11Februar 2019. Nove knjige

Stranicama ovogneklasi~nog romanapokriven je put odPensilvanije do Korduna i nazad.Graditelj te d`ade je imenom iprezimenom Ilija [aula. Tajroman mo`e biti samobajkovito-filozofska pripovest“Midar“!

[ta je etimon imenaMidar i kako ste odlu~ili da ba{tako nazovete svog naslovnogjunaka?

- Midar je oblik bo`anst-va, poput Mitre, Apolona, Zevsa,Peruna i mnogih drugih. Svi su seoni istakli velikim po`rtvovanjemza dobrobit ~ove~anstva. Tako jei Midar dobio epitet ~oveka kojivoli sve ljude bo`anskom ljubavi.On `ivi u mojoj ma{ti i ako nanekog ima uticaja onda ima namene. Zbog toga je i u{ao u mojprvi roman, koji je zaslu`eno ponjemu nazvan. @elja mi je da seMidarova ljubav primakne svimaonima koji ga pro~itaju i da jenesebi~no dele sa drugima. D`abanam sre}a akoje nemamo sa kimpodeliti. Midar je poslanik bo`jevolje.

Kakav je bio va{ prvisusret sa Midarom; je li naliko-vao njegovoj prvoj pojavi nastranicama romana?

- Mislim da sam uspeoprikazati Midara u okvirimaskromnosti. Nisam od onih kojisve svoje kuju u zlato, a tudje ne`ele ni videti. Skromnostsmatram vrlinom, te jetako i Midar do{ao kaovrlina. Skru{en,nenametljiv ~ovek,sa velikim zavetompred Bogom daopravda svojuulogu na svetu.Ljubav je njegovapogonska snaga.Znanje mu jesamo potvrdanjegove ~istotepred Svevi{njim.On se ni~ega nestidi, on `eli daljudima pomogne i daih spasi kroz vlastitu `rtvu.Umire da bi `iveo kao bo`jipomo}nik, smatraju}i da utom slu~aju njegova vrednost i

zna~aj najvi{e dolaze do izra`aja.Midar je kroz `ivot shvatio svojuulogu. Bilo je greha i na njegov-oj strani, nije umeo svaki put daprepozna mesta na kojima ga jedjavo sa~ekao. Zato nam iporu~uje da budemo oprezni, jer

djavo ume da se nadje nanajlep{im mestima.

Ovo je va{a sedmaknjiga, ali pionirski roman.Planirate li da nastavite sapisanjem proze u toj formi?

- Naravno.Se}am se, ~itaosam pre skorodva desetle}ajedan intervjusa na{imvelikim i

po{tovanim

knji`evnikom MiloradomPavi}em, koji je govorio da }edo}i vreme da se razbije formaklasi~nog romana i da }e tovreme doneti mladi stvaraoci, u~ijim je o~ima druga~ija slika odone koja nam se svakodnevno

servira. Drago mi je da je prof. drZdravko Malba{a u recenzijiromana “Midar“ potvrdio da jemoje delo istovetno onome {to jePavi} predvideo. Pripremamknjigu eseja, koji }e po stilupisanja takodje biti neobi~ni, i jo{jednu knjigu koja zaslu`uje formuromana, i to ovu “razbijenu“, jer}e govoriti o maestru, ~ovekukoji svojim partiturama izvla~irealizam iz krize, a romanoslobadja klasicizma. Ne volimgovoriti o velikim planovima,`elja mi je da “Midar“ {to boljeza`ivi i zahvalan sam svim~itaocima koji su ga do sadapro~itali i koji su mi uputili toplere~i podr{ke.

Do sada su promocije“Midara“ odr`ane u Torontu,Novom Sadu, Beogradu, Ni{u iPatersonu (Nju D`erzi). Da li }eih biti jo{?

- Ho}e, najpre naFloridi, pa u Njujorku i ^ikagu, ana prole}e i u Parizu. Imampozive i iz Banjaluke, Mostara iT r e b i n j a .Krunska promo-cija ovogromana bi}esvakako u momrodnom mestuna Kordunu, ali

za takvu priliku Midaru jo{ nijesrce izraslo toliko da bi mogaopre`iveti. Sve u svoje vreme.Midar }e sigurno sti}i tamo gdepripada, obe}avam... pre svegaonom de~aku na Kordunu kojipose}uje moje i Midarove snove.

