da li je primenljiva na posmatranoj farmi i opisati kako se primenjuje, ili kako bi se mogla primenjivati. Ukoliko se na farmi koristi druga tehnika koja daje iste rezultate kao BAT, potrebno je opisati tu tehniku. Kada se na određenoj farmi zahtevi propisani najboljim dostupnim tehnikama ne primenjuju, ovaj alat olakšava operateru da predvidi troškove i vremenski okvir za implementaciju.

Sadržaj programa mera propisan je Uredbom o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 84/05).

Program mera čini deo alata za poređenje sa BAT iz odeljka 4.2 priručnika.


U ovom delu data su uputstva za izradu planova koji se podnose zajedno sa zahtevom za izdavanje integrisane dozvole. Obaveza izrade ovih planova kao i drugih pratećih dokumenata, propisana je članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 25/15).

Jedan od potrebnih dokumenata koje operateri moraju da podnesu u sklopu zahteva za izdavanje integrisane dozvole je i plan energetske efikasnosti. Ne postoji propisani obrazac i struktura plana energetske efikasnosti, ali on uopšteno treba da sadrži podatke o potrošnji i vrsti energenata, sprovedenim merama, specifičnoj potrošnji energije u kompaniji u određenom vremenskom periodu i poređenje sa BAT nivoima, procedure za održavanje opreme i slično. Plan bi, takođe, trebalo da sadrži i opis mera energetske efikasnosti koje se primenjuju, ili je planirana njihova primena, kako u samim objektima za držanje životinja, tako i u pomoćnim objektima (kao što su kotlarnice, kompresorske stanice, i slično).

Ovaj odeljak daje i predlog obrasca plana za efikasno korišćenje energije za farme.

Svaki zahtev za izdavanje integrisane dozvole mora da sadrži i plan upravljanja otpadom. U ovom odeljku prikazana je struktura i sadržina plana upravljanja otpadom. Plan mora da sadrži sledeće elemente:1. dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o

otpadu koji operater farme koristi ili odlaže (vrste, sastav i količine otpada);2. mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja nastajanja otpada, posebno

opasnog otpada;3. postupke i načine razdvajanja različitih vrsta otpada, posebno opasnog, i

otpada koji će se ponovo koristiti;4. način skladištenja, tretmana, odnosno, ponovnog iskorišćenja i odlaganja

otpada;5. mere zaštite od požara i eksplozija;6. mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.


1

Ovaj odeljak sadrži uputstva za pripremu plana vršenja monitoringa. Ovaj plan uključuje: - procenu usklađenosti emisija operatera sa utvrđenim graničnim vrednostima

emisije (GVE); - obezbeđivanje podataka koji su potrebni operateru za procenu uticaja na

životnu sredinu; - obezbeđivanje podataka potrebnih za sprovođenje principa „zagađivač plaća“; - obezbeđivanje podataka potrebnih za podnošenje izveštaja u skladu sa

zakonom i za procenu primene BAT.

Ovaj odeljak priručnika namenjen je operaterima kao pomoć u procesu izrade i pripreme delotvornog plana mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. U cilju pojednostavljenja, plan se u ovom priručniku naziva „Plan zaštite od udesa“.

Cilj plana zaštite od udesa je da spreči ili svede na minimum verovatnoću udesa sa potencijalnim uticajem na životnu sredinu, a kada do udesa dođe, da se primenom istog ublaže uticaji nastalog udesa.

Cilj plana zatvaranja farme je da se predvide mere za prekid obavljanja aktivnosti i zatvaranja postrojenja.

Planom se moraju definisati obaveze prema životnoj sredini, uključujući demontažu i uklanjanje objekata i druge infrastrukture, postupanje sa preostalim otpadom i opasnim materijama na lokaciji, itd.


Poglavlje 6 priručnika se sastoji iz specifičnih uputstava o raznim tehničkim aspektima u sektoru intenzivnog uzgoja. Upravljanje sporednim proizvodima (stajnjakom i uginulim životinjama) je izdvojeno kao poseban deo, specifičan za ovaj sektor, i izuzetno važan sa aspekta uticaja na životnu sredinu, samim tim, i kod izrade zahteva za integrisanu dozvolu.

Ovo uputstvo sadrži opšte zahteve koji se odnose na skladištenje životinjskog stajnjaka u objektima za intenzivan uzgoj. Njime su definisani i kriterijumi koje treba uzeti u obzir prilikom određivanja lokacije, projektovanja i izgradnje laguna, kako bi se osiguralo da one ne predstavljaju neprihvatljiv rizik za životnu sredinu.

