Informacioni molekuli
-
Upload
ljubica-lalic-profesorski-profil -
Category
Education
-
view
918 -
download
1
Transcript of Informacioni molekuli
![Page 1: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/1.jpg)
DNK, RNK, ПРОТЕИНИ
![Page 2: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/2.jpg)
Да би неки биомакромолекул могао да буденосилац и преносилац генетичке информације онмора да испуни следеће услове:
ОВЕ УСЛОВЕ ИСПУЊАВА ДНК
1. Мора да носи информацију
Генетички код
2.Мора да има способност реплицирања
ДНК репликација
3.Мора да обезбеди промене информације
Мутације
4.Мора да утиче на експресију фенотипа.
Генска функција (транслација)
![Page 3: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/3.jpg)
Током 19. века па све до открића секундарнеструктуре ДНК (Вотсона и Крик) сматрало се да супротеини одговорни за пренос наследнихинформација из генерације у генерацију.
Тешко је било замислити да молекул који се састоји одсамо четири градивна елемента може да буденосилац генетичке информације.
У прилог оваквом мишљењу ишла је и чињеница дахромозоми садрже по тежини мање ДНК негопротеина.
Алфабет од 20 “слова” од којих су сачињени протеиничинио се вероватнијом структуром за преносинформација у односу на алфабет од 4 “слова” одкојих је сачињена ДНК.
![Page 4: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/4.jpg)
ПРИМАРНА СТРУКТУРА ДНК Основна градивна јединица ДНК је нуклеотид.
Сваки нуклеотид се састоји од три компоненте :
једног молекула азотне базе,
једног молекула шећера пентозе (дезоксирибоза)
једне фосфатне групе.
Азотне базе могу бити:
пуринске (пурини):
аденин(А) и гуанин(G)
пиримидинске(пиримидини):
цитозин(C) и тимин(Т).
![Page 5: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/5.jpg)
ГРАЂА НУКЛЕОТИДА
![Page 6: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/6.jpg)
НУКЛЕОТИД
Дезоксирибонуклеотид
фосфат тимин
дезоксирибоза
![Page 7: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/7.jpg)
Нуклеотиди су међусобно повезани градећи полинуклеотидни ланац.
Везе између нуклеотида у том ланцу су фосфодиестарске
Остварују се тако што се трећи C-атом (C3’) пентозе једног нуклеотида веже за пети C-атом(C5’) пентозе наредног нуклеотида у ланцу.
Таквим повезивањем на једном крају ланца остаје слободна хидроксилна група везана за C3’ (тај крај се назива 3’ крај), а на другом фосфатна група везана за C5’ атом (то је 5’ крај).
Почетак полипептидног ланца је 5' крај.
![Page 8: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/8.jpg)
ПРИМАРНА СТРУКТУРА НУКЛЕИНСКИХ КИСЕЛИНА
Чини је врста, број и редоследнуклеотида у полинуклеотидномланцу, повезаних јаким, ковалентнимфосфодиестарским везама. Такав ланац има свој 5´ и 3´ крај.
![Page 9: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/9.jpg)
Варијабилност примарнеструктуре ДНК је огромна
Број различитих редоследа нуклеотидаје 4n, где је n број нуклеотида који чинеланац ДНК.
Ако се нпр. ланац ДНК састоји од само 100 нуклеотида, билоби могуће предвидети постојање 1056 молекула саразличитим редоследом нуклеотида.
Природни молекули ДНК састоје се од великог бројануклеотида (најмањи молекул ДНК имају вируси и он се
састоји од око 5000 нуклеотида) чиме сеобезбеђује огромна разноврсностбиолошких врста.
![Page 10: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/10.jpg)
СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА ДНКСекундарну структуру ДНК успели су да
одгонетну Вотсон и Крик 1953.год.
Основу те структуре чини дволанчаназавојница (спирала).
два полинуклеотидна ланца који се спирално увијају и повезани су водоничним везама.
Два полинуклеотидна ланца суантипаралелна што значи да се наспрам 5’ краја једног ланца налази 3’ крај другог, иобрнуто.
![Page 11: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/11.jpg)
![Page 12: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/12.jpg)
СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА ДНК
Чине је два полинуклеотидна ланцаповезана слабим водоничним везамапреко наспрамних азотних база.
