11Decembar 2010. www.serbianmirror.com

Razgovor vodio Boban Ili}

G

itara je oduvek u meni izazivala

ve}e i ja~e uzbudjenje nego zvuk

nekog drugog instrumenta. Gitara

kao instrument nije prona{la svoje mesto u

simfonijskom orkestru, niti u klasi~noj kon-

certnoj dvorani i premalo je klasi~nih dela u

istoriji muzike napisano za ovaj instrument.

Gitara je preko Arabije stigla u [paniju i

razvijala je svoju istoriju kao samonikla,

daleko od ugladjenog dvorskog koncertiran-

ja barokne scene tada{nje civilizovane

Evrope. Gitara se razvila kao svoja vila i

postala instrument, `ivota i strasti, tempa i

ritma, muzike i uzbudjenja, `ivota i smrti.

Flamenko, samba, bluz, ciganska muzika,

elektri~na gitara, Bitlsi i Hendriks, su odje-

ci muzike koji su preokrenuli ovaj svet.

Gitara je postala revolucija i simbol slobode,

mladosti i strasti. Bez obzira na broj zastu-

pljenih instrumenata u simfonijskom

orkestru i bez obzira na to {to vam se desi-

lo da pome{ate izgled violine i viole i da

zaboravite nazive nekih duva~kih instrume-

nata, priznajte da gitaru i njen izgled nika-

da ne}ete poistovetiti sa nekim drugim

sli~nim instrumentom ili joj zaboraviti ime.

Tim povodom razgovaram sa

velikim majstorom klasi~ne gitare, kompoz-

itorom i profesorom muzike, na{im sugrad-

janinom u ^ikagu, Goranom Ivanovi}em.

Koliko se zaista gitara mo`e

nau~iti u {koli i na fakultetu?

“Po~eo sam u~iti gitaru sa otpri-

like devet godina i zavr{io sam ni`u

muzi~ku {kolu u Osijeku, a kad je po~eo

rat u Hrvatskoj, sam se preselio u

Austriju, gdje sam studirao na

Univerizitetu Mozarteum u klasi

Profesora Eliota Fiska.

[kola mo`e da bude korisna kod

razvijanja dobrog tona, ~ista tehnika

ljeve i desne ruke, ~itanje nota, razumje-

vanje ritmike i harmonije, ali najva`nije

ostaje tebi da nadje{ svoj stil i vrstu

muzike, koja ti najbolje odgovara, a to

dolazi malo poslje {kole.”

Tvoj otac ru~no pravi gitare,

koliko je njegov zanat i prisustvo uticalo

na tvoj muzi~ki `ivot?

“Graditelj gitare je divan zanat i

on je pravi umjetnik. Da se nisam bavio

muzikom, sigurno bih radio na gitarama.

Moj otac se takodje, dugo bavio muzikom

profesionalno i otkad se sje}am gitara je

uvjek bila prisutna u na{oj ku}i. Od

melena mi je otac svirao i pu{tao

raznovrsnu muziku, {to je na mene

veoma pozitvno uticalo. Sje}am se da smo

zajedno u`ivali u plo~ama Paka Delucije,

Dango Reingarda, D`o Pasa, Segovie...”

[ta si prona{ao u Americi, a da

nije postojalo u Evropi na putu svog li~nog

uspeha?

“Naravno ovdje je informacija za

D`ez i improviziranu muziku na prvom

mjestu, a to je ne{to {to je meni falilo na

studiranju u Austriji i to ba{ u malom

provincijskom gradu kao {to je Salzburg.

Muzi~ari najvi{e u~e kada sviraju s nekim

drugim i mislim da sam do sada vrlo

pa`ljivo birao projekte gdje mislim da }u

ne{to va`no da nau~im u muzici.”

Kako se dogodio Eastern Block?

“Eastern Blok se jednostavno

desio iz moje `elje da pove`em klasi~nu

muziku sa d`ezom i balkanskom

muzikom. Kod klasi~nih muzi~ara je

malo te`e da improviziraju, ali da rade

aran`man na mjestu. Tako da sam po~eo

raditi sa d`ez muzi~arima, koji su jako

zainteresovani za balkansku muziku.”

Sa veoma talentovanim majstorom

gitare “Andreasom” 19. decembra odr`ao si

dobrotvorni koncert za pomo} Kulturnom

centru Sveti Sava, u sali centra u ^ikagu.

[ta te je inspirisalo za taj nastup?

“Na{a publika je jedna od

najboljih na svjetu, jer poznaju klasi~nu

gitaru i flamenko, ali i sve izmedju, tako

da je standard kvaliteta slu{anja jako

visok. Meni se veoma svidja takav nastup,

jer znam da publika dosta o~ekuje. Pored

toga na{ Srpski Centar je meni li~no vrlo

va`no mjesto za kulturu u ^ikagu.”

U {ta veruje{ kao umetnik?

“Mislim da se muzika treba

raditi iz istinske ljubavi prema muzici i

instrumentu. Pravo zadovoljstvo dolazi

kad svira{ sa nekim i tada svaka nota ili

fraza ima svoj neki poseban osje}aj.”

Gde je cilj i domet tvog velikog

talenta?

“Naravno bilo bi interesanto

raditi sa jo{ razli~itijim muzi~arima od

mene. Na primer volio bih da provedem

neko vrijeme u Brazilu i da nau~im vi{e

o stilu muzike koji se zove Choro ili

Chorinjo. Va`no je biti otvoren za sve

muzi~ke avanture.”

Reci mi za kraj nesto o svojim

nastupima i putovanjima sa gitarom?

“Ova godina mi je bila jedna od

najzauzetih i najuspje{nih. Radio sam

najvi{e sa Guitar Duo, imali smo odli~nu

turneju u Poljskoj i organizirali smo

internatcionalni festival gitare u ^ikagu.

Radio sam na projektu Chopin in Jazz,

gdje sam svirao u Carnegie Halu i

^ika{koj Simfoniji. Eastern Blok je uzeo

malu pauzu i od sljede}e godine radimo

na novom disku.”

Da li gitara nosi tebe, ili ti nosi{

nju?

“Ne znam jo{, mislim da sam

povezan sa instrumentom na vrlo jakom

nivou. Vidje}emo za nekoliko godina.”

