SAOBRAĆAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Master Akademske Studije

Predmet: Transportna Politika

Tema: Inteligentni Transportni Sistemi

Studenti: Profesor:Herceg Josip 14M156, prof. Snežana Pejčić TarleNikola Antić

Beograd 2015.

SADRŽAJ:

2

UVOD

ITS (Intelligent Transportion System) je automatizovani sistem informisanja i vođenja

saobraćaja koji se sastoji od hardvera i softvera. Pojam inteligentni transportni sistem

predstavlja sistem mera i tehnologija primenjenih u transportnom sisitemu koji objedinjuje

informatičku i telekomunikacionu tehnologiju. ITS u najširem smislu, predstavljaju primenu

savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija u saobraćaju i transportu.

ITS danas predstavljaju moćne alate za efikasno rešavanje problema u svim vidovima

saobraćaja i transporta. Informacije koje obezbeđuju telekomunikacioni sistemi i informacione

tehnologije, su od suštinskog značaja za efikasno funkcionisanje, kontrolu i upravljanje

saobraćajno transportnim sistemima.

Sistemom senzora i kamera ITS registruje stanje na piutevima, zatim u centralnoj jedinici

obrađuje prikupljene podatke i pretvarajući ih u informacije šalje, na prvom mestu vozačima,

osoblju u centrali i ostalim zaintresovanim stranama uz pomoć sistema daljinske kontrole.

Inteligentni transportni sistemi, koji se takođe nazivaju i transportna telematika, uključuju širok

spektar alata i usluga iz informacionih i komunikacionih tehnologija. Ovi sistemi imaju potencijal

da pruže značajne koristi vezane za efikasnost transportnog procesa, pouzdanost usluge,

upravljanje infrastrukturom, kao i povećanu bezbednost, smanjen negativan uticaj na okolinu i

vredne informacione usluge za korisnike transporta.

Prvi telematski sistemi koji su se pojavili 60-ih godina prošlog veka bili su kompljuterizovani

sistemi kontrole signala dizajnirani tako da kontrolišu protok saobraćaja. Tokom godina su se

razvili sofisticiraniji proizvodi i sistemi. Opseg sistema koji danas postoje je širok, uključujući

podrške za komercijalne usluge transporta tereta i javnog prevoza, kao i telematiku u vozilu i

informisanje putnika. Oni se šire na sve vidove transporta ne samo na drumski, već i železnički,

vodni i vazdušni. Da bismo maksimalno iskoristiti njihov potencijal, važno je da ovi sistemi rade

usklađeno u celoj transportnoj mreži, ne samo na nacionalnom, već na evropskom nivou. Ovo

se može postići ako postoji ukoliko postoji slaganje sa evropskom arhitekturom ITS okvira.

Namena ITS infrastrukture izgrađene duž mreže puteva i gradskih ulica, kao i uređaja u

vozilima, je da korišćenjem trenutnih informacija o saobraćaju skrate vreme putovanja i učine ga

ekonomski efikasnijim i bezbednijim.

3

Prednosti koje se ostvaruju uvođenjem ITS-a su:

Smanjenje zagušenja - kašnjenja u saobraćaju

Povećanje bezbednosti

Povećanje produktivnosti, pouzdanosti i protoka saobraćaja

Povećanje zadovoljstva korisnika

Smanjenje troškova - manja potrošnja goriva, pneumatika i kočnica

Cilj ovog rada je prikaz mogućih unapređenja komercijalnih vozila primenom inteligentnih

transportnih sistema.

4

1. SAOBRAĆAJNO KOMUNIKACIONI SISTEMI

Omogućiti automobilima da komuniciraju međusobno i sa okruženjem, otvara fantastične

mogućnosti. Razmenom vitalnih informacija, stvara se sigurniji i udobniji doživljaj vožnje. Cilj je

stvaranje komunikacije između automobila, bez obzira na vrstu i marku vozila.  Ključ

inteligentne vožnje, što je u direktnoj povezanosti sa štedljivošću i bezbednošću, leži u

razmišljanju unapred. Da bi pomogli vozaču da planira unapred, vozila su već sada opremljena

velikim brojem senzora, dizajniranih da poboljšaju nivo bezbednosti, komfora i

efikasnosti. Komunikacija se vrši preko bežične mreže (slične WLAN), a koristi postojeće

sisteme, kao što je GPS navigacija. Specifična frekvencija, omogućava automatsko povezivanje

svih vozila u određenom radijusu, te razmenu informacija o njihovoj poziciji, brzini i pravcu

kretanja. Ugradnja senzora u putnu infrastrukturu, kao što su saobraćajni znakovi i semafori,

dodatno širi komunikacijsku mrežu. [5]

Slika 1. Komunikacija vozilo-vozilo kao i vozilo-infrastruktura

5

Na slici 1. prikazana je komunikacija između vozila, kao i komunikacija između vozila i putne

infrastrukture 

Primeri primene saobraćajne komunikacije:

Optimalna brzina za „zeleni talas“- Preko odašiljača u semaforu, dobija se informacija o

optimalnoj brzini, koju vozilo treba da održati da bi „uhvatio“ takozvani zeleni talas, čime

se izbegava nepotrebno ubrzavanje i kočenje. Prilikom stajanja na semaforu, vozač

dobija informaciju koliko će još trajati crveno svetlo.

Upozorenje na vozila hitne pomoći – Na slici 2. prikazan je sistem upozorenja vozača na

vozilo hitne pomoći. Sistem upozorava vozača na prisustvo vozila hitne pomoći, te mu

daje dovoljno vremena da napravi prostor za prolazak tog vozila, bez naglih manevara.

Ovo je posebno korisno noću u slučaju kada vozilo hitne pomoći zbog održavanja javnog

reda i mira, zvučne signale koristi povremeno, kao i kada se u vozilu sluša glasna

muzika, pa se sirene vozila hitne pomoću ne registruju.

Slika 2. Upozorenje na vozilo hitne pomoći

Upozorenje na radove na putu - Sistem upozorava na radove na putu. Građevinske

mašine mogu emitovati signal mnogo pre nailaska na područje radova. Vozači dobijaju

6

blagovremeno upozorenje na ograničenje brzine, alternativne pravce kretanja itd. Sistem

također može dati i informaciju o preostaloj razdaljini do kraja radova na putu. [5]

Upozorenje na spora vozila - Spora ili pokvarena vozila daju signal upozorenja ostalima.

Primanje te informacije na vreme, smanjuje rizik od neugodnih iznenađenja prilikom

nailaska na pokvareno vozilo, pa tako poboljšava sigurnost.

Upozorenje na saobraćajnu gužvu - Sistem upozorava na zastoj ili gužvu, pa smanjuje

mogućnost od naleta na zadnji deo vozila koja stoje.

Vremenska prognoza - Sistem upozorava na potencijalnu oluju, jaku kišu, sneg ili led.

Kočenje u slučaju nužde – Na slici 3. prikazan je sistem koji upozorava vozače na

neispravna vozila. Vozila koja se pokvare na putu, stvaraju opasnu situaciju kako za

putnike, tako i za ostale učesnike u saobraćaju. V2V sistem je tu da na vreme upozori na

vozilo koje se nepredviđeno zaustavlja.

