Visoka tekstilna strukovna skola za DTM

Operacioni menadzment

Student: Vladimir Dragisic

Prof. Zoran Radojević

Tema: Inovacije

Januar 2013 godina

SADRŽAJ:

1. O inovacijama.....................................................................................................1 1.1. Definicija................................................................................................................1 1.2. Zašto inovacije........................................................................................................2

2. Izvori informacija za inovacije..........................................................................2

3. Inovativne aktivnosti..........................................................................................3

4. Faktori koji najčešće ometaju inovacije...........................................................4

5. Menadžment inovacija.......................................................................................4 5.1. Profitiranje................................................................................................................5

6.Upravljanje inovacijama.....................................................................................5 6.1. Ko prihvata inovacije opstaje i napreduje.................................................................6

7. Zadatak strateškog marketinga...............................................................8 8. Primeri.................................................................................................................9 8.1. Coca Cola kontur boca...........................................................................................9 8.2. Toyota..................................................................................................................10

9. Zaključak................................................................................................11 9.1. Rezime..................................................................................................................11 9.2. Kričko-istraživački osvrt......................................................................................12 9.3. Lični sud...............................................................................................................1210. Literatura........................................................................................................13

1. O inovacijama

Da bi se održala konkurentna prednost ogromna je potreba za inoviranjem i uvođenjem inovacija širokog spektra.

U svakodnevnoj upotrebi daju se mnoge definicije i tumačenja pojma "inovacija" s obzirom da u našem okruženju postoji nerazumevanje kada se postavi pitanje šta je inovacija. Pojednostavljeno rečeno inovacije podrazumevaju promenu i sposobnost (pojedinaca i firme) upravljanja tokom vremena.

1.1. Definicija inovacija

Spominjanje inovacija najčešće navodi na pomisao da je to nešto što je povezano sa fundamentalnim naukama, da je to pitanje nauke i istraživanja ili državne podrške. Sledeće što se pomisli je da su inovacije samo pronalasci, nešto što je povezano usko sa intelektualnom svojinom pri čemu se pod tim najčešće podrazumeva da to mora obavezno da bude patent.

Najuniverzalnija definicija inovacija bi glasila da inovacija podrazumeva obnavljanje i širenje dijapazona proizvoda, usluga i njihovih tržišta; uspostavljanje novih načina proizvodnje, nabavke i distribucije; uvođenje promena u način upravljanja, organizaciju rada, uslove za rad i veštine radne snage.

Jasnija i kraća definicija bi bila da su inovacije transformacija ideja u nove ili unapređene tehnološke procese ili proizvode sa izlaskom na tržište, nove organizacione sisteme ili nov pristup uslugama.

Još jedna dilema se javlja kod onih koji bi da pozitivno razmišljaju o inovacijama. Da li nešto što je novo za firmu, region ili čak i za Srbiju može da bude inovacija? Odgovor je ligično potvrdan. Jer inovacija podrazumeva uspešno eksploatisanje novih ideja: sopstvenih ili tuđih, osmišljenih u sopstvenoj radionici ili preslikanih iz drugih sredina. Svakako da treba voditi računa da niti je poželjno niti je moguće uvek inovaciju bukvalno preneti-preslikati. Mora se voditi računa da li je ona primenljiva za uslove ambijenta u kome se privređuje i da li se prenošenjem inovacije ne povređuje nečije pravo,npr. patentno ili autorsko pravo.

Nove ideje mogu da podrazumevaju i da se odnose na neki novi ili poboljšani proizvod odnosno uslugu, ali takođe i na način na koji se proizvod odnosno usluga isporučuju.

1

Preduzeće koje sebe smatra inovativnim nastoji da poveća svoju konkurentnost konstantnim usavršavanjem svojih proizvoda, procesa i usluga, kao i svoje organizacije, metoda i struktura. Postalo je očigledno da ključni faktor sposobnosti zemalja da održe privredni rast i konkurentnost leži u tome da aktiviraju inovacije i učenje. Inovacije predstavljaju izazov za svaki biznis i svaki sektor, pogotovo za one koji su izloženi međunarodnoj konkurenciji na domaćim i izvoznim tržištima.

Inovacije konkretno mogu podrazumevati: da one budu stvar marketinga već postojećeg proizvoda ili promene poslovnog modela. Korisno je takođe napraviti razliku između inkrementalne inovacije kod koje se ono što se radi može raditi bolje i radikalne inovacije kada se želi uvesti potpuno novo u svetu.