Ovaj odeljak odnosi se na odgovarajuće upravljanje tečnim i čvrstim stajnjakom, kao i uginulim životinjama, koji nastaju u redovnim aktivnostima na farmi, na način kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine. Operater treba da razmotri načine na koje sporedne proizvode životinjskog porekla može da preradi tako da se ti materijali ne klasifikuju kao otpad. Pored toga, uputstva iz ovog odeljka pomažu operateru da osigura odgovarajuće vođenje evidencije o količinama i vrsti sporednih proizvoda životinjskog porekla koji se proizvedu na farmi.


1

Svrha ovog priručnika je da se utvrde sve potrebne informacije za popunjavanje zahteva za iz-davanje integrisane dozvole za farmu živine ili svinja (koja prelazi određeni kapacitet) u Srbiji. Pored toga, on sadrži smernice i daje savete o načinu usklađivanja postrojenja sa uslovima iz dozvole.

Treba imati na umu da zahtev za izdavanje integrisane dozvole podrazumeva znatan broj pra-tećih dokumenata i informacija koje se moraju dostaviti uz popunjeni obrazac zahteva. Prateća dokumentacija koja se zahteva data je u članovima 8 i 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 25/15), a prikazana je i u nastavku.

U tabeli 1.1 data je lista koja služi kao podsetnik u procesu pripreme zahteva za izdavanje integrisane dozvole.

3

Slika 1.1 Informacije i dokumentacija potrebne za podnošenje zahteva za integrisanu dozvolu


Tabela 1.1 Kontrolna lista za izradu zahteva za integrisanu dozvolu

Stavka Opis Referenca za

poglavlje/odeljak iz priručnika

Popu-njeno

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole

1 Obrazac zahteva za izdavanje integrisane dozvole Poglavlje 3

Dozvole koje treba priložiti uz zahtev za integrisanu dozvolu

1 Građevinska ili upotrebna dozvola za sve objekte na lokaciji Poglavlje 2

2

Vodna dozvola (za zahvatanje (ukoliko se koriste sopstveni bunari ili je zahvatanje iz površinskih voda), korišćenje, skladištenje opasnih materija (ukoliko postoje) i ispuštanje otpadnih voda)

Poglavlje 2

Dokumenta koja se prilažu zahtevu u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

1

Projekat za planirano, odnosno, izgrađeno postrojenje (zbog obimnosti dokumentacije operater je u obavezi da nadle-žnom organu dostavi spisak projekata za objekte na lokaciji, a na zahtev nadležnog organa omogući uvid u iste)

2Izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu (primenljivo na nova postrojenja ili nove jedinice postojećih postrojenja)

3 Plan vršenja monitoringa Odeljak 5.3

4Rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku probnog rada (primenljivo na nova postrojenja ili nove jedinice postojećih postrojenja)

5 Plan upravljanja otpadom Odeljak 5.2

6 Plan mera za efikasno korišćenje energije Odeljak 5.1

7Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica

Odeljak 5.4

8Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja

Odeljak 5.5

9 Akt o pravu korišćenja prirodnih resursa

10Izjava kojom se potvrđuje da su informacije sadržane u zahtevu istinite, tačne, potpune i dostupne javnosti

Poglavlje 3

11 Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi

Za postojeća postrojenja:

A Saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja Poglavlje 2

BProgram mera prilagođavanja rada postojećeg postroje-nja ili aktivnosti propisanim uslovima

Odeljak 4.3

Za nova postrojenja:

A Saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu Poglavlje 2

Ostala dokumenta koje treba priložiti uz zahtev za integrisanu dozvolu

1Izveštaji merenja emisija u životnu sredinu za poslednje dve godine

Odeljak 5.3

2Ugovori sa ovlašćenim operaterima o preuzimanju otpada i sporednih proizvoda životinjskog porekla

Odeljak 5.2 i 6.2

3Akt izdat od strane MUP-a u vezi zaštite od požara (potvrda, saglasnost, i slično)

4 Drugi prilozi (mape, skice...) Poglavlje 3

2

1 Uvod........................................................................................................................2 Integrisane dozvole u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja u Republici Srbiji ......

2.1 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ........2.2 Podzakonska akta u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja

životne sredine.................................................................................................3 Ostali nacionalni propisi u oblasti zaštite životne sredine relevantni za sektor

intenzivnog uzgoja živine i svinja ..............................................................................3.1 Zaštita vazduha ...............................................................................................3.2 Zaštita voda ....................................................................................................3.3 Upravljanje otpadom .......................................................................................3.4 Zaštita od buke u životnoj sredini.....................................................................3.5 Procena uticaja projekata na životnu sredinu ..................................................3.6 Zakonske obaveze u pogledu izveštavanja ......................................................

4 Ostali nacionalni propisi od značaja za postupak pribavljanja integrisane dozvole u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja .................................................................

4.1 Propisi u vezi sa planiranjem i izgradnjom objekata .......................................4.2 Dobra uzgajivačka praksa idobrobit životinja ..................................................4.3 Veterinarska delatnost ....................................................................................4.4 Zaštita od udesa .............................................................................................

