mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Povećana sredstva za sufinansiranje listova na

jezicima nacionalnih manjina

Minority News43Informisanje i daljeprioritet Budžetskog

fonda za manjine

U Kovinu obeležen “Prešernov dan”

Počinje Vojvođanskaškola interkulturalizma

Saša Verbič: Akcenat na očuvanjunacionalne pripadnosti

februar 2018

 

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

Identitet u središtu pažnjeNacionalni identitet ili osećaj pripadnosti državi ili naciji značajan je zasvakog pojedinca. Očuvanje jezika, kulturne baštine, ali i razvoj savremenekulture smatra se važnim, ako ne i najvažnijim segmentom očuvanjaidentiteta pojedinog naroda. Posmatrajući našu državu možemo reći damanjine imaju pogodno tlo za očuvanje svog identiteta. Više puta smood predstavnika vlasti mogli čuti da će naša država nastaviti da vodipolitiku zahvaljujući kojoj je prepoznatljiva kao lider u radu sa manjinamai poštovanju njihovih prava. Da, predstavnici vlade tvrde jedno, čestopokazujući idealizovane slike realnosti, a građani, odnosno pripadnicimanjinskih zajednica, svedoci su neke druge realnosti. Uporni problemioko štampanja udžbenika, pogubna privatizacija za pojedine lokalnemedije i gubitak prava na informisanje na maternjem jeziku su samoneki od problema koje tište pripadnike manjina, a naši zvaničnici ih veštozaobilaze.Problem koji duže vreme muči pripadnike bunjevačke zajednice je Akt onasilnoj asimilaciji Bunjevaca iz 1945. godine. Podsetimo se da se ovimaktom pripadnicima bunjevačke nacionalne manjine zabranjuje slobodanacionalnog izjašnjavanja kao Bunjevaca. Nacionalni savet bunjevačkenacionalne manjine podneo je Skupštini Vojvodine zahtev za poništenjeove odluke, a podršku za poništenje najavio je i predsednik pokrajinskevlade, Igor Mirović. Ovaj zahtev je izazvao određene tenzije između Nacionalnog savetabunjevačke nacionalne manjine i Hrvatskog nacionalnog vijeća, legitimnihpredstavnika svojih naroda. U otvorenom pismu predsednik HNV, SlavenBačić, ocenjuje da bi se poništavanjem „nepotrebno dodatno opteretilisrpsko-hrvatski odnosi uopšteno“, dok NSBNM odgovara da „ne postojiidentitetski spor na međudržavnom nivou između Republike Srbije i Re-publike Hrvatske“. Zbog čega je ovo pitanje važno za Bunjevce? Kakonavodi Savez bačkih Bunjevaca “ovaj akt i danas se indirektno primenjujeu realnom životu. Ne primenjuje ga država Srbija, na tom aktu ne insistirani država Hrvatska ni Hrvati, međutim, na posledicama tog akta, najedan perfidan način, grade svoju poziciju i danas, uglavnom oni koji suporeklom Bunjevci, a svojom voljom izjašnjavaju se kao Hrvati”. Sudeći prema reakcijama predstavnika Bunjevaca, poništavanje akta bizadovoljilo “nepravdu koja im je naneta davne 1945. godine”. Za njih ćeodluka nesumnjivo biti značajnija ako do poništenja dodje ove godine,kad Vojvodina proslavlja 100 godina od prisajedinjenja delova današnjeVojvodine Srbiji u kojem su Bunjevci, pored Srba, odigrali ključnu ulogu.

Informisanje i dalje prioritetBudžetskog fonda

za manjineU sredu, 14. februara, održana je sednicaSaveta za nacionalne manjine kojom jepredsedavala predsednica Vlade Srbije,Ana Brnabić. Na sednici je odlučeno dainformisanje na jezicima nacionalnih ma-njina ostane prioritetna oblast za finan -siranje i u 2018. godini iz Budžetskog fondaza nacionalne manjine, koji je u odnosuna prethodnu godinu uvećan 12 puta isada iznosi 21,8 miliona dinara.

Sastanak Koordinacije Nacionalnih savetanacionalnih manjina održan je 7. februarau Palati Srbija u Beogradu. Na sastankuse između ostalog raspravljalo i o projekt-nim aktivnostima koje će biti usmerenena delotvornu zastupljenost nacionalnihmanjina u radu organa javne vlasti i javnihslužbi. Tačnije, utvrđene su aktivnosti narealizaciji projekta “Delotvorna zastuplje-nost nacionalnih manjina u radu organajavne vlasti i javnih sluzb̌i” Centra za istra-živanje etniciteta.

IZDVAJAMO UVODNIK 43

Sastanak Koordinacije Nacionalnih saveta

nacionalnih manjina

Povećana sredstva za sufinansiranje listova na jezicima nacionalnih

manjinaPredsednik Pokrajinske vlade, Igor Mi-rović, uručio je 6. februara godišnje ugo-vore o sufinansiranju predstavnicimanovinsko-izdavačkih kuća koje izdaju li-stove na jezicima nacionalnih manjina.Pokrajinska vlada je za to ove godineizdvojila 278 miliona dinara, odnosnopet odsto više nego u 2017.

U Kovinu obeležen“Prešernov dan”

U dvorani Kulturnog centra u Kovinu 8.februara održana je Centralna proslava“Prešernovog dana”, najznačajnijeg slo-venačkog kulturnog praznika. Prešernovdan je slovenački kulturni i državni praznik.Obeležava se 8. februara na dan smrti ve-likog slovenačkog književnika i pesnika,France Prešerna.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Možete li nam reći nešto više o slo-venačkoj zajednici u Srbiji?

Slovenačka zajednica je jedna od ma-lobrojnih zajednica i po zadnjem po-pisu iz 2001. godine broji 4033 osobekoje su se izjasnile kao pripadnici slo-venačke nacionalne manjine. Ovo jedrastičan pad u odnosu na period pre20 godina, na popis iz 1991. kada jebilo oko 8000 ljudi koji su se izjašnja-vali kao Slovenci.

U kojim gradovima živi najviše pri-padnika vaše zajednice?

Uglavnom žive u Beogradu. Dolazilisu nekim slučajnim poslovima u Srbiju.Oni koji su ostali tu su se uglavnom

oženili, udali. Tako da uglavnom čini-mo neku urbanu populaciju. PoredBeograda, tu je i Novi Sad, gde takođeživi veći broj ljudi slovenačkog porekla.Zatim Slovenaca ima i u drugim indu-strijskim centrima, kao što su, na pri-mer, Kostolac i Bor. U suštini mi imamo15 kulturnih društava koji su raspo-ređeni na severu od Subotice, pa svedole do Leskovca, i to, kao što samnapomenuo, uglavnom u urbanim sre-dinama. Jedini deo koji je bio naseljennekim ruralnim stanovništvom, a štoje bilo posle rata, bilo je na područjuVojvodine u okolini Vršca gde je tadabilo naseljeno oko 4000 seljaka iz Slo-venije iz nekih pasivnih krajeva. Me-đutim '50-ih godina dobar deo njih

se vratio i računali smo da je oko 1000ljudi ostalo u ovom delu. Taj deo sezove Gudurica.