Održati konkurentnu prednost je postao zajednički imenitelj za sva preduzeća širom sveta, pa je bez obzira na nivo tehnološke sofisticiranosti, ovo postao imperativ opstanka i prosperiteta.

1.2. Zašto inovacije?

Postoji 10 osnovnih razloga zašto su inovacije neophodne: Poboljšanje kvaliteta proizvoda (58%), Osvajaju se nova tržišta (44%), Smanjuju se troškovi radne snage (42%), Povećava se obima proizvoda (37%), Povećava se fleksibilnost prozvodnje (28%), Brže usaglašavanje sa standardima i propisima (27%), Smanjuje se uticaj na okolinu (25%), Smanjuje se potrošnja energije (21%), Smanjuje se potrošnja materijala (20%), Ubrzava se zamena postojećih proizvoda (14%)

2. Izvori informacija za inovacije mogu biti:

Institucije višeg obrazovanja; Univerzitet Javni/privatni R&D; Zaposleni u preduzeću (interni izvor)

o Konsultantio Klijenti-kupcio Sajmovi-izložbeo Konkurentio Snabdevači (materijal, oprema, komponente, softver i sl)o Sastanci-konferencijeo Prezentacijeo Internet

2

o Privredna štampa-stručni časopisio Patentna dokumentacijao Institucije višeg obrazovanja, univerziteto Javni-privatni R&D

3. Koje su inovativne aktivnosti

Priprema i organizacija proizvodnje

Nabavka proizvodne opreme Uvođenje izmena u: proizvodnoj opremi, alatima, procedurama, metodima i

standardima proizvodnje Kontrola kvaliteta neophodnog za proizvodnju novog proizvoda ili primenu

novog procesa

Lansiranje proizvodnje i pred-proizvodni proces

Modifikovanje proizvoda i tehnoloških procesa Obuka zaposlenih za upotrebu nove tehnologije i opreme Razvoj prototipa ako je predviđen razvoj dizajna

Marketing novih proizvoda

Istraživanje tržišta Prilagođavanje proizvoda različitim tržištima Započinjanje reklamne kampanje ali bez razvoja distributivne mreže

Usvajanje nematerijalne tehnologije – Intelektualna svojina

Patenti, licence Otkrivanje know-how-a Robne marke-žigovi Registrovani dizajn Tehnološke usluge

3

4. Faktori koji najčešće ometaju inovacije (prepreke) su :

Previsoka cena Previsok rizik Nedostatak sredstava Nedostatak informacija o tržištima Nedostatak kvalifikovane radne snage Organizaciona krutost preduzeća Neusklađenost sa standardima, propisima Nedostatak interesovanja od strane klijenata

Nedostatak informacija o tehnologijama itd.

5. Menadžment Inovacija

U većini misija i vizija savremenih kompanija korišćenje ove reči postalo je obaveza. Mnogi vodeći svetski poslovni teoretičari (i praktičari), smatraju da ovaj pojam po važnosti postaje jednako važan pojmovima kao što su marketing, pozicioniranje, brending. Pre pedeset godina kompanijama koje su težile uspehu na tržištu ponuđen je marketing. Sedamdesetih godina prošlog veka krenulo se agresivno sa potpunom poslovnom orijentacijom ka kupcu, osamdesetih lek je bilo pozicioniranje, a devedesetih brending. Da bi se opstalo na globalnom tržištu svima je jasno da se bez svega ovoga ne može. Kako se onda razlikovati od ostalih, kako postati (i opstati) najbolji? Kako svoju organizaciju napraviti konkurentnom na tržištu koje je postalo super-konkurentno? Reč koja se danas svuda čuje je inoviranje. Prvo što nam padne napamet kada pomislimo o inovacijama i inoviranju je da se tu radi o nečem novom. U našem jeziku reč inovacija je sinonim reči novina. Šta se podrazumeva pod pojmom inoviranja? Po Wikipediji (www.wikipedia.org): Inoviranje je uvođenje novih ideja, dobara, usluga ili prakse sa namerom da budu korisni. U poslovnom smislu definicija je čak strožija, gde se pod inovacijom smatra uvođenje i primena novih ideja koje kao rezultat imaju povećanje vrednosti (profita, kvaliteta, međuljudskih odnosa ). Najkraće rečeno to je uvođenje isplativih novina.

Šta je definicija inovacije?

Profitiranje, na neki način (ekonomski, socijalno, ili zaštitom sredine), od latentnog potencijala ideja koje su nove za vašu organizaciju.

