Including All Children (Serbian)

8/14/2019 Including All Children (Serbian)

1/58


2/58

Kako

ukljuitisvudecu!Vodi za roditeljedece s invaliditetom

Urednica: Mary Ellen Chatwin

Regionalna savetnica za zastupanje


3/58

Zahvaljujemo seOvaj prirunik za roditelje dece s invaliditetom sadri korisne priloge iz mnogih izvora.Prikupljeni materijali ukljuuju sledee:

APD (Akcija za prava dece) serija Kritikih izdanja - (2001.) Fondacija Bernard von Leer /UNESCO Jaati vetine u ranom detinjstvu,

K. Torkington sa C. Landers doprineo je smernicama o ranom detinjstvu (1994.) Delo Davida Wernera Seoska deca s invaliditetom (Hesperian Publishers, 2006.)

ponudilo je savet i ilustracije.

Zahvalni smo to nam je velikoduno omogueno da ponovo objavimo ovaj materi-jal u neprotne svrhe. Nadamo se da smo postigli misiju naih darodavaca, a to je dapronaemo naine da deca s invaliditetom budu vidljiva, ukljuena i da ive ispunjenimivotom.

I Victor Pineda i Manilee Bagheritari iz Fondacije Victor Pineda, koja se bavi pravima,dali su kljune predloge za ova poglavlja, a Victor je napisao Poglavlje 7.

Hitomi Honda, vii savetnik za temu invalidnosti pri organizaciji World Vision Inter-national, doprineo je kljunim dokumentima i smernicama organizacije World Vision

International o pristupima invalidnosti i savremenim tokovima u ovoj oblasti. Takoese zahvaljujemo Billu Forebsu, slubeniku World Vision Internationala na programuDeca u krizama i zatita dece, koji je pruio podrku projektu i dao predloge u vezi sasadrajem. Plain English Campaign iz Ujedinjenog Kraljevstva znaajno je unapredilatekst vodia.

Zahvaljujemo se prevodiocima i koordinatorima u nacionalnim kancelarijama koji supreveli i pripremili tekstove na sledeim jezicima: srpskom, gruzijskom, arapskom,albanskom, rumunskom, jermenskom i azerbejdanskom. Nadamo se da e ubudunosti biti jo prevoda.

Kao glavni donator, World Vision vajcarska nansijski je podravala ovaj projekat

od samog poetka; zahvalni smo im na trajnoj podrci. Regionalna kancelarija WorldVision International, MEERO, takoe je doprinela nansijskom podrkom (Odeljenje zazastupanje) i tehnikim savetima (Odeljenje za komunikacije).


4/58

Sadraj

Poglavlje 1: Na pristup invaliditetu i oteenju 5

Zato treba da razmislimo o reima koje koristimo 5

Rei povezane s invaliditetom 6

Na pogled na invaliditet 7

Poglavlje 2: Denicije 10

Osnovni pojmovi 10

Ostali pojmovi koje ujemo ili moemo proitati 11

Poglavlje 3: Roditeljstvo, kultura i razvoj deteta 15

Kultura i stavovi roditelja prema oteenjima 16

Roditelji mogu da pomognu 17

Poglavlje 4: Prava dece s invaliditetom 19

Posebna pitanja kojima se treba baviti 20

World Vision promovie sposobnost 23

Poglavlje 5: Razvoj i invaliditet:ta moete uiniti pre nego to se dete rodi 24

Pre roenja 24

Rizici u toku trudnoe 24

Poroaj 27

Bebe roene rano (pre termina ili nedonoad) 27


5/58

Poglavlje 6: Vane faze u razvoju vaeg deteta 28

Novoroenad i prvi meseci ivota 28

Prvih est meseci 30est meseci do godinu dana 32

Od prve do tree godine 34

Od tree do este godine 36

Poglavlje 7: Razumevanje i ukljuivanjedece s invaliditetom 38

Vidljiv i nevidljiv invaliditet 39Oblici invaliditeta koji utiu na uenje i pamenje 39

Naini da se pomogne decikoja imaju specine tekoe u uenju 41

Poglavlje 8: Bezbednost i zatita deteta 44

Bezbednost u kui 44

O emu jo treba voditi rauna 45Zatite svoje dete od zlostavljanja 46

Poglavlje 9: Kako pomoi svom detetuda bude ukljueno i potovano 50


6/58

5

Zato treba da razmislimo oreima koje koristimo

Rei i slike mogu nam pomoi da razumemo o emuse radi i mogu takoe da utiu na to kako oni koji nasokruuju razmiljaju i postupaju.

Kada pominjemo nekoga s invaliditetom, ne treba gov-oriti tako kao da postoji neki problem s tom osobom.Umesto toga, treba da prepoznamo da bilo koji problemkoji se odnosi na neiji invaliditet moe biti prouzroko-van stavovima drugih ljudi ili nainom na koji se mi uzajednici odnosimo prema oteenjima.

Upotreba negativnog jezika o invaliditetu i oteenjimaveoma se odraava na decu. Vano je razmisliti o

jeziku koji svakodnevno koristimo da bismo opisali ljudei proverili znaenje svojih rei i ideja koje se na njihodnose.

Ove smernice ne propisuju pojmove koje treba ili ne

treba koristiti. One, pre svega, imaju za cilj da svipostanemo svesniji toga, i samim tim, pokaemo viepotovanja prema deci s invaliditetom i onima koji brinuo njima.

Jezik utie na nain na koji deca razmiljaju o sebi ili odrugima, a negativan jezik moe da utie na to kako ese dete s invaliditetom emocionalno razvijati. On moeda utie na miljenje deteta o vlastitoj vrednosti i spo-

sobnostima. Pozitivan jezik moe ohrabriti dete da uspepovrh ogranienja koje stvara njegovo ziko stanje.

Jezik utie na nain na

koji deca razmiljaju

o sebi ili o drugima, a

negativan jezik moe

da utie na to kako e

se dete s invaliditetom

emocionalno razvijati.

On moe da utie

na miljenje deteta

o vlastitoj vrednosti

i sposobnostima.

Pozitivan jezik moe

ohrabriti dete do uspe i

povrh ogranienja koje

stvara njegovo ziko

stanje.

Poglavlje 1:

Na pristupinvaliditetu i oteenju


7/58

6

Osnovno o emu treba voditi rauna je da treba koristitirei koje potuju dostojanstvo, prava i razliitost osobas invaliditetom. Roditelji, braa i sestre, i drugi pripa-dnici zajednice - posebno prosvetni radnici - moraju dazatrae od govornika da osobe s oteenjima nikako nesmeju obeleavati pogrdnim frazama i izrazima.

Rei povezane s invaliditetom

Pre nego pogledamo razliite pojmove u Poglavlju 2,razmislite kako koristite re invaliditet. Trebalo bi dana rei oteenje i invaliditet gledamo kao na dveposebne pojave s kojima se moemo suoiti.

Oteenja obuhvataju zika, ulna, intelektualna ili

mentalna dugotrajna ili kratkotrajna stanja. Primeri sunedostatak delova ili itave ruke, ake ili noge ili stanjekada noga, ruka ili neki organ pravilno ne funkcioniu.

Invaliditet nastaje usled prepreka koje drutvo post-avlja pred osobe s nekim oteenjem. Oteenje moepostati invaliditet kao rezultat sredine u kojoj se osobanalazi, ukljuujui stavove, institucionalne, ekonomskeili politike prepreke njenom ueu u drutvu.

Ove barijere spreavaju ljude da uestvuju u drutvu i

Mi nasleujemo jezik i

esto o njemu mnogo ne

razmiljamo. Meutim,

mi zaista imamo izbor

i moemo odluiti koje

rei upotrebljavamo

da bismo rekli ono to

mislimo.

1. Na pristup invaliditetu i oteenju

Veina ljudi eli da

potuje druge, ipak,

moda i ne shvatamo

da jezik koji koristimo

spreava druge da budu

prihvaeni.

L.

Tabliashvili,prilagoenoizdelaD.

WerneraSeo

skadecasinvaliditetom,2006.


8/58

7

obuhvataju:

stavove; izostavljanje ljudi koji imaju oteenja; spreavanje pristupa koli ili drugim aktivnostima

zajednice; i zike barijere u pristupu zgradama ili pri kretanju.

Ogranienja funkcija ili funkcionalnaogranienjaopisuju aktivnosti koje neko ne moe da obavi i onoto on/a mogu da obave uprkos tome to imaju nekooteenje koje zahvata neki deo njihovog tela. Iakooteenja mogu da utiu na sposobnost osobe da oba-

vlja odreene zadatke, to ne znai da ona nije sposo-bna da napreduje u razliitim aktivnostima. Meutim,ona moe imati ogranienja u obavljanju pojedinihposlova. Na primer, osoba moda ne moe da hoda, alito ne znai da ona ne moe da rei teke intelektualnezadatke.

Treba, takoe shvatiti da neko s nekim oteenjem nemora nuno biti ogranien u svojim aktivnostima.

Na pogled na invaliditet

World Vision International posmatra invaliditet pre kaosloeno socio-kulturno i ekonomsko pitanje s politikimposledicama, nego kao medicinsko ili individualno pita-nje. Mi podravamo razvoj zajednica koje e omoguitiljudima bez obzira na njihov invaliditet da ive

punim ivotom. Nameravamo da promenimo stereotipnipristup osobi s oteenjima, koji vrlo esto dovodi dokrenja prava te osobe da uestvuje u kolskimaktivnostima i aktivnostima zajednice, sastancima,razonodi ili da se zaposli, kao i da zasnuje porodicu.

Svako ima neto to moe ili ne moe da uradi; mnogiljudi imaju oteenja; i svako je poseban!

Drutvo je to koje stvara

invaliditet osobama

koje imaju razliite vrste

ogranienja.

1. Na pristup invaliditetu i oteenju


9/58

Kako razgovarati s detetom ili odraslomosobom koja ima oteenje:

Pravilo 1 Odnosite se prema njima s dostojanstvom i potovanjem.U prvi plan stavite osobu i ne obeleavajte je time to ete uvek isticati: njeno stanje (na primer, ogranienost kretanja ili tekoe u uenju); uzrok njenog stanja (na primer polio ili Daunov sindrom); ili pomagala koja ona koristi (na primer, kolica ili naoare), na primer: ona devojica u

kolicima.Prihvatite da sve osobe imaju iste osnovne potrebe, ali i razliite druge potrebe. Sviimaju razliite sposobnosti i nesposobnosti. Na primer, neko ko nosi naoare ne bi

eleo da ga zovu naoare, neko s posebnim potrebama ili s razliitim sposob-nostima. Nazivati nekoga osobom s posebnim potrebama znailo bi da tu osobusvrstavate u posebnu kategoriju i na taj nain je diskriminiete ili izolujete od veinestanovnitva. Isto tako, svako je poseban i nadaren i ima razliite sposobnosti i nes-posobnosti. Ne obeleavajte osobu kao nekoga ko ima posebne potrebe ili dar, ilikao nekoga ko se razlikuje po svojim sposobnostima.

Pravilo 2 Nemojte iznositi pretpostavke o oseanjima neke osobe. Naprimer, ne moemo uvek znati da li je neko ko je izgubio nogu u saobraajnoj nezgo-

di jo uvek pati ili se plai svog oteenja ili je prevaziao ova oseanja. Ne moemopretpostaviti s kakvim se izazovima svaka osoba suoava ili kako se ona osea uvezi s tim. Ovi izazovi i oseanja zavise od razliitih stvari. Na primer, osoba koja jeizgubila nogu u saobraajnoj nezgodi moe se oseati drugaije od osobe koja jetako roena. tavie, ivotno iskustvo i individualnost svake osobe mogu da utiu nasituaciju i njena oseanja.