Koje su specifičnosti slovenačke na-cionalne manjine u odnosu na ostalenacionalne manjine u Republici Sr-biji?

Mi nismo naseljeni uz granicu svojematične zemlje. Bili smo konstitutivninarod još od vremena Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca, a posle i u zajed-ničkoj Jugoslaviji, ali su ljudi ovamouglavnom dolazili po profesiji ili naškolovanje. Neki od njih su se vraćali,neki zasnivali porodice, i ovi današnjiSlovenci ovde su zapravo potomci,druga, treća ili četvrta generacija onih

javnosti se često govori o malim i velikim zajednicama u našoj državi. Međutim, pojedini eksperti,a i sami predstavnici manjina, napominju da ne postoje male zajednice, već malobrojne. Međutakve spada i slovenačka zajednica, čiji su pripadnici naseljeni na većem delu naše države. Shodnotome deluju brojna privredna i kulturna udruženja, koja čine ovu manjinu vidljivijom. Ovog meseca,

tačnije 8. februara, proslavili su Slovenski kulturni dan, poznatiji kao Prešernov dan, a među ostale praznikeSlovenske manjine u Srbiji spadaju i Dan Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Srbiji (6. jun),Dan reformacije (31. oktobar) i Martinovanje (11. novembar). O kulturnim, ali i pitanjima koja se tiču daljegdelovanja Nacionalnog saveta Slovenaca i podrške matične zemlje razgovarali smo sa Sašom Verbičem, pred-sednikom Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine.

U

NAŠ INTERVJU: SAŠA VERBIČ, PREDSEDNIK NACIONALNOG SAVETASLOVENAČKE NACIONALNE MANJINE

Akcenat na očuvanju nacionalne pripadnosti

4 Minority News

koji su se doselili. Struktura je takva,mi imamo dosta obrazovanu popula-ciju.

Da li je prema Vašem mišljenju, sa-radnja sa ostalim nacionalnim sa-vetima važna za ostvarivanje zajed-ničkih ciljeva? Da li manje brojninacionalni saveti na taj način lakšemogu da ostvare svoja Zakonom ga-rantovana prava, ako imaju zajed-nički nastup prilikom rešavanja pro-blema?

Svakako. U Srbiji među manjinamapostoje velike razlike. Mi smo našlineki zajednički jezik sa malobrojnimzajednicama kao što su Česi, Nemci,Jevreji, Grci, i potpisali smo Protokolo međusobnom razumevanju i sara-dnji i u okviru toga pokušavamo dase izborimo za bolju poziciju u tomodnosu sa državom.

Koja su to pitanja od opšteg značajaza predstavnike nacionalnih savetaoko kojih je moguće postignuti kon-senzus sa drugim savetima?

Kao što sam rekao – očuvanje nacio-nalnog identiteta. Mi smo kao za-jednica vrlo dobro integrisani u sr-psko društvo, nemamo jezičkih pro-blema. Trudimo se da kod potomakaočuvamo osećaj nacionalne pripad-nosti i u tom smislu se trudimo danađemo taj neki zajednički motiv daopstanemo, da ne bude asimiliranata zajednica.

Kao primer dobre saradnje na kul-turno-umetničkom planu možemoda istaknemo manifestaciju u častarhitekti Joža Plečnika i koju ste or-ganizovali zajedno sa Nacionalnimsavetom češke nacionalne manjine.Kako ste došli na ideju o formiranjuzajedničke manifestacije?

Da ne bi ovaj Protokol o saradnji,koji sam pomenuo malopre, ostaosamo mrtvo slovo na papiru, ja samiskoristio jedan momenat. U Slovenijise obeležava 145 godina od rođenjaJoža Plečnika. On je ostavio trag iovde u Srbiji. On je bio kosmopolit,čovek koji je puno toga uradio ne sa-mo u Ljubljani, nego i u Beču, u Pra-gu, u Pragu je praktično bio Masa-rikov lični arhitekta. I onda sam do-šao na ideju da predložim Nacional -nom savetu češke nacionalne ma-njine da napravimo jedan zajedničkiprojekat obeležavanja te godišnjiceda bismo približili ovdašnjoj publici

i ovog čoveka i to bi bio zajedničkiprojekat naše dve nacionalne zajed-nice.

Kako obeležavate slovenačke nacio-nalne praznike u Srbiji, gde se odr-žava centralna manifestacija, da liimate pomoć države prilikom orga-nizovanja kulturno-umetničkih ma-nifestacija i praznika?

Nacionalne savete finansira VladaRepublike Srbije, ali našu zajednicu,društva koje sam pomenuo ranije,potpomaže Vlada Slovenije. Od tihzajedničkih manifestacija imamo Dankulture, odnosno Prešernov dan. Slo-venija je jedna od retkih zemalja gdeje Dan kulture državni praznik. Miga i ovde u Srbiji obeležavamo i svakiput je neko drugo društvo domaćin.Centralna proslava ove godine je bilau Kovinu i mi na taj način pomažemosvakom društvu, želimo da se još višeuzdigne. Pored toga, društva obele-žavaju i druge praznike, kao što jesad skoro bilo Martinovanje, što jepraznik mladog vina. Zatim za decuimamo Miklavž, što bi bio Deda Mrazili Sveti Nikola. To su neki od praznikakoje obeležavamo.

Da li možete da nam prenesete Vašeutiske sa sajma “Složni mozaik Sr-bije” na kojem ste se predstavilibeogradskoj publici pre nešto višeod mesec dana? Kako ste se pred-stavili, da li ste zadovoljni poseće-nošću sajma, kakva je bila organi-zacija, da li mislite da je važno damanjine na ovaj način učestvuju ujavnom životu?

Važan je značaj manifestacije kakobi javnost videla da u ovoj zemlji živei druge zajednice drugih nacionalno-sti i da se vidi njihov doprinos u ovojzajednici u kojoj živimo. Svako je že-leo da istakne nešto što ima kao svojeobeležje, bilo da je to vezano za ples,pesme ili neke druge radinosti kojesu za njih karakteristične.

U petak, 12. januara 2018., ministarGorazd Žmavc, zadužen za Slovenceu inostranstvu posetio je Nacionalnisavet slovenačke nacionalne manji-ne i Društvo Slovenaca u Beogradu.Šta biste izdvojili kao najbitnije temeo kojima je razgovarano prilikomposete?

Interesovala nas je dalja podrška dr-žave Slovenije, u tom smislu je mi-nistar izrazio veliku podršku. Mi smo

mu predstavili sve ono što mi radimoovde i voleo bih da nas i dalje podržiu cilju očuvanja nacionalnog identi-teta, praktično opstanka, jer mi beztoga ne bismo mogli.

Prilikom posete bilo je reči i o osni-vanju Kulturnog centra slovenačkogjezika i kulture u Srbiji?

