Proizvod – predmet, usluga, ideja nastala kao proizvod ljudskog rada da se zadovolje želje i potrebe.Poluproizvod – proizvod namenjen za izradu finalnog proizvoda. Odlivci, žice, limovi, šipke.Nuzproizvod – sporedni produkt proizvoda, nasatao pri izradi. Strugotine.Sirovina – proizvod za izradu poluproizvoda i finalnih proizvoda. Prirodne (rude, nafta) i poljoprivredne (pšenica, pamuk, voće).Usluga- svaka aktivnost ili korist koju proizvodjač nudi korisniku.Ideja – svaki koristan predlog.Proizvod uvek materijalne prirode, uluga nije.

Finalni proizvodi u zavisnosti od obima prodaje:-osnovni (veliki obim prodaje)-skuplji – manji obim-specijalni – veoma mali obim

U zavisnosti od načina prodaje, oni se dele na: - obične, koji se svakodnevno kupuju, -posebne, koji se povremeno kupuju, -specijalne, koji se veoma retko kupuju, i tzv. -netražene proizvode, koje treba posebno nuditi da bi se prodali.

Ako se analiziraju proizvodi, može se govoriti o njihovim: funkcionalnim karakteristikama (principu funkcionisanja), konstrukcionim karakteristikama (načinu izvođenja), tehničkim karakteristikama (dimenzijama, masi), eksploatacionim karakteristikama (kapacitetu, potrošnji energije), estetskim karakteristikama (obliku, boji, stilu), ekološkim karakteristikama (mogućnosti zagađenja životne sredine)

Međutim, kada se ti proizvodi pojave na tržištu, kao roba, evidentne su njihove tržišne karakteristike.Pod tržišnim karakteristikama se podrazumevaju sve one karakteristike na osnovu kojih kupac donosi odluku o kupovini tog proizvoda. Vrsta, asortiman, kvalitet, dizajn, marka, imidž, poreklo, cena, način plaćanja, pakovanje, datum proizvodnje, dostupnost.Vrsta i složenost proizvoda zavisi od razvojne politike i tehnološke osposobljenosti proizvodjača, zahteva tržišta. Proizvod višeg stepena složenosti zahteva složeniju tehnologiju izrade, pa je i cena veća a konkurencija manja.

Specifične (obično samo tehničke i eksploatacione) karakteristike proizvoda zavise od vrste proizvoda, tako da je :

kod generatora važna snaga, stepen korisnog dejstva Kod merne opreme osetljivost, tačnost, način očitavanja Kod transportnih sredstava dizajn, lako upravljanje, mala potrošnja goriva, malo zagadjenje,

bezbednostAsortiman proizvoda -skup proizvoda koje jedan proizvođač, u datom trenutku, nudi na tržištu.

Širina asortimana – vrste mašine za šivenje (za kožu, platno), visina asortimana (sa stalkom, električna, manualna), dubina asortimana – različite veličine.Važna karakteristika asortimana proizvoda je i dužina asortimana (raspon između prvog i zadnjeg člana u okviru linije proizvoda), gustina asortimana (broj članova u okviru jedne linije ili broj linija proizvoda) i konzistentnost asortimana (povezanost različitih linija) koja se uočava u toku proizvodnje, prilikom distribucije – npr ako se isti zupčanici koriste u različitim mašinama onda je konzistentan asortiman.

Kvalitet proizvoda – sposobnost da zadovolji zahteve i očekivanja kupaca. Nizak, prosečan, visok, superioran. Kvalitet zavisi od proizvodjača (stručnih i tehnoloških mogućnosti i ciljne grupe kupaca).Visok kvalitet – poseban dizajn, ukazivanje na posebnost proizvoda.Kada proizvodjač nije u stanju da proizvede kvalitetan proizvod, plasira ga po nižoj ceni onim tržištima koja su zainteresovana – nisu u mogućnosti da kupe skuplje i kvalitetnije. Takodje, kvalitetni proizvodjači izradjuju i manje kvalitetne proizvode Michelin – Tigar gume.Ekološke karakteristike (zagadjenja vode, vazduha) imaju uticaj kod kupaca na izbor proizvoda, pa iz tog razloga postoje ekološke vrećice, električna auta i slično.Energetska efikasnost – racionalno korišćenje energije – velik uticaj na plasman. Štedljive sijalice.Dizajn (dopadljivost) – veliki i presudan faktor za plasman. Mora biti i funkcionalan, ali pošto je u današnje vreme usled velike konkurencije izjednačen kvalitet, dizajn je presudan. Kod nakita, obuće, odeće, automobila više, a kod alatnih mašina manje značajan, kod čeličnih profila, zavrtnjeva neznatan.Marka proizvoda – kratak naziv, znak, lak za pamćenje i čitanje, služi za razlikovanje proizvoda različitih proizvodjača. Ima velik uticaj na plasman. Zaštićena marka ima R u krugu, sprečava prisvajanje i imitaciju.Imidž proizvoda – mišljenje o proizvodu, izgradjeno reklamom ili visokim kvalitetom, dizajnom. Utiče na kupce da se opredele. Imidž proizvoda i imidž marke, mada su u veoma čvrstoj vezi.Imidž proizvoda se stvara metodama marketinga i utiče se na njeka promocijom, servisnom službom, garancijom.Zemlja porekla – mišljenje da pojedine zemlje imaju kvalitetne proizvode. U slučaju da utiče pozitivno, ističe se ne proizvodu, u suprotnom se ne navodi. Zloupotrebljava se često, odnosno lažno navodi.Isticanje da je proizvod domaći – kupci su spremni da podrže domaće. Kod nas problem zato što izvozimo i u okolne zemlje, pa se za to tržište ne ističe.Cena – jedna od najvažnijih faktora za plasman proizvoda. Ako je obezbedjen kvalitet i dizajn, onda cena kod jednog dela kupaca nije sporna. Cena zavisi od ciljeva kompanije, može biti znatno veća od troškova proizvodnje ako nema konkurencije, ili sa nižom cenom bez ili sa malo zarade ako se osvaja tržište.Način i rok plaćanja – nije svejedno da li se roba plaća u gotovini, odjednom, odloženo, na kredit.Obezbedjuje se stalna klijentela potrošača ukoliko se kreditiraju kupci. Kreditiranje zahteva i posedovanje obrtnih sredstava, tu je i rizik od neplaćanja. Utiče na cenu, jer bi u suprotnom nekome bio skup proizvodPakovanje i ambalaža – važan instrument marketinga. Dobro pakovanje i dizajnirana ambalaža privlači pažnju, nastoji se obezbediti vidljivost sadržaja, obezbediti jednostavno prenošenje i premeštanje.Datum proizvodnje – veliki značaj, posebno se označava. Govori o svežini proizvoda, akutelnosti.Radni vek – govori o trajsnoti proizvoda, može imati veliki uticaj na odluku kupca, pa se ako se oceni da je pozitivno, može naznačiti na ambalaži ili proizvodu.Vreme upotrebljivosti nakon otvaranja – bezbednost, uticaj na plasman. Način izrade – „izradjen ručno“ natpis šalje poruku da je kvalitetniji, a obično je i skuplji. Male serije, prestižni automobili, cipele, cigare.

Serijski broj – važan info, prepoznavanje proizvoda, prestiž – ukoliko je ograničena serija manji broj.Prepoznatljivost i zaštita proizvoda – svojstvo proizvoda koje ga razlikuje od drugih. Hologramom, specijalnim oblicima se štite od plagijatora.Godina osnivanja kompanije – govori o iskustvu kompanije.Prospektni i kataloški materijal i internet prezentacija – izradi njih se posvećuje velika pažnja.Uputstva za upotrebu i održavanje – zakonska obaveza. U vidu knjižice, na ambalaži, slike, piktogrami.Marketing podrška – promotivne aktivnosti da bi se podstakla prodaja.Dostupnost – mogućnost da se proizvod kupi na svim mestima gde postoje zainteresovani.Rok isporuke – presudan faktor. Kod robe koja nije namenjena za široko tržište važno definisati tačan rok isporuke, ugovorima se definišu penali za kašnjenje ili premije za ranije završen posao. Može upropastiti kompaniju ili pozitivno uticati na njeno poslovanje.Uslovi, način i mesto isporuke – po uplati cele sume, avansa, prve rate. Avionom, kamionom, brodom. Iz skladišta proizvodjača, iz skladišta prodavca, isporuka na kućnu adresu.Garancija – formalna izjava da će proizvod ispuniti osnovna očekivanja kupaca u predvidjenom periodu.Sugeriše očekivani nivo kvaliteta i da se može imati puno poverenje. Zakonski 2 godine, a nekad i više, što povoljno utiče na mišljenje kod kupaca. Tehnička podrška – tehnički saveti pri kupovini, ugradnji i periodu korišćenja. Direktnim kontaktom ili telefonom, internetom izmedju kupca i prodavca, ili kupca i proizvodjača. Servis – prućanje usluge kupcu novog proizvoda, prilikom ugradnje, puštanja u pogon i uhodavanja, kao i slučaju otkaza ili neispravnosti u togku garancije. Na indirektan način promoviše proizvod i štiti kupce. Bitan faktor u odlučivanju kod kupaca. Dobro organizovana servis služba je velika podrška prodaji.Mogućnost probe – može imati velik uticaj, kod čokolade, hrane, ali i auta, posvećuje se pažnja velika.Davanje poklona, nagradne igre – podsticanje prodaje, pri prvoj kupovini npr.Besplatna montaža – veliki uticaj ako se isporučuju rastavljeni. Za složeniji proizvod mora predviteti ponuda besplatne montaže i na to ukazati kupcu pri odluci o kupovini.Cena je mon uračunata u proizvod.Mogućnost zamene i vraanja – vraćanje para, zamena proizvoda ako nisu zadovoljni kupci.