335

8

10101418192021

2222242528

3Zakonodavni okvir

2UVODDirektiva o industrijskim emisijama 2010/75/EU (skraćeno IED) stupila je na snagu 6. januara 2011. godine, a državama članicama Evropske unije je ostavljeno 2 godine da je prenesu u svoje pravne sisteme. Ova direktiva objedinila je sedam postojećih direktiva, a jedna od njih je i Direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja – IPPC Direktiva. Proces harmonizacije našeg zakonodavstva u oblasti industrijskih emisija je u toku, odnosno Direktiva o industrijskim emisijama (IED) još uvek nije u potpunosti transponovana u zakonodavstvo Republike Srbije.

IPPC direktiva je u Srbiji transponovana 2004. godine donošenjem Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i pratećim podzakonskim aktima.

Odredbe IPPC direktive propisuju da postrojenja koja su navedena u Aneksu I ove direktive mogu da rade samo ako imaju pribavljenu integrisanu dozvolu, odnosno ako svoju aktivnost obavljaju u skladu sa uslovima koji su u njoj propisani. Aneks I ove direktive prenet je u Uredbu o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS“, broj 84/2005). Na osnovu ove uredbe obavezu pribavljanja integrisane dozvole imaju i postro-jenja koja obavljaju aktivnost uzgoja živine i svinja i to:

postrojenja za tovljenje živine sa više od 40.000 mesta; postrojenja za tovljenje svinja sa više od 2.000 mesta (težih od 30 kg); postrojenja sa više od 750 mesta za priplodne krmače/krmače sa prasićima.

Integrisana dozvola predstavlja kompleksan dokument koji posmatra funkcionisanje farme uzimajući u obzir efekte i moguće posledice njenog rada na sve činioce životne sredine, istovremeno razmatrajući način na koji je postrojenje projektovano, izgrađeno, održavano, na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara, uključujući i tehnologiju koja se koristi. Zbog toga je važno da operater postrojenja bude upućen u širi zakonodavni kontekst koji se pre svega odnosi na propise u oblasti zaštite životne sredine, ali i propise iz drugih oblasti koji direktno utiču na rad farme i obaveze u pogledu pribavljanja integrisane dozvole. Spisak svih relevantnih propisa je dat u prilogu ovog priručnika kao Aneks 2: Spisak propisa.

INTEGRISANE DOZVOLE U SEKTORU INTENZIVNOG

Postupak pribavljanja integrisane dozvole počinje pripremom zahteva za izdavanje integrisane dozvole za sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja koji se podnosi nadležnom organu. Nadležni organ za izdavanje integrisane dozvole za uzgoj živine i svinja je organ jedinice lokalne samouprave odgovoran za poslove zaštite životne sredine. Izdavanje integrisane dozvole u nadležnosti je lokalne samouprave za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada, odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti, izdaje drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

1

2

4 Zakonodavni okvir

Izuzetno, jedinica lokalne samouprave može zbog nedostataka kapaciteta za izdavanje inte-grisane dozvole proslediti zahtev operatera na dalje postupanje ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine.

Integrisanom dozvolom se odobrava : rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanje postojećeg postrojenja

Integrisana dozvola izdaje se na period koji ne može biti duži od deset godina.

Imajući u vidu da izdavanje integrisane dozvole obuhvata jedan složen postupak kojim se odobrava rad postrojenja i propisuju uslovi u pogledu sprečavanja i kontrole zagađivanja ži-votne sredine, na slici 2.1 šematski su prikazane ključne faze, odnosno redosled pribavljanja potrebnih dozvola i saglasnosti koje su sastavni deo procesa i koje operater farme dostavlja nadležnom organu u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima.

PROCENA UTICAJA

Saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu

sredinu za nova postrojenja/rekonstrukciju

postojećih

Saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja za

postojeća postrojenja

GRAĐEVINSKADOZVOLA

Probni rad za nova postrojenja maksimalno

godinu dana

VODNA DOZVOLA DRUGA DOKUMENTA

Akt o pravu korišćenja prirodnih resursa

Veterinarska saglasnost

Dozvola za upravljanje otpadom (ukoliko je

primenljivo)

Rešenje o kategorizaciji objekata

UPOTREBNADOZVOLA

INTEGRISANADOZVOLA

OBAVLJANJE AKTIVNOSTINOVOG/POSTOJEĆEG

POSTROJENJA

Slika 2.1 Potrebne dozvole i saglasnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole

Nadležni organ za izdavanje integrisane dozvole obezbeđuje: da rad novih postrojenja ne započne pre dobijanja dozvole osim u slučaju odobrenog probnog rada;

da rad postojećih postrojenja bude usklađen sa zahtevima i uslovima utvrđenim zakonskim i podzakonskim aktima;

da uslovi i postupak izdavanja dozvola budu u potpunosti koordinirani u slučaju da u postupku učestvuje više od jednog nadležnog organa

5Zakonodavni okvir

2

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015) uređuje uslove i postupak za izdavanje integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati nepovoljan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađenja.