Jeste. Takav je politički i ekonomskimomenat da se ta ideja sada možerealizovati. To bi praktično značilojoš bliže povezivanje dve kulture,dvaju naroda. Mi smo jako bliski na-rodi, a i postoji, bar prema mojimsaznanjima, veliko interesovanje zaslovenački jezik, ne samo od našihpotomaka, nego uopšte od srpskihgrađana.

Koji su planovi Nacionalnog savetau narednom periodu s obzirom nato da se u ovoj godini održavaju iz-bori za članove Nacionalnih save-ta?

Pravo da Vam kažem, nemamo nekespecijalne pripreme. Mi se bavimoi dalje svim prethodno navedenim.Pomenuo bih jedan projekat koji seodnosi na savremeno stvaralaštvo.Mi nismo usmereni samo na folklori kulturnu baštinu, nego pokušavamoda napravimo i nešto savremeno.Pošto imamo jak kadar pre tri godineje Nacionalni savet pokrenuo jedanprojekat koji se zove Slovenika. Toje časopis za kulturu, nauku i obra-zovanje. Prethodne godine smo prvoimali promociju u Srbiji kada je izašaoprvi broj koji je bio štampan. Prvibroj smo uradili na mišiće i uradilismo ga u elektronskoj verziji. I naosnovu referenci tog rada uspeli smoda dobijemo sredstva i da odštam-pamo i broj 1 i broj 2. Napravili smoi lepu promociju u ustanovi kultureParobrod čije prostorije nam je lju-bazno ponudila opština Stari Gradna čijoj teritoriji je i sedište našegNacionalnog saveta. Zatim smo 28.novembra 2017. godine imali i pre-zentaciju ovog časopisa u Akademijinauka u Sloveniji, u Ljubljani. Časopisizlazi jednom godišnje, tematski je.Poslednji broj koji je izašao posvećenje upravo migracijama i naišao je naveliki i dobar odziv u Sloveniji. Imamomeđunarodnu redakciju časopisa,bilingvalan je. Ako je neki prilog nasrpskom jeziku postoje apstrakti naslovenačkom i na engleskom i obr-nuto. Smatram da smo napravili do-sta velike pomake u tom smislu.

5 Minority News

redsednica Vlade Srbije, AnaBrnabić, predsedavala je 14.februara sednicom Saveta zanacionalne manjine na kojoj

je odlučeno da informisanje na jezicimanacionalnih manjina ostane prioritetnaoblast za finansiranje i u 2018. godiniiz Budžetskog fonda za nacionalne ma-njine, koji je u odnosu na prethodnugodinu uvećan 12 puta i sada iznosi 21,8miliona dinara.

„Dosadašnja sredstva su bila vrlo malai ponosna sam što smo posle 15 godinaaktivirali taj fond, a zatim ga i značajnouvećali“, rekla je premijerka i dodala daće Vlada Srbije nastaviti da ulaže naporei sredstva za unapređenje položaja i pra-va nacionalnih manjina koja su, kako jeistakla, važan resurs i ponos Srbije.

Brnabić je dodala i da očekujemnogo više projekata i programakoji će afirmisati vrednosti nacio-nalnih manjina.

Takođe, na sednici je predstavljenNacrt zakona o izmenama i dopu-nama Zakona o nacionalnim save-tima, koji će između ostalog una-prediti transparentnost finansira-nja nacionalnih saveta. Premijerkaje podsetila da će tokom ove go-dine biti održani i izbori za nacio-nalne savete nacionalnih manjina.

Ministar državne uprave i lokalne sa-mouprave, Branko Ružić, ukazao je i dasu tokom izrade Nacrta zakona o nacio-nalnim savetima nacionalnih manjimasprovedene javne konsultacije na radnitekst nacrta ovog zakona, kao potpuno

nova praksa, uz već postojeću saradnjusa nacionalnim savetima nacionalnihmanjina.

U radu druge sednice Saveta za nacio-nalne manjine u mandatu vlade premi-

jerke Brnabić učestvovalisu predsednici i predstavnici21 nacionalnog saveta, v.d.direktora Kancelarije zaljudska i manjinska prava,Suzana Paunović, državnisekretari Ministarstva pro-svete, nauke i tehnološkograzvoja i Ministarstva kul-ture i informisanja, kao ipredstavnici Ministarstvapravde i Uprave za saradnjus crkvama i verskim zajed-nicama.

Uloga Saveta za nacionalnemanjine je da prati i razma-tra stanje ostvarivanja pravanacionalnih manjina i stanjemeđunacionalnih odnosau Republici Srbiji.

P

Informisanje i dalje prioritet Budžetskog fonda za manjine

Vesti

Izvor: Vlada Republike Srbije

6 Minority News

a sednici skupštinskog Od-bora za ljudska i manjinskaprava i ravnopravnost po-lova, održanoj 13. februa-

ra, raspravljalo se o Izveštaju Repu-blike Srbije u okviru trećeg ciklusaUniverzalnog periodičnog pregledakoji je predstavljen 24. januara Savetuza ljudska prava UN u Ženevi.

Direktorka kancelarije za ljudska imanjinska prava, Suzana Paunović,rekla je da su članice UN prepoznaleda Srbija prvi put ima efikasan sistemzaštite od porodičnog nasilja, kao ito da stanje ljudskih prava u Srbijinije idealno, ali da je napredak vi-dljiv.

„Srbija je od Saveta za ljudska pravaUN dobila 190 preporuka za unapre-đenje ljudskih prava, te da je odmahprihvaćeno 74, dok će se o preostalih116 naknadno razmatrati“,izjavila je Paunović.

Na pitanje da li je koncepcijapredstavljanja Izveštaja takvada se iznosi samo to što jedobro urađeno ili Izveštaj sa-drži i nerealizovane aktivno-sti, Paunović je odgovorilada izrada svih izveštaja, pa iIzveštaja za Univerzalni pe-riodični pregled je rađen takošto resori dostavljaju Vladisvoje priloge o tome šta suuradili u određenom vremen-skom periodu i kako je rekla,državni Izveštaj se koncipirana onome šta je urađeno akako je rekla, takvu praksunema samo Srbija. „To neznači da nismo svesni šta tre-ba da se uradi. Da je slikaidealna ne bismo dobili pre-poruke. Na tim preporukamaželimo da radimo, svako izsvoje oblasti. Izveštaj Repu-blike Srbije nije idealizovan,nije pravio sliku nečega štose u Srbiji nije desilo, svakastavka u Izveštaju govori ozakonu koji je usvojen, o ko-me je postojala javna raspra-va“, rekla je Paunović.