Pravilo 3 Nemojte obeleavati osobu kao rtvu. Neko ko je nedavnopovreen nagaznom minom, moe se smatrati rtvom. Ali je uvredljivo ako na-

stavimo da ga/je smatramo rtvom itavog ivota. Oni su moda prevazili nelago-

dnost i diskriminaciju s kojom se zbog svog oteenja suoavaju. Vano je prepozna-ti napore koje pojedinac/ka moe uloiti nakon nezgode kako bi se suoio sa svojomonesposobljenou i iskoristio svoje sposobnosti.

Pravilo 4 Nemojte pretpostavljati da ljudi s posebnim stanjima ilioteenjima nisu zdravi ili im je potrebna medicinska podrka. Nemoemo koristiti pojmove zdravo dete da bismo ga poredili sa detetom koje imaneko oteenje! Dete koje teko hoda ili ne vidi moe biti savreno zdravo. S druge

strane, nemojte pretpostavljati da su deca bez invaliditeta zdrava deca mnoga


10/58

deca bez invaliditeta takoe imaju zdravstvene probleme. Oteenja nisu zarazna.Svaka ideja da moete zakaiti ova stanja od osobe s invaliditetom nastaje iz ne-znanja.

Pravilo 5 Upamtite da ono to je normalno vama, moda nijenormalno drugim ljudima. Mi stvaramo norme shodno linim, socio-kulturnim, ekonomskim i politikim vrednostima. Zbog toga to smo svi s razliitimlinim iskustvom i potiemo iz razliitih kulturnih sredina, mi svi drugaije izgledamoi ponaamo se. Zato, svako od nas moe da pomogne da nae drutvo postaneinkluzivnije za sve ljude bez obzira gde unutar postojeih normi pripadaju.

Pravilo 6 Koristite jezik potovanja. Re defekt se na alost ponekadkoristi u nekim delovima sveta kada se misli na osobu s nekim oteenjem. Maina

moe imati defekt, ali osoba ne moe biti defektna, poto ona jo uvek moe dase promeni i razvija. Isto tako, niko nije savren ili nesavren, dok su svi i savreni inesavreni. Svi smo sa strahom i udesno stvoreni i sposobni da se menjamo.

Pravilo 7 Koristite jednostavan jezik. Jasnije je ako kaemo da nekoima problema s hodanjem (ili sa sluhom, vidom i sl.) nego rei da taj neko imanedostatak mobilnosti. Uvek traite jednostavne pojmove kao to su on ima pro-blema u snalaenju pre nego da osobu obeleite. Ako koristite jednostavan irazumljiv jezik, pun potovanja, ljudi e uvek razumeti ono to kaete. Vodite rauna

o kulturnom kontekstu i koristite jednostavan ali dostojanstven jezik.

L.

Tabliashvili,prilagoen

oizdelaD.

WerneraSeoskadecasinvaliditetom,2006.


11/58

10

Poglavlje 2:

DenicijeU ovom poglavlju ukratko navodimo glavnu terminologiju i de-nicije koje pomau roditeljima i zajednicama da ue, razumeju ikoriste odgovarajui jezik invalidnosti.

Kada razgovaramo s ljudima s invaliditetom, vano je dapotujemo pravila od 1. do 7. iz Poglavlja 1. OOSI u vaojzajednici ili zemlji trebalo bi da su u stanju da vam prue smer-

nice. Dobro je pitati ljude s invaliditetom u vaoj kulturi kako bioni voleli da ih ljudi opisuju.

Osnovni pojmovi

Ovo je pojam koji koristimo da opiemo tekoe koje nekomoe imati u izvoenju odreenih aktivnosti. Na primer, osoba,moda nije u stanju da proita obina slova jer ima probleme svidom.

Invaliditet nastaje kao rezultat ogranienja koje drutvo po-stavlja ljudima s oteenjima. Oni esto ne mogu u potpunostiuestvovati u drutvu zbog odnosa drugih ljudi ili zbog problemasa okruenjem. Jedan primer invaliditeta bio bi: dete s cerebra-lnom paralizom eli da peva sa drugima, ali je izostavljeno zatoto ljudi smatraju da ono nee moi da prati melodiju. Mi posma-tramo invaliditet kao problem sa drutvom, a oteenje kao

medicinsko ili individualno pitanje.Ovo nam pomae da jasnovidimo dva pitanja s kojima se osoba moe suoiti, a i pomaenam da preduzmemo neophodne mere kako bismo pronalireenje.

Ovo su lokalne, nacionalne i meunarodne organizacije kojevode osobe koji nisu obavezno same osobe s invaliditetom, verade sa ljudima s invaliditetom. Uiteljske i roditeljske grupe zapodrku u zajednici predstavljaju primere organizacija na polju

invalidnosti.

Ogranienjau aktivnostima:

Invaliditet:

Organizacijena polju

invalidnosti:


12/58

11

Ovo su lokalne, nacionalne i meunarodne organizacijekoje vode osobe s invaliditetom za osobe s invaliditetom.Meunarodna organizacija osoba s invaliditetom (Kanada)primer je jedne takve OOSI.

Oteenje je ziko, ulno, intelektualno ili mentalno dugotrajnoili kratkotrajno stanje. Primeri oteenja su: kada deo ili cela ruka, noga, stopalo ili aka nedostaju; ili kada ruka ili noga ili neki organ koji ne funkcioniu

normalno.

Opet, s obzirom da radimo u razliitim drutvenim kontekstima,koristimo mentalno oboljenje ili mentalni invaliditet. Ipak,mnogi ljudi s invaliditetom izbegavaju pojam mentalna retar-

dacija premda ga medicinski radnici jo uvek koriste.

Ostali pojmovi koje ujemo ilimoemo proitati

Ovo su tekoe na koje osoba nailazi kada pokua da obaviodreene aktivnosti. Upamtite da se ogranienja ipak moguumanjiti. Primeri: Osoba koja ne vidi obina slova, moe seposluiti Brajevom azbukom. Kua ili kola sa glatkim vrstimpovrinama i rampom za kolica i irim vratima u velikoj meri epomoi osobi koja koristi kolica. Kuhinja, krevet i kupatilo moguse prilagoditi kako bi se pospeio nivo aktivnosti dece s invali-ditetom.

Iznenadno i kratkotrajno. Akutno obljenje javlja se iznanada itraje kratko.

Ovo su promene u datoj situaciji koje pomau detetu.Prilagoavanje moe obuhvatiti sedita sa podmetaima ili po-

jasima koji dre telo deteta. Oprema za prilagoavanje moese napraviti ili kupiti preko organizacija.

Ovo je medicinsko stanje koje prouzrokuje bol ili zapaljenje ujednom ili nekoliko zglobova u telu, kao to su koleno, lakat ilikuk.

Organizacijeosoba

s invaliditetom(OOSI):

Oteenje:

Mentalnooboljenje,mentalna

ometenost ili

mentalnazaostalost:

Ogranienja uaktivnostima:

Akutno:

Prilagoavanje:

Artritis:

2. Denicije


13/58

12

Ovo medicinsko stanje dovodi do tekoa s ravnoteomi koordinacijom.

Stanje koje dovodi do toga da organi slabe. Moe gaprouzrokovati nedovoljna ishrana, starenje i to te semiii ne koriste. Pogledajte i distroja.

Ovo je nain na koji osoba obavlja odreenje radnje ilireaguje na situacije. To je re koja se koristi da opiekako se dete ponaa ili odnosi prema drutvenom ilizikom okruenju.

Ono to napreduje. Hronino oboljenje je ono koje trajedugo ili nestaje i vraa se.

Ovo je medicinsko stanje koje smanjuje broj pokreta uzglobu, esto usled toga to se miii ili tetive skrauju.

Ovo je slabost miia koja se postepeno pogorava. Uzro-kovana je nekim problemom u samim miiima. Pogledajte iatroja.

Ovo su ziki, drutveni i kulturni elementi koji utiu nato kako ljudi ive i obavljaju aktivnosti. Videti Poglavlje3: Roditeljstvo, kultura i razvoj deteta.

Posmatranje i prouavanje da bi se videlo koliko dobroneto funkcionie. Rezultati se koriste da se identikujuproblemi i naprave promene da bi stvari bolje funkcioni-sale. Primer je proteza za nogu koju je, kako dete raste,potrebno redovno proveravati.

Nasleuje se porodino ili bioloki ili genetski. Ako

je neto nasledno, prenosi se s jedne generacije nadrugu, preko oca ili majke (a nekada i preko oboje), nanjihovu decu.

Postupci ili radnje da se sprei bolest, naroitoodravanjem istoe tela.

Odnosi se na bebe ili malu decu.

Ataksija:

Atroja:

Ponaanje:

Hronino:

Kontraktura:

Distroja:

Spoljni faktoriinvalidnosti:

Evaluacija:

Nasledno:

Higijena:

Deje:

2. Denicije


14/58

13

Ovo je bolest koju uzrokuju bacili (na primer: bakterijeili virus). Neke infekcije su lokalne i utiu samo nadeo tela, dok su neke opte i zahvataju itavo telo.Infekcije se mogu preneti s osobe na osobu, insektima,ivotinjama ili s majke na dete pre ili u toku roenja.

Ako se neko opisuje kao osoba sa viestrukim invali-ditetom, to znai da ta osoba ima nekoliko oteenja,esto i ziko i mentalno.Ovo je pravilo koje koriste organizacije osoba s invali-ditetom kako bi se osiguralo da se ljudi s invaliditetomukljue u razvoj bilo koje akcije, zakona, programa ilipolitike koji ih se tiu.

Slabost miia ili gubitak sposobnosti da se pokrenedeo tela ili itavo telo.

Paraliza ili gubitak pokreta obeju nogu koje uzrokujeoboljenje ili povreda na kimenom stubu (leima).Briga o detetu. Dobro roditeljstvo ukljuuje jasanrazgovor s decom tako da ona mogu da razumeju tase od njih oekuje, neprekidno ih nagraujui za dobroponaanje i pomaui im da razviju nove vetine. Ono,takoe, ukljuuje brigu o tome jesu li deca bezbedna ida li su zatiena.Podrazumeva veliki broj postupaka koji pomau dase izbegne invaliditet. Dugotrajna prevencija ukljuujesmanjenje siromatva i loih ivotnih uslova. Kratko-trajna prevencija obuhvata postupke kao to su vakci-nacija (protiv polija, na primer), dojenje beba kako bi

se izbegle mnogobrojne infekcije; izbegavanje lekova utoku trudnoe, unoenje prirodnih vitamina kroz stalnuishranu, dobra ishrana i konzumiranje jodirane soli utoku trudnoe. Zatita od nezgoda takoe je vrlo vana

vidi poglavlje Bezbednost i zatita.

Neprekidno menjanje. Progresivna bolest, na primer,miina distroja, neprestano se pogorava.

Infekcija:

Viestrukiinvaliditet:

PrincipNita o nama

bez nas:

Paraliza:

Paraplegija:

Roditeljstvo:

Prevencija:

Progresija:

2. Denicije


15/58

14

Vetaki ud (ruka ili noga) ili drugi deo tela. Protetikaje vetina pravljenja proteze.

Proces pomaganja osobama s invaliditetom da se na-kon bolesti bolje snalaze u kui i u zajednici.

Usporen razvoj. Mentalno zaostalo dete ne ui jednakobrzo ili ne pamti kao druga deca.

Politika i ponaanje koje se tie dece s invaliditetomzasniva se na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravimadeteta (CRC) i Konvenciji Ujedinjenih Nacija o pravimaosoba s invaliditetom. Deca i odrasli s invaliditetom ima-

ju ista prava kao svi drugi. Ove konvencije pokuavaju

da osiguraju da se ljudi s invaliditetom ukljue u razvojbilo kog projekta, zakona, programa i politike koji ih setiu.