Ovogodi{nji dobitnikNIN-ove nagrade za romangodine je Vladimir Taba{evi} zadelo “Zabluda SvetogSebastijana“. S obzirom na toda ste i vi bili u trci za ovo priz-nanje, kako komentari{ete ishodi kako glasi va{e li~no i profe-sionalno mi{ljenje o NIN-ovojnagradi?

^estitam pobedniku,volim {to je pobedio mlad autor.Roman mu jo{ nisam pro~itao, alinadam se da }u u njemu prona}imodernizam – ne onaj iz drugepolovine XX veka, ve} ovajdana{nji, sponatni i neformalni kojiprkosi umetnosti, ne doti~e sepoluge vlasti da bi bio ostvarenve} umetni~ke slobode protkanenezavisnim autorovim duhom.Umetnost vas danas tera da jevolite ili ne volite, a ne da vam sesvidja. Do{lo je vreme da umet-nike ne predstavljaju drugi, ve} onisami, a kad se postignu vrhunskirezultati onda }e se i drugi osvrnu-ti.

NIN-ova nagrada trebada postoji zbog tradicije i trebada ima poseban kriterijum zakonkurs, a pored nje treba dapostoje i druge, vi{e ili manjeva`ne nagrade. To je sada barlako ostvarivo. Kritika ne trebada pla~e za klasicima pro{logveka, treba da se prihvati novogsmera u pripovedanju ili da pre-pusti mladjima svoj zadatak, ~ijije sud jo{ kategori~niji, a ne poz-naje jezik korupcije. Zamislite,dve stotine romana je napisano ujednoj maloj Srbiji za godinudana, a koliko li je tek onih kojinisu konkurisali ili koji su sena{li na listama ostalih nagrada.Dakle, ipak se pi{e, a gde se pi{etu se i ~ita.

Jedan od lajtmotivava{ih dela je svetlost. Mo`e li sei po koju cenu ~ovek u njojogledati i danas, pored svihsenki koje te`e da natkriju nje-govu du{u?

- Svetlost je sveprisut-na. Da nije nje, ne bi postojalani tama – ona se manifestuje uodsustvu svetlosti. ^ovek je deosvetlosti i na{ je zadatak da jedo`ivljavamo kao esenciju pos-

tojanja na ovoj planeti, naravnopored ostalih osnovnih elemena-ta: vode, vazduha i zemlje.Opet se vra}am Midaru kojika`e da drvo pravi istu senku iza putnika namernika i zadrvose~u, tako da nije ni{ta doprirode, ve} do odsustva dobrogu nama koje Midar po svakucenu `eli da nam povrati.

Intervju sa knji`evnikom Ilijom [aulom iz Vest ^estera - Pensilvanija.

IVAN KALAUZOVI]

Odstalnog saradnikaPOSLANIK BO@JE VOLJE

www.serbianmirror.com

12 Februar 2019.Protekli dogadjaji

Srpsko pozoriste Mira Srem~evi} “Christmas party” restoran Madini - Veranda.

Svetog Savu su proslavili svi na{i hramovi {irom sveta. Evo jedne iz ^ikaga

crkva Svetog Nikole u Brukfildu Na do~eku pravoslavne Nove godine

Do~ek pravoslavne Nove godine

13Februar 2019.

Kada se slavi rodjendan u ku}i poznatih muzi~ara Djordjevi}a, onda je toza pam}enje. Rodjendan Sa{e Djordjevi}aproslavljen je uz defilovanje velikog broja

muzi~ara i peva~a iz Srbije, Poljske,Rumunije, Be~a, ^ikaga...

Muzika nije prestajala do zore. Veselilo se uz odabrane i vrsne renomirane muzi~are i peva~e.