Odgovarajući na pitanje da li je pri-likom predstavljanja dela Izveštaja opoložaju nacionalnih manjina bilo

konkretnijih primedbi, sugestija ilipohvala, Paunović je naglasila da jeSavetu predočeno da je usvojen po-

seban Akcioni plan za ostva-rivanje prava nacionalnih ma-njina, u okviru Akcionog pla-na za Poglavlje 23. „Imamopreko 80 realizatora različitihmera iz Akcionog plana, kojitromesečno dostavljaju izve-štaje. Imamo 5 nacionalnihsaveta koji od početka izve-štavanja ne dostavljaju svojeizveštaje. Ovaj put su u fo-kusu bile oblasti informisanjai obrazovanja. Države sma-traju da nacionalnim manji-nama treba dodatno datiprostor da se obrazuju nasvom jeziku i veliki set pitanjase odnosio na romsku nacio-nalnu manjinu“, istakla je Su-zana Paunović.

Na sednici kojom je predse-davao predsednik skupštin-skog Odbora, Meho Omero-vić, prisutnima su se obratilii zaštitnik građana, Zoran Pa-šalić, zamenik šefa MisijeOEBS, Džozef Melot, stalnakoordinatorka Kancelarije UNu Srbiji, Karla Herši, kao i So-nja Tošković, direktorka Beo-gradskog centra za ljudskaprava.

N

Održana sednica skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava

Vesti

Foto: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

7 Minority News

redsednikPokrajinskevlade, IgorMirović, uru-

čio je 6. februara godiš-nje ugovore o sufinansi-ranju predstavnicimanovinsko-izdavačkih ku-ća koje izdaju listove najezicima nacionalnihmanjina. Pokrajinskavlada je za to ove godineizdvojila 278 miliona di-nara, odnosno pet od-sto više nego u 2017.

„Informisanje na manjinskim jezicimaje od početka jedan od najznačajnijihprioriteta ove Pokrajinske vlade, jer jeono od izuzetne važnosti za očuvanjesamobitnosti nacionalnih manjina“, na-glasio je, tom prilikom, predsednik Mi-rović.

Preciziravši da je reč o devet izdavačkih

kuća sa ukupno 22 lista na manjinskimjezicima, od čega je jedan dnevni, trinedeljna, pet mesečnih i 13 dečijih od-nosno omladinskih, on je istakao da tilistovi promovišu vrednosti koje ne pri-padaju samo nacionalnim manjinama,nego i svima koji u žive u AP Vojvodi-ni.

„Već u godinama koje dolaze mi ćemo

učiniti sve da povećamoovu vrstu podrške, s ci-ljem da se ona vrati nanivo iz 2014. godine“,najavio je je predsednikMirović.

Naglasivši da je Pokra-jinska vlada iskren prija-telj i partner novinsko-izdavačkim kućama kojeizdaju listove na jezicimanacionalnih manjina, Mi-rović je pozvao njihovepredstavnike na svakod-

nevnu komunikaciju, s ciljem da se za-jedno rešavaju svi problemi sa kojimase one suočavaju.

Ugovori o sufinansiranju danas su uru-čeni novinskim kućama „Mađar so“,„Het nap“, „Hlas ljudu“, „Libertatea“,„Ruske slovo“, Hrvatska riječ“, Bunje-vački informativni centar, Makedonskiinformativni centar i „Ridne slovo“.

P

Povećana sredstva za sufinansiranjelistova na jezicima nacionalnih manjina

Izvor: Pokrajinska vlada

ada se pomene Futog pr-va asocijacija je kupus. Alita varošica ima i drugustranu. U njoj se već deset

godina održava festival “Biserna gra-na”- promocija bogatog folklornognasleđa, radionice posvećene etno-logiji i etnomuzikologiji, izložbe na-rodnih nošnji.

Osim ukazivanja na značaj i očuvanjebogatog folklornog nasleđa, jedanod ciljeva festivala “Biserna grana”je i prezentacija i očuvanje narodnihnošnji sa prostora naše zemlje.

Milan Stepanov iz KC “Mladost” izFutoga ističe da je cilj tog društvada se kroz nošnju sačuva nacionalniindentitet i da se kroz materijalnoblago koje je ostalo iz prošlosti na-stavi negovanje tradicije.

Osim što rade na očuvanju nošnji ra-de i na popravci starih i izradi novihkomada nošnji po uzoru na stare.

Ana Čusova kaže da pere, šije i po-pravlja slovačke suknje iz Bačkog Pe-trovca. “Sašivene su od kašmira kojije jako skup material”, dodaje Čuso-va.

Na ovom festivalu, nošnje svojih na-cionalnih zajednica prikazalo je preko100 kulturno-umetničkih društava.

Prikazana je najbogatija nošnja Slo-vaka iz Bačkog Petrovca, kao i ma-đarska ženska nošnja.

Emil Rupa iz Bogujeva kaže da se ma-đarska nošnja sastoji od sedam pod-suknji, uštrikanih i složenih, kecelja odbrokatne svile i posebnog veza – bo-gujevskog. “Kapa se zove fićul, što znači

da je nosi udata žena”, dodaje Rupa.

Festival “Biserna grana” dobio je po-dršku brojnih institucija kako u zemlji,tako i u inostranstvu.

Aleksandra Dobrin iz KC “Mladost”napominje da je značaj festivala “Bi-serna grana” prepoznao grad Novi Sadkoji je i pokrovitelj manifetsacije, do-dajući da je pomogla i Pokrajinska vla-da.

“Jedne godine imali smo i podršku Mi-nistarstva kulture. Tu je i oznaka EFE,oznaka za festivale u Evropi, koja sedobija na dve godine, a 2018. je godinaočuvanja tradicije u Evropi”, navodiDobrinova.

Festival “Biserna grana” ove godineodržaće se jedanaesti put sredinomoktobra u Futogu.

K

Biserna grana – promocija folklornognasleđa Bačke

Izvor: RTS

Vesti

8 Minority News

astanak KoordinacijeNacionalnih savetanacionalnih manjinaodržan je 7. februara

u Palati Srbija u Beogradu.

Predsedavajući KoordinacijeNacionalnih saveta nacionalnihmanjina i predsednik Nacio-nalnog saveta mađarske na-cionalne manjine, Jene Hajnal,sazvao je sednicu na kojoj se,između ostalog, raspravljalo io projektnim aktivnostima kojeće biti usmerene na delotvornuzastupljenost nacionalnih manjina uradu organa javne vlasti i javnih službi.Tačnije, utvrđene su aktivnosti na rea-lizaciji projekta “Delotvorna zastuplje-nost nacionalnih manjina u radu or-gana javne vlasti i javnih sluzb̌i” Centraza istraživanje etniciteta.

“Cilj projekta je da se, nakon sagleda-vanja realnog stanja, Vladi Srbije uputepreporuke i konkretni prijedlozi sautvrđenim rokovima kako bi se obez-bedila adekvatna zastupljenost nacio-nalnih manjina u organima javne vlastii javnim službama srazmerna učešćumanjina u strukturi stanovništva”, na-vodi se na sajtu Bošnjačkog naciona-lnog vijeća.

Prema pisanju Nacionalnog savetaromske nacionalne manjine, predsed-

nik Nacionalnog saveta romske nacio-nalne manjine, Tefik Ramadanović,istakao je problem velike nezaposle-nosti romske zajednice, posebno kadaje reč o organima javne vlasti i javnihslužbi.