Glasovi, slike, aktivnosti, igrake, mirisi, dodir i sve onoto decu inae interesuje. Rana stimulacija pomae dabeba razvije svoje prve reakcije i vetine.

tretman. Fizikalna terapija ili zioterapijapoboljava poloaj, pokret, snagu, ravnoteu i kontrolutela. Radna terapija pomae osobi s invaliditetom danaui korisne i prijatne aktivnosti. Dete ponekad moepostati i svoj najbolji terapeut ukoliko mu se pokaekako da to uini. Najbolje je da se terapija ukljuuje udnevne aktivnosti kao to su igra, rad, odnosi sa drugimosobama, odmor i neobini doivljaji.

Premetanje s kolica na krevet ili stolicu, toalet ili pod ilina njih. Transfer se moe nauiti ili se moe potpomoi

daskama, pojasevima ili drugim pomagalima koja senude detetu. Vano je ohrabriti osobu s oteenjima dase samostalno kree.

Bacili koji su manji od bakterija i koji prouzrokuju velikibroj bolesti i lako se ire. Veina virusa se ne unitavaantibioticima.

Proteza:

Rehabilitacija:

Zaostalo:

Pristup invalidnostizasnovan na

pravima:

Stimulacije:

Terapija:

Transfer:

Virus:

2. Denicije


16/58

15

Poglavlje 3:

Roditeljstvo,kultura irazvoj deteta

Roditelji deteta s invaliditetom esto provode mnogo

vremena pitajui se zato se njihovo dete razlikuje.Naunici i strunjaci za decu koji prouavaju razvoj iponaanje smatraju da i faktori sredine i bioloki faktoriimaju znaajnu ulogu. Oni se ne slau oko toga tanajvie utie na razvoj deteta ili ak na to kako se decarazvijaju. Pored toliko neslaganja meu naunicima,roditelji treba paljivo da uvaju svoje dete i da naueta mu/joj je potrebno za razvoj. Na primer, strunjaciznaju da dete moe nauiti da govori jedino onda kadadoe u odreeni uzrast, ali ak ni tada, ono nee nauitidovoljno dobro govoriti ukoliko se ne sree ili ne druisa drugim osobama. Ipak, roditeljine treba da se obe-shrabre ukoliko im dete ne progovori do pete godine.Deca poinju kasnije da govore iz vie razloga.Ako je dete roeno s trajnim tekoama u govoru, biemu/joj potrebno mnogo panje, i ako je to mogue,govorna terapija, da bi se roditelji podrali u svojim na-porima da pomognu detetu u uenju. Dete s mentalnim

invaliditetom, smanjenom sposobnou sluha ili govoratreba da dobije pomo koja mu je potrebna da bi se upotpunosti ostvarilo. Na alost, previe je roditelja kojismatraju da nema svrhe pomagati svom detetu s inva-liditetom da se razvije. Roditelji mogu primiti ovu porukuod svoje porodice, zajednice ili ak od strunjaka.

Dete s mentalnim

invaliditetom,smanjenom

sposobnou sluha ili

govora treba da dobije

pomo koja mu treba

da bi se u potpunosti

ostvarilo.

Na alost, previe je

roditelja koji smatraju

da nema svrhe

pomagati svom detetu

s invaliditetom da serazvije.


17/58

16

Kultura i stavovi roditelja premaoteenjima

Kultura je zajedniko znanje o istoriji, verova-njima i vetinama jedne zajednice koja se prenose sgeneracije na generaciju. Postoje ogromne razlike ukulturi izmeu zemalja i ak unutar razliitih oblasti uistoj zemlji. Jezik predstavlja jedan deo kulture, hranakoju jedemo jo jedan ali to kako odgajamo decu(roditeljstvo) verovatno je najvaniji aspekt kulture kojinas ini onim to jesmo. Razliiti ljudi imaju razliitaverovanja, vrednosti, stavove i ponaanje i to pre-

nose na svoju decu. Nain na koji porodice ukljuujui podravaju decu s zikim i mentalnim oteenjima,predstavlja deo kulture. Preispitivanje kulturne praksevano je da biste bili sigurni da je vae dete zatieno vi, kao roditelji, detetu ste klju za svet. Moete pomoida zajednica razume da je invaliditet briga svih, a nesamo briga dece i njihovih roditelja.

Kultura bitno utie na ziku sredinu tip kue u kojojivimo, prirodna i izgraena sredina. U toku razvoja,deca su pod uticajem ovih faktora, a koji, istom merom,utiu na njihov razvoj. Prijateljska sredina pomae decida osete da njihovi roditelji i zajednica brinu: rampa zakolica za ulaz u kolu ili kuu, ipka za pridravanje decekoja imaju tekoe pri hodanju ili tekoe s vidom,primeri su takve prakse.Ne treba zaboraviti da je kultura dvosmerna: roditeljisu isto toliko pod uticajem dece koliko su deca pod uti-

cajem svojih roditelja. Roditeljstvo se odnosi i na razvoji na prilagoavanje. Roditelji stiu nove sposobnostibrinui o svojoj deci. Naravno, gene deci prenose nji-hovi bioloki roditelji; geni odluuju o obliku naeg tela,a neki i o naem ponaanju. Ipak, porodica moe dauini mnogo da utie na gene koje prenosi svojoj deci.Najvaniji uticaj na razvoj beba i male dece ima kvalitetbrige koja im se prua.

3. Roditeljstvo, kultura i razvoj deteta

Razliiti ljudi imaju

razliita verovanja,

vrednosti, stavove i

ponaanje i to prenose

na svoju decu.


18/58

17

Roditelji mogu da pomognu

Roditelji i deca mogu da ohrabre dete s invaliditetom,ak i ono najmlae, da se ukljui u dnevne aktivnosti.

Jedan primer: bebe obino poinju da puze negde utoku drugih est meseci ivota (ukoliko nisu stalno

u povoju ili povezane). Ukoliko se bebama dozvoli dase kreu po podu, moda e najpre puzati na stomaku,ljuljati se na akama i kolenima, a onda poeti i dapuze. Ovo su faze u razvoju koje prate jedna drugu.Deci koja imaju neko oteenje, moda e trebati vievremena da naue, ali ona neprekidno ue i pravemale pomake. Bez obzira kolike su sposobnosti deteta,roditelji mogu da mu pomognu da nastavi da ui novestvari.


Najvaniji uticaj na

razvoj beba i male dece

ima kvalitet brige koja

im se prua.

Bez obzira kolike su

sposobnosti deteta,

roditelji mogu da mu

pomognu da nastavi da

ui nove stvari.

Fotografja:M.E.

Chatwin


19/58

18

Drugi vidovi razvoja, na primer, inteligencija, vie suzadati, a manje kontinuirani. Oni se na isti nain nepomeraju iz jedne faze u drugu. ak i kada je tako, nemoemo koristiti inteligenciju koja se meri u prvih neko-liko godina ivota kako bismo predvideli koliko e nekobiti inteligentan kada bude stariji.Inteligencija dece moe se u velikoj meri razviti ukolikoroditelji komuniciraju s njima, kao i uz pomo drugihkulturnih faktora i faktora sredine. Dodir i interakcija sa

svojim detetom vrlo su vani. Vano je omoguiti decida uestvuju u porodinom okruenju i zajednici, usamom domu i van njega. Oprema za prilagoavanje,odgovarajue igrake i dodatne terapije predsta-vljaju jo jedan od naina da omoguite da vae dete soteenjem postane aktivno i samostalnije.

Roditelji, porodice i negovatelji najvaniji su za odgojdece, prenoenje svoje kulture i unoenje promena u

kulturu koje e pomoi njihovom detetu.


Oprema za

prilagoavanje,

odgovarajue igrake

i dodatne terapije

predstavljaju jo

jedan od naina da

omoguite da vae dete

s oteenjem postane

aktivno i samostalnije.

Fotografja:J.

Schenk


20/58

19

Poglavlje 4:

Prava dece sinvaliditetomGodine 1948, Ujedinjene nacije donele su Univerzalnudeklaraciju o ljudskim pravima kako bi zatitile pravai dostojanstvo svih ljudi. Godine 1989, one su doneleKonvenciju o pravima deteta zakonodavni dokumentu kome su napisana osnovna prava dece. Ovo je vrlo

vaan dokument za svu decu ukljuujui i onu sinvaliditetom. To znai da vlade treba da osigu-raju da njihovi nacionalni zakoni budu u skladu sameunarodnim pravom i da treba da prue svoj deciiste mogunosti. Na primer, taj dokument kae dadeca s invaliditetom imaju pravo na posebnu brigu iobrazovanje, prema tome, vlade moraju da obezbedeusluge koje su im potrebne.

Godine 2006, Ujedinjene nacije su donele Konvencijuo pravima osoba s invaliditetom vanu prekretnicu dokoje su doli ljudi s invaliditetom za ljude s invalidite-tom. Konvencija je vrlo vana za sve one koji se boreza ravnopravnost ljudi s invaliditetom i fer odnos premanjima, ukljuujui i decu.Vano je da vlade potpiu i ratikuju taj dokument. One, na primer, osigurati da deca s invaliditetom imajupravo na obrazovanje i zdravstvenu negu, i takoe

da imaju pravo da uestvuju u svim aspektima ivota.Bilo koja vlada koja potpie (ratikuje) ovu konvenciju,morae da uradi sve to je u njenim mogunostima dastvori drutvo u kome se deca tretiraju ravnopravno ipoteno. Kao nevladina organizacija (NVO), World Vi-sion ima posebnu ulogu u podseanju vlada na njihovaobeanja i odgovornost. U mnogim sluajevima, vladenisu sposobne da odre svoja obeanja i to je ono uemu mi moemo pomoi.

Vlade treba da osiguraju

da njihovi nacionalni

zakoni budu u skladu

sa meunarodnim

zakonima i da treba da

osiguraju svoj deci istemogunosti.

Deca s invaliditetom

imaju pravo na posebnu

negu i obrazovanje,

prema tome, vlade

moraju da obezbede

usluge koje su im

potrebne.


21/58

20

Posebna pitanja kojima se treba

pozabaviti

Diskriminacija poprima mnogo oblika. Ona moe da utie namnoge osobe, ukljuujui i devojice, decu s invaliditetom i etnikegrupe. Ukoliko se radi o detetu s invaliditetom, zajednica morapreuzeti dodatnu brigu da bi se osiguralo da ono ne postane rtvadiskriminacije.

Ponekad diskriminacija moe imati mnogo nivoa. Na pri-mer, deaci i odrasli mukarci esto imaju vii status negodevojice i ene. Devojice s invaliditetom e verovatno ee

biti smetene u institucije, maltretirane ili e im biti uskraenoobrazovanje. Njima esto nije ni pruena prilika da se udaju ilipostanu majke zbog predrasuda i diskriminacije. Deaci s inva-liditetom ive due nego devojice poto je pritisak drutva nanjih daleko manji. Ovo mogu promeniti roditelji i zajednice kojerade na tome da promene stavove.

Diskriminacija

4. Prava dece s invaliditetom

Evo primera ta potpisivanje ove konvencije moe znaiti za dete s invaliditetom:

Petogodinja Lela je devojica koja je dobila polio kada je imala dve godine.Ona ne moe da hoda i njeno ponaanje se promenilo i ona se povukla. Njeniroditelji zabrinuti su za njenu budunost. Ne postoji zdravstveni centar u blizinigde bi oni mogli dobiti pomo. Njeni roditelji, kao i mnoge druge porodice u selu,smatraju da su sinovi vaniji od erki. Oni nikada nisu odveli Lelu kod lekarapoto nemaju dovoljno novca da sva njihova deca imaju zdravstvenu negu.Roditelji veruju da je njena bolest moda neka kazna za greh koji su poinili. Lelise ne prua odgovarajua briga i potrebna joj je pomo.

