Panevropski univerzitet „Apeiron“

Fakultet pravnih nauka

Banja Luka

SEMINARSKI RAD IZ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE

INSTRUMENTI U PSIHOLOGIJI

Mentor: Student Prof. dr sci.med. Aleksandar Milić

Banja Luka,2013.godina

1.UVOD

U poslednjih desetak godina, u skladu sa filozofijom inkluzije, sve veća pažnja posvećuje se mogućnosti upitničke samoprocene osobama sa intelektualnim teškoćama u pogledu različitih psiholoških konstrukata. Međutim, podaci su različiti, od onih koji ukazuju na nemogućnost dobijanja pouzdanih i validnih odgovora na upitnicima, do onih koji pokazuju da upitnici namenjeni samoproceni OSIT mogu imati adekvatnu pouzdanost i validnost.

Osnovni cilj ovog istraživanja ticao se ispitivanja mogućnosti dobijanja pouzdanih i validnih podataka na osnovu samoprocene osoba sa intelektualnim teškoćama na setu različitih instrumenata namenjenih ispitivanju kapaciteta za samozastupanje.

U tom smislu, na uzorak od 35 osoba sa intelektualnim teškoćama različitog pola, starosti, tipa i stepena teškoća, primenjen je set od 6 instrumenata namenjenih samoproceni: samopoštovanja, samoodlučivanja, vršenja izbora, rešavanja problema, poznavanja prava i samoodređenja. Podaci su obrađeni analizom glavnih komponenti, kao i programom RTT10G za utvrđivanje metrijskih karakteristika instrumenata.

Rezultati pokazuju da, uprkos blagom narušavanju pri drugom merenju,instrumenti poseduju adekvatne metrijske karakteristike (reprezentativnost, homogenost i pouzdanost), te da se radi o jednodimenzionalnim instrumentima. Stoga, može se reći da postoji mogućnost pouzdane i validne upitničke samoprocene različitih dimenzija samoodređenja i samozastupanja kod osoba sa intelektualnim teškoćama.

2.CILJ ISTRAŽIVANJA

Shodno napred navedenom, osnovni cilj ovog istraživanja tiče se ispitivanja mogućnosti dobijanja pouzdanih i validnih podataka na osnovu samoprocena osoba sa intelektualnim teškoćama na setu različitih instrumenata upitničkog tipa namenjenih ispitivanju kapaciteta za samozastupanje.

3.METOD

3.1.INSTRUMETI

U istraživanju su primenjeni sledeći instrumenti:

SPROSIT S – upitnik namenjen proceni samopoštovanja upitnik se sastoji od 17 ajtema (na primer: Da li si zadovoljan sobom)?Da li jednako vrediš kao i drugi ljudi? Da li se dopadaš sam sebi?, kojima je pridružena 3-stepena skala.

SDU - Upitnik za procenu,upitnik sesastoji od 16 ajtema (na primer: Ja znam u čemu sam dobar, i mogu to da nabrojim; Ja znam kad mi treba pomoć, i od koga da je zatražim,ajtemima je pridružena 3-stepena skala.

SOD - Upitnik za procenu samoodlučivanja obuhvata 12ajtema, sa pridruženom 3-stepenom skalom, primeri ajtema su: Da li samodlučiš šta ćeš da jedeš?Da li ideš u šetnju kad ti to želiš?.

VIDO - Intervju za procenu vršenja izbora i donošenja odluka namenjen je utvrđivanju nivoa usvojenosti veština vršenja izbora i donošenja odluka osoba s intelektualnim teškoćama. Sastoji se od osam varijabli (na primer: Koja ti se od ove odeće najviše sviđa? Zašto?Koji ti se od ovih sportova najviše sviđa? Zašto?) od kojih svaka predstavlja jednu izbornu situaciju u kojoj se ispitanik mora odlučiti za jednu od ponuđenih mogućnosti, te obrazložiti svoj izbor. Na svakoj varijabli ispitanik može dobiti 0, 1 ili 2boda, u zavisnosti od kvaliteta odgovora.

