INSTITUCIONALNI OKVIR KAO PODRŠKA MIGRACIJAMA:

RADNE MIGRACIJE IZMEĐU BOSNE I HERCEGOVINE I SRBIJE

Tanja Pavlov, Grupa 484 Jelena Predojević-Despić, Institut društvenih nauka

Vladimir Petronijević, Grupa 484

10-11.09.2012, Sarajevo

Sadržaj prezentacije

• Migracije iz BiH u Srbiju: Statistički podaci:– Vrsta migracija, njihov opseg i struktura

• Institucionalni okvir voljnih migracija• Perspektiva migranata/kinja iz BiH u Srbiji:

– Motivacija– Identifikovane teškoće

• Završna razmatranja

Migracije iz BiH u Srbiju: Statistički podaci

Gradjani BiH u Srbiji• Broj osoba BiH porekla u Srbiji prema procenama MLJPI:

150.000 građana poreklom iz BiH nalaze se u Srbiji, što čini 9% od ukupnog broja evidentiranih osoba poreklom iz BiH u zemljama destinacije (1.669.000) (MLJPI, 2011)

• Broj BiH emigranata u Srbiji: 131.108 građana rodjenih u BiH (RZS: Popis stanvništva iz 2002)

Broj izbeglih lica iz BiH i Hrvatske u Srbiji (1996-2010)

Godina 1996 2001 2004 2008 2009 2010

BiH 232.974 242.624 27.541 24.943 24.917 21.458

Hrvatska 290.667 242.624 76.546 72.411 72.763 64.695

Izvor: Komesarijat za izbeglice Republike Srbije – dokumentacija

Tabela 1. Broj odseljenih iz BiH u Srbiju, 2008-2010

Iz BiH ukupno Iz FBiH Iz RS Iz Brčko distrikta2008. 924 485 421 182009. 680 338 327 152010. 689 313 356 20Izvor: BiH, Federacija BiH, Federalni zavod za statistiku – dokumentacija.

Graf 1. Polna struktura (%) građana BiH u Srbiji,2008-2010

Graf 2. Starosna i polna distribucija građana BiH u Srbiji 2008-2010

Tabela 3. Broj stalno nastanjenih državljana BiH i državljana BiH na privremenom boravku u Republici Srbiji 2007-2009.

ZemljaStalno nastanjeni Privremeni

boravakPo osnovu

zaposlenja

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

BiH 6 7 9 563 599 540 218 288 251

Hrvatska 100 114 124 446 472 489 102 147 192

Makedonija 235 327 361 1480 1575 1439 263 343 314

Ukupno 5177 5780 6231 16249 16779 16533 6136 6660 6298

Izvor: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije – dokumentacione tabele.

Tabela 3. Broj upisanih studenata - građana BiH na univerzitetima u Republici Srbiji, 2002/2003-2010/2011.

Školska godina Studenti iz BiH % Studentkinje iz BiH

2002/2003 5882 2.98 -2003/2004 5337 2.62 27112004/2005 5732 2.62 27682005/2006 6179 2.69 29532006/2007 6147 2.58 30142007/2008 6149 2.59 29222008/2009 5777 2.45 27312009/2010 5446 2.40 26862010/2011 4797 2.10 2409

Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije – dokumentacione tabele.

Tabela 4. Ukupan broj privremenih radnih dozvolaizdatih u Srbiji stranim državljanima (2006-2011)

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Ukupno 1699 1721 1990 2387 2546 2573

BiH 110 155 197 213 167 210

Hrvatska 33 46 59 77 84 126

Makedonija 183 212 221 152 201 242

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje – dokumentacione tabele.

• Institucionalni okvir

Opšti unutrašnji pravni okvir

Zakon o strancima – predviđa mogućnost privremenog boravka (odobrava se strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od devedeset dana radi školovanja, rada, spajanja porodice ili nekih drugih razloga koji su u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom) i stalnog nastanjenja (odobrava se strancu koji u Srbiji boravi neprekidno duže od 5 godina od dana podnošenja zahteva na osnovu zahteva za privremeni boravak; koji je u braku sa državljaninom Srbije ili strancem koji ima stalno nastanjenje, najmanje 3 godine; maloletniku koji ima privremeni boravak u Srbiji, ako je jedan roditelj državljanin Srbije ili stranac koji ima stalno nastanjenje, uz saglasnost drugog roditelja, koji je poreklom sa teritorije Srbije).