Вотсон и Крик – модел дволанчане ДНК завојнице
![Page 13: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/13.jpg)
![Page 14: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/14.jpg)
![Page 15: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/15.jpg)
Принцип комплементарности и антипаралелности
Принципи на коме се заснива секундарна структура ДНК, омогућавају да редослед база у једном ланцуаутоматски одређује редослед у другом.
Ако са пентозе једног ланца полази пуринска база, сапентозе наспрамног полази пиримидинска база која ће сеса њом везати и обрнуто.
Базе које се везују су КОМПЛЕМЕНТАРНЕ – наспрам аденинатимин, а наспрам гуанина цитозин и обрнуто.
Наспрамне базе се повезују ВОДОНИЧНИМвезама : А и Т су међусобно повезани са две (А=Т); а G и C са три (GC).
![Page 16: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/16.jpg)
TG
CGAA
TC T
AGT C
A AC
GT
5′
5′
3′
3′
Два полинуклеотидна ланца су антипаралелна што
значи да се наспрам 5’ краја једног ланца налази 3’
крај другог, и обрнуто.
![Page 17: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/17.jpg)
ПРИНЦИП АНТИПАРАЛЕЛНОСТИ И КОМПЛЕМЕНТАРНОСТИ
Комплементарност –
спајање пуринске базе једног и
пиримидинске базе другог ланца
и то:
A-T
C-G
Антипаралелност – два
ланца оријентисана у супротном
смеру.
![Page 18: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/18.jpg)
![Page 19: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/19.jpg)
Чаргафова правилаОдноси броја база у молекулу су:
А/Т= 1 и
G/C=1
тј. број молекула А једнак броју молакулаТ, што важи и за G и C
исто тако је и број пуринских нуклеотидаједнак броју пиримидинских нуклеотидатј. А+G/Т+C= 1
![Page 20: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/20.jpg)
Занимљиви детаљи грађе ДНК Фосфатне групе су окренуте према спољашњој страни и заједно са
пентозама чине скелет завојнице
Потребно је да се наизменично веже по 10 пентоза и 10 фосфатних група да би се формирао спирални навој, односно 11. пентоза се нађе у оси прве.
Ланци су увијени један око другог тако да се дуж дволанчане завојницепростиру два жљеба: велики и мали.
Пуринске и пиримидинске базе се налазе у унутрашњости завојнице густоспаковане једна над другом, а равни база су нормалне на осу завојнице.
ДНК завојница има целом дужином исти пречник.
Ако са пентозе једне скелетне нити полази пуринска база, са пентозе наспрамне полази пиримидинска база која ће се са њом везати и обрнуто.
Кад се вежу једна пуринска и једна пиримидинска, одржава се стално растојање међу скелетним нитима молекула ДНК зато што пар пурин -пиримидин има исту величину 10.9 nm, при чему је растојање у пару 0.3nm
Пречник двоспирализованог ланца ДНК је око 2nm.
![Page 21: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/21.jpg)
фосфор
Угљеник у склетном низу
фосфата и шећера
водоник
кисеоник
базе
Мали жљеб
Велики жљеб
![Page 22: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/22.jpg)
ДЕНАТУРАЦИЈА ДНК
Денатурација
ДНК
загревањем
Денатурација
ДНК
загревањем
Хлађењем се поново
успоставља секундарна
структура ДНК.
реверзибилан процес
![Page 23: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/23.jpg)
ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА РНК
Основна градивна јединица РНК је нуклеотид. Нуклеотиди ДНК и РНК разликују се по пиримидинским базама и пентози: уместо тимина РНК има урацил, а шећер је рибоза.
РНК су једноланчани молекули који настају тако што се нуклеотиди повезују фосфодиестарским везама.
Природа ових веза је иста као у ДНК, само што уместо дезоксирибозе учествује рибоза.
Иако једноланчана, у неким врстама РНК (тРНК и рРНК) постоје краћи или дужи дволанчани региони
![Page 24: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/24.jpg)
Имају и она се остварује успостављањем водоничних веза унутар једног полинуклеотидног РНК ланца.
ИМАЈУ ЛИ РНК СЕКУНДАРНУ СТРУКТУРУ?
![Page 25: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/25.jpg)
У ћелији постоје три врсте РНК :
информациона РНК (и-РНК),
транспортна РНК (т-РНК) и
рибозомска РНК (р-РНК).
Све три врсте настају преписивањем одређених делова једног ланца ДНК, односно преписивањем гена. РНК представљају копије гена.