Integrisana dozvola predstavlja najsloženiju dozvolu u oblasti zaštite životne sredine i obuhva-ta uslove rada postrojenja uzimajući u obzir uticaje na sve medijume životne sredine, način izgradnje, održivo korišćenje resursa, primenu najboljih dostupnih tehnika i moguće uticaje nakon zatvaranja postrojenja (slika 2.2).

INTEGRISANADOZVOLA

OTPADNE VODE

DEFINITIVNI PRESTANAKRADA

ZAŠTITA ZEMLJIŠTA IPODZEMNIH VODA

USKLAĐENOST SABAT

UPRAVLJANJE OTPADOM ISPOREDNIM PROIZVODIMAKORIŠĆENJE

RESURSA

BUKA I VIBRACIJE UŽIVOTNOJ SREDINI

SPREČAVANJE UDESA

ZAŠTITA VAZDUHA

NESTABILNI REŽIMI RADA

Slika 2.2 Uslovi u integrisanoj dozvoli

Procedura pribavljanja integrisane dozvole praktično počinje podnošenjem zahteva od strane operatera. Zahtev se podnosi u skladu sa Pravilnikom o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16).

Detaljno uputstvo koje pomaže operateru da pripremi zahtev nalazi se u poglavlju 3 ovog priručnika.

Pored uredno popunjenog zahteva za izdavanje dozvole podnosilac zahteva u skladu sa čla-nom 9 zakona prilaže i sledeću dokumentaciju:

projekat za planirano, odnosno izgrađeno postrojenje;

2.1

6 Zakonodavni okvir

izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu; plan vršenja monitoringa; rezultate merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog rada;

plan upravljanja otpadom; plan mera za efikasno korišćenje energije; plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica; plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja; akt o pravu korišćenja prirodnih resursa; izjavu kojom potvrđuje da su informacije sadržane u zahtevu istinite, tačne, potpune i dostupne javnosti;

dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

Pored dokumentacije podnosilac zahteva, zavisno od postrojenja, prilaže: za nova postrojenja - saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i sagla-snost na procenu opasnosti od udesa;

za postojeća postrojenja - saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja, procenu opa-snosti od udesa i program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivno-sti uslovima propisanim ovim zakonom.

Nadležni organ razmatra podneti zahtev i vrši proveru podataka i informacija sadržanih u zahtevu za izdavanje dozvole, primenjivosti predloženog programa mera i drugih podataka iz zahteva, kao i priložene dokumentacije.

Nadležni organ obaveštava organe i organizacije u oblasti: poljoprivrede, vodoprivrede, šu-marstva, planiranja, izgradnje, saobraćaja, energetike, rudarstva, zaštite kulturnih dobara, zaštite prirode i dr. kao i organe lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira aktivnost, odnosno nalazi postrojenje, i zainteresovanu javnost o prijemu zahteva. Organi i organizacije i predstavnici zainteresovane javnosti dostavljaju svoja mišljenja nadležnom organu. Nadležni organ izrađuje nacrt dozvole i prilikom izrade nacrta dozvole razmatra mišljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti. Nadležni organ nacrt dozvole zajedno sa zahtevom operatera i pratećom dokumentacijom, mišljenjima drugih organa i organizacija i zainteresova-ne javnosti datih na nacrt dozvole, dostavlja tehničkoj komisiji. Tehnička komisija nakon ana-lize izrađuje izveštaj o ispunjenosti uslova iz nacrta dozvole i dostavlja ga nadležnom organu.

Konačno, nadležni organ odlučuje o izdavanju dozvole na osnovu zahteva operatera, priložene dokumentacije, izveštaja i ocene tehničke komisije, kao i pribavljenih mišljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti.

Dozvolom se utvrđuju uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti i obaveze operatera u zavisnosti od prirode aktivnosti i njihovog uticaja na životnu sredinu.

Ako zahtev operatera za izdavanje dozvole, nacrt dozvole ili dozvola sadrže poslovnu tajnu ili podatak koji, u skladu sa zakonom, zahteva ograničen pristup javnosti za dobijanje informa-cija, nadležni organ može odlučiti da za određene delove zahteva, odnosno nacrta dozvole ili

7Zakonodavni okvir

2dozvole ograniči pristup javnosti.Nadležni organ je dužan da obaveštava druge organe i organizacije i zainteresovanu javnost o prijemu urednog zahteva, nacrtu dozvole i donetom rešenju o integrisanoj dozvoli putem medija i to najmanje u jednom lokalnom listu koji izlazi na području koje će biti zahvaćeno uticajem aktivnosti i postrojenja, kao i putem interneta.