VRPI - Intervju za procenu nivoa usvojenosti veština rešavanja problema sastoji od 6 ajtema od kojih svaka predstavlja jednu problemsku situaciju koju ispitanik mora da reši (na primer Tvoji prijatelji se ponašaju kao da se ljute na tebe. Želiš da se pomiriš s njima. Šta ćeš da uradiš?).

Na svakom ajtemu ispitanik može dobiti 0, 1 ili 2 boda. Ukoliko ispitanik ne može da sagleda problem, ne nudi nikakav način za rešenje ili jednostavno ponovi date informacije bez rešavanja situacije dobija 0 bodova.

Ukoliko sagledava problem ali ne može pružiti rešenje dobija 1 bod, a ukoliko ponudi adekvatno rešenje problema dobija 2 boda.

PRAVA - Upitnik za procenu svesti o sopstvenim pravima sadrži 10 ajtema, kojima je pridružena 2-stepena (u prvom) odn. trostepena (u drugom ispitivanju) skala. Primeri ajtema:Važno je znati svoja prava.Ako imaš teškoće, nemaš pravo da glasaš.Svi navedeni instrumenti prevedeni su i prilagođeni za upotrebu za populaciju osoba sa intelektualnim teškoćama.

3.2.UZORAK

Ispitivanje je realizovano na uzorku od 35 osoba sa intelektualnim teškoćama,različitog pola muški-14 (40%), ženski-21(60%), starosti (19-58 godina,AS=31.4, SD=8.97) i stepena intelektualnih teškoća (lake IT-10(28.6%), ume-rene IT-25.

3.3. OBRADA PODATAKA

Obrada podataka zasnovana je na analizi glavnih komponenti, kojom je utvrđivana dimenzionalnost i faktorska validnost instrumenata, dok su metrijske osobine instrumenata (pouzdanost, homogenost i reprezentativnost) utvrđenena osnovu programa RTT10G.

4.USLOVI UPOTREBE PSIHOLOŠKI

MIJERNIH INSTRUMENATA

Psihološke merne instrumente može primenjivati samo diplomirani psiholog, odnosno master psiholog (prema zakonu o uslovima za obavljanje psihološke delatanosti službeni glasnik RS br. 25/96, 101/05) i to na način propisan ovim Pravilnikom i Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje psihološke delatnosti preduzetnika. Izuzetak čine testovi iz člana 6. ovog Pravilnika.

Psiholog mora posedovati relavantna stručna znanja i psihološko testiranje obavljati u skladu sa rezultatima savremene psihološke nauke i kodeksom etike psihologa.

5.KATEGORIZACIJA PSIHOLOŠKIH

MERNIH INSTRUMENATA

Komisija za psihološke merne instrumente vrši kategorizaciju svih psiholoških mernih instrumenata.

Osnovni kriterijumi za kategorizaciju su: oblast primene testa, ciljevi koji treba da budu postignuti primenom testa i stručne kompetencije potrebne za primenu testa.

Psihološki merni instrumenti mogu biti svrstani u jednu od tri kategorije: A, B i C.

Psihološki merni instrumenti kategorije A namenjeni su za merenje psiholoških fenomena u istraživačkim projektima i stručnim opservacijama, i za njihovu primenu su potrebna bažična akademska znanja iz psihometrije i statistike.

Ovi instrumenti ne služe za psihodijagnostičku procenu.

Psihološke merne instrumente iz kategorije A mogu da primenjuju i psiholozi sa 180 ESPB, pored diplomiranih psihologa (sa 240 ESPB) i master psihologa (sa 300 ESPB).

U kategoriju B svrstavaju se psihološki merni instrumenti koji imaju psihodijagnostičku i prognostičku svrhu i za koje autori i revizori nisu predvideli dodatnu obuku, jer se mogu korisiti na osnovu fakultetski stečenih znanja i uputstava iz priručnika. Merne instrumente iz ove kategorije mogu primenjivati psiholozi sa 240 i 300 ESPB.

Autor/revizor psihološkog mernog instrumenata može predložiti program edukacije, koji komisija za psihološke merne instrumente verifikuje i kontinuirano prati njegovu realizaciju.

Kategorija C obuhvata psihodijagnostička sredstva koja su proceduralno i interpretativno najsloženiji psihološki mernih instrumenti (npr: multidimenzionalni inventari ličnosti, testovi inteligencije koji se primenjuju individualno, projektivni testovi i sl.) koji se upotrebljavaju u psihodijagnostičke i prognostičke svrhe.