Ћелије једног организма се међусобно разликују по и-РНК и т-РНК које садрже док су р-РНК и ДНК у свим ћелијама једног организма исте.
![Page 26: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/26.jpg)
Информациона РНК настаје преписивањем структурних гена који садрже
упутство за синтезу полипептида.
Улога и-РНК је да то упутство (информацију) за синтезу полипептида пренесе до рибозома (место синтезе протеина).
Синтеза и-РНК почиње онда када је ћелији потребан неки протеин, а када се обезбеди довољна количина протеина и-РНК бива разграђена.
![Page 27: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/27.jpg)
Транспортна РНК
Настаје преписивањем мале групе специфичних гена.
Транспортна РНК има улогу да преноси аминокиселине до рибозома.
![Page 28: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/28.jpg)
![Page 29: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/29.jpg)
Рибозомска РНКНастаје преписивањем гена који се
заједнички називају »организатори једарцета«.
Њена улога је да заједно са одређеним протеинима награди рибозоме.
![Page 30: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/30.jpg)
НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ - СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ
ДНК РНК
делови нуклеотид
а
структура молекула
место у ћелији
улога
![Page 31: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/31.jpg)
НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ - СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ
ДНК РНК
делови нуклеотид
а
1.дезоксирибоза2.фосфатна група3.азотна база
а) пуринска-аденин-гуанин
б) пиримидинска-тимин-цитозин
1.рибоза2.фосфатна група3.азотна база
а) пуринска-аденин-гуанин
б) пиримидинска-урацил-цитозин
структура молекула
дволанчана спирала једноланчан молекул
место у ћелији
једро једро,цитосол
улога носилац гена синтеза протеина
![Page 32: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/32.jpg)
ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА ДНК
ДНК
хистонски
протеин
хромозом Паковање ДНК са
хистонима у хроматин и
хромозоме
![Page 33: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/33.jpg)
HROMATIN На основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има
дужину од 3,4 nm, лако се може израчунати укупна дужина испруженедволанчане завојнице ДНК у некој ћелији.
Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној јединој ћелији човекаизноси око 2 m.
Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 м, а њеногједра 5-10 m.
Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврстоупакована да би се уопште могла сместити у ћелију.
То подразумева да поред секундарне структуре, постоје и други нивоиорганизације ДНК.
И заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да једвострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. Утом паковању учествују протеини са којима је ДНК чврсто везана.
У свим ћелијама ДНК се налази у хромозомима који се појављују уједру непосредно пре и за време ћелијске деобе.
У периоду између две деобе (у интерфази) хромозомски материјал јераспоређен по целом једру као дифузна маса и назива се хроматин.
![Page 34: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/34.jpg)
Занимљивости
Телесна људска ћелија има 46 хромозома.
Ако се измери укупна дужина DNK у свим хромозомима, добија се вредност од око 2m.Треба имати у виду да је пречник једра 5-10mm.
Укупна дужина DNK у свим ћелијама људског тела износи 2x10¹¹ km, што је много пута веће од обима Земље или растојања између Земље и Сунца.
Због тога ДНК мора да се намотава и на различите начине пакује.
![Page 35: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/35.jpg)
Хроматин еукариота се састоји од ДНК, протеина имале количине РНК.
Протеини хроматина се сврставају у две класе:
хистоне и
нехистонске протеине, при чему су хистониважни за паковање ДНК.
Хроматин(обрађен неким ензимима) се подмикроскопом може видети као, перластаструктура, танка нит на којој су нанизанеперле.Танка нит је ДНК, а перле су комплекси ДНКи хистона названи нуклеозоми.
![Page 36: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/36.jpg)
Nuklozom Nukleozom se sastoji od histonskog oktamera oko koga
je DNK namotana skoro 2 puta (tačnije 1,8 puta).
Oktamer se sastoji od 8 molekula histona : po dva molekula histona H2A, H2B, H3 i H4.
Histon H1 je vezan za DNK na mestu gde ona ulazi i napušta nukleozom. Između nukleozoma je tzv. vezujuća(linker)
Pakovanjem u nukleozome DNK se prividno skraćuje oko 7 puta, ali to još uvek nije dovoljno za smeštanje DNK u jedro.Ta činjenica ukazuje na postojanje dodatnih nivoa spiralizacije DNK kao što su solenoidne strukture i dr.