Slika 3. Upozorenje na zaustavljeno (neispravno) vozilo

Upozorenje na nailazak motocikliste - Motociklisti su među najugroženijim učesnicima u

saobraćaju, pa je jedan od elemenata V2V sistema, upozorenje na nailazak motocikliste.

7

Upozorenje na prolazak kroz crveno svetlo – Na slici 4. prikazan je sistem koji

upozorava vozača na prolazak kroz crveno svetlo. Semafori koji komuniciraju sa

automobilima, omogućavaju upozorenje vozača u vozilu koje nema nameru da se

zaustavi, pa istovremeno upozorava vozače koji prolaze na zeleno svetlo, da im prilazi

vozilo koje je prošlo kroz crveno svetlo.[5]

Slika 4. Upozorenje na prolazak kroz crveno svetlo

8

2. SISTEMI OBAVEŠTENJA O USLOVIMA U SAOBRAĆAJU

Poznato je da saobraćajna zagušenja imaju uticaj na vreme putovanja, tako da svako

izbegavanje zagušenja može dovesti do ušteda u vremenu i novcu.

Izveštavanje o uslovima saobaćaja na putu kao što su: saobraćajna zagušenja, saobraćajne

nezgode, radovi na putu itd. su veoma važna. Generalno izveštavanje o uslovima o saobraćaju

su deo radio i TV emisija. U mnogim izveštajima se, osim stanja na mreži saobraćajnica, nude i

alternativni putevi. Ove informacije prvenstveno pomažu onima koji svakodnevno odlaze na

posao , da izbegnu saobraćajna zagušenja.

Ovakav način izveštavanja nije pogodan za vozače . Danas se vozačima, za pružanje

informacija o saobraćaju, uglavnom koristi RDS ( Radio Data System ). Na ovaj način vozači

uglavnom dobijaju informacije o lokalno saobraćaju.

2.1. RDS ( Radio Data System )

Informacije o sabraćaju mogu biti obezbeđene putem saobraćajnih obaveštenja od strane radio

emitujućih stanica. Obezbeđivanje informacija o saobraćajnim uslovima putem radija poboljšano

je korišćenjem Evropskog standarda RDS. Kada radio uređaj u automobilu primi signal od

strane emitera, o informacijama o saobraćaju, on može automatski pojačati zvuk, ili isključiti CD

uređaj, kako bi vozač bio obavešten o uslovima u saobraćaju. Normalno,radio emisije se u

ovom slučaju prekidaju, kako bi vozaču bile saopštene relevantne informacije. Međutim, emiteri

ne dozvoljavaju da se programi prekidaju toliko često, kao što bi nekad bilo potrebno. Takođe,

može se dogoditi da vozač ne bude u voziu u trenutku emitovanja informacija, i možda izabere

put sa saobraćajnim zagušenjem pre nego što poruka bude ponovo emitovana.

Ovi problrmi su rešeni pomoću TMC-a ( Traffic Message Chanell ). Korišćenjem RDS-TMC

tehnologije, mogu se emitovati informacije o saobraćaju koristeći postojeću FM mrežu. Ova

tehnologija obezbeđuje tihi digitalni podkanal, koji može biti dodat bilo kojoj FM radio stanici.

Informacije o saobraćaju se pretvaraju u digitalnu informaciju, i emituju se bez izazivanja bilo

kakvih smetnji audio kanala.

9

Informacije o saobraćajnim uslovima se dobijaju na različite načine, i one se prikupljaju u

primarnoj stanici. Primarni izvor informacija čine informacije dobijene od saobraćajne policije ili

od centra hitne pomoći, pri čemu oba ova izvora imaju sopstvene kanale za slanje informacija

do primarne stanice. Sekundarni izvori informacija o saobraćajnim uslovima, su senzori

smešteni na i oko puta. Ovi senzori služe za dobijanje informacija kaoi što su: broj vozila,

prosečno rastojanje između vozila, prosečna brzina saobraćajnog toka itd. Kada saobraćajni tok

odstupi od definisanog stanja, senzori šalju signal u primarnu stanicu. Pored ovih izvora,

informacija o saobraćaju se mogu dobiti i od: služb za obavljanje radova na putu, parking službi.

Primarna stanica sakuplja informacije i selektira ih tako što odabira informacije koje će biti

emitovane, na primer u koliko postoji veliki broj informacija bira se najvažnija. Nakon toga se

informacije kodiraju i šalju do radio emitera koji ih emituju. U normalnim uslovima lokalne

informcije se emituju u oblasti lokalnih radio emitera. U slučaju da se radi o nekoj informaciji

koja je od opšteg značaja, takva informacija se može emitovati preko više radio stanica.

Kodirane informacije o sabraćaju se putem RDS-TMC mreže se emituju do prijemnika u

vozilima. Prijemnik u vozilu sadrži demodulator, odnosno uređaj za demoduliranje i dekodiranje

dobijenih informacija, nakon čega se informacije prezentiraju vozaču.

Informacije dobijene na ovaj način nakon dekodiranja se prezentuju vozačima preko grafičkog

dipleja, koji mogu biti monohromatski, ili sto je čest slučaj u boji. Informacije na displeju se mogu

predstavljati korišćenjem simbola, znakova i teksta. Informacija se može prikazati kao: mesto

saobraćajnog incidenta, opis samog incidenta, oblast zahvaćena incidentom, na šta sve može

uticati incident itd.

Osim toga što se mora izvršiti odgovarajuća selekciaj koja će se informacija emitovati, potrebno

je izabrati i način saopštavanja informacija.

Način saopštavanja informacija je bitan kako bi se izbegla mogućnost odvlačenja pažnje

vozača.

10

2.2. Primena RDS-TMC prijemnika kod navigacionih sistema

Primena navigacionih sistema u komercijalnim vozilima doprinosi boljem i efikasnijem prevozu.

Navigacioni sistemi daju odgovor vozačima o optimalnoj putanji do poznatog ili nepoznatog

odredišta.

Navigacioni sistem koji u sebi ima ugrađen RDS-TMC prijemnik je Tom Tom model

navigacionih sistema. Uključivanjem RDS-TMC prijemnika uređaj će početi da traži stanice koje

emituju takve signale. Kada pronađe takvu stanicu,uređaj o tome obaveštava vozača. Postoji

mogućnost da vozač sam unese frekvenciju stanice ukoliko mu je poznata. Ukoliko je uređaj u

mogućnosti da primi informacije putem RDS-TMC mreže, mogu se izbeći eventualna zagušenja

na mreži. Kada primi informacije o nekom saobraćajnom incidentu, koji se dogodio na putu

ispred vozača , uređaj informacije o saobraćaju prikazuje vozaču na delu ekrana-saobraćajni

informator. Obaveštenja o saobraćaju vozaču se daju putem simbola i brojeva. Nakon primljene

informacije,vozač može detaljnije pogledati obaveštenja o saobraćajnom incidentu jednostavnim

pritiskom na taster. Navigacioni uređaj odmah daje vozaču mogućnost da izračuna alternativnu

rutu ili vozač može odustati od toga i nastaviti pputovanje već definsanom rutom. Na slici 12. dat

je spisak simbola za obaveštavanje vozača.