KLASIKA, D@EZ ILI BALKANSKA MUZIKA

Veliki koncert klasi~ne gitare poznatih ^ika{kih muzi~ara Gorana Ivanovi}a i Andreasa Kapsalisa u SKUC Sveti Sava

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

KORISTITE USLUGE

NA[IH SPONZORA

OBJAVITE VA[E OGLASE

Tako }ete pomo}i

opstanak na{eg lista

773.744.0373

Goran Ivanovi} i Andreas Capsalis sa svojim kolegama

iz Ju`ne Amerike na festivalu D`ez gitare u ^ikagu

I N T E R V J U : U M E T N I K S A U M E T N I K O M

12 Decembar 2010.

P R I ^ A O G L E D A L A

I

{ao sam polako ulicom Majora Marka

prema `elezni~koj stanici. Majka je

ostala da spava, o~uh takodje. Moj

otoman u kujni je bio prazan po prvi put

posle toliko godina, a mesec je i no}as

padao na njega tra`e}i mo`da moj radoz-

nao pogled uvek pun novih pitanja.

Zami{ljao sam prvo kuhinju i taj moj

otoman ispod koga su ostali ru~ni tegovi

za dizanje, spirale za razvla~enje, kniga

D`eka Londona “uspomene skitnice” i par

starih ~arapa. Nekako mi je bilo `ao tog

ostavljenog otomana, koji }e uzalud ~ekati

na mene, `ao svih onih slika koje sam

gledao na zidu i knjiga u fijoci kredenca,

koje vi{e ne}u ~itati. Ose}ao sam se kao

da sam ostavio `ive stvorove u toj maloj

kujni koji }e mi nedostajati jednom tamo

u dalekom svetu i koje sam nekako iznev-

erio odlaze}i i tra`e}i bolje drustvo. Majka

je spavala sa sestrom u svojoj sobi bolesna

i iscrpljena umorom, koji bolest sa sobom

donosi kao neminovni teret i kaznu oslabe-

lom telu. Verujem da je ~ula kada sam se

spremio, zatvorio kofer, navukao te{ki

zimski kaput i zatvorio vrata za sobom.

Zami{ljao sam hodaju}i prema stanici

njeno zabrinuto lice koje kao da mi ka`e

“Ako ti je sudbina da ide{, idi sinko, a

vrata ove ku}e bi}e uvek otvorena za tebe.

Idi, a do ju~e si bio mali i nigde nisi i{ao

bez mog pitanja i uvek me upla{eno dr`ao

za suknju tra`e}i pomo} i za{titu od mene.

Idi sine putevoma koji su sudbinom ucrtani

u tvoj `ivot, ne mo`e{ pobe}i, i ne zabo-

ravi tvoju mu~nu majku koja te je bez oca

o~uvala sa ovim nesre}nim o~uhom i ses-

trom. Znam da ne mogu da te spre~im,

uzalud sam lupala glavom u zid i no}ima

plakala ali tebe su tvoji putevi zvali i

zalud ja patih i molih”.

Spava umorna majka i mo`da i u

snu brine dodaju}i jo{ jedno te{ko breme

na breme bolesti. A kako je nekada bila

sna`na, jaka i vesela. Dolaze}i kasno sa

posla pustila bi radio u uzev{i me u

naru~je igrala samnom tango i fokstrot i

kolo, vesela i razdragana `ivotom i sre}om

{to me ima. Ti si moja ku}a na deset

sparata, govorila je ljube}i me, moje

bogatstvo, moje zlato, sve moje si ti, ja

nikoga nemam sem tebe. Ti }e{ da brine{

o majci kad ostari i bude iznemogla i

bolesna. Ti si moja jedina nada. Tada bi

me ponovo grlila ljubila i samnom igrala

po sobi dok je u furuni vatra pucketala

kao da nas je pratila u na{oj veseloj igri

po sobi.

Da, ostavljam je. Putevi sudbine

me zovu, pravdao sam sebe. Da li su zaista

to putevi sudbine ili moja nezaustavljiva

`elja za putovanjima koja me je gonila

bi}em radoznalosti i `elje za avanturama.

Bilo je to ja~e od sa`aljenja prema majci

koja le`i umorna sa urezanom brigom na

naboranom licu. Do nje je spavala sestra.

Mladja 12 godina, bucmasta, vesela,

nemirna. “Bato, jel’ da ne}e{ da ide{

nigde, jel’da bato, jer ko }e mene da ~uva

i brani od de~aka {to me ~upaju za kosu.

Je’da ne}e{ da ide{.” Ne}u, obe}ah i

zami{ljah njeno razo~aranje kod bude

ujutro uletela u kujnu tra`e}i me na

otomanu. Bele`i ko ti udara ~vrge i ko te

vu~e za kosu, pa }u ja da ih isprebijam

kad do|em. “Zna~i ti }e{ ipak da ide{“ –

re~e ona i po~e da pla~e.

U drugoj sobi le`ao je o~uh,

Stevica, krupan, sna`an, strog i pijan.

Nisam ga mrzeo, ali nisam ni `alio {to ga

ostavljam, ose}ao sam samo da sam

`ive}i sa njim u istom stanu tolike

godine, navikao na njega i shvatio, da

smo on i ja, deo istog tima koji se pro-

bija i bori kroz ovaj surovi svet bez

milosti. Iznad njega na zidu visi slika

uramljena iz mladih dana sa {e{irom

nalik na Klerk Gebla. Veliki gradski

zavodnik, predratni bogata{, a sad samo

jedan obi~an fizi~ki radnik razo~aran u

`ivot i sebe samoga, podnosi stra{ne

udarce sudbine, koja je promenila smer iz

rasko{i prema te{koj bedi, za koju

razma`eni bogataski sin nije bio spreman.

Opijao se i ~esto me terao da ga u{tip-

nem za le|a i da mu sipam lon~e hladne

vode na glavu, kako bi se probudio iz tog

groznog sna siroma{tva u svoj pravi

`ivot, pun pesme, rasko{i i u`ivanja.

Ni{ta nije pomoglo, ~ak ni puna kanta

hladne vode sa pumpe u dvori{tu.

Na stanici nije bilo nikoga sem

dremljivog otpravnika vozova, koji je dr`ao

otpravni~ki znak i ~ekao ekspresni voz iz

Atine za Minhen. Stajao sam na peronu i

~ekao gledaju}i prema istoku odakle su se

pojavljivala dva fara ekspres lokomotive.

Nebo hladno i nemo gledalo me je sa hil-

jadu zvezda i ~inilo mi se da me pozdravl-

ja. Jo{ jednom se okrenuh tamo prema

koloniji, gde su moja majka, sestra i o~uh

spavali dubokim snom hladne zimske no}i.