4

5.1. Profitiranje

Koje su ključne reči (važne reči) ove definicije. Najvažnija je reč ’profitiranje’. Ona nam kaže da inovacija, da bi uopšte bila inovacija, a ne samo dobra ideja, mora biti profitabilna. Mora doneti profit. To ne znači samo da inovacija mora zaraditi novac. Vladine organizacije ne zarađuju novac, ali i one mogu biti inovatori. Za njih, inovacija je profitabilna ako unaprede svoje usluge građanima, ili pronađu bolje, efikasnije načine u trošenju novca poreskih obveznika. Generalno, inovacije, ili nove ideje, kada se primene, moraju doneti pozitivne rezultate, u našem okruženju, ekonomiji, ili društvu.

Latentni potencijal ideja

Zatim imamo ključne reči ’latentni potencijal ideja’. Svaka organizacija ima neki kapacitet da inovira. Najčešće to je samo potencijal, s obzirom da sve nove ideje u većini slučajeva ne izađu na videlo. Suština menadžmenta inovacija je da razotkrije ovaj skriveni potencijal svake organizacije - dobre, profitabilne ideje. To ne znači da se ideje moraju po svaku cenu uvesti iz spoljnjeg okruženja, već to da se stimulišu ljudi u okviru same organizacije da inoviraju, ili da nauče da razmišljaju van zatvorene kutije (eng. out of the box). To znači da kreiraju situaciju gde bi puno malih ideja-varnica upalilo plamen inovacija i oslobodilo taj latentni potencijal novih ideja.

Nove za vašu organizaciju

Ove reči ’nove za vašu organizaciju’ nam kažu kakve ideje možemo da razotkrijemo u vašoj organizaciji. Naravno, te ideje moraju biti nove, ali reči ’za vašu organizaciju’ nam kažu da te ideje ne moraju biti revolucionarne, već da moraju biti nove za vas. U našem okruženju postoji jako puno ideja koje su druge organizacije otkrile i uspešno eksploatisale (i na njima profitirale). Ako su ih one uspešno iskoristile, zašto ne bi i vaša organizacija. Suština je u eksploataciji ideja, ne u njihovom posedovanju. U većini poslovnih škola, veliki deo edukacionog programa je posvećen dobrim idejama, koje su uspešno primenjene u praksi. Ove uspešno primenjene ideje zovu se poslovne studije slučaja (eng. business case studies).

6. Upravljanje inovacijama

Osnovni izvori inovativnih mogućnosti:1) neočekivano 2) nepodudarnosti3) inovacije zasnovane na potrebi nekog procesa4) promene u strukturi privrede ili tržišta5) demografska kretanja i promene6) promene u opažanjima, raspoloženjima i značenju7) nova saznanja, naučna i nenaučna

5

Neočekivano – neočekivan uspeh, promašaj ili spoljni događaj

Nepodudarnosti:1) između ekonomskih realnosti jedne privredne delatnosti2) između realnosti jedne privredne delatnosti i pretpostavke o njoj3) između napora jedne privredne delatnosti i vrednosti i očekivanja njenih korisnika4) nepodudarnost u okviru ritma ili logike samog procesa

Promene u strukturi privrede:1) brzi rast određene grane privrede2) kada jedna grana ostvaruje brži rast i udvostručuje obim poslovanja3) stanje tehnologija4) brze promene obavljanja poslova u određenoj delatnosti

6.1. Ko prihvata inovacije opstaje i napreduje

Osnivač Instituta za globalnu budućnost u San Francisku Džejms Kanton, poznat po nadimcima Dr Budućnost i Digitalni guru, u poslednjih dvadesetak godina savetnik je mnogih vlada i vodećih svetskih kompanija, kao što su General Electric, IBM, UPS, Motorola, Fujitsu, Philips, MasterCard i druge. On je futurista u oblasti poslovanja koji se prvenstveno bavi interesima svojih klijenata u oblastima globalne konkurencije, inovacija, ljudskih resursa i profita. Istovremeno, navodi svoje klijente da se pozabave sve aktuelnijim pitanjima kao što su bezbednost, klimatske promene i energetika. Knjigu objavljuje izdavačka kuća CLIO iz Beograda, uz čiju saglasnost donosimo izvode.

DR DŽEJMS KANTON govori sledeće:

U ekstremnoj budućnosti ta udžbenička definicija neće više važiti. Nova definicija će odražavati činjenicu da će privrede dvadeset prvog veka opstati i napredovati jedino ako prihvataju inovacije. Ako to čine, ako pojedinci u okviru njih budu shvatali i koristili inovacije, moći će da uživaju plodove koje nudi najveći generator napretka koji je ikada postojao.