Psihološke merne instrumente iz kategorije C mogu primenjivati samo diplomirani psiholozi sa 240 i 300 ESPB sa dodatnom teorijskom i praktičnom edukacijom.

Diplomirani psiholozi iz stava 2 ovog člana nakon završene edukacije dobijaju uverenje na osnovu koga mogu da koriste instrumente iz ove kategorije, i na koje saglasnost daje Komisije za psihološke merne instrumente.

Autor/revizor psihološkog mernog instrumenata predlaže program edukacije, koji komisija za psihološke merne instrumente verifikuje i kontinuirano prati njegovu realizaciju.

Komisija za psihološke merne instrumente vodi evidenciju psihologa sa uverenjima za upotrebu psiholoških mernih instrumenata iz ove kategorije.

6. KOMISIJA ZA PSIHOLOŠKE MERNE

INSTRUMENTE

Komisiju za psihološke merne instrumente imenuje Skupština Društva psihologa Srbije iz redova istaknutih psihologa.

Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i tri člana.

Rad Komisije bliže je regulisan Pravilnikom o radu.

Delokrug rada komisije je:

1. Evaluacija mernih instrumenta i predlaganje kategorije.

2. Predlaganje, verifikovanje i praćenje programa edukacije.

3. Predlaganje postupaka u slučaju neovlašćenog korišćenja mernih instrumenata.

4. Predlaganje mera za poboljšanje upotrebe i zaštite mernih instrumenata.

Autori, psiholozi, izdavači, distributeri i zastupnici psiholoških instrumenata podnose komisiji za psihološke merne instrumente zahtev za njihovu kategorizaciju.

Zahtev treba da sadrži:

1.Kompletnu dokumentaciju psihološkog mernog instrumenta sa normama za Republiku Srbiju.

2. Predlog sa obrazloženjem o kategoriji mernog instrumenta.

3. Predlog o pravnoj i fizičkoj osobi ovlašćenoj za distribuciju.

Odluka o kategorizaciji psihološkog mernog instrumenta mora da sadrži:

1. Podatke o podnosiocu zahteva.

2. Puni i skraćeni naziv psihološkog mernog instrumenta.

3. Podatke o tome da li je originalni instrument ili adaptirana verzija originalnog mernog instrumenta.

4. Podatke o pravnoj ili fizičkoj osobi ovlašćenoj i odgovornoj za distribuciju.

5. Kategoriju psihološkog mernog instrumenta.

6. Tip mernog instrumenta.

7. Oblast upotrebe.

8. Uputstvo o jasnim ograničenjima u primeni ukoliko ih ima.

9. Obrazloženje odluke.

10. Datum i broj odluke.

11. Kompletnu dokumentaciju mernog instrumenta.

12. Popunjen i potpisan upitnik za kategorizaciju.

Psihološki testovi sve tri kategorije predstavljaju posebno zaštićena psihodijagnostička sredstva.

Komisija za psihološke merne instrumente vodi evidenciju kategorisanih psiholoških mernih instrumenata.

Evidencija treba da sadrži:

1. Puni i skraćeni naziv psihološkog mernog instrumenta.

2. Kategoriju.

3. Podatke o distributeru.

4. Datum i broj odluke o kategorizaciji komisije za psihološke merne instrumenate.

Spisak kategorisanih psiholoških mernih instrumenata Društvo psihologa Srbije objavljuje na svojoj internet stranici.

7.PRAVILA PSIHOLOŠKOG TESTIRANJA

Pravila psihološkog testiranja obuhvataju sledeće procedure:

PROCEDURA 1: Procena potencijalne korisnosti psihološkog testiranja u situaciji psihološke procene.

PROCEDURA 2: Provera adekvatnosti psiholoških mernih instrumenata.

PROCEDURA 3: Priprema za psihološko testiranja.

PROCEDURA 4: Primena psiholoških mernih instrumenata.

PROCEDURA 5: Bodovanje i analiza testovnih rezultata.

PROCEDURA 6: Interpretacija rezultata.