Mahnuh kao da ih pozdravljam, ali nikoga

nije bilo da otpozdravi. Grad kao da nije

mario {to ga napu{tam. Adios Para}in,

rekoh penju}i se u voz.

D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih nadanja, crta~ duginih mostova preko bujica `ivota, zaljubljenik u sre}ne

osmehe slu~ajnih susreta, ~ovek koji nosi dvogled tra`e}i ljubav na prvi pogled, radnik na opravci mostova izme|u

ljudskih srca, obi~an kao vi svi i gori od toga, neko ko vas voli do neba, golja i bogata{ u isti ~as, i prijatelj va{!

Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sutlija{, i slatko od {umskih jagoda, i divne plave okice jedne Milice, ja, jedan od vas...

Pi{e: D`o Moler

ADIOS PARA]IN

MKneselac

Du{an Radovi}

(1922-1984)

Danas }e biti lepo svima onima koji ne

tra`e mnogo.

***

Tata mu puca od zdravlja, elegancije i

uspeha. Mama mu je takode divna, progre-

sivna i aktivna. Njemu nije bilo nimalo

te{ko da postane narkoman i probisvet.

***

Pre nego {to krenete da tra`ite sre}u,

proverite – mo`da ste ve} srecni. Sre}a je

mala, obi~na i neupadljiva i mnogi ne

umeju da je vide.

***

Mi mnogo volimo da imamo, ali ne

umemo da `ivimo od onoga {to imamo.

Ni{ta {to imamo ne mo`e nas u~initi

toliko sre}nim koliko nas mo`e u~initi

nesre}nim ono {to nemamo.

***

Mi smo mrve na Zemlji. Zemlja je mrva

u kosmosu. To se mo`e razumeti i prih-

vatiti sve dok vas ne zaboli zub, mrvine

mrve mrva.

***

Roditelji se zaprepaste kad ~uju da im se

deca drogiraju. Ne mogu da veruju. Kad su

ih poslednji put videli, nisu se drogirala.

Kad ~ujemo da neko nije ostvario ono {to

je `eleo, uvek prvo pomislimo da je `eleo

ono {to nije mogao ostvariti. Po~etak

svake sre}e je u sre}nom izboru `elja.

***

Uvek je bolje tamo nego ovde i uvek je

lep{e ono nego ovo. Nemamo sre}e sa

onim {to imamo i {to jesmo. Na{u sre}u

u`ivaju drugi a da to mo`da i ne znaju.

***

[ta nam vredi to {to imamo ono {to drugi

nemaju kad oni sve to vi{e vole od nas.

***

Nema vi{e normalnih. Svi smo manje-vi{e

ludi. Neki kradu kao ludi, neki `deru kao

ludi, neki piju kao ludi, a neki rade kao

ludi, i oni su najlu|i od svih.

***

Lepo je `iveti lepo, a nije lo{e ni `iveti

ru`no jer i od toga ima gore.

***

Neki ljudi su pametni samo toliko da `ive

skromno i lepo. Za ne{to vi{e, ve}e i kom-

plikovanije, oni pameti nemaju.

***

Da li ste zadovoljni dana{njim jutrom ili

mislite da bi i ono moglo biti lep{e i topli-

je? Sem nas, ni{ta nije toliko dobro da ne

bi moglo biti bolje.

Na stablu sujete cvetaju infarkti.

***

^uvajte srce! Srce ne strada ni od rada, ni

od zdrave ljudske muke i nevolje, ve} od

samoljublja i povredene sujete. Za srce

nema te`eg napora nego kad se mnogo

bavimo sobom.

***

Jednom od na{ih nesre}nih sugra|ana nije

najpre valjao PE-KA-BE. Zatim se `alio

na PE-TE-TE. Pa mu se pokvario

U-KA-TE. Kad su ga pregledali, utvrdili

su da mu nije u redu ni E-KA-GE.

***

Malo para kvari telo a mnogo para kvari

du{u. ^ovek je na velikoj muci. U ~emu

da ~uva du{u ako pokvari telo? [ta da

~uva u zdravom telu ako ostane bez du{e?

***

Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema

u nogama ima u banci, ko nema u banci

ima ne{to u Grockoj, ko nema ni u

Grockoj – na}i }e mu se ne{to u mokra}i.

Niko ba{ nije da nema nigde i ni{ta.

***

^ovek nije savr{en. U slu~aju male nu`de

jo{ i mo`e da potr~i. A u slu~aju velike,

kad bi bilo najpotrebnije, to je rizi~no i

skoro nemogu}e.

DU[AN RADOVI] - Beograde dobro jutro!

13Decembar 2010. www.serbianmirror.com

M U Z I K A

Na ovoj stranici je trebalo da

objavimo intervju sa pozna-

tim peva~em @eljkom

Joksimovi}em, koji je u sastavu

ameri~ke turneje nedavno gostovao i u

^ikagu. Nekoliko dana pre koncerta,

od wegovog menaxera dobili smo

~vrsta uveravawa, da }e nam @eqko

rado odgovoriti na nekoliko na{ih

pitawa, za vreme pauze

na koncertu. Ne samo

zato {to smo jedini

srpski list u SAD,

ve} i zbog toga {to

smo uveliko reklami-

rali wegova gosto-

vawa. Za vreme pauze

brojne obo`avateqke

su ulazile u prostori-

ju u kojoj se

Joksimovi} i wegovi

muzi~ari odmarali.

Mi sedma sila, nov-

inar i fotoreporter,

strpqivo smo ~ekali

u hodniku na dogov-

oreni intervju. Na

kraju konceta, bilo je

o~igledno da “velika

srpska zvezda” nije raspolo`en ni da

prokomentari{e koncert, za koji je

nekoliko puta izjavqivao, da je najbo-

qi na wegovoj turneji. Menaxer nam je

rekao da pitawa po{aqemo imejlom, i

ponovo obe}ao da }e nam Joksimovi}

odgovoriti. Iako smo znali da nam je

dato prazno obe}awe, poslali smo

pitanja i naravno ostali bez odgovo-

ra. Iznena|eni smo ovakvim neprofe-

sionalnim odnosom i nepo{tovanjem,

s obzirom da su za na{ list rado gov-

orili mnogo ve}e zvezde ne samo sa

estrade nego i sportisti, politi~ari,

nau~nici... O~ekivali smo da je

Joksimovi} sazreo ne samo kao umet-

nik, ve} i kao karakterna li~nost,

koja zna da se korektno pona{a.