Procedura izdavanja integrisane dozvole traje 120 dana, a može trajati i do 240 dana.

Operater je dužan da za vreme važenja dozvole i najmanje pet godina posle prestanka važenja dozvole čuva svu dokumentaciju u vezi sa izdavanjem dozvole, monitoringom i inspekcijskim nadzorom nad obavljanjem aktivnosti.

Izdata dozvola podleže ponovnom razmatranju tj.reviziji najmanje dva puta u toku važenja.

Za postojeća postrojenja i aktivnosti nadležni organ će izdati dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine.

Na slici 2.3 dat je šematski prikaz celokupne procedure.

8 Zakonodavni okvir

Podnošenje zahteva od strane operatera

Članovi 8 i 9 IPPC zakona Pravilnik 32/16

Razmatranje zahteva od strane nadležnog organa

Član 10 IPPC zakona

Ukoliko zahtev nije potpun, nadležni organ traži da operater,

u primerenom roku, dostavi podatke, dokumentaciju ili informacije koje nedostaju


Dostavljanje dodatnih informacija od strane operatera

Član 8 i 9 IPPC zakonaPravilnik 32/16

Odbijanje zahteva u slučaju da operater, u zahtevanom roku, nije dostavio podatke, dokumentaciju

ili informacije koje nedostaju Član 10 IPPC zakona

Operater podnosi novi zahtev ili pokreće upravni spor


Obaveštavanje drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti od strane nadležnog organa o prijemu

urednog zahtevaČlan 11 IPPC zakona

Drugi organi i organizacije i zainteresovana javnost

dostavljaju svoja mišljenja nadležnom organu


Izrada nacrta dozvole od strane nadležnog organa


Obaveštavanje drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti od strane nadležnog organa o nacrtu

dozvoleČlan 12 IPPC zakona

Drugi organi i organizacije i zainteresovana javnost dostavljaju svoja mišljenja nadležnom organu

na nacrt dozvoleČlan 12 IPPC zakona

Formiranje tehničke komisijeČlan 13 IPPC zakona

Razmatranje nacrta dozvole od strane tehničke komisije


Dostavljanje izveštaja od strane tehničke komisije


Odluka (rešenje) o izdavanju integrisane dozvole od strane

nadležnog organaČlan 15 IPPC zakona

Obaveštavanje operatera, drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti od strane nadležnog organa

o rešenju o izdavanju dozvole

Ne

Ne

Da

Slika 2.3 Šematski prikaz procedure izdavanja integrisane dozvole

Na osnovu Zakona, pored već navedene Uredbe o vrstama, aktivnostima i postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS“, broj 135/04) i Pravilnika o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16), doneta su i druga podzakonska akta koja

2.2

9Zakonodavni okvir

2potpuno definišu proces pribavljanja i izdavanja integrisane dozvole.Na osnovu Uredbe o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za pri-menu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisije u integri-sanoj dozvoli („Službeni glasnik RS“, broj 84/05), definišu se kriterijumi za određivanje najboljih dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti za koje se izdaje integri-sana dozvola. Kriterijumi obuhvataju tehničke karakteristike postrojenja, njegov geografski položaj, uslove životne sredine na konkretnoj lokaciji, korist i troškove primene najboljih do-stupnih tehnika, princip predostrožnosti, kao i kriterijume koji se odnose na određivanje gra-ničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli. Ova uredba je u nacionalnom zakonodavstvu omogućila vezu sa referentnim evropskim dokumentima (BREF), odnosno poređenje sa najbo-ljim dostupnim tehnikama u njima koje operater u zahtevu prikazuje u Tabelama usklađenosti.

Najbolje dostupne tehnike za aktivnost uzgoja živine i svinja detaljno su prikazane u poglavlju 4 ovog priručnika.

Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 84/05)

Operater u zahtevu za izdavanje integrisane dozvole, u okviru tačke 3.3 vrši detaljno poređenje sa najboljim dostupnim tehnikama, navodeći pojedinačne tačke zahteva iz relevantnog BREF dokumenta. Ukoliko postoje zahtevi iz BREF dokumenata koje operater nije dostigao, on treba da planira mere kojima postiže usklađenost sa njima. Te mere čine osnovu za izradu Programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima. Tačnije, program mera prilagođavanja sadrži:

opis mere, odnosno mera koje treba da budu preduzete za prilagođavanje rada postro-jenja ili aktivnosti;

vremenski raspored početka i završetka planiranih mera; opis očekivanih rezultata planiranih mera; opis načina kontrole planiranih mera, vremenski raspored i godišnje troškove mera.

Program mera prilagođavanja je poseban dokument koji se dostavlja nadležnom organu. Na osnovu predloženih mera nadležni organ može u uslovima u integrisanoj dozvoli propisati vremenski rok u kojem operater treba da realizuje predloženu meru.