![Page 37: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/37.jpg)
ХРОМАТИН = ДНК + 2 КЛАСЕ ПРОТЕИНА
ХИСТОНИ H1; H2A; H2B; H3; H4
-мали протеини (100- 200 аминокиселина)
-20-30% ARGININ+ i LIZIN+
-високо конзервирана А.К. секвенца
-важни за структурну организацију хроматина
-неспецифични инхибитори експресије гена
НЕХИСТОНИ мала количина – неколико класа
-ензими репликације и транскрипције
-модификатори хистона
-регулаторни протеини – специфични
активатори гена
![Page 38: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/38.jpg)
NUKLEOZOM
DNK H1 histon
nukleozom
jezgro 8 molekula histona: 2xH2A, 2xH2B, 2xH3, 2xH4
![Page 39: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/39.jpg)
![Page 40: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/40.jpg)
nukleozom
DNK
H1 histon
oktamerno
histonsko jezgro
30
nm
nukleozom
![Page 41: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/41.jpg)
HROMATINSKA NIT
NUKLEOZOMNA NIT
![Page 42: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/42.jpg)
2 nm
11 nm
30
nm
300
nm
700
nm
1400
nm
nukleozomi
30 nm
hromatinska
nit
metafazni
hromozom
![Page 43: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/43.jpg)
![Page 44: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/44.jpg)
Хромозоми еукариота
Хромозоми су телашца карактеристичног облика која се у једру могу уочити за време деобе.
Најбоље се уочавају за време метафазе митозе па се називају метафазни хромозоми.
![Page 45: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/45.jpg)
Хромозоми
посматрани
електронским
микроскопом
хроматида
![Page 46: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/46.jpg)
Грађа метафазног хромозома
Свака хроматида је уздужна половина хромозома и има један молекул DNK, а цео метафазни хромозом има два једнака молекула DNK.
Сестринске хроматиде се образују удвајањем (репликацијом) DNK тако да су потпуне једнаке (отуда назив сестринске).
Центомера се види као сужење хромозома и она повезује хроматиде. Центромера усмерава кретање хромозома за време деобе.
центромера
центромера
једна
хроматида
њена
сестринска
хроматида
Сваки
метафазни
хромозом се
састоји од • две сестринске
хроматиде и
•центромере
(примарног
сужења)
![Page 47: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/47.jpg)
Положај центромере хромозома
Метацентричан
Телоцентричан
Субметацентричан
Акроцентричан
центромера
![Page 48: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/48.jpg)
Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту.
![Page 49: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/49.jpg)
диплоидан број хромозома (грч. диплоос =
двострук) Обележава се као 2n. Јавља се
код телесних ћелија. Кажемо да су то две
гарнитуре хромозома
хаплоидан број хромозома (грч.
хаплоос = једнострук) Обележава се
као n. Јавља се код полних ћелија
(гамета). Кажемо да је то једна
гарнитура хромозома
Хаплоидне
ћелије– људски
гамети
Хаплоидно и диплоидно стање
Диплоидна ћелија
– телесна ћелија
Хаплоидни
сперматозоид
Хаплоидна јајна
ћелија
Оплођење
Очински хомолог
Мајчински хомолог
![Page 50: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/50.jpg)
Хромозоми који су међусобно слични, а потичу један одмајке, а други од оца, чине парове хомологих хромозома.
![Page 51: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/51.jpg)
ХОМОЛОГИ ХРОМОЗОМИ
Мајка
Дете
Отац
![Page 52: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/52.jpg)
Задатак: организам је 2n = 4. Хромозоми 1 и 2 су
хромозоми
Хромозоми 3 и 4 су
хромозоми
Хромозоми 1 и 3 долазе од
Хромозоми 2 и 4 долазе од мајке
оца
хомологи
хомологи
![Page 53: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/53.jpg)
Кариотип
![Page 54: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/54.jpg)
Кариограм
2n = 46, XY
![Page 55: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/55.jpg)
2n = 46, XX
ово је пар хомологих хромозома
Кариограм
![Page 56: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/56.jpg)
Хромозоми 4 и 5
човека
![Page 57: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/57.jpg)
FISH (fluorescentna
in situ hibridizacija)
![Page 58: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/58.jpg)
Humani hr. 4 obojen fuloresecntonom bojom
![Page 59: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/59.jpg)
Chromosome painting primenom FISH metode
![Page 60: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/60.jpg)
![Page 61: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/61.jpg)
![Page 62: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/62.jpg)
Општа структураамино киселина
Амино група (-
NH2)
Карбоксилна група (-COOH)
-R остатак има различиту структуру и особине
(растворљивост, наелектрисање, елементарни састав)
![Page 63: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/63.jpg)
Aminokiseline sa nepolarnom (hidrofobnom) bočnom grupom
Aminokiseline sa
nenaelektrisanom (polarnom)
bočnom grupom
Aminokiseline sa (-) naelektrisanom (kiselom)
bočnom grupom
Aminokiseline sa (+) naelektrisanom
(baznom) bočnom grupom
IZDVAJAJU SE I:
Aromatične
aminokiseline:
Trp, Phe, Tyr
Aminokiseline sa
sumporom:
Met, Cys
![Page 64: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/64.jpg)
У грађењу пептидне везе учествују карбоксилна група једне амино-киселине и амино-група друге амино-киселине.