Wegovo nedoraslo,

mo`e se re}i nekul-

turno i bahato

pona{awe, sigurno }e

ostaviti senku na

liku i delu @eqka

Joksimovi}a.

Da bi neko

bio velika zvezda,

nije dovoqno samo da

se koncert odradi,

potrebno je do kraja

ostati profesion-

alac i ispuniti

obe}awa, u krajwem

slu~aju i red je

sara|ivati sa mediji-

ma, koji su pozvali

svu tu publiku koja

donosi novac. Eto, mi

smo na{e obe}awe ispunili, ~uvenom

peva~u i kompozitoru @eljku

Joksimovi}u smo poklonili mesto u

na{im novinama, a to {to on nije

ispunio svoje obe}awe, nek je wemu na

~ast. Imamo samo jedno pitawe za

“mega zvezdu”, ko }e ga slede}i put

reklamirati, kada bude nastupao u

Americi i u na{em gradu?

SJAJ I TAMA NASTUPA @EQKA JOKSIMOVI]A

Koncert @eqka Joksimovi}a

u ^ikagu iz mog ugla

Posle dugo godina jedan od

najpoznatijih i u svetu

najpriznatijih pevaca iz

Srbije, @eqko Joksimovi} je re{io

da odr`i koncert u ^ikagu i

obraduje mnoge devojke i dame iz

Srbije koje su ga nestrpqivo ~ekale.

Ne znam odakle prvo da po~nem,

pro{ao je i taj 25. novembar,

pome{ana su ose}awa i utisci.

Kada uzmemo u obzir

lokaciju gde je koncert odr`an onda

je cena karte od $40.00 prava sitni-

ca. Kongres Teatar je impozantna

gra|evina koje je napravqena davne

1926. kao bioskopska sala, za to

doba i koju deceniju kasnije verujem

da je bila jedna od lep{ih sala ali

zub vremena je uradio svoje i sala je

sada u mnogo lo{em stawu.

Koncert je po~eo sa

zaka{wewem od oko sat vremena,

sala je bila skoro popuwena pre

svega mladom publikom i po mojoj

proceni bilo je oko 2000-2500 qudi.

Bend koji je pratio @eqka je bio

odli~an (Teksas Bend) i svirka je

zvu~ala boqe neko na muzi~kom

CD-u . @eqko je pokazao da je dobar

muzi~ar svojim pevawem i svirawem

klavijatura. Mogu re}i da je

po~etak koncerta bio kvalitetan i

da su se svi lepo provodili.

Mo`da bi `eleo da vidim

jo{ neki koncert Joksimovi}a, ali

zbog wegovog pona{awa, sigurno

ne}u. @eqko je trebao da se seti da

pozdravi Srbe, koji su ~inili 95%

publike u sali. Izgleda da je zabo-

ravio gde je do{ao i naravno nijed-

nom nije pozdrvio svoj narod, ali

nije zaboravio da pored svojih

pesama otpeva i neke tu|e pesme,

koje spomiwu i veli~aju biv{u nam

dr`avu Jugoslaviju. Mo`da mu

mnogi nisu zamerili na tome, jer se

i daqe takve pesme vrte po

klubovima gde izlazi na{a omlad-

ina, pa im je to mo`da i bilo ”nor-

malno’’. Ono {to je meni li~no

zasmetalo je kad je @eqko pred kraj

koncerta rekao: ”A sada ne{to, za

moju du{u!’’ Znaju}i kakve on

pesme peva i da je sa svojom pesmom

Lane Moje 2004. godine, na

Evroviziji bio drugi, o~ekivao

sam neku baladu ili mo`da neku

opersku ariju. Na zaprepa{}ewe

dela publike po~ela je pesma:

”Jesil’ mala qubila do sada, jesi,

jesi al Bosanca nisi.’’

Ovo je samo primer kako

na{i ”estradni umetnici’’ rade...na

`alost re~i su suvi{ne... Zakqu~ak

izvucite sami.

Neboj{a @ivkovi}

14

Z E M L J A ^ U D A

Decembar 2010.

PORODILA SE NA

TROTOARU ISPRED

BOLNICE

S

ne`ana Petkovi} iz sela Gora~ica

porodila se na trotoaru ispred

urgentnog centra ~a~anske bolnice jer,

medicinsko osoblje nije iza{lo da

pomogne, upu}uju}i ih u porodili{te.

Porodiljin dever Zoran Petkovi} ka`e:

“Istr~ao sam iz kola i otr~ao do prijavnice

urgentnog centra i rekao da se `ena pora|a

u automobilu, na {ta mi je medicinska ses-

tra rekla da porodilju odvezem u

porodili{te, koje je udaljeno oko 200

metara. Naglasio sam da je poro|aj u toku

i da za tako ne{to nemamo vremena, na {ta

je ona slegla ramenima i dodala da ne zna

kako mo`e da nam pomogne.

Tada su sko~ila dvojica paci-

jenata, od kojih jedan u

gipsu, uzeli su kolica i

str~ali do automobila.” Za to

vreme Sne`anin mu` Goran

je suprugu izneo iz automo-

bila i polo`io je na plo~nik,

postaviv{i ispod nje samo

jedno }ebe, gde se ona i prodila.

U ~a~anskoj bolnici isti~u

da nije bilo propusta u postupanju med-

icinskih radnika. “Po{to su ~lanovi

porodice Petkovi}, verovatno iz neznan-

ja, do{li na ulaz koji se ve} godinu dana

ne koristi za prilaz porodili{tu, sug-

erisano im je da porodilju odvezu na

drugi ulaz. Najva`nije je da je sada sve

u redu i da se beba ose}a dobro”, izjavio

je PR ~a~anske bolnice dr Slobodan

Gujani~i}.

STANDARD U SRBIJI U

2010. PAO 25%

C

ene su od januara sko~ile skoro za 11

odsto, a plate u istom periodu realno

pale za vi{e od 13 procenata, pokazuju

zvani~ni podaci. Plata vi{e nije dovoljna ni

za hranu. Standard gra|ana Srbije pao je u

2010. za ~ak 25 odsto, pokazuju najva`niji

ekonomski parametri.

Gotovo da

n e m a

proizvoda

koji nije

poskupeo

od janu-

ara 2010.

od ulja,

p r e k o

mleka, pa do

mesa, a tek se o~ekije veliko

poskupljenje odevnih predmeta.