Slika 5. Simboli za obaveštavanje vozača

11

3. NAPREDNI SISTEMI ZA PLANIRANJE I RUTIRANJE TRANSPORTA

3.1. TMS (Transport Management System)

Transport Management System (TMS) je napredni sistem za dinamičko rutiranje vozila iz flote,

pri čemu se kalkulacije obavljaju najčešće na dnevnom nivou. Na osnovu podataka o klijentima

kojima treba dopremiti robu, količini i vrsti robe koja se prevozi, kao i podataka o raspoloživom

voznom parku, TMS proračunava optimalni broj potrebnih vozila, raspored robe po vozilima i

rute kretanja pojedinačnih vozila. Na taj način ostvaruju se značajne uštede. Postoji mogućnost

integracije sa ostalim logističkim alatkama koje se koriste u magacinu i prodaji.

Neka od najpopularnijih TMS rešenja su u svetu:

U Rute – može se povezuje brokere i transportna preduzeća, ulgavnom se koristi za

veću flout

Ramp sistem – za logističke provajdere koji se pružaju 3PL uslugu

JDA – specijalizovan za proizvodnju

Dok se kod nas najviše koristi SkyTrack ( Delta Transportni Sistem, Idea, Core ) i Ortec

( Delhaize, Apatinska pivara )

TMS se sastoji od:

Aplikacije za praćenje vozila u realnom vremenu

Aplikacije za automatsko rutiranje vozila

Baze znanja

Sastavni deo TMS-a je praćenje vozila u realnom vremenu ( GPS ). Zahvaljujući uređajima za

praćenje vozila TMS dobija informacije koje su mu neophodne za bazu znanja koja omogućava

njegov razvoj, bolju optimizaciju transporta i prilagođavanje sistemu. Neprestano vozilo i server

komuniciraju i šalju određen set podataka: brzina, geografska širina i dužina, nivo goriva itd.

TMS u bazu znanja upisuje podatke o vremenu čekanja u objektima, brzini kretnanja, rastojanju

i ostle neophodne podatke.

Baza znanja se automatski ažurira sa prikupljenim rezultatima realizacije i stalno unapređuje

sistem planiranja. Baza znanja sadrži prosečne brzine, udaljenosti, vremena kretanja, vreme

12

dostave i slično. Automatski servisi proračunavaju početne parametre prilikom dodavanja novih

objekata ili premeštanja već postojećih. Vrednosti se permanentno koriguju automatskom

analizom podataka dobijenih iz realizacije. Korišćenjem baze znanja unapređuju se rezultati

automatske optimizacije.

Svi delovi TMS-a su uzajamno povezani i međusobno zavisni. Svi se moraju istovremeno

razvijati inače rezultati koji se dobiju neće biti reprezentativni.

Proces optimizacije transporta se sastoji od sledećih faza:

- Prijem porudžbenica

- Obrada porudžbenica

- Proces automatskog rutiranja i planiranja plana distribucije

- Praćenje realizacije u realnom vremenu i punjenje baze znanja

- Detaljna analiza uz precizan proračun troška

Automatskim rutiranjem postižemo:

- Najmanji broj vozila

- Što manje kilometara

- Poštovanje svih pravila i ograničenja

13

Slika 6. Načel optimizacije

Sistem sagledava veliki skup pokazatelja za svaki segment porudžbenice ( volumen, težina…),

roba ( temperaturni režim, kompitabilnost… ), mesta dostave ( vreme isporuke, koordinate,

prilaznost vozila… ), vozila ( kategorija, rashlada, interni/eksterni… ) i jos mnoge druge. Poštujći

određena načela optimizacije ( slika 6), sistem nam pruža najefikasnije rute.

Na slici 7, prikazan je izlged TMS apolikacije firme SkyTrack. Možemo uočiti da se ova aplikacija sastoji od četiri glavna prozora:

- Žuti

U žutom prozoru se nalaze sve porudžbenice koje nisu raspoređene, a potrebno ih je rasporediti posmatranog datuma. Takođe nakon rutiranja tu mogu ostati poudžbenice koje nisu dodeljene ni jednom vozilu iz nekog razloga.

- Plavi

U plavom delu su prikazana vozila, njihovi podaci, vremena trajanja ruta kao i prikaz koje se porudžbenice nalaze u kom vozilu pri čemu su one raspoređene po redosledu istovara.

- Crveni

U crvenom se prikazuju statistikčki podaci o turii. Tačnije tu možemo odabrati da li želimo da vidimo koliko je vozlo težinski, zapreminski, paletno iskorišćeno. Takođe u tom delu se i nalazi vremenska skala na kojoj su prikazane aktivnosti te rute: napuštanje mgacina, istovari, trajanje istovara, obavezne pauze i vraćanje u magacin.

-Crni

U ovom prozoru je prikazan raspored porudžbenica u prostoru kao i putanja kojom vozilo treba da se kreće za određenu rutu.

14

Slika 7. Izgled TMS aplikacije

Zahvaljujući rutiranju zasnovanom na ovako širokom spektru pokazatelja, dobijamo velike

uštede u sistemu. Uštede koje se ostvaruju primenom sistema su u proseku 25% troškova

transporta. Pre uvođenja ovakvog načina rutiranja, transportna preduzeća koja su dnevno

koristila 51 do 57 vozila, sada koriste 41 do 44, što predstavlja veliku uštedu.

15

Slika 8. Benifiti korišćenja aplikacije za rutiranje

Korišćenjem TMS aplikacije, dobijamo upozorenja ukoliko dođe do naglog smanjenja nivoa

goriva, većeg broja obrtaja motora nego što je dozvoljeno, kada i gde su se otvarala vrata itd...

Sva ta upozorenja dobijamo kako bi iskontrolisali vozače i njihove aktivnosti i na takav način

smanjili troškove i gubitke.

16

3.2. Dynafleet sistem

Dynafleet je sistem za planiranje transporta koji omogućava planiranje vozila, rukovanje

porukama i automatsko izveštavanje o statusu vozila i trajanju vožnje. Vozač je u stalnoj vezi sa

centralom. Saobraćajni službenik u centrali može usmeravati vozilo na razna mesta radi

obavljanja različitih zadataka. Vozač može da šalje poruke drugim vozačima, centrali ili privatno.

Veza između vozača i centrale znači da se većina naloga može prosleđivati na jednostavan

način i na taj način se postiže efektivnije rukovođenje transportom. Komunikacija sa centralom

se obavlja preko GSM mreže za mobilne telefone.

Sistem sakuplja informacije od tahografa i upravljačke jedinice motora. Dynafleet daje vozaču

informacije o vozilu i aktivnostima u vožnji. Na taj način se omogućava bolja organizacija

transporta i praćenje troškova eksploatacije vozila, kao i doprinosa vozača,

odnosno ekonomičnosti vozača u vožnji. Poglavlje „Izgled i funkcija“ opisuje najosnovnije

funkcije sa kojima svi vozači moraju da budu upoznati. U poglavlju „Upravljanje sistemom“ dat je

pregled sistema i opis načina na koji se sistem pušta u rad. Preostala poglavlja daju detaljniji

opis funkcija sistema.