Poto je vlada zemlje u kojoj Lela ivi potpisala Konvenciju o pravima osoba sinvaliditetom, svi oni treba da pomognu Leli na sledei nain:

da omogue zdravstvenu negu koja joj je potrebna; da podue njene roditelje da prepoznaju ta znai bolest njihove erke i ta

se moe uiniti u vezi sa tim; i da pronau naine da promene stavove drutva da su ene manje vredne

od mukaraca.


22/58

21

U prethodnom primeru, prema Leli se nije postupalo na pravinain zato to ona nije dobila zdravstvenu negu i zato to se,u njenoj kulturi, prema deacima odnose bolje nego premadevojicama. Tako da sama injenica da je Lela devojica, ini

je dvostruko diskriminisanom.Bilo ta to moe uiniti dase dete razlikuje od druge dece, moe dovesti do toga da nekazajednica pone loe da postupa prema njemu/njoj. Meutim,ljudi i njihove vlade mogu da pomognu da se promene kulturnenejednakosti. Na primer, ukoliko bi ene i mukarci dobili istemogunosti u obrazovanju i zapoljavanju, devojice se ne bismatrale manje vrednim.

Jo su vie diskriminisani i pod veim pritiskom ljudi iz etnikihmanjina, izbeglice ili oni koji su primorani da se sele unutar

svoje zemlje.

Stigma se denie kao obeleje sramote. Socijalna stigmaje ona koji dovodi do ozbiljnog osuivanja unutar drutva. Ovajpojam se obino koristi da opie kako drutvo gleda na inva-lidnost. Ljudi s invaliditetom mogu se itavog svog ivotasuoavati sa osudom u svojim zajednicama, ak i u svojimporodicama. Na primer, neka deca se prezatiuju ili skrivaju usvojoj porodici i retko im se omoguava da izau iz kue.

Deca s invaliditetom isuvie se esto smetaju u institucije ilisirotita. U nekim zemljama, roditelji se navode da verujuda e njihova deca imati bolji ivot ukoliko budu smetena uspecijalne institucije. Mi u organizaciji World Vision vrednujemoporodicu kao temelj naeg drutva. Izvetaji pokazuju da veinadece u institucijama nisu siroad, ve su tu smetena zbogsiromatva, oseanja stida ili diskriminacije. Najbolje mesto zarazvoj i napredovanje je u porodici, ak i ukoliko ovo znai ivetiu kui s malom grupom drugih ljudi ili iveti u maloj instituciji s

linom negom.

Ponekad zvaninici i lekari podravaju roditelje da smeste decus invaliditetom u neku instituciju. Razlozi koji oni daju obu-hvataju:

da se izbegne stigma poboljanje ekonomskih prilika u porodici; ili pruanje bolje nege detetu.

Stigma

Institucije



23/58

22

Mnoge institucije su korumpirane i osoblje prima novac za decu sinvaliditetom koja se nalaze pod njihovim okriljem. Ovo znai da sedeca ostavljaju bez stimulacije da im pomogne da se razviju i moguimati malu mogunost pravog obrazovanja. Ona su takoe dalekood porodice. Smetanje deteta u neku instituciju na dui period usuprotnosti je s lanom 23.Konvencije o pravima osoba s invaliditetom koji glasi:

ljudi imaju pravo da ive sa svojim porodicama; i deca ne bi trebalo da budu odvojena od svojih roditelja ili ire

porodice zbog invaliditeta.

Mi u organizaciji World Vision, pomaemo deci s invaliditetom da

ostanu s lanovima blie i ire porodice i potrae naine da seizbegne odlazak dece u institucije i sirotita. Ovo postiemo nasledei nain: poduavanjem porodica u pruanju podrke svojoj deci kod

kue; smanjenjem broja institucija; i podizanjem svesti zajednice i vlade o pravima dece s invalidite-

tom da ostanu u svojim porodicama i zajednicama.


Fotografja:M.

E.C

hatwin


24/58

23

World Vision promovie sposobnost

ta to zajednice mogu uraditi da obezbede priznavanje pravadece s invaliditetom? Ljudi s invaliditetom imaju ista pravakao i drugi na umetnost, sport, igre, lmove i druge zabavneaktivnosti. To znai da oni ne treba da imaju pristup samopozoritima, muzejima, igralitima i bibliotekama ve treba dabudu u mogunosti da obrazuju grupe i uestvuju u svim aspe-ktima kulturnih aktivnosti.

Jedan pogled na invaliditet (koji se naziva socijalni modelpristupa invaliditetu) ne posmatra ga kao problem koji utiena pojedine ljude kojima se moe pomoi samo medicinskom

terapijom ili milostinjom. Iako on ne negira potrebu za medi-cinskom brigom, ovaj pogled vie istie sposobnost negousredsreivanje na medicinska stanja i onesposobljenost.Deca s oteenjima ne smeju se posmatrati kao puki medicinskisluajevi. Umesto toga, oni se moraju posmatrati kao ljudi koji,kao i sva ostala deca, imaju potrebu za ljubavlju i potrebu da imse prui prilika da upoznaju druge. Ukoliko se ona odvajaju odsvojih porodica ili druge dece, imae manje ansi da postanudeo svoje zaje-dnice, manje ansi da stiu i razvijaju sposobnosti i malo prilikeda doprinesu drutvu u budunosti.

Mi verujemo da deca s invaliditetom treba da imaju ista pravakao i svi drugi, da budu dobrodola, potovana i obrazovana, ida ive dostojanstveno.

Zajednica koja ne radi s osobama s invaliditetom ili ne podravaosobe s invaliditetom, nikad se nee suprostaviti svojimsopstvenim predrasudama i pogrenim shvatanjima. Mi

pokuavamo da poduimo roditelje kako da uoe invaliditet usamom poetku i kako da obezbede dobru brigu i vaspitanjetako da svako dete s invaliditetom ima najbolju priliku da upotpunosti razvije svoje sposobnosti.


Mi verujemo

da deca s

invaliditetom

treba da imaju

ista prava kao

i svi drugi, da

su dobrodola,

potovana i

obrazovana,

i da ive

dostojanstveno.


25/58

24

Poglavlje 5:

Razvoj i invaliditet:ta moete uinitipre nego to sedete rodi

Ima nekoliko faza kroz koje e beba (embrion proi)pre roenja, a svakoj fazi potrebno je posvetiti posebnupanju.

Pre roenja

Pre roenja embrion pluta unutar materice majke u vodikoja se naziva plodova voda. On je spojen pupanomvrpcom za placentu (omota materice) i koristi placentuda primi kiseonik i hranu i propusti otpadni ugljen-dio-ksid nazad do majke. Placenta se ponaa kao bebinaplua, sistem za varenje, jetra i bubrezi. Ona takoeproputa neke, ali ne sve substance koje joj mogunakoditi. Uprkos ulozi placente da zatiti neroenubebu, neka oboljenja, lekovi i toksini mogu se preneti dobebe u razvoju.

Rizici u toku trudnoe

Majke treba da se vakciniu i da se redovno pregledajuu toku trudnoe. Ukoliko majka ne primi odgovarajuumedicinsku negu u toku trudnoe, beba u razvoju moebiti izloena riziku. ene u nekim kulturama imaju tolikomnogo odgovornosti da jedva imaju vremena za svoju


26/58

25

decu. Zbog toga to trudnice treba da izbegavaju na-porne kune poslove, odrasli mukarci i momci treba dapreuzmu neke od tih poslova, kao to su pripremanje inabavka hrane i pranje odee u toku ovog vanog peri-oda. Ovim e u velikoj meri da se zatiti zdravlje i razvojneroenog deteta.

Polno prenosive bolesti, male i velike boginjemogu da utiu na razvoj neroenog deteta. Ukolikomajka ima rubeole (nemake boginje) ili je u kontaktusa njima, u toku prva tri meseca trudnoe, to moedovesti do gubitka sluha, slepila ili oteenja mozga kodneroenog deteta. Ona treba u toku tog vremena daizbegava kontakte s obolelim osobama.

Virus HIV-a se takoe moe preneti na neroenodete, to znai da ono moe razviti AIDS u toku prvedve godine. Trudnica sa virusom HIV-a treba da seobrati zdravstvenom radniku kako bi dobila lekove dasprei prenos virusa na dete.

Puenje moe da dovede do toga da neroeno detene prima dovoljno kiseonika, a bebe roene od majkikoje pue obino su sitnije i pod veim su rizikom daimaju zeju usnu, budu mentalno zaostala ili hipera-ktivne.

Danas su takoe poznati efekti alkohola na trud-nice. On moe dovesti do mentalne zaostalosti, mrtvoroene dece i prevremenog poroaja (pre termina ilikao nedonoad). Trudnica treba da izbegava i lekove,osim ukoliko to nije apsolutno neophodno i ukoliko suoni prepisani od strane zdravstvenog radnika.

Toksini (otrovi) koji se nalaze u vazduhu ili zemljimogu da utiu na razvoj neroene bebe. Ovi otroviukljuuju olovo, ivu, polihlorinisan bifenil(PHB) i dihlorodifeniltrihloroetan (DDT).Radijacija predstavlja slian rizik.

Sve u svemu, to je beba nerazvijenija, to je vei rizik,poto se one razvijaju vrlo brzo. to je beba razvijenija,

mnogo je manje rizika od mnogih toksina.

Polno prenosivebolesti, male i velike

boginje

Virus HIV-a

Puenje

Alkohol

Toksini

5. Razvoj i invaliditet: ta moete uiniti pre nego to se dete rodi


27/58

Praenje zdravstvenog stanjaVano je za trudnice, njihove suprunike, partnere, majke i druge lanove porodiceda prepoznaju rizike koji zahtevaju dodatnu panju.

Znaci upozorenja pre trudnoe su sledei: Majka je imala bebu u poslednje dve godine. Majka je mlaa od 18 godina. Majka ima preko 35 godina. Majka ve ima etvoro ili vie dece. Prethodna beba je roena sa manje od 2 kilograma. Majka je imala teak poslednji poroaj ili je imala carski rez.

Majka je imala pobaaj, abortus ili mrtvoroene. Majka ima manje od 38 kilograma. Majka je visoka manje od 145 cm.

Znaci upozorenja u toku trudnoe su: Majka ne dobija na teini (ona treba da dobije najmanje est kilograma u toku

trudnoe). Koa majke unutar onih kapaka je bleda (treba da bude crvena ili roze). Majka ima neobino oticanje nogu, ruku ili lica (iako je donekle oticanje nogu u

kasnijoj fazi uobiajeno).

etiri znaka za uzbunuSmesta vam treba pomo ukoliko majka:

poinje da krvari iz vagine; ima ozbiljne glavobolje (ovo moe biti znak visokog krvnog pritiska);

poinje da povraa (osea stranu muninu), naroito u drugom mesecutrudnoe; ili

ima groznicu (temperaturu).


28/58

27

Poroaj

Negde oko osmog meseca trudnoe, neroena beba poinje dase pomera u poloaj s glavom nanie, da skuplja mast i velikombrzinom razvija reekse, sve da bi se pripremila za roenje i ranopreivljavanje.