“Romska nacionalna zajed-nica je najbrojnija nacional -na manjina u Srbiji. Ukolikobismo poštovali zakone ovezemlje koji decidno govoreo tome da je angažovanjemanjinskih naroda u javniminstitucijama zagarantova-no, najmanje 2 posto, jasnoje da ne bismo imali ovolikeprobleme u zapošljavanju.U javnim upravama i služ-bama imamo mali broj za-poslenih pripadnika manjin-skih naroda, a Roma gotovo

da nema. To moramo promeniti. Zah-tevam da imamo iste obaveze, ali i istaprava, kao i svi drugi građani RepublikeSrbije. Ne želimo ništa više od toga”,navodi se na sajtu Nacionalnog savetaromske nacional ne manjine.

S

Sastanak Koordinacije Nacionalnihsaveta nacionalnih manjina

Vesti

Foto: Nacionalni savet romske nacionalne manjine

redsednik Skupštine gradaprimio je 1. februara članoveAsocijacije udruženja nacio-nalnih zajednica Subotice.

Sastanku su prisustvovali Marko Mar-janušić, potpredsednik Bunjevačke ma-tice i predsednik Asocijacije udruženjanacionalnih zajednica, Race Igor, pred-sednik Društva Slovenaca “Triglav”, IvanHardi, predsednik Društva Rusina u Su-

botici, Rudolf Weiss, predsednik Ne-mačkog narodnog saveza, Spasitel Si-kaleski, predsednik Udruženja Make-donaca „Ilinden“, Stevan Nikolić pred-sednik Upravnog odbora Udruženja -Edukativni centar Roma, Teufik Isaković,predsednik Udruženja Bošnjaka Vojvo-dine, Edvard Ivanović, član predsedni-štva Udruženja Crnogoraca u Subotici,Nikola Malov ispred ruske nacionalnezajednice i sekretar Skupštine grada.

Sastanak je bio konstruktivan i svr-sishodan u cilju saznanja postojećihproblema i ograničenja u radu dru-štava i udruženja, kao i o postignutimrezultatima u prethodnih nekolikogodina. Na sastanku su stvoreni osno-vi za buduće planove zarad pobolj-šanja uslova rada i zaštite nacionalnihobeležja, kao i nade da će se stvoritistrategija za uspešnu zajedničku sa-radnju.

P

Prijem članova Asocijacije udruženjanacionalnih zajednica Subotice

Izvor: www.subotica.info

9 Minority News

rojekat “Vojvođanska školainterkulturalizma”, koji uzpodršku Misije OEBS u Srbijisprovodi Centar za razvoj ci-

vilnog društva (CRCD) iz Zrenjanina,biće sproveden u temerinskoj srednjojškoli tokom marta meseca, sa ciljemda relaksira višegodišnje međunacio-nane tenzije između mladih Srba i Ma-đara u tom gradu, najavljeno je 7. fe-bruara na konferenciji za novinare.

Prva “Vojvođanska škola interkultura -lizma” biće organizovana u Srednjojškoli “Lukijan Mušicki” u Temerinu, aučestvovaće pažljivo odabranih 15 uče-nika završnih razreda, koje će predložitiškola.

Izvršna direktorka CRCD, Snežana Ilić,rekla je da je njena organizacija 2012.godine sprovela istraživanje u Teme-rinu, koje je pokazalo da je to mestotada bilo žarište međunacionalnih ten-zija, a deca u školi “Lukijan Mušicki”imaju problema u komunikaciji i suži-votu.

“Pre pet godina smo u istoj školi tokomistraživanja međuetničkih incidenatau Temerinu, došli do rezultata da nepostoji komunikacija među mladim Sr-bima i Mađarima koji je pohađaju i daoni ne poznaju dovoljno kulture onogadrugoga. Idemo u onu sredinu gde je

potrebno dovesti mlade u neposrednibliži kontakt, koji ne postoji ni na nivouškole, niti zajedni-ce”, rekla je Ilić.

U okviru progra-ma škole, mladi izTemerina imaćepriliku da uče-stvuju u četvorod-nevnoj interaktiv-noj radionici, apredviđena je iposeta institucija-ma, verskim ob-jektima, kao i No-vosadskom pozo-rištu (Ujvideki szinhaz) u kojem sepredstave izvode na mađarskom je-ziku, a titlovane su na srpski.

Ilić je dodala da će u projekat bitiuključena i treća grupa mladih, a tosu pripadnici rusinske zajednice izNovog Sada, koji će “relaksirati od-nose između mladih Mađara i Srba”.

“Rusinska zajednica sa Mađarimadeli svoj manjinski položaj, a sa Sr-bima deli jezičku srodnost”, kazalaje Ilić i dodala da je u planu da pro-gram bude multipliciran, te da se na-kon ovoga primenjuje u drugim sre-dinama i etno-kulturnim grupama.

Članica tima za izradu kurikulumaškole, Eva Vukašinović, rekla je da je

u Temerinu bilomnogo problemašto se tiče komuni-kacije među mladi-ma, pre svega zbogjezičke barijere.

“Temerin je za po-četak najveći izazovi mislim da bi bilodobro unapreditiučenje srpskog jezi-ka kao nematernjeg,kao i učenje jezikasredine. Prema in-

formacijama koje imam, došli smo dotoga da deca u nekim sredinama uVojvodini među sobom pričaju na en-gleskom, što je za mene bilo poraža-vajuće”, rekla je Vukašinović.

Ona je upozorila da Srbija ima propisekoji se tiču prava manjina, i ako je ne-što tim propisima garantovano, po-trebno je pričati o primeni tih propi-sa.

“U okviru škole ćemo mlade naučiti išta su to garantovana prava, šta jeUstav i zakoni, šta znači govor mržnjei zašto je zabranjen, a šta je nasuprottome sloboda govora i medijska pi-smenost”, dodala je Vukašinović, kojaje inače ekspertkinja za prava nacio-nalnih manjina.

Predstavnica Misije OEBS u Srbiji, Va-leri Peri, rekla je da ta organizacija po-država ovaj projekat u okviru aktivnostiusmerenih na prevenciju radikalizacijenasilnog ekstremizma.

“Mladima su neophodne konstruktivneaktivnosti, koje bi ih odvratile od anti-socijalnog ponašanja i gravitiranja kahuliganskim i ekstremističkim grupamakoje promovišu nasilje, zato je ovakavrad na neformalnom obrazovanju mla-dih najvažnija misija”, rekla je Peri.

Izrada kurikuluma “Vojvođanske školeinterkulturalizma” je u toku, a eduka-cija će biti sprovedena tokom martameseca 2018. godine.

P

Počinje Vojvođanska škola interkulturalizma

Vesti

Izvor: BetaFoto: Medija centar Vojvodine

10 Minority News

Foto: Hlas media

četvrtak, 1. februara 2018.godine, na talasima RadioNovi Sad 3 počelo je emito-vanje emisije na češkom je-

ziku České slovo (srp. Češka reč). Emisijepriprema Češki medijski centar iz BeleCrkve.