Svaka ~ast Sale, slavio jos mnogo godina, a i mi sa tobom.

www.serbianmirror.com

Saletu rodjendanski poklon od kolega - klavijature

Protekli dogadjaji

14 Februar 2019.Na{i u svetuNovosti iz Indokine

Pi{e: M. Lopu{ina

Ko{arka{ka reprezentacijaVijtnama u takmi~enju za azijski{ampionat u poslednja tri me~aprotiv Kampu}ije, Bruneja i Laosazabele`ila je tri pobede. Jedan odnajboljih igra~a Vijtenama bio je mladiMarko Mladenovi} iz Sajgona, koji je

postizao po 30 poena. Drago mi je da pobedjujemo. Mi

smo mlada ekipa, Vijetnam tek ulazi usvet ko{arke, pa nam zato pobede punozna~e. Mene su tokom pro{le godinepozivali u dr`avni tim Vijetnama, ali samja odbijao zbog obaveza prema {koli. Udecembru sam ipak obukao dresVijetnama i sada sam zadovoljan zbogtoga – rekao nam je Marko Mladenovi},koji je rodjen pre nepunih 18 godina uVijetnamu.

Ko{arkom se bavi od 2014.

godine. Trenira u klubu “Sajgon hejt” sana{im trenerom Pedjom Luki}em. Zavr{ioje ko{arka{ki kurs u kampu Milo{aTeodosi}a u Srbiji.

Moj otac Dragan je Srbin rodjenu Kumanovu, a majka Van je iz Sajgona.Imam brata Tonija i sestru Ninu. Svi smomi rodjeni Vijetnamci. Ko{arka je mojomiljeni sport i ulaznica u veliki svet –

otkriva nam Marko Mladenovi}, koji udr`avnom timu igra na poziciji krila iglavnog strelca.

Kao sjajni matemati~ar mladiMladenovi} planira da kada zavr{i Ameri~kikoled` u Sajgonu u septembru ode na studi-je u SAD. U Americi je ve} dobio ponududa nastupa za tim “Golud“ iz Mejna i timeobezbedi stipendiju za {kolovanje, ali ibudu}nost profesionalnog ko{arka{a.

Na rastanku nam je u {ali rekao:Upamtite moje ime, bi}u jednog

dana igra~ NBA !

SRBIN REPREZENTATIVAC

VIJETNAMASa nepunih osamnaest godina Marko Mladenovi} iz Sajgona obukao

je dres ko{arka{kog tima dr`ave u kojoj je rodjen i pobedio

15Februar 2019. Biznis

www.serbianmirror.com

16 Februar 2019.Biznis

17Februar 2019.

www.serbianmirror.com

Biznis

18 Februar 2019.Biznis

19Februar 2019. Iz va{eg ugla

www.serbianmirror.com

Ni{ta u `ivotu nije crno ilibelo. Uglavnom je tome{avina te dve boje, paje `ivot skup mnogo nijansi sive.Tako je i sa mitovima i ustaljenimfloskulama. Kad bi se napravilaveoma detaljna statistika, verujemda bi rezultati pokazali da Amerikanije ni manje ni vi{e obe}anazemlja od Srbije. I tu i tamo si zane{to zakinut, dok ne{to drugodobija{. To {to su plate vi{e uAmerici ne zna~i da je `ivotkvalitetniji od onog u Srbiji, a prit-om uzmimo u obzir da je `ivot uSrbiji jeftiniji.

Reklo bi se da su {anse dase dobije posao od koga se mo`e`iveti prose~no sli~ne. U Srbijibra~ni par mo`e pristojno `iveti sahiljadu dolara mese~no, dok je zatakav `ivot u Americi, ne ra~unaju}iKaliforniju i Njujork, potrebno oko~etiri hiljade dolara. Ako ste tekzavr{ili fakultet u Americi, lak{e}ete na}i posao u svojoj struci za trihiljade dolara mese~no nego kadapredjete pedesetu. U Srbiji }e vamplata posle fakulteta biti oko petstodolara.