Kada je beba spremna da se rodi (oko etrdesete nedeljetrudnoe), hormon oksitocin dovodi do kontrakcija miia iporoaj poinje. S prvim detetom ovo moe trajati 17 i vie sati.Novoroenad esto izgledaju crvena i izmorena i s izoblienomglavom, ali ovi efekti ne traju dugo. Opasniji je nedostatak ki-

seonika. Do ovoga ponekad dovodi pupana vrpca koja je obavije-na oko bebe ili beba dri i stiska vrpcu. Oteenje mozga moe dase javi ukoliko modane elije ne mogu nekoliko minuta da primekiseonik. Ovi rizici mogu se umanjiti tako to ete imati pomo priporoaju ili ete se poraati u bolnici ili na klinici.

Bebe roene rano

(pre termina ili nedonoad)Kako e se razvijati beba roena pre vremena, direktno zavisi odkvaliteta nege koju prima i sredine u kojoj je roena.

Mnoge bebe su roene pre 37. nedelje (ili 259. dana) trudnoe.Razlozi mogu biti sledei:

majka je vrlo mlada i njeno telo nije u potpunosti razvijeno zatrudnou;

majka ima viestruki poroaj (dvojke ili trojke); majino zdravlje je slabo ili je ona pod neuobiajenim stresom.

Bebe roene vrlo rano esto imaju malo masnoe da se zatite injihova plua ne mogu lako da uzimaju kiseonik. One moda nisurazvile reekse koji su im potrebni da sisaju i gutaju.

5. Razvoj i invaliditet: ta moete uiniti pre nego to se dete rodi


29/58

28

Poglavlje 6:

Vane faze u razvojuvaeg detetaNormalan (prosean) razvoj dece prati odreene obrasce. Ukolikovam je stalo do blagostanja vae bebe i njenog napretka, ona eimati vie ansi da razvije sve svoje sposobnosti.

Novoroenad i prvi meseci ivotaPrvi mesec: Bebe su aktivne od roenja i njihove reakcije su najboljiznaci zdravog razvoja. U toku prvih nekoliko dana, vano je zapamtitisledee: Morate biti neni i svojoj bebi omoguiti da joj promena iz ivota

u stomaku u novi ivot bude to lagodnija. Glavu novoroeneta potrebno je drati da bi prestala da se

klati. Bebine potrebe su jednostavne: one treba dugo da spavaju

i dobijaju hranu i vodu iz majinog mleka. Majino mleko jenajbolja hrana koja pomae bebama da porastu i da se razviju.

Beba treba da se redovno doji (esto svakih sat ili dva) u prvihnekoliko dana da bi dobile kolostrum (prvo majino mleko) kojisadri antitela koja e ih titi. To takoe pomae majci i bebi davebaju dojenje dok su grudi jo uvek meke. ak i u toku noi,vae novoroene treba da se hrani najmanje na svaka etirisata. Ponekad je mladim majkama potrebna pomo da naue

da doje. Zaponite vakcinaciju bebe koju va zdravstveni radnik

preporuuje.


30/58

Normalan razvojU toku prvog meseca po bebinom roenju posmatrajte da li: prave nemirne, drhtave pokrete ruke; podiu ruke do oiju i usta; pomeraju glavu s jedne na drugu stranu dok lee na stomaku; dre ruke u stisnutim pesnicama; prave snane pokrete nogama i rukama i razvlae lice.

Meutim, treba da zapamtite sledee: Bebe se razlikuju neke ne vole milovanje, druge, pak, vole. Neke se bebe veoma uznemire aktivnou ili promenom sredine, druge ne i dugo

spavaju. I jedne i druge su normalne.

Praenje zdravstvenog stanjaTreba da potraite pomo lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko vaa beba: ne izgleda dobro i ima proliv ili groznicu; slabo sisa i sporo se hrani; ne trepe kada joj se pokae jaka svetlost; nije fokusirana na predmete koji se pomeraju; ima vrlo slabe ili mlitave ruke i noge; donja vilica joj drhti ak i kada ne plae ili je uzbuena; ili ne odgovara na glasne zvuke.

Toplota je vrlo vana za nedonoad i male bebe. Kada je bebi veoma hladno, njenoponaanje se menja ona vie ne plae i ne pomera se. Treba da premestite dete utoplu sobu i uvijete ga u ebe.


31/58

30

Prvih est meseci

Beba brzo dobija na teini u ovom periodu. One:

poinju da se smee otprilike od este nedelje; otkrivaju ake; usredsreuju se na predmete i lica; razvijaju sposobnost uoavanja svih boja i pronalaze predmete

koji su delimino sakriveni; istrauju akama i usnama; tee da dohvate predmete koji su im van domaaja i odazivaju se na svoje ime i poinju da razumeju ne poto

naue da prepoznaju tonove glasa.

U ovom periodu bebe poinju i da proizvode zvuke kada ih uju, iumeju da pokau da su srene. One, takoe, poinju darazvijaju jezik brbljajui vezane glasove (na primer, bababababa ilimememememe).

Igra je vana kako bi se bebama u razvoju pomoglo da koriste svasvoja ula. Igra je sve ono to stimulie njihova tela i ula i razvijasposobnost razmiljanja i inteligenciju.

Dranje bebe uz rame najekaksniji je nain da ona prestane daplae. Razliite kulture imaju razliite naine pridravanja i noenjabebe kada plae, ali je istraivanje pokazalo da je najbolje dratibebu uz rame. Drugi ekasni naini su ljuljanje i uvijanje. Uvijanjebebe ukljuuje njeno vrsto umotavanje, tako da ona ne moeda pomera ruke i noge da ona ne moe da pomera ruke i noge ipomae joj da se smiri. Sisanje predstavlja jo jedan nain da sebebe same smire; ponekad sisanje prua vie od same hrane, onomoe da prui i udobnost, ak i kada nema mleka. Moete dati bebi

i druge bezbedne predmete da sisa. Ne zaboravite da je dojenjebitno za bebe do estog meseca gde god je to mogue.

6. Vane faze u razvoju vaeg deteta


32/58

Normalan razvojDo estog meseca, vaa beba bi trebalo da moe da:

podie glavu i grudi kada lei na stomaku; rairi noge i utira dok lei na stomaku ili leima; otvara i zatvara ake; odupire se nogama kad su joj stopala na vrstoj podlozi; prinosi ake ustima; hvata letee i visee predmete; kotrlja se u oba pravca - s lea na stomak i sa stomaka na lea; sedi uz neki oslonac; dri itavu teinu na nogama;

isprui jednu ruku; i prebacuje predmete iz jedne ruke u drugu.

Praenje zdravstvenog stanjaTreba da potraite pomo lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko vaa beba:

ima potekoe da stavi neto u usta; do petog meseca se ne prevre; do petog meseca se ne smei (osim ako je ne dodirujete); do estog meseca ne ume uopte da sedi; do estog meseca ne pravi nikakve zvuke; do kraja estog meseca ne moe da podnese teinu na nogama ili da posegne

za predmetima ili; ne brblja do osmog meseca.

Treba takoe da potraite pomo ukoliko se jedno ili oba oka vae bebe okreu kaunutra ili prema spolja.


33/58

32

est meseci do godinu dana

Rast vae bebe se u ovom periodu usporava, ali je konstantan.Rast ponekad usporava ili prestaje zbog bolesti kada vaa bebamoda nekoliko nedelja ne dobija na teini. Kada vaa beba napuniest meseci, veina hranljivih sastojaka koje porodice normalno

jedu, dobre su za nju i odgovaraju joj. Treba da ih uvodite postepe-no, jednu po jednu. Do tog vremena, vaa beba bi trebalo da dobijezube najpre donje prednje (sekutie), a onda gornje prednjezube.

Treba da obratite posebnu panju na govor: ako sluate i odgo-varate na rani jezik svoje bebe, stimulisaete bebu, to je njoj

najpotrebnije. Sposobnost vae bebe da govori dolazi lagano, ali sesposobnost da razume rei javlja vrlo brzo.

Morate zatiti bebu od postupaka koji nisu bezbedni, ak i kada ihto razljuti i frustrira. Osim bola, bolesti ili gladi, plakanje je signalvama da neto treba da popravite ili je to eksplozija frustracije iljutnje. Moete nauiti da razumete ta je najei uzrok plakanju ida pronaete korisne naine da se s tim izborite.



34/58

Normalan razvojPazite na ove znake u toku prve godine ivota svoje bebe:

Vaa beba poinje da kontrolie miie od glave do pete (glavu i ruke pre kukova,nogu i stopala).

Do osmog meseca vaa beba e moi da, barem na kratko, sedi bez oslonca. Neka deca nikada ne puze, ve ponu odmah da hodaju. Stajanje i hod dolaze zajedno, veina beba se podie do kraja prve godine. Do desetog meseca vaa beba bi trebalo da razvije stisak koristei najpre prst

i palac da podignu sitne predmete. Vaa beba e se usredsrediti na male predmete i moi e da dri predmete

razliitih oblika.

Vaa beba moe da stavi predmete u kutiju i izvadi ih napolje. Vaa beba e moi namerno da ispusti predmete. Vaa beba e dodirivati kaiprstom. Vaa beba e pokuati da vrlja olovkom po papiru. Bebe razumeju jezik mnogo pre nego to progovore. Do 11. ili 12. meseca one bi

trebalo da izgovore prve prave rei ili zvuke koje same smisle.

Praenje zdravstvenog stanjaTreba da potraite pomo lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko vaa bebado 12. meseca:

dok puzi vue jednu stranu svog tela vie od mesec dana; ne moe da stoji kad je pridravate; ne trai predmete koje vi sakrivate dok ona gleda; ne kae nijednu re (kao to su mama ili tata); ne koristi pokrete kao to su mahanje ili odmahivanje glavom; ili ne pokazuje na predmete, ljude ili slike.


35/58


36/58

Normalan razvojU ovim godinama pazite na sledee znake:

Do prve godine starosti dete moe da kotrlja loptu, dok do starosti od 2,5 godine,ono moe i da je baci.

Do 15. meseca dete moe da dri olju mleka, soka ili vode. Do 15. meseca ono moe kaikom da jede pirina ili gustu kau. Do druge godine ono moe da izgovori naziv predmeta u jednostavnoj slikovnici. Do druge godine starosti dete moe samo da obue jednostavnu odeu (ali ne s

dugmadima, zipom, pertlama i sl.). Govor se vie razvija nakon druge godine. Dete e koristiti kratke reenice, po-

navljati razgovore i primati jednostavna uputstva.

Deca mogu da okreu stranice knjige, grade kulu i do est kockica, prave oblikeod gline i, do tree godine, da niu perle.

Praenje zdravstvenog stanjaPotraite pomo lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko vae dete:

ne moe da spava ili se ini da ima stalne bolove, a to nisu bolovi zbog rastazuba, na primer, stavlja ruke kao da ima bolove u uima;

ne moe da tape rukama ili da ustane; ne hoda peta-prsti nakon nekoliko meseci, ili samo hoda na prstima; ne izgovara barem 15 rei do 18. meseca; ne koristi reenice sastavljene od dveju rei do druge godine; ne imitira radnje i rei; ili do druge godine ne prati jednostavna uputstva ili ne moe da gurne igraku na

tokie.


37/58

36

Od tree do este godine

Promena postaje sporija od tog doba do este godine. Deca gubepunou bebe, njihove noge se izduuju i postaju tanje i ona poinjuda se kreu unaokolo s vie vetine. Deca u ovom uzrastu umejuda priaju, ali vole i da sluaju prie.

Iako postaju samostalna, deci jo uvek treba pomo da naue dazaveu vor, dre olovku i sl. Ona mogu sama da jedu, ali ini seda jedu manje hrane nego ranije, to je normalno.