Prvu emisiju su posvetili predstavljanjučeške manjine u Srbiji. U rubrici “Ak-

tuelnosti” govorili su o poseti češkogcrkvenog zvaničnika zemljacima na po-dručju južnog Banata, dok su u rubrici“Feljton” načeli priču o porodici Fiala,najznamenitijim Česima u Šumadiji.Emisija sadrži i priloge Radio Praha 7,koji je namenjen dijaspori, a u rubrici“Kako se kaže na češkom” pažnju po-svećuju i jezičkim nedoumicama u če-škom jeziku.

UČeška reč na RNS 3

Češka zajednica

Izvor: BNVelegacija Bošnjačkog nacio-nalnog vijeća – Esad Džudžo,potpredsjednik, Bajro Gegić,narodni poslanik, i Ahmedin

Škrijelj, savjetnik predsjednika, sastalase sa Zaštitnikom građana u ponedeljak,05. februara, i razgovarala o otklanjanjuproblema u procesu obezbjeđivanjasvih nedostajućih udžbenika u nastavina bosanskom jeziku u Sandžaku.

U procesu odobravanja udžbenika unastavi na bosanskom jeziku, pojedinipredstavnici srpskih prosvjetnih insti-tucija i tijela bez ikakvog prava ospo-ravaju i onemogućavaju Bošnjacimaostvarivanje Ustavom garantovanihprava.

Na sastanku je usaglašeno da Zaštitnikgrađana na osno-vu svojih ovlašće-nja posreduje, ka-ko bi Ministarstvoprosvjete odobri-lo nedostajućeudžbenike, uvaža-vajući temeljnaidentitetska pita-nja Bošnjaka, tekako bi Bošnjaci upunom kapacite-tu mogli da ostva-re svoje Ustavomgarantovano pra-vo na obrazovanje

na maternjem bosan-skom jeziku.

Imajući u vidu da Bo-šnjaci u Sandžaku ne-maju državu koja se le-gitimisala kao državazaštitnica, Bošnjačkonacionalno vijeće insti-tuciju Zaštitnika građa-na sa punim pravom vi-di kao instituciju zaštit-nicu koja će otklonitiprepreke i pomoći efi-kasnom ostvarenju pra-va Bošnjaka.

D

Omogućiti Bošnjacima ostvarivanje Ustavom zagarantovanih prava

Bošnjačka zajednica

11 Minority News

Slovačka zajednica

U vrtlogu igre 60 godinaIzvor: RTV

Staroj Pazovi je u su-botu, 3. februara,održan godišnji kon-cert dečjih grupa

SKUD-a “Janko Čmelik”, koji jebio u znaku dva velika jubilejaRužene Červenski, koreograf-kinje, čije je prepoznatljiv ru-kopis izvorno narodno stvara-laštvo pazovačkih Slovaka.

U svojoj 80. godini života učiteljica upenziji i koreografkinja proslavlja 60godina koreografskog rada, a kako kaže,igra od malih nogu. Ne zna koliko jekoncerata do sada imala, tako da je iovaj jubilarni spremala uo-bičajeno, jer ono što nju po-kreće to je upravo folklor.

Nosilac je brojnih priznanjai nagrada, među kojima jeZlatna značka Kulturno pro-svetne zajednice Srbije. Svemarljivo čuva, ali i nadaljestvara nove koreografije, nerazmišljajući o vremenu ili otome koliko će još da radi.

Mnoge generacije nije učila

samo igri i pesmi, već i životu, ali i re-šavala sa njima domaće zadatke i, si-gurno, svima prenela svoju ljubav pre-ma folkloru.

Na koncertu pod nazivom “Uvrtlogu igre” nastupile su četiridečje grupe, a program je počeoi završio se zajedničkom pe-smom.

Ljibuška Lakatoš, predsednicaDruštva Čmelik je slavljenici uru-čila prigodan poklon, kao i Dra-goslav Bonđi, predsednik Izvr-šnog odbora MZ Stara Pazova,

a igrači su joj za kraj takođe pripremiliiznenađenje sa poklonima i rođendan-skom pesmom, kojoj su se na kraju pri-družili i svi u publici.

U

Bugarska zajednica

U Pančevu održano „Šopsko veče“Izvor: www.far.rs

od motom „Imani mnogo, ama sene poznavamo“, iove godine, sed-

mi put zaredom, u Pančevuje 10. februara tradicionalnazavičajna proslava „Šopskoveče“. Kao i prethodnih go-dina, okupljanje se organi-zuje uoči praznika Sveti Tri-fun – Zarezoja, a organizatormanifestacije je Udruženjegrađana bugarske naciona-lne manjine „Šopsko oro“ izPančeva.

Kristalna dvorana restorana „Banatskikutak“ ove godine je okupila oko 170gostiju, koji su uživali u druženju i tra-dicionalnim kulinarskim specijalitetima.

Za dobru atmosferu pobrinuli su se imuzičari Nenad Dimitrov, AleksandarVasov, Predrag Manov i Goran Jovano-vić, kao i članovi KUD „Stanko Paunović“iz Pančeva, koji su obradovali prisutne

izvođenjem spleta šopskih igara.

Među brojnim zvanicama bili su ikonzul Ambasade Republike Bugar-ske u Beogradu, Georgi Hristov, već-nik za obrazovanje i informisanjeopštine Dimitrovgrad, Dejan Milev,Dalibor Milanov kao predstavnikKIC „Caribrod“, Irina Bogdanović izUdruženja Rusa i njihovih potomaka„Romaška“ iz Pančeva, organizatormanifestacije „Bugarijada“ ŽarkoJeftimov, predstavnici NIS Gazpromiz Pančeva, kao i predsednik Udru-ženja „Šopsko oro“ Zoran Rajkov.

Ovogodišnjeg kmeta Vukašina Veseli-nova naslediće Danijela Gvozdenović,koja je odabrana da iduće godine budedomaćin ovog okupljanja.

P

12 Minority News

Rusinska zajednica

Uskoro „Ruthenradio“Izvor: Ruske slovo

četvrtak, 7. februara 2018.u Zavodu za kulturu vojvo-đanskih Rusina održana jeSkupština Udruženja građa-

na „Ruthenradio“ na kojoj je podržanainicijativa za osnivanje „Ruthenradia“,koji bi objedinjio sve programe na ru-sinskom jeziku nastalih u Vojvodini.Planirano je da program bude emitovanna internetu i klasičnim zemaljskim pu-tem.

Predsednik Skupštine, Slavko Rac, tomje prilikom podsetio da je ideja o osni-vanju ove radio stanice nastala još2012. godine, kad je i osnovano Udru-ženje građana „Ruthenradio“. Kako jerečeno, radio će realizovati programna osnovu projekata.