Zakon o strancima je krovni zakon jer se njime reguliše pravni osnov i vrsta boravka stranaca u Republici Srbiji.

Unutrašnji pravni okvir

Radne migracije:Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima – propisuje dva posebna uslova za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljaninom: postojanje odobrenja za privremeni boravak odnosno stalno nastanjenje i odobrenje za zasnivanje radnog odnosa.

Zakon o radu – propisuje uslove koje važe kako za zapošljavanje stranaca, tako i državljana Srbije: nemogućnost zasnivanja radnog odnosa sa licem mlađim od 15 godina. U skladu sa međunarodnim standardima, odredbe o zabrani diskriminacije odnose se kako na domaće, tako i na strane državljane.Pravilnik o uslovima i načinu izdavanja dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva – predviđa da Nacionalna služba za zapošljavanje izdaje dozvole za rad strancima, kojima imaju odbren privremeni boravak ili stalno nastanjenje. Shodno članu 5 ovog Pravilnika, zahtev za izdavanje radne dozvole može se odbiti strancu u slučaju da u evidenciji Nacionalne službe postoji nezaposlen domaći državljanin koji ispunjava uslove navedene u zahtevu za izdavanje radne dozvole.

Unutrašnji pravni okvir

• Radne migracije:Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti – strancima koji imaju regulisan boravak u Srbiji i važeću radnu dozvolu dozvoljeno je da se prijave Nacionalnoj službi i budu evidentirani kao nezaposlena lica. Time stiču pravo na korišćenje svih finansijskih i nefinansijskih mera aktivne politike zapošljavanja.

Unutrašnji pravni okvir

• Ekonomska i socijalna prava:Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o osnovnoj školi, Zakon o srednjoj školi, Zakon o visokom obrazovanju –Zakon o osnovnoj i zakon o srednjoj školi uvodi princip nostrifikacije odnosno priznanje ekvivalencije stranih školskih isprava, omogućavajući licu da upiše naredni razred i kada postupak nije okončan. Zakon o visokom obrazovanju omogućava postupak priznanja radi nastavka školovanja odnosno komplikovani proces priznavanja visokoškolske isprave radi zapošljavanja.

Unutrašnji pravni okvir• Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa da stranci, državljani

zemalja sa kojima postoji zaključen ugovor o socijalnom osiguranju, ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu u istom kapacitetu kao i domaći državljani, osim kada je međunarodnim ugovorom ova oblast drugačije regulisana.

• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenim licima smatra i strance koji su u radnom odnosu kod domaćih pravnih i fizičkih lica, međunarodnih organizacija i diplomatsko konzularnih predstavništava. Ukoliko postoji zaključen ugovor o socijalnom osiguranju, njegove odredbe imaju prvenstvo primene u odnosu na ovaj propis po principu lex specialis.

• Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa pravo na socijalnu novčanu pomoć i druge vidove socijalne zaštite i strancima i licima bez državljanstva, shodno međunarodnim ugovorima i tim zakonom.

Bilateralni sporazumi sa Bosnom i Hercegovinom

Sporazum Vlade Republike Srbije i Savjeta ministara Bosne i Hercegovine o privremenom zapošljavanju državljana Republike Srbije u Bosni i Hercegovini i državljana Bosne i Hercegovine u Republici Srbiji –odnosi se na radnike migrante odnosno lica koja su državljani jedne strane ugovornice, koje legalno borave i privremeno se zapošljavaju na teritoriji druge strane ugovornice i nemaju prebivalište u njoj. Radnik migrant privremeno se zapošljava u državi zaposlenja, posredstvom nadležnih nosilaca (Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji i Agencije za rad i zapošljavanje u BiH), a na zahtev poslodavca, u skladu sa ovim sporazumom i zakonodavstvom države zaposlenja.

Bilateralni sporazumi sa Bosnom i Hercegovinom

• Sporazum o socijalnom osiguranju između SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine odnosi se na pitanja o: zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i materinstvu; penzijskom i invalidskom osiguranju; osiguranju za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti; novčanoj naknadi za slučaj nezaposlenosti; i novčanoj naknadi u vezi sa materinstvom i dečijem dodatku.