ФОРМИРАЊЕ ПЕПТИДНЕ ВЕЗЕ
Н2О
N- терминус С- терминус
![Page 65: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/65.jpg)
Пептидна веза
N- терминус С- терминус
![Page 66: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/66.jpg)
![Page 67: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/67.jpg)
ПРИМАРНА
СТРУКТУРА
СЕКУНДАРНА
СТРУКТУРА
ТЕРЦИЈАРНА
СТРУКТУРА
Два или више
полипептидна
ланца
КВАТЕРНЕРНА
СТРУКТУРА
Увијени
ланац
- β паралелне плоче
- α хеликс
- неправилно
клупче
линеарна секвенца амино киселина
![Page 68: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/68.jpg)
ПРИМАРНА СТРУКТУРА
секвенца АК (број, редослед и садржај!!!)
СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА
α хеликс, β паралелне плоче, насумичноклупче
ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА
линеарни или глобуларни
Нативна конформација – функционалниоблик
Нарушава се ДЕНАТУРАЦИЈОМ
КВЕРТЕНЕРНА СТРУКТУРА
више субјединица
![Page 69: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/69.jpg)
Одређена бројем и редоследом амино-киселина.
Примарна структура протеина
![Page 70: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/70.jpg)
Одређена формирањем водоничних веза између N-H и C=O
групе две пептидне везе несуседних амино-киселина.
Секундарна структура протеина
β-плочаα-хеликс
водоничне везе
![Page 71: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/71.jpg)
Терцијарна структура протеина
полипептидни ланац
Дисулфитне
везе Водоничне везе
Јонске везе
Ван дер Валсове силе и
Хидрофобне интеракције
![Page 72: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/72.jpg)
Настаје када полипептидни ланац заузме коначни
тродимензионални облик - нативну конформацију.
Терцијарна структура протеина
ФИБРИЛАРНИ ПРОТЕИН
МиоглобинКолаген
ГЛОБУЛАРНИ ПРОТЕИН
![Page 73: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/73.jpg)
Произилази из начина на који се субјединице повезују.
Кватернарна структура протеина
Хем
КВАРТЕРНАРНА СТРУКТУРА ХЕМОГЛОБИНА
![Page 74: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/74.jpg)
Денатурација – раскидање слабих веза и нарушавање
секундарне и терцијарне структуре протеина.
ДЕНАТУРАЦИЈА ПРОТЕИНА
ДЕНАТУРАЦИЈА
Денатурисано стањеПротеин
![Page 75: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/75.jpg)
УЛОГЕ ПРОТЕИНА
1. Структурни (градивни) протеини
2. Транспорни протеини
3. Одбрамбени протеини
4. Унутарћелијска кретања
5. Резервоари аминокиселина
6. Ензими
7. Протеински хормони
![Page 76: Informacioni molekuli](https://reader033.fdocuments.net/reader033/viewer/2022042517/5a6e961d7f8b9a7a488b49b1/html5/thumbnails/76.jpg)
Literatura http://www.bionet-skola.com/w/Molekularna_biologija Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986. Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997. Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd,
2001. Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002. Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu
psihologiju, Beograd, 2002. Tanja Berić, Gordana Subakov-Simić, Peđa Janaćković – Biologija 1
udžbenik biologije za prvi razred gimnazije, Logos, Beograd, 2014. Korišćeni su slajdovi sa cedea koji ide uz udžbenik
Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000