Faktori koji utiču na dizajn proizvoda

Funkcija – najveći uticaj na oblik. Što je složenija I što više funkcija može da obavi proizvod, to je I njegov oblik složeniji I cena veća. Zbog velike zavisnosti proizvoda od funkcije moraju se detaljno definisati sve opšte, parcijalne I elementarne funkcije, radi usvajanja proizvoda koji najbolje odgovara postavljenim zahtevima.Namena – takodje utiče veoma na oblik I konačnu cenu. Dizajneri moraju biti upoznati sa osnovnom namenom proizvoda, kako bi dizajnirali proizvod koji što bolje zadovoljava postavljene zahteve korisnika.Reduktor namenjen za vezu sa stopalima, prirubnicom itd… Velika razlika proizvoda malog kapaciteta za individualnu primenu I velikog kapaciteta za grupnu primenu. Razlika u kapacitetu, dimenzijama, načinu izvodjenja, ceni. Proizvodi za trajnu upotrebu I industrijsku proizvodnju se razlikuju po obliku, karakteristikama I ceni od onih namenjenih za privremenu upotrebu.Struktura – njen raspored, broj usvojenih komponenata I detalja, njihov položaj ima velik uticaj na proizvod. Jednostavnija struktura – niža cena I obratno (nije uvek pravilo). Veličina – teži se da sve veličine (tipovi) u okviru iste linije proizvoda budu medjusobno slični. Time se postiže red I prepoznatljivost. Time se I pojednostavljuje konstruisanje proizvoda. Isticanje veličine proizvoda – poredjenje sa opšte poznatim veličinama – čovek, šibica. Pogodnijim oblikom se može smanjiti utrošak materijala I postići velike ekonomske efekte.Vrsta materijala – skupi materijali se nastoje izbeći ili svesti na što manju meru. Cena materijala ima veliki uticaj na formiranje konačnog oblika I cene. Kod skupih materijala se nastoji posebnim oblicima smanjiti utrošak materijala, dok kod jeftinih se gleda samo obezbediti jednostavnu I jeftinu izradu. Različitost proizvoda nastaje i zbog tehnoloških svojstava materijala.Masa – veliki uticaj na troškove proizvodnje. Radi smanjenja troškova smanjuje se utrošak materijala na minimum, uglavnom vadjenjem materijala sa bočnih površina gde su opterečenja manja. Kod aviona, ručnog alata I aparata za domaćinstvo se ide na smanjenje mase bez obzira na povećanje troškova. Kod traktora I lokomotiva se ne smanjuje masa, čak se I dodaje (beton blokovi za dizalice).Ergonomski zahtevi – ergonimija je naučna disciplina koja izučava funkcionalne mogućnosti čoveka u toku rada I definiše uslove za stvaranje osećaja komfora I za produktivan rad. Prijatnu upotrebu proizvoda obezbediti delovima prilagodjenim čoveku, njegovim antropometrijskim dimenzijama I motornim sposobnostima. Kod dimenzija proizvoda voditi računa o rasama, polovima. Treba voditi računa I o pritisku, temperature, vibracije, prašina, buka.Jednostavno rukovanje – obezbediti konstrukcijom logično I jednostavno rukovanje, ili dati jednostavno uputstvo za rukovanje. Sprečavaju se nesreće I utiče na imidž I plasma proizvoda.Bezbednost – konstrukcijom sprečiti mogućnost nesreće, ili ako je to nije moguće, ugraditi zaštitnike I posebnim natpisima ili obukom upozoriti na opasnost (jakim bojama, bold slova). U auto industriji posebno velika pažnja – ABS, ojačanja na vratima, vazdužni jastuci. Obrtne delove mašina zaštititi oklopom, mrežicom kroz koju ne može da prodje ruka. Električna, termička opasnost, vibracije. Kod isparenja ugraditi ventilator. Sigurnost funkcionisanja – veoma važno kod aviona, automobile. Posebna konstrukcija, kvalitetniji materijali, savremene tehnologije izrade. Ističe se npr rezervnim točkom, velikim branicima I slično. Na sigurnost najviše utiče kvalitet I pouzdanost proizvoda.Estetski zahtevi – izgled kod nekih proizvoda više bitan, nekih manje. Značaj u zavisnosti od funkcije I namene. Posebnim oblikovanjem se može postići I poboljšanje u izgledu kao I ušteda materijala.

Veličina serije – pojedinačna, mala, srednja, velika serija I masovna proizvodnja. Veličina serije zavisi I od veličine I cene proizvoda – 5 pari cipela (mala) I 5 brodova (velika serija). U malim serijama nije opravdano ulagati velika sredstva u specijalne alate, pa se proizvode sa malo ili nimalo alata. Ograničene serije – isticanje posebnosti kupca malim serijama – visoke cene, posebna numeracija.Korist od velikih serija – unifikacija oblika delova koji se mogu koristiti I uokviru drugih mašina I uredjaja, čime se povećava serija I smanjuju troškovi proizvodnje.Rok isporuke – utiče na usvojenu tehnologiju proizvodnje a time I na oblik I cenu proizvoda – npr zbog kratkog roka će se neki delovi raditi od punog komada a ne livenjem I kovanjem, negde gde bi se koristili specijalni alati radiće se zavarivanjem.Ugovoreni kvalitet – kvalitet proizvoda se sastoji od kvaliteta konstrukcionog rešenja, materijala, izrade, funkcionisanja. Veliki uticaj na izgled I cenu. Kvalitetni proizvodi – kvalitetniji materijali, kvalitetnija tehnologija, uže tolerancije mera, bolji kvalitet obradjene površine. Na kvalitet utiče I primena kvalitetnih konstrukcionih rešenja koja će uticati na pouzdanost proizvoda. Pouzdanost je svojstvo proizvoda da ispravno vrši svoju funkciju pod predvidjenim uslovima tokom predvidjenog veka trajanja. Vek trajanja proizvoda – zavisi od projektovanog radnog veka I intenziteta korišćenja. Po zakonu, u mašinskoj industriji bar 5 godina. Duži ili kraći vek se odražava na cenu proizvoda.Stepen iskorišćenja- najvažnija karakteristika svakog mehanizma (efikasnost). Odnos snage na izlazu I snage na ulazu, uvek manji od 1. Veliki uticaj na cenu. High efficiency oznake za proizvode sa velikim stepenom iskorišćenja (mogu postići veću cenu zbog toga). Velika pažnja zbog ekologije I nestašice energije. U automobilskoj industriji – efikasnijim motorima I aerodinamičnim karoserijama se smanjuje potrošnja goriva. U domaćinstvu – veš mašine, sijalice.Stepen automatizacije – uticaj na funkcionalnost I plasma proizvoda, strukturu I cenu. Veći stepen – veće oslobadjanje korisnika fizičkih aktivnosti, ali se naravno to I plaća (automatski menjač, električni podizači stakla). Jedan deo kupaca je uvek spreman da to plati, pa se obično to nudi kao opcija.Ugovorena cena – za svaku cenu treba znati napraviti odgovarajući proizvod. Uštedom materijala, primenom materijala I tehnologija izrade koji ne zahtevaju primenu specijalnih alata.Način izrade I tehnologičnost – Pri definisanju dizajna proizvoda treba imati u vidu kako će se izradjivati. Ručno ili mašinski, sa (rezanjem) ili bez skidanja strugotine (deformisanjem). Velike serije – specijalni alati (tačnost, bolji kvalitet), male serije bez alata. Proizvodima se daju takvi oblici laki za izradu odredjenim postupkom uz minimalan otpad – ako ispuni taj uslov, proizvod je tehnologičan.Montaža – pri izboru koncepcije proizvoda potrebno je voditi računa I o načinu njegove montaže I demontaže. Tri različita načina montaže: aksijalna, radijalna I radiaksijalna.Označavanje – za identifikaciju proizvoda, na lako vidljivom mesto koje nije izloženo habanju. Na livenim, kovanim I presovanim delovima se formira tokom izrade, a na ostalim ukucava ili ispisuje električnom pisaljkom ili štampa bojom. Kvalitetnim grafičkim rešenjem se poboljšava izgled proizvoda a I imidž.Atmosferilije – veliki broj proizvoda se koristi ili radi na otvorenom, izložen atmosferskim padavinama koje mogu štetno da utiču na rad I trajnost proizvoda. Potrebno je obezbediti odvodjenje kiše sa proizvoda, grad I sneg zahtevaju jače dimenzionisanje noseće I krovne konstrukcije zbog opterećenja.Biološki faktori – zavise od vrste proizvoda I mesta gde se nalaze tokom rada, odnosno transporta I skladištenja. Kod proizvoda koji rade na otvorenom, pod strehom, u zatvorenim.. Oblikom proizvoda sprečiti nastanjivanje I ulazak ptica, glodara, gmizavaca (rešetke, mrežice). Izolacija protiv plesni I truležnih bakterija u vlažnim prostorijama.