Pro{la godina svima je bila lo{a

i nadali smo se da }e 2010. biti znatno

bolja. Me|utim, mnogo je gore. Prose~na

plata u Srbiji u oktobru bila je 34.422

dinara, {to je iznosilo oko 320 evra po

tada{njem kursu. Koliki je pad u vred-

nosti plate najbolje pokazuje podatak da

je u decembru 2009. bila ~ak 380 evra.

“Jedina dobra posledica pada

dinara je ne{to br`i rast izvoza nego

uvoza, ali i dalje je ubrzana inflacija,

koja je najve}a boljka za potro{nju, pa to

mo`e sve da anulira. Koliko god neko da

zaradi mo`e sve da izgubi preko

inflacije. To su stvari kojih se treba

pla{iti i nije se smeo dozvoliti ovakav

rast cena”, upozorio je ekonomista Milan

Kova~evi}.

PI[TOLJEM PO GLAVI

ZBOG CIGARETE

U

Srbiji od nedavno stupio na snagu

zakon o zabrani pu{enja na javnim

mestima. Evo primera kako revnosni

gradjani ka`njavaju prestupnike.

Osamnaestogodi{nji D. P. je je na zadnjoj

platformi gradskog autobusa u Beogradu,

u sred bela dana zapalio cigaretu. Jedan

od putnika, star tridesetak godina, ga je

najpre opomenuo, da je pu{enje zabran-

jeno i po{to maladi} nije ugasio cigaretu,

ispod jakne je izvukao pi{tolj i nekoliko

puta ga udario po glavi. Mladi pu{a~ je

iza{ao iz autobusa, gde ga je ubrzo svog

krvavog, zaustavila policija. Napadnuti

mladi} je, verovatno iz straha, policajcima

izjavio da ga niko nije napao, ve} da se

sapleo i pao kad je izlazio iz autobusa.

Policajci su ga odvezli na VMA, gde su

mu sanirane lak{e povrede lica i korena

nosa, a potom je pu{ten ku}i. Nadamo se

da je shvatio lekciju, da je zakonodavac

bio dobronameran, i da je na svojoj ko`i

osetio, da je pu{enje {tetno po zdravlje.

DECA OBILA MAGACIN

KASARNE U PIROTU

P

et maloletnika ukralo je {kolsko oru`je

iz kasarne “Tre}i pe{adijski puk” u

Pirotu, saop{tila je policija.

Maloletnici su ukrali dva

pu{komitraljeza, ru~ni baca~ raketa, upal-

ja~e za nagazne mine i neke druge {kolske

predmete. Policija je ukradeno oru`je

prona{la i vratila ih vojsci.

Policijska uprava u Pirotu dodala

je da se sve ~e{}e de{ava da maloletnici

provale u napu{tenu kasarnu.

“U kasarni se nalazi oru`je i

municija, pa policija moli roditelje da

povedu ra~una kako njihova deca

provode slobodno vreme”, navodi se u

saop{tenju.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

15Decembar 2010. www.serbianmirror.com

P O Z O R I [ T E

N

a sceni Srpskog kulturnog

centra “Sveti Sava” u

^ikagu, amatersko pozori{te

“Mira Srem~evi}” 4.

decembra, je premijerno

izvelo predstavu “Lari Tompson –

Tragedija jedne mladosti”, prema poznatoj

drami Du{ka Kova~evi}a. Brojni ansambl,

predvodjen izuzetnom Slavicom Petrovi}, i

pod rediteljskom palicom Ankice Ratarac,

uspe{no se predstavio publici i pred nju

doneo ovu te{ku, slojevitu, filozofski

duboku i kova~evi}evski duhovitu pri~u o

pozori{tu kao `ivotu i `ivotu kao pozori{tu.

Preplitanje teatarskog i stvarnosnog duboka

je nit ovog komada, koju je i publika

umela da prepozna, usvoji i na neke

klju~ne delove odli~no reaguje.

Komad o predstavi {to se ne igra

i nikada ne}e biti odigrana pred publiku je,

ve{tim perom Du{ka Kova~evi}a, stavio

novi komad o na{im `ivotima u onim

pro{lim, nesre}nim vremenima, u kojima

iluzija zamenjuje iluziju, a sve je ispre-

pleteno pucanjem, vikanjem, isecanjem

struje i zabijeno{}u u jednu otu`nu televiz-

ijsku seriju, zbog koje su neki likovi

izuzetno zabrinuti, dok na drugom nivou

te~e ubogi `ivot. Tragedija sa obe strane

pozori{ta, koju je Kova~evi} na sebi svo-

jstven na~in prepoznao i u drami razlo`io,

i u ovom izvo|enju odli~no predstavlja tu

nestalu stvarnost zamenjenu za privid, i

otvara pitanje da li }e to uvek i zauvek u

na{em slu~aju biti tako. I daje odgovor u

tvrdnji da je vrhunac svih iluzija iluzija

kraja koga nema, jer su samo prividi ve~ni,

i da se ipak sve nastavlja. Predstava mora

biti odigrana.

I ovoga puta na sceni je briljirala

odli~na Slavica Petrovi}, u ulozi Katarine,

upravnice pozori{ta, koja je bila stub

ovog ansambla i jo{ jednom potvrdila

svoj rasko{ni talenat i ljubav prema

pozori{nom amaterizmu. Odli~ni su bili i

Zorana Vuk~evi} i Vlatko @drale, u svo-

jim brojnim ulogama – Dragane, Bojane,

Olivere, Dragana, Bojana i Olivera, a zan-

imljivu energiju donele su i Ru`ica

Rako~evi} i Angelina Momirovi}. U

ansamblu su jo{ i Mi{a Petkovi}, Milan

Milo{i}, Miki Djuki} i Zoran Sibin~i}, a

da se iza scene sve odvija po planu brin-

uli su Miroslav @ini} i Marijana

Maljkovi}. Deo ove zanimljive predstave

je i odli~an pozori{ni ansambl, koga ~ine

izuzetni muzi~ari Voja Vasi} i Aleksandar

Simi}, a va`an pozori{ni prostor – bife ili

kantina ovde je bio pod kontrolom

odli~ne Bojane Simi}.

“Bilo je veoma zahtevno raditi

na ovom slojevitom komadu Du{ka

Kova~evi}a, ali uhvatili smo se u ko{tac

sa savremenom dramom, re{ili da se

ogledamo u druga~ijem tekstu. Bilo je

sumnje, nije bilo lako, radili smo na

predstavi 4 meseca. Predstava je duga,

iako smo je mi znatno skratili na nekim

mestima, ali ipak se sve nekako uklopilo.