Sve privrede - lokalne, regionalne, nacionalne i globalna – već su izložene jakom uticaju inovacija. U narednih pedeset godina taj uticaj će se uvećati hiljadu puta. Inovacijska privreda, jeste nov pravac. Ona se više ne zasniva samo na upravljanju, kapitalu, talentima, stanovništvu i prirodnim resursima, veći na jednoj dodatnoj stvari - ličnom pristupu radikalnim inovacijama. Nailazi lavina radikalno novih ideja, koje utiču na nastanak novih tržišta, stvaraju nove industrije i privlače globalne talente i kapital. Bez radikalnih inovacija, tradicionalni činioci koji određuju uspešnost jedne privrede - kao što su produktivnost, napredak i rast - neće biti dovoljni.

6

Moramo biti spremni da iskoristimo mogućnosti koje pruža inovacijska privreda. Ona će promeniti prirodu rada, poslova, kapitala, konkurencije, tržišta, potrošača i, što je možda najvažnije, nas samih. Ključna mogućnost koju inovacijska privreda pruža pojedincima jeste stvaranje bogatstva u do sada nezabeleženim razmerama.

Inovacijska privreda ne predstavlja nov spoj tehnologije i ekonomije koji stvara globalno bogatstvo, napredak i moć. Ta nova tendencija uspešno se razvija u demokratskim društvima, u kojima su lične slobode zakonom zagarantovane.

Inovacija je ovde predstavljena kao novonastala ideja, proizvod, usluga ili postupak koji je u stanju da pospešuje konkurentske prednosti jedne nacije, regiona, industrije, poslovne organizacije, pojedinca ili neke kombinacije svih tih kategorija. Inovacija stvara novu vrednost - privredni rast, rešenja, profit, veći udeo u tržištu i povraćaj na investicije.

Inovaciju koja dokaže svoju vrednost prihvataju i primenjuju tržište ili društvo. Ako je dovoljan broj klijenata spreman i u stanju da plati za vašu inovaciju, ona će biti uspešna. To znači da inovacija ne može da postoji u vakumu. Nije dovoljno da inovativna ideja ostane u laboratoriji ili na ceduljici nekog inovatora. Strogi kriterijumi kapitalizma - ideje, proizvodi, usluge i proizvodni procesi o kojima tržište donosi sud - odlučuju šta jeste a šta nije inovacija. Jednostavno rečeno, inovacija se ceni po tome da li navodi mnoštvo klijenata da posegnu za svojim novčanicima.

Inovacija za koju klijenti danas nisu spremni ili nisu u stanju da odvoje novac može u budućnosti da zadovolji kriterijum vrednosti ove definicije. Na primer, teorijski gledano, da li automobil na vodonični pogon spada u inovacije? Da, zato što nudi izrazito novo rešenje koje nam je danas potrebno da bismo se borili s problemom nedostatka nafte koji nam predstoji. Ali, sudeći po njegovoj sadašnjoj ceni, malo koji potrošač bi mogao da ga plati. On je stvar budućnosti. Automobil na vodonični pogon koji danas košta 1.200.000 dolara svakako će u budućnosti biti dostupan masovnom tržištu i tek tada će postati deo inovacijske privrede. To će biti inovacija koja će imati gotovo nezamisliv globalni uticaj.

Isporuka pošiljki tokom cele noći postoji zato što ima dovoljno ljudi koji su voljni da plate za tu inovaciju. Mali muzički aparati sa memorijom, kao što je „iPod“, koji su u stanju da reprodukuju MP3 melodije skinute sa interneta, jesu inovacija za koju su mnogi potrošači spremni da izdvoje novac, uvećavajući tako zaradu kompanija „Apple“ i „Sony“, kao i drugih, od prodaje inovacija te vrste. Lekovi i medicinski aparati omogućuju duže trajanje zdravlja i života i osnova su razvoja kako inovacija, tako i novih industrija, poput biotehnologije. Ma koliko se uspešnim te vrste inovacija mogu činiti, njihov značaj bledi u poređenju sa onim što treba očekivati u domenu proizvoda i usluga.