PROCEDURA 7: Prezentacija rezultata.

PROCEDURA 8: Čuvanje psiholoških mernih instrumenata.

PROCEDURA 9: Čuvanje i upotreba dokumentacije o ispitanicima.

7.1.PROVJERA ADEKVATNOSTI PSIHOLOŠKI MIJERNIH INSTRUMENATA

Psiholog je dužan da:

-Koristi i primenjuje isključivo one psihološke merne instrumente koji su razvijeni i primenjeni u našoj zemlji na odgovarajućoj populaciji, pri čemu se podrazumeva i mogućnost domaće adaptacije, revizije i standardizacije psiholoških mernih instrumenata stranog porekla.

-Koristi psihološke merne instrumente i tehnike koji su službeno usvojeni i odobreni za upotrebu od strane Instituta za psihologiju. Psihološki merni instrumenti koji nisu službeno usvojeni i odobreni mogu se koristiti samo u svrhu istraživanja i adaptacije tog instrumenta.

-Samostalno odabere metode i tehnike, saglasno stavovima 2.1. i 2.2 ovog člana Pravilnika.

-Koristi one psihološke merne instrumente za koje poseduje relevantno stručno znanje, koje se može steći i dodatnom obukom, ukoliko to komisija propisuje.

-Iste testove u svrhu donošenja odluke primeni u okviru psihološkog testiranja tek nakon isteka 6 meseci zbog mogućnosti uticanja prethodnog iskustva na aktuelne rezultate. Ukoliko se raspolaže paralelnim formama testova psihološko ispitivanje se može ponoviti i ranije .

-Prati negativne pojave ili teškoće na koje nailazi pri upotrebi određenog testa i o tome informiše komisiju za psihološko testiranje.

-Pomaže u ažuriranju informacija o normama, pouzdanosti i validnosti testa davanjem relevantnih podataka o testu autorima testa, komisiji ili izdavačima.

7.2.PRIPREMA ZA PSIHOLOŠKO TESTIRANJE

Psiholog je dužan da u periodu pripreme za testiranje:

-Blagovremeno informiše relevantne učesnike u testiranju o svrsi testiranja, načinima na koje mogu da se najbolje pripreme za testiranje i pravilima kojih moraju da se pridržavaju.

-Jasno objasni ispitanicima njihova prava i odgovornosti.

-Obezbedi pristanak ispitanika ili njegovog zakonskog zastupnika za testiranje osim ako je zakonom drugačije regulisano.

-Objasni zainteresovanim stranama koje posledice može da ima testiranja odnosno netestiranja kako bi mogli da donesu odluku. Ovo se odnosi na situacije kada testiranje nije obavezno.

-Predvidi moguće probleme i pronađe načine za njihovo rešavanje.

-Obezbedi tehničke uslove za testiranje.

a) priprema uslova koji su propisani u priručniku za određeni test.

b) lokacija za testiranje priprema se unapred i odgovara svrsi, u skladu sa članom 2 Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje psihološke delatnosti preduzetnika.

c) osnovni fitički uslovi za rad treba da omoguće ispitanicima postizanje optimalnih rezultata (misli se na adekvatno osvetljenje, temperaturu, odsudstvo buke i drugih ometajućih faktora).

d) priprema dovoljne količine testovnog materijala, koji je proveren tako da nema nikakvih nedostataka na test sveskama ili listovima za odgovore, kao ni tragova prethodnih ispitanika.

e) dodatne pripreme u smislu odgovarajućih adaptacija za testiranje osoba s posebnim potrebama.

7.3.PRIMJENA PSIHOLOŠKI MJERNI INSTRUMENATA

Psiholog je dužan da u proceduri primene psiholoških mernih instrumenata:

-Proveri identitet ispitanika.

-Uspostavi pozitivan odnos s ispitanicima, predstavljanjem i davanjem detaljnih uputstava.

-Smanji anksioznost ispitanika i da izbegne njeno nepotrebno stvaranje.

-Obezbedi uklanjanje potencijalnih izvora ometanja (npr. alarmi na satovima, mobilni telefoni).

-Proveri da li svi ispitanici imaju potreban materijal pre početka testiranja.

-Primeni testove u odgovarajućim kontrolisanim uslovima.