Na sednici je zaključeno da u narednomperiodu treba početi sa konkretnim ko-

racima osnivanja radija, odn. neophodnoje registrovati medij u Agenciji za pri-vredne registre, kao i u svim ostalim re-publičkim organima, kako bi se dobiladozvola za emitovanje.

Udruženje „Ruthenradio“ čine pred-stavnici Nacionalnog saveta rusinskenacionalne majine, Novinarske asoci-jacije Rusina, Radia „Marija“ i Agrobi -znis inkubatora.

U

Jervrejska zajednica

Ružić i Medić o položaju jevrejske zajednice

Izvor: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

inistar Branko Ružić raz-govarao je 7. februara sapredsednikom Jevrejskeopštine Beograd (JOB),

Danilom Medićem, o saradnji na

unapređenju položaja i revitalizacijijevrejske zajednice.

Kako je rekao Medić, ciljevi JOB-a sudalja afirmacija vrednosti jevrejske

zajednice, socijalna i zdravstvena za-štita i podrška povećanju nataliteta.

Ministar Ružić istakao je da je una-pređenje položaja nacionalnih ma-njina jedan od prioriteta ovog Mi-nistarstva i da je veoma ponosan načinjenicu da je ove godine Budžetskifond za nacionalne manjine povećan12 puta i trenutno iznosi više od 21milion dinara i pozvao je i predsta-vnike jevrejske zajednice da kandi-duju projekat koji bi doprineo afir-maciji multikulturalnosti.

Sagovornici su razgovarali i o oču-vanju kulturno-istorijskog nasleđajevrejske zajednice i u tom kontekstuistakli uspostavljanje Memorijalnogkompleksa na Starom sajmištu, kojitreba da bude institucija obrazov-nog, muzejskog i istaživačkog karak-tera.

M

13 Minority News

Vlaška zajednica

Sveti Sinod SPC održao sednicu sa predstavnicima Nacionalnog

saveta VlahaIzvor: Nacionalni savet Vlaha

ana 6. februara 2018. godine,na poziv Njegove Svetosti Pa-trijarha Srpskog, gospodinaIrineja, Sveti Sinod Srpske Pra-

voslavne Crkve održao je sednicu u Beo-gradskoj patrijaršiji u čijem su radu uče-stvovali predstavnici Nacionalnog savetaVlaha, Radiša Dragojević, predsednik,Dragan Andrejević, predsednik Odboraza verska pitanja NSV, dr Siniša Čelojević,član IO NSV i predsednik Udruženja “Ger-gina” i Miletić Mihajlović, potpredsednikNSV.

Tema sastanka je bila uvođenje vlaškogjezika u bogosluženje SPC, kao i neka-nonsko delovanje Rumunske crkve nateritoriji istočne Srbije.

Predstavnici Nacionalnog saveta Vlahasu iscrpno i podrobno izvestili Sveti Si-nod o potrebi uvođenja bogosluženjana maternjem vlaškom jeziku, uz isti-

canje činjenice da je maternji jezik Vlaha– vlaški jezik, da je država Srbija jedinamatica i domovina Vlaha Srbije, i da pri-padnici vlaške zajednice svojom crkvomsmatraju jedino Srpsku Pravoslavnu Cr-kvu. Pred Svetim Sinodom prvi put, odkada postoji Srpska Pravoslavna Crkva(od pre 800 godina), izgovorena je mo-

litva Oče naš na vlaškom jeziku .

Sveti Sinod podržao je inicijativu pred-stavnika Nacionalnog saveta, te da ćeSvetom Saboru SPC, koji treba da donesekonačnu odluku o iznetim predlozima,izneti stavove vlaške zajednice i podržatiih.

D

Održana redovna godišnja SkupštinaUdruženja “Gergina”

Izvor: Nacionalni savet Vlaha

druženje za očuvanje kulturei tradicije Vlaha „Gergina“održalo je 3. februara redo-vnu godišnju skupštinu, na

kojoj su imenovani novi članovi uprav-nog i nadzornog odbora, dok će na čeluudruženja u naredne četiri godine i daljebiti Siniša Čelojević.

Na Skupštini je bilo reči i o toku pripremaza 10. Festival vlaške muzike “Gergina”2018. Festival će trajati dva dana, a potradiciji biće održan prve i druge večeripo Vaskrsu, odn. 9. i 10. aprila. Prve tak-mičarske večeri predstaviće se 20 mladihneafirmisanih vokalnih solista i instru-mentalista, a interesovanje je veliko iza drugo, revijalno, veče već afirmisanihizvođača vlaške muzike. Festival će imatiinternacionalni karakter.

S obzirom na to da je u pitanju jubilarnideseti festival, u centru Negotina biće

postavljeno 10 bilborda na kojima će,kroz fotografije, biti predstavljene sveprethodne sezone vlaškog festivala, ado njegovog održavanja biće organizo-van i sastanak sa predstavnicima me-dija, u cilju bolje promocije negotinskogfestivala vlaške muzike. Generalni me-dijski pokrovitelj ostaje TV Istok iz Sa-laša.

Na skupštini se razgovaralo i o pripre-mama za predstojeći izbor Nacionalnogsaveta Vlaha, koji treba da se dogodiu oktobru, u skladu sa tokom procedureoko usvajanja novog Zakona o nacio-nalnim manjinama. Udruženje „Gergi-na“, inače i nosilac najbrojnijih i naj-značajnijih aktivnosti NSV, učiniće svešto je moguće u cilju što bolje pripremepredstojećih izbora za NSV. Sa Skupštineje potekla i snažno je podržana inicija-tiva da se sedište NSV prebaci u Nego-tin, kako bi rad bio još efikasniji.

„U okviru izdavačke delatnosti objavilismo do sada 25 knjiga na vlaškom jeziku,zahvaljujući prethodnoj standardizacijivlaškog jezika. Imamo veliki broj učenikakoji su zainteresovani da uče, u okviruizbornog predmeta, vlaški jezik. Bilo ihje 524, ali je danas njihov broj dalekomanji“ naveo je Andrejević.

„Vlasi deluju pod krovnim Nacionalnimsavetom Vlaha, a „Gergina“ je najaktiv-niji deo NSV. Vlasi su 2012. dobili svojepismo, da li je dobro ili ne, izloženo jesudu javnosti, ali je najvažnije da pismozadovoljava sve standarde prema kojimasvaki glas ima svoj znak. Mi smo u tomeuspeli. Loše je samo što ogroman brojpripadnika vlaške nacionalne manjineu Srbiji i NSV nisu obavešteni o tome,tako da moramo da radimo na afirmacijisvega vrednog što smo postigli“, zaključioje Živojin Dragišić, član Upravnog od-bora.

U

14 Minority News

U Kovinu obeležen “Prešernov dan”Izvor: RTV

Foto: RTV/www.pancevo.mojkraj.rs

dvorani Kulturnogcentra u Kovinu 8.februara je održa-na Centralna pro-

slava “Prešernovog dana”, naj-značajnijeg slovenačkog kul-turnog praznika.