Slika 9. Dynafleet sistem

17

Tehnički opis:

Slika 10. Položaj Dynafleet sistem u vozilu

Dynafleet ima dve jedinice, Dynafleet Gateway i Dynafleet Driver Tool. Dynafleet Gateway ima

pomoćno dugme na instrument tabli. Dynafleet Driver Tool ima tastaturu i poseban ekran u boji

kao opciju. Dynafleet jedinica je povezana sa raznim elektronskim upravljačkim jedinicama i

tahografom preko elektronske mreže vozila. Komunikacija sa centralom se obavlja preko GSM

mreže za mobilne telefone. The Dynafleet Driver Tool se nalazi u instrument table ispod radio

aparata. Ekran se nalazi iznad instrument table. Dynafleet Gateway se nalazi u električnoj

razvodnoj kutiji. Podaci o vozaču se beleže kao četiri različita tipa aktivnosti: vreme vožnje,

vreme odmora, radno vreme i vreme čekanja. Dok se vozilo kreće, aktivnost se automatski

beleži kao vreme vožnje. Kada vozilo stoji,

zabeležena aktivnost se određuje na osnovu vrednosti tahografa za vozača 1. Informacije se

uzimaju neposredno od tahografa.

18

Svi podaci se prenose u centralu radi dalje obrade i praćenja. Podaci o vozilu se prenose do

centrale preko GSM mreže. U slučaju slabog signala, informacije se privremeno čuvaju u

Dynafleet sistemu. Izveštaji o osnovnim podacima se takođe prenose kada to zahteva

centrala. GPS prijemnik pruža sistemu tačno vreme i položaj vozila.

Sistem je razvijen za FH i FM vozila kompanije Volvo, ali se može instalirati na bilo kom vozilu.

To će, međutim, ograničiti neke od funkcija zato što druga vozila imaju druge vrste tahografa,

drugačije elektronske sisteme itd., u odnosu na vozila za koja je sistem bio razvijen. Dynafleet

jedinica mora da bude povezana na kompatibilni navigacioni uređaj. Ako nalog iz kancelarije

sadrži informacije o položaju, one mogu da se pošalju iz jedinice u sistem za navigaciju. To se

čini iz menija gde se nalog prihvata. Ovaj izbor je moguć samo ako je nalog prihvaćen. Izbor se

čini pritiskom na "Izaberi" kada se istakne adresa odredišta.

19

4. GPS

GPS je skraćenica od globalnog pozicionog servisa. Razvijen je od strane ministarstva odbrane SAD pod imenom NAVSTAR GPS, u početku se koristio za potrebe američke vojske a kasnije je dobio i komercijalnu svrhu. GPS se sastoji od 24 satelita raspoređenih u orbiti Zemlje, koji šalju radio signal na površinu Zemlje. GPS prijemnici na osnovu ovih radio signala mogu da odrede svoju tačnu poziciju - nadmorsku visinu, geografsku širinu i geografsku dužinu - na bilo kom mestu na planeti danju i noću, pri svim vremenskim uslovima.

Američki GPS je trenutno najzastupljeniji, takođe postoji rusko rešenje pod nazivom Glonass, ali i rešenje EU pod nazivom Galileo koji predstavlja najveću konkurenciju američkom GPS-u. Prednost Galileo navigacionog sistem se ogleda u mnogo većoj preciznosti tj mogućnost greške je do 1cm kod GPS-a je nekoliko cm, takođe Galileo može da se koristi u urbanim delovima tamo gde postoji veliki broj zgrada i davaće precizne podatke, dok američko rešenje na takvim lokacijama ne daje precizno rešenje i zna da pobrljavi. Takođe pošto je GPS u vlasništvu američke vojske oni ga mogu iskljuiti u svakom trenutku ( takva situacija se desila 1999 za vreme bombardovanja SCG ) što nije slučaj is a Galileo navigacionim sistemom.

GPS Prijemnik je uređaj koji proračunava svoju poziciju na osnovu merenja udaljenosti od tri ili više GPS satelita. Svaki satelit emituje mikrotalasnu sekvencu radio signala koja je poznata prijemniku. Dok prijemnik prima taj signal, u stanju je da odredi vreme koje protekne od emitovanja radio signala sa satelita do prijema na svojoj poziciji. Udaljenost prijemnika od satelita se proračunava na osnovu tog vremena, budući da radio signal putuje poznatom brzinom. Signal takođe nosi informaciju o trenutnom položaju satelita sa kog se emituje. Ako se zna udaljenost prijemnika od satelita i pozicija satelita, poznato je da se prijemnik nalazi negde na sferi određene dimenzije u čijem je centru satelit. Pošto su poznate pozicije tri satelita i udaljenost prijemnika od svakog od njih, postupkom trilateracije se može odrediti pozicija prijemnika. Trilateracija se bazira na činjenici da se tri sfere seku u najviše dve tačke (od kojih jedna obično nema smisla) prikazano na slici 11.

Ovaj princip rada podrazumeva da su časovnici na svim satelitima, kao i na prijemniku potpuno sinhronizovani, da bi se vremenski razmak između poznate sekvence signala sa satelita i na prijemniku tačno izmerio. Na satelitima se nalaze atomski časovnici, veoma precizni i skupi. Međutim, prijemnik ima daleko manje precizan časovnik, kristalni oscilator. Nedostatak preciznosti se rešava uvođenjem merenja udaljenosti od još jednog satelita. Sat na prijemniku uvodi istu vremensku i prostornu grešku kada proračunava udaljenost od sva četiri satelita. Može se izračunati za koliko treba korigovati sat da bi se četiri sfere sekle u jednoj istoj tački. Na taj način se sat na prijemniku neprekidno koriguje. Jedna od primena GPS-a je veoma precizno računanje vremena i sinhronizacija časovnika .

20

Slika 11. Trilateracija

GPS prijemnici sa satelita neprekidno primaju navigacionu poruku koja u sebi sadrži informaciju o njihovoj poziciji.

Prijemnik identifikuje signal sa svakog pojedinog satelita prema njegovoj jedinstvenoj digitalnoj sekvenci, pa meri razmak između vremena kada je signal emitovan i vremena kada je signal primljen. To se radi tako što prijemnik interno generiše signal sa istom digitalnom sekvencom kao što je ima signal sa satelita. Zatim polako menja vremensku fazu tog signala sve dok se interni signal i signal sa satelita ne podudare. U trenutku podudaranja, pomerena vremenska faza internog signala je jednaka vremenu potrebnom da signal putuje od satelita do prijemnika, na osnovu čega se može izračunati udaljenost prijemnika od satelita, s obzirom na poznatu brzinu kojom radio signal putuje. Ova udaljenost se naziva pseudoudaljenost. Pseudo je zbog toga što je u ovom računanju pretpostavljeno da je interni časovnik prijemnika tačan, ali on sadrži izvesnu nepreciznost.