-Kad je to moguće, test zada na maternjem jeziku ispitanika, ukoliko je on standardizovan na tom jeziku.

-Poštuje i pridržava se uputstva koji su dati u priručniku testa, s odgovarajućim prilagođavanjem načina zadavanja testa za osobe s posebnim potrebama.

-Pročita uputstva jasno i smireno.

-Pruži dovoljno vremena za rešavanje primera i vežbi.

-Opaža i beleži odstupanja u primeni testa.

-Meri i beleži tačno vreme odgovora ispitanika kada je to potrebno.

-Proveri da li su vraćeni svi materijali na kraju testiranja.

-Primeni testove na način koji omogućuje odgovarajući nivo kontrole i provere identiteta ispitanika.

-Proveri da li su ispitanici bili pod stalnom kontrolom i da li su bili izloženi ometanjima tokom testiranja.

-Pruži odgovarajuću pomoć ispitanicima koji pokazuju znakove preterane anksioznosti.

7.4.ČUVANJE PSIHOLOŠKI MJERNIH INSTRUMENTA

Psiholog je dužan da:

-U organizaciji u kojoj radi vodi računa o svim psihološkim mernim instrumentima, pripadajućim priručnicima, priboru, opremi u organizaciji u kojoj radi.

-Obezbedi adekvatno odlaganje i kontrolu pristupa testovnom materijalu, u skladu sa članom 3 Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje psihološke delatnosti preduzetnika.

-Poštuje autorska prava i sporazume koji postoje u odnosu na testove i testiranje, uključujući zabranu kopiranja ili prenos materijala u elektronskom ili drugim oblicima drugim ljudima, bilo da su kvalifikovani ili ne.

-Zaštiti integritet psiholoških mernih instrumenata i da obezbedi diskreciju u njihovoj primeni (ne podučava pojedinaca na stvarnom testovnom materijalu i ne opisuje javno postupke).

-Prijavi svaku zloupotrebu psiholoških mernih instrumenata Društvu psihologa Srbije.

-Oštećene i neupotrebljive psihološke merne instrumenti uništi na adekvatan način kako bi u potpunosti bila sačuvana tajnost sadržaja,

odnosno njihove upotrebe kada se radi o psihološkim aparatima. Rashodovanje i uništavanje psiholoških mernih instrumenata obavezno se vrši komisijski, a psiholog je obavezno član ove komisije.

-Prilikom napuštanja organizacije (ukoliko nema drugog psihologa) psiholog je dužan da komisiji za testove ili Društvu psihologa Srbije dostavi overen spisak psiholoških mernih instrumenata kao i dokumenent putem kojeg se garantuje sigurno i adekvatno skladištenje i čuvanje navedenog materijala u organizaciji. Materijal treba da bude komisijski inventarisan i zapečaćen.

-Psiholog koji se zapošljava na upražnjeno radno mesto u organizaciji dužan je da komisijski izvrši inventarisanje uskladištenog materijala prema spisku i da o zatečenom stanju obavesti Društvo psihologa Srbije.

-Ako organizacija ne zaposli drugog psihologa na upražnjeno radno mesto u roku od godinu dana ili zaposli lice drugog stručnog profila, psiholog koji je prethodno radio u toj organizaciji ili ustanovi ili drugi psiholog, koji o tom ima saznanja, dužan je da o tome obavesti Društvo psihologa Srbije, kako bi se zajednički preduzele mere za sprečavanje korišćenja psiholoških mernih instrumenata i psihološke dokumentacije od strane nestručnih lica.

7.5.ČUVANJE I UPOTREBA DOKUMENTACIJA O ISPITANICIMA

Psiholog je dužan da:

-Podatke o pojedincima sa kojima službeno dolazi u dodir u toku psihološkog testiranja, uključujući i decu, čuva kao profesionalnu tajnu.

-Dosije o ispitaniku čuva u posebnim prostorijama ili ormarima, a koji su osigurani od nestajanja, vlage, oštećenja i korišćenja od strane drugih lica. Dosije sa rezultatima ispitivanja čuva se 10 godina, ako zakonom nije drugačije propisano.

-Odredi ko će imati pristup rezultatima i definiše nivoe poverljivosti.