• Penzija, novčana naknada i druga novčana davanja prema pravnim propisima jedne države ugovornice isplaćuju se korisniku sa prebivalištem u drugoj državi ugovornici

Bilateralni sporazumi sa Bosnom i Hercegovinom

• Ugovor o dvojnom državljanstvu između SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine predviđa da državljanstvo jedne države ugovornice može steći državljanin druge države ugovornice, pod uslovima: da je navršio 18 godina života; da ima prijavljen boravak najmanje tri godine na teritoriji države ugovornice čije državljanstvo stiče, odnosno najmanje godinu dana ako je u braku sa državljaninom te države ugovornice; da u državi ugovornici čije državljanstvo stiče nije osuđivan za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko tri godine; da mu nije izrečena mera bezbednosti proterivanja stranca iz države ugovornice čije državljanstvo stiče za poslednje tri godine pre podnošenja zahteva ili zaštitna mera udaljavanja stranca sa teritorije države ugovornice čije državljanstvo stiče za poslednju godinu dana pre podnošenja zahteva; da se iz njegovog ponašanja može zaključiti da će poštovati pravni poredak države ugovornice čije državljanstvo stiče.

• Države ugovornice su saglasne da državljani jedne države ugovornice mogu sticati i državljanstvo druge države ugovornice u skladu sa zakonodavstvom država ugovornica i da sticanje drugog državljanstva neće biti uslovljeno prestankom ranijeg državljanstva.

Bilateralni sporazumi sa Bosnom i Hercegovinom

• Sporazum između Vlade Republike Srbije i Savjeta ministara Bosne i Hercegovine u oblasti obrazovanja, kulture i sporta – predviđa i unapređivanje uzajamne saradnje u oblasti obrazovanja. Strane ugovornice će podsticati: uspostavljanje i razvoj neposredne saradnje između obrazovnih institucija na osnovu direktnih dogovora o saradnji; razmenu stručnjaka, nastavnika, stažista, post-diplomaca i studenata; učešće na simpozijumima, konferencijama i sličnim skupovima u oblasti obrazovanja; odobravanje, na osnovu principa reciprociteta, stipendija studentima, post-diplomcima i stažistima, kao i razmenu nastavnika i naučnika na svojim visokoškolskim institucijama i naučnim ustanovama; zajednički rad na analizi udžbenika istorije i geografije za osnovne i srednje škole; razmenu publikacija i informacija o svim aspektima obrazovne delatnosti; podsticanje saradnje u oblasti negovanja talenata; druge oblike saradnje koji imaju za cilj unapređivanje obrazovne razmene između dve zemlje.

• Strane ugovornice će, preko svojih nadležnih institucija, razmeniti informacije i dokumentaciju u vezi sa priznavanjem svedočanstava i diploma.

Različiti tretman Republike Srpske

• Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza između Republike Srbije i Republike Srpske – uspostavljeni su preduslovi za saradnju izvršnih, zakonodavnih i drugih institucija, kao i za svaku drugu političku i privrednu saradnju.

• Ovaj sporazum predstavlja pravni osnov za usvajanje posebnih sporazuma između nadležnih organa Republike Srbije i Republike Srpske.

Različiti tretman Republike Srpske• Sporazum o uzajamnom priznavanju

dokumenata u obrazovanju i regulisanju statusnih pitanja učenika i studenata –omogućio je isti tretman i automatsko priznavanje dokumenata na svim nivoima obrazovanja.

• Učenici i studenti Republike Srbije i Republike Srpske, na svim nivoima obrazovanja, imaju istovetan status na teritorijama potpisnica ovog sporazuma, a u skladu sa važećim propisima.

• Dodatno uz Odluku Vlade Republike Srbije o školovanju pripadnika srpske nacionalne manjine u Republici Srbiji iz susednih zemalja, građanima Republike Srpske u Srbiji je omogućeno da potpisivanjem izjave da su pripadnici srpske nacionalne manjine, u zemljama u kojima žive, steknu mnoge beneficije: mogućnost finansiranja školarine iz državnog budžeta Srbije, pravo na ishranu u studenstkoj menzi i na smeštaj u studentskom domu, kao i besplatno lečenje u Studentskoj poliklinici.

Različiti tretman Republike Srpske

• Za razliku od oblasti obrazovanja, u oblasti zapošljavanja, građani Republike Srpske imaju tretman stranaca i na njih se primenjuje opšti pravni režim za strance, kao i bilateralni sporazumi između BiH i Srbije.