7

7. Zadatak strateškog marketinga je da da odgovor u vezi spitanjem: U kojoj meri je novo zaista novo ?

Anketa vezana za praksu razvoja novih proizvoda, koju su sproveli Booz, Allen & Hamilton, rađena u 700 korporacija u Sjedinjenim Državama, otkrila je da nisu svi proizvodi koji su te firme plasirale na tržište u prethodnih pet godina, u istoj meri ’novi’ uslovno rečeno. Istraživanje je identifikovalo šest kategorija novih proizvoda na osnovu stepena njihove novine gledano iz ugla i kompanije i potrošača prikazanih na dijagramu. Dijagram takone ukazuje i na pad u procentu novih proizvoda za svaku od kategorija uperiodu od pet godina. Vidi se da je samo 10% svih novih proizvoda koji su plasirani na tržište potpalo u kategoriju ’potpuno novog proizvoda’. Potpuno novi proizvodi – Prave inovacije koje su novina i za samu firmu a koje su u stanju da otvore potpuno novi segmenat tržišta (10%).· Nove proizvodne linije – Proizvodna kategorija koja je nova za kompaniju koja ih uvodi ali ne i za potrošače na određenom tržištu budući da na njemu već postoji jedna takva robna marka ili čak više njih (20%).· Dodaci postojećim proizvodnim linijama – Novi proizvodi koji predstavljaju dodatak već formiranoj proizvodnoj ponudi firme. Ovi proizvodi mogu biti umereno novi i za firmu a i za potrošače na već uspostavljenim proizvodnim tržištima. Oni takođe mogu služiti za proširenje određenih segmenata tržišta na koje se dugo čekalo (26%).· Unapređenje ili revidiranje postojećih proizvoda – Proizvodi koji nude unapređene performanse ili više vrede, plasirani u cilju zamene već postojećeg proizvoda. Ovi proizvodi mogu zahtevati novu vrstu marketinga i predstavljati proizvodni izazov za firmu, no ako oni sami po sebi ne predstavljaju u tehnološkom smislu ’novu generaciju proizvoda’, potrošači će ih najverovatnije smatrati sličnim onim proizvodima koji se želi da zamene plasiranjem (26%).· Repozicioniranje – postojeći proizvodi kojima se pronalazi novi način upotrebe u novim segmentima tržišta (7%).· Smanjenje troškova – modifikacije proizvoda koje se mogu izvršiti po nižoj ceni bez razlike u performansama proizvoda (11%).

Strategija planiranje novog proizvodaUvođenje novih proizvoda i usluga može se klasifikovati prema tome da li su potpuno novi na tržištu ili da li predstavljaju poboljšanje postojećih proizvoda.

Postoji nekoliko tipova novih proizvoda:

· Transformativna inovacija - proizvodi koji su radikalno novi i vrednost koju kreiraju je važna;· Substancijalna inovacija - proizvodi koji su u velikoj meri novi i koji stvaraju važnu vrednost za kupce;· Male inovacije - novi proizvodi koji omogućavaju bolje poslovanje ili smanjene troškove.

8

Partneri u razvoju diskontinuirane inovacije-svaka inovacija zahteva investiciona sredstva.Kod visoko rizičnih diskontinuiranih inovacija izvesnost vraćanja uloženih sredstava je niska.Saradnja sa partnerima smanjuje rizik.Interaktivno učenje kroz proces eksperimentisanja i metoda pokušaja i grešaka i preduzetnički duh su kritični faktori diskontinuirane inovacije.

Samostalni rad donosi neke od sledećih prednosti:stvaranje i preispitivanje sopstvene IR sposobnosti,zaštita svojine,kontrola tehnološkog razvoja i upotrebe,stvaranje i obnavljanje sposobnosti za difuziju nove tehnologije.Preduzeća sve više sarađuju.Osnovni razlozi leže u čenjenici da se kooperacijom mogu brže pribaviti potrebne sposobnosti i sredstva.Zajedničkim radom se dele troškovi i smanjuje rizik.

Načini na koje se može ostvariti saradnja su:strateške alijanse,zajednička ulaganja,ugovori sa proizvođačima,zajednički istraživački centri.

Umreženi timovi partnera i preduzeća povezuju se poštujući nekoliko osnovnih pravila:zajednička svrha,nezavisnost članova,dobrovoljno povezivanje,više rukovodilaca i integrisani nivoi.Prva faza procesa je kreiranje vrednosti.Rezultat aktivnosti je prototip koji se testira u svim grupama i nivoima.Testiranje prolazi kroz 3 faze:prvo se ispituje inicijalni prototip u istraživačkim labaratorijama i među potencijalnim budućim kupcima.Sledeća faza je testiranje u upotrebi (i kupci i inžinjeri) da bi iz njihove interakcije proistekao razvijen prototip.U trećoj fazi se eksperimentisanjem kroz upotrebu stvara jasnija vizija vrednosti mogućeg proizvoda.Dele se i razmenjuju stečena iskustva.U četvrtoj fazi se analiziraju rezultati eksperimenta.