Reciklaža – ponovna upotreba materijala zbog zaštite životne sredine I nedostatka sirovina. Lako rastavljanje proizvoda, označavanju delova od istog materijala, uputstva o postupanju sa istrošenim proizvodima.Ekologija – veliki broj proizvoda može na neki način da zagadi životnu sredinu. Cilj ekodizajna – smanjenje tih uticaja bez posledica na kvalitet proizvoda. Zakon takodje sprečava negativne uticaje proizvoda, pa se ne mogu ni izneti na tržište. Posvetiti pažnju I reciklaži.Specijalni zahtevi – zakonski propisi, zahtevi osiguravajućih kuća, povišena temperature, niska temperature, zaštita od zračenja sunca… ne ispoljavaju se uvek, već samo u specijalnim slučajevima.Zakonski propisi – karakteristike proizvoda definisane standardima, propisima I zakonskim aktima, pa je pri projektovanju proizvoda I njegovoj izradi potrebno ispoštovati sve važenje zakonske propise.Posebni zahtevi osiguravajućih kuća – kod skupih I odgovornih mašinskih konstrukcija potrebno je izvršiti osiguranje. Osiguravajuće kuće psotavljaju odredjene zahteve kako bi se proizvod osigurao.Povišena temperature – proizvodi koji rade pri povišenoj temperature zahtevaju poseban pristup konstrukciji, materijali otporni na povišene temperature, pravilna konstrukcija koja omogućava širenje pojedinih delova. Posebno izraženo kod cevi kod kojih se koriste kompenzatori koji sprečavaju deformacije cevi.Niska temperature – materijali pogodni za rad na niskim temperaturama, ponekad I ugradnja grejača. Kondenzacioni otvor – odvod kondenzovane vlage ili grejači koji sprečavaju kondenzovanje I smrzavanje vlage.Zaštita od zračenja sunca – proizvodi na otvorenom I pod strehom. Štetno utiče na neke materijale (guma, plastične mse, farba) jer izaziva starenje. Pravilnom konstrukcijom sprečiti izlaganje suncu, ako to nije moguće onda prikladnom ambalažom sprečiti izlaganje suncu do trenutka upotrebe.Povišene vibracije – proizvode koji rade na principu povišenih vibracija (vibraciona sita, valjci) sprečiti prenošenje vibracija na okolinu. Kod mernih instrumenata vibroizolatorima sprečiti uticaj vibracija iz okoline na sam proizvod. Hermetičnost - kod nekih proizvoda je potrebno obezbediti hermetičnost, sprečiti isticanje ili uticanje fluida u proizvod – zaptivačima.Jednostavno rastavljanje, sastavljanje I održavanje – važno zbog čišćenja, servisa ili remonta. Posebno kod aparata za domaćinstvo.Protiveksplozivna zaštita – proizvodi koji rade u eksplozivnoj sredini moraju biti posebno konstruisani, ispitani I označeni (EX). Veoma složen posao za konstruktore, ispitivače, korisnike. Konstruktori moraju da predvide I slučaj havarije I obezbede mere zaštite ljudi I okoline, brzo I efikasno evakuisanje.Zaštita od vandalizma – namerno oštećenje bez koristi. Posebnim bojama koje čine proizvod manje uočljivim, veće dimenzije elemenata radi težeg oštećenja, sigurnosne brave, alarmi. Kod odgovornih proizvoda I lokatori, sigurnosne kamere, fizičko obezbedjenje.Zaštita od kradje – mere iste kao kod vandalizma, samo što se kod skupih proizvoda I osiguravaju.

Zaštita od nesreća - poplave, požar, zemljotres. Korisnici moraju biti blagovremeno upoznati kako bi se sprečila panika. Značajno kod skupih I odgovonih proizvoda kao I onih gde preti velika opasnost za okolinu. Pri definisanju tehničkih karakteristika voditi računa da I u uslovima nastanka nesreće može da

funkcioniše (sa smanjenim kapacitetom I pouzdanošću). Sistemi za automatsko gašenje požara, blokiranje dotoka, evakuacija opasnih materija. Alarmi, sigurnosni izlazi za evakuaciju, protivpožarnu opremu, hidrante.Grom – najćešći vid nesreće kojoj je izložen proizvod na otvorenom. Gromobrani, zakonski propisi.Požar – stalna opasnost mnogim proizvodima. Materijali koji ne gore ili se pale na višim temperaturama, u odgovornim proizvodima signalizatori požara, sistemi za gašenje požara.Poplava - opasnost u mnogim reonima pored reka I jezera. Posvetiti posebnu pažnju konstrukciji. Npr electromotor se stavlja na kotu gde ne dolazi voda ni pri najvišem vodostaju u poslednjih 100 god.Olujni vetrovi – lom delova ili cele konstrukcije – potrebno pravilno dimenzionisanje I oblikovanje svih delova izloženih direktnom udaru vetra.Zemljotresi – teška prirodna katastrofa, ali nema uticaja na rad običnih proizvoda.Ratna dejstva – zakonski regulisano nenapadanje odgovornih postrojenja, ali se ne poštuju često, pa je potrebno predvideti dodatne sigurnosne I zaštitne elemente.Rad proizvoda u havarijskim uslovima – nakon havarije rad sa nešto smanjenim kapacitetom I pouzdanošću. Kod automobile rezervni točak. Sigurnosni, rezervni pogoni.Higijenski zahtevi – lako održavanje higijene proizvoda, bez teško dostupnih mesta za čišćenje. Kod prehrambenih proizvoda održavanje čistoće I bakteriološke ispravnosti proizvoda.Mogućnost nadogradnje – prilagodjenost proizvoda za naknadno dogradjivanje (računari, automobili).

Lični zahtevi – svi zahtevi koji se moraju ispoštovati ako kupac to zahteva: ukus, navike, prestiž, moda, komfor, pol, starosno doba, zanimanje, bračno stanje…Ukus – odlika svake ličnosti, zavisi od mnogo faktora. Ako ukus značajno odstupa od uobičajenih formi, ukazati na to kupcu, ako insistira udovoljiti mu I posebno naplatiti.Navike – stečene osobine ljudi kojima se mora udovoljiti ako se želi obezbediti prodaja proizvoda. Kod prestižnih automobila kompjuter, tv…Prestiž- poseban osećaj da ste postigli nešto više od ostalih. Proizvodi posebnih karakteristika kojima žele da iskažu svoju posebnost. Moguće postići znatno veću cenu, što I odgovara kupcima jer se smanjuje dostupnost proizvoda.Moda – ukus trenutka, nov način ponašanja u odredjenom vremenskom trenutku koji se namerno inicira da bi se prodala roba. Visoka moda – za visoko društvo, tekuća moda – srednji sloj, masovna moda – najširi slojevi društva. Proizvodi po svojoj trajnosti mogu duže vremena da zadovolje svoje kupce, ali zbo stalnog upošljenja fabrika modom pridobijaju kupce novih modela svojih proizvoda. Najizraženije u tekstilnoj industriji, odeće I obuće, auto industriji, a I mobilnih telefona.Komfor – osećaj ugodnosti, zahtev koji su kupci uvek spremni da plate. Visok komfor – izrada posebnih detalja koji obezbedjuju zaštitu od sunca, vetra, temperature, osvetljenost, boje, mekoća sedišta.Pol –veliki uticaj na karakteristike proizvoda – bicikli, odeća, obuća. Razlikuju dimenzije, sila zapokretanje, boja, oblik. Te karakteristike utiču na pojavu različitih varijanti proizvoda, te poskupljuju proizvodnju, ali ne u tolikoj meri da se proizvodnja ne isplati. Starosna dob – uticaj kod npr biciklova, odeće, obuće, dimenzije, boja, oblik.Zanimanje korisnika – veliki uticaj na konačan oblik I cenu. Poslovni ljudi drugačije vozila od porodičnih, farmer od službenika, itd…

Bračno stanje – oženjene osobe, sa decom zahtevaju sasvim drugačiju vrstu vozila, prostranija sa većim prtljažnikom od osoba koje žive same. Stil života – dinamične osobe vole sasvim drugačiju vrstu vozila od običnih korisnika.Telesna visina I masa – karakteristične dimenzije što ima uticaja najviše kod odeće, obuće I slično.Levorukost – specifična osobina manje grupe korisnika koja zahteva posebno prilagodjene proizvode.Hendikepiranost – zahteva posebno prilagodjene proizvode. Pored humanosti, omogućava se I proširenje tržišta.Privremeno stanje – specifična karakteristika u kojoj se povremeno I privremeno nalaze potencijalni kupci koji tada zahtevaju posebno prilagodjene proizvode (trudnoća, povreda ruke I slično). Pored humanosti, omogućava se I proširenje tržišta.Specifični zahtevi - kupac pravi proizvod kakav on traži, u okviru velike grupe proizvoda. Izbor boje automobila, presvlaka, kožnog enterijera, veličine felni. Moda je u mnogim slučajevima jedina garancija uspešnog plasmana proizvoda I uspešnog poslovanja kompanije, I zaslužuje posebnu pažnju.