GPS prijemnik u svakom trenutku može da izračuna pseudoudaljenost od četiri satelita. Možemo da zamislimo četiri sfere od kojih svaka ima centar u po jednom od tih satelita a poluprečnik joj je udaljenost od tog satelita do prijemnika. To su četiri sfere koje se sve seku u jednoj tački. Pošto signali sa svakog satelita putuju istom brzinom, u svakoj od pseudoudaljenosti je uračunata ista apsolutna greška. Kada bi sfere za poluprečnike imale pseudoudaljenosti umesto stvarnih udaljenosti, one se ne bi sekle u istoj tački, već bi sve bilo malo pomereno. Malom korekcijom pseudoudaljenosti za istu vrednost možemo podesiti da se sfere seku u istoj tački. Kada se izračuna kolika je apsolutna greška u izračunavanju pseudoudaljenosti, onda se zna i kolika je nepreciznost internog časovnika prijemnika i on se podešava da tačnije pokazuje vreme. Ovo podešavanje se stalno dešava u vremenu.

Proračun pozicije na osnovu P-koda je konceptualno sličan, pod pretpostvkom da se signal može dekodirati. Šifrovanje ovog signala je zaštitni mehanizam. Ako se signal može uspešno dešifrovati, onda se može pretpostaviti da je zaista poslat sa GPS satelita. U poređenju sa P-

21

kodom koji se koristi u vojne svrhe, C/A kod je veoma osetljiv na ometanja. Pošto su digitalne sekvence GPS signala javno poznate, moguće je namerno ih emitovati generatorima signala.

GPS sistem se sastoji od tri komponente, komponente u vasioni, kontrolne komponente i korisničke komponente.

Komponentu u vasioni čine GPS sateliti u orbiti Zemlje. Trenutno se u vasioni nalaze 30 satelita od kojih u svakom trenutku aktivno 24 satelita zbog raznih održavanja. Sateliti se kreću 6 orbitalnih ravni, ravnomerno raspoređenih u odnosu Zemlju. Prečnik orbita satelita je četiri puta veći od prečnika Zemlje i svaki satelit jednom obiđe Zemlju za 12 časova, tako da u odnosu na Zemljinu površinu svaki satelit svakog dana obiđe istu putanju.

Kontrolnu komponentu čine stanice za praćenje satelita, kontrolne stanice i zemljišne antene. Stanice za praćenje satelita se nalaze na Havajima, Kvajlin ostrvu, Aknezijskom ostrvu, ostrvu Dijego Garsija i Kolorado Springsu, u Koloradu. Uloga ovih stanica je da prate kretanje satelita i podatke šalju glavnoj kontrolnoj stanici u Kolorado Springsu. Tu se vrše proračuni i preko zemljišnih antena koje se nalaze na Kvajlin ostrvu, Aknezijskom ostrvu, i ostrvu Dijego Garsija. Satelitima se šalju ažurirani podaci o njihovoj tačnoj poziciji i vremenu. Ažuriranje se vrši dva puta dnevno, čime se vrše precizna podešavanja sistema. Novija generacija satelita je u stanju da međusobno komunicira i sinhronizuje podatke, pa preciznost određivanja pozicije ne bi bila bitno narušena, ni kad bi sateliti danima radili nezavisno od kontrolne komponente sa Zemlje.

4.1. UPOTREBA NAVIGACIONIH SISTEMA

Kao što je već rečeno, GPS je prvobitno razvijen za vojne potrebe, a zatim je prešao i u civilnu upotrebu. Danas se P-kod koristi za vojnu upotrebu od strane vojske SAD za određivanje pozicije, navigaciju na zemlji, moru i vazduhu, navigaciju projektila i drugo. Civilna upotreba je takođe raznovrsna: navigacija na kopnu, moru i vazduhu, geodetska merenja i precizno određivanje vremena. Treba imati na umu da GPS kontroliše i razvija vlada SAD i da politička i vojna zbivanja u budućnosti mogu da dovede do neraspoloživosti GPS signala. Vlada SAD može da primenjuje funkciju selektivne dotupnosti, tj namerno smanjenje preciznosti GPS signala, u kom slučaju je bitno da aplikacije kod kojih je preciznost kritična to mogu da detektuju.

Kod navigacionih aplikacija, GPS se koristi u sastavu navigacionih sistema koji poseduju podatke o okruženju, kao npr GPS sistem u vozilima koji ima mape gradova i puteva i prati gde se vozilo nalazi i kojim se putevima kreće, ili GPS sistem u vazduhoplovima koji prati da li se vazduhoplov kreće po propisanim vazdušnim putevima i standardnim rutama za prilaz i odlet aviona.

Za primene u geodeziji, GPS je revolucionarna tehnika koja je omogućila da se relativno lako i jeftino premere oblasti za koje do skoro nisu postojali podaci ili su postojali veoma neprecizni

22

podaci. S druge strane, u nekim geodetskim primenama je GPS jos uvek nedovoljno precizna tehnika.

Upotreba navigacionih sistema u vozilima je u stalno porastu, bilo da se radi o putničkim ili

komercijalnim vozilima, navigacioni sistemi daju odgovor o najkraćem putu između dve tačke.

Prvi navigacioni uređaji bili su namenjeni prvenstveno putničkim vozilima. Mnogi od njih mogu

se koristiti kako u putničkim tako i u komercijalnim vozilima. Međutim korišćenjem nekih

navigacionih sistema, u pojedinim većim komercijalnim vozilima (autobusi, kamioni, kamioni sa

prikolicom itd.), za koja postoje određena ograničenja kretanja na pojedinim delovima putne

mreže, mogu izazvati probleme.

Slika 12. Određivanje najkraće rute GPS sistema

Na slici 12. se može videti kako standardni GPS određuje rutu. Određena ruta je najkraća ruta

između dve tačke. Međutim, problem koji se pri upotrebi ovih uređaja u komercijalnim vozilima

može javiti je taj što za ovakva vozila na tako izabranim rutama mogu postojati određena

ograničenja. Tako se na primer može desiti da je na delu izabrane rute zabranjen saobraćaj za

vozila iznad određene nosivosti, dužine itd.

23

Dakle, postoji mogućnost da se upotrebom standardnog GPS uređaja u nekom većem vozilu

takvo vozilo nađe na deonici puta na kojoj postoje ograničenja za kretanje takvih vozila, što

može dovesti do toga da se vozilo mora vratiti unazad, ili bi moglo doći do nastanka štete na

vozilu ili delu puta. Neke od tih situacija su se završavale katastrofalno sa kamionima koji su

zalutali na poljima, zaglavljeni ispod mostova (slika 13.) ili uništavanjem imovine. Postoje

izveštaji koji ukazuju na to da je šteta u tim situacijama bila i preko milion evra.

Slika 13. Posledice primene neadekvatnog GPS sistema

Imajući ovo u vidu, prilikom izbora navigacionog sistema, treba voditi računa o tome u kojoj vrsti

vozila će se koristiti. Svakako da korišćenje standardnih navigacionih sistema, u manjim

dostavnim vozilima, može pomoći vozačima, međutim njihovo korišćenje u velikim transportnim

sastavima nije preporučljivo. Na tržištu postoje navigacioni sistemi namenjeni većim

kategorijama transportnih sastava. Takvi navigacioni sistemi su opremljeni podacima o

određenim ograničenjima na mreži, i prilikom proračuna optimalne rute, te podatke uzimaju u

obzir.

Iako se prodaja navigacionih sistema vezuje za putničke automobile, ova tehnologija je

podjednako korisna i za komercijalna vozila. Navigacioni sistemi direktno usmeravaju vozača ka

željenoj destinaciji, pa primena navigacionih sistema može biti veoma značajna u slučajevima

kada se obavlja kuzćna isporuka robe ili neke slične prevozne operacije sa zbirnim pošiljkama.