Na svom primeru samosetio i dobre i lo{e straneameri~kog sistema. U Amerikusam do{ao kao magistar ekonom-skih nauka sa presti`nogvar{avskog fakulteta, SGH.Trebalo mi je pet godina da dobi-jem zeleni karton. ^im sam gadobio, na{ao sam posao menad`era

medjunarodne prodaje u presti`nojameri~koj firmi koja proizvodipumpe za vodu i hidrante. Iako jefirma bila vode}a u ovom polju uAmerici, svoje proizvode nisu pro-davali u inostranstvu. S obziromna to da sam `iveo u vi{e evrop-skih zemalja i te~no govorim osamjezika, bio sam zadu`en da plasir-am proizvode pomenute firme nasvetskim tr`i{tima, {to sam radiosa velikim uspehom.

Za veoma kratko vremesam doveo firmu do samog vrha

na tr`i{tima Evrope i velikog delaAzije. Velika plata, bezbri`an`ivot, putovanja po celom svetu, i~esti boravci u Srbiji. Moglo je datraje do penzije, ali je, mojomkrivicom, trajalo (samo) 14 godina.Naime, kada je predsednik kom-panije, koji mi je bio {ef, oti{ao upenziju, novi mi se nije dopao, iodlu~io sam da napustim firmu,misle}i da }u veoma lako na}isli~an posao za sli~nu platu, apogotovu uzimaju}i u obzir mojevisoko obrazovanje, znanje jezika i

ogromno poslovno i medjunarodnoiskustvo. @iveo sam u zabludi.Nisam bio svestan da se takva pri-lika za tako visoku poziciju itoliko dobro pla}en posao nekimaukazuje jednom, a nekima nijed-nom u `ivotu.

Kada sam oti{ao iz firme,povukao sam sa sobom neke dobreklijente, koji su mi bili lojalni, i sanjima, po inerciji, napravio neko-liko krupnih poslova. Godinu i ponakon napu{tanja stalnog radnogmesta sam zaklju~io da mojim

kupcima zapravo nije potrebanposrednik, ve} direktan poslovniodnos sa proizvodja~ima. Jedina trirazloga za{to su kupovali od meneje to {to smo bili dobri prijatelji, to{to sam im davao odli~nu podr{ku,i to {to ja govorim njihove jezike,a oni ne govore engleski, pa samim bio blizak zbog dobrog pozna-vanja njihovog mentaliteta.

Medjutim, idealna vari-janta im je bila kada su imalimene kao “svog“ ~oveka,zaposlenog u firmi koja proizvodi

proizvode koji su im potrebni.Uvidev{i to, odlu~io sam dapotra`im posao u firmi sli~nog tipakao ona za koju sam radio ~etr-naest godina. Krenuo sam sapodno{enjem zahteva za posaomenad`era medjunarodne prodaje,siguran u to da }u veoma brzona}i ne{to na svom nivou.

Mesecima sam ispun-javao dosadne formulare prekointerneta i dobijao automatskeodgovore kako sam ili prekvali-fikovan za ono {to oni tra`e ilikako su moje kvalifikacije impre-sivne, ali da nisu u potpunostiodgovaraju}e poslu koji nude.Tada sam saznao da moj CV ni nedolazi u ruke ̀ ive osobe, ve} da sumenad`erske pozicije tog tipaunapred dodeljivane ili internimljudima dane firme ili onima kojiimaju vezu u njoj.

Odbijali su me ili roboti,ili ljudi koje u Americi zovu“~uvari kapija“ (gate keepers),zadu`eni da ne{to odgovore kandi-datima, a da ih ni u kom slu~ajune zovu na razgovor, s obzirom nato da je posao ve} unapred rez-ervisan za nekog iznutra ili nekogsa vezom. 75 odsto vremena samprovodio putuju}i po svetu, pastoga nisam imao mnogo kontaka-ta u samoj Americi. Po~eo sam da`alim {to sam napustio tako dobarposao i da shvatam da je to ustvaribila jedna velika lutrija {to sam gaimao 14 godina. Moji poznaniciAmerikanci su mi govorili da setakav posao ne ostavlja.

Pitao sam se: “Kakav jeto sistem koji ti daje samo jednu{ansu, pored tolikog iskustva,visokog obrazovanja i znanja jezi-

ka?“ Po~elo je lutanje. Sedam god-ina sam svake godine prihvataonovi posao, koji bih obavljao mak-simum godinu dana, i odlazio, jer,u poredjenju sa onim koji samimao uvek mi je ne{to falilo. Ilisam morao da budem stacioniran unekoj zemlji, daleko od svojeporodice, ili mi se posao nijedopadao, ili je zarada bila ni`a odone koju sam imao.