Elementi dizajna proizvoda

Struktura - komponente koje sačinjavaju dotični proizvod. Struktura se formira na osnovu dijagrama funkcija – sredstvo. Nakon definisanja strukutre, varira se kako bi se utvrdio napovoljniji položaj komponenti po pitanju funkcionalnosti.Kompozicija – raspored elemenata structure u okviru proizvoda. Zavisi od ergonomskih zahteva I zahteva bezbednosti I naravno dizajna proizvoda. Elementi saj ednostavnijom konturom deluju skladnije. Centar interesovanja staviti u tački zlatnog preseka desne dijagonale. Elementi structure mogu uticati I na utisak kupca o veličini proizvoda. Dizajneri I konstruktori moraju voditi računa o skladnom rasporedu detalja jer se njime direktno utiče na kupca da se opredeli za kupovinu baš tog proizvoda.Kompoziciona ravnoteža – položaj elemenata structure mora biti takav da se spreči grupisanje komponenata strukture da bi se izbegao utisak neskladnosti. Struktura se može uravnotežiti simetričnim rasporedom ili statičkom ravnotežom komponenata.Neki geometrijski uravnoteženi predmeti mogu delovati neuravnoteženi kompozicijom, nestabilno I da će se srušiti. To se rešava skretanjem pažnje sa neuravnoteženosti dodatnim elementima, a I bojom. Time se utiče na troškove proizvodnje I na cenu, ali se obezbedjuje dobar izgled I veći plasman.Simetrija – simetrično postavljanje komponenata I detalja na proizvodu povoljno utiče na kompozicionu ravnotežu I lep izgled proizvoda. Simetrični proizvodi nisu dinamični, samo asimetrični (automobili). Kod asimetričnih formi obezbediti kompozicionu ravnotežu razmeštanjem komponenata ili drugačijom bojom. Stvoriti dovoljnu asimetriju da se ne stiče utisak da je greška u pitanju.Proporcionalnost – jedan od najvažniji faktora forme, veliki uticaj na lep izgled. Zlatni presek – odnos ukupne dužine prema većem delu jednak odnosu većeg dela prema manjem. Pored toga, logičnim odnosom veličine detalja I njihovim položajem, puno se utiče na lep izgled proizvoda.

Elementi forme

Tačka - osnovni I najjednostavniji element forme. Uloga – isticanje detalja na konstrukciji ili kao element na samoj površini. Grupisanje tačaka u pravcu – linija, slobodno grupisanje – geometrijska slika (npr trougao). Linija - najzastupljeniji element forme. Puna linija, crta-tačka-crta, isprekidana linija, niz tačaka. Raznih debljina, boja, brojeva I gustina. Osnovna odlika linije – težnja za kontinuitetom, ako to nije ispoštovano javlja se osećaj neuskladjenosti. Prelazi na konturi postepeni, radi skladnijeg I mekšeg izgleda. Horizontalne linije – statičnost, vertikalne – neutralnost I lakoću, kose – dinamičnost I nestabilnost.Površina - geometrijska slika formirana konturnim linijama. Veliki uticaj na izgled proizvoda. Površina odlikuje I teksturom (neravnine na površini koje izazivaju čulni doživljaj). Tekstura nastaje obradom, ili se namerno formira radi estetskog poboljšanja. Fine teksture – prijatnost, dopadljivost, red. Grube – napadno I ističu materijalnu suštinu proizvoda. Zapremina – najznačajniji element forme. Definišu je oblici površina I konturnih linija koje je obrazuju. Konačni oblik proizvoda se obično formira kombinovanjem osnovnih oblika – primitive I njihovim delovima.Harmonija – uskladjenost oblika, jedinstvo forme. Uskladjenost boje I oblika; proizvoda sa okolinom. Utiče jako na dopadljivost proizvoda.Ritam - primena različitih oblika, veličina I boje radi razbijanja monotonosti. Ritam se razvija po horizontali, vertikali, dijagonali ili kružnici. Izaziva poseban čulni doživljaj, često se koristi u dizajnu. Ritam se izrašava repeticijom, umanjenjem forme, promenom položaja I gradacije. Pored estetskog često I praktičan značaj – označavanje izlaza u metrou bojom, radi ubrzanja ulaska I izlaska.Akcenat – isticanje pojedinih detalja na proizvodu radi lakšeg rukovanja, poboljšanja izgleda proizvoda. Oblikom, bojom, osvetljenošću. Kontrast – stvaranje suprotnosti na proizvodu, u cilju akcentiranja pojedinih detalja. Veličinom, oblikom, bojom, osvetljenošću. Isticanje pojedinih osobina, teksta, reči.Plastičnost – ako porvšina nije ravna. Plastične forme deluju mnogo lepše od ravnih, ali iziskuju složeniju izradu.Dekoracija – ukras u vidu slike ili šare na celom proizvodu, ili reljefa izradjenog graviranjem. Razbija monotoniju konstrukcije, uklanja strah od praznog prostora. Funkcionalni razlozi – otvori za temeljne zavrtnje, za inspekcijeks preglede I podešavanja. Izostavljanjem ili sa previše ornamenata, proizvodi nemaju tako lep izgled.Senke - na plastičnim proizvodima usled prirodnog ili veštačkog osvetljenja. Izborom pravih oblika može se stvoriti poseban vizuelni efekat koji kod prodavca stvara nezaboravan doživljaj. Treba težiti organizovanom rasporedu senki, tj da budu samo horizontalne ili samo vertikalne.Boja – važan element proizvoda. Emocionalno – psihološki uticaj na čoveka, pri kupovini utiče na izbor, na povećanje produktivnosti… Bojenje za sajmove I izložbe – jarke boje koje deluju snažno na čoveka. Bojenje proizvoda za eksploataciju - lake, umirujuće boje. Tamne boje I suviše svelte zamaraju oči posmatrača. Dva aspekta, sa jednog treba posmatrati boju sa stanovišta izražajnosti, informativnosti, lakoći, težini. Sa drugog sa stanovišta fizičkih svojstava obojene površine – kvalitet prijanjanja, stabilnost tokom vremena… Bojom se može uticati na harmoniju, kompaktnost, ritmičnost, ravnotežu pa čak I veličinu. Treba voditi računa o značenju boja, kao I skladnosti različitih boja. Osnovna boja ne previše teška (crna, teget plava) niti razdražujuća (crvena, narandžasta, žuta), već odmarajuće (svetlo zelena, svetlo plava). Pored toga treba sagledati ne samo dekorativno svojstvo boje već I prirodu materijala koji

se farba, način farbanja I sušenja. Ukazivanje na opasnost – lako uočljivim bojama (crvena, žuta). Izbor boje treba biti suprotan od konkurencije, coca-cola plava, pepsi plav. Kupac može da bira boju, ali se to skoro uvek posebno I naplati. Dizajner može da sugeriše kupcu najpovoljniju boju.

Grafička sredstva informisanja

Zaštitni znaci – mogu se sastojati samo od grafičkog simbola, od imena, reči, fraze (logotipa), ili kombinacije tih elemenata. Jednostavni, atraktivni, laki za čitanje. Cilj – prepoznavanje I razlikovanje proizvoda pojedinih proizvodjača. Logotip – stilizovani ispis naziva proizvodjača. Zaštitni znaci su zaštićeni patentom I niko ih ne može koristiti bez odobrenja.Piktogrami - stilizovani grafički prikaz aktivnosti ili stanja koji informišu posmatrača o dogadjaju ili stanju. Medjunarodni jezik komuniciranja. Neki su standardizovani, a neki su podložni manjim dizajnerskim izmenama.Natpisi informativnog karaktera – natpisne pločice I razni drugi natpisi na proizvodu I ambalaži koji daju odredjene informacije o proizvodu. Često pored praktičnog Ima I estetski značaj. Praktikuje se u okviru jedne kompanije da se svi tekstovi pišu istim fontom, bojom da bi se obezbedilo lakše prepoznavanje.Velika slova – verzal, mala – kurent, bold, normalna, light. Izborom oblika I boje slova se postižu bolji vizuelni efekti. Grafička sredstva informisanja imaju veliki estetski uticaj na izgled proizvoda pa im se posvećuje velika pažnja jer imaju velik uticaj na kupce. Angažuju se najpoznatiji grafički dizajneri.

Stil – posebne odlike pojedinih elemenata dizajna karakteristični za pojedine vremenske periode I umetničke pravce. Oble linije, četvrtaste, jednostavne, kitnjaste itd… Ranije u period ručne proizvodnje su bili jako izraženi, danas manje jer se oblici prilagodjavaju jednostavnoj mašinskoj proizvodnji.Odlika stila je cikličnost, traju dugo dok je moda podložna češćim promenama.Moda – značajan factor koji utiče na dizajn I plasma proizvoda. Sa stanovišta tržišta – dominacija jednog proizvoda na odredjenom segment u odredjenom vremenskom trenutku. Prolazna je, istovremeno predstavlja ukus, običaj I način. Tehnikama modnog zastarevanja se poboljšava plasma, podstiče se kupac da kupi novi proizvod kako bi izbegao primenu demodiranog proizvoda. Ne uvažavanjem modnih zahteva ne može se obezbediti uspeh proizvoda na tržištu.

Istraživanje I razvoj proizvoda

Primarna istraživanja – Ko su potrošači I koje su im potrebe? Preporučljivo angažovanje agencije iako zahteva finansijska izlaganja, jer imaju baze podataka, poznaju metodologiju I daju jasne podatke.Sekundarna – analiza postojećih podataka. Marketing izveštaji, analiza tržišta, podataka konkurencije, vladinih podataka. Znatno jeftinija. Primenjuju se često kao preliminarna istraživanja za uopšten uvid.

Kvantitativna istraživanja – brojčani podaci u cilju objašnjenja, veze izmedju varijabli, uspostavljanje uzročno posledičnih veza. Zaključna istraživanja koriste primarna istraživanja, unakrsnu analizu, eskperiment. Osnovni cilj – opis ponašanja potrošača. Radi se na reprezentativnom uzorku, ispituju se opširnim upitnicima, obučeni ispitivači, za analizu podataka koriste statističke metode. Deskriptivna – identifikuju karakteristike tržišnog segmenta. Kauzalna utvrdjuju uzročno-posledične veze.