Sadržaj programa mera prilagođavanja je dat u priručniku u odeljku 4.3.

Nakon sprovedene procedure, a na osnovu Pravilnika o sadržini i izgledu integrisane do-zvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06), nadležni organ izdaje integrisanu dozvolu u formi rešenja. Osnovnu sadržinu integrisane dozvole čine podaci koji se odnose na:

I. opšte podatke (o integrisanoj dozvoli, o postrojenju, napomene o poverljivosti podataka i informacija o usaglašenosti)

II. aktivnost za koju je zahtev podnet i ocenu zahteva (kratak opis aktivnosti za koju je

10 Zakonodavni okvir

zahtev podnet, opis lokacije na kojoj se aktivnost obavlja, postojeće dozvole, odobrenja i saglasnosti, glavni uticaji na životnu sredinu, komentari/mišljenja i procena zahteva)

III. uslove

Najznačajniji deo integrisane dozvole svakako predstavljaju uslovi koje propisuje nadležni organ. Uslovi u dozvoli moraju biti precizni i jasni. Propisuju se: period važenja dozvole, rok za podnošenje novog zahteva, način upravljanja postrojenjem, uslovi upravljanja zaštitom životne sredine, način korišćenja sirovina, pomoćnih materijala, vode i energenata, granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh i vodu, uslovi u pogledu zaštite zemljišta i podzemnih voda, način upravljanja otpadom, dozvoljeni nivo buke, mere za sprečavanje udesa, uslovi u toku nestabilnih načina rada, mere koje operater preduzima u slučaju definitivnog prestanka rada kao i obaveze u pogledu izveštavanja, učestalosti izveštavanja i institucija koje treba izveštavati.

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra izdatih integrisanih dozvola („Službenik glasnik RS“, broj 69/05)

Sve izdate integrisane dozvole se vode u posebnom Registru dozvola. Dozvole se upisuju u registar koji vodi organ nadležan za njihovo izdavanje. Registar se vodi kao javna knjiga. Regi-star se vodi ažurno i kontroliše najmanje jedanput godišnje, o čemu lice ovlašćeno za vođenje registra podnosi izveštaj.

Nacionalni propisi u oblasti zaštite životne sredine su mnogobrojni. U ovom delu priručnika obuhvaćene su samo ključne odredbe ovih propisa sa namerom da se operater farme detaljnije upozna sa njima. Ne treba zaboraviti da su ovi propisi u kontinuiranom procesu harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom i da ih treba permanentno pratiti.

Zakonodavni okvir u našoj zemlji obuhvata čitav set propisa koje možemo u celini posmatrati kroz:

zaštitu vazduha zaštitu ozonskog omotača prekogranično zagađenje vazduha.

Pored propisa, za zaštitu vazduha su važne i konvencije, i to: sprovođenje odredbi Konvencije o prekograničnom prenošenju zagađujućih materija u vazduhu i pratećih protokola (Protokol o teškim metalima, POPs protokol i Geteborški protokol)

3

3.1

11Zakonodavni okvir

2 sprovođenje odredbi Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača i Montrealskog pro-tokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.Zakonodavni okvir obuhvata devet direktiva i trinaest uredbi EU koje se odnose na: kvalitet vazduha, industrijsko zagađenje i klimatske promene.

Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 36/09 i 10/13) uređuje upravljanje kvalitetom vazduha i određuje mere, način organizovanja i kontrolu sprovođenja zaštite i po-boljšanja kvaliteta vazduha.

IZUZETAK OD PRIMENE: Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagađenja prouzrokovana radioaktivnim materijama, industrijskim udesima i elementarnim nepogodama.

Zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha obezbeđuju: Republika Srbija; autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave; privredna društva, preduzetnici, kao i druga pravna i fizička lica.

Osnovne odredbe zakona kojime se definišu obaveze operatera u pogledu mera prevencije i sanacije su:

postrojenje mora da se projektuje, gradi i/ili proizvodi, oprema, koristi i održava tako da ne ispušta zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od graničnih vrednosti emisije;

ukoliko dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje propisanih mera zaštite ili do poremećaja tehnološkog procesa, zbog čega dolazi do prekoračenja gra-ničnih vrednosti emisije, operater je dužan da kvar ili poremećaj otkloni, odnosno prila-godi rad nastaloj situaciji ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraćem roku;

u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu ope-rater je dužan, kada uoči ili po nalogu nadležnog inspektora, da preduzme tehničko-tehnološke mere ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija svele na propisane granične vrednosti;

operater stacionarnog izvora zagađivanja, kod kojega se u procesu obavljanja delatnosti mogu emitovati gasovi neprijatnog mirisa, dužan je da primenjuje mere koje će dovesti do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične vrednosti emisije.