Zahvaljuju}i mom prvomposlu stekao sam solidnu u{tedjev-inu koja mi je davala slobodu imogu}nost da tra`im ono {to miodgovara, jer da nije te u{ted-jevine, morao bih da obavljamposlove koji su daleko ispod mogobrazovnog nivoa. Ameri~ke firmene `ele da zapo{ljavaju ljude u~etrdesetim i pedesetim godinamana visokim radnim mestima, jer }epre zaposliti nekog ko je tekzavr{io fakultet za mnogo manjuplatu nego da pla}aju za iskustvo.

Zahvaljuju}i tome {tosam, pored poslovnog iskustva iobrazovanja, takodje muzi~ar ipisac, dozvolio sam sebi da odus-tanem od tra`enja direktorskogposla u korporaciji, i da `ivim odmuzike i prodaje muzi~kih instru-menata. Da nije umetnosti, moraobih da radim ne{to {to ne volim zamalu platu.

Da li je Amerika zemljamogu}nosti? Da, ako magistri, dok-tori i in`enjeri pristaju na to da vozekamion, raznose picu ili prodajucipele u prodavnici. Beznipoda{tavanja onih koji obavljajunavedene poslove. Poenta mogapisanja je, da nije lako na}i posao uskladu sa kvalifikacijama u odred-jenim poljima.

KOLUMNA

DEJAN MARINKOVI]

Odstalnog saradnika

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

DA LI JE AMERIKA ZEMLJA MOGU]NOSTI

20 Februar 2019.Pro{lost i istorija

Kada je buknuo prvisrpski ustanak uOra{cu 1804.godine, ustanici suimali vrlo malo

oru`ja i municije. U po~etku su seslu`ili tre{njevim topovima svedok iz Austrije nisu dobili metalnetopove. Tre{njevi topovi mogli susamo pla{iti Turke, ali od njihdruge koristi nije moglo biti, timpre {to oni nisu svi bili okovani tesu lako prskali. Osim toga, Srbi uprvo vreme nisu imali ni dobrihmajstora koji bi im umelipomenute topove dobro okovati.Zato su ustani~ke stare{ine gledaleda ma po koju cenu dodju dogvozdenih topova. To je prvopo{lo za rukom ustanicima nazapadnoj strani Beogradskogpa{aluka. O nabavci prvog topaProta Mateja Nenadovi}(1777-1854) u svojim‘Memoarima’ kazuje: ‘...Dok nekiDimitrije Puljevi} ... po~e namdonositi ne{to d`abane, i ode uNovi Sad, i pokojni novosadskivladika Jovanovi} po{alje namjedan od crkve gvozdeni toppodulji od po fata, koga jePuljevi} kradom u Vara`dinu daoopraviti, i karu i sve dao najboljitop spremiti; i kriju}i top i djule-ta i topd`iju, nekog Matu, Nemca,na Klenku, kradom no}u prenesu.Dobismo top! Ka`emo na{oj vojs-ci da nam je }esar iz Be~a poslao,ali da svaki }uti i taji. Ve} naroduveri se da mi imamo sporazumi-je s Nemcem, i da }e nam vojskado}i, i tako sad po~nemo grad

onim topi}em tu}i. VladikaJovanovi} dade Puljevi}u i drugionoliki topi}, te ga Puljevi} uVara`dinu opravi....’

Po{to je [abac polovi-nom aprila 1804. godine osvojen,to je jedan od pomenutih topovaodvu~en pod Beograd i tu je uTop~ideru po~etkom marta opaljenna tursku konjicu, a drugi put natursku pe{adiju. Zatim je njimrazbijena jedna turska {ajka naSavi.

Posle zauze}a Beograda1807. godine srpske stare{inepredju u prestonicu StevanaLazarevi}a Visokog i u Sovjetupo~nu raspravljati gde bi se i kakobi topove lili i spremali municijuza njih. Osim toga, raspravljali sukako bi mnoge od onih topovakoji su prilikom osvajanjaBeograda ostali u Tvrdjavi poprav-ili ili prepravili za svoju upotrebu.