Mentalni i ziki razvoj je pod uticajem sredine. Za normalan razvojtela, mozga i nervnog sistema potrebna je zdrava sredina. Ishrana

je takoe vana, kao i mogunost da se deca igraju i budu aktivna.Iako sve to dete radi zaista pomae njegovom razvoju, svakodete se razliito razvija. Dete u ovom uzrastu brzo razvija jezikevetine, ukljuujui i uenje drugih jezika kada negovatelji govorerazliite jezike. Treba da govorite jasno i da pravite pauze da bideca razumela iako ne treba da koristite deji govor. Igre kao tosu rime kojima se ponavljaju rei pomau dejim mozgovima da serazviju uz pomo jezika.

Moete pomoi pruajui svom detetu priliku da kae prave reii pravilno trai predmete. Moete koristiti i predmete kako bisteilustrovali ta se govori, moete vebati pitanja sa svojim detetom ipodsticati njegovu radoznalost.



38/58

Normalan razvojPazite na sledee znake ovih godina:

Deca u ovom uzrastu razvijaju veliki broj emocija, od sree do tuge, ljutnje iuzbuenja.

Deca iz nedelje u nedelju menjaju nain na koji se igraju i dodaju nove idejepoznatim igrama.

Radoznalost je vana; ne treba da uite decu da se plae ljudi, ivotinja (uz vaupomo), penjanja (uz vau pomo) i slino.

Deca mogu da zaponu druenje i da uivaju u druenju s drugom decom. Dete treba ponekad da se odupre autoritetu, iako ne treba da dozvolite detetu da

neprestano odbija da slua uputstva.

Dete treba da se interesuje za neto drugo osim za sebe samog i treba da budesposobno da izvrava jednostavne zadatke.

Dete u ovom uzrastu moe da pokae vezanost za jednu osobu ili vie ljudi. Iako deca u ovom uzrastu oseaju strah i uznemirenost, ona takoe treba da su

sposobna da uestvuju i uivaju u ivotu, to pokazuje da e nadvladati te stra-hove.

Praenje zdravstvenog stanjaPotraite pomo lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko je dete:

do este godine jo uvek vrlo plaljivo ili povueno; ne moe da vas ostavi a da ne bude veoma uznemireno; ne moe da se koncentrie na aktivnost vie od pet minuta; ne moe da dri olovku; pokazuje malo interesovanja za igru s ostalom decom ili obino izgleda pasivno; retko koristi fantaziju ili imitira kada se igra; vei deo vremena izgleda nesreno ili tuno;

ne pokazuje vei broj emocija; esto ima problema dok jede, spava ili pri odlasku u toalet; ne razume dvodelne komande; ne izgovara ispravno svoje ime i prezime; ili ne govori o svojim dnevnim aktivnostima i iskustvima.


39/58

38

Poglavlje 7:

Razumevanje iukljuivanje deces invaliditetomSva se deca razlikuju. Ona se raaju u razliitim obli-cima i veliinama, i s razliitim talentima i sposobno-

stima. Svako od njih ima vetine i sposobnosti koje delis porodicama i zajednicama. Ona takoe imaju mnogotoga da nas naue ukoliko im samo pruimo priliku.Ovo poglavlje predlae naine koje roditelji i nastavnicimogu da razumeju i ukljue veliki broj dece s razliitimoblicima invaliditeta.

Sva deca su savrena upravo takva kakva jesu. Decamogu imati tekoa sa sluhom, vidom ili u kretanju inaa je odgovornost da obezbedimo da ona imaju alatekoji su im neophodni da bi uspeli. Ponekad je lako videtida dete ima invaliditet, te njegove/njene potrebe mogulako da se razumeju. Ponekad dete moe imati inva-liditet koji nije lako uoiti, a njegove potrebe mogu seteko razumeti. Bez obzira na to s kojim se tekoamadete moe suoiti, kole moraju biti raspoloene da ihprihvate, ukljue i obezbede im instrumente koji su impotrebni da bi uspeli. To podrazumeva pruanje pomoiu obezbeivanju pomonih sredstava kao to je op-

rema koja se prilagoava njihovim potrebama.

Ovo poglavlje daje listu estih oteenja ili potekoakoje mogu biti rezultat razliitih bolesti. Korisno jerazmisliti o tekoama koje dete moe imati zbog togato reenja koja pomognu jednom detetu, esto mogupomoi i drugoj deci i uenicima.

Viktor Pineda je rekao:

Svaka osoba na svetu

izgleda drugaije i imarazliite ideje, iskustva,

tradiciju i sposobnosti.

Nauio sam da ove

razlike stvaraju nove

mogunosti, nove nade,

nove snove i nova

prijateljstva.

(Iz Radi se o

sposobnostima!, 2006,

UNICEF i Fondacija

Viktor Pineda)


40/58

39

Vidljiv i nevidljiv invaliditet

U ovom poglavlju, govoriemo o vidljivom i nevidljivom invaliditetu.Ne mislimo obavezno na to da li ih moete videti ili ne. Mi, u stvari,prihvatamo neke oblike invaliditeta zato to su oigledni ili imajuneku spoljnu manifestaciju. Na primer, ne moete videti gluvou,ali zbog toga to neke osobe koje su gluve ili sa oteenjemsluha nose sluni aparat ili koriste znakovni jezik, znamo da imajuoteenja sluha. Isto se odnosi i na osobe koje su slepe ili imajuoteen vid. One mogu nositi naoare, drati tap ili imati psavodia. Mi prepoznajemo da ovi ljudi imaju odreeni invaliditet. Ali,ta je sa svim onim ljudima koji imaju skrivene oblike invaliditeta, akoji su isto toliko razarajui kao i oni koje moemo videti? Poto ne

moemo videti njihov invaliditet, da li ih je tee razumeti? Moemo liim pomoi kao to bismo pomogli nekome u kolicima?

Oblici invaliditeta koji utiu na uenje ipamenje

Ovo mogu biti rezultati sledeih stanja:

Disleksija; Diskalkulija; Poremeaji koordinacije u razvoju Poremeaj panje i hiperaktivnost

Dok kolski program za decu treba da bude u to bliskijoj vezi snastavnim planom opteg obrazovanja, mogu biti neophodne nekepromene i modikacije. U nastavku su navedeni neki naini na kojeroditelji i nastavnici mogu pomoi deci sa specinim tekoama u

uenju kako bi uili ekasnije kod kue i u koli. Izabrane metodemoraju se zasnivati na pojedinanim potrebama svakog deteta.

Dete, njegovi roditelji, i njegovi nastavnici moraju biti ukljueni urazvoj obrazovnog programa deteta da bi on odgovarao njegovimpojedinanim potrebama. Deci sa vie od jedne tekoe u uenjupotrebni su programi koji odgovaraju svim njihovim potrebama.

7. Razumevanje i ukljuivanje dece s invaliditetom


41/58

40

Oteenja: esti uzroci i reenjaOteenje esti uzroci poremeaja Reenja i korisna pomagala

Pokretljivost Miina distrojaPovrede kimene modine, paraplegija

Cerebralna paraliza

Amputacija

Spina bida

Polio

Traumatske povrede mozga (TPM)

Mladelaki artritis

Hromost

Runa ili motorna invalidska kolicaDubak

tapovi

Proteze,

Pomagala za odravanje poloaja tela

take

Hodalice i hodalice sa tokiima

Vizuelna KataraktaOsteroge

Albinizam

Aniridia

Traumatska povreda mozga (TPM)

Koloboma

Kortikalni vizualni poremeaji (Kvp)

Glaukom

Optika atroja nerva

Optika hipoplazija nerva (Ohn)

Retinopatija usled preranog roenja (Rpr)

Nistagmus

Razliite naoareKnjige na Brajevom pismu, Brajev

red/tastature

Uveliavajua soiva

Pomona tehnika sredstva

Mobilni telefoni

Pristup Veb stranicama

Lina digitalna pomagala

Optiki brojanik

Softver koji prevodi tekst u govor

itai ekrana

Elektronske knjige

Sluh i govor Otitis media (provodljiv gubitak sluha)

koji je prouzrokovan:

Infekcijom uha

Zaukama

Velikim boginjama

Malim boginjama

Tumorima mozga

Oteenjima unutranjeg uha

Znakovni jezik, sluni aparati

Sluni aparati

Pojaivai zvuka (amplifajeri)

Budilnici s vibracijom

Bezbedonosni vizuelni alarmi, alarmi

sa svetlima

Teletekst i pejderi, tekstualni telefoni,

Relejski servisi i veb kamere

TV natpisi

SMS i askanje preko Interneta

Govor Zamuckivanje

Afazija

Disartrija

Disfonija

Neuroloki uzroci kao to su modani

udari, povrede glave, tumori mozga,

autizam

Govorni komunikator

Vizuelni komunikator

Komunkacioni softver

Govorna terapija

Vetaki grkljan (glasovna kutija)



42/58

41


Naini da se pomogne deci saspecinim tekoama u uenju

Za decu koja itaju sporije ili kojima je itanje teko, tehnikaprateeg itanja moe biti od pomoi. Deca itaju sluajuisnimljene tekstove dok prate tampani tekst.

Deci koja itaju ispod oekivanog nivoa, video materijal i lmoviili knjige u prii mogu dati opte informacije koje ne mogu dobitiiz tampanog materijala.

Deca koja imaju tekou u itanju rukom pisanog, sitnog ili

nagomilanog teksta mogu koristiti otkucane primerke u velikomformatu. Materijali sa duplim razmakom takoe mogu pomoi.

Deca sa smanjenom sposobnou pamenja ili tekoama uhvatanju beleki mogu razmeniti beleke sa drugim detetom, ilimogu snimiti lekcije ili zamoliti nastavnika za primerak beleki sasa.

Deca s problemom kratkoronog pamenja mogu biti umogunosti da razumeju matematike procese, ali njihovi pro-blemi se mogu pomeati s pamenjem matematikih injenica.Za ovu decu, tabela s injenicama ili digitron bie vrlo korisni.

Poezija, rima, pesme, snimljeni materijali mogu razviti memorijui vetine sluanja.

Deca koja imaju tekoe s pisanjem rei mogu koristiti renikepogreno napisanih rei ili kompjuterske korektore pravopisa.Ispravnom pisanju decu treba poduavati koristei izvestan broj

vetina ukljuujui govor, glasno sricanje i pisanje rei.Renik i razumevanje jednog deteta moe se poboljati stvara-njem linog fajla rei koje treba da naue da koriste. Vebrenici koji povezuju rei i ideje i drugi naini da se na pa-piru poveu rei i ideje koje smo uli ili proitali, takoe mogupomoi. Renik ili tezaurus, koji odgovara obrazovnom nivoudeteta, izuzetno pomau pri uenju rei, pisanju i itanju.

itanje

Pamenje

Sluanje

Pravopis

Renik


43/58

42

Deci koja imaju tekoe u organizovanju vremena,materijala i informacija moe se pomoi na vie naina,ukljuujui:

tih, uredan prostor za domai rad; sat s alarmom; tekstove koje mogu obeleavati markerom; dnevnik domaih zadataka koji e se koristiti i kod

kue i u koli; uputstvo kako da se razviju vetine uenja; i lini dnevnik za pravljenje rasporeda u njihovom

radu.Deca koja piu polako ili iji je rukopis neitak ili ima

mnogo izokrenutih slova mogu koristiti kasetofon iliraunar sa softverom za obradu rei za pisane radoveili testove.

Deca koja ne mogu tano da prepisuju, ve im jepotrebna veba u pisanju mogu dobiti pomo odnastavnika koji:

ostavlja prostor neposredno posle svake rei, frazeili reenice;

obezbeuje tampani materijal za one koji ne moguda prepisuju s table ili tano piu diktat;

obezbeuje listu rei u desnoj margini za levorukudecu; ili

obezbeuje uvelian materijal za aktivnost popu-njavanje praznina za decu koja krupno piu.