Kvalitativna – nebrojčani (opisni) podaci dobijeni u prirodnom okruženju – posmatranjem pojave, intervjuisanjem, razgovorom. Prikupljanje potrošačkih ideja, žalbi itd… Fokus grupe – grupne diskusije o kvalitetu usluga, proizvoda, stilu života.Fokus grupe – uzorak 8-10 ispitanika sličnih demografskih, socioloških, ekonomskih osobina. Osnovni cilj podstaći diskusiju kojom se istražuju stavovi I vrednosti ispitanika. Omogućava bolje razumevanje neke grupe ljudi.

Obe vrste istraživanja daju odgovore na pitanja: koliko je poznata odredjena marka, koju marku potrošač preferira, navike I ponašanje potrošača, imidž, ideje o novom proizvodu.

Tehnike za prikupljanje podataka:Ispitivanje – anketiranje, intervjuisanje (lično, telefonski, kompjuterski). Posmatranje – istraživanje vidljivog ponašanja potrošača u datom trenutku. Personalno I mehaničko.Testiranje – davanje proizvoda na probno korišćenje korisniku, zauzvrat informacije I sugestije.

Istraživanja mogu biti fokusirana na korisnika, kompaniju, društvo.Korisnika – potrošač u centru istraživanja, info o ponašanju, potrebama, kupovini I korišćenju.Kompaniju- profitni I neprofitni ciljevi, marketing, finansije.Društvo – ekologija, društveno korisni rad, urbanizacija.Izveštaj o istraživanju se prezentuje tekstom, tabelama, grafičkim prikazima. Analizom I ocenom podataka se izbegava tumačenje netačnih podataka.

Nosioci razvoja

Projektanti – direktan stvaraoc proizvoda. Osmišlja I definiše tehničke karakteristike I strukturu, a zatim na osnovu toga konstruktori izradjuju dokumentaciju. Mora dobro da poznaje funkciju I osobine proizvoda kao celine.Konstruktori – na osnovu ranije definisanih parametara I strukture proizvoda, konstruišu nove ili usavršavaju već postojeće proizvode. Moraju biti dobro informisani o stanju tehnike I opštim tehnološkim mogućnostima kompanije kao i usko specijalizovani.Dizajneri, na osnovu definisanih parametara i strukture proizvoda, definišu oblik proizvoda. Dizajneri moraju biti usko specijalizovani i veoma dobro informisani o postojećoj konkurenciji, stanju tehnike i opštim tehnološkim mogućnostima kompanija u kojima se planira izrada tih, novih, proizvoda. Šefovi konstrukcije usmeravaju i usklađuju rad između projektanata i konstruktora ili između vodećih inženjera. Oni obično i kontrolišu i overavaju konstrukcionu dokumentaciju tako da i oni, pored projektanata i konstruktora, neposredno odgovaraju za njen kvalitet.Tehnolozi su neposredni kreatori postupka izrade svakog proizvoda i od njihovog znanja i inventivnosti u velikoj meri zavisi kako će se, koliko kvalitetno i po kojoj ceni izrađivati neki proizvod. Šefovi tehnologije usmeravaju i usklađuju rad između tehnologa, a ujedno sarađuju i sa ostalim odeljenjima i službama u kompaniji. Oni obično i kontrolišu i overavaju tehnološku dokumentaciju tako da i oni, pored tehnologa, odgovaraju za njen kvalitet.Šefovi razvoja kreiraju razvoj, usklađuju rad između odeljenja konstrukcije, tehnologije, konstrukcije alata, prototipskog odeljenja, laboratorije za ispitivanje i kontrolisanje.Direktori razvoja postoje u velikim kompanijama i za njih važi sve ono što je rečeno i za šefove razvoja. Od njih se očekuje velika samoinicijativa, velika samostalnost, odgovornost, odlučnost, detaljno pozavanje proizvodnog programa i sl.Direktori programa ili proizvoda (menadžeri proizvoda) postoje u svim velikim kompanijama i u okviru razvoja vode razvoj pojedinih proizvoda ili grupe proizvoda.Stručni saradnici sarađuju sa svim strukturama počev od konstruktora do tehničkog direktora, dopunjuju njihov rad i pomažu im da konstrukcija bude kvalitetna i na vreme gotova. Naučni savetnici sarađuju sa šefovima konstrukcije, razvoja, tehničkim i generalnim direktorom, pomažu im u kreiranju razvoja, prate razvoj konkurentskih kompanija, procenjuju moguće pravce razvoja i sugerišu u kom pravcu bi se mogao odvijati budući razvoj.Tehnički direktori usmeravaju razvoj kompanije, organizuju i koordiniraju rad razvoja i proizvodnje.Direktori marketinga prate ponašanje proizvoda na tržištu, donose odluke u usavršavanju postojećih proizvoda, uvođenju novih i povlaćenju starih.Generalni direktori moraju biti veoma samostalne, snažne, smele, ambiciozne i odgovorne ličnosti, koje praktično vode poslovanje cele kompanije, pa prema tome i razvoja i marketinga.

Razvoj proizvoda predstavlja osnovnu delatnost inženjera. Za sprovođenje razvoja potrebno je veoma dobro poznavanje proizvoda, njegovih funkcija i karakteristika. Pored toga, potrebno je poznavati sva rešenja sličnih proizvoda vodećih svetskih proizvođača, za šta je potrebno posedovati kataloge i uzorke

tih proizvoda, a potrebno je često posećivati sajmove i izložbe, sve značajnije simpozijume iz dotične oblasti, pratiti patentne glasnike, stručne časopise. Potrebna saradnja sa marketing službom I prodajom, kao I prodavcima, kupcima I korisnicima.Razvoj tehnologija – nalaženje savremenijih, ekonomičnijih I kvalitetnijih postupaka izrade.Razvoj alata se vrši s ciljem da se izrade što kvalitetniji, produktivniji i ekonomičniji alati. Alati imaju veliki uticaj na troškove proizvodnje I kvalitet finalnog proizvoda pa ih treba neprestano usavršavati kako bi se smanjili troškovi proizvodnje.Razvoj merne i kontrolne opreme vrši se u cilju omogućavanja ili uprošćavanja merenja i kontrolisanja pojedinih delova.

Strategija razvoja, inovacije i licence Svrha – funkcija ili zadatak kompanije, aktivnosti koje treba da obavlja. Misija – uloga kompanije. U okviru svrhe I misije potrebno je definisati proizvod, tehnologije I tržište. Definisanje cilja I visine cilja – pored osnovnog cilja (opstanak I razvoj kompanije= moraju se jasno definisati I razvojni I dopunski ciljevi kompanije (veliki profit koji će se ulagati u druge poslove, proširenje kompanije, deljenje akcionarima). Cilj može biti I proizvodnja proizvoda koji drugi ne znaju ili ne mogu proizvoditi pa na račun toga ostvariti profit. Treba imati u vidu da loše postavljeni ciljevi mogu loše uticati na poslovanje, pa se mora posvetiti velika pažnja definisanju ciljeva. Zavise od finansijske snage kompanije ,resursa, snage konkurencije, stavova kupaca. Moraju biti jasni, ambiciozni, prihvatljivi I ostvarljivi.Poslovna filozofija – osnovna ideja kojom se usmeravaju sve aktivnosti u kompaniji. Najčešće veoma jednostavna: biti bolji od drugih, jeftiniji, brži…Politika kompanije – planska odluka koja usmerava poslovanje ka ostvarenju ciljeva. Samo kompanije koje istinski shvate da ulaganja u marketing, razvoj, dizajn i kvalitet donose profit, a da je sve ostalo trošak, imaju šansu za uspeh i dugoročan opstanak. Sve ostala kompanije su, nažalost, osuđene na tavorenje i propastStrategija je planska odluka kojom se definišu osnovni načini ostvarivanja postavljenih ciljeva kompanije.strategije rasta koja se odlikuje težnjom da se poveća prodaja i dobit, uz primenu strategije: strategija tržišne penetracije pod kojom se podrazumeva težnja da se prodre na određeni segment tržišta, strategija razvoja tržišta pod kojom se podrazumeva težnja da se proširi tržište sa postojećim proizvodima, strategija diverzifikacije pod kojom se podrazumeva težnja da se na postojećem tržištu ponude novi proizvodi), strategija razvoja proizvoda pod kojom se podrazumeva razvoj novih proizvoda i dopuna asortimana radi postizanja većeg tržišnog udela, strategija zaokreta pod kojom se podrazumeva orijentacija na nova tržišta, nove proizvode i nove tehnologije. defanzivna strategija se odlikuje težnjom da se preživi, tj. da se ograniče troškovi i eliminišu gubici kompanije, ona se ispoljava ograničenjima,dezinvestiranjem i likvidacijom, a karakteristična je za kompanije koje se nalaze u krizi. kombinovana strategija koja se primenjuju pri težnji da se poveća dobit i ograniče troškovi.

Strateški plan je osnovni plan proizvodnog i ekonomskog poslovanja i, uopšte, razvoja kompanije. Njime se utvrđuju:

ciljevi I zadaci razvoja proizvoda, programa I proizvodnje, po pitanju kvaliteta, razvoja tehnologije, povećanja preciznosti rada, ekonomičnosti I rentabilnosti, obrazovanja kadrova.Taktički plan – definisanje postupka ostvarivanja postavljenih ciljeva kao I dolaženje do novih proizvoda I njihove načelne karakteristike (visok kvalitet I cena, visok kvalitet pristupačna cena=..Godišnji plan poslovanja kompanije predstavlja konkretizaciju poslovne politike iz strateškog i taktiškog plana razvoja kompanije. Na bazi godišnjeg plana poslovanja kompanije izrađuju se polugodišnji, kvartalni, mesečni, nedeljni i dnevni planovi, koji predstavljaju dinamiku izvršenja godišnjeg plana.