Inovacioni proces je pun rizika,teško je odrediti da li je tržišna ili tehnološka neizvesnost veća.Tržišna je vezana za aktivnosti konkurenata i kupaca, tehnološka proizilazi iz nivoa znanja i sposobnosti IR, intelektualnog kapitala i njegove zaštite.Smanjivanjem investicionog rizika povećava se rizik tržišnog neuspeha.Savremeni pristup IR smanjuje rizik fokusiranjem ne kreativnost i menadžment znanja.

Tehnološka neizvesnost projekta je ex ante,kada se reše svi razvojni tehnički problemi a tržišna ex post.Ukoliko je tehnologija podesna za kopiranje tj.ako je aproprijabilnost velika tada je tržišna neizvesnost veća. Ona se smanjuje razvojem kompleksnih tehnologija koje sadrže više neiskazanog znanja i dobrom zaštitom intelektualnog kapitala.

Stvaranjem mreža,alijansi,kooperacije sa dobavljačima smanjuje se neizvesnost.Što je tehnološka neizvesnost veća to je tržišna manja i obrnuto.

8. Primeri:

8.1. Coca Cola kontur boca – Simbol inovacije i posle dvadeset godina

Coca-Cola kontur boca je osmišljena pre više od 90 godina, ali je i dalje, baš kao i 1916. godine, neprikosnoveni simbol inovacije u dizajnu. Početkom 20. veka, kad je većina bezalkoholnih pića pakovana u jednostavne ravne flaše, kompanija Coca-Cola zatražila

9

od proizvođača stakla oblik koji bi svako mogao prepoznati kao Coca-Cola bocu, čak i u mraku. Aleksander Semjuelson i Erl R. Din iz kompanije Root Glass u Indijani, inspirisani crtežom zrna kakaaa, napravili su prvu verziju kontur boce, zaobljenu, blago izvijenog oblika, sa udubljenjima. Malo modifikovana u odnosu na prvobitnu Semjuelsonovu ideju, Coca-Cola kontur boca obezbedila je svoje mesto u istoriji, kao jedna od retkih formi ambalaže koja je registrovana kao zaštitni znak. U savršenstvu njenog oblika vodeći svetski dizajneri i umetnici danas nalaze inspiraciju, a kreativne kampanje za Coca-Cola brend sa kontur bocom reflektuju vremena koja su se menjala.

8.2. Toyota

Kompanija Toyota ranije se smatrala brzim sledbenikom u auto industriji. Danas spada u inovatore. Toyotaje je priznala da je 1936. godine kopirala liniju jednog modela Chrysler- Airflow i da je motor uradila po uzoru na Shevrolet iz 1933. godine.

Danas je Toyota lider u inovacijama. 2000. godina uvela je prvi hibridni automobil (sa električnim i benzinskim mororom) Prius. Kada je 2002. god. Model Prius dospeo u izložbene salone, dileri su primili 10.000 narudžbi pre nego što se automobil uopšte našao na tržištu. Posle izlaska Prijusa na tržište, Toyotin najjači konkurent General Motors oglasio se sa namerom da će ući na tržište hibridnih automobila sa sopstvenim modelom.Razvoj modela Pius rezultat je strateške orijentacije kompanije Toyota da napravi automobil u skladu s ekološkim standardima. Model Prius ima performanse koje ne narušavaju ekološke standarde. On ima smanjenu potrošnju energije, niži stepen štetnih izduvnih gasova i čađi. Predsednik kompanije Toyota Fujo Cho, smatra da je očuvanje prirode, od suštinske važnosti za budućnost kompanije.Kompanije Toyota predstavljajući prvoklasne i vodeće proizvode kreira strategijske izazove za druga funkcionalna područja kompanije. Na primer, marketinške poruka moraju biti tako osmišljene da edukuju kupce da se model Prius ne mora priključivati na izvor električne energije, što je slučaj kod drugih električnih automobila. Tokom 2003. godine, prodaja kompanije Toyota povećala se u svim regionima sveta, a kompanija je ostvarila promet od 145 milijardi dolara. Kompanija Toyota pretekla je kompaniju Ford Motors i postala drugi po veličini svetski proizvođač automobila, a njena tržišna vrednost (kapitalizacija) od 110 milijardi dolara veća je u odnosu na kompanije GM, Ford, Daimler Chrysler zajedno. Kompanija Toyota kao stratešku viziju ima prvo mesto u automobilskoj industriji i cilj joj je da nadmaši kompaniju GM i da do 2010. godine postane najveći svetski proizvođač automobila.