24

Primena navigacionih sistema u komercijalnim vozilima doprinosi boljem i efikasnijem prevozu.

Navigacioni sistemi daju odgovor vozačima o optimalnoj putanji do poznatog ili nepoznatog

odredišta. Kako je osnovna namena navigacionih sistema određibanje najkraće putanje između

dve tačke, korišćenjem istih u vozilu mogu se ostvariti sledeće koristi:

Direktno usmeravanje vozača na mesto odredišta čime se ostvaruju uštede u vremenu

za očitavanje karata

Manje vreme putovanja

Manji pređeni put

Lakše snalaženje vozača na nepoznatim delovima puta

Smanjenje pritiska na vozače

Smanjenje zagađenja životne sredine

Upotrebom navigacionih sistema poboljšava se produktivnost i efikasnost transporta. Međutim,

ruta koja je određena navigacionim sistemom je optimalna u idealnim saobraćajnim uslovima.

Kako se saobraćaj menja tokom vremena, može se desiti da izračunata ruta nije idealna u

realnim uslovima obavljanja saobraćaja. Tokom obavljanja saobraćaja na putu se mogu

dogoditi neke nepredviđene situaciije (zagušenje, privremen prekid saobraćaja itd), koje mogu

prouzrokovati povećanje vremena putovanja.

Korišćenjem sistema informacija o uslovima u saobraćaju, mogu se izbeći deonice puta na

kojima postoje zastoji ili zagušenja. Sistemi za informaciej o uslovima saobraćaja, mogu u

velikoj meri doprineti efikasnijem odvijanju prevoza. Osnovne koristi korišćenja informacija o

stanju saobraćaja su:

Vozači imaju mogućnost da utvrde i kaftifikuju zagušenje u saobraćaju pred njima kako

bi pronašli alternativnu putanju kretanja

Smanjenje kašnjenja

Smanjenje vremena putovanja

25

Na tržištu danas postoje navigacioni sistemi koji osim funkcije navigacije imaju mogućnost

prijema informacija o saobraćajnim uslovima. Oni su opremljeni RDS-TMC prijemnikom (ili

imaju mogućnost nadogradnje uređaja za navigaciju sa RDS-TMC prijemnikom), ili pak imaju

mogućnost dobijanja informacija o saobraćaju putem interneta. Veza sa iternetom se ostvaruje

putem GSM/GPRS telekomunikacione bežične mreže i korišćenjem mobilnog telefona vozača.

Neki navigacioni sistemi po dobijanju informacija o saobraćajnim uslovima automatski računaju

alternativnu putanju i predlažu je vozaču, dok drugi navigacioni sistemi samo pokazuju dobijenu

informaciju o uslovima u saobraćaju, pavozač može zahtevati od navigacionog sistema da

izračuna alternativnu rutu.

Sve navedeo jasno ukazuje na prednosti navigacionih sistema u komercijalnim vozilima.

Njihova upotreba omugućava da se transportni zadaci obave u što kraćem vremenskom roku,

kao i uz smanjenje potrošnje goriva, čime se postiže veća produktivnost transportnog

preduzeća.

11111

Kontrola vozova Galileo je viĊen da postaje važan instrument kontrolnih funkcija bezbenih

šinskih vozova, koje su u Evropi standardizovane ERTMS-om (Upravljaĉki sistemi Evropskog

šinskog saobraćaja). Zahtev visoke bezbednosti u šinskom saobraćaju moze biti zadovoljen

hibridizacijom Galileovih prijemnika sa drugim senzorima. UvoĊenje satelitske navigacije u

okviru ERTMS-a omogućiće pre svega poboljšanje performansi za velike destinacije i smanjene

troškove kratkih I regionalnih destinacija. Galileo može omogućiti visok nivo bezbednosti. Svuda

na svetu, mnoge šinske linije nisu obuhvaćene kontrolom vozova. Povećanjem

transporta na šinama bez komplentne signalizacije raznih znaĉenja dovodi do povećanja

grešaka u transportu. Puna signalizacija takoĊe nije ekonomiĉna za ove linije putovanja. Galileo

sa komunikacionim uslugama će ponuditi operatorima sistem superpreglednosti koji daje

vozaĉima lokomotiva i glavnoj stanici poboljšana znaĉenja upravljanja saobraćajem. Upravljanje

vozovima i praćenje dobara Za sve vidove saobraćaja upravljanje vozilima je glavna stvar za

dokazivanje logistike i performansi putovanja i transporta dobara. Praćenje teretnog saobraćaja,

znajući poziciju dobara, je bitno za tranzitni saobraćaj i kupce zbog poverenja taĉnosti dostave.

Informacije o putnicima

Informacije o dolasku i odlasku vozova, pogotovo ako su u pitanju neka kašnjenja, je veoma

važno za stvaranje što bolje usluge. Informacije i o ukrcanim putnicima je veoma bitno. Znajući

26

poziciju voza može pružiti dodatne usluge putnicima kao što su povezivanje i informacije o

turistima.

Teretni saobraćaj je sa 21% 1978.godine spao na samo 8% 1998.godine. Da bi se povratio ovaj

trend, šinski saobraćaj mora da poveća svoju konkurentnost-i Galileo će to omogućiti.

Hitne usluge Veoma vazna stvar biće praćenje vozila za hitne i spasilaĉke sluĉajeve.

Kombinacijom sa informacijam dinamiĉkog saobraćaja, kola hitne pomoći sa Galileovim

prijemnikom i komunakacionom vezom omogućiće brzi dolazak do mesta nezgode. Saobraćaj

lakih teretnih vozila je kontrolisan brzinom dolaznih kola hitne pomoći. Drumski saobraćaj je

veliki potencijal za Galileove aplikacije. Do 2010-te godine biće preko 670 miliona automobila,

33 milona autobusa i kamiona i 200 miliona lakih teretnih vozila. Prijemnici satelitske navigacije

su sada obiĉno instalirani u novije automobile kao glavni alat za nove usluge ljudima u pokretu:

elektronsko punjenje, pravovremene informacije o saobraćaju, hitni pozivi, upravljanje

maršutom, upravljanje vozilima i SISTEM POBOLJŠANE POMOĆI U SAOBRAĆAJU. Galileo

će ponuditi gradskim putnicima povećanu mogućnost satelitskih signala, smanjenjem efekta

zamraćenja senkama zgrada.

GALILEO će biti kоrišćen u svakој fazi mоrnariĉke navigaciјe: оkeanske, оbalske, upravljanje pri

dоlasku i upravljanje tоkоm plоvidbe brоdоva u tоku svih vremenskih uslоva.