Vi znate da mi sve to radimo sami, u

toku predstave glumci poma`u sa tonom,

svetlom... Ve~eras su debitovali Milan

Milo{i}, koji je vrlo odgovoran i ve~eras

prvi put bio na sceni, a Ru`ica Rako~evi}

je debitovala na na{oj sceni. I ovaj topli

aplauz publike, kao i razumevanje koje

su pokazali za predstavu, najbolja je

nagrada za sve na, za sav trud ulo`en na

probama i pripremama i na kraju

obja{njava za{to je sve imalo svrhe i

smisla.” – ka`e Ankica Ratarac, direktor

pozori{ta.

I ova drama, koja je pri~a o

pozori{tu, zahtevala je kontakt sa pub-

likom, {to je ~est izbor u ovom pozori{tu

i dobar na~in da se ostvari zanimljiv kon-

takt izmedju ~inova. To vreme ovoga puta

ispunila je odli~na muzika u izvodjenju

pozori{nog ansambla, kao i poslu`enje iz

kantine, koje su pripremile Bojana Simi} i

Marija Pejovi}. [to re~e Du{ko

Kova~evi}u drami – “Pozori{te je ku}a

ti{ine, oplemenjena emocijama”. Tako je

mnogo dobrih vibracija bilo na sceni ovog

pozori{ta.

“Mi uvek `elimo da publici

damo vi{e, da je zabavimo i u tom direk-

tnom kontaktu, a muzika je za to odli~an

na~in. Kada ljudi vide sav napor koji

ula`emo, onda na taj napor, trud i ljubav

pozitivno reaguju, to se oseti i to nas

dr`i. Tada zaboravimo i na tremu premi-

jere, i na neke gre{ke i proma{aje, i

kona~no razumemo koliko je ideja

ulo`eno u ovaj kolektivni rad, ali koliko

je va`na disciplina i odluka jednog. Uvek

ka`emo – ako je predstava dobra-glumci

su bili odli~ni. Ako predstava ne valja –

reditelj je za sve kriv. U slu~aju amater-

skog pozori{ta va`na je ta energija kolek-

tiva, jer ovi ljudi, naro~ito oni koji su na

sceni prvi put, nikada ne}e zaboraviti ovo

ve~e.”

Prva repriza predstave “Lari

Tompson” izvedena je u nedelju 5. decem-

bra, a slede}a }e biti u subotu 11. decem-

bra. Slede}a predstava koja }e se raditi u

ovom pozori{tu je drama Biljane

Srbljanovi} “Beogradska trilogija”.

Mila Filipovi}

LARI TOMPSON

U SRPSKOM POZORI[TU

Ankica Ratarac,

re`iser

B I Z N I S

16 Decembar 2010.

17Decembar 2010. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

18 Decembar 2010.

B I Z N I S

19Decembar 2010. www.serbianmirror.com

J U B I L E J I

A

kademiji su prisustvovali

ministar kulture u Vladi

Republike Srbije Neboj{a

Bradi}, potpredsednica Vlade

Vojvodine i pokrajinska sekretarka

za informacije Ana

Tomanova-Makanova, predsednica

Udru`enja novinara Srbije Ljiljana

Smajlovi}, te brojni novinari i

drugi gosti.

- Ne damo ovog bun-

tovnika i nezadovoljnika zaboravu,

on je na{ savremenik. Novinar,

publicista i rodoljub, bio je pre-

vodilac [ekspira, propagator velike

poezije i velikih misli, Srbin koji

je voleo svoju Vojvodinu, koja je

za njega bila deo slobodne, ujedin-

jene srpske dr`ave. Njegov i na{i

`ivoti posle njega u~e nas da

`rtvovanje ima smisla, da stvari

mogu da se pokrenu napred i da sa

borbom nikada ne treba stati –

rekla je predsednica UNS-a Ljiljana

Smajlovic i dodala da je Kosti} ponekad

previ{e bio pesnik u politici, a neretko poli-

ti~ar u poeziji, liberalni novinar, a po duhu

romanti~ni revolucionar.

Ministar kulture u Vladi Srbije

Neboj{a Bradi} najpre je rekao da gotovo

da nema srpskog pesnika koji se nije

odmeravao i nadahnjivao Kosti}evim majs-

torstvom i da nema „onoga ko je tra`io

njegove slabe strane”.

Ministar Bradi}, takode je istakao

da je Laza Kosti} kulturni junak na{eg nar-

oda i da je njegovo delo od neprocenjive

va`nosti i u ovom vremenu.

Podsecaju}i da je Kosti} ostavio

dubok trag u svemu {to je radio – kao

dramski pisac, filozof, esejista, prevodilac,

novinar, diplomata, doktor prava, profesor,

bele`nik, senator, ~lan

Srpskog ucenog

dru{tva i Srpske kral-

jevske akademije,

Bradi} je naglasio da

je ovaj stvaralac bio

jedan od retkih koji je

pogadao su{tinu i

dimenzije na{e istorije

i mentaliteta.

- Njegovo

delo i danas je za na{u

kulturu od neprocen-

jive va`nosti. Svaki

jubilej i svaka

godi{njica priziva nas

da jo{ jednom ka`emo

da Laza Kosti} jeste

kulturni junak na{eg naroda i on, kao

takav, ostaje trajni spomen vremenima koja

}e tek do}i – kazao je u nadahnutoj bese-

di ministar Bradi}.

Laza Kosti} bio je predsednik

Srpskog novinarskog dru{tva od 1882. do

1883. godine.

Na sve~anosti povodom jednog

veka od njegove smrti, prvakinja Srpskog

narodnog pozori{ta Gordana \urdevic-Di-

mi} govorila je Kosti}eve pesme i ~itala

odlomke reporta`e o Majskom prevratu

1903. godine, objavljene u pariskom

„Figarou”, a nastupio je i hor iz osnovne

{kole u rodnom Kovilju, koja nosi njegovo

ime.

Potpredsednik UNS-a Branko

@ujovi} u petak je polo`io i venac na grob

Laze Kosti}a u Somboru.

Sve~ana akademija povodom stogodi{njice smrti Laze Kosti}a odr`ana u Novom Sadu

ROMANTI^NI REVOLUCIONAR

Povodom veka smrti Laze Kosti}a, pesnika, dramskog pisca, svestranog umetnika i prvog predsednika Srpskog novinarskog dru{tva, prete~e

Udru`enja novinara Srbije, 3. decembra, u velikoj Sali Skup{tine Vojvodine, u organizaciji UNS-a, odr`ana je Sve~ana akademija.