Neprocenjiva inovacija: Strategije kako napredovati u izazovnim vremenima

Velike ideje koje su inovativne i koje trebaju da budu istrajne i uspešne zavise od grupe ljudi, ekipe koje rade na inovacijama...iako inovacija dolazi od pojedinca ona nikako neće moći da bude ralizovana ako iza nje neće raditi jako rukovodstvo i tim ljudi spremni da ideju pretvore u delo.

10

Vaše inovacije otkrivaju mnogo o tome ko ste vi, i vaše vrednosti i strasti. Tako da svaka inovacija ako nije u skladu sa vašim strastima ili nekim ličnim uverenjima, vizijama...nece imati visok nivo posvećenosti radi realizacije iste...dali da se radi o inovacija u pogledu tehnologija, usluga, industrije...Upešni inovatori prihvataju neprijatnosti i rade ono sto drugi ne bi hteli, svaka inovacija i ideja nosi sa sobom odredjeni stepen rizika od neuspeha, ali ako se stvori velika ideja, nešto što bi moglo da promeni način života ljudi na pozitivno, njihov pogled na svet, da pobošlja njihovo zdravlje itd. svakako treba prihvatiti rizik i biti istrajan u nameri da se ta ideja izvrši, naravno nije svaka ideja o inovaciji uspešna, ali bolje je probati pa se kajati zbog neuspeha nego kajanje iz pasivnosti.Inovacije moraju biti nesto novo, nesto pozitivno...stvarati veliki pomak. Inovatori su optimistični ljudi koji su okruženi pozitivnom sredinom...Samo mala promjena u izgledu automobila nije isto što i potpuno novi koncept automobila koji ide na struju i izrađen je od kompozitnih materijala umjesto čelika i stakla. Slično tome, povećavanje brzine i preciznost glodalice nije isto što i zamjena te glodalice kompjutorski navedenim laserskim procesom odstranjivanja slojeva. Ima stupnjeva u novitetu, od minornih noviteta s inkrementalnim poboljšanjima pa sve do radikalnih promjena koje mijenjaju način razmišljanja o proizvodu i način na koji se koristi. Ponekad su promene svojstvene samo nekomu industrijskom sektoru ili aktivnosti, a ponekad su toliko radikalne da menjaju kompletni društvo. Takve su promene u istoriji bile industrijska revolucija ili današnja promjena u društvu koja je nastala zahvaljujući komunikacijskoj tehnologiji.Ponekad se dogodi nešto što drastično promeni pravila igre. To nisu događaji koji se dešavaju svaki dan, ali imaju sposobnost redefinirati prostor i uslove. Ti događaji otvaraju nove mogućnosti, ali i izazivaju pritisak na već etablirana poduzeća da redefiniraju način na koji su do sada radila. Inkremetalne inovacije rade u području materijala, boje, sigurnosti, dodatnih mogućnosti i sličnom. Kad se promjeni 1 ili više uslova, promene su drastične. U tom procesu, kad se mijenja način poslovanja, pojavljuju se prilike za nove inovacije, a etablirana se poduzeća moraju brzo prilagoditi. Ako se što radikalno promijeni u tehnologiji, može se ostvariti potpuno novo tržište kao što su danas popularni MP3 playeri.Iako ponekad inovacije uzrokuju radikalni pomak, nešto potpuno novo ili odgovor na drastično promijenjen uslove. Većina ih je ipak inkremetalne prirode. Proizvodi su retko radikalno novi za cijeli svet, a procesne inovacije obično su optimiranje i ispravljanje grešaka. Samo 25% inovacija koje etablirane kompanije lansiraju na tržište, doživi uspjeh, tj. 75% novih proizvoda završe kao neuspesi.Kao inovator i lider, imate mogućnost da promenite život sa vašim poduhvatima. Budite uvereni da će vaše inovacije učiniti pozitivnu stvar čak i ako su male. Napraviti načiji iskustvo uvek ćete imati tržište za svoje proizvode i usluge.život lakšim ili bar staviti osmeh na njegovo lice. Pored toga što je to prava i pozitivna stvar da se uradi i da se osećate sjajno, to je takođe dobro za biznis, ako poboljša ljudsko postojanje.