InovativnostSa stanovišta inicijativnosti razlikuju se:

kompanije inovatori, koje stvaraju nove ideje, kompanije inicijatori, koje usvajaju nove ideje, neodlučne kompanije, koje oklevaju u primeni novih ideja, i lenje kompanije, koje ne uvode nikakve novine.

Odnosno, postoje: kompanije pokretači, kompanije sledbenici i indiferentne kompanije, kojima je svejedno da li će uvesti neku novinu.

Pod novim proizvodom se podrazumeva: potpuno nov proizvod, koji je nastao kao rezultat pronalaska, proizvod koji je nov samo za dotičnu kompaniju, a koji se, inače, izrađuje u okviru drugih

kompanija, novooblikovan proizvod, tj. proizvod koji je neznatno izmenjen u odnosu na ranije rešenje

(obično drugačiji dizajn ili kvalitetniji proizvod ili proizvod sa manjim troškovima), čija je funkcija u suštini ostala ista,

proizvod sa novom upotrebljivošću, predstavlja proizvod koji se sa izvesnim prilagođavanjem može koristiti i u druge svrhe,

proizvod u novoj ambalaži i sa novim imenom, proizvod nov za kupca, obično predstavlja onaj proizvod koji je do tada bio namenjen samo

izvozu.

Do novog proizvoda se može doći sticanjem (kupovinom patenta, licence ili kompanije koja ima interesantne nove proizvode) ili razvijanjem (sopstvenog proizvoda ili nečijeg tuđeg, na osnovu ugovora sa preduzećem koje ima interesantnu ideju a nema dovoljno sredstava za samostalni razvoj)

Licence

Pod licencom se podrazumeva odobrenje da se neki pronalazak, novi proizvod ili tehnologija, koristi. U principu, svaki pronalazak se zaštićuje patentom i njegova primena nije dozvoljena bez saglasnosti pronalazača.Prednosti koje se dobijaju kupovinom licence su

dobija se jedno savremeno rešenje, koje se možda ne bi moglo dobiti sopstvenim razvojem, preskače se jedan vremenski period koji bi morao biti utrošen na razvoj dotičnog proizvoda ili

tehnologije. menjaju se shvatanja i navike, posredstvom poslovnih kontakata i obuke ljudi,

Nedostatci kupovine licence su: mogućnost da se kupi zastarela licenca, ograničenja u pogledu prodaje proizvoda izrađenih po licenci, ograničenja u pogledu primenjenih sirovina i poluproizvoda, itd

Prednosti sopstvenog razvoja su: omogućava se ponuda jednog sasvim novog proizvoda, zemlja se oslobađa uvoza dotičnih proizvoda, povećava se nezavisnost razvoja od uvozne tehnologije, nezavisnost pri prodaji proizvoda u druge zemlje, kompanija postaje sposobna za transfer tehnologije u druge zemlje

Nedostatci sopstvenog razvoja: mogućnost da nova rešenja u startu budu lošija od licencnog, nepostojanje tradicije u novoj proizvodnji može da utiče na kvalitet proizvoda, otežan plasman, jer često marka prodaje proizvod, itd.

Generisanje idejaHeurističke metode – asocijacije, intuitivno mišljenje, način upravljanja mišljenjemAlgoritamske metode – logični algoritmi, matematički algoritmi

Metoda analize prirodnih sistema – analizom prirodnih sistema se do sada došlo do niza veoma korisnih rešenja, priroda je neiscrpan izvor ideja.Metoda analize poznatih tehničkih sistema - Cilj ovih analiza može biti dvojak:

novim rešenjem poboljšati dosadašnje ili jednostavno kopirati određeno tuđe rešenje u cilju proizvodnje sličnog, ili isto takvog proizvoda.

Mane su: kršenje patentnih prava, mala verovatnoća pojave novih rešenja.Metoda asocijacije – povezivanje ideja daje dobre efekte. Analiza varijanti rešenja tokom nekog rada koji ne zahteva umni napor, čekanje autobusa, košenje trave, red kod lekara. Korisne ideje treba odmah zapisati da se ne zaboravi. Zašto ovde nije tako, kako poboljšati proizvos, modifikacija, povećanje, umanjenje, prilagodjavanje, suprotan prilaz, promena spoljašnjeg izgleda, napuštanje ustaljenih rešenja, premeštanje, zamena, povezivanje, izostavljanje, udobnije korišćenje, bezbednost, smanjenje troškova proizvodnje, smanjenje mase, smanjenje potrošnje energije, povećanje stepena iskorišćenja, smmanjenje zagadjenja okoline

Metoda uživljavanja u ulogu – postaviti sebe u ulogu posmatranog proizvoda I ideje I odgovarajući na sopstvena pitanja predstavi sebi šta bi radio. Može biti individualno ili grupno, sa postavljanjem pitanja koja brane ili kritikuju ideju.Metoda očiglednog prikaza zadate funkcije – stvaralačko rešenje se može postići pravilnom postavkom zadatka. Često se gubi vreme na rešavanje nedovoljno formulisanih I nedefinisanih problema. Podrazumeva opisno prikazivanje zadate funkcije, opisivanje načina ostvarivanja te funkcije I na osnovu toga definisanje odgovarajućeg proizvoda.Metoda dijagrama ideja - izrada dijagrama mogućih rešenja problema. Počinje pretraživanjem širokih oblasti, pa podoblasti pa uzžih oblasti sve do konačnog rešenja. Detaljniji dijagram – veća šansa nastanka korisne ideje. Metoda bujice ideja (brainstorming) - metoda stvaranja novih ideja putem stvaralačke saradnje grupe ljudi (davalaca ideja). Korisna u slučajevima da se pretraživanjem izvedenih rešenja ne nalazi ni jedno zadovoljavajuće, da sa poznatim rešenjima ne treba ići dalje I kada se zahteva potpuno napuštanje uobičajenih ideja. Svi učesnici slobodno iznose svoje ideje. 5-10 ljudi koji rade manje od 1 sata. Ne moraju biti eksperti, ali moraju prisustvovati lica specijalnosti koje pokrivaju posmatrani problem. Glavna pravila: bez kritike, sve ide I sve je moguće! Tehnikom kruženja se obezbedjuje podjednaka angažovanost svih članova. Rešavanje problema se vrši sistematski, po sledećim fazama:

- izbor problema – probleme registrovati I rangirati po odredjenom redosledu (po uštedama, nezadovoljstvo korisnika, mogućnost brzog rešavanja, visini ulaganja)

- opis problema – šta, ko, gde, kako, kada…- analiza problema - traženje uzorka problema (čovek, mašina, način rada, materijal)- predlog rešenja I odluka (ocenjivanje prema mogućnosti realizacije, troškovima, radnim

uslovima, kvalitetu rešenja)- uvodjenje rešenja u proizvodnju – napraviti plan I redosled aktivnosti pri uvodjenju - održavanje rešenja – uklanjanje eventualnih poteškoća

Metoda 365 – slična brainstormingu. 6 eksperata zajedno analiziraju problem. Svaki učesnik zapiše 3 rešenja sa obrazloženjima I dodaje susednom učesniku koji ih dopunjuje ili kritikuje. Svaki papir obilazi 5 krugova. Prednosti su sistematsko dopunjavanje osnovne ideje I mogućnost praćenja razvoja pojedinih rešenja, dok je nedostatak izvesna izolovanost pojedinih članova grupe.Opšta metodologija pronalaženja novih ideja - tačno propisan redosled postupaka dolaženja do novih rešenja, korak po korak. Pri traženju rešenja ne treba bežati od postojećih, ali se ne treba ni čvrsto vezivati za njih. Koraci su: izbor problema, prikupljanje činjenica o problemu, analiza podataka, izbor jednog od mogućih rešenja, primena ideje u praksi, održavanje primenjene novine.Metoda propisivanja željenih karakteristika – definisanje željenih karakteristika I analiziranje načina za njihovo ostvarivanje.Metoda ciljne cene – kod razvoja novih ili usavršavanju postojećih proizvoda. Za većinu proizvoda već postoji definisana cena, pa se odbijanjem poreza I zarade od prodajne cene dobijaju ukupni troškovi proizvodnje pa se na osnovu toga definiše konstrukcija proizvoda. Metoda traženja greške – iznalaženje grešaka kod postojećeg proizvoda sa ciljem otklanjanja I poboljšanja karakteristika proizvoda. Jednostavna I daje siguran uspeh.Metoda kataloga – korišćenje poznatih I proverenih rešenja iz kataloga. Katalozi obično sadrže kompletan pregled mogućih rešenja, pa je omogućen brz pristup rešenjima koja zadovoljavaju definisanu funkciju I ograničenja.