Pored navedenih preventivnih mera operater farme je dužan da:1) podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji)

dostavi Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i na-dležnom organu jedinice lokalne samouprave;

2) obezbedi redovni monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju;3) obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenog pravnog lica, ako merenja emisije

obavlja samostalno;4) obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva


puta godišnje;5) obezbedi praćenje kvaliteta vazduha po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, samo-

stalno ili preko ovlašćenog pravnog lica;6) vodi evidenciju o obavljenim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima

i učestalosti merenja i dostavi podatke u formi propisanog izveštaja Ministarstvu, od-nosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave i to za redovni monitoring jednom u tri meseca u roku od 15 dana od isteka tromesečja, a za povremena merenja emisija u roku od 30 dana od dana iz-vršenog merenja, za merenja na godišnjem nivou u vidu godišnjeg izveštaja najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu;

7) vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja;8) vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih mate-

rija, kao i mernih uređaja za merenje emisije.

Podzakonski akti koji su od značaja za redovan rad farme su:

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, broj 6/16)

Imajući u vidu da farme za grejanja objekata u kojima se gaje životinje i za grejanje zaposlenih uglavnom koriste kotlovska postrojenja male toplotne snage dobro je da operater poznaje na koji način je u skladu sa uredbom definisano malo postrojenje za sagorevanje.

Postojeće malo postrojenje je postrojenje za sagorevanje koje poseduje upotrebnu dozvolu izdatu pre dana stupanja na snagu ove uredbe, a u nedostatku upotrebne dozvole građevinsku dozvolu, ili koje je pušteno u rad pre dana stupanja na snagu ove uredbe.

Kada su dva ili više odvojenih starih i postojećih velikih, srednjih i malih postrojenja izgrađena na način da se njihovi otpadni gasovi ispuštaju kroz zajednički dimnjak, takva postroje-nja se smatraju jednim postrojenjem za sagorevanje.

Mala postrojenja za sagorevanje su ona čija je toplotna snaga manja od:1) 1 MWth pri korišćenju čvrstog goriva - čvrsta goriva: drvo i drvni otpad nastao pri

mehaničkom tretmanu drveta ako je sadržaj vlage u drvetu u odnosu na masu vlažnog drveta manji od 20%, osim ako se upotrebljava u postrojenjima koja su navedena od strane proizvođača kao pogodna za primenu goriva sa većim sadržajem vlage; briketi i peleti od drveta; ugalj, koks i briketi od uglja sa sadržajem sumpora manjim od 1% mase goriva;

2) 5 MWth pri korišćenju tečnog goriva - tečna goriva: gasno ulje ekstra lako EVRO EL, u skladu sa propisom kojim se uređuju tehnički i drugi zahtevi koje moraju da ispunja-vaju tečna goriva naftnog porekla koja se koriste kao energetska goriva koja se stavljaju u promet na tržište Republike Srbije, koje je namenjeno za upotrebu kao gorivo za grejanje, kao i druge vrste tečnih goriva: metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja, ukoliko emisija nije veća od granične vrednosti emisije propisane za mala postrojenja pri potrošnji gasnog ulja ekstra lako EVRO EL;

13Zakonodavni okvir

23) 10 MWth pri korišćenju gasovitog goriva - prirodni gas ili tečni naftni gas.GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA MALA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE - nalaze se u PRI-LOGU III ove uredbe.

Na mala postrojenja za sagorevanje koja koriste drugo gasovito gorivo osim prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa primenjuju se granične vrednosti emisije propisane za srednja postro-jenja za sagorevanje.

Srednjim postrojenjima za sagorevanje smatraju se ona postrojenja toplotne snage manje od 50 MWth koja koriste sledeća navedena goriva, i to:

1) čvrsta goriva: naftni koks, ugalj, koks i briketi od uglja sa sadržajem sumpora većim od 1% mase goriva, biomasa, drvo i drvni otpad nastao pri mehaničkom tret-manu drveta ako je sadržaj vlage u drvetu u odnosu na masu vlažnog drveta 20% i veći, koji se upotrebljavaju u postrojenjima koje je proizvođač naveo kao pogodna za primenu goriva sa većim sadržajem vlage;

2) tečna goriva: ulje za loženje srednje EVRO S, ulje za loženje srednje S i ulje za loženje nisko sumporno gorivo - specijalno NSG-S u skladu sa propisom kojim se uređuju tehnički i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju tečna goriva naftnog pore-kla koja se koriste kao energetska goriva koja se stavljaju u promet na tržište Republike Srbije i druge vrste tečnih goriva, kao što su: biogorivo iz biološke prerade otpada, kao i masti i ulja iz prehrambene industrije;

3) gasovita goriva: koksni gas, sintetski gas, rafinerijski gas, gas iz visokih peći, biogas, deponijski gas, gas iz tretmana otpadnih voda i kaptažni gas.