9. Zaključak:

9.1 Rezime:

11

U gore navedenom tekstu govori se o inovacija, napisano je sta su inovacije, koja je definicija inovacija, zasto su one neophodne, koji su izvori informacija vezane za inovacije...koje su inovativne aktivnosti, koji to faktori utiču ( ometaju ) inovacije, dali su neki proizvodi zaista novi i inovativni i zasto...koji su osnovni ciljevi inovacije...navedeni su primeri dva proizvođača inovativnih proizvoda.

9.2 Kritičko istraživački osvrt

“U današnjem svetu trendovi se menjaju velikom brzinom. Inovacija je sve više, a onošto danas izgleda stabilno kao stena sutra može biti srušeno kao kula od peska. Nešto što je sada neizostavni deo svakodnevice pre samo nekoliko godina nije ni postojalo, iako nam se čini da je oduvek bilo tu.” Na osnovu svega iznetog može se doći do većeg broja zaključaka. Organizacije moraju sagledati promjene (anticipirati ih) i doneti odluke o pravcima delovanja. Na promjene se mora gledati kao na mogućnosti, a ne smatrati ih problemima. U organizaciji je neophodno podsticati inovaciju i kreativnost. Sve aktivnosti u preduzeću treba planirati, voditi, koordinirati i kontrolisati; neophodno je postaviti strukture koje će odgovarati za praktičnu, izvođačku stranu znanjem. Taj zadatak se poverava menadžmentu.“Preduzetnička organizacija se mora naučiti da bude inovativna i preduzetnička.” Inovacija nije ništa drugo, do primjena nove i značajnije poboljšane ideje, dobra, usluge, procesa koja ima korisnu primjenu. Ona je ključni element putem kojeg se može ostvariti agresivni rast, kao i poboljšanje poslovnih rezultata. Izvori sistemskih inovacija mogu biti interni i eksterni.Posmatrano sa aspekta subjekata koji iniciraju inovaciju imamo dva izvora inovacija:

1. Inovacija od strane proizvođača (privrednih subjekata)2. Inovacija krajnjih korisnika

U poslednje vrijeme sve se više pažnje prida je se end user inovacijama (tj. Inovacijama krajnjih korisnika). One nastaju kada se pojedinačni korisnici susretnu sa specifičnim problemima i jedinstvenim situacijama, sa kojima se ostali korisnici dobra nisu susretali. Oni nemaju drugog izbora, nego da razvijaju sopstvene modifikacije postojećeg proizvoda ili potpunonovi proizvod koji bi mogao zadovoljiti njihove potrebe.Bilo je reči i o principima inovacije koje je neophodno uvažavati u procesu inoviranja.To su fundamentalni, nepisani zakoni, inkorporirani u metodama i tehnikama inoviranja.Sledeći logičan korak jeste biranje strategija za upravljanje baznim procesima u okviru koga su predstavljene karakteristike različitih stilova odlučivanja ( dimenzije promena za postavku upravljanja baznim procesima, metod postavke upravljanja baznim procesima, kao i model uspešne organizacije.Danas je imperativ poslovanja i uslov za opstanak preduzetništva stalna promena. Kako je čuveni preduzetnik i inovator današnjice, Bil Gejts rekao: “Every day we are saying, How canwe keep customer happy? How can we get a head in innovation by doing this, because if wedon't, somebody else will.” ( “ Svaki dan se pitamo: Kako da ugodimo potrebama klijenata? Kako da inoviramo u tom pogledu, jer ako mi to ne uradimo, uradiće neko drugi.

12

9.3 Lični sud: O ovoj temi može se pisati još mnogo više, ja se nadam da sam u ovom radu objasnio i prošao kroz najvaznije delove vezane za temu inovacije...naravno uvek može bolje.

10. Literatura

1.http://www.bazel2.rs/index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=29&Itemid=90

2. http://www.veza.biz/mkostic/141.html

3.„Menadžment“ četvrto izdanje Prof. Dr Petar Jovanović

4. http://www.danas.rs/vesti/feljton/ko_prihvata_inovacije_ opstaje_i_napreduje.24.html?news_id=159471

5.„Strateški marketing“ Prof. Dr Vinka Filipović i Doc. Dr Rada Janičić

6.„Preduzetništvo“ četvrto izdanje Prof. Dr Dragoslav Jokić

7. Dr Marin Gužalić: SISTEMI PREDUZETNIŠTVA, Brčko, 2005, str. 392 drugi”

8.„Strateški marketing“ Prof. Dr Vinka Filipović i Doc. Dr Rada Janičić i sajt http://www.mccannpr.co.rs/code/navigate.php?Id=185- kreativna radionica iz predmeta „Strateški marketing“ (Toyota)

13