-Objasni nivoe poverljivosti učesnicima u testiranju (naručiocu testiranja i kandidatima) pre nego što se testiranje izvede.

-Zaštiti i čuva podatke tako da samo oni koji imaju pravo pristupa mogu da ih dobiju.

-Ukloni imena i druge lične oznake iz baze podataka gde su rezultati arhivirani, a koji će se koristiti za istraživanja, razvoj normi ili neke druge statističke svrhe.

8.ZAKLJUČAK

U skladu sa svim napred rečenim, može se izvući opšti zaključak da se, kada se radi o primeni instrumenata upitničkog tipa namenjenih samoproceni osoba sa intelektualnim teškoćama, može preporučiti da se u što je većoj meri moguće standardizuju uslovi i kontekst ispitivanja: počevši od spoljašnjih fizičkih okolnosti u kojoj se ispitivanje odvija, te personalnih karakteristika i obučenosti samog ispitivača, preko kontrolisanja stanja i raspoloženja ispitanika osobe sa intelektualnim teškoćama, do uputstva i načina primene instrumenata. Naravno, potrebno je uzeti u obzir i napred navedene preporuke za konstrukciju samih instrumenata (kratki, jednodimenzionalni instrumenti, sa trostepenom skalom, koji se administriraju po principu strukturiranog intervjua).Pored toga, potrebno je ispitati i kriterijumsku validnost instrumenata, kao i njihovu konvergentnu i divergentnu validnost u odnosu na instrumente koji mere slične konstrukte, i koji su dizajnirani za primenu na opštoj odnosno tipičnoj populaciji. Ukoliko se navedene preporuke uzmu u obzir, i ukoliko rezultati budućih istraživanja budu u skladu sa pretpostavkama proizašlim iz ovo grada, postoji mogućnost da podaci dobijeni administracijom samoopisnih upitnika osobama sa IT budu pouzdani i validni.

9.LITERATURA

Petrović, B., i Novak, J. (2009). Osnovne metrijske karakteristike seta upitnika za samoprocenu kapaciteta za samozastupanje OSIT – preliminarni rezultati, Knjiga rezimea sa XV naučnog skupa Empirijska istraživanja u psihologiji Filozofski fakultet, Beograd.

Petrović, B. (2008).Konstrukcija i evaluacija instrumenta za procenu ličnostiosoba sa intelektualnim teškoćama baziranog na petofaktorskom modelu. Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd.

Knežević G., i Momirović K. (1996). RTT9G - program za analizu metrijskih karakteristika kompozitnih mernih instrumenata.Merenje u psihologiji primena računara.Beograd:Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Socijalna psihologija (2003).Hewstone,Jastrebarsko.

Metode i tehnike istrživanja ,(1993)Beograd,filozofski fakultet .

Kaličanin P.(1991).Istraživanja u psihijatriji,Beograd.

Milić A. (1983).Porodica kao faktor upotrebe sredstva ovisnosti kod omladine,saopštenje.

Milić A.(2007).Osnove psihologije sa psihologijom organizacije.

Milosavljević B.(1986).Socijalna psihologija.

Nikolić S.(1995).Psihologija.

Internet

SADRŽAJ

1.Uvod................................................................................................. 2

2.Cilj istraživanja.................................................................................. 3

3.Metod............................................................................................... 4

3.1.Instrumenti................................................................................ 4

3.2.Uzorak........................................................................................ 5

3.3.Obrada podataka....................................................................... 5

4.Uslovi upotrebe psihološki mijernih instrumenata.......................... 6

5.Kategorizacija psihološki mjernih instrumenata............................... 7

6.Komisija za psihološke mjerne instrumente..................................... 9

7.Pravila psihološkog testiranja......................................................... 12

7.1.Provjera adekvatnosti psihološki mjernih instrumenata..................................................................................... 13

7.2.Priprema za psihološko testiranje............................................ 14

7.3.Priprema psihološki mjernih instrumenata.............................. 15

7.4.Čuvanje psihološki mjernih instrumenata................................ 16

7.5.Čuvanje i upotreba dokumentacije o ispitanicima................... 18

8.Zaključak......................................................................................... 19

9.Literatura........................................................................................ 20