• Perspektiva migranata/kinja iz BiH u Srbiji

MOTIVACIJA• Makrofaktori:

– Ekonomski faktori – Politički faktori:

• Zajednička istorija• Specijalni odnosi između Republike Srbije i Republike Srpske• Etničko poreklo

– Geografski faktori – blizina, pogranična područja• Mezofaktori:

– Društvene mreže – porodične i profesionalne– Porodica – spajanje/ formiranje porodice– Migrantsko iskustvo u porodici/ porodična “coping” strategija

• Mikrofaktori:– Socio-ekonomski status migranta– Push-pull faktori– Faktori ličnosti

• MAKROFAKTORI

EKONOMSKI FAKTORI• U skladu sa neoklasičnom ekonomskom makroteorijom

(Lewis, 1954, Ranis & Fei, 1961) i teorijom dualnog tržišta rada (Piore, 1979).

• „Došao sam zbog posla. Tamo (Republika Srpska) nije bilo ni posla, ni para. Ovde postoji veća mogućnost, izbor. Naravno u većim gradovima, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici. U Srbiji sam prvo radio u građevini, pa u autoservisu, pa se nisam dogovorio sa gazdom za dalji posao i onda sada radim u ovom autoservisu, 5-6 meseci.” 32-godišnji migrant iz BiH

• U Kolubarskom okrugu, u čitavom području zapadne Srbije, angažuju se „šumski sekači“ iz Republike Srpske budući da se taj kadar u Srbiji ne školuje. Srbija uvozi drvoseče, plata 850 evra, Izvor:Blic, 07.06.2012, pristupljeno: 10.06.2012.

Ekonomski indikatori: BDP po glavi stanovnika (KM)

Izvor: IRBRS, Baza podataka o ekonomskim indikatorima RS, http://www.irbrs.net/statistika.aspx?tab=2&god=2006&lang=lat

0,005.000,00

10.000,0015.000,0020.000,0025.000,0030.000,0035.000,0040.000,0045.000,0050.000,0055.000,00

2006 2007 2008 2009 2010

RepublikaSrpskaFederacija BiH

BiH

Srbija

Hrvatska

EU 27

Ekonomski indikatori: stopa nezaposlenosti

Izvor: IRBRS, Baza podataka o ekonomskim indikatorima RS, http://www.irbrs.net/statistika.aspx?tab=2&god=2006&lang=lat

0,00%

5,00%

10,00%

15,00%

20,00%

25,00%

30,00%

35,00%

2006 2007 2008 2009 2010 2011

RepublikaSrpskaFederacija BiH

BiH

Srbija

Hrvatska

EU 27

POLITIČKI FAKTORI• Zajednička istorija:

– “Opštine iz kojih su došli ovi radnici su uglavnom pogranične opštine sa Srbijom: Višegrad, Rudo, Srebrenica, Zvornik, Bratunac i sl. Imali smo informacije da npr. u opštini Bajina Bašta radi puno radnika iz Bosne na poslovima seče i izvlačenja drveta na planini Tari. U suštini ove migracije postoje jer su postojale i u vreme bivše Jugoslavije, kada je ovo bila jedna država tj. iz ovih opština puno ljudi je radilo u Bajinoj Bašti, Užicu i sl.“Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Užice

– „(Kako dolazite do radnika iz BiH?) ...Tako što je ovo sve bila jedna firma čije je sedište bilo u Bosni...“ Firma koja se bavi izolacijom

• Specijalni odnosi između Republike Srbije i Republike Srpske:– „Školovanje. Da nisu bile te „specijalne veze“ između Republike

Srpske i Srbije, ja verovatno ne bih ovde studirala, ne bih imala plaćeno školovanje i ne bih bila ovde...U mom slučaju su ključne te specijalne veze zbog kojih sam mogla ovde da se školujem, kao i mogućnost da dobijem dvojno državljanstvo.“ 30-godišnja migrantkinja iz BiH

MEZOFAKTORI• U skladu sa teorijom socijalnog kapitala (Bordieu, Wacquant, 1992)

i teorijom mreže (Portes, 1995, Gurak & FeCases, 1992).• Društvene mreže:

– “Došao sam ovde na osnovu preporuka, nisam se obraćao nikakvoj agenciji. Imam rođake, prijatelje, teču u Srbiji. Oni su takođe došli posle rata zbog posla.“ 32-godišnji migrant iz BiH

– „Olakšalo mi je to što sam već ovde imala profesionalne kontakte, bila sam deo istraživačkog tima u Petnici, pa sam tamo upoznala ljude iz struke, i stvorila profesionalne veze.“ 30-godišnja migrantkinja iz BiH