Inоstrana navigaciјa Velika taĉnоst i mоgućnоst pristupa signalu, kоmbinоvanim Galileо-GPS-

оvim priјemnikоm, јe idealan za navigaciјu na оtvоrenоm mоru. Za mоrnariĉku navigaciјu

regulisanu Internaciоnalnоm mоrnariĉkоm оrganizaciјоm, Galileо će biti glavni vоdiĉ

implementiranja pravila Autоmatskih indentifikaciоnih sistema i pоvećaće navigaciоnu

bezbednоst u spreĉavanju sudara upravljaĉkih sistema pоmоrskоg saоbraćaјa. AIS zavisi оd

navigaciоnоg satelita. Galileо će pоvećati AIS-оvu pоuzdanоst i stоga će se prilagоditi

bezbednоsti brоdоva i plоvnim putevima. Luĉke оperaciјe Pristupanje brоdоva i manevrisanje

brоdоva u lukama su kritiĉne оperaciјe, praktiĉnо pо lоšim vremenskim uslоvima. Pоvećana

mоgućnоst satelita оmоgućiće ekоnоmsku ravnоtežu оperaciјa, sa navigaciоnim satelitima u

оkоlnоstima kada јe vidljivоst neba smanjena. Taĉna pоziciјa plоvila lоkalnih kоmpоnenti luka i

prenоsnih kоmunikaciоnih veza će nadahnuti nоve i bezbedne autоmatske оperaciјe. Galileоvi

lоkalni elementi će оmоgućiti taĉnоst i mоgućnоst navigaciоnih servisa u upоznavanju luĉkih

оperaciоnih pоtreba. Državna plоvna navigaciјa Sateliti su оmоgućili preciznu navigaciјu unutar

državnih plоvnih puteva, pоgоtоvо u kritiĉnim geоgrafskim i vremenskim uslоvima. Оvо

ukljuĉuјe navigaciјu duž reka i kanala. Galileо će pоvećati mоgućnоst satelitske navigaciјe i,

27

krоz integraciјu njihоvih servisa, dоdavanjem pоuzdane i bezbedne upоtrebe autоmatskоm

plоvnоm navigaciјоm i kоntrоle saоbraćaјa.

Helikоpteri

Galileоv servis „bezbednоsti živоta“ i EGNOS-оv signal mоže biti kоrišćen kaо vоdiĉ i zemljanоg

pretraživanja i spasilaĉkim helikоpterima u lоšim vremenskim uslоvima kaо štо su smanjena

vidljivоst i magla, gde su оperaciјe helikоptera raniјe bile nemоguće. Оvо јe znaĉaјnо оmоgućiti

pristup medicinskim helikоpterskim službama nekim saоbraćaјnim nezgоdama, kојe se ĉestо

dešavaјu u lоšim vremenskim uslоvima. Galileоva i EGNOS-оva tehnоlоgiјa će takоĊe vоditi ka

većој pоuzdanоsti helikоptera u celini za urgentnu hоspitalizaciјu.

11111

4.2. Tom Tom navigacioni sistem

Tom Tom predstavlja kompaktni navigacioni sistem namenjen komercijalnim vozilima. Ovaj

paket sadži ( slika 15. ):

Tom Tom navigacioni uređaj

Držač

USB punjač za vozilo

USB kabl

28

Slika 15. Komponente Tom Tom navigacionog paketa

29

Slika 16. Šematski prikaz Tom Tom navigacionog sistema

Na slici 15. šematski je prikazan izgle Tom Tom navigacionog sistema. Prilikom postavljanja

uređaja u vozilo, potrebno je voditi računa da uređaj ne blokira pogled na put, bilo koje ogledalo

u vozilu, air bag, ili bilo koji od uređaja na kontrolnoj tabli vozila. Uređaj mora imati otvoren

pogled ka nebu kako bi prijem GPS signala bio što bolji. Prijem GPS signala može biti smanjen

ili se može dogoditi da uređaj ne prima GPS signal prilikom vožnje krz tunele, garaže itd. Noviji

modeli navigacionih sistema marke Tom Tom imaju mogućnost približnog ocenjivanja pozicije

vozila u trenutcima kada uređaj ne prima GPS signal.

Prilikom prve upotrebe uređaja postoji mogućnost da dođe do ,,kašnjenja” od nekoliko minuta u

određivanju pozicije vozila i prikazivalja date pozicije na mapi. Međutim ovde se radi o rolaznom

nedostatku jer već prilikom sledeće upotrebe ovaj problem nestaje.

Posle postavljanja i uključivanja uređaja, nakon što uređaj odredi trenutnu poziciju, na ekranu se

pojavljuje slika osnovnog menija (slika 17.).

30

Slika 17. Izgled ekrana

Tokom vožnje navigacione instrukcije vozač može dobijati grafičkim putem, glasovnim

navođenjem ili i jednim i drugim načinom zajedno. Na monitoru uređaja tokom vožnje mogu biti

prikazane sledeće informacije (slika 18.):

Slika 18. Izgled ekrana tokom vožnje

31

4.3. CoPilot Truck

CoPilot Truck je sistem osmišljen za izračunavanje najefikasnije putanje, kao i putanje

specifične za kamione. Iako ovaj sistem predstavlja veliku pomoć vozačima na svakodnevnim

putovanjima, pri njegovom korišćenju treba imati na umu da se neki od podataka sačuvanih u

bazi podataka, mogu promeniti s vremena na vreme. Imajući to u vidu, veoma je važno da se

vozač ne oslanja samo na podatke koje dobija iz baze, već da tokom cele vožnje ostane

koncetrisan i obraća pažnju na sve znakove na putu.

Ovaj sistem predstavlja jedan od najnovijih sistema ove vrste prisutnih na tržistu. Njegov softver

obogaćen je veoma atraktivnim i korisnim alatima kao što su zumiranje, pronalaženje određene

lokacije, planiranje prevoznog puta i drugi.

CoPilot Truck sistem obuhvata:

CoPilot Truck DVD (slika 19.) na kome se nalazi softver za instalaciju na laptopu kao i

detaljne karte

GPS prijemnik sa USB priključkom (slika 20.)

GPS prijemnik sa Bluetooth priključkom (slika 21.)

Slika 19. CoPilot Truck DVD Slika 20. GPS prijemnik sa USB priključkom

32

Slika 21. GPS prijemnik sa Bluetooth priključkom

Da bi CoPilot Truck postao operativan, neophodno je prvo izvršiti instalaciju programa, koji se

nalazi na disku, na laptop. Ovaj proces traje nekoliko minuta i praćen je upustvima koji

olakšavaju instalaciju.

Pre početka upotrebe moguće je izabrati jezik i govor koji će CoPilot Truck koristiti za ispisivanje

poruka na ekranu kao i za glasovne instrukcije. Takođe, kako bi putovanje bilo što uspešnije i

jednostavnije, CoPilot Truck nudi i mogućnost odabira jedinice za dužinu koja se želi koristiti. U

zavisnosti od toga da li je odabrana jedinica kilometar ili milja, program će sve dalje proračune i

instrukcijeizražavati u odabranoj jedninici.

Ukoliko laptop nema integrisan GPS prijemnik, potrebno je povezati pomoću USB-a ili

Bluetooth-a GPS prijemnik sa laptopom. Ovo povezivalje predstavlja prvi uslov za korišćenje

CoPilot Trucka-a. Prilikom prve upotrebe može se desiti da je potrebno sačekati nekoliko

sekundi kako bi GPS odredio početnu poziciju. Vreme i datum na laptopu moraju se proveriti

kako bi se dobila što bolja funkcionalnost GPS sistema. Da bi efikasno radio, GPS prijemnik

mora imati otvoren pogled ka nebu, a sam GPS signal nije raspoloživ unutar zgrada, tunela ili

garaža.