20 Decembar 2010.

M

ilo{ Crnjanski - neponovljivo

ime na{e literature. Nikada se

nije slagao sa re`imom biv{e

Jugoslavije.

Zbog toga je pre`iveo pakao.

Zbog zemlje koju je voleo, o kojoj je san-

jao i ma{tao, a koja ga je izgnala i na

kraju ne ra{irenih ruku do~ekala.

Crnjanski se vratio u zemlju iz emi-

gracije 1965. godine. To je bio poseban

~ovek i knji`evni stvaralac. Pisao je na

neobi~an na~in, prosto ~arobno. Na `alost,

Crnjanski je i po povratku u Srbiju, bio ~ovek

kojeg niko iz sveta literature nije ba{ mnogo

voleo. Nisu ga voleli upravo zato {to su i nje-

gova literatura i on sam bili druga~iji. A to

se i danas u stereotipnim krugovima retko

kada pra{ta. I posle dolaska demokratije

pitanje je da li neko ima prava da druga~ije

misli i da u tom svom stavu otvoreno istupa.

Ipak, nije bilo ba{ sve tako bez-

nade`no.

Jedan detalj, govori da je bilo

onih retkih ljudi, koji su umeli da prepoz-

naju njegovo delo i njegovu misao. Malo

je poznato da su dve gospo|e uglednih

imena i iz uglednih ku}a jednom prilikom

u Beogradu, kod hotela London, poku{ale

bukvalno da se bace i svojim telom za{tite

Milo{a Crnjanskog, koji je bio u opasnos-

ti, jer je nepa`ljivo prelazio ulicu. Bile su

to Isidora Sekuli} i Desanka Maksimovi}.

Isidora Sekuli} je bila poznata po

vrlo uzdr`anom pona{anju i dr`anju uop{te.

Sa njom niko nije mogao da iza|e na kraj.

Svi su je smatrali nekom prznicom i `enom

koja nije tako prijatna i predusretljiva. Ipak,

Isidora je bila odli~an pisac i dobar ~ovek

i savr{eno je znala za koga bi vredelo da

se `rtvuje. Crnjanski je to zaslu`io i svojim

delom i pojavom i li~no{}u. O tom

doga|aju govorila je Desanka Maksimovi}:

“Nas dve smo pohrlile da spasimo jednog

velikog srpskog pisca.“

Ina~e, `ene su uop{te, Milo{a

Crnjanskog potajno obo`avale. Obo`avale

su njegovu literaturu, njegovu erudiciju i

njegov stav. On nije bio ~ovek apolonske

lepote, ali je imao jednu iskri~avost i

vrcavost duha koja naprosto slama.

Po povratku u Srbiju stalno je

sumnjao, da li je njegov povratak u zemlju

name{ten i da li se sprema nova komu-

nisti~ka zavera protiv njega. Tih godina,

on je u Beogradu izgledao kao neka

egzoti~na biljka istrgnuta iz svog le`i{ta.

Nije se ose}ao prijatno u svojoj zemlji. Svi

ti ljudi koji su se tiskali oko njega, radili

su to sa unapred definisanim ciljem. Svako

od njih je ne{to o~ekivao da dobije, time

{to poznaje Milo{a Crnjanskog. Prilike su

na`alost, bile takve.

Na primer, grupa profesora sa

Beogradskog Univerziteta se dodvoravala

Crnjanskom, jer su dobro znali da su nje-

govi uslovi za rad u Londonu bili vrlo lo{i.

Emigracija mu je stra{no smetala i to su

tako|e dobro znali. Mnogo toga je pisao, a

to uop{te nije bilo objavljivano. Ustvari,

o~ekivali su da }e nakon njegove smrti na}i

tone rukopisa i da }e ih njihova recenzija

proslaviti vi{e od samog autora. Poznavaoci

tada{njih prilika tvrde da se, recimo, uva`eni

profesor Tode Colak nadao da }e se upravo

on posle smrti Milo{a Crnjanskog, sa tona-

ma svojih knjiga useliti u njegov stan u

Mekenzijevoj ulici u Beogradu.

Drugi su smatrali da }e kroz raz-

govor sa Crnjanskim dobiti i ~uti neke

va`ne informacije korisne za tada{nju

slu`bu Dr`avne Bezbednosti, koje bi

tako|e mogli da pretvore

u li~nu korist.

Dakle, sve se

uglavnom svodilo na

li~ni interes.

Samo je jedan

~ovek javno, glasno, ~ak i

preglasno istupao i

pokazivao svoj animozitet

prema Milo{u Crnjans-

kom. Ali nije ni ~udo, jer

se taj ~ovek, tako|e javno

deklarisao da mrzi i

Jovana Du~i}a i taj hono-

rar o svojoj mr`nji je kao

~lan CK KPJ debelo naplatio. Taj ~ovek je

bio Oskar Davi~o, ~ije su knjige punile sve

beogradske podrume u kojima je bila godi-

nama voda.

[ta to zna~i?

Crnjanski je po povratku iz

Londona {tampan u svega pedesetak

primeraka, od te koli~ine Dr`avna

Bezbednost je mnogo toga bukvalno otela.

U prodaju je pu{tano samo nekoliko knji-

ga kako bi se stvorio utisak da Crnjanski

nije politi~ki diskriminisan.

“Pesma” Oskara Davi~a je u ono

vreme {tampana u rekordnih 150 000 hil-

jada primeraka i to je kasnije do{tampa-

vano s vremena na vreme, pa je na kraju

sigurno bilo re}i i o ve}em tira`u. Kao da

je zaista u svesti naroda postojala potreba

za poezijom jednog Oskara Davi~a.

Ostaje pitanje, {ta je to bilo toliko

problemati~no za tada{nji re`im u literaturi

Milo{a Crnjanskog?

U njegovom opusu se mo`ete

sresti samo sa jednim briljantnim i

neponovljivim stilom. Crnjanski je bio

~ovek koji nije mogao da otrpi nepravdu.

Nikada ne bi pristao na klimanje glavom,

ako se njegovo srce i savest ne bi slo`ili

sa tim. Njemu, dakle, pripisuju ideje, koje

su profa{isti~ke zbog nekih njegovih tek-

stova, ali ne i zbog li~nih stavova.