Prešernov dan je slovenačkikulturni i državni praznik. Obe-ležava se 8. februara na dansmrti velikog slovenačkog knji-ževnika i pesnika France Pre-šerna.

U Kovinu je obeležen sveča-nom akademijom u kojoj suučestvovali učenici osnovnih škola “ÐuraJakšic” iz Kovina i “Olga Petrov” iz Bana-tskog Brestovca, kao i članovi UdruženjaSlovenaca južnog Banata “Logarska do-

lina” iz Pančeva koji od 2010. go-dine i organizuju ovu manifesta-ciju.

Obeležavanje ovog važnog danaupotpunili su brojni gosti i članoviUdruženja Slovenaca kojih u Srbijiima 17.

“Naše udruženje je ove godine do-bilo organizaciju centralne proslavePrešernovih dana za Srbiju i to jenama veoma značajno, jer samimtim dobijamo priznanje da smovredni i da dobro radimo”, kažeJosip Veber, predsednik UdruženjaSlovenaca Južnog Banata “Logar-ska dolina”.

“Petogodišnja saradnja koju opština Kovinima sa udruženjem “Logarska dolina”krunisana je i bratimljenjem dve škole,Osnovne škole “Đura Jakšić” iz Kovina i

Osnovne škole “Ornož” izistoimenog mesta. Mi smoveoma srećni zbog te sara-dnje, kao i zbog saradnje sasamim Udruženjem koju će-mo i u budućnosti nastavi-ti”, ističe Sanja Petrović,predsednica opštine Kovin.

“Upravo saradnja među na-cionalnim grupama govorio ljudskom dostojanstvu,ali mogućnosti intenzivira-nja dijaloga. To je i moja gla-vna poruka, a ovo vreme ukojem živimo jeste vremedijaloga, susretanja i me-

đusobnog obogaćivanja”, kaže beogradskinadbiskup Stanislav Hočevar.

Osim kulturnih veza, Srbiju i Slovenijupovezuje i sve veća privredna saradnja.

“Vi ste druga destinacija za naše investi-cije, milijardu i dvesta miliona slovenačkihinvesticija je uloženo ovde. Zapošljavamooko 25.000 lokalnog stanovništva i u Srbijiradi oko 600 slovenačkih firmi, tako daje to odlično. U zadnje dve godine po-većava se i broj srpskih investicija u Slo-veniji”, ističe Nj.E. Vladimir Gasparič, am-basador Republike Slovenije u Srbiji.

Inače, prva manifestacija povodom ovogpraznika održana je 1941. godine, a na-stavljena nakon završetka Drugog svet-skog rata. Prešernov dan se osim u Slo-veniji, obeležava u svim zemljama gdežive Slovenci i gde postoje njihova udru-ženja.

U

Slovenačka zajednica

15 Minority News

Istorija i tradicija u savrimenom svituIzvor: Bunjevački Media Centar

edan od četri nacionalnapraznika bunjevačke zajed-nice – Dan Velikog prela,obilužen je, kako je to i obi-

čaj, na Marin, u petak, 2. februara, usubotičkom restoranu „Spartak“. Bilaje to prilika da se okupi velik broj če-ljadi, da se gosti malo prodivane, pro-vesele, al i da se podsite istorije Bu-njevaca u kojoj Veliko prelo ima izuze-tan značaj.

– Značaj je, izmed ostalog, i istorijski,jel su se na ovaj dan 1879. godine Bu-njevci prvi put okupili na Velikom prelu,da se pridstave i svojoj zajednici, al ivaroši u kojoj i danas žive u najvećembroju. Bila je to prilika da se pokažemoko zajednica koja organizovano postoji.Zato smo i u Nacionalnom savitu bu-njevačke nacionalne manjine ovo pro-glasili ko naš nacionalni praznik, spojilismo istoriju i tradiciju u savrimenom

dobu. Slavimo Prelo slično ko i naši prici,al se i borimo ko što su i oni radili, zaočuvanje naše tradicije. Jeste, tuštasmo dosad uradili, al tribabit i samokritičan i kazatda je još tušta i ostalo. Dokgod nas ima i dok se drži-mo svog identiteta i onogšto jesmo, ima nade i bu-dućnosti za nas – divanilaje dr Suzana KujundžićOstojić, pridsidnica Nacio-nalnog savita bunjevačkenacionalne manjine.

Prisutne je pozdravio iBogdan Laban, gradona-čelnik Subotice. Tom pri-likom je čestito Bunjevci-ma nacionalni praznik, po-činjuć pri tom da su svi

okupljeni na Prelu prijatelji, braća, kom-šije, kumovi...

– Dragi moji Bunjevci, svi smo mi ovdepovezani na jedan ilidrugi način, zato i je-smo braća, kumovi, su-sedi... Delimo ovaj pro-stor unazad stolećima,zajedno tu živimo, zatosu nam i nošnje i igreslične, zato se i veseli-mo na iste pesme i istakola. Proteklo je 100 go-dina od stvaranja Kra-ljevine Srbije, potom iKraljevina SHS, kojusmo stvarali zajedno, iSrbi i Bunjevci, i svi dru-gi narodi zajedno sa na-

ma. Ponosni smo na ono što su nampreci ostavili, a na nama je da čuvamotradiciju, da nastavimo njihovim putem,

pa da nove generacije budu ponosne ina nas – kazo je prvi čovik Subotice.

Da je Veliko prelo značajno za cilu za-jednicu, al i za Srbiju, potvrdio je i VladoRadulović iz Kancelarije za ljudska i ma-njinska prava.

– Poruka ovakvog okupljanja je svakakou očuvanju posebnosti bunjevačke na-cionalne manjine. Videli smo i večerasbogat kulturno-umetnički program i zaistasmo uživali u ovoj večeri. Takođe, iskoristilismo priliku da porazgovaramo sa pred-stavnicima Saveta i da ukažemo na značajove krovne institucije, kako kod Bunje-vaca, tako i kod drugih nacionalnih ma-njina. Što se bunjevačke zajednice tiče,ostvaren je veliki napredak. Ističe se, presvega, oblast obrazovanja u kojoj iz godineu godinu ima sve više dece koja slušajunastavu na bunjevačkom govoru. Nada-mo se da će je uskoro slušati i na bunje-

vačkom jeziku, jer svi želimo daovo bude završna godina u stan-dardizaciji bunjevačkog jezika– istako je Radulović.

Kulturno-umitnički dio progra-ma počo je skečom „Imaćemobunjevačko prelo“, izveli su gaStela Bukvić i Dušan Ivić, članoviDramske sekcije KUD „Bunjev-ka“, po tekstu Kate Kuntić. Usli-dila je prva preljska pisma „Koloigra, tamburica svira“ u izvođe-nju Tamare Babić i TO „Tajna“,a gosti su s nestrpljenjom čekalipromenadu najlipši prelja, al iproglašenje najlipše preljskepisme.

J

Bunjevačka zajednica

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat

Publikaciju podržava Ministarstvo spoljnih poslova Republike Bugarske. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove donatora.