Koliko sre}ni behu udosada{njim ratni~kimpreduze}ima, toliko im se i ovdesre}a nasme{ila. Njima se javineki Milisav Petrovi}, zvani‘Tauzendkinstler’, koji ih iznena-di svojom neo~ekivanomve{tinom. Sima Milutinovi}Sarajlija (1791-1847), pesnik‘Srbijanke’, kazuje kako je ovajMilisav sa svojom `enom izliojedan {estofuntovni top, napraviomu lafete i svu ostalu opremu, paga zajedno sa `enom iz donje~ar{ije izvukao i sve~ano dovukaopred Sovjet i poklonio narodu.Karadjordje sa ostalim vojvodamajako se obraduje Milisavljevomdaru, i ne samo {to mu pohvali{ezanat, ve} za`ele{e da im on sal-ije vi{e topova.

Sovjet, u dogovoru saKaradjordjem, preduzme da se uDonjoj beogradskoj tvrdjavi, blizu

velike kasarne, nadomak Neboj{akule, podigne topolivnica i arse-nal. U tu svrhu nabave iz Austrijetajno, bilo po ma koju cenu, sve{to je bilo potrebno. I MilisavPetrovi}, otpo~e rad.

U po~etku posao nepodje sre}no. Masa za livenje nijebila dovoljno rastopljena te kadprvi put po~nu liti, zapne; drugiput je, istina, materija za livenjetekla dobro, ali je ne bi dosta, iMilisav malo {to ne dodje dotoga da sve pokaje `ivotom kaovaralica. Tre}i put ispade sre}no ion salije divan top. Ubrzo zatimMilisav sazida pe} za topljenjemetala i iskopa jamu, u kojoj jelio topove. To je bilo prvo odel-jenje. U drugom odeljenju stajaomu je alat i drvenarija, i tu jetesao i gradio to~kove, lafete ikare. Najposle uradio je i tre}eodeljenje, kova~ko, gde su mustajali nakovnji i ~eki}i, u komeje kovao sve {to mu je trebalo:okivao to~kova, lafete, kare iizradjivao sve do najmanjih sitni-ca. Tako je u Beogradu, nanajprimitivniji na~in, osnovana

prva topolivnica.Uz topolivnicu izradjene

su i ostale potrebe. Krajem aprila1807. godine nalazimo u stranimnovinama vesti o srpskoj topo-

livnici i oru`nici. Na jednommestu pi{e: ‘... Neumorno se radina opravkama i dozidjivanjuBeogradske tvrdjave. U oru`nici jeuvedena i topolivnica. U njoj seizradjuje velika koli~ina fi{eka,kao i raznog materijala svijuvrsta...’ U prvoj radionici MilisavaPetrovi}a opravljane su zarobljenepu{ke i koplja, pravljeni su fi{eci(patroni) i livena su zvona.Radnici su bili ve}inom zarobljeniTurci.I Sima Milutinovi} u svojoj‘Srbijanki’ peva:‘...Pak otpo~nu seb topove liti,Manje, lak{e, {to nositi spretniKarte~, jadra, bombe i granate,Po imenom Narodnoga Vo`daA sa grbom Srbije nam svoje ...’

[ta je bilo sa tom topo-livnicom posle septembarskekatastrofe 1813, godine ne zna se,ali se pouzdano zna da je posleDrugog srpskog ustanka 1815.godine vr{io opravku oru`ja i oki-vao topove majstor kova~ JovanPetrovi} rodom iz Resave.

Tokom XIY veka sadobijanjem autonomije i nezavis-nosti malena Srbija je osnovala iizgradila topolivnice u Kragujevcui Beogradu i sa izlivenim topovi-ma i izradjenim oru`jem uspela daizvojuje svoju potpunu slobodu isamostalnost.

Danas je na mestu prvetopolivnice u Donjem graduArheolo{ki institut.

Iz starog Beograda

DR VOJIN DRENOVAC

Odstalnog saradnikaU DONJEM GRADUPRVA TOPOLIVNICA

11121314151617181920