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA SREDNJA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE nalaze se u PRILOGU II ove Uredbe.

Iz svega navedenog, očigledno je da operater farme treba da vodi računa o izboru vrste i kvaliteta goriva jer se u skladu sa odredbama uredbe kotlovi koji se koriste mogu svr-stati u mala ili srednja postojenja za sagorevanje.

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, broj 111/15)

Ukoliko operater ima stacionarni izvor emisija u vazduh, pre svega iz silosa i mlinova za pripremu hrane, u obavezi je da vrši monitoring i određuje granične vrednosti emisije za ukupne praškaste materije.

Granične vrednosti emisije za ukupne praškaste materije u otpadnom gasu su:- 20 mg/normalni m3 za maseni protok veći ili jednak 200 g/h- 150 mg/normalni m3 za maseni protok manji od 200 g/h


Uredba o merenjima emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja („Službeni glasnik RS”, broj 5/16)

Merenje emisije zagađujućih materija vrši se kao periodično ili kontinualno. Periodično mere-nje može biti:

garancijsko povremeno - vrši se dva puta u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci, a drugo povremeno merenje u drugih šest kalendarskih meseci

kontrolno

Određivanje položaja i opremljenosti reprezentativnih mernih mesta za periodično i kontinualno merenje emisije vrši ovlašćeno pravno lice u skladu sa zahtevima i prepo-rukama standarda SRPS EN 15259.

Izveštaj o obavljenom periodičnom merenju ovlašćeno pravno lice dostavlja Ministarstvu, od-nosno Agenciji za zaštitu životne sredine, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadle-žnom organu jedinice lokalne samouprave.

Generalno, operater je dužan da o svom trošku sprovede mere za smanjenje emisija zagađuju-ćih materija utvrđenih planom za svoje stacionarne izvore zagađivanja vazduha.

Pravni osnov za upravljanje i zaštitu vodama u našoj zemlji zasnovan je na odredbama Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 30/2010, 93/2012 i 101/2016) i setu podzakonskih akata kojima se definišu određeni specifični zahtevi. Propisima u ovoj oblasti obuhvaćeno je sedam direktiva EU i dve međunarodne konvencije. Transponovanje zahteva direktiva je u toku i deo je procesa pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji. Ovim zakonom uređuje se pravni sta-tus voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i dru-ga pitanja značajna za upravljanje vodama. Odredbe ovog zakona odnose se na sve površinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije, uključujući termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija.

Vode su prirodno bogatstvo i u svojini su Republike Srbije.

U skladu sa zakonom, obezbeđuje se integralno upravljanje vodama. Da bi se to postiglo, odredbama zakona propisani su subjekti u upravljanju vodama i definisana je podela nadle-žnosti:

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Direkcija za vode RS, nadležni organ autonomne pokrajine, nadležni organ grada Beograda, jedinice lokalne samo-uprave, javna vodoprivredna preduzeća - nadležnosti u vodoprivredi, korišćenju voda,

3.2

15Zakonodavni okvir

2zaštiti od voda, izdavanju vodnih akta i nadzor u ovim oblastima Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Sektor za zaštitu životne sredine - nadležnosti u oblasti zaštite voda od zagađivanja i nadzor u ovim oblastima

Ministarstvo zdravlja – nadležnosti u pogledu zdravstvene ispravnosti vode, kvaliteta vode i nadzor u ovim oblastima.

Operateri farmi su u obavezi da na osnovu zakonske procedure i odgovarajuće tehničke do-kumentacije pribave vodnu dozvolu. U postupku pribavljanja vodne dozvole operateri farmi u prvom koraku pribavljaju vodne uslove. Na osnovu člana 114 tačka 22, farme spadaju u proizvodne i druge objekte, za koji se zahvata i dovodi voda iz površinskih ili podzemnih voda i čije se otpadne vode ispuštaju u površinske vode, ili javnu kanalizaciju, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Ukoliko se vodni uslovi izdaju za izgradnju, dogradnju, odnosno rekonstrukciju objekata, izvođenje radova i izradu planskih dokumenata oni su sastavni deo objedinjene procedure u postupku pribavljanja građevinske dozvole i u tom slučaju operateri farme ne pribavljaju vodne uslove kao poseban akt.

U postupku pribavljanja vodne dozvole za redovan rad farmi, odnosno kada farme imaju odgovarajuće građevinske i upotrebne dozvole, one treba da pribave vodne uslove van navedene objedinjene procedure.

Vodn

IPPC Manual sr · Aneks 1 - Kontrolna lista za zahtev za integrisanu dozvolu Aneks 2 - Spisak...

Documents

Transcript of IPPC Manual sr · Aneks 1 - Kontrolna lista za zahtev za integrisanu dozvolu Aneks 2 - Spisak...