Kako CoPilot Truck koristi GPS satelite za proračun tačne pozicije, pa nije neophodno unositi

startnu poziciju. Dovoljno je uneti krajlje odredište i CoPilot Truck će odrediti najpovoljniju rutu.

Tokom puta CoPilot Truck daje detaljne instrukcije za skretanje.

Izbor krajnjeg odredišta moguće je vršiti na više načina.

33

Za izbor krajnjeg odredišta može se koristiti naziv grada. Izbor grada kao krajnje odredište vrši

se ukucavanjem naziva grada. Takođe postoji mogućnost izbora grada sa već postojeće i

ponuđene liste. Nakon odabira grada,neophodno je odabrati i odgovarajuću adresu.

CoPilot Truck ima mogućnost da se za izbor krajnje destinacije koriste geografske koordinate.

Ukoliko se znaju koordinate, odnosno geografska širina i dužina, dovoljno ih je uneti u polja koja

su predviđena za to. Posle nekoliko trenutaka CoPilot Truck nalazi traženu tačku i prikazuje je

na ekranu obeleženu crvenom strelicom, i nakon potvrde, izbor krajnjeg odredišta je završen.

CoPilot Truck nudi brojne standardne tipove rute i opcije koje pomažu prilikom planiranja

prevoznog puta. Postoji mogućnost izbora praktične ili najkraće rute. Na slici 22. prikazan je

izgled ekrana prilikom izbora rute.

Slika 22. Izgled ekrana

34

Posle izbora destinacije CoPilot Truck određuje rutu. Postoji mogućnost pregleda rute pre

samog polaska (slika 23.).

Slika 23. Pregled rute

CoPilot Truck nudi mogućnost čuvanja korišćenih ruta od kojih se svaka može koristiti i kasnije.

Dovoljno je da se ruta nađe u memoriji i obeleži, i CoPilot Truck će je oristiti za navigaciju.

Takođe, postoji mogućnost čuvanja trenutne pozicije koja se kasnije može koristiti.

Što se samog uređaja tiče, on nudi velliki broj tehničkih mogućnosti. Može se birati šest različitih

opcija ekrana. Postoji mogućnost 2D (slika 24.) ili 3D (slika 25.) prikaza, kao i noćni mod (slika

26.) koji omogućava bolju vidljivost u noćnim uslovima vožnje.

35

Slika 24. 2D prikaz ekrana Slika 25. 3D prikaz ekrana

Slika 26. Noćni mod ekrana

Tokom vožnje trenutna pozivija vozila je na dnu ekrana. Postoji mogućnost odabira informacija

koje će biti prikazivane tokom vožnje. CoPilot Truck vodi vozača do krajnjeg odredišta sa jasnim

upustvima na ekranu i glasovnim instrukcijama. Kada se vozač približi sledećem skretanju,

CoPilot Truck glasovno upozorava vozača na sledeće skretanje.

CoPilot Truck može prikazati bilo koji saobraćajni incident koji utiče na isplaniranu rutu. Takođe,

ukoliko je to zatraženo, CoPilot Truck može da preporuči i alternativnu rutu. CoPilot Truck može

se programirati tako da napravi skretanje sa jednog ili više puteva, koji su već definisani, ili da

izračuna potpuno novu putanju. Ukoliko se želi izbeći određeni deo puta, CoPilot Truck i za to

ima rešenje. Na već definisanoj ruti potrebno je označiti deo koji se želi izbeći. CoPilot Truck

36

izračunava novu rutu u blizini puta koji se želi izbeći. Ukoliko se zahteva, CoPilot Truck može

prikazati i razlike u kilometrima i vremenu putovanja između dve varijante puta.

Saobraćajni servis je opcija koju nudi CoPilot Truck, koja obezbeđuje informacije o

saobraćajnim uslovima. CoPilot Truck prikazuje saobraćajne uslove na ruti ili specifičnoj lokaciji.

Informacije o saobraćaju CoPilot Truck dobija putem internet konekcije koja se ostvaruje

pomoću mobilnog telefona. CoPilot Truck automatski prikazuje bilo koji incident u saobraćaju

koji utiče na rutu. Ukoliko se tražo, CoPilot Truck može automatski da izračuna alternativnu rutu.

Takođe, mogu se dobiti informacije o uslovima u saobraćaju na drugim putevima.

Informacije o saobraćaju dobijaju se putem interneta. Veza sa internetom se ostvaruje pomoću

mobilnog telefona. Kada se CoPilot Truck poveže sa internetom,on će automatski proveriti

saobraćaj na predviđenoj ruti. CoPilot Truck posle preuzimanja informacija o saobraćaju sa

interneta, obaveštava vozača o trenutnim uslovima. Ako postoji neki incident na ruti, CoPilot

Truck može da napravi skretanje sa predviđene rute, kako bi se izbeglo saobraćajno zagušenje.

4.4 Samoupravljajuća vozila

Samoupravljajuća vozila predstavljaju vozila koja samostalno obavljaju zadatke tradicionalnih

vozila, sposobna su da se kreću bez ljudske pomoći. Za sada ovakva vozila postoje kao

prototipi, najpoznatije takvo vozilo je firme Google koje slika sve ulice sveta i pravi virtuelnu

mapu (google maps).

Samoupravljajuća vozila su „svesna“ svog okruženja zahvaljujući različitim tehnologijama

radaru, GPS uređajima, senzorima. Ova vozila se kreću tako što preko senzora dolazi

informacija do raučnara koji obrauđuje podatke i prilagođava putanju kretanja voizila. Okruženje

vozila se prati pomoću radara, video kamere i kutije koja je montiran na krovu i emtiuje 64

lasera pomoću kojih se pravi 3D prikaz okruženja. Vozila su sposobna da menjaju mape u

zavisnosti od informacija koje dobiju preko senzora, bilo da je to zbog loših vremenskih uslova ili

da se vozilo našlo na delu puta za koji ne postoje mape. Ona bi komunicirala i razmenjivala

informacije međusobno pomoću WiFi konekcije slika 27. Vozilo koje je prvo u koloni, slalo bi

podatke ostalim vozilima radi prilagođavanja brzine ili obaveštavanja o nekim vanrednim

situacijama. Time bi se postigla veća bezbednost na putevima i smanjio ljudski faktor.

37

Slika 27. Komunikacija vozila

U Mercedesu su najavili robotizovani kamion za 2025 godinu i objasnili da :"Auto-pilot u

kamionu nikad nije umoran, uvek je stoprocentno skoncentrisan, ne može da se iznervira niti da

bude rastrojen tokom vožnje" slika 28. Kada vozač poželi da napravi pauzu i da se odmori od

vožnje, dovoljno će biti da prepusti komande auto-pilotu i da se udubno zavali u svom sedištu.

Ipak, on neće moći u potpunosti da se isključi iz procesa upravljanja, jer će morati da peruzme

volan u trenucima kada kamion treba da prođe kroz raskrsnicu, odnosno prilikom uključenja i

isključenja sa jednog autoputa na drugi.

Slika 28. Mercedesov robotizovani kamion

38