Definisanje dizajna tokom razvoja proizvoda

Proces dizajna proizvoda: Istraživanje - definisanje problema I potreba, tehnologija, konkurencija, potrošači, trend Razvoj koncepta – zabeležiti što više ideja, definisanje norme I funkcije Dizajn – definisanje stila, oblika, boje, detalja Razvoj proizvoda – definisanje konačnog oblika I osobina, ergonomija, makete, materijali, CAD Izrada dokumentacije – CAD I CAM dokumentacija, radionički crteži, sklopni crteži Izrada prototipa – testiranje I otklanjanje nedostataka,izrada svih funkcionalnih delova,sklapanje Tehničko tehnološki razvoj – planiranje proizvodnje, izrada tehničke I tehnološke dokumentacije Proizvodnja – izrada proizvoda

Stvaranju proizvoda prethodi izrada konstrukcione dokumentacije. Za nju se angažuje tim projektanata, konstruktora, dizajnera, tehnologa, ergonoma, ekonomista…Menadžer proizvoda treba da napravi: optimističnu , pesimističnu I najverovatniju procenu.Etape razvoja proizvoda:1. Iznalaženje ideje I istraživanje potreba tržišta – Za nove ideje zadužene specijalne službe za nove proizvode, svi stručni saradnici I savetnici, dizajneri, projektanti I konstruktori. Posebnu odgovornost za uvodjenje novih proizvoda ima služba marketinga. Sve prispele ideje se beleže u Registar ideja, nakon čega se vrši odabiranje. Sve se ocenjuju I jasno odbacuju nepodobne. Da bi se ideja prihvatila mora da zadovolji da je: novost na tržištu, društveno potrebna, funkcionalno ispravna, estetski oblikovana, povoljna cena, ne zagadjuje okolinu, može se reciklirati.Konačan izbor na osnovu: postojanja neophodnih resursa, vremena potrebnog za osvajanje tržišta, veličine sredstava I vremena njihovog otplaćivanja, veličine profita, rizika od neuspeha.2. Sagledavanje mogućnosti proizvodnje I plasmana - Vrši se analiza mogućnosti proizvodnje I prelaz sa ideje na konkretan predlog. Da bi rukovodioci kompanije mogli da ocene mogućnost proizvodnje, ulaganja I njihovo vraćanje mora se izvršiti potpuna analiza tržišta, mogućnosti ostvarivanja profita, rizika, potreba kupaca I ponašanja kupaca u odnosu na nove proizvode. Ugled kompanije ima značajan uticaj na kupce.3. Definisanje projektnog zadatka – definišu se ciljevi razvoja proizvoda, njegove tehničke karakteristike, uskladjenost za zakonima, crteži, šeme, rok završetka zadatka.4. Ocena projektnog zadatka – sagledavanje zahteva koji su definisani projektnim zadatkom, ocenu vrše potencijalni kupci, korisnici, prodavci, tehnolozi, konstruktori, dizajneri.5. prikupljanje informacija koje su u vezi sa postavljenim zadatkom6. Analiza prikupljenih informacija I izvodjenje zaključaka7. Sastavljanje tehničkog predloga – na osnovu prikupljenih informacija I sprovedene analize I zaključka izradjuje se tehnički predlog koji sadrži: tehničke karakteristike proizvoda, detaljan opis rada proizvoda, kompoziciju proizvoda, estetske karakteristike, uskladjenost sa propisima I standardima, crteže, šeme.

8. Ocena tehničkog predloga – sagledava se da li proizvod ima sve osobine koje tržište traž, originalnost, kvalitet, dizajn, mogućnost patentne zaštite… Ocena može biti: nastavak, trenutni prekid, zaustavljanje, prerada tehničkog predloga. Nakon pozitivne ocene pristupa se sledećoj fazi.9. Izrada idejnog prijekta I po potrebi makete - na osnovu usvojenog tehničkog predloga izradjuje se idejni projekt koji detaljnije opisuje novi proizvod. Na osnovu njega se izradjuje maketa, ili računarom 3D.10. Ispitivanje makete I ocena idejnog projekta – nakon pozitivne ocene nastavlja se na sledeću fazu.11. izrada tehničkog projekta I po potrebi funkcionalnog modela (uzorka, koncepta) – daljom razradom idejnog projekta dobija se tehnički projekat koji sadrži gotovo sve podatke o proizvodu. Funkcionalni model – grubi model finalnog proizvoda u prirodnoj veličini koji može da funkcioniše.12. Ispitivanje funkcionalnog modela I ocena tehničkog projekta – ispitivanje radi ocene kvaliteta.13. Izrada radioničke dokumentacije za prototip I izrada prototipa – Prototip se izradjuje u prirodnoj veličini, satandardnim alatima (ne specijalnim, jer je verovatno da će doći do korekcija). Prototipom se vrši verifikacija usvojenog konstrukcionog rešenja proizvoda. Ako se konstruiše sličan proizvod nekom prethodnom ili ako se može uraditi simulacija rada na kompjuteru, ne vrši se izrada klasičnog prototipa.14. Ispitivanje I ocena prototipa – Svi delovi prototipa I sam prototip se podvrgava 100 posto kontroli kvaliteta. Za sve uočene neusaglašenosti se pokreće postupak preispitivanja neusaglašenosti, nakon čega sledi odluka o izmenama.15. Izrada radioničke dokumentacije za nultu seriju I izrada nulte serije – nultom serijom se proverava ispravnost usvojene tehnologije. Nakon uspešnog prototipa izradjuje se kompletna dokumentacija za nultu seriju, razradjuje se tehnologija za serijsku proizvodu, definišu standardni I specijalni alati kojima se izradjuje nulta serija. Ona se zatim ispituje, analizira, koriguje I usvaja kao konačno rešenje. Nultom serijom se verifikuje usvojena tehnologija I specijalni alati.16. Ispitivanje I ocena nulte serije – nakon ispitivanja nulte serije, vrši se interna homologacija (provera da li proizvod odgovara propisima u pogledu sigurnosti, bezbednosti po zdravlje, itd..) kojom se odobrava proizvodnja proizvoda. Pored ispitivanja funkcionalnosti I pouzdanosti nulte serije može se izvršiti I ispitivanje spremnosti tržišta da prihvati novi proizvod. 17. Izrada radioničke dokumentacije za probnu seriju i izrada probneserije. Izradom probne serije proverava se osvojenost tehnologije. U okviru probne proizvodnje, izrađuje se relativno mali broj komada, koji uglavnom služe za utvrđivanje kvaliteta proizvoda, proveru osposobljenosti (kvalifikacije) osoblja, određivanje potrebnog vremena za proizvodnju, analizu troškova proizvodnje i, naročito, utvrđivaje zainteresovanost tržišta za novim proizvodom. 18. Ispitivanje I ocena probne serije – Plasman probne serije radi utvrdjivanja zainteresovanosti tržišta za novi proizvod. Prati se raeakcija tržišta, konkurentnost na druge proizvode, ponašanje trgovaca, kupaca itd… Ocena se svodi na ocenu preferencije u odnosu na postojeće proizvode. Ocena se sprovodi rangiranjem, uporedjivanjem parova I ocenjivanjem proizvoda. 19. Izrada radioničke dokumentacije za glavnu seriju I izrada glavne serije – nakon izučavanja podataka dobijenih u prethodnim fazama, izradjuje se originalna dokumentacija I sastavlja konačan program proizvodnje I plasmana. U toku ove etape treba neprestano prikupljati I analizirati sve podatke koji doprinose poboljšanju proizvoda, načina proizvodnje I plasmana.20. Ispitivanje I ocena glavne serije – ispituju se delovi, sklopovi ili sami proizvodi. 21. Izrada dela tehničke dokumentacija za komercijalnu upotrebu – prospektni I kataloški materijal, uputstvo za upotrebu, katalog rezervnih delova itd…

22. Ocena tehničke dokumentacije namenjene za komercijalnu upotrebu23. Lansiranje proizvoda – tržišno uvodjenje novog proizvoda veoma složen zadatak. Priprema – promocija, izrada kataloga I prospekata, obuka prodavaca, formiranje servisnih službi. Marketing planom definisati pristup prodaji, cene, plan promocije, plan prodaje. Proizvod se mora učvrstiti na trćištu u periodu od 6 meseci. Za proizvod se kaže da je uveden na tržište tek kada se može kupiti na svakom mestu, ili kad dostigne promet od 10 posto ukupnog tržišnog potencijala. Osnovni uslov za lansiranje proizvoda je njegovo tehničko savršenstvo. Proces prihvatanja novog proizvoda od strane kupaca se odvija: saznanje, interesovanje, ocena, proba, prihvatanje. Klasifikacija potrošača: inovatori, rani usvajači, rana većina, kasna većina, zaostajači.Na odluku utiče cena, dizajn, prednost proizvoda u odnosu na postojeće.24. Praćenje proizvoda u procesu proizvodnje i eksploatacije (autorski nadzor). Autorski nadzor predstavlja sprovođenje stalnih konstrukcionih poboljšanja na proizvodu, kako bi se održala njegova atraktivnost na tržištu. Cilj autorskog nadzora je da obezbedi kvalitetno funkcionisanje proizvoda i otklanjanje svih uočenih konstrukcionih i tehnoloških nedostataka, kako bi se, time, poboljšao plasman proizvoda i obezbedilo što duže održavanje proizvoda na tržištu. Autorski nadzor, po pravilu, otkriva mnoge slabosti konstrukcione dokumentacije koje se odmah otklanjaju.