Deci kojoj treba vremena da prime izgovorenu info-rmaciju potrebno je strpljenje. Ona moda ne mogu u

potpunosti razumeti pitanja koja im se postavljaju, imajuproblema s pamenjem informacija ili imaju pro-blema da ispravno odgovore. Nastavnici treba ovoj decida daju dovoljno vremena za odgovaranje ili da obez-bede pitanja u pisanom obliku.

Organizovanje

Pisanje

Govor



44/58

43


Decu treba istovremeno poduavati i govornom ipisanom jeziku koliko god je to mogue. Ilustracije uknjizi treba koristiti kako bi se pokrenuo razgovor oonome to se ita. Materijal koji se ita moe se pret-voriti u pisani rezime, mreu rei koja povezuje ideje ilikompjutersku prezentaciju.

Mi znamo da su sva deca razliita i da su sva decaposebna. Ali, neka deca su posebna tako to njih, injihove porodice, prijatelje i nastavnike predstavljamokao da imaju tee izazove. Ipak, deca s invaliditetom

nude bogato iskustvo svojim vrnjacima iz razreda uvetinama da sluaju, dele s drugim ljudima i budustrpljivi s njima.

Fotografja:J.

Schenk


45/58

44

Poglavlje 8:

Bezbednost i zatitadetetaDeca s invaliditetom treba da budu bezbedna kao i sva druga deca.Porodice treba da znaju o razlikama izmeu pravih i zamiljenihrizika, kao i kako da ih umanje.

Meutim, neka deca s invaliditetom se ale da im njihovi roditelji

nedovoljno doputaju da se snalaze ili kreu. Mnogi roditelji prete-rano tite svoju decu, a naroito decu s invaliditetom. Prijateljii strunjaci su im rekli da je bolje da ne dodiruju ili dre bebu uodreenom stanju, ili da malo dete s invaliditetom ne treba daveba. Istina je sasvim drugaija. Kao i svoj drugoj deci, deci sinvaliditetom treba panja, ali im je ponekad potrebna druga vrstapanje nego njihovoj brai, sestrama ili prijateljima istog uzrasta.Njima zaista treba stimulacija i veoma je vano raditi sa radnimterapeutom koji vam moe pokazati najbolje naine da pomognetesvom detetu da se pokree i uradi vebe koje su mu potrebne.

Bezbednost u kui

Ako su delovi vae kue opasni za bebu koja puzi ili deci koja seigraju, obavezno stavite graninike. Opasni delovi su poreti i kami-ni, balkoni bez ograda i stepenice (ak i niske stepenice). U nekimzemljama, smatra se prekrajem ukoliko se na balkone, stepenitaili prozore, s kojih bi deca mogla pasti, ne stave graninici. Mnoge

zemlje smatraju to za ozbiljan oblik zanemarivanja.

Povedite rauna o tome da su podovi bezbedni za decu koja sekreu. Elektrini kablovi, zavese i drugi predmeti kao to su lampemogu biti opasni i treba ih drati dalje od dejih kreveta. Deca spomagalima na tokie, ukljuujui i kolica, treba da imaju rampukako bi ula u kuu ili izala iz nje. Druga pomagala mogu pomoideci da se bezbedno kreu ili da sede, stoje ili lee u pravilnompoloaju. Morate paljivo ispitati svu opremu da biste bili sigurni da

nema otrih ivica ili komada koji e se slomiti.


46/58

45

O emu jo treba voditi raunaOprema treba da se prilagodi potrebama deteta, ito treba da uradi i struno osoblje i da se vremenommenja uporedo s deijim razvojem.

Igrake za decu s invaliditetom sve su vie dostupneu prodaji, ali i vi moete praviti igrake za svoje dete.Morate naroito voditi rauna o tome da se igrake mogupolomiti i povrediti dete, ili ih pak ono moe progutati.

Treba da izbegavate i boje ako nisu bezbedne za decui nisu opasne ukoliko vae dete stavi igraku u usta.

Ne ostavljajte dete samo na so ili krevetu s kogamoe da padne ili da se ugui jastucima. Ne ostavljajteplastine kese na krevet na kome se nalazi beba i nestavljajte perle i ogrlice na bebe. Druge opasnosti pozdravlje vae bebe i njegovu bezbednost su:

Opasna mesta ukljuuju

porete i kamine,

balkone bez ograda i

stepenica. Dobre primere

za bezbednost u kui

mogu dati roditelji kao

to je ova ograda oko

poreta.

8. Bezbednost i zatita deteta

Fotografja:

WorldVisionLiban


47/58

46

Opekotine: Kada drite dete u rukama, nemojte kuvati zaporetom, podizati kljualu tenost ili obavljati druge opasneaktivnosti. Proverite da voda u kadi nije previe vrela zadete. Proveravajte temperaturu rukom deset sekundi.

Puenje: Nemojte puiti u blizini svog deteta ono eudisati opasnije supstance od vas dok puite.

Zatite svoje dete od zlostavljanja

Vi ste odgovorni za bezbednost svog deteta i njegovo

blagostanje. Pored preduzimanja mera za bezbednostdeteta, naroito je vana zatita dece s invaliditetom odzlostavljanja. Postoje etiri tipa zlostavljanja:

Emocionalno zlostavljanje. Vae dete ima pravona potovanje i dostojanstvo. Emocionalno zlostavljanjeobuhvata nazivanje deteta pogrdnim imenima ili prianjenegativnih stvari o svom detetu. Nemojte kritikovati onota vae dete moe da uradi (ak i ako mislite da ono

ne razume ta govorite) u toku posete doktoru ili pri-


Nekoliko savetaSekundarni invaliditet je komplikacija koja se moe pojaviti posle, i usledprvobitnog invaliditeta. Vi, kao roditelji moete da ih spreite. Na primer, dete sdejom ili cerebralnom paralizom, koje u poetku ne moe da hoda, postepeno

gubi normalan opseg pokreta zglobova na nogama. Skraivanje miia, koje senaziva kontrakturama spreava da se noge isprave. Ovaj sekundarni invaliditetmoe ograniiti sposobnost deteta da funkcionie ili hoda ak vie od prvobitneparalize.

Veina kontraktura moe se korigovati, ali za to moe biti potrebno mnogo vre-mena: Spreite kontrakture pre nego to one nastanu!

Drugi sekundarni oblici invaliditeta mogu biti rezultat lekova za greve, korienjataka, loe podeenih proteza ili hirukih intervencija. Uvek potraite miljenjeterapeuta i drugih strunjaka pre nego to se odluite za operaciju. Odvedite svojedete na ispitivanje potreba i potom ih redovno proveravajte.

Parafrazirano iz Seoska deca s invaliditetom, izdanje 2006. godine.

Rei detetu da ono nee

nikada moi da obavi

odreene aktivnosti ili da

neto naui predstavlja

oblik zlostavljanja.


48/58

47

jateljima. Rei detetu da ono nee nikada moi da obaviodreene aktivnosti ili da neto naui predstavlja oblikzlostavljanja. U porodicama gde nekoliko generacija ivizajedno, vano je da sve generacije razumeju kako daemocionalno zatite dete, a da niko reima ili postupci-ma ne zlostavlja dete ili roditelje tog deteta.

Porodice moraju raditi zajedno kako bi deci s inva-liditetom pruili svu emocionalnu podrku koja im jepotrebna.

U koli ili u igri, emocionalno zlostavljanje je jo uvekvrlo esto: na ismejavanje, podsmeh ili grubost na-stavnici, roditelji i deca moraju odmah reagovati.


Nekoliko savetaDeci koja imaju smanjene sposobnosti korienja jezika ili govora bie potrebnidrugi naini da se izraze kako bi se mogla zatiti dok uestvuju u drutvenimaktivnostima. Treba da poduite svoje dete da kae ili napie svoje ime, adresuili broj telefona, selo ili prezime u vanrednim situacijama ili ako se izgubi.

Na ismejavanje,

podsmeh ili grubost

nastavnici, roditelji i

deca moraju odmah

reagovati.

Fotografja:M.E.

Chatwin


49/58


50/58

49

Deca s invaliditetom moda ne mogu da se suprotstaveili izbegnu zlostavljanje. Ponekad dete s invaliditetomima potrebu za vie pomoi oko zadovoljavanjaintimnih linih potreba kao to je odlazak u toalet, iovo moe dovesti do seksualnog zlostavljanja.Detetu moe biti teko da vam kae ta mu se deava,a moda se i plai da kae zato to moe izgubitiusluge nekoga ko mu pomae, ali ko ga, isto tako, izlostavlja.

U institucijama za decu ili sirotitima prisutna je visokastopa seksualnog i zikog zlostavljanja, ali i zane-marivana i emocionalnog zlostavljanja.

Deca s invaliditetom esto misle da im niko neeverovati, ali ih vi morate uvek paljivo sluati. Biti sami bez podrke predstavlja opasan faktor za seksualnozlostavljanje; vi kao roditelji treba da imate kontakte ipodrku sa strane. Dete i njegovi ili njeni roditelji morajuznati kome se mogu obratiti ukoliko posumnjaju nazlostavljanje. Kvalikovani socijalni radnik, zdravstveniradnik ili grupa za podrku mogu pruiti pomo. Trebatakoe razmotriti i mogunost kontaktiranja s lokalnomzajednicom, kolom ili nekim ko je povezan u naciona-lnim servisima ili meunarodnim organizacijama.

Zanemarivanje je esto povezano s zikim zlo-stavljanjem poto su rezultati zanemarivanja ponekadopasni po ivot i zdravlje. Zanemarivanje deteta sinvaliditetom moe ukljuiti ignorisanje potreba vezanihza njegovu bezbednost, ali i ostavljanje deteta na duiperiod bez nege, ne menjati mu/joj posteljinu ili pelene,

ili bez hrane. Roditelji koji rade ne mogu, dok su odsu-tni, satima ostavljati dete samo bez odgovarajue nege.

Deca s invaliditetom koja se zanemaruju esto dobi-jaju rane zbog leanja (pritiska) koje se mogu incirati.Roditelji koji moraju naputati kuu, na primer, radiposla ili odvoenja drugog deteta u kolu, moraju seposebno pobrinuti da negovatelj bude pouzdan i dane zlostavlja njihovo dete s invaliditetom. Ne treba da

ostavljate dete s invaliditetom da o njemu brinu drugadeca.

Roditelji koji rade ne

mogu, dok su odsutni,

satima ostavljati dete

samo bez odgovarajue

nege.



51/58

50

Poglavlje 9:

Kako pomoisvom detetu dabude ukljueno ipotovanoU ovom priruniku, sagledali smo mnoge aspekte ivotadeteta s invaliditetom, i kako vi, kao roditelji, moeterazumeti svoje dete, raditi s njim i brinuti se za njega.U isto vreme, vi, kao roditelj biete detetov zastupnik osoba koja brani njegova prava i blagostanje. U ovompoglavlju, ponovo emo se pozabaviti nekim najvanijimporukama ovog prirunika upuenim vama, roditeljima.

Upamtite da korienje negativnog jezika o nedostaci-ma i onesposobljenosti veoma utiu na decu. Vano jerazmisliti o jeziku koji svakodnevno koristimo u pre-dstavljanju ljudi i proveriti znaenje svojih rei i ideja uvezi s njima. Roditelji, braa i sestre i ostali u zajednici

posebno prosvetni radnici moraju da zatrae odgovornika da osobe s oteenjima ne obeleavaju estouvredljivim frazama ili reima.