Ustvari, su{tina je bila da je

Crnjanski izjavio da se Nema~ka njemu

dopada, da mu se tako|e dopada i nema~ki

narod i da je u nekim segmentima ~ak i

Hitler bio u pravu. To je bilo nedopustivo.

Ipak, ako prihvatimo da je rad uslov opstan-

ka i da je disciplina klju~ uspeha, po ~emu

su Nemci kao narod daleko poznati, ova nje-

gova teorija se ne mo`e osporiti. Crnjanski

je u svojim putopisima dao

briljantnu studiju nema-

~kog karaktera, jednog nar-

oda koji ta~no zna {ta

ho}e. On je kao u~en

~ovek pred sobom imao

veliki broj perfektnih

nema~kih umova, ali i

umetnika, knji`evnika i

kompozitora. Ta naklonost

Milo{a Crnjanskog, prema

Nema~koj u ono nesre}no

doba nije mogla biti

op{teprihva}ena i odobra-

vana, naravno. Ali njegova

veli~ina je u tome {to je svoj stav zadr`ao

do samog kraja i uprkos svemu.

Danas su prilike u Srbiji

druga~ije, imamo politi~are koji svoje

stavove revidiraju na petnaest dana i u

istom intervalu menjaju i politi~ke partije.

Pa kako im mo`emo verovati?

Milo{ Crnjanski je bio dosledan

sebi i iskren do kraja. Ta doslednost se

naravno nije dopala odre|enim krugovima.

On je bio svestrani genije, mo`da

jedinstven u ovom delu Evrope. Briljantan

pesnik, savr{en pisac, odli~an slikar, imao

je izuzetno poznavanje istorije i istorije

umetnosti.

Dok ~itate njegove putopise,

primeti}ete kako su njegove analize muze-

ja temeljne.

Zamerali su mu da je hladan i

okrutan zato {to je prodao svoju rodnu

ku}u i otputovao u Pariz, ali baviti se bilo

kojom umetno{}u ili teorijom umetnosti, a

ne videti Pariz, je isto {to i imati jedno

~ulo manje. Prodaja rodne ku}e u svrhe

novih saznanja, u~enja i op{teg napretka,

nije greh.

Crnjanskom je emigracija veoma

smetala i zbog toga je duboko u sebi bio vrlo

nesre}an. Mo`da je bio i paranoi~an dok je

`iveo u Londonu, sa strahom i zebnjom bi

vodio prepisku sa prijateljima. Pismo bi nosio

po nekoliko kilometara dok ga ne po{alje da

bi zavarao trag, ukoliko ga neko prati.

Pla{io se da ne bude otrovan,

puno strahova je imao, koji su imali svoje

poreklo. Ali, ono {to se pouzdano mo`e

re}i, to je da je Milo{ Crnjanski verovatno

i najve}i patriota od svih na{ih literata.

Godinama rade}i u Londonu u jednoj

obu}arskoj radnji, vrlo pedantan i uredan,

jednoga dana je dobio poziv da se pojavi

na jednom londonskom univerzitetu gde bi

predavao istoriju. Odbio je, opet iz nesla-

ganja sa politikom koju je i tada krojila

Velika Britanija.

U privatnom `ivotu je sa svojom

suprugom proveo sre}ne godine. Ta ljubav

koja se mogla osetiti iz svake njihove

izgovorene re~i bila je za divljenje.

Gospo|a Vida je svojevremeno bila

najlep{a studentkinja Beogradskog

Univerziteta. Crnjanski posle golgote I

svetskog rata u iscepanom {injelu, gladan i

izmu~en gleda u tu lepoticu koja, kao da

naslu}uje ko }e biti on u njenom `ivotu.

To je zaista bila ljubav koja se retko mo`e

sresti.

Ako se ova zemlja ikada odu`ila

Milo{u Crnjanskom, to je na `alost bilo

onda kada on toga vi{e nije bio svestan.

Na njegovoj sahrani, najve}oj koju je

Beograd do tada video. Ipak, gospo|a

Vidosava Crnjanski ne po~iva pored svog

mu`a, ve} u grobnici svoje porodice. Milo{

Crnjanski po~iva u aleji velikana.

Srbi se nekako uvek sa

zaka{njenjem sete da svojim velikanima na

vreme odaju po~ast i pru`e mesto u istori-

ji koje im s pravom pripada. Uvek ima

onih koji su za i onih koji su protiv.

Kada bi ova zemlja volela istins-

ki Milo{a Crnjanskog, najpre bi napravila

legat kakav dolikuje ~uvenom piscu. To

svakako ne bi bio onaj sobi~ak u

Francuskoj ulici u Beogradu, gde je

udru`enje pisaca. A tako|e bi na{la i sred-

stva i na~in da bra~ni par spoji i nakon

ovozemaljskog `ivota, kako su oni to u

svom testamentu ostavili.

B I O G R A F I J E

MILO[ CRNJANSKI

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

Rubriku priprema: Aleksandra Maksimovi}

PROGNAN I SLAVLJEN

Kada su mu poznanici rekli da kru`i pri~a da knjigu o Mikelan|elu nije

završio, Crnjanski je skupljenih o~iju, šire}i prste na ruci u zanosu odgovorio:

-Zar mislite, da se knjiga o jednom Mikelan|elu za obi~an ljudski vek mo`e

napisati?

NIN-ovu nagradu je dobio za “Roman o Londonu”, 1972. godine kao i nagradu za

naj~itaniju knjigu godine.

Nagrada Miloš Crnjanski je ustanovljena 1981. godine i dodeljuje se dvogodišnje, na

dan njegovog ro|enja 26.oktobra.

Nagrada se po zaveštanju osniva~a zadu`bine Miloša Crnjanskog i Vidosave

Crnjanski, dodeljuje piscu za prvu objavljenu knjigu na srpskom jeziku, a sastoji se od

nov~anog iznosa od dve hiljade evra, povelje i medalje sa likom pisca.

Dela Miloša Crnjanskog:

Romani: Dnevnik o ^arnojevi}u,

Kap španske krvi, Kod Hiperborejaca

Roman o Londonu, Seobe I i II

Pesme: Lirika Itake, Lament nad

Beogradom, Odabrani stihovi

Putopisi: Ljubav u Toskani, Knjiga o

Nema~koj, U zemlji toreadora i sunca

Naša nebesa, Naše pla`e na Jadranu

Boka Kotorska, Knjiga o Mikelan|elu

Embahade

Novela: Pri~e o muškom

Drame: Maska, Konak, Nikola Tesla