Projektovanje I konstruisanje podržano računarom

Projektovanje – nalaženje naučno opravdanog inženjerskog rešenja koje se može tehnički ostvariti I ekonomski je isplativo. Obavlja se nakon istraživanja, a pre konstruisanja. Rezultat projektovanja je projekat koji se zatim analizira I po potrebi koriguje.Konstruisanje – definisanje I rasporedjivanje elemenata nekog uredjaja. Rezultat konstruisanja je konstrukciona dokumentacija. Njom se prenose sve konstrukcione informacije na novi proizvod.Razvoj proizvoda – drugi naziv za projektovanje I konstruisanje. Rezultat razvoja je tehnička dokumentacija koja sadrži radioničku I deo komercijalne dokumentacije.Primenom računara se postiže: Veća tačnost izračunatih podataka I bolji kvalitet proizvodaSprovodjenje proračuna koji se ne mogu na klasičan način uraditiCrteži su boljeg kvalitetaProstorni prikaz konstruisanog delaSimulacije kretanja I opterećenjaSkraćuje se proces projektovanja I konstruisanjaDefiniše se tehnologija I režimi obrade (CAP – computer aided planing) I upravljanje mašinama (CAManufacturing)Kompjuterizacija procesa proizvodnje (Computer Integrated Manufacturing)CIM predvidja povezivanje svih aktivnosti: prodaje, narudžbe, pripreme proizvodnje, nabavke sirovina, praćenje zaliha, upravljanje proizvodnjom, transport, održavanje, kontrolu kvaliteta.Računari se koriste I za: proračune, crteže, simulacije, optimizacijuPrimenom računara se ubrzava proračun, povećava tačnost podataka, jednostavnija optimizacija

Programi rade na jedan od tri načina: Paketni režim – kompletan proračun bez ikakve mogućnosti korekcije medjurezultata. Podatak – rezultatInteraktivni rad – računar izvrši jedan deo proračuna pa pita konstruktora za dalju instrukciju za pravacEkspertni sistemi – isto kao prethodni, samo što o pravcu odlučuje sam kompjuterPrimena računara za izradu crteža – u ravni (2D) I u prostoru 3D (geometrijski modeli oblika). 2D crteži se ne koriste za razradu tehnologije pomoću računara pa se ne preporučuju. 3D imaju veću mogućnost primene. Dobijaju se spajanjem ili presecanjem primitiva, crtanjem jedne projekcije pa ekstrudiranjem ili rotacijom karakterističnog oblika.Crteži se izradjuju u boji, pa se može dobiti verodostojan prostorni prikaz. Sastavljanjem tako nacrtanih delova dobija se sklopni crtež iz kog možemo zaključiti da li će se moći montirati dotični sklop.Računarima se moće izvršiti pomeranje delova I obrtanje što je važno da bi se sagledao izgled proizvoda. Može se pratiti I ponašanje prilikom opterećenja, uticaj promene temperature, vibracija.Računari se mogu koristiti I za optimizaciju (nalaženje najpogodnijeg rešenja u datim uslovima I vremenu). Optimalno rešenje treba tražiti ne samo tokom procesa projektovanja već I tokom celog procesa razvoja.Crtež dela (radionički crtež) je dokument na kojem je dat grafički prikaz dela,njegov oblik, karakteristične dimenzije, tolerancije, materijal, kvalitet površinskeobrade, termo-hemijska obrada i svi drugi podaci potrebni za njegovu izradu ikontrolu. Na njemu je potrebno posebno istaći i sve kote čija netačnost izaziva tzv. kritične mane.Crtež sklopa (sklopni crtež) je dokument na kojem je prikazan izgled sklopa I svi drugi podaci neophodni za njegovo sklapanje i kontroluSastavnica – spisak svih delova koji sačinjavaju sklopCrtež opšteg izgleda prikazuje izgled proizvoda, uzajamno dejstvo komponenata,objašnjava princp pradaTeoretski crtež – kontura proizvoda I koordinate na kojima se nalaze potrebne mereGabaritni crtež – uprošćen prikaz konture sa gabaritnim I priključnim dimenzijama.Elektro – montažni crtež – podaci važni za električnu montažu (postavljanje električnih vodova I slično)Crtež ugradnje – uprošćena kontura I svi podaci za njegovu ugradnju, udaljenost zidova…Ekspanzioni crtež – u prostoru nacrtani I označeni svi delovi u rastavljenom stanju. Namenjen manje stručnim licima, korisnicima, serviserima…Crtež pakovanja – podaci o načinu pakovanja, položaju I rasporedu u ambalaži, načinu konzervacije.Crtež ambalaže – podaci potrebni za izradu ambalaže I raspored I položaj gotovih proizvoda u njoj.Šema je dokument u kojem su uprošćeno, ili u vidu simbola, prikazane sve sastavne komponente sklopa i veza između njih. Tabela je dokument u kojem su, u zavisnosti od vrste i namene tabele, dati odgovarajući podaci u tabelarnom obliku.Proračun je dokument koji predstavlja proračun svih karakterističnih veličina dotične konstrukcije, na primer, proračun kinematike, čvrstoće, pouzdanosti I sl.Spisak uputstava je dokument u kojem je dat pregled svih uputstava, na koja se vrši pozivanje u konstrukcionoj i tehnološkoj dokumentaciji proizvodaSpisak poluproizvoda koji se kupuju kao gotova roba je dokument u kojem je dat pregled svih poluproizvoda koji se koriste u dotičnom proizvodu

Spisak dozvola za primenu kupovnih poluproizvoda je dokument u kojem je dat spisak svih saglasnosti i dozvola sa kojima se odobrava primena pojedinih kupovnih poluproizvoda.Opis je dokument u kojem je dat opis np. nekog uređaja i njegovog principaTehnički uslovi predstavljaju dokumenta u kojima su prikazani uslovi (sve norme, pravila i zahtevi) koji se postavljaju pred proizvod, njegovu izradu, kontrolu, prijem i isporukaProgram i metodika ispitivanja je dokument koji sadrži sve tehničke podatke, koji podležu proveri pri ispitivanju, potrebnu opremu, kao i redosled I postupke ispitivanja proizvoda.Uputstvo za eksploataciju predstavlja dokument namenjen za korišćenje pri puštanju u pogon, uhodavanju i eksploataciji proizvoda. U ova dokumenta spadaju uputstva za rukovanje i iznalaženje uzroka najčešćih otkaza i sl.Uputstvo za nadzor predstavlja dokument u kojem se definiše šta, kada, kako, čime i koliko često treba kontrolisati, koje su normalne, granične i kritične vrednosti tih parametara i šta treba preduzeti u slučaju pojave graničnih I kritičnih vrednosti.Uputstva za servis, održavanje I remont – podaci za sprovodjenje.Uputstvo za uklanjanje proizvoda nakon iskorišćenja – način odlaganja, po mogućstvu reciklaža.Karta tehničkog nivoa kvaliteta proizvoda – podaci koji odredjuju tehnički nivo kvaliteta proizvoda, dobijeni iz ispitivanja. Veliki značaj, bez njega se ne može izvoziti proizvodUputstvo za reklamaciju – opis postupka prijavljivanja neusaglašenosti.

Kontrola konstrukcione dokumentacija Da bi se izbegla izrada loših I skupih delova I proizvoda u celini, zbog nepredvidjenih dorada uzrokovanih greškama u konstrukcionoj dokumentaciji, neophodno ju je detaljno pregledadi. Time se sprečavaju materijalni troškovi, rušenje ugleda. Najjeftinije otkloniti grešku u dokumentaciju, 10 puta teže u proizvodnji a 100 puta na gotovom proizvodu, pa je I odnos troškova takav 1:10:100.Kontrolu vrši vodeći projektant, šef odeljenja, Služba za kvalitet odeljenja I Služba za kvalitet kompanije.Analitički način provere – najzastupljeniji, provera ispravnosti konstrukcionog rešenja I provera tačnosti konstrukcione dokumentacije. Grafički način provere dokumentacije – pri konstruisanju računarom se vrši istovremeno sa izradom crteža. Konstruktor primećuje ako se neki detalji ne mogu geometrijski povezati pa odmah otklanja.Tehnološka kontrola dokumentacije – provera uskladjenosti konstrukcione dokumentacije sa tehnološkim mogućnostima kompanije – proizvodjača (izrada, montaža, remont).Kontrola sa stanovišta standardizacije – uskladjenost sa fabričkim, nacionalnim I internacionalnim standardima. Provera načina crtanja, kompletnost konstrukcione dokumentacije, provera primene poluproizvoda I materijala, provera primene standardnih tehnologija, standardnih alataKontrola sa stanovišta merljivosti I ispitivanja – provera pravilnosti nanošenja kota I dozvoljenih odstupanja, pravilnosti izbora mernih baza, izbora tehničkih karakteristika proizvoda I izbora sredstava kojima se vrše merenja. Potreba za atestom, definisanje načina I mesta atestiranja.Kontrola sa stanovišta patentne zaštite – da li se novim proizvodom krše tudja patentna prava, da ne bi došlo do tužbe, plaćanja odštete I zabrane proizvodnje. Sagledavanje mogućnosti patentne zaštite svog proizvoda.

Revizija konstrukcione dokumentacije – kod odgovornih konstrukcija potrebno je da se od strane ovlašćene institucije izvrši revizija projekta.

Zaštita dizajna proizvoda

Industrijski dizajn se štiti ako je nov I ima individualni karakter. Smatra se novim ako identičan industrijski dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana podnošenja prijave za njegovo priznanje.Autorsko pravo – pravo na svojinu nad rezultatima sopstvenog rada koji može imati različite oblike izražavanja (knjiga, računarski program, konstrukciono rešenje)Patent – registrovani pronalazak odnosno dokument kojim nadležni organ označava pravo pronalazača na odobreni pronalazak. Pravo korišćenja zaštićenog pronalaska na odredjenoj teritoriji u odredjenom vremenskom periodu.Model – oblik proizvoda. Uzorak – slika crtež koji se može preneti na proizvod I koji se može preneti na neki proizvod I zaštititi u cilji sprečavanja kopiranja. Tehničko unapredjenje – svaka racionalizacija koja omogućava jednostavniju I jeftiniju proizvodnju, poboljšanje kvaliteta proizvoda, zaštitu sredine itd…