• Porodica:– „Spajanje porodice – u Zenici sam bila sama, htela sam da budem ovdje

sa ćerkom... Ostala sam sama u Bosni, muž mi je umro, tokom rata sam već odlazila da radim u Italiju, takvo je bilo vreme, morala sam....tamo nemam nikoga, jer nisam iz Bosne, sama sam, stara, u svakom trenutku se može dogoditi da bi mi trebala svakodnevna nega.“ 72-godišnja migrantkinja iz BiH

– „Ljubav je razlog, da nije toga ne bi dolazio....ne bi jer je situacija ista i ovde i tamo....mada možda i nije, kad sam došao ovde, 2010. bilo je ovde malo bolje, ali sad je isto, euro raste, žena je ostala bez posla i bez porodiljskog, dobili smo dete pre tri meseca,...tada je bilo samo pitanje ko će i gde pre naći posao, da li ja ovde ili ona tamo, desilo se da sam ja dobio prvi ovde posao..i tako...“ 35-godišnji migrant iz BiH

MEZOFAKTORI

• Migrantsko iskustvo u porodici/ porodična “strategija za preživljavanje” – Nova ekonomija migracija (Lucas, Stark, 1985; Stark, 1991) :– „U BIH je ostala majka. Otac radi u građevinskoj firmi

i stalno putuje u Nemačku, Sloveniju... Brat radi u Sloveniji. U BiH je radio za 450 maraka, a u Slovenij za 590-600 evra. Mi se međusobno pomažemo. Ja svaki vikend idem kod njih i 15 dana godišnjeg odmora. Otac zakolje dve svinje pa mi da jednu, da mi mleko, sir. Ja dam za drva, hranu. Nemam ja neku platu da bih mogao nešto da ulažem.“ 32-godišnji migrant iz BiH

MIKROFAKTORI• Socio-ekonomski status migranta/kinje:

– „Imala sam dosta poznanika i dobre materijalne mogućnosti.“ 25-godišnja migrantkinja iz BiH

– Migrira onaj koji ima ljudski, finansijski i socijalni kapital za migriranje, na šta ukazuju brojna istraživanja (Bauman, 1998, De Hass, 2008, Zachariah i sar., 2001)

• “Pull faktori” – želja za boljim životom/ obrazovanjem/ formiranjem/spajanjem porodice, a “push” – ekonomski faktori, Push-pull teorija (Lee 1966)– “Sve su opcije uključene. Idem tamo gde ima posla. Ne vezuje

me ništa, ako nađem bolje idem.” 32-godišnji migrant iz BiH • Faktori ličnosti:

– Crte ličnosti – preuzimanje rizika, efikasnost i prilagodljivost promeni (De Jong, Fawcett, 1981)

POTEŠKOĆE• Zaštita domaćeg tržišta rada• Nejednako tretiranje građana Federacije BiH i

RS u oblasti obrazovanja• Potencijalni “odliv mozgova” – trajni odlazak (u

Srbiju ili evropsku zemlju) i nizak stepen transnacionalnih aktivnosti

Završna razmatranja• Statistički podaci o migracijama, a naročito o radnim migrantima, nisu javno

dostupni. Dobijaju se na zahtev, odnosno, odobrenje institucija koje ih izdaju, tako da je njihovo praćenje otežano.

• Dobijeni podaci su metodološki neusaglašeni, nisu praćeni u dugom periodu, što onemogućava detaljniju analizu.

• Važno je naglasiti da nije samo institucionalni okvir, kao i organizacija statističkih službi, uzrok nedovoljno preciznom praćenju migracionih tokova, već i strategije snalaženja migranata koji samo u slučaju preke potrebe odjavljuju/prijavljuju prebivalište u stranoj državi

• Postoji prostor za unapređenje saradnje između organa nadležnih za zapošljavanje, kroz razmenu podataka i informacija u skladu sa Sporazumom o privremenom zapošljavanju, kao i regionalne saradnje organa nadležnih za zapošljavanje (The Centre of Public Employment Services of Southeast European Countries, http://www.cpessec.org/)

• Izbalansiran pristup i saradnja u oblasti obrazovanja između Srbije i entiteta u Bosni i Hercegovini, a pre svega u segmentima priznavanja diploma i uslovima studiranja, doprineli bi stvaranju jedinstvenog tržišta znanja i obrazovanja u obe države. Postoje mogućnosti za razvijanje „cirkulacije znanja” i podsticanje transnacionalnih aktivnosti.

Hvala na pažnji!

Grupa 484Pukovnika Bacića 3

office@grupa484.org.rswww.grupa484.org.rs

Institut društvenih nauka BeogradKraljice Natalije 45

demcent@eunet.rswww.idn.org.rs