Upamtite da je invaliditet rezultat barijera koje drutvo

postavlja ljudima s oteenjima. Osobe s oteenjimaesto ne mogu u potpunosti da uestvuju u drutvuzbog stava ostalih prema njima, ili zbog problema saokruenjem. Primer za invaliditet bio bi: dete s cerebral-nom paralizom eli da peva sa drugima, ali je izostav-ljeno zato to ljudi smatraju da ono nee moi da pevau istom tonu. Moramo pokuati da invaliditet tretiramokao problem s drutvom, a oteenje kao medicin-sko ili pojedinano pitanje. Ovo nam pomae da jasno

uoimo dva pitanja sa kojima se neko moe suoiti, atakoe nam pomae da preduzmemo neophodnekorake kako bismo pronali reenja.

Negativan jezik

o nedostacima i

onesposobljenosti

veoma utie na decu.


52/58

51

Nadamo se takoe da ete prihvatiti pristup invali-ditetu zasnovan na pravima. Ovaj pristup zasnivase na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta(CRC) i Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osobas invaliditetom koje navode da deca i odrasli s invali-ditetom imaju ista prava kao svi ostali. Ove konvencijepokuavaju da osiguraju da osobe s invaliditetom buduukljuene u bilo koju aktivnost, zakone, programe ilipolitike koji su razvijeni i koji ih se tiu.

Roditeljstvo se odnosi i na razvoj i na prilagoavanje.Kao roditelji nauiete nove vetine zahvaljujui brizio svom detetu. Porodica moe uiniti mnogo da utie

na to kako se dete razvija, a najvaniji uticaj na razvojbeba i male dece ima kvalitet brige koja im se prua.Roditelji, porodice i negovatelji najvaniji su za odgojdece, prenoenje svoje kulture i promene u drutvu kojee pomoi njihovoj deci.

Upamtite da diskriminacija moe poprimiti mnoge ob-like. Ona moe uticati na mnoge osobe ukljuujui idevojice, decu s invaliditetom i etnike grupe. Ukolikose radi o detetu s invaliditetom, zajednica mora pre-duzeti dodatne mere kako obezbedila da se dete nestigmatizuje ili ne postane rtva diskriminacije. Osobe sinvaliditetom mogu se itavog svog ivota suoavati sneodobravanjem od strane zajednice, pa ak i od svojeporodice.

Zajednica koja ne radi sa osobama s invaliditetom iliih ne podrava, nikada nee promeniti svoje stavove.Deca s invaliditetom su veoma esto smetena u insti-

tucije ili sirotita. U nekim zemljama, roditelji se navodeda veruju da e njihova deca imati bolji ivot ukolikobudu smetena u specijalne institucije. Najbolje mestoza rast i razvoj je u porodinoj atmosferi, ak i ako ovoznai ivot u kui s malom grupom drugih ljudi ili ivot umaloj instituciji sa linom negom.

Deca i odrasli s

invaliditetom imaju ista

prava kao svi ostali.

Najvaniji uticaj na

razvoj dece ima kvalitet

nege koju primaju.

Ukoliko dete ima

invaliditet, zajednica

mora obezbediti

dodatne mere kako

ono ne bi postalo rtva

diskriminacije.

Najbolje mesto za rast

i razvoj je porodina

atmosfera.

9. Pomozite detetu da bude ukljueno ili potovano


53/58

52

Svaka ena treba da ima zdravu trudnou i majka trebada preduzme korake kako bi svojoj bebi pruila najboljemogunosti da raste i razvija se to je mogue bolje.Ukoliko majka dobije odgovarajuu zdravstvenu neguu trudnoi, beba u razvoju je pod manjim rizikom odoteenja. ene u nekim kulturama imaju toliko mnogoodgovornosti da jedva da imaju vremena za svoju decu.Zbog toga to trudnice treba da izbegavaju teke kuneposlove, odrasli mukarci i momci treba da preuzmuneke od njih, kao to su proizvodnja i nabavka hrane ipranje odee u ovom vanom periodu. Ovo e u velikojmeri zatiti zdravlje i razvoj neroenog deteta.

Dok vae dete raste i razvija se, moete mu pomoi darazvije svoje sposobnosti. Nakon roenja, vakcinacija

je vana, i treba redovno da poseujete zdravstvenogradnika kako biste pratili potrebe svog deteta. lanoviporodice mogu raditi s radnim terapeutima i nauiti dapomognu detetu s invaliditetom da veba ili da se kreeili da stekne vetine.

Ukoliko majka

dobije odgovorajuu

zdravstvenu negu u

trudnoi, beba u razvoju

je pod manjim rizikom od

oteenja.

Redovno poseujte

zdravstvenog radnika

kako biste pratili

potrebe svog deteta.


Fotografja:A.

Montan

ari


54/58

53

Kad je to mogue, deca s invaliditetom treba da pohaajukolu. Nakon to ste proitali ostala poglavlja ovogprirunika, nadamo se da vi, kao roditelji, imate vie samo-pouzdanja da vae dete koje ima invaliditet moe i trebada pohaa kolu da bi se obrazovalo. Nadamo se da steshvatili da sva deca ele da razviju svoje mogunosti.Razmatrali smo to da ne treba uvek drati dete kod kue,u koli ili van nje zbog stida ili zbog toga to ga previetitite.Postoji velika potreba da vi insistirate da vae detebude ukljueno. Jednostavan pristup je najbolji, podiza-nje svesti nastavnika i kolskih zvaninika o pravu deceda budu ukljuena. Ubedite ostale roditelje da insistiraju

na tome da je obuka nastavnika neophodna. Moetezamoliti meunarodne organizacije koje se bave obra-zovanjem da pomognu. Treba da sprovedete praktineideje da vae dete dospe u kolu pre nego to konta-ktirate s lokalnim ili veim organizacijama. Ponekad suputevi loi, ili uopte nema puteva, pa su deca koja nemogu da hodaju u neprilici.

Kad je to mogue, deca

s invaliditetom treba da

pohaaju kolu.

Insistirajte na tome

da Vae dete bude

ukljueno.


L.

Tabliashvili,adaptiranoizdelaD.

We

rneraSeoskadecasinvaliditetom,2

006.


55/58

54

Ukoliko nije mogue pohaati kolu, porodica i zaje-dnica mogu pronai nain da deca s invaliditetom uekod kue. Ona mogu imati odreene uloge u zajednici.Na primer, ukoliko ne mogu da hodaju, ali vole da itajuili piu, mogu postati bibliotekari ili oformiti bibliotekute zajednice ili raditi u oblinjoj kancelariji. Zajednicatreba uvek da prui mogunost osobama s invaliditetomda ispune odgovarajue uloge u drutvu. Ukoliko detene vidi, ono esto moe da naui da svira neki muzikiinstrument, da naui Brajevo pismo i aktivno doprineseivotu zajednice.

Aktivnosti kao to su rad na farmi i batovanstvo, vane

su u mnogim selima. Deca mogu nauiti da se brinu oivotinjama i bati. ak i deca koja su slepa mogu sesnalaziti napolju ukoliko roditelji povedu rauna o tomeda budu bezbedna, na primer, uz pomo ruki na ogra-dama koje bi vodile decu. Dete u kolicima moe raditi ubati ukoliko je zemlja izdignuta na vii nivo. Roditelji iporodice esto imaju vrlo kreativne naine da pomognusvom detetu da uestvuje u svim aktivnostima, u kuii van nje, u koli i na poslu; dete koje ima mentalnooteenje, ali je ziki jako, moe nauiti zike vetinekao to je mua krava i pomaganje u svakodnevnimkunim poslovima. Dete koje je ziki onesposobljeno,ali ima brz i inteligentan um moe vie voleti da uimentalne i raunarske vetine nego da pokuava dasprovodi neke zike zadatke koji su mu teki.

Ipak, u svim sluajevima, vano je da deca naue kako davode rauna o sebi i razviju vetine svakodnevnog ivotakao to su pripremanje hrane, odravanje kue, komunici-

ranje s drugima i tome sl, ak i ako im je to teko.

Vi, kao roditelji i lanovi porodice, pruaete najviepotrebne nege. Ponekad imate mnogo posla i modanemate dovoljno vremena da provedete sa detetomkoje ima invaliditet i to za vane aktivnosti kao tosu igra i uenje. U tom sluaju, moete razmiljati opredahu u pruanju nege. To vam povremeno pruapriliku da na nekoliko sati vae dete ostane s drugim

osobama kojima verujete. Predah je slian odmoru i

Zajednica treba uvek

da prui mogunost

osobama s invaliditetom

da ispune odgovarajue

uloge u drutvu.

Vano je da deca naue

kako da vode rauna

o sebi i razviju vetine

svakodnevnog ivota

Razmotrite mogunost

povremene zamene zbog

predaha u pruanju nege

(respite care)



56/58

55

daje roditeljima i porodicama priliku da dopuste ostalimada pomognu oko deteta. Ponekad je moete organizovatis komijom u zamenu za druge usluge.Roditelji i drugi lanovi zajednice kao to su nastavnici,mogu da obrazuju grupu i osnuju centar u zgradizajednice ili u neijoj kui. Oni mogu koristiti centar kaosastajalite gde e razmatrati kako da ukljue decu uvei broj aktivnosti, ali i da se smenjuju brinui o drugojdeci jednom nedeljno ili ee. Igrake i knjige se mogusakupiti i uvati za decu koja dolaze u centar, a nego-

vatelji e nauiti o potrebama svakog deteta. Ovo deciprua priliku da upoznaju drugu decu i negovatelje.

Molimo vas da prosledite ovu knjigu drugim roditeljimai buduim roditeljima, lanovima zajednice, kao to sulokalni zvaninici, i kolskom osoblju, kao to sunastavnici i direktori kola. Nadamo se da e naapodrka i informacije koje vam dajemo biti od koristivaoj porodici i da e pomoi deci da budu ukljuena da

i ona mogu doprineti svojim porodicama i zajednicama.


Fotografja:J.

Schenk


57/58

World Vision International European Union Liaison OfceRegional Ofce 33 avenue LivingstoneMiddle East and Eastern Europe 1000 BrusselsIgeneias Street 86 BELGIUM2003 Strovolos, Nicosia Tel. +32 2 230 1621

CYPRUSTel. +357 22 870 277 United Nations Liaison Ofcehttp://meero.worldvision.org 216 East 49th Street, 4th ooror via: [email protected] New York, NY 10017

USAInternational Liaison Ofce Tel. +1 212 355 17796 Chemin de la Tourelle1209 GenevaSWITZERLANDTel. +41 22 798 4183

World Vision je hrianska, razvojna i savetodavna oranizacija posveena radusa decom, njihovim porodicama i zajednicama u cilju prevazilaenja siromatva inepravde.

Ukljuite svu decu!

Uputstva za roditelje dece s invaliditetom

Urednica: Mary Ellen Chatwin, regionalna savetnica za zastupanje

Izdanje na engleskom jeziku objavio:World Vision International

Regionalna kancelarija Srednji istok i Istona EvropaIgeneias Street 86, 2003 Strovolos, NicosiaCYPRUS

Izdanje na srpskom jeziku objavio:World Vision Srbija / Crna GoraKraljice Katarine 127, 11000 Beograd,SRBIJA

Izdanje na srpskom jezikuISBN 978-86-912783-0-4

Prava World Vision International 2009Sva prava su rezervisana. Ovaj materijal je zatien, a moe se umnoavati nabilo koji nain bez nadoknade u edukativne svrhe, ali ne za prodaju.

Dizajn i priprema za tampu: Otar KaralashviliFotograja na koricama: Agnes MontanariPrevod sa engleskog: Verica ReeviLektura i korektura: Milica Mima Ruii-Novkovi i Elvira BijeliVie informacija o prevodu ove knjige i primerci engleske verzije mogu se dobitiod organizacije World Vision Srednji istok i Istona Evropa.

Regionalna kancelarija (gore navedena adresa).


58/58

Including All Children (Serbian)

Documents

Transcript of Including All Children (Serbian)